FESTIVAL DANI SARAJEVA No1

Branko Cvejić

RADOZNALO

POZORIŠTE

BorkaPavićević

BAŠ ME BRIGA

ZA GRANICE

Dubiozakolektiv

STAV

BEZ STRAHA

NenadVeličković

NE ŽIVIM

OD PISANJA

Petar Janjatović, muzički novinar

Prvenstveno me zanima muzički aspekt i raduje me što će Damir Imamović Trio ponovo nastupiti u Beogradu. A takođe sam veoma radoznao da saznam šta Sarajevo nudi što se pozorišta tiče.

Ana Rac, novinarka

Želim da u susretima sa ljudima iz Sarajeva saznam šta ih najviše zanima u Beogradu i kakve im vesti iz njega stižu tokom godine, između Dana Sarajeva. I očekujem da ću dobiti razglednicu iz Sarajeva.

ANKETA

Šta očekujete od Dana Sarajeva?

“Ako zamislimo kako je izgledala riva u srednjoj Dalmaciji pre tridesetak godina, i najbučnije i najzanimljivije društvo na toj rivi, uvek je u tom društvu bilo ljudi iz Beograda i Sarajeva. Drago mi je da je veza sarajevske raje i beogradske ekipe, koje se dobro i lako razumeju, ovakvim festivalom ozvaničena. „Dani Sarajeva“ su prirodna, uzajamna i bremenita razmena emocija između ovih gradova”, kazao je reditelj Gorčin Stojanović na otvaranju konferencije za novinare povodom III festivala „Dani Sa-rajeva“, 13. maja u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

“Grad Beograd ima naročitu čast da bude domaćin festivala, koji ove godine ima bogat i raznovrsan program, fokusiran na našu zajedničku prošlost, i put ka evropskoj budućnosti”, istakao je Danko Runić, direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju, zahvalivši se Inicijativi mladih za ljudska prava na ideji i predloženom partnerstvu.

Muzičar Damir Imamović, koji će u okviru festivala nastupiti 15. maja, naglasio je da je značaj „Dana Sarajeva“ u tome što na vrlo prirodan način neguju vezu između dva grada.

“Ovo nije pretenciozna, politička priča, već istinsko druženje ljudi. To se vidi i po tome kako se ozbiljno prišlo odabiru programa, koji je sjajan. Za svaku pohvalu je i što po prvi put festival ima podršku grada”, rekao je Imamović. On je dodao da mu je posebno drago što će, iako po peti put svira u Beogradu, prvi put nastupiti u kontekstu predstavljanja kulturne scene Sarajeva.

“Publici ćemo na koncertu predstaviti sistem transformacije sevdaha. Sevdah nije vrsta škrinje sa pesmama, već muzički stil, iz koga sam uzeo nešto što meni ima smisla i stvorio sevdah koji je muzički progresivniji”, kazao je Damir Imamović.

Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov naglasio je kako je festival od početka imao za cilj da održi sećanje na opsadu Sarajeva.“’Nikad više’ bila je od početka osnovna ideja festivala, odnosno, da učimo o tome kako da se nikad više ne desi rat”, rekao je Nosov.On je istakao da je treći po redu festival specifi čan po raznolikosti programa, a i po zvaničnom učešću Beograda i Sarajeva, dolasku Slobodana Neškovića, zamenika sarajevskog gradonačelnika u Beograd.

Predstavljeni Dani Sarajeva u Skupštini grada Beograda

Razmena emocija

Dragi gosti i gošćefestivala Dani Sarajeva,

Imamo veliku čast da i ove godine ugostimo savremenu muzičku, kulturnu i društvenu scenu grada Sarajeva. Od 14. do 17. maja, u okviru festivala Dani Sarajeva u Beogradu, imaćemo priliku da podsetimo Beograđane i Beograđanke na Sarajevo koje su ranije po-znavali, da im pokažemo koliko se Sarajevo od tada promenilo ili da, mlađim sugrađani-ma, po prvi put približimo atmosferu glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Festival Dani Sarajeva u Beogradu obnavlja veze koje su prekinute ratom iz ’90-ih. Održavanje festivala u maju mesecu svake godine predstavlja simboličko podsećanje na početak četvorogodišnje opsade Sara-jeva ‘92. godine, od strane srpske vojske, kao i suočavanje se istinom koju pamtimo radi sigurnosti da se sukobi u regionu više nikada neće ponoviti.

Festival koji predstoji ima za cilj da Vas dovede na korak bliže Sarajevu, da Vam pruži šire informacije o tome šta možete očekivati ukoliko ove godine i sami posetite Sarajevo i da vam pruži priliku da Sarajlija-ma i Sarajlijkama koji su došli predstavite lepšu stranu Beograda.

Sebilj česma, koju je ‘89. godine grad Sarajevo poklonilo Beogradu, je od prvog festivala njegov simbol i spona koja povezuje Sarajevo i Beograd. I ove godine, poslednjeg dana festivala, aktivisti i aktivistkinje iz Sarajeva i Beograda će organizovati zajednicku akciju kojom će pokazati neophodnost saradnje I komunika-cije novijih generacija u obe zemlje.

Takođe, želimo da se zahvalimo čelnicima grada Beograda i Sarajeva koji su ove godine zvaničnom podrškom i učešćem u organizaciji Festivala, prepoznali želje svojih

sugrađana da se veze na različitim nivoima između ovih gradova uspostave i/ili ojačaju.

I najvažnije, upućujemo ogromnu zahval-nost Sarajlijama i Sarajlijkama koji su od-lučili da nam ustupe na kratko svoj pogled na Sarajevo danas. Nadamo se da ćete se osećati prijatno u Beogradu i da ćete biti gosti Beograda i mnogo češće nego tokom festivala Dani Sarajeva.

Dobrodošli!

MajaStojanović,koordinatorkafestivala

YIHR

Jedan deo sadržaja ovogodišnjih Dana Sarajeva biće smešten u Jugosloven-skom dramskom pozorištu (JDP). Vi često ističete da JDP jeste pozorište koje i dalje povezuje region. Koje su vaše prve asocijacije na Sarajevo?

To jeste svakako rat i jedva sam čekao prvu priliku kada se moglo otići u Sarajevo. Seo sam najnormalnije u autobus sa jednim svo-jim prijateljem i otišli smo tamo. Došli smo do tunela i odatle je potrebno još pet minuta da dođete do Sarajeva, ali mi smo morali da kružimo oko grada i da presedamo iz jednog taksija u drugi. Jedan taksista iz, kako su ga tada zvali, ‘srpskog Sarajeva’, rekao nam je koji taksi da uzmemo u onom Sarajevu sa druge strane granice, napomenuvši nam je da je to njegov prijatelj i jaran. Ta slika o neraskidivosti jeste moja prva asocijacija na Sarajevo.

JDP je među prvim pozorištima počeo da gostuje u Sarajevu, ali ne baš tako brzo nakon završetka rata?

Da, mi smo sa predstavom “Bure baruta” igrali na sarajevskom Internacionalnom te-atarskom festivalu MESS, 2001. godine. To je bio naš prvi odlazak u Sarajevo. Od tada i Atelje 212, Beogradsko dramsko pozorište i mi, bili smo česti gosti na MESS-u. Nakon toga, režiser Dino Mustafi ć režirao je kod

nas predstavu ’’Fedrina ljubav’’, a u pred-stavi igra Ermin Bravo, koji će takođe biti na Danima Sarajeva, što me posebno raduje. Meni je jako stalo do te saradnje i smatram da je to veoma važno.

Da li ste pogledali predstave koje će biti na ovogodišnjim Danima Sarajeva?

Ne, nisam sve. Pogledao sam samo ’’Mortal kombajn’’, koja će igrati u našem pozorištu. Nju sam gledao na premijeri u Sarajevu i smatram da je to značajna predstava. Moram da priznam da je to sjajna prestava. Kažem ’’priznam’’, zato što kada vidim neku dobru predstavu u nekom drugom pozorištu ja onda priznam da je dobra (smeh). Čuo sam da su i ostale predstave odlične, po-sebno ’’Zvijer na mjesecu’’. Mnogi prijatelji rekli su mi da je to sjajna predstava. Vrlo sam ponosan što će i predstava ’’Vremen-ski tunel’’ gostovati kod nas, a i sjajna izložba Ajne Zatrić biće izložena u staklenim zidovima našeg pozorišta.

Koliko su ta regionalna gostovanja za pozorišta važna?

U regionu postoji nekoliko teatarskih cen-tara, kao što je centar u Ljubljani, Zagrebu ili Sarajevu i važno je gostovati na svim tim mestima jer jedino tu možete dobiti ozbiljnu verifi kaciju vrednosti jedne predstave. Za

nas je vrlo važno da gostujemo u regionu, posebno na festivalima kao što je MESS ili Festival malih scena u Rijeci. Mi smo imali veliki problem ’’autizma’’ u kojem smo živeli čitavu jednu deceniju, i onda smo počeli samo sami sebe da gledamo i da sami sebe vrednujemo, a onda za sve što napravimo kažemo da je fantastično i onda neminovno sve više i više padamo. Pored regiona važno nam je i to što je JDP ušao u Uniju teatara Evrope i sada smo u prilici da stalno razmenjujemo iskustva. Mi odlazimo kod drugih i drugi nama dolaze.

Kakvo je interesovanje publike za ono što se dešava u regionu i posebno za onaj deo teatarske produkcije koji će gostovati u okviru Dana Sarajeva u Beogradu?

Verujem da je publika vrlo zainteresovana. To pokazuju i gotovo rasprodate karte za sve predstave. Ako imate u vidu da u Beo-gradu danas ima tako mnogo dešavanja, ta zaintereosvanost izgleda još veća i važnija. Mislim da će ’’Mortal kombajn’’, kao i u Poljskoj i Sarajevu, imati veliki uspeh i stvoriti svoju publiku i u Beogradu.

JDP je u svom nazivu zadražao tu odrednicu ’’jugoslovensko’’. Da li u tom nazivu ima čak i neke simbolike kada se govori o vašem nastojanju da pro-dukcijski budete zastupljeni u čitavom regionu koji je nekada predstavljao jedan jedinstveni kulturni prostor?

Mi nemamo tu ambiciju da objedinjujemo prostor bivše Jugoslavije, ali jedan od najvećih kvaliteta JDP-a jeste radoznalost. Može to nekome smešno da zvuči, ali mi smo veoma radoznalo pozorište, ali nemojte da mislite da ja od svih zaposlenih u JDP-u imam podršku za to što u ovo pozorište dolaze režiseri iz regiona i gostuju različite produkcije. Mislim da upravo zbog te rado-znalosti ljudi u čitavom regionu i vole JDP. A što se imena tiče, mnogi su nam i ovde, ali i u regionu, zamerali zašto u nazivu i dalje imamo tu odrednicu ’’jugoslovensko’’ - međutim, kada imate neko ime šezdeset godina jako je glupo da to sada menjate. To što nema više države koja se tako zvala, ne znači da nema i pozorišta. To ime ostaće zauvek

Želimir Bojović

Intervju BRANKO CVEJIĆ

RADOZNALO POZORIŠTEDirektor Jugoslovenskog dramskog pozorišta

photo by Branko Brandvajz

Dubioza kolektiv je sarajevsko-mo-starsko-zenička skupina osnovana 2003. godine. Utemeljili su je Alan Hajduk, Adisa Zvekić, Almir Hasanbegović i Adis Zvekić iz Zenice, te Brano Jakubović i Vedran Mujagić iz Sarajeva. Kasnije im se pridru-žuju Armin Bušatlić, gitarista, Senad Šuta, bubnjar, i Orhan Maslo, perkusionista.

Muzika Dubioze može se okarakterizirati kao spoj reggaea, duba i rocka sa bosan-skim etno-zvukom.

Posebnu pažnju Dubioza kolektiv poklanja svojim tekstovima, kroz koje zagovara mir, razumijevanje, toleranciju, te kritiku nacio-nalizma i nepravde u Bosni i Hercegovini.

Prvi album Dubioze izdaje “Gramofon Records” 2004. godine. Krajem iste godine, skupina objavljuje EP pod nazivom “Open Wide”, na kome se nalaze pjesme gdje gostuje Benjamin Zephaniah, dab-pjesnik, i Mush Khan iz britanskog-pakinstanskog sastava Fun-Da-Mental.

Juna 2006. godine Dubioza kolektiv objavljuje album “Dubnamite” za “Gramofon Records”. Posljednje izdanje Dubioze jeste prošlogodišnja ploča “Firma Ilegal”.

Dani Sarajeva u Beogradu poprimaju od ove godine znatno veće razmjere, kako svojim obimom, tako i kvalitetom. U čemu se ogleda prestiž da predstavite svoj rad i sebe na ovom festivalu?

Jako nam je drago da ponovno sviramo u Beogradu, jer od prošle godine nismo svirali u Beogradu, a vrlo često dobivamo

upite od ljudi kad ćemo u Beograd, pa evo konačno...

U kojoj mjeri se u kulturi i umjetnosti sarađuje na relaciji Beograd – Sarajevo?

Ove dva grada i ove dvije zemlje trebali bi užasno puno raditi, jer je to najbolji način da se prevaziđu strahovi i predrasude. Imajući u vidu sve ono sto se dešavalo prethodnih godina trebali bi svi zajedno, a pogotovo mladi, uložiti što više napora da se prošlost konačno očisti od generaliza-cija i kolektivizacije krivice, tako što će se pravdi privesti oni koji su izravno odgovorni za zlodjela iz ’90 – tih. To je preduvjet da ljudi konačno počnu normalno živjeti i komunicirati. Mislim da bi to trebao biti osnovni cilj i onoga što se naziva saradnja u oblastima kulture i umjetnosti.

Koliko upravo Dani Sarajeva u Beogradu doprinose poboljšanju ove saradnje?

Upravo onoliko koliko jedan festival može to učiniti. Ideja je odlična. Umjetnici iz Bosne i Hercegovine, te Srbije, trenutno rade dobar posao na tom planu, o čemu svjedoči ne-koliko fi lmskih i pozorišnih koprodukcija u posljednje vrijeme, kao i nekoliko zanimlji-vih saradnji na polju muzike. Vjerovatno će biti sve više institucijskih i izvaninstitucijskih oblika saradnje u narednom periodu, jer je to prirodna stvar.

Koliko je danas na Balkanu zaista teško umjetnicima?

Svugdje na svijetu si umjetnik onoliko koli-ko to želis biti i teško - ili lako - ti je onoliko koliko radiš na sebi. U Bosni i Hercegovini ta neprestana kuknjava kako je teško biti

umjetnik pomalo prelazi u farsu, jer izgleda svi očekuju da bi apsolutno sve u toj oblasti

trebalo biti državni projekt. Mislim da ljudi uopćeno previše energije troše na ‘žicanje’ para od države, ministarstava i kojekakvih sponzora, umjesto da energiju ulože u ono što stvaraju, te ako je to dovoljno dobro da javnost to prepozna, fi nansije će se polako početi popravljati. Čini mi se da bi svi željeli novac unaprijed, pa da tek onda uslijede rad i stvaranje.

Smatrate li se umjetnicima koji kroz svoje nastupe, bar malo, utječu na raz-mišljanje o manjkavostima društvenog poretka i sistema i zašto?

Nama je trenutno primarni cilj kroz svoje djelovanje utjecati, prije svega, na nedosta-tak ikakvog promišljanja o svim manjkavo-stima ovog sistema, ako ga tako možemo nazvati. Bavljenje bilo kojim drukčijim i uopćenijim temama, u ovom trenutku, predstavlja najobičnije gubljenje vremena.

Šta izdvajate od svojih dosadašnjih koncerata?

Teško nam je odgovoriti na ovu vrstu pitanja, jer svaki koncert ima nešto svoje. Velika je razlika između manjih scena u klubovima i velikih scena na festivalima. Male scene su intimnije i puno je bolji kontakt s ljudima. Velike scene pružaju moć da na jako glasan način komuniciraš i razmjenjuješ energiju s velikim brojem ljudi. Mi stvarno ozbiljno shvatamo to što radimo i zaista u svaki koncert ulazimo kao da nam je posljednji, te zbog toga nema najboljeg i najgoreg nastupa

Nihad Penava

Intervju

STAV BEZ STRAHA

Intervju

Irmin Imamović

BERLIN

JE GRAD

ZA MENEIrmin Imamović a.k.a. Kondenzator, producent je i DJ iz Sarajeva. Elektronskom muzikom bavi se od 2001. godine.Njegovo prvo izdanje, u formi split-albuma, sa DJ D Linerom, odnosno svojim bratom Andrejem Imamovićem, objavljeno je 2002. godine. Od tada, DJ Irmin Imamović pro-ducira i objavljuje svoja djela za sarajevsku izdavačku kuću “Oscilator”.

Sa DJ D Linerom pokreće 2008. godine svoj novi deep house projekt ‘’Brothers For Real’’. ‘’Brothersi’’ nastupaju uživo kao DJ-evi lokalne klupske scene. Tokom 2009. godine plan im je izdati više novih pjesama.Zvuk koji proizvodi Irmin Imamović specifi č-na je mješavina technoa, minimala, pa čak i disko muzike. Neki to nazivaju minimali-stičkim fankom.

Dani Sarajeva u Beogradu, od ove go-dine, poprimaju znatno veće razmjere, kako svojim obimom, tako i kvalitetom. U čemu se ogleda prestiž da predstavite svoj rad i sebe na ovom festivalu?

Za mene je velika čast nastupati na Danima Sarajeva u Beogradu, jer na taj način mogu predstaviti dio sarajevske scene elektron-ske muzike, koja je mala, ali zaslužuje biti predstavljena na jednom takvom kulturnom festivalu. Vrlo malo DJ-eva iz Sarajeva ima priliku predstaviti se beogradskoj publici i upravo zbog toga golemo je zadovoljstvo nastupati u klubu ‘Plastic’.

U kojoj mjeri se u kulturi i umjetnosti sarađuje na relaciji Beograd – Sarajevo?

Nisam baš siguran u kojoj mjeri se sarađu-je, ali vjerovatno da nije dovoljno, s obzirom na blizinu jedne takve metropole, kao što je Beograd. Naravno, saradnja postoji. U Sarajevu je, u posljednjih nekoliko godina, koliko sam primijetio, na primjer, bilo dosta pozorišnih predstava iz Beograda.

(smijeh), ali uglavnom radim muziku.

Prilično puno sarađujete s bratom, koji živi i radi u Berlinu, često ga spominjete i često ga posjećujete u Berlinu. Kakav je vaš utisak o Berlinu, kao alternativ-nom središtu mladih umjetnika, koji dolaze s različitih meridijana planete?

Da, Berlin jeste vrlo pogodan i inspirativan za mlade umjetnike. Tamo ih ima stvarno puno, ali to ne znači da je lako biti uspje-šan, jer je konkurencija velika. Tamo se umjetnost - ma koje vrste ona bila - cijeni znatno više nego kod nas i veće su šanse da se mnogima svidi to što radiš, zbog bro-ja ljudi i njihove zainteresiranosti za umjet-nost. Poznato je da je tamo najveća tehno i minimal scena u Europi, s bezbroj klubova i zabava koje ponekad traju čak i po nekoliko dana. Ako volite ove vrste muzike, onda je to grad za vas, koji ipak svakako trebate posjetiti i nezavisno od muzike

Nihad Penava

Koliko upravo Dani Sarajeva u Beogradu doprinose poboljšanju ove saradnje?

Siguran sam da doprinose, a koliko tačno - ne znam. To ipak najviše zavisi od kvaliteta programa i posjećenosti festivala.

Koliko je danas na Balkanu zaista teško biti umjetnik?

Teško je toliko da se samo do toga, u većini slučajeva, ne može živjeti i da se tvoj rad cijeni slabo ili nikako.

Osim same svirke s DJ-em Radio Boy, na after partyju, čime se predstavljate u okviru Dana Sarajeva u Beogradu. Šta još trenutno radite ili planirate? Trenutno, sa svojim bratom radim na jed-nom producentskom projektu ‘Brothers for Real’, čije trake izlaze na Circuits Recordsu. Osim toga, sviram u nekim sarajevskim klubovima i ponekad idem i na fakultet

Dani Sarajeva predstavljaju samo jedan deo one kulturne i intelektualne ponude koju Sarajevo u ovom trenutku nudi. Ipak, šta ta poseta znači za Beograd u kulturološkom smislu?

Dani Sarajeva, to je jedan upit, kontinuitet ili, možda najtačnije, kontinuitet sa upitom i sjajno je da to radi Inicijativa mladih za ljudska prava. Teško je govoriti samo o ovom trenutku, ja se mnogo više pitam kako ćemo mi sve to povezati i to je jedna vrsta istorijskog zadatka. Od posebnog je značaja što se Dani Sarajeva proširuju na gradske institucije i što u tome učestvuju i Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212 kao i Dom omladine, jer važno je da to postane i stvar države. Kultura je bila ono mesto gde se generisalo zlo iz koga su nastale sve ratne strahote i upravo zato tim stvarima mora se prva baviti.

U kakvom se odnosu danas nalaze Sarajevo i Beograd?

Hajde da pokušam odgovor da raciona-lizujem, iako je to jako teško. Odnosi su tako veliki da je teško sresti porodicu gde neko nije studirao u Sarajevu, odlazio kod prijatelja, zaljubio se... Ali, i pored takve povezanosti, ja sam bila razočarana kada je Sarajevo bombardovano. Bila sam potpuno ubeđena da će ceo Beograd tada izaći na ulice i to zaustaviti ali, na nesreću, to se nije dogodilo - Beograd nije izašao na ulice. Mislila sam da Sarajevo zaslužuje da postane Gernika i sutradan nakon Dejtona Bosna i Hercegovina je morala ući u Evropsku uniju.

To se nije dogodilo, ali su povučene granice. Koliko su te granice danas vidljive?

Posao nas civilista i onih koji se bave kulturom i nije da misli na te granice. Baš me briga što ta granica postoji! Ja tu granicu ne vidim do te mere da svoju izjavu smatram nepristojnom, jer se plašim da neko u Sarajevu to ne shvati kao beograd-ski unitarizam. Baš me briga za sve te nove države jer ja ne mogu drugačije da mislim. Prihvatam da postoje i različiti jezici i da na granicama stoje neki carinici, ali sve to za mene nema veze.

Dani Sarajeva biće prilika i za neka nova čitanja, kako u kulturnoj tako i u intelektualnoj sferi. Koliko u svemu tome ima novog i druačijeg?

Novo je nužno. Ništa se ne dâ rekonstruisa-ti, ništa nije kao što je bilo i ništa i ne može da bude kao što je bilo. U Sarajevu postoji nešto što zovem ’’novo generiranje kultur-nih modela’’. U tom gradu uvek je postojao jedan ogroman resurs novih ideja, pogleda na svet, kultura, stavova, stilova, a sada sve to na novi način nastaje i danas. To Novo u Sarajevu i danas sigurno postoji i mislim da se to odavde, iz Srbije, jasno vidi.

Ma koliko kutura išla svojim putem, političke elite ipak presudno utiču na procese koji čitavom regionu mogu obezbediti brže integracije. Zašto ta politička podrška ubrzanim procesima integracije uporno izostaje?

Puno toga nije raspravljeno. To je povezano i sa tim da se jasno kaže ko su dželati, a ko su žrtve ovoga rata. Ja mislim da mi koji smo predstavljali manjinu, a i danas smo manjina, treba da radimo sve što smo i do sada radili kako bi ovi koji ništa nisu shavtili, a i ne zanima ih da shvate, jednom, možda, to shvatili. Ipak, proces ide bez ob-

zira da li će oni nekad nešto shvatiti. Mogu da kažem da sve što nam se dogodilo, za-uvek nam se dogodilo 1991. godine. Često pomislim da nas, koji smo preživeli sve to, treba da bude sramota. Nije trebalo ni da preživimo ali, kada smo već preživeli, hajde da vidimo šta dobro može da se uradi.

Stiče se utisak da se delovi nekada je-disnstvenog kulturnog prostora, kao što je bila nekadašnja Jugoslavija, danas iznova upoznaju. Međutim, koliko su te kulture u mogućnosti da komuniciraju sa razvijenim civilizacijama?

Velike kuture ovaj region zaista zanima, ali od nas zavisi kako ćemo sebe artikulisati. Dovoljno je samo pogledti stvarnost i shvatiti do koje mere je bitno znati šta se na ovim prostorima sve dogodilo.

U kojoj je meri to ’’provincijalno’’ prisut-no u kulturama u regionu?

U ogromnoj meri. Problem je u tome koliko je eliminacija drugih kultura eliministala vlastitu kulturu. To je katastrofa.

Kako vam danas izgledaju ti procesi suočavanja sa prošlošću, upoznavanja drugog i osnaživanja kulture mira i tolerancije? Kakva je budućnost svih tih procesa?

Toga će biti sve više i više. To bi moralo da se radi na nivou ministarstava i zvaničnih institucija. To su suštinski procesi, bez toga nema ni onih najvidljivijih stvari kao što je autoput. Ti procesi su od suštinske važnosti za sve nas

Želimir Bojović

Intervju BORKA PAVIĆEVIĆDirektorka centra za kulturnu dekontaminaciju

BAŠ ME BRIGA

ZA GRANICE

Nenad Veličković, prozni i dramski pisac, rođen je maja 1962. godine u Sarajevu, gde je odrastao. Od kasnih osamdese-tih piše scenarija, dramske tekstove, predstave, romane, kratke priče. Vlasnik je nekoliko nagrada za književni rad u zemljama bivše Jugoslavije. Knjige su mu prevođene na engleski, nemački, italijan-ski, poljski, bugarski, mađarski, slovenački, makedonski.

Trenutno radi kao viši asistent na Katedri za srpsku književnost Odsjeka za književnosti naroda Bosne i Hercegovine Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Magistrirao je s tezom “Politički teatar Dušana Kovačevića” u maju 2006. Član P.E.N. centra BiH.

Tokom Dana Sarajeva u Beogradu publika iz jedne države u prilici je da upozna jedan deo umetničke produkcije iz susedne države. Šta, po vama, te entitete i dalje čini tako dalekim, a šta ih ipak spaja?

Spajaju ih jezik i ljudi... Veze: porodične i poslovne... A razdvaja ih granica... I pala-nački mentalitet u državnim poslovima.

Koje su dominantne teme u bosansko-hercegovačkoj književnosti danas?

Šta bi bila bosanskohercegovačka književ-nost danas? Ona koja se piše i objavljuje u toj državi? Ili ona koju pišu njeni državljani? Čak i ako su istovremeno državljani drugih država? Šta znači DANAS? Ono što je objavljeno posljednjih nekoliko mjeseci? Ili ono objavljeno poslije posljednjeg rata? Na sva ova pitanja morao bih da odgovorim prvo sebi, a to ne mogu ovaj tren. Nisam siguran ni da je to dobar smjer. Ne čitam ni izbliza toliko koliko bi bilo potrebno da se pruži pristojan odgovor na ovo pitanje. Pro-za, drama, poezija, kritika... sve to trebalo bi pratiti, u svih deset kantona, u distriktu i u entitetu. Nemam taj uvid.

Mogu li pisci, oni najtiražniji, živeti samo od pisanja? Ja nisam najtiražniji pisac, pa vam ne mogu odgovoriti ni na ovo pitanje. Moje knjige se prodaju u tiražima od 500 primjeraka, i to traje po nekoliko godina. Ja ne živim od pisanja, naravno. Mislim da to nije ni dobra pozicija, jer se mora pisati za tržište, a to onda znači da se u pisanju mora kalkulisati - mora se malo podilaziti ukusu i modi. Ja platu zarađujem na fakultetu na kojem sam asistent. Tu imam priliku podijeliti sa studentima, budućim profesorima književ-nosti, budućim kritičarima, svoja iskustva

i kao pisca i kao čitaoca i kao nastavnika. Upozoriti ih da književnost nije marginalna stvar, iako se čini kao da jeste i kao da niko više ne čita, i da uopšte nije bezazlena i nevina u ovome što nam se dešava.

Šta je za vas dobra knjiga i koliko takvih knjiga ima u regionu?

O tome sam govorio prije par godina u Na-rodnoj biblioteci, u programu koji se zvao, mislim, Šta čini dobru knjigu. Taj je tekst objavljen... Uzeo sam za primjer ‘’Prokletu avliju’’. I pokušao je protumačiti tako da pokažem s koliko je vještine pisana, a s jasnom idejom, idejom koja se tiče čitaoca.

Koje su vaše prve asocijacije na Beo-grad i kako izgleda vaš intimni doživljaj tog grada?

Prve asocijacije... Pa, nekad su to bile knjižare, panorama, mostovi na Savi... Da-nas su to prijatelji kojih imam u Beogradu mnogo, među njima nekoliko važnih. Ne znam da li se to može nazvati intimnim doživljajem, ali radujem se dolascima u Beograd. Sve ono što me u njemu plaši, a ima i toga, to vidim i u drugim velikim ili glavnim gradovima

Želimir Bojović

Intervju NENAD VELIČKOVIĆ

NE ŽIVIM OD PISANJA