Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 15

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 15

1/38

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJEPOBEDI NAD FAIZMOM

Osloboenjem Srbije i Vojvodine dobijena je trajno slobod-na teritorija i ekonomsko uporite za pobedonosno dovrenje

rata. Forsirajui Tisu 221. oktobra 1944, jedinice Crvenearmije prele su iz Banata u Baku, i, zajedno s vojvoanskimbrigadama, izbile na Dunav. Novembra te godine 51. divizijaNOVJ i jedinice Crvene armije oslobodile su Baranju. Sada seteite operacija ponovo prenosilo na zapad Jugoslavije. Odosloboenja do maja 1945. Srbija je dala NOVJ, odnosnoJugoslovenskoj armiji, 250.000 novih boraca. Neiskusni mladiii devojke doivljavali su prve ratne okraje na sremskomfrontu, u dolini Bosne i na elom frontu od Drave do Jadrana ne

proavi kroz vojnu obuku.Nemaka balkanska vojska, kojoj je bilo zatvoreno odstupa-

nje dolinom Morave, povlaila se neprohodnim putevima prekoMakedonije, Kosova, Sandaka i Bosne, izloena stalnim napa-dima jedinica NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije, koje su jojometale izvlaenje prema severu. Posle zauzimanja Skoplja iTetova, 13. odnosno 19. novembra, razbijeni su balisti uzapadnoj Makedoniji, tako da je cela Vardarska Makedonija

osloboena do kraja tog meseca. Od sredine oktobra do polovinenovembra jedinice Grupe armija ,,E", s preko 350.000 ljudi, tepolicijskim i drugim pomonim snagama van njenog sastava,pokuavale su da se izvuku preko Ibra i Zapadne Morave,potpomagane balistikim snagama u zapadnoj Makedoniji i naKosovu. Osim snaga NOVJ, meu kojima se nalazilo i petkosovsko-metohijskih brigada, za osloboenje Kosova borile suse 3. i 5. brigada NOV Albanije i jedinice 2. bugarske armije.

Kosovo je osloboeno novembra 1944, posle estonedeljnihborbi.

Nemci su u sklopu svoje koncepcije o stvaranju sistemavazalnih drava i reima na junim ivicama Treeg rajha,


2/38

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI NAD FAIZMOM 415

podravali preko Hermana Nojbahera stvaranje nezavisneAlbanije u etnikim granicama". Italijanska kapitulacija nijenita izmenila u nastavljanju odravanja Velike Albanije", alisa kvislinzima koji su odranije radili za Nemce. Na elu

kvislinke vlade Velike Albanije" u Tirani naao se RedepMitrovica, iz Kosovske Mitrovice. Nemci su uopte Albancimasa Kosova i Metohije davali prednost nad ostalim Albancima,imajui u njih vee poverenje. Ovaj kvisling je bio i predsednikDruge prizrenske lige, tako da je morao ustupiti dunostpredsednika lige Bedri Pejaniju. Sedite lige se nalazilo uPrizrenu, kao i Centralnog komiteta od 14 lanova, dok su pookruzima, srezovima i optinama i selima obrazovani komitetiodgovarajueg nivoa. Druga prizrenska liga se borila, podnemakim okriljem, za Veliku Albaniju sa Kosovom i Metohi-jom, delovima Makedonije i Crne Gore. Postavljeno je i pitanjepripajanja Kosovskomitrovakog okruga koji se nalazio usastavu Nedieve Srbije. Nojbaher je istupao za nezavisnu islobodnu Veliku Albaniju, predstavljajui nemake snage kaooslobodioce od italijanskog ropstva.

Vojnu osnovu Druge prizrenske lige inili su dobrovoljcisredovenih i starijih godita, poznati od 1941. kao vulnetari,

organizovani na principu sela kao borbene grupe, koji su se teku veim akcijama vojno grupisali u ete i bataljone. Uandarmerijskim snagama nalazilo se 1944. oko 2.500 andar-ma, a u policijskim snagama oko 8.000. Pod komandom KadrijaZagranija bilo je 5.000 iptara. Kosovski puk je u svojimkaznenim ekspedicijama poinio strahovite zloine u akovici,Prizrenu, Skadru i Tirani. Sve ove kvislinke snage esto se udokumentaciji narodnooslobodilakog pokreta nazivaju ba-

listikim", to deo albanskih istoriara odbacuje, smatrajuida su balisti bili brojno slabi na Kosovu i Metohiji, iza egaopet stoji tenja da se u ime terminoloke preciznosti smanjimasovna kolaboracija u drugim vojnim i politikim formama.Statut Druge lige je predviao vojnu obuku omladine, kao isvih Albanaca do 60 godina starosti. Rukovodstvo Drugeprizrenske lige nosilac je procesa militarizacije Kosova iMetohije u interesu nemake politike odbrane okupacionogprostora i obezbeenja povlaenja nemakih snaga s jugaBalkanskog poluostrva. Nemci su raunali da u okviru svojihplanova odbrane Treeg rajha s juga obuhvate to vei deoAlbanaca sposobnih za borbu protiv narodnooslobodilakog


3/38

416 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

pokreta. Najveu kvislinku formaciju sa ovog prostora Nemcsu formirali u rano prolee 1944. godine. SS divizija Skenderbeg" imala je kompletan boraki sastav iz redova Albanaca,tim to su komandni kadar inili Nemci. Njeno jezgro predsta

vljao je puk iz SS-divizije Handar". Ljudstvo ove divizije poticalo je uglavnom iz Pei, Prizrena, Pritine, Debra, Tetova, june Srbije. Imala je oko 10.000 boraca i proula se pkrvavim zloinima nad civilnim stanovnitvom Polimlja, akora, Andrijevice (Velika). Nemci su raunali da formiraju joy

jednu SS-diviziju, stvarajui albanski SS korpus, ali im za tnije preostalo dovoljno vremena. Vafen SS brdska divizija nprostoru Kuks-akovica izvodila je racije na Jevreje u Pritini,uestvovala u borbama protiv NOVJ (Operativne grupe divizijai snaga 2. udarnog korpusa, koje su se pripremale za prodorSrbiju). Ova operacija je u vojnoj istoriografiji poznata kaAndrijevika operacija", dok je Nemci vode pod ifromDraufgenger". Prilikom povlaenja Grupe armija ,,E" prekoKosova, ova se divizija poela osipati, ali je od preostalihvojnika formirana Pukovska grupa Skenderbeg". etrnaestiSS brdski puk Skenderbeg" borio se kasnije u sastavu 7. SSdivizije Princ Eugen", sve dok nije u rejonu Zidanog Mosta

razbijen i ljudstvo velikim delom zarobljeno.Druga prizrenska liga je na sebe preuzela odbranu Kosova i

Metohije u ranu jesen 1944. godine. Opta komanda omladineza odbranu Kosova uputila je 18. oktobra proglas Albancima daje nastupio trenutak da svi ustanu, kao jedan, za odbranu etnikiiste Albanije. Vojna komanda pri Centralnom komitetu Ligerukovodila je svim operacijama protiv NOVJ u oktobru inovembru 1944. godine. Oko 6.000 vulnetara je izmeu nema-

kih borbenih grupa zapreavalo liniju Bujanovac Kutka Markov Vis Merdare Prepolac Ugljarski Kr. GrupaSkenderbeg" je, drei Pe, akovicu i Prizren, obezbeivalalevi bok armija ,,E". U izvetajima nemake komande za

jugoistok stoji da su se Albanci sa Kosova za poslednjihnekoliko nedelja borili vrlo uspeno ..." Druga prizrenska ligaproglauje optu mobilizaciju sa pozivom na odbranu etnikihvelikoalbanskih granica. Jezgra Kosovskog puka rasporeena

su kao kohezivne snage na sledeim terenima: Karadak (Skop-ska Crna gora); podnoje ar-planine; Drenica i alja u pod-noju Kopaonika. Sve ove grupe radile su po nareenjuDafer Deve koji je od njih zahtevao pruanje otpora do marta


4/38


1945. kada e stii nemaka pomo vazdunim putem. Svimsnagama trebalo se odupreti srpsko-slovenskim snagama kojetee da okupiraju Kosovo. Karakteristino je da su na kvislingeraunali Nemci koji su ih i naoruali i potpomagali, ali, na drugoj

strani, i Britanci zainteresovani da se na podruju jugaJugoslavije i Albanije stvori to jae arite nestabilnosti inemira, da se odatle ne bi mogli uznemiravati britanskiintervencionisti u Grkoj, koji su se spremali za razoruanjeoruane formacije EAM-a (Grki narodnooslobodilaki front),ELAS (Grka narodnooslobodilaka vojska). PodrujeKosova i Metohije osloboeno je snagama NOVJ, koje supotpomagale jedinice bugarske armije i jedinice NOV Albanije

od 17. do 23. novembra 1944. godine. Gotovo u isto vreme kadasu Britanci poeli borbe protiv EAM-a, dolo je do poetkaalbanske kontrarevolucije na Kosovu. U ranim jutarnjim aso-vima 2. decembra 1944. balistike snage od oko 3.000 odmetni-ka pod komandom Adema Glavice gotovo su uspele da zauzmuUroevac. Druga grupacija balista, predvoena verskim starei-nom Reda Mula Idrizom, napala je 23. decembra 1944. godineGnjilane. Uk Sadik i azim Barjaktari, ugledan domain usvome barjaku i fisu, zauzeli su sa treom odmetnikom grupom

Orahovac, nameravajui da napadnu i Pe. Po nareenjuGlavnog taba za Srbiju, Operativni tab za Kosovo i Metohijuzapoeo je mobilizaciju radi dopune jedinice sa ciljem da senovomobilisani upute na Sremski front ili u sastav drugih

jedinica. Mobilizaciju je sprovodio aban Polua, iz drenikogkraja, koji je krenuo sa novomobilisanima u pravcu Podujeva,ali je onda zatraio od vojnika da ne idu u Srbiju ve da sevrate u stari kraj i odatle povedu borbu protiv nove vlasti.

Nedozvoljivo visok stepen poverenja koje je Operativni tab po-kazao prema ovom bivem kolaboracionisti, kao i razvueni pre-govori, omoguili su ovoj grupaciji da promeni kurs i ustane pro-tiv novog poretka. Prema podacima Sava Drljevia u drenikomkraju okupilo se, pod komandom abana Polue i njegovog po-monika Mehmeda Gradie, oko 10.000 boraca. Njima je priaoi Uk Sadik, vo odmetnika iz orahovaog kraja. Dolo je i do po-bune u alji pod vodstvom Adema Voce, sina jednog od prva-ka alje. Voa je sa oko 2.000 odmetnika 26. januara 1945. napaobataljon NOVJ stacioniran u Starom Trgu, potiskujui ga ka Ko-sovskoj Mitrovici. Poluine odmetnike grupe sudarile su se sa

jedinicama NOVJ na planini ievici, kod Vuitrna, 25. januara


5/38


1945. godine. Borbe su dobile najire razmere. Odmetnika gru-pacija sa Ademom Vocom je likvidirana, ali je preostajala glav-na snaga koncentrisana u Drenici. Tada je vrhovni komandantNOVJ Tito 8. februara 1945. doneo odluku o zavoenju vojneuprave. Za komandanta vojne uprave je postavljen pukovnikSavo Drljevi, a za politikog komesara uro Medenica. Pukov-nik Nikola Boani postavljen je za komandanta vojne oblasti.Protiv kontrarevolucije angaovano je oko 39.000 boraca svrsta-nih u 15 brigada NOVJ. Do odluujueg sudara sa abanom Po-luom i Mehmedom Gradicom dolo je 21. februara 1945. godineu selu Trsteniku, u Drenici, i on se zavrio slomom pobunjenikai pogibijom njihovih voa. Zaostale odmetnike grupe su se odr-

avale u pojedinim krajevima Kosova, nastojei da se prebace uGrku, ali nisu mogle zaustaviti proces normalizacije politike.Pojedinani odmetnici likvidirani su tek 1951. i 1952. godine.Haki Taha, uitelj iz akovice, lan ilegalne organizacije, ubio

je 13. marta 1945. Miladina Popovia, sekretara Oblasnog ko-miteta KPJ za Kosmet. Koristei amnestiju do 10. marta 1945,brojni odmetnici su se predali. Albanska kontrarevolucija na-stavila je posle slamanja vojne pobune svoju neprijateljsku i an-tijugoslovensku delatnost preko mree ilegalne organizacije Na-cional Demokratik iptar" i Centralnog komiteta, sa seditem uPrizrenu, kojoj su pripadali i pojedini komunisti albanskog po-rekla, lanovi narodnih odbora, pa ak i dva oficira OZNE.

Pokuaji pojedinih albanskih istoriara i politiara dadovedu u pitanje opravdanost zavoenja vojne uprave naKosovu i Metohiji, objektivno gledano su neodrivi, ako se imau vidu irina, masovnost i borbenost kontrarevolucionarnih

snaga, injenica da su njihovu aktivnost pripremili Nemci savodeim separatistima i pristalicama Velike Albanije", aiskoriavali i britanski oficiri i obavetajci za stvaranjepodruja nemira i nesigurnosti u strateki vanom podruju zabritansku politiku; angaovanje veih vojnih snaga i zavoenjevojne uprave bilo je uslovljeno i agresivnim nastupom kontra-revolucije, napadima na vea mesta, velikim gubicima jedinicaNOVJ, oslonom kontrarevolucije na masu jataka, ukljuujui ipodrku kamufliranih protivnika Jugoslavije organizacijama

narodnooslobodilakog pokreta; rejon Kosova i Metohije treba-lo je to pre osloboditi pritiska kontrarevolucije u ime sreiva-nja prilika i konanog uobliavanja federalne Srbije u sastavuDFJ; pregovori sa Poluom, oklevanje i lakomislenost Operativ-


6/38


nog taba samo su ga okuraili, podiui mu samosvest ovlastitoj snazi im s njima pregovaraju oficijelni organi vlasti ivojska, to se u krajnjoj liniji pokazalo kao pogubno.

Dve albanske divizije (5. i 6.), koje su privremeno boravile

na Kosovu, po povratku iz rejona Viegrada, nalazei se podkomandom Operativnog taba, doprinosile su sreivanju prilikana Kosovu, ali one nisu bile vojno angaovane.

Pod prividom istorijske istine ne moe se dovoditi u pitanjeopravdanost zavoenja vojne uprave od dela Albanaca a da setime zapravo ne otkrivaju separatistike pobude, isto kao to nadrugoj strani nisu daleko od genocidnog poimanja dogaaja naKosovu u zimu 19441945. ni oni rodoljubi koji smatraju da jeve tada trebalo radikalno se obraunati sa Albancima kaoetnikom celinom njihovim unitenjem u ime odmazde zamasovnu kolaboraciju u toku rata i podmukao kontrarevolucio-narni udar protiv Jugoslavije, novog poretka i nove nacionalnepolitike KPJ.

Antijugoslovensko i antisrpsko raspoloenje iptarskih ma-sa, koje su veto koristili i podsticali glavarski slojevi aga ibegova, barjaktara i hoda, pojedini retki intelektualci i pri-vrednici, zemljina aristokratija uglavnom, zahvaljujui potpori

okupatora, prvo nemakog, a kasnije italijanskog, bilo jepoznato rukovodeim strukturama narodnooslobodilakog po-kreta od prvog dana, jer se javlja kao konstanta. Pri tome jefaktiki podreen poloaj albanske nacionalne manjine izmeudva rata zloupotrebljavan u antislovenske svrhe do nemoguihrazmera. KPJ na Kosmetu nije imala nikakvog uticaja naalbansku masu, to se najbolje vidi iz injenice da je na 270lanova KPJ i 1.200 lanova SKOJ-a na poetku ustanka (to je

mali broj i za Srbe i Crnogorce, s obzirom na njihov broj naKosmetu), dolazilo svega 20 lanova partije i 70 lanovaSKOJ-a iz redova albanske manjine. Bila je to kap u moruiptarske kolaboracije. Do kojeg je stepena ilo ovo antijugoslo-vensko i antisrpsko raspoloenje na jezgrovit nain pokazujeizvetaj sekretara Mjesnog komiteta KP Kosovska Mitrovica AliSukrije s kraja 1941. godine: Arnauti ne misle mnogo na tokoji su komunisti u Srbiji a koji etnici, i drugo, za arnautskemase Srbi su Srbi, neprijatelji Arnauta, bez razlike, kako ihkrste, komunistima ili etnicima." Iz ovog odnosa pojaanogvizijom Velike Albanije" po svaku cenu, na raun Srbije, CrneGore i Makedonije, izrasla je masovna iptarska kolaboracija u


7/38


toku rata koja je onemoguavala razvoj narodnooslobodilakeborbe na Kosovu i Metohiji. Tim povodom u proglasu Glavnogtaba NOV i PO Srbije iz avgusta 1944. godine kojim seiptari pozivaju da napuste okupatora i poziciju kolaboracije

stoji: Zajedno sa faistikim osvajaima vi ste digli rukuprotiv susjednih naroda i na taj nain na sebe navukli najteusramotu.. . Vi nijeste do sada stekli pravo da bratski iravnopravno ivite sa ostalim narodima Jugoslavije." Oblasnikomitet za Kosovo i Metohiju obratio se partijskim radnicimapartizanskih jedinica, traei od njih da govore ,,o reakcionar-noj ulozi iptara sa Kosmeta u toku NOR, o njihovom slijepompovoenju za okupatorskim slugama i o borbi koju su vodili

protiv svojih interesa, i o tome ta da uine sada da bi steklipravo da odluuju o svojoj sudbini, to jest da masovno stupajuu redove Narodnooslobodilake vojske, da se uporno boreprotiv svojih izdajnika i da pomognu NOV i narodnoj vlasti ustvaranju nove drave Demokratske Federativne Jugoslavije".Od iptarske delegacije, koja je posle pobune posetila predsed-nika vlade DFJ, maral Tito je od iptara traio da skinuljagu" sa sebe koju su nametnuli kolaboracijom u toku rata.

Oktobra 1944. godine dolo je do uspostavljanja vojneuprave i u drugom delu Jugoslavije: Banatu, Bakoj i Baranji.Ovaj fenomen militarizovane vlasti nije bio poznat u dotada-njem toku rata. Vojna uprava je zavedena Titovom naredbomod 17. oktobra 1944. godine. U naredbi je izriito reeno da jevojna uprava privremenog karaktera i da e trajati do zavretkaosloboenja Jugoslavije. Vojna uprava delila se na vojnu oblastza Banat i vojnu oblast za Baku i Baranju, koje su se opetdelile na komande podruja, komande mesta i vojne stanice

sela. Za vreme trajanja vojne uprave, u ruke vojske prelazila jecelokupna izvrna i sudska vlast, a postojei narodnooslobodi-laki odbori imali su samo da pomau organe vojne uprave.Zavoenje vojne uprave, kao to se moe videti iz naredbe onjenom uvoenju, bilo je uslovljeno vie nego kompleksnimuzrocima: to hitnije normalizovanje prilika; stvaranje uslovaza redovno funkcionisanje narodne demokratske dravne vla-sti"; govori se i o naroitim prilikama u kojima su iveli ovi

krajevi za vreme okupacije; to bre i potpunije otklanjanjesvih nedaa nanetih narodu od okupatora i ovde naseljenihtuinskih elemenata"; potrebe mobilizacije svih privrednihsnaga za to uspenije provoenje narodnooslobodilakog rata.


8/38


U Naredbi br. 2 komandanta vojne oblasti NOV za Banatpredvieno je uvoenje vojne vlasti u svim nemakim mestima;Nemcima je zabranjen izlazak iz mesta, bez specijalnog odobre-nja komandanta dotinog sela; takoe je zabranjen nemaki

govor na javnim mestima; sve radnje, fabrike, industrijska itrgovaka preduzea Nemaca prelazila su pod kontrolu NOO,odnosno vojne vlasti; nemaki natpisi su se morali skinuti. Sveove odredbe, osim jezika i noenja jugoslovenskih ili sovjetskihznakova, vaile su i za Nemce. U sva nemaka, maarska irumunska mesta (,,gde to bude bilo potrebno") postavljaju sevojni komandanti sa partizanskim straama Nemci su deporto-vani u logore. Deo logorisanih Nemaca odveli su Sovjeti u Sibir.

Iz svih navedenih razloga koji su govorili u prilog militarizacijeizdvojili bismo neophodnost da se obezbede bogati privredniizvori ratom neopustoenih krajeva Banata, Bake i Baranje ida se zahvati imovina Nemaca. Logorisanje nemakog stanovni-tva je ubrzano u decembru 1944. godine, usled straha odnemake protivofanzive u Maarskoj sa ciljem da se Crvenaarmija potisne na jug. Nerazvijeni narodnooslobodilaki odborinisu se mogli neposredno posle osloboenja osloniti na stanov-nitvo u kome je znaajnu ulogu imalo ono neslovenskogkaraktera (Nemci, Maari i Rum uni), tim pre to se Maarska

jo nalazila u ratu. Negativan odnos prema svim kategorijamaneslovenskog stanovnitva karakteristian je samo za periodprve faze vojne uprave (do poetka decembra 1944. godine),dok se u drugoj fazi ovaj odnos prema Maarima i Rumunimamenja. Vojna uprava je ukinuta 15. februara 1945. godine, daklepre nego to je u prvobitnoj naredbi o njenom zavoenju to bilopredvieno (do osloboenja Jugoslavije). Isto kao to je uvedena

tako je i ukinuta naredbom vrhovnog komandanta od 27.januara 1945. godine, s tim da stanje vojne uprave prestane do15. februara 1945. godine.

U zapadnom delu Jugoslavije jedinice 8. korpusa NOVJoslobodile su od septembra do poetka decembra srednju, junui severnu Dalmaciju. Mornarica NOVJ i 26. divizija oslobodilesu ostrva srednje Dalmacije septembra meseca. NOVJ je oslobo-dila Dubrovnik 18. oktobra. Uspenim zavretkom kninske

operacije, od 26. novembra do 4. decembra, bila je osloboenacela Dalmacija. Drugi udarni korpus NOVJ u Crnoj Gorionemoguio je 21. brdskom armijskom korpusu, koji se, s 27.000vojnika povlaio iz Albanije, odstupanje preko Podgorice i


9/38


Nikia u pravcu Mostara, naterujui ga na povlaenje dalekonepovoljnijim pravcem preko severne Crne Gore i Sandaka.S ovim korpusom povlaili su se i etnici Pavia uriia.Zajedno s jedinicama NOVJ, na tlu Sandaka borile su se 5. i 6.

divizija NOV Albanije. Oslobodivi Boku Kotorsku, Primorje,Cetinje (13. novembra) i Podgoricu, jedinice 2. korpusa nastavi-le su gonjenje Nemaca i etnika, koji su odstupali prekoKolaina i Prijepolja u pravcu Viegrada.

NOVJ je uspostavila Sremski front izmeu Dunava, bosut-skih uma i Save, koji je obezbeivala Prva armija. Nemci suuspostavljanjem ovog fronta spreavali prodor snaga NOVJ krozSrem na zapad, a na drugoj strani obezbeivali povlaenje Grupe

armija ,,E" koja se kretala dolinom reke Bosne na severozapad.Nemaku liniju odbrane inio je sistem snanih fortifikacijskihtaaka u dubini od 30 km. Nemci su drali jake mostobrane naSavi kod Bijeljine, Brezova Polja i Brkog. Krajem januara1945, posle ogorenih borbi Prve armije sa 34. nemakimarmijskim korpusom, Sremski front se sve do proboja u aprilu1945. stabilizovao na liniji istono od Mohova, Tovarnika i selaLipovac na Bosutu.

NOVJ se u sremskoj ravnici u jesen i zimu 1944/1945.susrela sa jednim novim nainom rata: frontalnim sukobima irovovskim ratom. Brigadir Maklejn zapazio je da je prolovreme romantinog ratovanja", mislei na prethodnu partizan-sku fazu narodnooslobodilake borbe. Na ovom frontu borciNOVJ su se susreli sa artiljerijskim dvobojima i rovovskimnainom rata. Jedinice NOVJ popunjene novim borakim ka-drovima, jo golobradim mladiima, nevinim ratovanju, bezvojne spreme i obuke, nale su se u grotlu borbi koje su

zbunjivale i stare borce partizanskih jedinica, masovno strada-jui u uslovima za koje nisu bili pripremljene. Broj poginulihboraca na Sremskom frontu nije tano utvren. Istoriografi-

ja je koristila broj od 30.000 boraca do kojeg se dolo unajranijim radovima, ali ovu cifru osporavaju komandantiNOVJ, smatrajui da nije poginulo ve od 10.000 boraca. Imakomandanata jedinica NOVJ iz toga vremena koji otvaraju ipitanje celishodnosti Sremskog fronta.

NOV i POJ su u zimu 1944/1945. i poslednju godinu ratauli brojno uveani, dobro naoruani, sa zaplenjenim i odsaveznika dobijenim tekim naoruanjem, kao armija sa svimrodovima vojske. U njenom sastavu nalazili su se mornarica.


10/38


vazduhoplovstvo, artiljerija, tenkovske jedinice, sluba saniteta,sluba veze, intendantura. Na osnovu sporazuma marala Tita sVrhovnom komandom Crvene armije i tabom Treeg ukrajin-skog fronta, septembra i oktobra 1944. Sovjetski Savez je

obezbedio naoruanje za 12 peadijskih jedinica, kao i za dvevazduhoplovne divizije. U jedinicama NOVJ, odnosno Jugoslo-venske armije, radili su sovjetski vojni strunjaci, dok su njenestareine upuivane na kolovanje u SSSR.

Po sastavu, NOV i POJ su bili armija mladih ljudi. U jesen1944. Vrhovni tab je pristupio mobilizaciji mukaraca od 17 do30 godina, nastojei da se svaka divizija popuni do 10.000boraca. Naredbom Vrhovnog taba od 1. januara 1945. obrazo-

vane su 1, 2. i 3. armija NOVJ, koja je u to vreme imala oko650.000 boraca. Odeljenje za zatitu naroda (OZNA), odnosnosluba bezbednosti, formirano je 13. maja, a Korpus narodneodbrane Jugoslavije (KNOJ) 15. avgusta 1944. Poetkom nared-ne godine KNOJ je imao sedam divizija. Zadatak mu je bio daosigurava red u pozadini, uva dravne granice i bori se protivneprijateljskih diverzantskih grupa, preostalih kvislinga i uba-enih obavetajaca.

NOVJ je 1. marta 1945. preimenovana u Jugoslovenskuarmija (JA), Mornarica NOVJ u Jugoslovensku mornaricu, aVrhovni tab u Generaltab Jugoslovenske armije. Usled sloe-nosti rukovoenja i krupnih vojnih jedinica u strukturi Gene-raltaba, formirano je vie odeljenja i komandi: operativno ode-ljenje, obavetajno, organizacijsko, nastavno, mornariko, vaz-duhoplovno, politiko, personalno, istorijsko i pravno odeljenje,Odeljenje OZN-e, a od komandi Komanda artiljerije, Koman-da tenkovskih jedinica, Komanda ininjerije, Komanda veze i

Komanda pozadine.Posle nemake ofanzive u Sremu usmerene na ispravljanje

borbene linije, front se stabilizovao u predelu Sida i rekeBosuta, obezbeujui neprijatelju oslon na Savu i Dunav. Timeje rat na Sremskom frontu sveden na pozicione borbe. Treaarmija je, s 51. divizijom, uestvovala u borbama koje su trupeCrvene armije vodile prilikom prelaza Dunava u predeluBatine, a januara/februara 1945. zajedno sa 6. i 10. korpusom

NOVJ, vezivala neprijatelja na virovitikom mostobranu. Drugaarmija je u istonoj Bosni ometala izvlaenje neprijatelja premaseveru, unitavajui ustake i etnike jedinice koje su odstupa-le s Grupom armija ,,E". Osmi korpus je 14. februara 1945.


11/38

Y Z NAROD NOOS LOBO DILA KI RAT I REVOLUCIJA

oslobodio Mostar, koji su Nemci uporno branili, titei odstupa-nje svojih jedinica preko Sarajeva.

Poetkom te godine 1. armija, pod komandom Peka Dape-via (komesar Mijalko Todorovi), nalazila se na sremskom

frontu, 2. armija, pod komandom Koe Popovia (komesarBlao Lompar), u severoistonoj Bosni, a 3. armija, pod ko-mandom Koste Nada (komesar Branko Petrievi), na Dravi.etvrta armija, pod komandom Petra Drapina (komesar Bokoiljegovi), formirana je 2. marta naredbom vrhovnog koman-danta, a u njen sastav uli su 8. udarni, 11. i 7. korpus. Uoizavrnih operacija za osloboenje zemlje 4. armija se nalazila upredelu Like, severne Dalmacije, Gorskog kotara i Bele krajine.

Krajem 1944. i poetkom 1945. dejstvovali su samostalno naneosloboenim podrujima Jugoslavije 6. i 10. korpus uSlavoniji i Zagorju, 5. korpus u zapadnoj i severnoj Bosni, 4.korpus u Baniji, na Kordunu, u Pokuplju i na umberku, 11.korpus u Lici i Gorskom kotaru, 7. korpus u Notranjskoj iDolenjskoj, 9. korpus u Gorenjskoj i Slovenakom primorju,kao i jedinice IV operativne zone, u tajerskoj i Korukoj.

Jugoslovenska armija je, kao samostalna vojna snaga, uzavrnoj fazi rata drala strategijski znaajan sektor savezni-kog fronta protiv Nemake, njegov sredinji deo, koji se desnomstranom vezivao za trupe Crvene armije u Maarskoj, a levomza britanske i amerike snage u Italiji. Prilikom razgovoramarala Tita i feldmarala Harolda Aleksandera u Beogradu 21.i 24. februara 1945. izvrena je razmena miljenja i postignutasaglasnost o usaglaavanju operacija Jugoslovenske armije isaveznikih anglo-amerikih snaga u Italiji.

Britanski feldmaral je predstojee posedanje Trsta i sao-braajnica prema Austriji pravdao vojnim razlozima, istiui daformiranje saveznike vojne uprave u Istri nee prejudiciratiodluke mirovne konferencije. Maral Tito se nije suprotstavljaozavoenju saveznike vojne uprave, pod uslovom da se zadri

jugoslovenska civilna uprava uspostavljena u ratu; s drugestrane, izneo je miljenje da okupacija istarskog poluostrva nijeneophodna za zatitu puteva od Trsta prema Austriji. tavie,vrhovni komandant NOV i POJ dozvoljavao je Britancima da

koriste i puteve koji prolaze kroz Ljubljanu. Prema britanskomzapisniku s beogradskih razgovora, maral Tito se nadao da evan granica Jugoslavije moi da saveznicima stavi na raspola-ganje 200.000 boraca, smatrajui da bi njihova pomo bila *


12/38

O S L O B O E N J E I D O P R I N O S J U G O S L A V I J E P O B E D I N A D F A I Z M O M 425

korisna u planinama Austrije, gde je pretpostavljao da e Nemcipruiti estok otpor. Od Britanaca je traeno da, posle porazaNemake, dozvole jedinicama okupaciju dela Austrije, daopreme 100.000 njihovih boraca, kao i da dadu 10.000 kamiona.

Britanci su pokrenuli pitanje uspostavljanja novih vazduho-plovnih baza u severozapadnom delu Jugoslavije, pored vepostojee u Zadru, poto se Nemci povuku prema severu. Uokviru koordinacije buduih saveznikih operacija, maral Titoje za naredne akcije 50.000 boraca NOVJ na dalmatinskoj obalitraio od Aleksandera pomo, koja bi se dostavila preko luka uSplitu, Zadru i ibeniku.

Pripremajui se za prolenu ofanzivu, Generaltab Jugoslo-

venske armije je predvideo da se probije Sremski front i front uLici, a zatim produi napredovanje prema severozapadu kaKarlovcu, Zagrebu i Sloveniji. Trea armija imala je da prodireobalom Drave ka Korukoj, a 4. armija jadranskom obalomprema Trstu i Soi. Jugoslovenska armija trebale? je da zatvoriobru oko nemake vojske i kvislinga u oblasti Julijskih Alpa iKaravanki.

Nareenje Generaltaba za proboj Sremskog fronta izdato je9. aprila 1945. Ofanziva Jugoslovenske armije preduzeta je uvreme kada je Crvena armija prodrla u Austriju i izbila predBe, ime je odstupnica nemakih trupa na isturenim poloaji-ma u Jugoslaviji bila dovedena u pitanje. Trea armija imala jeda izvri desant preko Drave u pozadinu Sremskog fronta, a 2.armija da osigura levi bok 1. armije. Prva armija je probilaSremski front 12. aprila. est dana ranije, jedinice pod koman-dom generala Radovana Vukanovia oslobodile su Sarajevo.

Probojem Sremskog fronta stvoreni su preduslovi za napre-

dovanje Jugoslovenske armije prema severozapadu zemlje.Osnovne operativne ideje polazile su od toga da se savskimpravcem iz Baranje, Srema i Bosne napreduje premaZagrebu i Mariboru, a primorskim pravcem preko Like,severne Dalmacije, Hrvatskog primorja, Istre i Trsta izbijena Sou.

U napredovanju prema severozapadnim granicama Jugosla-vije, trupe 2. armije su morale da prou vie vodenih prepreka:

Bosnu, Vrbas, Unu, Kupu, Savu. Prva armija je s jedinicama 2.armije oslobodila Zagreb, 8. maja. Od 20. marta do 9. maja 4.armija je napredovala tekim jadranskim pravcem prekoLike, Hrvatskog primorja, Gorskog kotara, Istre u sadejstvu


13/38

Y Z

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

s jedinicama Mornarice Jugoslovenske armije, nastavljajuiborbeni pohod prema Trstu i dolinom Soe prema Korukoj. Naputu za Trst, ona je probila nemaku utvrenu liniju od planineSnenika do Rijeke, koja je branila prilaze Istri. Jedinice

Jugoslovenske armije ule su u Trst 1. maja 1945, ali jeposlednje nemako uporite Opine zauzeto tek dva danakasnije. Jedinice 7. korpusa oslobodile su Ljubljanu 9. maja.Oslobodivi Dolenjsku i Gorenjsku, slovenake jedinice NOVJprele su jugoslovensko-austrijsku granicu 5. maja. Korukiodred IV operativne zone uao je prvi u Celovec, zajedno sjedinicama 4. armije, 8. maja. Ostale jedinice IV operativnezone sadejstvovale su s 1, 2. i 3. armijom u unitavanju Nemacau tajerskoj. Jedinice Jugoslovenske armije su 10. maja oslobo-dile Maribor.

Trupe Jugoslovenske armije nastavile su borbu i posle 8.maja 1945. kada su Nemci, prema odredbama o bezuslovnojkapitulaciji, imali da obustave neprijateljstva. Grupacija Alek-sandra Lera i kvislinzi davali su ogoren otpor Jugoslovenskojarmiji ne obazirui se na Hitlerovu smrt, pad Berlina ikapitulaciju nemake oruane sile u nastojanju da preu uAustriju i predadu se britanskim trupama. Vojni istoriari

nazivaju ovu nemaku taktiku zadravajuom odbranom". Ostepenu upornosti nemake odbrane svedoi podatak da je predtrupama Jugoslovenske armije kapitulirao samo 97. armijskikorpus, kod Ilirske Bistrice 7. maja, iako su vojnicima ioficirima garantovani ivot, zadravanje stareinskih oznaka iupuivanje u Nemaku po zavretku rata.

Dok je na evropskom ratitu nemaki otpor prestao 8. maja,dotle su u Jugoslaviji opkoljene kvislinke snage sastavljene

od etnika, ustaa i domobrana, koje su pokuavale da se domo-gnu Celovca i nemaka balkanska vojska prestale da sebore tek 15. maja 1945. Zarobljeno je oko 50.000 kvislinkihvojnika i oko 24.000 izbeglica koje su ih pratile. Na sektoru 3.armije zarobljeno je oko 120.000 nerpijateljskih vojnika. Uzavrnim operacijama Jugoslovenske armije ukupno je zaroblje-no oko 300.000 neprijateljskih vojnika i kvislinga, sa vrhovnimkomandantom za jugoistok general-pukovnikom Aleksandrom

Lerom i tabovima 21, 91. i 97. armijskog korpusa. Prilikomkapitulacije nemako-kvislinke grupacije zarobljeno je i 13generala NDH.


14/38


Nemci su se na jugoslovenskom ratitu dobrim delom tukli sjedinicama formiranim od jugoslovenskih graana: folksdojerakoji su se do 1941 kada su se deklarisali kao nemakidravljani vodili kao dravljani Kraljevine Jugoslavije; zatim

od Muslimana, Hrvata, Albanaca, a na drugoj strani kvislinkihjedinica. Gotovo sve SS i legionarske divizije obavile su vojnuobuku na nemakim vojnim poligonima i unitene krajem ratana jugoslovenskom tlu. Svima njima komandovali su nemakioficiri. Sedma SS divizija Princ Ojgen (Eugen)" formirana jefebruara 1942. od jugoslovenskih folksdojera, uglavnom izBanata i Hrvatske, pod vodstvom folksdojera iz Erdelja. Zaprvog komandanta divizije imenovan je Artur Fleps, austrijskog

porekla. Kroz njen sastav prolo je oko 40.000 folksdojera.Poznata po nadimku Vraja divizija", 369. legionarska di-vizija imala je u svom sastavu nemako jezgro, Hrvate iMuslimane. Hrvati su inili i sastav 373. legionarske divizijeTigar". U sastavu 392. peadijske Plave" divizije nalazili suse takoe Hrvati. Trinaesta SS Handar" divizija formirana jeod Muslimana i Albanaca. Sve ove divizije obrazovane su uprocesu Himlerove tenje da Vafen SS jedinice to vie ojaaju,ime je i on uvrivao svoju vlast u hijerarhiji Treeg rajha.

Divizije su imale velike gubitke, neke od njih su znale biti iprepolovljene (kao Princ Eugen" u Nikoj operaciji), zbog egasu esto reorganizovane i dopunjavane. U formiranju 13. SSbrdske divizije (kasnije nazvane Handar") znaajnu ulogu suodigrali muslimanski autonomistiki krugovi, nacistiki i pan-germanski raspoloeni. Sve ove divizije poinile su stravinezloine nad civilnim stanovnitvom u raznim krajevima Jugo-slavije, ostavljajui za sobom zgarita i leeve.

Na jugoslovenskom tlu razbijene su i etnike snage, kaookosnica jugoslovenske kontrarevolucije. Mihailovi je posleneuspelog odziva srpskih seljaka na pozive za mobilizacijupreao Drinu, naavi se u Bosni. Druga grupacija etnika izSrbije odstupala je preko Sandaka, pod komandom generalaMiroslava Trifunovia Dronje". Crnogorski etnici odstupalisu sa Nemcima iz Podgorice, preko Mojkovca i Sandaka upravcu Bosne. Momilo uji je sa likim i dalmatinskim

etnicima odstupio u pravcu Istre, posle poraza koji mu jezadao Osmi korpus NOVJ. Na istarskom poluostrvu ve su senalazile jedinice Ljotia (dobrovoljci"), Srpske dravne strae,etnici Dobrosava Jevevia. Ljoti je pozivao Mihailovia u


15/38

Y Z


Istru kako bi odatle zajednikim snagama otpoeli borbu zaosloboenje zemlje od komunista. U svojim govorima isticao jeda, ako je osloboenje 1918. zapoelo preko Soluna, zato ne bi isada, 1945, od Triglava. Sve te raznorodne kvislinke snageujedinjavala je mrnja prema jedinstvenom neprijatelju novoj Jugoslaviji i Jugoslovenskoj armiji. Meutim, Mihailovise kolebao da li da ide na zapad, iz vie razloga. On, prvo, nijeimao poverenje u ustae, tim pre to se one nisu obazirale ni nanemaku zatitu Ljotievih dobrovoljaca i ujievih etnika, zaiji se dolazak u Istru zauzimao Herman Nojbaher, nego su ihubijale u svakoj povoljnoj prilici. Mihailovi je slao delegateaprila 1945. Paveliu da bi ispitali mogunost sporazuma, ali do

njega nije dolo. Drugo, on je iveo pod psihozom da e doi dorazlaza izmeu velikih saveznika, koju situaciju treba iskoristi-ti, ali ne biti daleko od zemlje u tom asu. Pukovnik Mekdauel,koji je kod Mihailovia boravio od 26. avgusta do 2. novembra1944. da bi navodno otpravljao u domovinu amerike pilotekoje su spasli Mihailovievi etnici, imao je u vidu drugeobavetajne zadatke, prekoraujui svoje ovlaenje davanjemizjava koje su kod Mihailovia pojaavale nerealna oekivanja.

Tree, Mihailovieve jedinice su bile proreene, nastradale odbolesti, naroito tifusa, gladi, iscrpljene, nalazei se pod nepre-stanim napadima jedinica NOVJ, odnosno Jugoslovenske armi-

je. etvrto, i najvanije, Mihailovi je verovao da e u Srbiji naprolee doi do ustanka protiv partizanske vladavine. U to suga uveravale i vesti koje je dobijao preko radio-stanice Fle"(Strela), koje su slali major Momir osi i kapetan PredragRakovi. Prilikom razbijanja etnikih grupa OZN-a je preuze-la ifru i preko ovih oficira slala Mihailoviu vesti koje su

odgovarale njegovim predstavama da se Srbija buni i da euskoro doi do zbacivanja nove vlasti. OZN-a je u stvariupuivala Mihailovia prema Srbiji. Peto, Mihailovi je doao usukob sa Pavlom uriiem koji se odluio na osnovu sporazu-ma sa Sekulom Drljeviem da odstupi preko NDH. Pa i ranijeurii je napadao Mihailovia da je zaveo crnogorske etniketime to im je naredio da krenu prema Bosni, umesto da sukoristili pravac preko Albanije za Grku. Kao da se ponovila

istorija iz prvog svetskog rata kada je crnogorska vojskanavodno kapitulirala samo zato da se dva srpska barjaka" nebi pojavila kod Soluna. Sa uriiem su odstupali hercegovakietnici i Dragia Vasi, koji se ranije odvojio od Mihailovia.


16/38


urii je stupio u pregovore sa Sekulom Drljeviem, koji je sasvojim jednomiljenicima Saviem Markoviem (tedimlijom) inovinarom Duanom Krivokapiem radio za ustae od 1941.godine, pa i pre rata. Poto se odvojio od Mihailovia, u-

rii je u Doboju marta 1945. sainio sporazum sa Drljevi-em po kome se Drljevievo Crnogorsko dravno vijee progla-ava za najviu vlast Crnogoraca u emigraciji, Drljevi priznajeza vrhovnog komandanta, a urii za operativnog komandan-ta crnogorske narodne vojske". Mihailovi je ovaj sporazumoznaio kao istu izdaju". Posle Drljevieve procene da seurii ne pridrava sporazuma, ustake i domobranske jedini-ce su napale uriieve etnike na Lijeve Polju, kod Banja-luke. Razbijen u tom boju, urii je pokuao da odstupiprema Bihau, ali je taj pravac zatvarala NOVJ. Najzad jeodluio sa ostacima svojih snaga da se preda ustaama koje suga odvele u Jasenovac i tamo sa stareinskim kadrom likvidi-rale.

Kolaboracionistike snage u Istri su se nominalno nalazilepod komandom generala Miodraga Damjanovia, koji je primaonareenja od Mihailovia, a faktiki sluile komandantu SSpolicije generalu Odilu Globoniku, dobijajui od njega konkret-

ne vojne naloge. Meu ovom vojskom izdaje nalazili su se islovenaki domobrani (oko 16.000) i tri stotine etnika (Plavagarda"). etnike snage, ukljuujui Mihailovieve, ujieve iuriieve jedinice, imale su oko 40.000 boraca. etnici su porazbijanju u Srbiji, njih 1518.000 (mada broj varira kodpojedinih pisaca, kreui se do 30.000) odstupili prema Bosnipreko Sandaka, jer je Crvena armija zatvorila prolaz naZapadnoj Moravi prema jadranskoj obali. Mihailovi se sa oko

10.000 etnika nalazio na planini Vujak. Odatle je sredinomaprila krenuo prema uu Vrbasa, desnom stranom Save, ali suga razbile ustake jedinice. Skrenuo je na jug prema Travnikui Zenici, odakle je produio prema Konjicu, nameravajui da do-segne Brod na Drini i u manjim grupama se prebaci u Srbiju.Iznurena dugim kretanjem, izloena stalnim napadima NOVJ,etnika grupacija nije operativno bila spremna za vee borbe.Pokazalo se na kraju da etnici nisu bili osposobljeni zasamostalne borbe, jer su do tada uvek dobijali potporu okupa-tora. Nastupila je demoralizacija ak i u stareinskim redovima.Severozapadno od Kalinovika grupacija je opkoljena od jedini-ca Jugoslovenske armije. U borbama od 8. do 13. maja 1945.


17/38

Y Z


etnici su bili do nogu poraeni. Mihailovi je jedva uspeo daumakne, da bi posle dueg skrivanja, i uporne potere, biouhvaen marta 1946. Tako je dva dana pre obustave neprijatelj-stava na jugoslovenskom tlu Mihailovieva etnika grupacija

doivela katastrofu. Ironija istorije je htela da ona doivi takvusudbinu na prostorima Sutjeske gde su dve godine ranije Nemcislinu sudbinu bili namenili Grupi operativnih divizija podkomandom Vrhovnog taba NOVJ. Glavna kvislinka formacija,po broju i vojnoj snazi, ustaka, od 170.000, kapitulirala je predjedinicama Jugoslovenske armije na tlu Slovenije i na jugoslo-vensko-austrijskoj granici, mada su Paveli i njegovi najbliisaradnici uspeli da izbegnu zarobljavanje.

Jugoslovenska armija je pobedonosno okonala osloboenjecele Jugoslavije. Obraajui se narodima Jugoslavije, vojnicimai oficirima Jugoslovenske armije preko Radio-Beograda, maralTito je 9. maja, na dan pobede, istakao da je etrdeset devetmeseci borbe naroda Jugoslavije urodilo plodom i punompobjedom naih naroda u zajednici s Ujedinjenim nacijama, uprvom redu sa Sovjetskim Savezom, Britanijom i Amerikom.Nekada strana i naoko nepobjediva sila, danas je skrena.Pobjedila je pravedna stvar Ujedinjenih naroda nad onimrazornim silama koje su htjele nametnuti ovjeanstvu takozva-ni novi poredak, poredak ropstva i patnji." Poslednji ratniizvetaj Generaltaba Jugoslovenske armije, za 15. maj 1945,saoptio je da su na podruju Slovengradeca, Gutanja, Pliber-ka i Dravograda, posle trodnevnih borbi, snage neprijateljaprisiljene na kapitulaciju i da je pred trupama Jugoslovenskearmije prestao organizovan otpor.

Pred odsudne borbe u Jugoslaviji maral Tito se ponovo u

SSSR-u, poetkom aprila 1945. godine, u pratnji Milovanailasa, sreo sa Staljinom. Formalno gledajui, Tito je bioopunomoen od Namesnitva za zakljuenje ugovora o prijatelj-stvu sa SSSR-om. Glavni cilj drugog ratnog putovanja JosipaBroza Tita u SSSR sastojao se u dobijanju podrke SSSR-aza pozitivno reenje jugoslovenskih severozapadnih granicaprema Italiji i Austriji, a na drugoj strani u postizanju dogovorao ekonomskoj pomoi i razmeni. Tito je u svojstvu predsednika

Privremene vlade DFJ zakljuio sa sovjetskom vladom u Moskvi11. aprila 1945. Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi iposleratnoj saradnji. A. J. Viinski je u svojstvu zamenikanarodnog komesara inostranih poslova SSSR-a saoptio 9.


18/38


aprila 1945. predstavniku SAD A. Harimanu da je maral Titou ime jugoslovenske vlade predloio Sovjetskoj vladi zakljui-vanje sporazuma izmeu SSSR i Jugoslavije . . . i da e tajsporazum biti kao englesko-sovjetski sporazum od 26. maja 1942.

i ehoslovako-sovjetski sporazum od 12. decembra 1943. go-dine".Zakljueni ugovor je znaio postavljanje temelja jugosloven-

ske spoljne politike i prilikom ratifikovanja u PNS oznaen kaokamen temeljac" njene nezavisnosti. Shvaen je i u najviempolitikom vrhu Jugoslavije kao vid obezbeenja meunarod-nog poloaja Jugoslavije. Nova Jugoslavija se upadljivo pomeri-la prema SSSR-u i oslonila na njegovu podrku. Za zapadne sile

Ugovor je znaio jo tenje vezivanje Jugoslavije za SSSR,naputanje dotadanje politike ravnotee i opciju za drugaijiput unutranjeg razvitka. Vlada SSSR-a je uputila Memoran-dum Jugoslovenskoj vladi 19. aprila 1945. odgovarajui pozitiv-no na njeno traenje po pitanju uestvovanja Jugoslavije uokupaciji Austrije. Sovjetska vlada", stoji u Memorandumu,je sa dunim interesom razmotrila traenje Jugoslovenskevlade po pitanju sudelovanja Jugoslavije u okupaciji austrijsketeritorije . . . U vezi s tim Sovjetska vlada spremna je da

dozvoli ulazak Jugoslovenske vojske u onu zonu Austrije kojae biti okupirana oruanim snagama Sovjetskog Saveza, s timda e okupaciona Jugoslovenska vojska biti pod komandomSovjetskog glavnog komandujueg." Tito je na sednici Politbi-roa CK KPJ odranoj 23. aprila 1945, kojoj su pored njega kaogeneralnog sekretara KPJ prisustvovali Kardelj, Rankovi,ilas, Moa Pijade, Andrija Hebrang, Blagoje Nekovi (Mihaj-lo), Svetozar Vukmanovi Tempo, Krsto Popivoda, Boo Ljumo-

vi i Miha Marinko, podneo izvetaj o putu u Moskvu, koji uzabeleenoj varijanti glasi: Sjajno su nas primili. SSSR e naspomoi u svakom pogledu. Ugovor je u SSSR imao ogromanodjek. Narod SSSR voli Jugoslaviju." Oigledno je da je Titodoao iz SSSR-a optimistiki raspoloen, poto je Jugoslavijazakljuenjem ugovora dobila i zvaninu meunarodnu podrkusasvim u skladu sa zakonima meunarodne zajednice. Ovakavzakljuak proizilazi iz njegovih rei i oekivanja na pomenutojsednici Politbiroa, neposredno po povratku iz SSSR-a. Imamosve uslove da uestvujemo na svim meunarodnim konferenci-jama, ali Englezi i Amerikanci hoe da nas svedu na stepenzemalja, koje nisu uestvovale u svom osloboenju. Vide da smo


19/38

Y Z


mi postigli ogroman uspeh u vanjskoj politici. Nae jediniceokupirae deo Austrije. U Poljsku, Grku, Bugarsku i Albanijutreba poslati odmah poslanike. U Poljsku Boa Ljumovia, uBugarsku Nikolu Kovaevia. Treba predvideti kadar za Istru,

Trst, Koruku i austrijske djelove, koji e zaposjesti te krajeve komandante mjesta, gradova, pozadinske vojne vlasti." Ovaoekivanja marala Tita nisu se potvrdila u transkoj krizi i usluaju okupacione zone u Austriji.

Jugoslavija se krajem rata nala na osnivakoj konferencijiOUN 26. aprila 26. juna 1945. godine, odranoj u SanFrancisku. Jugoslovensku delegaciju predstavljali su Ivan u-bai, ministar inostranih poslova; Sreten ujovi, ministar

finansija; Stanoje Simi, ambasador u SAD, kao delegati, doksu kao lanovi delegacije uestvovali u radu i Stojan Gavrilovi,pomonik ministra inostranih poslova, Vladimir Dedijer i StaneKraovec. Za stvaranje ove organizacije najvie se zauzimaoFranklin D. Ruzvelt, iako nije doekao da uestvuje u raduosnivake skuptine. Jugoslavija je izabrana u Izvrni komitetkonferencije (Ivan ubai) i u Verifikacioni odbor. Na Osmojplenarnoj sednici Konferencije Ujedinjenih nacija 2. maja 1945.I. ubai je ubedljivo govorio o doprinosu Jugoslavije pobedinad silama faizma u prolom ratu, rtvama, elji za mirom,izmenjenoj strukturi drutva u demokratskom smislu, ali njegovgovor nije dobio odgovarajui publicitet u jugoslovenskojtampi, jer su vladajue snage u Jugoslaviji u njemu gledaleprivremenu linost, a na drugoj strani i zbog stava SSSR-a kojije bitno uestvovao u stvaranju OUN, mada nije prenaglaa-vao znaaj ove organizacije. ubai je posebno istakao da jeJugoslavija jedna od potpisnica Deklaracije Ujedinjenih nacija i

da ona posmatra izjave glavnih saveznika od Atlantskepovelje do sporazuma u Moskvi i na Krimu kao stubovenovog i boljeg sveta. Njeni narodi veruju da organizovanameunarodna solidarnost moe uspeti i da e uspeti ako jezasnovana na naelima mira, pravde i bezbednosti..." ubaije svoj boravak u SAD iskoristio u pokuaju da za Jugoslavijuobezbedi pomo po Zakonu o zajmu i najmu, ali u tome nijeuspeo zbog jugoslovenskog oslona na SSSR i odnosa izmeu

SAD i Jugoslavije u vreme transke krize. Istovremeno nijeprihvaena ideja amerikog ambasadroa u Beogradu RiardaPatersona da maral Tito poseti SAD, ne bi li se blie upoznaosa Amerikom u cilju dedoktrinacije". Slina ideja nije uspela


20/38


ni u jesen 1945. godine, zahvaljujui odnosima izmeu Jugosla-vije i SSSR-a i amerikom stavu prema unutranjim procesimau Jugoslaviji.

Vlada DFJ obezbedila je ekonomsku pomo Unre zakljui-

vanjem ugovora marta 1945. s ovom organizacijom UN. Jugo-slavija je odranije dobijala i znatnu podrku u oblastipropagande i sakupljanja materijalnih sredstava za potrebezemlje od iseljenika u SAD jugoslovenskog porekla. Odborjugoslovenskih Amerikanaca je radio na podsticaj KP Ameri-ke. Aktiviranje ovih snaga u SAD, Kanadi i drugim preko-okeanskim zemljama gde su iveli i radili Jugosloveni traila jeKPJ. Iseljenici leve orijentacije ruili su mit Mihailovia,razotkrivali ovinistiku kampanju jednog dela srpskog i hrvat-skog iseljenitva; propagirali su narodnooslobodilaki pokret iTita. Meu ovim aktivistima isticali su se Mirko Markovi,Strahinja Maleti i drugi. Ujedinjeni odbor junoslavenskihAmerikanaca je okupljao oko sebe znaajnije linosti jugoslo-venske i demokratske orijentacije, meu njima Kosanovia iubaia, preko ustanove poasnih lanova" Odbora. Akcijuza pomo jugoslovenskim ranjenicima i izbeglicama pokrenulaje i Hrvatska bratska zajednica", sa svojim predsednikom

Ivanom Butkoviem. Zlatko Balokovi je radio na tome da sepronau ekipe ekih, slovakih i drugih lekara koje bi bilespremne da pomognu jugoslovenske ranjenike i izbeglice ujunoj Italiji i severnoj Africi. Ujedinjeni odbor Amerikanacajugoslovenskog (junoslovenskog) porekla predstavljao je okomilion amerikih graana jugoslovenskog porekla. U ovomOdboru, sa kojim je uspostavio vezu general-major V. Velebit,najuticajniju ulogu imali su Luj Adami, knjievnik, i poznati

violinista Zlatko Balokovi. Na Novom Zelandu, na slanjupomoi SSSR-u i NOVJ radio je Sveslavenski savez. Sliansavez postojao je i u Australiji. Ovi savezi dostavljali su pomojugoslovenskim izbeglicama u Egiptu. Vee kanadskih JunihSlovena sakupljalo je pomo preko organizacije iseljenika idobrotvornih drutava. Ujedinjeni odbor jugoslovenskih Ameri-kanaca je radio i na stiavanju svaa meu srpskim i hrvatskimiseljenicima, koji su bili nacionalno podvojeni. Prilikom sabira-nja pomoi, neprijatnosti su iskrsavale u tom smislu to su

prilagai traili da se pomo deli prema nacionalnom merilu,to je sa stanovita nacionalne politike narodnooslobodilakogpokreta, odnosno nove Jugoslavije, bilo neprihvatljivo.


21/38

Y Z NAROD NOOS LOBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

Nova Jugoslavije je pre zavretka rata naila na otporzapadnih saveznika da jedinice Jugoslovenske armije zadreslovenakim i hrvatskim ivljem naseljene krajeve koji su posleprvog svetskog rata pripali Italiji. Maral Tito je u ratnomizvetaju Jugoslovenske armije za 30. april 1945. objavioosloboenje Istre, sem Pule. Iako su trupe Jugoslovenske armijeule u Trst 1. maja, pre zapadnih saveznika, agencija Rojter je3. maja izdala saoptenje da je Novozelandska divizija okupira-la Trst i Goricu, ime je otvorena transka kriza. Istog dana,Generaltab Jugoslovenske armije je saoptio da su Trst, Tri iGoricu zauzele jedinice Jugoslovenske armije i da su Novoze-lanani uli u pomenute gradove bez jugoslovenske saglasnosti.Uoi izbijanja ove krize, maral Tito je obavestio feldmarala

Aleksandera da ostaje pri stavu da se saveznici slue lukamaTrst i Pula za snabdevanje svojih trupa u Austriji. Odgovarajuina Aleksanderovu depeu od 4. maja, on je konstatovaopromenu situacije u poreenju s predvianjima tokom februar-skih razgovora u Beogradu: pre svega, injenicu da su trupeJugoslovenske armije brzo napredovale i da nije dolo dosaveznikog iskrcavanja u Trstu. Tito je podsetio Aleksanderada se radi ne samo o vojnom nego i o politikom pitanju, jer je

Jugoslaviji posle prvog svetskog rata naneta nepravda, kao i daje ona saveznika zemlja, dodajui da jugoslovenske trupe kojedre spornu teritoriju imaju naredbu da ne ometaju saveznikitransport prema Austriji. Na predlog feldmarala Aleksanderadolo je 8. i 9. maja do razgovora u Beogradu izmeu maralaTita i naelnika Aleksanderovog taba generala F. E. Morgana.Iz Morganovog izvetaja feldmaralu vidi se da maral Tito nijebio spreman da popusti kada se radilo o suverenitetu spornogpodruja. Britanski vojni faktori su posle ovih razgovora stvarpreneli u kompetenciju saveznikih vlada.

eril je vrio pritisak na predsednika SAD Harija Truma-na da se britanske i amerike snage suprotstave jugoslovenskimtrupama, dok su ambasadori dve zemlje u Beogradu nastojali daprisile marala Tita na povlaenje. Truman je smatrao da svedok Titove snage ne budu napale, nemoguno je da tu zemljuuvlaim u novi rat". Ameriki ambasador u Beogradu oekivao

je da se Privremena vlada DFJ saglasi s kontrolom vrhovnogsaveznikog komandanta u Sredozemlju nad rejonom koji biobuhvatio Trst, Goricu, Tri i puteve prema Austriji. Privre-mena vlada DFJ je bila gledita da je prisustvo trupa Jugoslo-


22/38


venske armije u Istri, Trstu i Slovenakom primorju pitanjeasti vojske i Jugoslavije, ali da to prisustvo nee uticati naodluke budue mirovne konferencije. Zapadni saveznici su se utranskoj krizi odluili na zaotravanje odnosa s Jugoslavijom

i demonstraciju sile. U interesu mira, maral Tito je prihvatiouspostavljanje saveznike vojne uprave. Ivan ubai, RiardPaterson i Ralf Stivenson, ambasadori SAD i Velike Britanije,potpisali su 9. juna u Beogradu sporazum tri vlade o usposta-vljanju privremene uprave u Julijskoj krajini, po kojem sepodruje s Trstom, Pulom i lukama na zapadnoj obali Istrestavljalo pod zapovednitvo i nadzor saveznikog vrhovnogkomandanta. Jugoslovenske trupe na tom podruju ogranienesu na odred od najvie 2.000 vojnika.

Staljin se izjasnio da jugoslovenske trupe ostanu u Trstu, alisovjetskoj vladi nije odgovaralo da odlunim podravanjem

jugoslovenskog stava ugrozi svoje odnose sa SAD i VelikomBritanijom. Pisao je 21. juna 1945. erilu da predstavnici sa-veznike komande na Sredozemlju nisu voljni da uzmu u obzirak ni minimum elja Jugoslovena, iako su oni zasluni zaosloboenje sporne teritorije i ine veinu na njoj. Sovjetskivoa je nastavljao da do sada nije ukazivao na ponaanje

feldmarala Aleksandera koji je dozvolio sebi da uporeujemarala Tita sa Hitlerom i Musolinijem, samo u elji da nepogorava odnose meu saveznicima. Smatrao je, takoe, pored,,oholog tona" Aleksandera prema Jugoslovenima, neoekiva-nim i ton ultimatuma anglo-amerikih predstavnika jugoslo-venskoj vladi od 2. juna 1945. godine. Nadam se kao i ranije",zavravao je Staljin svoje pismo britanskom premijeru, da ebiti zadovoljeni legitimni jugoslovenski interesi u pogledu Trsta

Istre, pogotovu poto su Jugosloveni u glavnom pitanju izalisaveznicima do pola puta u susret."

Saglasno odluci Privremene vlade DFJ od 18. maja, trupeJugoslovenske armije povukle su se na staru jugoslovensko--austrijsku granicu napustivi teritoriju koju su okupirali Bri-tanci.

Kraj rata Jugoslovenska armija je doekala s 800.000boraca, rasporeenih u etiri armije, est korpusa, Korpus

narodne odbrane, 57 peadijskih divizija i dve vazduhoplovne,17 partizanskih i diverzantskih odreda, 15 vojnih kola. Jugo-slavija je na kraju rata bila prekrivena mreom vojnopozadin-skih (teritorijalnih) organa, podeljena na 21 vojnu oblast, 93


23/38

Y Z NARO DNOO SLOB ODIL AKI RAT I REVOLUCIJA

vojna podruja, 478 komandi mest. Dok su prve proleterske iudarne brigade imale u proeku 23.000 boraca, dotle se udrugoj polovini 1944. obim ovih divizija udvostruio (56hiljada boraca). Na zavretku rata divizije su po broju ljudstva i

naoruanja odgovarale peadijskim divizijama sovjetske, bri-tanske i amerike armije. Korpusi su 1943. imali 5.000 do15.000 boraca, a 1944. oko 20.000 do 35.000 boraca, podoficira,oficira i generala, odnosno dve do 4 peadijske divizije.

U ratu su iz redova naroda izrasli novi komandanti, koji suvojnom vetinom, hrabrou, moralom i privrenou narodudaleko nadmaivali vojne stareine Kraljevine Jugoslavije.Tokom rata NOVJ je izgraivala svoja taktika, operativna i

strategijska naela, koja su proizilazila iz samostalnog bia ikaraktera jugoslovenske revolucije. Oruana sila revolucije,predvoena komunistima, bila je mahom sastavljena od omladi-ne. Nalazei se na elu ove vojske, koju je saveznika tampanazivala Titovom gerilom" i Titovom armijom", komunisti sudali i najvee rtve u borbi za osloboenje. Od 12.000 lanovaKPJ uoi ustanka, 9.000 je poginulo, kao i preko 100.000lanova SKOJ-a; ukupno je poginulo oko 50.000 lanova KPJ.Kao izraz nove revolucionarne demokratije koja se stvarala u

uslovima rata, u ovoj armiji su ravnopravne sudeonike borbepredstavljale i ene Jugoslavije. U Jugoslovenskoj armiji borilose 100.000 ena, od kojih je 25.000 poginulo u ratu. NOVJ (JA)je imala 305.000 poginulih i 425.000 ranjenih boraca.

Glavni izvor naoruanja NOVJ ostao je, od prvog dana ratado kraja, neprijatelj. NOVJ je bila naoruana raznovrsnimnaoruanjem, samim tim to je na tlu Jugoslavije postojalo vieokupatora: nemaki, italijanski, maarski, bugarski. Kvislinzi

su raspolagali zaostalim i prevazienim, esto puta trofejnimorujem. Otuda u NOVJ nije dolo do unifikacije naoruanja,jer je to bilo objektivno i nemogue u uslovima u kojima jenastajala i razvijala se NOVJ, usled karaktera okupacije i razli-itih grupa kvislinga i kolaboracionista. Osim toga, u NOVJ

je korien i deo naoruanja Kraljevine Jugoslavije koji suvojni obveznici posle rata zadrali ili aktivisti KPJ po nalogupartije skupili, naroito na onim podrujima gde je dolo do

kapitulacije veih formacija kraljevske vojske. Italijanska kapi-tulacija doprinela je, posle razoruavanja dela italijanskihdivizija, da NOVJ doe u posed velike koliine oruja, ukljuu-

jui i teko naoruanje. Od jeseni 1943. poinje pomo NOVJ u


24/38

OSLOBOENJE I DOPR INOS JUGOSLAVIJE POBEDI NA D FAIZMOM 43 I

naoruanju i opremi zapadnih saveznika, koja se intenzivnijenastavlja u toku 1944. godine, da bi u jesen 1944. NOVJ dobilanaoruanje za 12 divizija i 2 vazduhoplovne divizije od SSSR-a.U SSSR-u je pored tenkovske brigade u Tuli formirana jo

jedna peadijska brigada. U Graveni (Italija) osposobljavali suse jugoslovenski tenkisti, a u Libiji avijatiari. NOVJ je pomoiz stranih saveznikih izvora (anglo-amerikih i sovjetskih)najveim delom dobila u leto i jesen 1944. godine. Sa naorua-njem isporuivana je i oprema za jedinice veze, saniteta iintendanture, ukljuujui i slanje sanitetskih ekipa.

Za razvitak sanitetske slube posle osloboenja Beograda,Srbije i Vojvodine karakteristino je da je bilo daleko vie

medicinskog kadra, koji je sada mobilisan, sanitetskog materi-jala i velikih bolnikih centara. Susretom jedinica NOVJ iCrvene armije broj medicinskih ekipa se umnoio, jer su po-red britanskih lekara i ekipa koje su poele stizati u jesen1943, stigle i ekipe sovjetskih lekara, prvo iz sovjetske baze uItaliji, a kasnije iz uprave Crvene armije. Organizacija sanitetatekla je po uzoru na Crvenu armiju. Pri divizijama i korpusimaobrazovani su sanitetski bataljoni (sanbat"). Sa stvaranjemarmija organizovane su u njihovom sastavu poljske bolnice(hirurke i infektivne).

Sanitetsku slubu i njenu organizaciju Gojko Nikoli po-smatra kao nerazdvojnu sastavnicu vojske u stvaranju, zarazliku od zdravstvene kulture koja ima daleko ire znaenje.Rat je pun primera subjektivnog nadahnua i maksimalnogizgaranja malobrojnih lekara ili grupa zdravstvenih radnika. Upojedinim krajevima Jugoslavije stvarale su se divizijske bolni-ce, a u drugim opet teritorijalne bolnice na teko pristupanim

mestima, mada ova podela nije bila stroga i apsolutna, jer ima ivie paralelnih primera. Uslovi rada zdravstvene slube razli-kovali su se u uslovima partizanskog rata i njegove frontalneforme u zavrnoj fazi borbi za osloboenje Jugoslavije. Izinjenice da se radi o narodnoj vojsci, a na drugoj strani orevolucionarnom procesu, zdravstvena kultura je prelazilaokvire vojnih formacija, zadirui masovno u zdravstveno pro-sveivanje i stvaranje brojnih formi preko organa vlasti i

masovnih antifaistikih organizacija, ime su se obezbeiva-le pretpostavke pomoi ratnom sanitetu.Iskustva steena u prolom ratu na jugoslovenskom tlu,

dovela su do zakljuaka od ireg naunog interesa. Prvo, u


25/38

Y Z


uslovima narodnooslobodilakog rata i revolucije pokazalo seda medicinski uinak u ratu moe proizvesti ogroman moralniefekat na borce, jer su svesni brige i injenice da nee biti

ostavljeni na cedilu; da je u jedinicama NOVJ bilo malobolesnih u odnosu na ranjenike; da se jedno vreme, do dolaskasaveznikih lekara i saveznikih pokretnih bolnica, moraloosloniti na svoje snage. Partizansko iskustvo je takoe pokazalomalo pneumonija u uslovima koji su im mogli pogodovati (nainstanovanja, marevi, teki zimski uslovi, slaba odea, neuhra-njenost boraca, prelazak vodenih barijera, slabost transporta),ali, na drugoj strani, neuobiajeno mnogo psihoneuroza na krajurata.

Narodnooslobodilaka borba nezamisliva je bez nasta-janja partizanskog saniteta, razvoja zdravstvene kulture uvojnim jedinicama na osloboenom podruju, bez preduzimanjaantiepidemiolokih mera (organizovanje dezinfekcionih stanica,kupatila i suvih komora). Mree bolnica su postavljene pozabitim planinskim mestima (Grme, Durmitor, Cerkno, Papuk,Pljeevica, Koevski Rog, itd.). Istoriari partizanskog rata uJugoslaviji istiu i druge osobenosti leenja bolesnih i ranjenih;

u pozadini, kod aktivista narodnooslobodilakog pokreta iliestitih rodoljuba; u bolnicama okupiranih gradova; u savez-nikim bolnicama u Italiji, na Malti, jedno krae vreme uSSSR-u, dok nije zakljueno da se ranjenici vie ne alju u SSSR;u osloboenim gradovima Srbije i Vojvodine. Na tlu severo-istone Jugoslavije organizovane su privremeno i bolniceCrvene armije, odnosno jedinica Drugog i Treeg ukrajinskogfronta koje su na osnovu sporazuma Vrhovnog taba iNKOJ-a sa sovjetskom Vrhovnom komandom prole istonimdelovima jugoslovenske teritorije u jesen 1944. godine.

Razvoj snabdevake (intendantske) slube Vrhovnog tabaproao je od 1941. do kraja rata liniju koja govori o pretva-ranju narodnooslobodilakog rata u optenarodni rat, o po-rastu potreba i centralizaciji ove slube. Tako je Glavna inten-dantura iz januara 1942. septembra te godine preimenovana uEkonomski odsek Vrhovnog taba koji je oktobra 1943. prera-stao u Ekonomsko odeljenje. Kraj rata NOVJ, odnosno JA,doekuje sa ustanovljenom Komandom pozadine.

Borba NOVJ bila je najsvetliji politiko-moralni primerborbe protiv faizma u okupiranoj Evropi. Jugoslovensko ra-tite vezivalo je od 1941. do 1945. 30 do 55 okupatorskih i


26/38


kvislinkih divizija. Kominterna je poetkom 1942. traila davodstvo narodnooslobodilakog pokreta uputi poziv patriotimaevropskih zemalja da istraju u borbi protiv okupatora. Borbanaroda Jugoslavije predstavljala je putokaz ostalim porobljenimnarodima Evrope. Listovi evropskih pokreta otpora podsealisu njihove pripadnike na otpor naroda Jugoslavije i borbenepodvige NOVJ. Sovjetski maral Kliment Voroilov je poruivao7. novembra 1941: Doi e uskoro vreme kada e se sviporobljeni narodi dii pod partizanskom zastavom, kao to su touinili jugoslovenski partizani." Staljin je isticao da jugoslo-venska borba nadahnjuje sve porobljene narode Evrope. Za V.Molotova Jugoslavija je zauzimala slavno mesto herojskog

borca u redovima antihitlerovske kolacije". eril e, potapa-jui Mihailovia, preputajui ga zapravo oceni suda istorije,uzdizati februara 1944. Tita kao oveka kome je pripala ast daprvi otpone borbu protiv okupatora.

Borei se prve dve godine rata sama, bez iije pomoi ustratekom zaokruenju, NOVJ, odnosno Jugoslovenska armija,postala je dominantni vojni faktor u Jugoslaviji, i kao takva1944. godine ravnopravno sadejstvovala s Crvenom armijom u

borbi na jugoslovenskom tlu, a kasnije obezbeujui boksovjetskih trupa u Maarskoj. Ona je sadejstvovala i s britan-skim snagama: jedinice ratne mornarice NOVJ izvodile su sbritanskim komandosima desantne operacije na jadranskaostrva, a jugoslovenski avijatiari u sastavu britanskog vazdu-hoplovstva borili se nad Jugoslavijom; primer uspenog sadej-stva predstavljalo je i bombardovanje moravske arterije, kojomsu nemakim trupama jedinice NOVJ i Crvene armije zatvorileprolaz na sever 1944, kao i drugih objekata od vojnog znaaja.

Napadi NOV i POJ na magistralne pruge rastrojavali suvezu izmeu okupatorove pozadine i centrala u Berlinu i Rimu,Sofiji i Budimpeti, pomaui saveznikom ratnom naporu uvreme borbi za severnu Afriku, Italiju i Balkan. Saveznici suod vodstva narodnooslobodilakog pokreta i Vrhovnog tabadobijali informacije o nemakim utvrenjima, saobraajnimcentrima, konvojima na moru, oklopnim vozovima na elezni-kim linijama, transportima nafte iz Ploetija, putevima povla-enja jedinica i drugim ciljevima, koje je saveznika avijacijanapadala s aerodroma u Foi i drugih uzletita u Italiji.Jedinice NOVJ spasle su mnoge britanske i amerike piloteoborene nad Jugoslavijom. Prema kazivanju generala avijacije


27/38

Y Z NARO DNOO SLOB ODI LAK I RAT I REVOLUCIJA

SAD Dorda Krajgera, komandanta vazduhoplovstva na Balka-nu, partizani su spasli oko 2.000 (u literaturi se pominje 3.800)saveznikih avijatiara. Od saveznikih bombardovanja u toku1944, ponekad i vojnih i civilnih objekata bez razlike, teko sustradali Beograd, Podgorica, Slavonski i Bosanski Brod, Ni,Leskovac, Zadar i druga mesta; neka su sravnjena sa zemljom.

NOV i POJ su izgradili posebnu strategiju i taktiku, uspenoih primenjujui u uslovima optenarodnog rata. Njihova akcijapredstavljala je kombinaciju vie elemenata: iznenadnih napa-da na neprijatelja i njegove vitalne centre, proboja zaokruenjaneoekivanim protivudarima, elastine odbrane osloboenihteritorija, vetih manevarskih poduhvata, dekoncentracije ne-

prijateljskih snaga, frontalnih borbi (u zavrnoj fazi rata),diverzija i sabotaa, otpora u gradovima.Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije je bila nedeljiva,

jedinstvena, nezavisno od neravnomernog razvoja, nacionalnih iregionalnih posebnosti; bila je pokrenuta i organizovana izjednog centra, ali bez ugroavanja stvaralake primene general-ne linije KPJ u pojedinanim jugoslovenskim zemljama; ineprekidno je bila optejugoslovenska po svom karakteru.

Voena je u centralnim, planinskim predelima Jugoslavije, ali iu ravnicama Slavonije i Vojvodine, na granicama Treeg rajha,Maarske i Bugarske, Italije na gerilski nain i frontalno,razaranjem objekata u neprijateljskoj pozadini, aktivnom ipasivnom rezistencijom u gradovima i drugim centrima neprija-teljske moi. Na podrujima pod kontrolom neprijatelja funk-cionisale su brojne organizacije narodnooslobodilakog pokre-ta: narodne pomoi, narodnooslobodilakog fonda, akcionihodbora narodnooslobodilakog fronta, omladine i ena. Snaneantifaistike organizacije, predvoene komunistima, delovalesu u Beogradu i Ljubljani, Zagrebu i Pei, Cetinju i Skoplju,Sarajevu i Splitu, kao i u drugim gradovima, unosei nespokoj-stvo u redove neprijatelja stalnim politikim i propagandnimradom, diverzijama i atentatima, trajkovima i demonstracijama,prepadima na neprijateljske i kvislinke vojnike, bojkotomokupatora. Za razliku od drugih pokreta otpora, jugoslovenskinarodnooslobodilaki pokret predstavljao je samostalnu a ne

pomonu snagu antifaistike koalicije, a jugoslovensko ratitestrateki vaan, a ne sporedan front.

U narodnooslobodilakoj borbi doli su do izraaja interna-cionalizam i nov prilaz reavanju nacionalnog pitanja stvara-


28/38

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI NAD FAIZMOM 4 4 1

njem oruanih jedinica od pripadnika nacionalnih manjina,italijanskih vojnika (posle kapitulacije Italije), stranih zaroblje-nika i zatvorenika osloboenih u Jugoslaviji, neprijateljskihvojnika prebeglih na stranu NOVJ, dobrovoljaca antifaistikoguverenja iz drugih drava.

Tokom narodnooslobodilake borbe stvarala se nova jugo-slovenska zajednica naroda i nacionalnih manjina, zasnovanana bratstvu, jedinstvu i ravnopravnosti naroda kao antitezimrnji, ovinistikom bezumlju, nacionalistikom egoizmu ibratoubilakim pogromima, podstrekavanim od okupatora inacionalnih buroazija, koje su s njim bile klasno povezane. U1. proleterskoj brigadi borili su se rame uz rame Srbijanci i

Crnogorci, u Konjikom bataljonu Muslimani, Srbi i Hrvati, uvojvoanskim i slavonskim jedinicama kovalo se bratstvonaroda i nacionalnih manjina. Makedonske jedinice bile susastavljene od Makedonaca i Albanaca, a u albanskim jedinica-ma zajedno su se borili Albanci, Srbi i Crnogorci. Makedonci sudobili svoju vojsku, komandni kadar i nacionalne ambleme, kaoi drugi narodi Jugoslavije. U sastavu NOV i POJ borili su sebugarski bataljon ,,Hristo Botev", eka brigada ,,Jan ika" i

maarska jedinica andor Petefi". Pored ovih jedinica, uJugoslaviji su se borila 4 austrijska, 7 bugarskih, 7 italijanskih i6 sovjetskih bataljona, 3 bugarske i 15 italijanskih brigada, 3italijanske divizije, brigada interniranih Francuza Libert",eta Nemaca i eta Poljaka koji su pobegli iz nemakogzarobljenitva. Rukovodstvo jugoslovenskog narodnooslobodi-lakog pokreta rano je uvidelo znaaj oslobodilake borbenaroda Slovenije i njen uticaj na slovenako stanovnitvo ijezgro antifaistikog otpora u Italiji i Austriji.

Italijanski pokret otpora je uspostavljao veze i ostvarivaoborbenu saradnju s partizanskim snagama Jugoslavije na istokui sa francuskim ,,makijem" na zapadu. Narodnooslobodilakipokret Jugoslavije pomagao je antifaistiku borbu u graninimkrajevima sa Italijom i meu italijanskim stanovnitvom.Partizanske jedinice obrazovane uz pomo narodnooslobodila-kog pokreta Jugoslavije postale su jedan od izvora kadrova i zaantifaistiki pokret na severu Italije. Septembra 1943. tran-

ski radnici obrazovali su brigadu Brigata triestina d'assalto".Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta formiralo je odpripadnika italijanske manjine partizanske jedinice u Istri, kojesu se borile pod komandom Operativnog taba NOVJ za Istru.


29/38

Y Z NARO DNOOS LOBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

Ali saradnja u antifaistikoj borbi otkrivala je i nesprem-nost KP Italije da u ovoj fazi rata, posle italijanske kapitulaci-

je, prihvati pravo naroda Istre i Slovenakog primorja nasamoopredeljenje. CK KP Italije smatrao je ne uviajui daSlovenci i Hrvati ovih krajeva vide u antifaistikoj borbi iperspektivu svog nacionalnog osloboenja da je odlukaZemaljskog antifaistikog vijea narodnog osloboenja Hrvat-ske (ZAVNOH-a) o prikljuenju Istre Hrvatskoj preuranjena,pogrena" i da izaziva ovinistike tendencije meu narodi-ma koji u tim krajevima ive zajedno ..." CK KP Italije nije biosaglasan ni sa prikljuenjem Slovenakog primorja Sloveniji.Pismo CK KP Italije upueno CK KP Hrvatske 5. januara 1944.

zavravalo se sledeim reima: Mir, a ne rat, rjeava spornameudravna pitanja, a u prvom redu teritorijalne ispravke."Pored svoje obaveze prema narodima Jugoslavije, KPJ je

izvravala i dug meunarodne solidarnosti prema narodimakoji su se borili protiv faizma. Narodnooslobodilaka borbanaroda Jugoslavije davala je primer drugim porobljenim naro-dima. Ona je ruila predstave o neranjivosti nemakih oruanihsnaga, koje su bile impresionirale svet u dotadanjim pohodima.

,Snage okupatora u Jugoslaviji nisu se mogle usled narodnooslo-bodilakog rata upotrebiti na drugim frontovima protiv savez-nika. Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije omogu-avala je narodnooslobodilaku borbu naroda Albanije, prima-jui glavni teret italijanskih i nemakih ofanziva na sebe.

Internacionalizam narodnooslobodilakog pokreta izraenje u stvaranju oruanih jedinica od pripadnika jugoslovenskihnarodnosti (nacionalnih manjina), vojnika okupatorskih trupa,

stranih dravljana, dobrovoljaca antifaistikog uverenja kojisu u Jugoslaviju dolazili iz drugih drava, stranaca koji suprebegli ili bili osloboeni iz faistikih logora, zarobljenika-cr-venoarmejaca. Jugosloveni koje je rat zadesio u inostranstvuuestvovali su u pokretima otpora drugih zemalja: italijanskom,francuskom i drugim.

Na teritoriji Kosova i Metohije i Makedonije stvorene supartizanske jedinice od Albanaca: Zejnel Ajdini", Emin Dura-ku", Bajram Curi", Rimkol", Malesija", iptarska (Alban-ska) brigada NOVJ. Na podruju Slavonije obrazovan jeehoslovaki udarni bataljon u sastavu 12. divizije. Formirajuse maarski bataljon andor Petefi" i nemaka eta ErnstTelman". Strane jedinice u sastavu NOVJ imale su svoj


30/38


komandni kadar, nacionalnu zastavu i sluile su se svojimnacionalnim jezikom u vojnoj komunikaciji. Sovjetska udarnabrigada pod komandom Anatolija aenka ratovala je u

sastavu 9. korpusa NOVJ. Od interniranih Francuza formiranaje brigada .Libert", a od Poljaka eta Stari". Italijanskegaribaldinske jedinice doprinele su razvijanju duha internacio-nalizma i antifaizma na tlu Jugoslvie. Jugosloveni su ue-stvovali i u pokretima otpora Grke, Poljske, Slovake, Au-strije.

Najjai antifaistiki pokret Jugoslovena van granica zemljerazvio se na tlu Italije, Francuske i neutralne vajcarske.Jugoslovenski zatvorenici i internirci borili su se u srednjojItaliji u brigadi Grami" rame uz rame sa italijanskimantifaistima. U francuskom pokretu otpora uestvovalo jepreko 3.000 Jugoslovena, od ega je 130 palo u borbi a 100streljano po zatvorima i logorima. Poticali su iz redova emigra-cije; radilo se o bivim borcima panske republikanske armije,beguncima iz nacistikih logora (vojnici Jugoslovenske vojske,deportovani u Nemaku, Austriju ili Italiju, bivi partizani iostali ratni zarobljenici) i dezerterima iz nacistikih formacija

(vojnici 13. SS Handar" divizije, Hrvati i Muslimani, koji suse pobunili 7. septembra 1943. u Vilefran-de-Rueru, a poslenemake protivakcije deo, koji nije pobijen ili streljan, preao jena stranu boraca pokreta otpora). Posle bekstva iz zatvoraKastr septembra 1943. Ljubo Ili je imenovan za komandantasvih stranaca uesnika u pokretu otpora u Francuskoj, uao uNacionalni vojni komitet i Generaltab Unutranje francuskearmije (FFI), sada ve u inu generala; Vlajko Begovi je bio

politiki komesar June zone sa inom pukovnika; dr Aleksan-dar Mezi (pravo ime Jozef Hauptman) postao je ef sanitetskeslube June zone i lan Generaltaba ovog regiona; GvidoNonveje, ef patriotske milicije June zone, itd. Lazar Latinovi iLazar Udoviki radili su na prebacivanju jugoslovenskih logo-raa u zemlju. Precizna rekonstrukcija Mladenke Ivankovi ot-kriva da je Dimitrije Koturovi (Colonel Cot") bio organi-zator pokreta otpora u marseljskoj oblasti, do pogibije od eks-plozije paklene maine koju je popravljao. U jesen 1940. bio

je formiran tab za jugoslovenske borce (jeziku grupu") kojisu sainjavali: Rudi Supek, Blagoje Nei, Dejan Bjelica,Branko Radi, Mugoa i Mate Bandaio, dok je vezu izmeunacionalnog i centralnog rukovodstva odravala Anka Mati. U


31/38

Y Z


centralnom trouglu organizacije stranaca za Jugoslovene je biozaduen Artur London. Oko 3.000 Jugoslovena u vajcarskojuspostavilo je veze sa pokretima otpora u Francuskoj, s

italijanskim partizanima, sovjetskim zarobljenicima.Preavi 1943. iz Francuske u vajcarsku, Lazar Latinovije radio na osnivanju Komiteta narodnog osloboenja Jugosla-vije za vajcarsku (KNOJ), sa seditem u enevi. Uz pomoKNOJ za vajcarsku formiran je iste godine i KNOJ zaFrancusku, iji su zadaci bili da okuplja sve jugoslovenskegraane u borbi protiv faizma, da prikuplja pomo za narod-nooslobodilaki pokret Jugoslavije i da ovaj popularie, da radina propagandi nove Jugoslavije i prua pomo pokretu otpora uFrancuskoj.

Narodnooslobodilaka borba Jugoslavije bila je ariteantifaistike borbe na Balkanu. Ona je najjae i najneposred-nije uticala na antifaistiku borbu albanskog naroda. KPJ jepreko svojih delegata pomogla stvaranju Albanske komunisti-ke partije, utiui na prevazilaenje rascepkanosti i frakcija-tva, i organizovanju narodnooslobodilake borbe u Albaniji. Ustvaranju partije i razvijanju narodnooslobodilake borbe al-

banskim komunistima su pomagali Duan Mugoa, MiladinPopovi, Svetozar Vukmanovi, Blao Jovanovi, CK KPJ iVrhovni tab NOVJ. Revolucionarno iskustvo KPJ pomoglo

je novostvorenoj KP Albanije da narednih ratnih godina, slinojugoslovenskom putu, osvoji politiku vlast u okviru narodno-oslobodilake borbe. Ova organizovana pomo doprinela je dase albanski pokret razraste, utvrdi strategiju i taktiku narodno-oslobodilake borbe, da se jasno definiu njeni ciljevi i karakter

politike smene vlasti u njenom okviru.Pored ove pomoi, bio je nezamenljiv i moralni podstrekkoji je narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije davalasvim antifaistikim pokretima Balkana. Po zakljuku delegataVrhovnog taba NOVJ Svetozara Vukmanovia, slobodna teri-torija june Srbije na tromei Srbije, Bugarske i Makedonijemogla je koristiti za formiranje bugarskih partizanskih odredakoji bi odatle operisali prema unutranjosti Bugarske. Malibugarski odredi, koji nisu mogli opstati na bugarskoj teritoriji,sklanjali su se na podruje partizanskih snaga Srbije. Naslobodnoj teritoriji Crne Trave stvoren je Trnski odred odnekoliko boraca, a od bugarskih ratnih zarobljenika u Makedo-niji bataljon Hristo Botev". Trnski partizanski odred organizo-


32/38


vao se kao bataljon Vasil Levski". Maja 1944. stvorena je najugoslovenskoj teritoriji Druga narodnooslobodilaka brigadaB u g a r s k e pod imenom Prva sofijska brigada Vasil Levski",a kasnije Druga sofijska brigada Georgi Dimitrov". Odbugarskih zarobljenika formiran je bataljon ,,G. S. Rakovski".Teritorija jugoistone Srbije koriena je u prolee 1944. kaobaza za smetaj lanova CK Bugarske radnike partije iG l a v n o g taba Bugarske. Bugarske brigade formirane na jugo-slovenskom tlu sluile su kao glavni oslonac rukovodstva BRPprilikom preuzimanja vlasti u Sofiji u septembarskim dogaaji-ma, uz odluujuu ulogu Crvene armije.

Politika internacionalizma KPJ u prolom ratu, koja se

izraavala i u podrci antifaistikoj borbi susednih balkanskihzemalja, suoavala se s nizom tekoa. Sloena situacija naBalkanu, koju su u prolosti karakterisali sukobi interesabalkanskih buroazija, uticala je nepovoljno i na njihovoprevazilaenje kroz zajedniku antifaistiku borbu tokomdrugog svetskog rata. Narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije,kao masovan i autentian revolucionarno-demokratski pokret,zraio je novim idejama i iskustvima. Vodstva pojedinih

antifaistikih pokreta smatrala su da se iskustvo jugoslovenskeoptenarodne borbe ne moe primeni ti na njihovu situaciji i nanjihove istorijske uslove (Bugarska, Grka). Internacionalisti-ka nastojanja KPJ, iji je smisao pomo borbi susednih naroda ipokreta, suoavala su se i sa sukobima interesa komunistikihpartija oko razliitih principijelnih i aktuelnih vojnih i politi-kih pitanja. Re je o razlikama u pristupu pitanjima posleratnihgranica izmeu Jugoslavije i susednih zemalja (Italije i Austri-

je), prisyajanju kompetencija od strane centralnih komiteta KPItalije i, KP Bugarske nad pojedinim delovima jugoslovenskepartijske organizacije, o tekuim ili buduim formama saradnje,posleratnoj organizaciji drutva, o shvatanju prava naroda nasamoopredeljenje (KPJ i KPA). Na ta razmimoilaenja uticala jei koncepcija Kominterne o dvema etapama", preterano pove-renje u rasplet uz pomo stranih armija i osvajanje vlasti uzodluujuu pomo spoljnog faktora. Takva shvatanja raala suneminovno nepoverenje u sopstvene snage i vodila davanju

dominantne uloge oruanim snagama velikih saveznikih zema-lja, prvenstveno Crvenoj armiji.Bugarska strategija otpora razlikovala se od one u Jugosla-

viji jer je BRP smatrala da ne treba ii na optenarodni rat pro-


33/38

Y Z


tiv bugarskih vlastodraca i Nemaca, poto Bugarska formalnonije bila okupirana. Stvaranje partizanskih jedinica zapoelo jetek 1943. godine. Jednu od karakteristika nastanka dela ovih

jedinica ini injenica da su one formirane na tlu Jugoslavije.

Posle 9. septembra 1944, tri bugarske armije sudelovale su uborbama protiv nemake balkanske armije na Kosovu, uMakedoniji, na tlu Srbije i u drugim krajevima Jugoslavije svedo jugoslovensko-austrijske granice, ali one nisu bitno doprine-le osloboenju odgovarajuih delova Jugoslavije. Na njihovomelu nalazili su se oficiri koji su do jue komandovali trupamacarske vojske.

Georgi Dimitrov je 2. oktobra 1944. pisao da je jedan od

najvanijih korena svim nacionalnim nesreama i katastrofamakoje su snale bugarski narod poslednjih decenija leao ,,uvelikobugarskom ovinizmu, u velikobugarskoj ideologiji ipolitici hegemonije na Balkanu i gospodstva nad susednimnarodima". Smatrao je da je neophodno gvozdenom metlomoistiti Augijeve staje od mranog, podlog i sramnog faistikognaslea, kako bi se proistio drutveni i politiki vazduh nadbugarskim nebom".

Bugarska radnika partija nije zauzimala dosledan stav ni umakedonskom pitanju, ali ni ona nije mogla u pojedinimtrenucima prei preko injenice da makedonski narod nijedobio politiku i kulturnu slobodu 1941. Decembra 1941. CKBRP je irio proglas Za slobodu, ravnopravnost i samooprede-ljenje Makedonije", napadajui bugarske faiste i oviniste"to teraju Makedonce da se nazivaju makedonskim Bugari-ma", skrnavei" uspomenu na makedonske voe i borce izprolosti Goceta Deleva, Pere Toeva, ore Petrova, Janeta

Sandanskog, Dima Hadidimova i drugih. Podseani su stariMakedonci" da je Ilinden bio i ostao makedonski i da su nacrvenoj kruevskoj zastavi bile ispisane rei 'Sloboda, brat-stvo i ravnopravnost'".

Posle dolaska na vlast vlade Oteestvenog fronta, Bugarskaradnika partija (k) gornjodumajske oblasti je 2223. oktobra1944. usvojila rezoluciju, polazei od stvaranja ASNOM-a i akti-vnog uea stanovnitva ove oblasti u oslobodilakoj borbi ce-

log makedonskog naroda", da je ova oblast, sastavljena od gornjo-dumajskog, razlokog, neverokopskog, svetivrakog i petri-kog sreza, geografski, privredno i etnografski nedeljivi deoMakedonije. Pripajanje gornjodumajske oblasti makedonskoj


34/38


dravi je raiavalo put, kao to se onda oekivalo, ,,kajugoslovenskoj federaciji koja e uvrstiti prijateljstvo meunarodima Jugoslavije i Bugarske i garantovati njihovu slobo-du". Todor Pavlov, regent Bugarske, pisao je 21. oktobra 1944.

u Rabotnieskom delu da su verni sinovi besprimerno napae-nog i herojskog makedonskog naroda postavili granitne temeljeslobodnoj makedonskoj dravi koja ulazi, kao ravnopravni lan,u sastav nove demokratske federalne Jugoslavije".

Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije nije bilabez odjeka ni u Rum uniji. Na nju su kao na primer ukazivalirum unski komunisti jo prve ustanike, 1941. godine. Zahvalju-jui nemakoj podrci reimu Jona Antoneskua, partizanska

borba nije dola do izraaja u Rumuniji, ali je vladajuagarnitura sve vie izazivala nezadovoljstvo rumunskih drutve-nih snaga. Rumunija je bila privredno iscrpljena nemakompljakom, a njene jedinice na Istonom frontu su doivele tekegubitke. Anglosaksonski orijentisani delovi graanskih snagau Rumuniji nastojali su posle staljingradske katastrofe Vermah-ta da zakljue primirje sa zapadnim silama, to je raeno uzsaglasnost rumunskog diktatora Antoneskua. Od svihsatelitskih reima koji su sledili Nemaku, Rumunija se najra-nije nala na udaru ofanzivnih operacija Crvene armije. Izbija-nje trupa marala R.R. Malinovskog na reku Prut marta 1944.dovelo je do pojaavanja akcija graanskih snaga da seRumunija izvue iz rata. Meutim, njihove planove presekli sukomunisti koji su jo ranije pripremali optenarodni ustanak,koji je 23. avgusta 1944. dobio masovan karakter. JediniceCrvene armije ule su u osloboeni Bukuret 31. avgusta 1944.Pad Antoneskuovog reima i prodor Crvene armije prema

Bugarskoj ubrzali su akciju prozapadne bugarske buroazije dazakljui mir sa zapadnim saveznicima sa kojima se Bugarskanalazila u ratu od 1941. godine i na taj nain sprei ulazakCrvene armije na tlo Bugarske. Tome cilju teila je i vladaKonstantina Muravjeva koja je dola na vlast 2. septembra1944. Ona, meutim, nije bila ni voljna ni sposobna da ispunizahteve zapadnih saveznika: prvo, da razorua nemake trupe uBugarskoj, a drugo, da napusti anektirane teritorije Jugoslavije

i Grke. Bugarska buroazija u tim pokuajima nije vodilarauna o stratekom momentu, a na drugoj strani, o mnogosloenijoj konstelaciji meunarodnih odnosa u antifaistikojkoaliciji. BRP je aktivirala unutranje snage pokreta otpora u


35/38

Y Z


ijim se oruanim formacijama nalazilo 19.000 boraca, organi-zovanih u l i brigada, 37 odreda i vie udarnih grupa. CK BRP

je 26. avgusta 1944. pozvao sve partijske organizacije da izvrepripreme za optenarodni ustanak protiv vlade Ivana Bagrjano-

va. Politbiro CK BRP reio je da ustanak zapone 8/9.septembra 1944. Prilikom prevrata u Sofiji glavnu ulogu suodigrale partizanske snage formirane na tlu Jugoslavije itenkovski puk sa drugim jedinicama bugarske vojske.

Jugoslovenski partizani bili su ,,idol i uzor austrijske borbeza slobodu". Na slobodnu slovenaku teritoriju kod rnomeljasputena je u leto 1944. grupa austrijskih antifaista koja jeivela u SSSR-u, u kojoj su se nalazili i pripadnici drugih

naroda (panci, Rusi, Italijani). Austrijski i slovenaki partiza-ni sadejstvovali su u borbama protiv nacista u predelu Koralpa(januara 1945) i na Pernicenu marta 1945. Kada je Franc Honeru leto 1944. dobio nalog CK KP Austrije, ije se sedite nalazilou Moskvi, da na tlu Jugoslavije formira austrijske bataljone,rukovodstvo KPJ se sa tim saglasilo. Oficiri 1. austrijskogbataljona, formiranog novembra 1944. u Sloveniji, bili suAustrijanci-panski borci. Don Mozer navodi da su pripadniciove i drugih austrijskih jedinica nosili uniformu NOVJ, ali saustrijskim grbom na levom rukavu.

Snage NOVJ uspeno su sadejstvovale sa saveznikim jedini-cama. Na tlu Jugoslavije Crvenu armiju je doekala regularnaarmija stvorena u toku trogodinje narodnooslobodilake borbe.Sa jedinicama NOVJ sadejstvovale su u zavrnoj fazi rata i

jedinice NOV Albanije. U operaciji za osloboenje Nia sadej-stvovale su jedinice NOVJ, Crvene armije i 2. armije Bugarske,na osnovu sporazuma u Krajovi. Bugarske trupe su operativnobile potinjene tabu 3. ukrajinskog fronta. OsloboenjemNia, 14. oktobra 1944, nemakim snagama koje su sepovlaile iz Grke preseena je odstupnica dolinom Morave,prema severu, ime su one odbaene na daleko nepovoljnijipravac kretanja dolinom Ibra.

Antikomunistike snage u Poljskoj, Jugoslaviji, Grkoj iAlbaniji zastupale su strategiju ekanja (atantizma). Mihailovi-evi etnici u Jugoslaviji nisu se verbalno odricali antiokupa-torske orijentacije, ali su praktino zapoeli kolaboraciju 1941.etnici su bili zaslepljeni mrnjom prema narodnooslobodila-kom pokretu, smatrajui da im on ugroava status quo, obnovumonarhije i prevagu stare nacionalne politike. Bali kombtari i


36/38


Legalitet u Albaniji takoe su se u vreme svoje pojave 1942,odnosno 1943. izjanjavali za antiokupatorsku borbu, ali subrzo zavrili u kolaboraciji. Nacionalno-demokratska grka

vojska (EDES) bila je usmerena na restauraciju monarhije uGrkoj i oslonjena na izbegliku vladu. Ova formacija ostala jepasivna prema okupatoru i suprotstavljena ELAS-u. Sporazumizmeu ELAS-a i Britanaca u Kasten-Kalambaku, doveo jesamo do formalnog ujedinjavanja ELAS-a i EDES-a u smisluformiranja Vrhovnog taba u iji je sastav uao i pukovnikNapoleon Zervas. Ve jula 1943. antifaistike snage Grke subile priznate kao saveznika vojska pod komandom britanskogtaba za Bliski istok. Sporazum zakljuen posredstvom Britana-

ca nije uspeo da otkloni graanski rat izmeu pripadnikaELAS-a i EDES-a u jesen 1943. U Poljskoj, sukobljavale su sesnage Armije krajove i Armije ludove, ije su strategije, klasniciljevi i spoljne take oslonca bile dijametralno razliite.

Uporedna analiza moe da otkrije da je britanska politika uprolee 1944. nastojala da nastale zaplete u Jugoslaviji, Grkoj iItaliji rei na slian nain izmirenjem antifaistikih snagasa kraljem i njegovom vladom u svakoj od ovih zemalja.

Britanci su na ovoj ideji istrajavali, iako je bilo vie negooigledno da se u pomenutim zemljama nije radilo o istovetnimsituacijama, a pogotovu ne i o ravnopravnim odnosimaunutranjopolitikih snaga. Bitna razlika izmeu narodnooslo-bodilakih i antifaistikih pokreta u dvema susednim zemlja-ma, ako apstrahujemo njihove razliite snage, udarnemoi, politiki uticaj, stepen organizovanosti pokreta injihovih ustanova, sastojala se u razliitim strategijama i

njihovom ostvarivanju u toku rata. Vojni i politiki integritetKPJ i uopte rukovodstava narodnooslobodilakog pokretatqetiran je u politici i praksi kao naelo i kao imperativ zarazliku od KP Grke i EAM-a, odnosno njegove vojne formacijeELAS-a. Italijanski sluaj 19431944. nepotpuniji je za kom-paraciju, ali se ne moe zanemarivati, jer je re o slinim,vremenski s

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 15

Documents

Transcript of Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 15