Bračna-ljubav-E-Svedenborg

8/3/2019 Brana-ljubav-E-Svedenborg

1/642

BRA^NA LJUBAV


2/642

Naslov originalaEmanuel SwedenborgCONJUGIAL LOVE

THE SWEDENBORG SOCIETY

LONDON 1996


3/642


4/642

Prvo izdanje latinskog izvornika:

Amsterdam, 1768. g.


5/642

slika


6/642


7/642

PREDGOVOR

Bog je Ljubav. Ona nije neka slepa sila, priroda ilisladunjavi bespomo}ni sentiment. Ljubav je Apsolutna Ener-gija Svesti koja stvara svemire, pokre}e galaksije, sunca iplanete; Ona je Energetsko polje koje sve stvara i odrà-va; Dahom Ljubavi di{e svako bi}e, treperi svako srce i listna vetru, struji krvlju u na{im venama i upravlja tokovi-ma reka; Ljubav je more bez obala, Njen sjaj prebiva usredi{tu svemira i na{e du{e...Ljubav je Du{a svake du{e.

An|eli vide Boga kao Duhovno Sunce, Svemir svihsvemira, ~ija je Duhovna toplina Ljubav a Duhovna svet-lost Mudrost. Boànska Ljubav i Boànska Mudrost su uBogu Jedno. Bitak i Bi}e jesu Jedno u Bra~noj Ljubavi ko-

ja jeste Bivanje, Bog @ivi.Gospod je iz Ve~nosti Koji je Jehova i u svojoj su-

{tini je Boànska Ljubav i Mudrost. Ceo Univerzum u svimpripadaju}im stvarima, uop{te i pojedina~no, stvoren je izBoànske Ljubavi Boànskom Mudro{}u.

Boànskoj Ljubavi i Mudrosti saobrazni su Dobro i

Istinito. U Svemiru i u svakoj pojedina~nosti i posebnos-ti, u svim stvarima, doga|ajima ili okolnostima koje mupripadaju onako kako su stvoreni od Gospoda, postoji brakDobra i Istine. U ~oveku se taj brak nakon stvaranja raz-

jedinio, jer je ~ovek svojim ljudskim ja, koje jeste stablood znanja dobra i zla, okrenuo glavu od Gospoda, ali poSvemudroj Boànskoj Promisli ono {to je razjedinjeno uve}oj, Apsolutnoj Svesnosti opet postaje Jedno i brak Do-bra i Istine }e se opet uspostaviti. Razdvojenost se uisti-nu nije nikada ni dogodila niti je mogu}a, ona se dogodilasamo u na{im glavama. Gospod nikada nije prestao da nasvoli, {titi i doziva. Da nije tako ne bismo mogli postoja-

ti ni na ovome ni na onome svetu. Beskona~na je i svemo-gu}a Milost i Ljubav Bo`ja.

7


8/642

Tvorac i Njegovo Stvaranje jesu Jedno. Gospod se uRe~i, u Otkrivenju Jovanovom, kojeg Svedenborg tako~esto citira, naziva @enikom i Muèm a Nebo i Crkva senazivaju Nevestom i @enom. Stoga su Nebo i Crkva uop-{te, i an|eo Neba i ~ovek Crkve pojedina~no, slika i prili-ka Bo`ja u onoj meri u kojoj se nalaze u tom jedinstvu, iliu braku Dobra i Istine, jer ovo dvoje su Jedno u Bogu, za-pravo jesu Gospod Sami.

U svom najdubljem, nebeskom smislu, Crkva nijegra|evina, nije ni telo, nije ni duh koji struji u nama, ni-

je ni u~enje nego jeste SVETI ODNOS Tvorca i Stvo-renog koji jeste Ljubav. Crkva jeste Kraljevstvo Bo`je,Nebo, koje se spu{ta na Zemlju. Na{a du{a, ~ista, bela isvetla, jeste Nevesta Bo`ja, Novi Jerusalim, koja sjedinje-na sa Bogom jeste Nebo samo, Bog @ivi u nama i Mi uNjemu. Hram Bo`ji jeste Bog Sami, na{ Dom Ve~ni@ivot; on jeste Nebo u svim dimenzijama i proporcijama.

Bog je Ljubav. Sadràj Ljubavi jeste Svemogu}a, Ve~-na i Sveprozirna Svetost a forma jeste Sveti Odnos koji je-ste Bra~na Ljubav.

Bra~na Ljubav jeste brak Ljubavi i Mudrosti, jesteApsolutna Svest Bo`ja, Sve-Jedno koja jeste Samosvest injegova Sfera, Nebo samo. Bra~na Ljubav je Vrhovna Lju-

bav, roditelj svake druge zemaljske, duhovne ili nebeske lju-bavi, jer je Bog Sami Koji jeste Ljubav Ona je osnov svihostalih ljubavi, svih ostalih beskona~nih odnosa, faseta nje-nog bi}a; Ona je Svetost sama, Sveti Odnos u kome se sa-ìmaju svi odnosi jer jeste Apsolutna Ljubav, Apsolut, Bog.

Svrha Bra~ne Ljubavi nadma{uje svrhu drugih odno-sa, ona nije prost zbir svih stvari ve} jeste Beskona~na Ce-lovitost iz koje proisti~e sve {to postoji i u njoj ìvi jer jeSve. Ona je Sve-Jedno bez po~etka i kraja koje jedino jeste. Uni-verzalna sfera braka proìma i okruùje Univerzum od prvogdo poslednjeg, od najve}eg do najmanjeg, od an|ela do crva.

Sve ono {to postoji na Nebu i na Zemlji ne predstavlja ni-

{ta drugo do brak Dobra i Istine jer su svi, ìva i takozva-na neìva bi}a stvoreni iz braka Dobra i Istine i sa namerom

8

Predgovor


9/642

da ìve ovaj brak u Milosr|u i Veri koji su saobrazno-sti Ljubavi i Mudrosti, Dobru i Istini, Volji i Intelektu...

An|eo sa Najvi{eg Neba u ovoj knjizi o tome kaè:Ni{ta nije stvoreno da bude samo Istina ili samo

Dobro; samo Dobro ili sama Istina ne predstavljaju ni{ta,ali se putem braka ovaplo}uju i postaju onakvi kakav jebrak. U Bogu Tvorcu, Boànsko Dobro i Boànska Istinapostoje u svojoj pravoj supstanci; Boànsko Dobro je bi}ete supstance, Boànska Istina je njeno postojanje. Supstan-ca je njihovo stvarno jedinstvo, jer su Njemu one zauvek

jedno. Kako su ovo dvoje jedno u Samom Tvorcu, one sujedno i u svakoj pojedina~noj stvari koju je on stvorio;i na taj na~in je Tvorac sjedinjen u Ve~ni Savez, kakav jebrak, sa svim {to je stvorio.

Na Nebu se parom ne zovu dva nego jedan an|eo.An|eli su oblik Bra~ne Ljubavi u ljudskom obliku. Onisu savr{eni ljudi sjedinjeni u Bogu sa svojim bra~nim du-alom. Bra~na Ljubav od dve du{e pravi jednu, povezujeumove i ljude ~ine}i ih ispunjenim i savr{enim kakve ih

je Bog stvorio. Nema na~ina da ~ovek postigne potpu-nost, mir i sre}u osim kroz Bra~nu Ljubav, jer mu{karaci èna tek su pola sebe (samo ime kaè mu{ki pol i èn-ski pol polovina jednog) a sjedinjeni u du{i sa drugim

delom sebe tek tada su celoviti. U Raj se ulazi dvoje podvoje, kako se iz njega i iza{lo.

Bra~na Ljubav u su{tini ne predstavlja ni{ta drugodo dva razdvojena dela jednog bi}a koja ùde da postanu

jedno, odnosno da njihova dva ìvota postanu jedan. ô-vek se moè sjediniti sa drugim samo preko Ljubavi. Lju-bav je samo Boànsko Bi}e ~ovekovog ìvota, njegovoPravo Boànsko Ja, unutarnja sjedinjenost du{a koja za-pravo ~ine Brak. Bra~ni Princip jeste duhovni dragulj ~o-vekovog ìvota a ~ovek jeste plod Svetog Duha, najlep{eBo`je Stvaranje. Ono {to je od Duha Duh je.

Sveti Duh jeste Celovitost koja beskona~na doseè

do sebe, jeste Apsolutna Svest, Um Bo`ji, Pravo Ja sve-ga. Bo`je Ja jeste prvi i jedini ~in Stvaranja, Svesnosti i

9

Predgovor


10/642

Ljubavi po kojem je nastalo sve {to je nastalo. Bo`je Sop-stvo jeste Sopstvo Svega izvan kojeg nema ni{ta. Iz NjegaSobom jeste Sve u Sebi. U Sveprozirnom i Svedrè}emUmu Bo`jem, Istinskom Ja Svega, jeste sve {to je bilo,

jeste sada ili }e ikada biti.Bra~na Ljubav je povratak u Bo`je jedinstvo, jeste Isce-

ljenje ~ovekovog uma a time i du{e i tela u kojem nemapatnje i bolesti, prolaznosti i smrti; U Njoj izlaze}i iz oko-va svog ljudskog ja isceljuje se na{e bi}e postaju}i Ve~noBi}e Istinskog Boànskog Identiteta. Na{i umovi jesu Je-dno sa Bo`jim Umom. To je jedan Um.

Bog je Um kojim mislimo i Ve~ni @ivot koji ìvimo.Mi smo iz Njega tako Da smo zauvek u Njemu i On u nama.

Sama re~ Brak jeste praslovenski postverbal obrazo-van pomo}u sufiksa ko odbrati>brati, berem(kaoznakodznati). Brak jeste Bra~no STANJE, sjedinje-nost u Duhu koja jeste Ve~nost, Ve~ni @ivot; Brak jeste je-denje ploda sa stabla ve~nog ìvota. Apostol Jovan, izme|uostalog, ovako opisuje Novi Jerusalim:

Nasred ulica njegovijeh i s obje strane rijeke drvoìvota, koje ra|a dvanaest rodova daju}i svakog mjese-ca svoj rod; i li{}e od drveta bija{e za iscjeljivanje naro-dima (Otkrivenje 22,2)

Bra~na Ljubav vra}a ~oveka u iskonsko Stanje Stva-ranja. Stanje Stvaranja jeste Stvarnost, ve~no ra|anje, Ve-~ni @ivot koji jeste Bog @ivi. Gospod jeste SveprozirnaStvarnost, Duh Sveti Koji iz Sebe jeste Sve u Sebi, jesteSvetlost koja se ve~no {iri ali ipak unutar Sebe jer je Sve,Supstancija bez po~etka i kraja koja ne moè ni nastatini nestati. Bog, Stanje ve~nog Stvaranja, jeste Ljubav. Stva-ranje Bo`je jeste Davanje Sebe Svemu jer Bog koji jesteLjubav jeste Beskona~na Milost Pravednosti koja svemu da-

je Sve. Bog jeste Ljubav, Bra~na Ljubav, koja jeste Jedin-stvo Davanja i Primanja. On jeste Sve i moè samo da dajea po{to Sve jeste Jedno koje jedino jeste, onda Davanje

istovremeno jeste i Primanje. Ve~nost se cela doga|a odjed-nom, njoj nije potrebno vreme i prostor. Jedinstvo Davanja

10

Predgovor


11/642

i Primanja U Bra~noj Ljubavi jeste Bivanje Bo`je, StanjeVe~nog Ra|anja, Ve~no Prole}e @ivota .

Izvor Bra~ne Ljubavi, Vode @ivota, je u Bogu Kojidaje svemu Sve zabadava traè}i od nas Ljubav samo da binam je mogao dati. @ivot je jedan koji dariva Bog i Na{@ivot jeste @ivot Boga, i Ljubav je jedna i mi volimo Bo-`jom Ljubavlju. Uistinu primamo ta~no onoliko koliko smospremni da damo, ni manje ni vi{e. U Bra~noj Ljubavi da-

jemo sve i tako sve imamo.U svakome od nas, pravednom Milo{}u Bo`jom ko-

ja jeste Nesebi~na Ljubav, nalazi se Sve {to }e nam ika-da trebati i zato mu{karac i ena mogu da vole samo jednuosobu suprotnog pola i da tako imaju Sve.

Kada se dvoje vole oni su celim svojim umom i du-{om i telom okrenuti jedno drugom i to jeste stanje slobo-de, potpunosti i sre}e. Bra~na Ljubav i Sloboda su sinonimi

jer samo ono {to ~ovek voli ~ini iz svog bi}a i volje i ~inislobodno. Tamo gde ima i trunke prisile i straha Ljubav nemoè u}i.

Ljubav okre}e sve u ~oveku u pravcu onoga kogavoli a voljena osoba prima sve od onoga koji je voli. To

je ta~ka i krug, sredi{te i beskrajna sfera, Trenutak Sadai Ve~nost, Sredi{nje Duhovno Sunce i Nebo, Bog i Nje-

govo Stvaranje koje jesu Bog @ivi.Smernost Ljubavi ka jednoj osobi jeste Ve~nost izvan

svakog smera. Ona je dublja od svih dubina, {ira od svih{irina, najsna`nija od svih sila. U Istinskoj Ljubavi koja je-ste otvorenost srca i du{e i uma, zato {to volimo, moèmoda vidimo, znamo i razumemo Sve ; Ljubav je BoànskaSveprozirna Mudrost u Kojoj usred buke ovoga sveta bezLjubavi ~ujemo i najti{e zvuke, premo{}ujemo i najve}eponore ona daje smisao Svemu privode}i ga Svetlosti iIstini vlastitog identiteta i istinskog ve~nog bi}a u Bogu.Samo Ljubav prevladava na{e postoje}e zemaljsko ogra-ni~enje vode}i nas izvan sebe istovremeno jo{ dublje u nas,

u Pravo Ve~no Sopstvo; U jedinstvu tog Svetog Odnosa,koji jeste Svest Ljubavi, gledaju}i jedno u drugo supru`nici

11

Predgovor


12/642

gledaju unutarnjim Istinskim Vidom Uma. Oko gleda oko,toga nema u materijalnoj prirodi, u telom odvojenim bi-}ima, sem kod puèva koji su hermafroditi. Samo Savr{e-nost stvara i samo savr{eno. Voleti jeste Biti jeste Stvarati

jeste Znati i Videti Sebe u Svemu, i u toj Beskona~nojBezdanoj Sveprozirnoj Dubini Znanja Sebe, sjedinjeni mu-{karac i èna jesu sama Ve~nost, Ljubav iz Bo`je Lju-bavi, Svetlo iz Bo`jeg Svetla, jesu Sveznaju}e Pravo Jaizvan svakog ograni~enja ljudskog ja. Oni postaju boàn-ski, slobodni i savr{eni. Svaki na{ akt Ljubavi jeste da Bogvoli i dela kroz nas; On je na{a Neli~na Istinska Vlasti-tost, na{a Istinska Supstancija i Priroda u kojoj ne posto-

ji spolja i ne postoji unutra. Bog je Svetlost koja sija bezsenke, kako kaè apostol Jovan u svojoj kratkoj poslani-ci, On je Sveprozirna Punina Stvarnosti u kojoj su na{iumovi otvoreni i beskona~ni.

Mu{karac je fizi~ki i mentalno izvana gledano Istinai Inteligencija a iznutra on je Dobro i Ose}anje; èna jeizvana gledano Dobro i Ose}anje a iznutra ona je Istinai Inteligencija. Kroz Bra~nu Ljubav nadahnu}a i istinskogstvarala~kog ivota, jer Ljubav je jedini kreativni nivo, krozduhovno sjedinjenje i razvoj, ono {to je unutra sve vi{epostaje izvana, tako da mu{karac postaje izvana ono {to

je èna unutra a èna izvana postaje ono {to je mu{karacunutra i oba procesa ose}aju kao jedno u sebi.To je uisti-nu jedan ìvot i jedna du{a. Stoga su oni na Najve}im Ne-besima jedno nedeljivo androgino bi}e, jedno an|eoskoslobodno boànsko bi}e radosti, sre}e i lepote, beskrajnobi}e mudrosti i kreativnosti.

ôvek je Ve~nost iz Ve~nosti i nema ni{ta izvan nje-govog jedinstva u Ljubavi a da ve} nije u njemu. Kada voli-mo jednu enu u njoj volimo celi Svemir, sva bi}a i SamogBoga. U meri u kojoj mu{karac voli ènu, i obrnuto, utoj meri postaje duhovna i nebeska osoba. @ena prima usebi Ljubav prema muù iz njegove Mudrosti a mu` pri-

ma u sebi Mudrost koja dolazi iz Ljubavi njegove ène pre-ma njemu. @ena je oblikovana da bude Ljubav prema Mudrosti

12

Predgovor


13/642

svoga muà, ne{to {to se de{ava primanjem {irenja nje-gove du{e sa zadovoljstvom koje nastaje iz èlje da budeLjubav prema Mudrosti svoga muà. Tako se ona pretvaraiz devojke u ènu. Kao rezultat toga, ljubav zajedno saintimnim prijateljstvom neprestano raste u èni iniciranaMudro{}u koja je u srì njenog bi}a, a Mudrost zajednosa svojom sre}om razvija se u muù izviru}i duboko iznjegovog srca koje sve ja~e kuca ljubavlju prema èni; ito se nastavlja zauvek jer TO JESTE VE^NOST. Takvo

je stanje an|ela na Nebu. Takvo je samo Nebo.U tom trenutku Svedenborg kao mu{karac dolazi do

najdublje tajne koju krije u sebi svaka èna. Mu{karac,koji je Mudrost, Intelekt i Vera, saobrazna su plu}a kojadi{u Ljubav, koja su aktivni princip, kretanje, strujanjeDuha; dok je èni, koja je Ose}anje, Volja i Milosr|e,saobrazno samo srce, do kojeg mu{karac tek treba dopre-ti. Sva na{a civilizacija i istorija je nastala iz tog uzroka,teì ka tom cilju i svrsi. Eva je stvorena od rebra koje jesimbol doma, oslonca i za{tite plu}ima i ona je ta kojabudi usnulog Adama jer Ljubav je uvek stanje probu|enesvesti; Eva je klju~ za Mudrost, ona je aspekt Bi}a bezkojeg bi sve potonulo u san kao samoljublje, kao narci-soidna ljubav prema sebi, kao neplodno vr}enje u krugu,

zatvorenost i pomra~enje uma i mehani~ki ritam tonu}esvesti na niì nivo. Ne stoji ku}a na zemlji nego na ènia na ovom svetu, simbolu na{eg okretanja od Boga, osta-la je ipak majka, sestra i na kraju supruga kao odgovor~oveku na njegovu besmislicu o kona~nosti i odvojenosti.

Takozvano zlo, neosvetljeni deo na{eg bi}a, |avo ko-ji jeste odvojenost, pobe|uje se ne mr`njom prema njemu,prema zlu, nego Ljubavlju prema Dobru. U svemu nega-tivnom treba traìti onaj pozitivni, Istiniti ,Mudri aspekt.Mu{karac me|utim jo{ spava, jo{ je zaklju~ano i hladnonjegovo srce i stoga ne razume ni odakle je do{ao, ni ku-da ide ni zbog ~ega je ovde. Takvo je uop{te ljudsko ja

bezdu{no i ludo. Ono ne zna ve} samo opaà, ne volibezuslovno nego procenjuju}i neprocenjivo sudi podvrga-

13

Predgovor


14/642

vaju}i sve sebi, ono gleda samo spoljnim vidom a ne vidiunutarnju Istinu, Su{tinu stvari nije istinska MudrostLjubavi. Zato tri ène sa Neba, koje Svedenborg pita damu kaù tajne bra~ne ljubavi, govore mo`da najve}uistinu u ovom delu koja svojom ivotno{}u nadilazi svaki{ematizam i koncept racionalnog oko{tavaju}eg mu{koguma: Vi mu{karci nam se hvalite svojom mudro{}u, a mise vama ne hvali{emo svojom, iako ona daleko prevazi-lazi va{u, prodiru}i u va{e sklonosti i ose}anja, tako da semogu videti, shvatiti i osetiti. Vi ne znate apsolutno ni{tao sklonostima i emocijama va{e ljubavi, iako na osnovunjih i u skladu sa njima va{ um razmi{lja.

Bra~na Ljubav je stanje jedinstvenog, nenadma{nogkvaliteta; u Njoj je Bog poverio ~oveku svu sre}u, sva bla-ènstva, ispunjenja i zadovoljstva koja se uop{te mogu po-veriti. Ona zna~i biti ono {to jesi, celovit, slobodan i sre}anu Svetom Odnosu koji je potpuno obostran, nedvosmisleni ve~an; Ona jeste bezuslovno sjedinjenje u Svemu sa Svimu sebi, u drugom delu sebe. U jednoj èni, jednom mu{kar-cu, smo u potpunoj slobodi i razli~itosti postigli apsolutnosjedinjenje u Bogu koje je ve}e od bilo ~ega, od bilo kojeduhovne, krvne, prijateljske, religiozne, nacionalne ili kakvedruge veze.Ona nas ~ini boànskim bi}ima, ja~im od ogra-

ni~enja tela i istorije, od ograni~enja prostora i vremena,ja~im od sopstvenog i ìvota i smrti na ovom svetu. Bra~naLjubav jeste Ve~ni @ivot koji ne ostavlja mesta niza{tadrugo; U Istinskom Sopstvu, Pravom Boànskom Ja koje

jeste na{a ve~itost, svemogu}nost i sloboda, ~ini nas slo-bodnim od ograni~enja zatvorenog smrtnog ljudskog ja ko-

jeg smo sami stvorili pa ga mi moèmo i prosvetliti èle}ii ~ine}i samo Ljubav i Dobro, Istinu i Mudrost.

Sadràj i Radost Bra~ne Ljubavi uzdiè nas do Naj-vi{eg Neba, do oltara Bo`jeg i Njegovog prestola. Bra~naLjubav dolazi isklju~ivo od Boga i daje se samo onimakoji ìve u skladu sa Bo`jim Zakonom i Zapovestima.

Ne postoji tada i{ta {to vi{e ~ini za podizanje ~ovekovo uDuhu, za njegovo pro~i{}enje i spasenje. Bra~na Ljubav

14

Predgovor


15/642


16/642

savr{ene otvorenosti i poverenja u kojem u po{tovanju iuvaàvanju svega kao samoga sebe gledamo sve kakoono uistinu jeste. Samo je nevinost mudra jer gleda samoistinu, i samo je nevinost svemogu}a i slobodna jer svevidi kao deo sebe.

Ljubav ne vezuje, ne laè niti ograni~ava i hvata uklopku, Ona nema suprotnosti, rastere}ena je bremenaprinude i obaveza, ne boji se i ni{ta ne traì ve} dovoljnasama sebi, jer je Sve, samo JESTE. Kada je na delu istin-ska Ljubav ne preostaje ni{ta drugo {to bi mogli poèletiili ~initi, Ona jeste otvoreno, hrabro i ~isto srce koje jeobgrljeno Rajem zakora~ilo u Beskraj.

Pojedine nepoznanice i upro{}enosti u Svedenborgo-vom vi|enju Bra~ne Ljubavi nastale uslovljeno{}u vremenai duha u kojem je ìveo neka ne pomute sve one dubokeistine, prete~e i poruke koje ova knjiga sadrì. To je ko-smi~ka pra{ina jednog zna~ajnog i sveobuhvatnog dela,

jedna od najmudrijih stvari re~enih o Bogu, Ljubavi i ~o-veku, njegovom bi}u i ìvotu.

Ovo je jedina knjiga koju je Svedenborg potpisao kaoEmanuel Svedenborg, [ve|anin, dok je sve ranije knjigepotpisivao kao Sluga Bo`ji. To svakako govori o dubokoli~nom odnosu i preokupaciji prema ne~emu {to daje sa-

dràj i smisao samom ~ovekovom postojanju, {to na zavr-{etku kruga ovozemaljskog ivota ostaje kao najìvlji impulsDuha i Ve~nosti. Ovo je knjiga ~oveka koji je podmiriora~une svog prostora i vremena i u tom instiktu ribe, vra-}aju}i se u svojoj du{i na mesto gde je ro|en, on oplo-

|uju}om snagom vlastitog duha pi{e rekvijem radosne Istinei Mudrosti u kojem slavi Ve~ni @ivot Ljubavi, Mira i Sre}e.

Nenad Maksimovi}

16

Predgovor


17/642

EMANUEL SVEDENBORG

BRA^NA LJUBAV


18/642


19/642

UVOD

I

RADOSTI NEBA I VENÂNJA NA NEBU

1. Slutim da }e mnogi ~itaoci ovo {to sledi i iskustvazabeleèna na kraju poglavlja smatrati za fikciju. Ali jasve~ano izjavljujem da to nije fikcija, ve} da su to stvarikoje sam zaista uradio i video. Niti su vi|ene u nekomstanju pospanosti, ve} u potpuno budnom stanju. Jer je Go-spod izvoleo da mi se prikaè i da me po{alje da podu~a-

vam doktrinama Nove Crkve, ozna~ene kao Novi Jerusalimu Knjizi Otkrivenja. S tom namerom On je otvorio unu-tarnje nivoe mog uma i duha. To mi je omogu}ilo da dru-gujem i sa an|elima u Duhovnom svetu i istovremeno saljudskim bi}ima u Prirodnom svetu, ne{to {to doìvljavamve} dvadeset pet godina.

2. Jednom sam video an|ela kako leti na isto~nomnebu drè}i rukom trubu u ustima i trube}i ka severu, za-padu i jugu. Nosio je pla{t koji se vijorio za njim dok jeleteo. Nosio je pojas posut rubinima i safirima tako da jeizgledalo kao da plamti i blista. Leteo je glavom napred i

ne`no se spustio na zemlju blizu mene. Po sletanju se uspra-vio na noge idu}i tamo-amo, a onda mi je pri{ao kad me

19


20/642

je ugledao. Ja sam bio u duhu, i u tom stanju stajao samna brdu na ju`noj strani sveta.

Kad se pribliìo, obratio sam mu se upitav{i ga: [tase to sada doga|a? ûo sam zvuk tvoje trube i video ka-ko se spu{ta{ odozgo.

Poslat sam, an|eo odgovori, da sazovem najslav-nije po u~enosti, najprijem~ivije umove i imena poznatapo mudrosti, koji dolaze iz hri{}anskih zemalja a obitava-

ju u ovom regionu, da se okupe ovde na ovom brdu na ko-jem ti sada stoji{ i da kaù svoje mi{ljenje o tome {ta su,

dok su bili na svetu, razmi{ljali, razumeli i smatrali za mu-drost u pogledu NEBESKE RADOSTI I VE^NE SRE]E.Razlog moje misije je taj {to su neke nove prido{li-

ce iz sveta, koje su primljene u na{u nebesku zajednicu naistoku, izvestile da ni jedna jedina osoba u celom hri{}an-skom svetu ne zna {ta su nebeska radost i ve~na sre}a patime ni {ta je Nebo. Moja bra}a i kolege bili su veomaiznena|eni zbog toga pa su mi rekli da si|em dole, obja-vim svoje poslanje i sazovem najmudrije ljude iz Svetaduhova, mesta na kojem se svi smrtnici prvo okupljajukad napuste Prirodni svet, tako da od ve}eg broja njihsaznamo je li ta~no da hri{}ani ìve u tako dubokoj tmini

i neznanju o predstoje}em ìvotu. Sa~ekaj malo, re~e, ivide}e{ grupe mudrih ljudi kako dolaze ovde; Gospod }epripremiti salu za sastanak.

êkao sam, i posle pola sata videh kako dve sku-pine dolaze sa severa, dve sa zapada i dve sa juga. Podolasku ih je an|eo sa trubom uveo u salu koja je pret-hodno bila pripremljena, i tu su oni zauzeli mesta kojasu im bila dodeljena prema strani sveta sa koje dolaze. Tu

je bilo {est grupa ili skupina; bila je i sedma sa istoka,ali ju je svetlost u~inila nevidljivom za ostale. Kada su seokupili, an|eo im otkri razlog zbog kojeg su pozvani i za-traì od svake grupe redom da mu iznese svoje vi|enje pi-

tanja nebeske radosti i ve~ne sre}e. Potom je svaka grupaoformila krug licem u lice tako da bi mogla da prizove

20

Emanuel Svedenborg


21/642

predstave koje je imala u pogledu toga u Prirodnom sve-tu, da ih razmotri i nakon diskusije izvesti o njima.

3. Nakon diskusije,prva grupa , koja je bila sa seve-ra, saop{ti da su nebeska radost i ve~na sre}a biti jednosa ìvotom na Nebu. Stoga, reko{e, svako ko do|e naNebo dolazi da uìva u veselju koje ~ini ìvot na njemu,kao {to svaki onaj ko ode na ven~anje uìva u veselju ven-~anja. Nebo je iz na{e perspektive iznad nas, zar ne, nasasvim odre|enom mestu? Tu i nigde drugde se nalaze

vrhovna sre}a i vrhovno zadovoljstvo. Svako ko do|e naNebo uranja u njih do krajnjih granica svoje umne per-cepcije i krajnjih granica telesnih oseta, jer su radosti togmesta tako intenzivne. Stoga je nebeska sre}a, koja je ve~-na, ni{ta drugo nego biti primljen na Nebo; a pristup je poBo`joj milosti.

Nakon ovog govora, druga grupa sa severa, po svo-joj mudrosti, izjavi slede}e: Nebeska radost i ve~na sre-}a su jednostavno najzabavniji susreti sa an|elima i naj-ljupkiji razgovori sa njima. Njihova lica neprestano krasiosmeh, a usta ljudi celog skupa slatko se smeju na nji-hove blage re~i i duhovit govor. [ta su radosti Neba ne-

go ve~ne varijacije na ovu temu?Tre}a grupa, prva skupina mudrih sa zapada, promi-sliv{i o svojim ose}anjima, izjavi slede}e: [ta su nebe-ska radost i ve~na sre}a do gozba sa Avramom, Isakomi Jakovom? Njihova trpeza obiluje bogatim i slasnim jeli-ma, finim i plemenitim vinima, a posle gozbe igra se iple{e sa devojkama i mladi}ima uz muziku orkestara ifrula, i pevaju se najsla|e pesme u pauzama. A onda ka-ko se spu{ta ve~e, izvode se pozori{ne predstave, potomsledi jo{ jedna gozba i tako svaki dan i zauvek.

Nakon ovih iskaza, ~etvrta grupa, druga sa zapada,izre~e svoje mi{ljenje. Do{li smo, reko{e, na mnoge

ideje o nebeskoj radosti i ve~noj sre}i, razmotrili smo ra-zne radosti i uporedili ih jedne s drugima; i do{li smo do

21

Bra~na ljubav


22/642

zaklju~ka da su radosti Neba radosti vrta. [ta je Nebonego vrt koji se pruà od istoka ka zapadu i od juga kaseveru, sa vo}kama i prekrasnim cve}em? U sredini senalazi veli~anstveno drvo ìvota oko kojeg sede blago-sloveni, hrane}i se vo}em izvanrednog ukusa, pokrivenivencima od cve}a najsla|eg mirisa. Na povetarcu ve~nogprole}a ono stalno raste u beskrajnoj raznovrsnosti iz danau dan. Neprekidni rast i cvetanje, kao i ve~ita prole}naklima, neprestano osveàvaju um tako da oni ne prestajuda primaju i upijaju nove radosti iz dana u dan, vra}aju}i

se u cvet mladosti i prvobitno stanje koje je stvoreno zauìvanje Adamu i njegovoj eni. Na taj na~in oni se vra}a-ju u svoj Rajski vrt, sada preba~en sa Zemlje na Nebo.

Peta grupa, a prva od pametnih ljudi sa juga, izjavislede}e: Nebeska radost i ve~na sre}a su jednostavnonajve}a vlast i najvrednija blaga koja daju veli~anstve-nost izvan doma{aja kraljeva i rasko{ bez premca. Mi smoshvatili da ovo moraju biti radosti Neba i njihovo nepre-kidno uìvanje, koje su ve~na sre}a, na osnovu onih uprethodnom svetu koji su dostigli ovo stanje. [tavi{e, ovosmo izveli iz ~injenice da sre}ni sa Gospodom na Nebuvladaju, da su kraljevi i prin~evi jer su sinovi Njega, koji

je Kralj kraljeva i Gospodar gospodara i da sede na pre-stolima dok ih sluè an|eli. Mi smo spoznali veli~anstve-nost Neba na osnovu ~injenice da su u Novom Jerusalimu,koji sluì da opi{e Slavu nebesku, sve kapije na~injeneod samog bisera, ulice od ~istog zlata a temelji zidovaod dragog kamenja. Tako da svako ko je primljen na Ne-bo dobija svoju blistavu palatu od zlata i skupocenosti, aprema svome rangu i poloàju. Znaju}i, kao {to mi zna-mo, da su takvim stvarima radosti uro|ene a sre}a svoj-stvena, i da se Bo`ja obe}anja ne mogu nikada prekr{iti,upu}eni smo da zaklju~imo da najsre}nije stanje ìvotana Nebu dolazi od ovog izvora i nijednog drugog.

Nakon ovog, {esta grupa, a druga sa juga, jasno iglasno re~e: Nebeska radost i njegova ve~na sre}a su

22

Emanuel Svedenborg


23/642

jednostavno neprestano slavljenje Boga, jedna svetkovinakoja ve~no traje i najblagosloveniji ~in oboàvanja, s pe-smama i usklicima pobede. Na taj na~in su na{a srca ne-prestano uznesena k Bogu u potpunom uverenju da }e na{emolitve i hvale biti prihva}ene radi Bo`je velikodu{nostiu blagosiljanju. Neki iz grupe dodali su da }e ovo slav-ljenje Boga biti pra}eno veli~anstvenim svetiljkama, mio-mirisnim tamjanom i rasko{nim povorkama predvo|enimglavnim sve{tenikom koji nosi veliki rog, a prate ga bi-skupi i dostojanstvenici vi{eg i nièg ranga za kojima idu

ljudi sa palmama i ène sa slikama od zlata u rukama.4. Sedma grupa, koju je svetlost u~inila nevidljivom

ostalima, bila je sa isto~nog neba. To su bili an|eli izistog dru{tva iz kojeg je bio an|eo sa trubom. Kada jedo njihovog neba do{la vest da nijedna osoba u hri{-}anskom svetu ne zna {ta su radosti Neba i ve~na sre}a,oni su rekli jedan drugome: To jednostavno ne moè bi-ti istina. Ne moè biti da su takva gusta tmina i du{evnauspavanost prisutne me|u hri{}anima. Za{to ne bismo imi si{li dole i ~uli da li je to istina? Ako jeste, to je si-gurno lo{ znak.

Potom su rekli an|elu s trubom: Ti zna{ da je sva-koj osobi, koja je ~eznula da ode na Nebo i imala bilokakve konkretne predstave o radosti posle smrti, dozvo-ljeno da iskusi radosti koje je zami{ljala; pa po{to isku-stveno otkrije kakve su te radosti i shvati da su to prazneideje u umu i plodovi ma{te, ona ih se li{ava i po~injeda u~i. To se de{ava ve}ini ljudi u Svetu duhova koji suu svojim prethodnim ìvotima duboko razmi{ljali o Ne-bu i do{li do nekog zaklju~ka o njegovim radostima dabi poèleli da ih iskuse. Po{to je saslu{ao ovo, an|eosa trubom pozva svih {est grupa sa~injenih od mudrihljudi iz hri{}anskog sveta: Po|ite za mnom i ja }u vas

povesti da iskusite radosti koje zami{ljate, dakle naNebo.

23

Bra~na ljubav


24/642

5. Ovim re~ima an|eo ih povede, a prva koja po|eza njim bi grupa koja je ubedila sebe da su nebeske ra-dosti samo najzabavniji sastanci i o~aravaju}i razgovori.Ove ljude poveo je an|eo da se pridruè skupu sa se-vera, ~ije su predstave o nebeskim radostima bile upravotakve u prethodnom svetu. Tu je bila prostrana zgrada ukojoj su se okupljali ljudi ove vrste; imala je vi{e od pe-deset soba u kojima su se vodili razgovori o razli~itim te-mama. U jednom nizu soba razgovor je vo|en o onome{to su prisutni ~uli ili videli na trgovima ili ulicama; u

drugom se vodio zabavan raznolik razgovor o lep{empolu, uz toliko {ala da su svi prisutni prskali u veseo ibu~an smeh. U slede}im sobama su se pretresale novostisa kraljevskih dvorova i vladinih odeljenja, politi~ka situ-acija, podaci iz raznih tajnih odbora, i izvodili zaklju~ci ipretpostavke o ishodu. U jednim sobama bavilo se trgovin-skim pitanjima, u drugim knjièvnim, u tre}im javnimpitanjima i moralnim pona{anjem, u nekima crkvenim pi-tanjima i raznim sektama...

Meni je bilo dozvoljeno da posmatram {ta se de{avau zgradi i video sam ljude kako idu iz jedne sobe udrugu tragaju}i za skupom koji bi odgovarao njihovim

sklonostima, odnosno njihovoj predstavi o radosti. Uskupovima sam uo~io tri vrste ljudi: jedne koji su manjeili vi{e strasno govorili, druge koji su bili ljubopitljivi itre}e koji su bili èljni slu{anja.

Zgrada je imala ~etvoro vrata, po jedna na svakojstrani, i ja sam primetio da mnogi ljudi prekidaju sasta-nak ure}i da odu. Pratio sam neke od njih do isto~nih vra-ta i video kako mnogi sede pored vrata sa tu`nim izrazomlica. Zato im pri|oh i upitah za{to sede tu tako tu`ni.Vrata ove zgrade, odgovorili su mi, drè se zaklju~anazbog onih koji èle da odu. Ima ve} tri dana kako smou{li provode}i vreme onako kako smo èleli na sastanci-

ma i u razgovorima, ali smo se toliko umorili od nepre-stanog pri~anja da vi{e ne moèmo da podnesemo ni

24

Emanuel Svedenborg


25/642

same glasove. Postalo nam je toliko dosadno da smodo{li do ovih vrata i pokucali; ali nam reko{e da su vrataove zgrade otvorena za ljude koji èle da u|u, ali ne iza one koji èle da iza|u. Ostanite unutra i uìvajte unebeskim radostima, re~eno nam je. Iz tog odgovora za-klju~ili smo da }emo ovde morati da ostanemo zauvek.Zbog toga se na{i umovi rastuùju, na{e grudi po~inju dase steù i mi postajemo zabrinuti.

Tada im se obrati an|eo, te re~e: Ovo stanje je smrtza va{e radosti, one za koje ste mislili da su nebeske, prem-

da su tek propratne nebeskim radostima. [ta je onda,upitali su an|ela, nebeska radost?An|eo im odgovori kratko: To je zadovoljstvo ~inje-

nja ne~ega {to je od koristi sebi ili drugima. Ovo zadovolj-stvo izvodi svoju su{tinu iz ljubavi a svoje postojanje izmudrosti. Zadovoljstvo sluènja koje nastaje iz ljubaviposredstvom mudrosti jeste du{a i ìvot svih nebeskihradosti. Na Nebesima se odràvaju izuzetno zabavni sa-stanci koji podsti~u umove an|ela, ushi}uju njihov duh,razgaljuju im srca i osveàvaju tela. Ali oni se odràvajutek po{to se obave du`nosti iz domena njihovih zanimanjai posla. To je ono {to daje du{u i ìvot svim njihovim

zadovoljstvima i zabavi. Ali ako ih li{i{ te du{e ili ìvo-ta, propratne radosti jedna za drugom prestaju da buduradosti, postav{i prvo neva`ne stvari, zatim bezvredne ikona~no izvor tuge i brige.

Po{to je to rekao, vrata se otvori{e, a ljudi koji tuse|ahu poskaka{e. Poùri{e ku}ama, svako svome zani-manju i svom poslu, i tako behu osve{}eni.

6. Posle toga an|eo se obrati onima koji su steklipredstavu da nebeske radosti i ve~na sre}a zna~e gozbusa Avramom, Isakom i Jakovom, te da nakon sve~anihigara i zabave slede nove svetkovine i tako redom za-

uvek. Po|ite za mnom, re~e im, i ja }u vas povestida uìvate u sre}i koju va{e radosti pruàju. I tako ih

25

Bra~na ljubav


26/642

povede kroz {umu do ~istine prekrivene daskama, nakojoj je bilo postavljeno petnaest stolova sa jedne stranei petnaest sa druge.

Za{to je ovde toliko stolova?, upita{e oni. An|eoim odgovori da je prvi sto Avramov, drugi Isakov, tre}iJakovljev a da zatim slede stolovi dvanaest apostola. Sdruge strane bio je isti broj stolova za njihove ène, prvatri za Saru, Avramovu enu, Rebeku, Isakovu enu, i Leui Rahelu, Jakovljeve ène. Ostalih dvanaest bilo je za è-ne dvanaest apostola.

Ubrzo svi stolovi behu prekriveni zdelama s hra-nom, a malo preostalog prostora izme|u njih ukrasi{emale piramide od slatki{a. Gosti na gozbi stajahu okostolova ~ekaju}i da se pojave ljudi koji }e predsedavati;i odmah zatim pojavi se povorka sa Avramom na ~elu iposlednjim apostolom na kraju. Potom svaki ode za svojsto i sede u ~elo, odakle pozva{e ove koji stajahu okolo:Molim vas izvolite i vi sesti sa nama. Tada mu{karcisedo{e za stolove sa patrijarsima, a ène sa njihovim è-nama i stado{e jesti i piti veselo i s po{tovanjem. Posleru~ka patrijarsi iza|o{e, a onda otpo~e igra, ples mladi}ai devojaka, pa potom pozori{ne predstave. Kad se zavr{i-

{e, pozva{e ih ponovo na gozbu, ali je pravilo bilo da seprvi dan ru~ava sa Avramom, drugi dan sa Isakom, tre}isa Jakovom, ~etvrti sa Petrom, peti sa Jakovom, {esti saJovanom, sedmi sa Pavlom i tako redom sa ostalima dopetnestog dana nakon kojeg bi se sve ponovilo, samo uzpromenu mesta i opet tako zauvek.

Naposletku an|eo okupi ljude u grupu i re~e im:Svi ovi koje ste videli za stolom uglavnom su razmi-{ljali kao vi kada su zami{ljali nebeske radosti i ve~nusre}u. Da bi sami uvideli koliko su isprazne njihove pred-stave bile, Gospod je dozvolio odràvanje ovih gozbi ipredstava. Vode}e prilike koje ste videli u ~elu svakog

stola, u liku staraca, bili su glumci, mnogi od njih selja-ci sa bradama, a kao rezultat izvesnog stepena bogatstva

26

Emanuel Svedenborg


27/642

ne{to nadmeniji od ostalih; njima je dato da zamisle dasu drevni oci. Ali po|ite za mnom prema izlazu iz ovogve`bali{ta.

Po{li su za njim i nai{li na pedeset ljudi na jednommestu i jo{ pedeset na drugom, koji su toliko napunilisvoje stomake hranom da im je bilo muka. Ovi su ~e-znuli da se vrate u poznato im okruènje svog doma,neki svojim du`nostima, neki svojim poslovima, a nekisvome radu. Ali mnoge od njih zaustavili su ~uvari {umeispituju}i ih o danima koje su proveli u go{}enju i da li

su ve} jeli za stolom sa Petrom i Pavlom, rekav{i im daako su oti{li pre toga, treba da se stide {to su bili tolikoneu~tivi. Ali ve}ina je odgovorila: Iskusili smo dovoljnoradosti. Hrana nam je postala bezukusna, grla su nam po-stala suva tako da su na{i stomaci po~eli da se gnu{ajuhrane, te nismo vi{e mogli podneti da je gutamo. Provelismo ve}i broj dugih dana i no}i usred te rasko{i; usrd-no te molimo da nas pusti{. Kad su pu{teni van, poùrilisu ku}ama takvom brzinom da su ostali bez daha.

Posle toga an|eo okupi ljude iz grupe i dok su i{li,obavesti ih ovo o Nebu: Na Nebu kao i na svetu imahrane i pi}a, odràvaju se banketi i zabave. Vode}i ljudi na

Nebu imaju svoje stolove pretrpane bogatom gozbom, slat-ki{ima i poslasticama, koji sluè da razvesele i osveènjihove umove. Ima i plesa i pozori{nih predstava, i kon-cerata i pevanja, i sve to je krajnje savr{eno. Takve stvariim pri~injavaju radost ali one ne ~ine sre}u. Sre}a morada ima radosti i stoga dolazi od radosti. Sre}a u radosti-ma je ta koja ih ~ini radostima, koja ih oboga}uje i spre-~ava da postanu bezvredne i dosadne. Svako ostvaruje svojusre}u ako je koristan u svom zanimanju.

Svaki an|eo ima neku skrivenu te`nju u naklonostisvoje volje, koja podsti~e njegov um da u~ini ne{to. Na tajna~in um se smiruje i zadovoljava. Ose}anje zadovoljstva

i mira ~ini stanje uma podlo`nim da prima od Gospoda lju-bav prema slu`bi. Nebeska sre}a je rezultat ovog primanja,

27

Bra~na ljubav


28/642

a ono je to {to daje ìvot radostima, koje sam prethodnospomenuo. Nebeska hrana u su{tini nije ni{ta drugo doljubav, mudrost i sluènje zajedno; to jest slu`ba vr{enaposredstvom mudrosti a iz ljubavi. Stoga svi na Nebu do-bijaju hranu za telo u zavisnosti od slu`be koju obavljaju;ona je veli~anstvena za one koji obavljaju najvi{u slu`bu,osrednja ali izuzetnog ukusa za one ~ija je slu`ba osred-nja, skromna za one koji obavljaju skromnu slu`bu. Ali zalenje nema hrane uop{te.

7.Potom an|eo pozva sebi grupu takozvanih. mu-drih ljudi koji su smatrali da se nebeske radosti i ve~na

sre}a nalaze u najve}im vlastima i dragocenom blagu iveli~anstvenosti izvan dometa kraljeva i rasko{i bez prem-ca. To je bilo zato {to se kaè u Re~i da }e oni biti kra-ljevi i prin~evi i da }e vladati sa Hristom zauvek i da }eih an|eli po{tovati, i mnogo toga jo{. An|eo im re~e:Po|ite za mnom i ja }u vas povesti va{im zami{ljenimradostima. I povede ih u jednu arkadu izgra|enu od stu-bova i piramida; ispred se nalazila niska palata, a kroznju je vodio jedan otvoren prolaz do arkade. On ih pro-vede tuda i tu oni nai|o{e na dvadeset ljudi na jednom me-

stu i dvadeset na drugom, koji ~ekahu. Iznenada se pojavijedan glumac igraju}i ulogu an|ela i re~e: Put do Nebavodi kroz ovu arkadu. Sa~ekajte malo i pripremite se, jer}e stariji me|u vama biti kraljevi a mla|i prin~evi.

Kad to re~e, pored svakog stuba pojavi se tron, ana tronu svilena odora, a na odori èzlo i kruna; a poredsvake piramide pojavi se stolica uzdignuta tri lakta od ze-mlje, a na stolici lanac sa zlatnim karikama i pojasevivite{kog reda sa dijamantima opto~enim kuglama na kra-

jevima. Potom se razleè uzvik: Do|ite sada i obucitese, sedite i ~ekajte. Odmah zatim stariji ljudi poùri{e dotrona a mla|i do stolica, obuko{e odore i sedo{e. Tada se

odozdo pojavi ne{to {to je li~ilo na maglu; a usled udisa-nja magle, onima koji su sedeli na tronovima i stolicama

28

Emanuel Svedenborg


29/642

lica po~e{e da oti~u, a grudi da se nadimaju i oni se ispu-ni{e ~vrstim uverenjem da su sada kraljevi i prin~evi. Ma-gla je bila aura iluzije koja ih je nadahnula. Iznenadamladi}i ulete{e kao s neba i stado{e po dva iza svakog tro-na i po jedan iza svake stolice da ~ekaju. Tada glasnikpo~e da ponavlja objavu; Vi kraljevi i prin~evi morateda sa~ekate ovde malo duè. Va{i dvorovi sada se spre-maju na Nebu, a va{i dvorjani i posluìtelji uskoro }e do-}i ovde da vas uvedu u njih. Oni su nastavili da ~ekajui ~ekaju dok im duh nije po~eo da se bori za dah i dok

ih ~e`nja nije iznurila.Posle tri sata, nebo se otvorilo nad njihovom glava-ma i an|eli su spustili pogled na njih àle}i ih. Za{to, re-ko{e, sedite tako deluju}i budalasto i glumite? Napravilisu budale od vas i pretvorili vas od ljudskih bi}a u mari-onete, jer ste verovali u svojim srcima da }ete vladati saHristom kao kraljevi i prin~evi i da }e vas tada an|eli slu-ìti. Da li ste zaboravili re~i Gospodnje da onaj koji èlida bude veliki na Nebu mora postati sluga? Zato moratenau~iti {ta se podrazumeva pod kraljem i princom i vlada-njem sa Hristom. To zna~i biti mudar i obavljati slu`bu.Jer je Hristovo carstvo, koje je Nebo, carstvo slu`bi. Go-

spod sve voli i èli da u~ini dobro svima, a dobro je slu-`ba. Po{to Gospod ~ini dobro ili obavlja slu`bu posrednopreko an|ela, a na svetu preko ljudi, On daje onima kojisavesno vr{e slu`bu ljubav prema slu`bi i nagradu za nju,koja je unutra{nje blaènstvo a to je ve~na sre}a.

Postoje na Nebesima kao i na Zemlji nenadma{nevlasti i dragocena blaga. Jer postoje vlasti i oblici vlasti,pa time i vi{a i nià nadle{tva i poloàji. Oni {to zauzi-maju najvi{e poloàje imaju palate i ve}nice, koje svojomveli~anstveno{}u i divotom prevazilaze palate i ve}nicevladara i kraljeva na zemlji; a broj njihovih dvorana, mi-nistara i posluìtelja i prelepe uniforme koje nose stvara-

ju im ambijent po~asti i slave. Ali ovi najvi{i vladaribiraju se od onih ~ija srca kucaju za dobrobit dru{tva i

29

Bra~na ljubav


30/642

njihovi telesni ose}aji bave se zna~ajem veli~anstvenostisamo da bi podstakli poslu{nost. Po{to op{te dobro zahte-va da svako sluì nekoj svrsi u dru{tvu kao zajedni~komtelu, a po{to sve slu`be dolaze od Gospoda i sprovode ihan|eli i ljudi kao da dolaze od njih samih, o~igledno je da

je to vladavina sa Gospodom.ûv{i ove re~i sa Neba, ljudi obu~eni kao kraljevi

i prin~evi si|o{e sa svojih tronova i stolica i pobaca{e svo-ja èzla, krune i odore. Magla koja je donosila auru ilu-zije raspr{i se i prekri ih sjajni oblak s dahom mudrosti

koji u~ini da im se zdrav razum vrati u um.8. Nakon toga se an|eo vrati u zgradu u kojoj su se

sastali mudri iz hri{}anskog sveta i pozva sebi one kojisu usvojili verovanje da su radosti Neba i ve~na sre}a ra-dosti vrta. Po|ite za mnom, re~e im, i ja }u vas po-vesti u vrt, va{u predstavu Neba, tako da moète po~etida uìvate u blagoslovu svoje ve~ne sre}e. On ih pove-de kroz visoku kapiju napravljenu od me|usobno ispre-pletanih gran~ica i grana prelepog drve}a; a onda kadasu u{li unutra, provede ih okolo zaobilaznim putem s jed-nog kraja na drugi. To je bio zapravo vrt na samom ula-

zu u Nebo, u koji su vo|eni oni {to su na svetu verovalida je celo Nebo jedan veliki vrt koji se zove Raj. Tu sutako|e dolazili i oni u ~ijem se umu utvrdila predstavada se posle smrti ~ovek potpuno osloba|a rada i da se tajnjegov odmor jednostavno sastoji u uzimanju zadovoljstvau velikim koli~inama, {etanju ruì~njacima, uìvanju uizvrsnom soku od gro`|a i u~estvovanju u zabavama; ta-kav je ìvot jedino mogu} u nebeskom vrtu.

Pod vo|stvom an|ela, videli su veliku gomilu ljudi,i starih i mladih, de~aka, ena i devoj~ica. Tu je bilo gru-pa i grupa od po troje ili desetoro, koji se|ahu u ruì~nja-cima pletu}i vence da okite glave starih ljudi, ruke mladi}a

i da ih omotaju oko grudi de~aka. Neke ène su bralevo}e sa drve}a i nosile ga u korpama do svojih pratilaca.

30

Emanuel Svedenborg


31/642

Neke su cedile u pehare sok od gro`|a, tre{anja i jago-da i pile ga sa zadovoljstvom. Neke su udisale miomirisekoje je {irilo cve}e, vo}e i aromati~no li{}e. Druge supevale za u{i prisutnih slatke pesme. Neke su sedele po-red izvora i skretale vodu koja se prelivala u potoke raz-li~itih oblika. Neke su se {etale naokolo razgovaraju}i i{ale}i se. Neke su tr~ale, igrale, plesale, na jednom mestuzasebno, na drugom u kolu. Druge su i{le u letnjikovceda se opruè na sofama; a bilo je tu i mnogih drugih za-dovoljstava vrta.

Kad su to videli, an|eo povede svoje pratioce staza-ma koje su vijugale tamo i amo; i napokon do|o{e doskupine koja je sedela u najlep{em ruì~njaku okruènomstablima masline, narandè i limuna. Oni su se klatili ta-mo-amo sa glavom u rukama jadikuju}i i pla~u}i. An|e-lovi pratioci im se obrati{e re~ima: Za{to tako sedite?Ve} je sedam dana pro{lo, odgovori{e oni, otkako smodo{li u ovaj vrt. Kad smo do{li, mislili smo da }emo sevinuti u nebo i da }emo uroniti u najdublje blaènstvonjegovih radosti. Ali posle tri dana, blaènstvo je po~eloda nestaje, da bledi iz na{eg uma, postalo je nemogu}eosetiti i{ta. Kada su radosti koje smo zami{ljali zamrle,

upla{ili smo se da }emo izgubiti sva zadovoljstva u svo-jim ìvotima; po~eli smo da sumnjamo da li uop{te postoji ne{to {to se zove ve~nom sre}om. Posle toga lutalismo ovim stazama i alejama, traè}i kapiju kroz koju smou{li. Me|utim, vrteli smo se i vrteli ukrug propituju}isvakoga koga smo sreli. Neki su nam rekli da se kapija nemoè na}i, jer je ovaj raj od vrta jedan ogroman lavirintnapravljen tako da onaj koji poèli da iza|e jo{ dubljeza|e u njega. Tako da nema druge mogu}nosti nego daostanete ovde zauvek, reko{e oni. Vi ste u njegovom sre-di{tu gde su mu koncentrisana sva zadovoljstva.

Ljudi koje su sreli nastavi{e da pri~aju an|elovim

pratiocima: Mi sedimo ovde ve} dan i po, i otkada smoizgubili svaku nadu da }emo prona}i izlaz odavde, seli

31

Bra~na ljubav


32/642

smo kod ove leje. Moèmo da vidimo mno{tvo maslina,gro`|a, narandì i limunova oko nas, ali {to vi{e gledamou njih to se na{e o~i sve vi{e zamaraju gledaju}i, nose-vi miri{u}i a jezici ku{aju}i ih. Zato nas vidite ovako tu-`ne, kako jadikujemo i pla~emo.

Po{to je to ~uo, an|eo pra}en grupom im re~e: Ovajvrt-lavirint je, u stvari, ulaz u Nebo. Ja znam put i izve{}uvas. Kad to re~e, ovi koji su sedeli poskaka{e i zagrli{e an|e-la pa po|o{e za njim i njegovom grupom. Na putu ih jean|eo podu~avao tome {ta su nebeska radost i ve~na sre-

}a. Kazao im je da ne postoji spolja{nje zadovoljstvo u vrto-vima ako nije pra}eno unutarnjim zadovoljstvom u vrtu.Spoljna zadovoljstva vrtova su samo zadovoljstva telesnih ~u-la, a unutarnja zadovoljstva su zadovoljstva du{e. Ukolikose ona ne nalaze unutar spolja{njih, nema nebeskog ìvota

jer nema du{e u njima. Svako zadovoljstvo bez odgovaraju}edu{e postaje trajno bledo i tupo, i iscrpljuje um vi{e negorad. Postoje rajski vrtovi svuda na Nebesima i an|eli u nji-ma nalaze veliku radost, a {to je vi{e zadovoljstva du{eu njima to oni vi{e ose}aju ove radosti kao radosti.

Kad ~u{e ovo, svi ga upita{e: [ta je zadovoljstvo du-{e i odakle ono poti~e? Zadovoljstvo du{e, odgovori

an|eo, dolazi iz ljubavi i mudrosti pod vo|stvom Gospo-da. Po{to je ljubav efikasna pokreta~ka sila a deluje krozmudrost, stoga su i jedno i drugo prisutni u rezultatu, arezultat je slu`ba. Gospod uliva zadovoljstvo u du{u, onoprolazi kroz vi{e i niè nivoe uma u telesna ~ula gde do-stiè ispunjenje. To je ono {to radost ~ini rado{}u, a po-staje ve~no posredstvom Njega koji je ve~ni izvor. Videliste vrtove i ja vas uveravam da u njima nema ni{ta, ~akni si}u{nog lista, {to nije proizvod braka ljubavi i mudro-sti, ostvarenog kroz slu`bu. Tako da ako neko uìva ovo,on se nalazi u nebeskom vrtu pa prema tome na Nebu.

9. Posle toga se an|eo vodi~ vrati do zgrade da seobrati onima koji su stekli sna`no uverenje da su nebeska32

Emanuel Svedenborg


33/642

radost i ve~na sre}a neprestano veli~anje Boga i svetkovi-na koja traje zauvek. To je bilo zato {to su na svetu vero-vali da }e tada videti Boga i zato se ìvot na Nebu, koji

je rezultat oboàvanja Boga, zove neprekidni sabat.Po|ite za mnom, re~e im an|eo, i ja }u vas po-

vesti tamo gde moète iskusiti svoju predstavu o radosti.On ih povede u jedan mali grad, u ~ijem se sredi{tu nala-zila crkva i sve su se ku}e zvale svetim gra|evinama. U gra-du su videli gomile ljudi kako dolaze iza svakog okolnogugla, me|u njima i jedan broj sve{tenika. Oni su primali

i pozdravljali novoprido{lice i uzev{i ih za ruku dovodiliih do vrata crkve, a odatle do nekih okolnih zgrada, i uvo-dili ih u neprestano Bogosluènje. Rekli su im da je ovajgrad prednje dvori{te Neba a njegova crkva ulaz u veli-~anstvenu, ogromnu Crkvu na Nebu, gde an|eli ve~noslave Boga molitvama i pohvalama. Pravila su ovde kaoi tamo, reko{e ìtelji onoga grada, ljudi prvo morajuu}i u crkvu i u njoj provesti tri dana i tri no}i. Nakon oveinicijacije, moraju i}i u ku}e u gradu, {to su redom svetazdanja koja smo mi osve{tali; a onda idu}i od jedne dodruge, moraju se pridruìvati prisutnim dru{tvima u mo-litvi, izricanju pohvala i glasnom ~itanju propovedi. Ali

pre svega morate biti pa`ljivi da ne pomislite ili kaèteprisutnima ni{ta {to nije sveto, pobo`no ili religiozno.Onda an|eo uvede svoju grupu u crkvu, koja je bila

krcata kako onima koji su zauzimali visok poloàj usvetu tako i brojnim obi~nim ljudima. Na vratima su sta-

jali ~uvari kako bi spre~ili svakog da ode pre nego pro-vede svoja tri dana unutra. Danas je, re~e an|eo, drugidan kako su ovi ljudi u{li; pogledajte ih pa`ljivo i vi-de}ete kako slave Boga.

Kada su pogledali, videli su da je ve}ina zaspala, aoni koji su bili budni nisu mogli da suspregnu zevanje.Kao rezultat neprestanog usmeravanja misli ka Bogu i

spre~avanja da i u jednom trenutku uzmaknu ka telu,neki su se ~inili sebi, a i drugima, kao da su im lica odvo-

33

Bra~na ljubav


34/642

jena od tela. Neki su imali divlji pogled od neprestanogodvla~enja pogleda. Ukratko, svi su bili utu~eni u srcu iiznurenog duha od dosade. Le|a su okrenuli od propove-daonice i vikali: U{i su nam ogluvele. Zavr{ite sa va{impropovedima; ne moèmo ~uti vi{e ni jednu jedinu re~ anjihov zvuk postaje nam mrzak. Potom ustado{e, telimapohrli{e k vratima, otvori{e ih i pritiskom izgura{e ~uva-re s puta.

îm vide{e ovo, sve{tenici po|o{e za njima, papri{av{i im nastavi{e ih u~iti usred molitvi i uzdaha. Na-

stavite svetkovanje, reko{e, slavite Boga, posvetite se.U ovom dvori{tu Neba, mi }emo vas uputiti u ve~noslavljenje Boga u veli~anstvenoj ogromnoj Crkvi koja jena Nebu, i vi }ete uìvati ve~nu sre}u. Ali oni nisu mo-gli to da shvate a jedva da su i ~uli, jer je dvodnevno odvra-}anje njihovih misli od doma}ih i svakodnevnih pitanjaotupelo njihove umove. Ali kada su poku{ali da se istr-gnu, sve{tenici ih uhvati{e za ruke i ode}u i potera{e ihda u|u u zgrade u kojima su se dràle propovedi. Ali uza-lud; ljudi su uzvikivali: Ostavite nas na miru; u svojimtelima ose}amo da }emo se onesvestiti.

îm ovo bi re~eno, pojavi{e se ~etiri ~oveka obu~e-

na u bele haljine i s mitrom na glavi. Jedan od njih bioje arhiepiskop u svetu, a ostala tri episkopi; a sada susvi postali an|eli. Okupi{e sve{tenike i obrati{e im se.Videli smo vas sa Neba sa ovim va{im stadom, reko{e,i uvidesmo kakva ste vrsta sve{tenika. Vi ih izlu|ujete.Vi ne znate {ta slavljenje Boga zna~i; ono zna~i stvara-nje vo}a ljubavi, to jest verno, po{teno i marljivo obav-ljanje posla koje zahteva ~ovekovo zanimanje. Jer je todeo ljubavi prema Bogu i prema bli`njima; to je sponakoja dru{tvo drì na okupu i to je ono dobro koje se ~ini.Time se slavi Bog, kao {to se slavi i molitvom u odre-

|eno vreme. Zar niste ~itali re~i Gospodnje:

Tijem }e se otac moj proslaviti, da rod mnogi ro-dite; i bi}ete moji u~enici. (Jovan 15:8)

34

Emanuel Svedenborg


35/642

Vi sve{tenici moète se posvetiti molitvama i slavl-jenju Boga, jer je to va{a du`nost i donosi vam ~ast, sla-vu i nagradu. Pa ipak se ni vi ne biste mogli vi{e od njihposvetiti slavljenju Boga, da ~ast, slava i nagrada ne pra-te va{e du`nosti.

Ovim re~ima episkopi naredi{e ~uvarima na vratimada dopuste svima da u|u i da iza|u po svojoj volji. Jer,reko{e, postoji veliki broj ljudi koji nije u stanju da za-misli nikakvu drugu radost na Nebu sem neprestanog slav-ljenja Boga, jer ne znaju ni{ta o prilikama na Nebu.

10. Nakon toga se an|eo vrati sa svojim pratiocimana mesto skupa, koje grupe mudrih ljudi jo{ nisu bilenapustile. Tu on prizva sebi one koji su verovali da suradosti Neba i ve~na sre}a jednostavno prijem na Neboi to po Bo`joj milosti. Oni su mislili da }e se tada ra-dovati ba{ kao oni koje na svetu pozovu na kraljevskidvor u dane praznika ili na ven~anje. Sa~ekajte maloovde, re~e im an|eo, ja }u se oglasiti trubom i ovde}e do}i ljudi slavni po svojoj mudrosti u duhovnim pitan-

jima koja se ti~u Crkve. Posle nekoliko sati devet ljudido|e, svaki od njih nose}i lovorov venac kao znak ras-

poznavanja. An|eo ih uvede u salu za zasedanje, gde subili prisutni svi koji su od ranije bili pozvani. U njiho-vom prisutvu an|eo se obrati devetorici laureata i re~e:Ja znam da vam je bilo dozvoljeno, kao {to ste revno-sno èleli na osnovu predstave koju ste bili formirali, dase popnete na Nebo; i da ste se sada vratili na ovo niètlo ispod Neba potpuno obave{teni o uslovima na Nebu.Kaìte nam stoga kako vam se Nebo u~inilo.

Odgovori{e mu jedan po jedan. Prvi re~e: Od naj-ranijeg detinjstva do kraja mog ìvota na svetu, mojapredstava Neba bila je predstava o mestu gde vladajublaènstvo, radost, veselje, lepota i zadovoljstvo. Mislio

sam, kad bi me pustili u njega, da bi me obavila takvaaura sre}e da bih upijao i ispunjavo svoje srce njome,

35

Bra~na ljubav


36/642

kao enik na ven~anju kada u|e u svadbene odaje sa svo-jom nevestom. S tom predstavom oti{ao sam na Nebo ipro{ao prvi niz ~uvara, i drugi. Ali kad sam do{ao do tre-}eg niza ~uvara, njihov stare{ina mi se obrati. Ko si tiprijatelju?, upita me. Zar ovo nije Nebo?, odgovorih.Do{ao sam ovde da zadovoljim svoju àrku èlju, pa temolim da me pusti{. I on me pusti. Tamo videh an|eleu belom, oni me obilazi{e i posmatra{e, i ja ih ~uh kako{apu}u: Evo ga prido{lica koji ne nosi nebesku ode}u.ûv{i ovo pomislih: Ovo mi li~i na ono o ~oveku o ko-

jem je Gospod govorio da je oti{ao na ven~anje bez svad-bene haljine. Pa rekoh: Dajte mi ode}u poput va{e. Alise oni samo nasmeja{e. Tada jedan poùri sa sudskim na-logom: Svucite ga golog, izbacite ga napolje i pobacaj-te njegovu ode}u za njim. I na taj na~in bejah izba~en.

Drugi po redu re~e: Moje uverenje je bilo poputnjegovog da }u, ako me samo puste na Nebo, koje jeiznad moje glave, biti okruèn radostima koje }u mo}iudisati zauvek. I meni je bila ispunjena èlja. Ali kad mean|eli ugleda{e, oni pobego{e, govore}i jedan drugom:Kakav je ovo stra{ni sud? Kako je no}na ptica dospelaovde? Zapravo, ja sam ose}ao da vi{e nisam ljudsko

bi}e, iako se nikakva promena nije odigrala; to je bila po-sledica pritiska nebeske atmosfere na mene. Ubrzo jedanpoùri sa sudskim nalogom da me dvojica slugu izvedui sprovedu dole na stazu kojom sam do{ao dok se ne vra-tim ku}i. Kad sam se vratio ku}i, ponovo sam izgledaoi sebi i drugima kao ljudsko bi}e.

Ja sam, re~e tre}i, uvek imao predstavu o Nebukao o mestu, a ne kao o (ne~em) utemeljenom na ljubavi.Pa kad sam do{ao na ovaj svet, ose}ao sam veliku ~e`njuza Nebom; i kada sam video ljude kako idu gore, po{aosam za njima. Pustili su me unutra, ali ne vi{e od nekoli-ko koraka. Ali kad sam hteo da se obradujem zbog svoje

predstave o radosti i blaènstvu na njemu, nebeska svet-lost, bela kao sneg, za koju kaù da je u su{tini mudrost,

36

Emanuel Svedenborg


37/642

zbunjeno{}u mi ispuni um, tako da mi tama prekri o~i ija po~eh da ludim. Tada nebeska toplota, koja je bila istotako intenzivna kao belina svetlosti, i za koju se kaè da

je u su{tini ljubav, u~ini da mi srce zalupa, ispuni me te-skobom, ophrva me bol, te se bacih le|ima na zemlju. Ka-ko sam tu leào, posluìtelj do|e iz suda s nalogom dame snesu ne`no dole na moju svetlost i toplotu. Po povrat-ku se moj duh oporavi i srce po~e da kuca normalno.

êtvrti re~e da je i on mislio o Nebu kao o mestu,a ne kao o (ne~em) utemeljenom na ljubavi. îm sam

do{ao u Duhovni svet, re~e, upitao sam mudre ljude dali je ~oveku dozvoljeno da se popne na Nebo. Reko{e mida je svima dozvoljeno, ali da se moraju paziti da nebudu izba~eni. Ja sam se nasmejao na to i po{ao gore, ube-

|en kao i drugi da svi na celom svetu mogu tamo prima-ti radosti u potpunosti. Ali, u stvari, kad sam u{ao, skoroda sam umro, jer me je bol koji mi je pritisnuo glavu itelo bacio na zemlju, gde sam se gr~io kao zmija kad jeprinese{ vatri, te krenuh puze}i ka ponoru u koji sam sko-~io. Dole su me pokupili ljudi koji su stajali u blizini iponeli u kr~mu gde sam do{ao sebi.

I ostalih pet imali su neobi~ne pri~e da ispri~aju o

tome kako su oti{li na Nebo. Oni su upore|ivali promenuìvotnih uslova u kojima su se na{li sa uslovima u koji-ma se na|e riba kada je izvadi{ iz vode ili ptica kada sena|e u gornjoj atmosferi. Izjavili su da nakon takvog gru-bog tretmana vi{e nisu imali èlju da odu na Nebo, nego

jedino da ìve u dru{tvu ljudi sli~nih njima samima, gdegod da se ovi nalaze. Postali su svesni, reko{e, da se u Sve-tu duhova, gde su se tada na{li, svi prvo spreme dobriza Nebo, a zli za Pakao. Kada su spremni, oni vide predsobom otvorene puteve koji vode do dru{tava ljudi sli~-nih njima, sa kojima }e ostati zauvek. Oni kre}u tim pute-vima rado, jer su to putevi na koje ih vodi njihova ljubav.

Svi iz prve okupljene grupe, ~uv{i ovo, priznado{e da nioni nisu imali nikakvu druga~iju predstavu o Nebu, ve}

37

Bra~na ljubav


38/642

kao o mestu na kojem samo treba da otvore usta i ve~nogutaju radosti kojima su okruèni.

Nakon toga im an|eo sa trubom re~e: Sada moèteda vidite da radosti Neba i ve~na sre}a nisu mesta, ve}uslovi ~ove~jeg ìvota. Uslovi ìvota na Nebu proizilazeiz ljubavi i mudrosti; a po{to je slu`ba ta koja drì zajed-no ljubav i mudrost, uslovi ìvota na Nebu su posledicanjihovog preplitanja u slu`bi. Kad neko pri~a o milosr|u,veri i dobrim delima to je isto, jer je milosr|e ljubav,vera je istina koja vodi mudrosti, a dobra dela su slu`ba.

Uostalom, i u na{em Duhovnom svetu postoje mesta kao{to postoje i u Prirodnom svetu, ina~e ne bismo imali gdeda ìvimo, niti bi bilo odvojenih boravi{ta. Ali ta mestanisu prava mesta, ve} prostorne pojave koje zavise od sta-nja osobe u pogledu ljubavi i mudrosti, to jest milosr|ai vere.

Svako ko postane an|eo nosi u sebi svoje sopstvenonebo, po{to ima ljubavi za svoje nebo. Jer ~ovek je po kre-aciji slika, prilika i model velikog Neba u malom. Ljud-ski lik je isto to. Stoga svaka osoba dolazi u dru{tvo naNebu, od kojeg se formira kao jedinka. Kada do|e u todru{tvo, ona poprima lik koji joj odgovara, odnosno pre-

lazi takore}i iz sebe u sebe u njemu i iz njega u njega usebi. @ivot dru{tva usvaja za sopstveni, a sopstveni zanjegov. Svako dru{tvo je takore}i ne{to zajedni~ko, a nje-govi an|eli su kao sli~ni delovi koji se sastavljaju kakobi sa~inili dru{tvo. Iz ovoga sledi da su oni koji su u za-grljaju zala takvi, jer su od laì stvorili u sebi priliku Pa-kla; a oni na Nebu mu~e se uticajem i silom stvari kojedeluju na svoju suprotnost. Jer je paklena ljubav suprot-nost nebeskoj ljubavi, pa se zadovoljstva ove dve ljubavisukobljavaju poput neprijatelja i ubijaju me|usobno kadase suo~e.

11. Nakon ovih doga|aja, za~u se glas sa Neba,kazav{i an|elu s trubom: Odaberi desetoricu iz tog

38

Emanuel Svedenborg


39/642

skupa i dovedi nam ih. Gospod nam je rekao da }e ihOn pripremiti tako da im za tri dana vrelina i svetlost,to jest ljubav i mudrost na{eg Neba ne}e mo}i nauditi.

I tako su desetorica odabrana da prate an|ela. Popelisu se uz brdo strmom stazom, a odatle na planinu, navrh {to je bilo Nebo onih an|ela. Prethodno vi|eno izdaljine, li~ilo im je na prostranstvo u oblacima. Kapije suih ~ekale otvorene i kada su pro{li kroz tre}u, an|eo kojiih je vodio, poùri princu tog dru{tva ili neba i najavinjihov dolazak.

Uzmite nekog iz moje pratnje, odgovori princ, irecite na{im gostima da se radujem njihovom dolasku.Povedite ih u moje vanjsko dvori{te i dajte svakome poodaju sa spava}om sobom. I povedite nekog sa mog dvo-ra i sluge da ih do~ekaju i posluè po èlji. I bi u~i-njeno kao {to je nare|eno.

Kada ih an|eo uvede, oni upita{e da li mogu daposete princa i da ga vide. Sada je jutro, odgovori iman|eo, a njega ne moète videti pre podneva. Do tadasu svi zauzeti svojim du`nostima i poslom. Ali ste po-zvani na ru~ak i tada }ete sedeti za stolom s na{im prin-com. U me|uvremenu, ja }u vas odvesti u njegovu palatu

da vidite izvanredne i veli~anstvene stvari u njoj.

12. Po{to su dovedeni do palate, najpre je dobro osmo-tri{e. Bila je prostrana, izgra|ena od porfira s temeljimaod jaspisa. Ispred vrata bilo je {est visokih stubova od la-zurnog kamena, krov je bio napravljen od zlatnih plo~a,visoki prozori od najprozirnijeg kristala, a prozorski okviri subili tako|e od zlata. Nakon razgledanja spolja{njosti, pu-sti{e ih u palatu i provedo{e po sobama; u njima vide{eukrase neopisive lepote, a na tavanici rezbarene dekoraci-

je bez premca. Pored zidova bili su stolovi od srebra pome-{anog sa zlatom, na kojima se nalazilo mno{tvo pribora od

dragog kamenja, a pojedine stvari behu napravljene odpravih dragulja, izbru{enih u boànstvene oblike. Tu je bilo

39

Bra~na ljubav


40/642

jo{ stvari, koje niko na Zemlji nikada nije video, tako daniko nije mogao ni zamisliti da Nebo sadrì takva ~uda.

Dok su stajali zapanjeni veli~anstveno{}u onoga {tosu videli, an|eo im re~e: Nemojte se ~uditi. Stvari kojevidite nisu napravljene ili izra|ene rukom nijednog an|e-la. One su delo Majstora univerzuma, date na poklonna{em princu. Ovo je dakle najvi{a arhitektura i od njepoti~u sva pravila arhitekture na svetu. Moète zaklju-~iti, nastavi an|eo, da takve stvari fasciniraju na{e o~ii zaslepljuju ih, da mislimo da su to radosti na{eg neba.

Ali po{to na{a srca nisu usredsre|ena na njih, ona su sa-mo dodaci radostima na{ih srca. Tako da }emo, sve dokgledamo na njih kao na ne{to dodatno i kao na Bo`jutvorevinu, u njima videti svemo} i milost Bo`ju.

13. Posle toga an|eo im re~e: Jo{ nije podne. Po-|ite sa mnom u prin~ev vrt koji se nalazi uz ovu palatu.I oni po|o{e, a na ulazu on re~e: Ovo je predivan vrt, ~aki u pore|enju sa vrtovima ovog na{eg nebeskog dru{tva.

Kako to misli{?, odgovori{e mu, ovde nema vrta.Mi vidimo samo jedno drvo sa ne~im {to li~i na zlatnovo}e na granama i na vrhu, i ne~im {to li~i na li{}e od sre-

bra s ivicama ukra{enim smaragdima; a pod drvetom de-cu sa njihovim dadiljama.Na to im an|eo odgovori duboko emotivno: Ovo

drvo nalazi se u sredini vrta, i mi ga zovemo drvo na{egneba; neki ga zovu drvo ìvota. Ali pri|ite bliè, va{e o~i}e se otvoriti i vi }ete videti vrt. Oni tako i u~ini{e, nji-hove o~i se otvori{e i oni vide{e drve}e puno ukusnog vo-}a, s vinovom lozom uzgojenom oko njega i vrhovimasa vo}em povijenim prema drvetu ìvota u sredini.

Ovo drve}e bilo je zasa|eno u neprekidnom nizu,{ire}i se prema spolja i niù}i se u neprekidnim krugovi-ma ili prstenovima poput beskrajne spirale. Bila je to savr-

{ena spirala od drve}a, u kojoj je jedna vrsta smenjivaladrugu na osnovu plemenitosti svog roda. Poprili~an me-

40

Emanuel Svedenborg


41/642

|uprostor nalazio se izme|u po~etka spirale i stabla u sre-dini i taj me|uprostor je blistao odsjajem svetlosti, koja

je ~inila da se drve}e prstena sija srazmernim sjajem odprvog prema poslednjem. Prvo drve}e je bilo najveli~an-stvenije od svih, bujno i sa najfinijim vo}em; zvalo serajsko drve}e ne{to nevi|eno jer nije, niti je moglopostojati na Zemlji u Prirodnom svetu. Pratilo ga je drve-}e koje je davalo ulje, a njega drve}e koje je davalovino. Iza njega je raslo mirisno drve}e, a iza njega drve-}e za pravljenje stvari od drveta. Tu i tamo u ovoj spira-

li ili prstenu od drve}a nalazila su se sedi{ta, napravljenaod mladica skupljenih i upletenih otpozadi, ukra{enih iulep{anih njihovim vo}em. U ovom neprekidnom krugudrve}a nalazile su se vrata koja su vodila u cvetne vrto-ve, a ovi u travnjake podeljene u parcele i leje.

Kada an|elovi pratioci vide{e to, oni povika{e: Ovdese vidi Nebo! Na koju god stranu pogledamo, sti~emoutisak neopisivog nebeskog raja. An|eo se odu{evi kadto ~u, pa re~e: Svi vrtovi na{eg neba su vidljivi obliciili modeli koji predstavljaju razna nebeska blaènstva posvojoj genezi. Zahvaljuju}i uticaju raznih blaènstava, viste se duhovno uzdigli povikav{i: Ovde se vidi Nebo!

Me|utim, oni koji nisu pod tim uticajem gledaju na ovevrtove kao na obi~ne {ume. Svi oni koji gaje ljubav pre-ma vr{enju slu`be primaju ovaj uticaj. Oni koji vole slavu,a nisu motivisani vr{enjem slu`be, ne primaju ga. Na-kon toga on im objasni i podu~i ih {ta predstavlja i {tazna~i svaki detalj u tom vrtu.

14. Dok se to de{avalo, stiè glasnik od princa, kojiih je pozvao da ru~aju sa njim. Istovremeno dvojicadvorskih posluìtelja im doneso{e haljine od finog lana ireko{e im: Obucite ovo jer nikom nije dozvoljeno dasedne za prin~ev sto ako ne nosi nebesku ode}u.

Oni je priveza{e pojasom i po|o{e za an|elom, kojiih dovede u otvoreno dvori{te palate, gde su se ljudi

41

Bra~na ljubav


42/642

mogli pro{etati dok ~ekaju princa. Tu ih an|eo predstavigrupama va`nih ljudi i upravitelja, koji su tako|e ~ekaliprinca. Nakon kra}eg vremena vide{e kako se vrata otva-raju i kako kroz prili~no {iroka zapadna vrata izlazi princsa dostojanstvenom povorkom. Pred njim su i{li njegovili~ni savetnici, za njima finansijski savetnici, a potomvode}i dvorani. U sredini je i{ao princ pra}en dvoranimarazli~itog ranga i na kraju poslu`iteljima. Sveukupno ih

je bilo stotinu dvadeset.An|eo je stajao ispred desetorice novoprido{lica, ko-

ji su bili obu~eni tako da li~e na stanovnike. Zajedno snjima, on pri|e princu i predstavi ih s po{tovanjem. Princim, u hodu, re~e: Do|ite i ru~ajte sa mnom.

Oni po|o{e za njim u trpezariju gde vide{e veli~an-stveno postavljen sto. Na sredini stola nalazila se visokapiramida od zlata sa stotinu zdela pore|anih u tri reda nastalcima. U zdelama su bili slatki kola~i i pun~ od gro`-

|a, kao i druge poslastice od hleba i vina. Iz sredi{tapiramide izbijala je fontana od vina poput nektara; teku-}ina se slivala svrha i punila pehare. Pored ove velikepiramide nalazile su se razne nebeske skulpture od zlata,na kojima su bili pladnjevi i tanjiri}i napunjeni hranom

svake vrste. Nebeske skulpture na kojima su se nalazilipladnjevi i tanjiri}i bile su umetni~ke tvorevine, uteme-ljene na mudrosti, koje nijedna umetnost na svetu ne bimogla stvoriti, niti bi mogle biti opisane svetskim jezi-kom. Pladnjevi i tanjiri}i bili su od srebra, na ~ijoj suravnoj povr{ini svuda okolo bili ugravirani crte`i sli~nionima na njihovom postolju. Pehari su bili napravljeni odprozirnih dragulja. Tako je bio postavljen sto.

15. Ode}a princa i njegovih ministara bila je sli~na.Princ je nosio grimizni pla{t do gle`njeva, ukra{en izve-zenim srebrnim zvezdama. Pod pla{tom nosio je tuniku

od svetlucave plave svile; ona je bila otvorena na grudimagde se video prednji deo pojasa sa amblemom dru{tva.

42

Emanuel Svedenborg


43/642

Grb je predstavljao orla kako leì na jajima na vrhudrveta; bio je napravljen od blistavog zlata i okruèn di-

jamantima. Li~ni savetnici nosili su skoro istu ode}u, alibez amblema; na tom mestu imali su rezbarene safire kojisu im, o zlatnom lancu, visili na vratu Dvorani su nosilihaljine boje le{nika sa istkanom cvetnom {arom oko ~a-plji u sredini; njihove donje tunike bile su od svile kojase preliva u duginim bojama, kakve su bile i njihove krat-ke pantalone i duga~ke ~arape. Takva je bila njihova ode}a.

16. Li~ni savetnici, zajedno sa finansijskim savetni-cima i upraviteljima, stajahu oko stola, a na prin~evukomandu sklopi{e ruke i pro{aputa{e jednoglasno molitvupohvale Gospodu. Nakon toga na prin~ev mig sedo{e natapecirana sedi{ta za stolom. I vi morate sesti za sto samnom, re~e princ desetorici do{ljaka, ovo su va{a me-sta. Oni sedo{e, a dvorani, koje princ be{e ranije poslaopo njih, stado{e iza njih. Tada princ re~e: Svako od vasmora uzeti tanjiri} sa prstena i od svakog jela sa pirami-de. I oni se posluì{e i odmah vide{e kako se novi tanjiri-}i i jela pojavljuju na mestima na kojima su se ovi nalazili.Njihovi pehari ispuni{e se vinom s fontane u obliku pi-

ramide. I tako su oni jeli i pili.Kada su utolili glad, princ im se obrati rekav{i: ûosam da ste na mestu ispod ovog neba bili okupljeni daiznesete svoja poimanja radosti na Nebu i ve~ne sre}e.ûo sam da ste se izjasnili na razli~ite na~ine, u zavisno-sti od telesnih uìvanja koja smatrate vrednim. Ali {ta sutelesna zadovoljstva bez zadovoljstava du{e? Du{a je takoja ih ~ini privla~nim. Zadovoljstva du{e su u su{tini

jedva primetna stanja blaènstva, koja postaju sve primet-nija kako dolaze u misli uma, a iz njih u ose}aje tela. Umislima uma, ona se ose}aju kao vrsta radosti, u telesnimosetima kao zadovoljstva, a u samom telu kao uìci. Ve~-

na sre}a je sme{a svih njih zajedno. Ali ova poslednjavrsta proizvodi sre}u koja nije ve~na, ve} privremena; ona

43

Bra~na ljubav


44/642

se zavr{ava i prolazi, pretvaraju}i se ponekad u nesre}u.Vi ste sada videli da se sva va{a zadovoljstva nalaze me-

|u nebeskim zadovoljstvima, a ona prevazilaze sve {to steikada zami{ljali; mada ne ostavljaju dubok utisak u na-{em umu.

Postoje tri stvari koje se od Gospoda slivaju kaojedna u na{e du{e; te tri stvari, koje ose}amo kao jednu,ili trojstvo, jesu ljubav, mudrost i slu`ba. Ljubav i mudrost,me|utim, ne postoje u stvarnosti osim kao pojmovi, jersu ograni~ene na ose}anja i misli koje postoje u umu.

Ali one se ostvare u slu`bi, jer se sre}u u delovanju iradu koje vr{i telo. Tamo gde se ostvaruju u praksi, onenastavljaju da postoje. Po{to ljubav i mudrost dospevajui nastavljaju da postoje u slu`bi, slu`ba je ta koju sma-tramo privla~nom; a slu`ba se sastoji u lojalnom, ~asnomi marljivom izvr{enju zadataka svoje profesije. Ljubavprema slu`bi, odnosno marljivost u slu`bi, koncentri{e um,spre~avaju}i ga da luta i upija sve èlje koje pristiù iztela i sveta kroz ~ula, nadraùju}i ih i uzrokuju}i da seistine religije i morala, s raznim dobrima koja proizvode,raspr{e na sve ~etiri strane. Ali ozbiljna posve}enost umaslu`bi drì ih na okupu i vezuje, upravljaju}i um tako da

prima mudrost koja dolazi iz tih istina. On potom odag-nava na jednu ili drugu stranu ruglo i ludost licemerja ita{tine. Ali ne{to vi{e o ovome ~u}ete od mudrog ~ovekaiz na{eg dru{tva, kojeg }u vam poslati danas popodne.

S ovim re~ima princ ustade od stola, a za njim nje-govi gosti na ru~ku, on im poèli mir i re~e an|elu koji

je bio njihov vodi~ da ih isprati u njihove sobe i da ihugosti kako pristojnost nalaè. Tako|e mu je re~eno dapozove profinjene i prijatne ljude da ih zabave pri~om oraznim radostima u njihovom dru{tvu.

17. Kad su se vratili, to bi u~injeno. Ovi koji su bili

pozvani da ih zabavljaju pri~om o raznim radostima dru-{tva stigo{e iz grada. Po{to ih pozdravi{e, zapo~e{e u~tivu

44

Emanuel Svedenborg


45/642

konverzaciju u hodu. An|eo vodi~ im re~e da je ovihdeset ljudi pozvano na ovo nebo da vide njegove radostii da na taj na~in stvore novu predstavu o ve~noj sre}i.Zato im recite ne{to o njegovim radostima, koje delujuna telesne ose}aje, re~e an|eo. Kasnije }e do}i mudri~ovek da im ispri~a o nekim stvarima koje pretvaraju teradosti u blaènstvo i sre}u.

ûv{i ovo, ljudi poslati iz grada kaza{e slede}e:Ovde postoje praznici, koje je princ proglasio (s name-rom) da pruè du{evni odmor od premorenosti, koju neki

ose}aju kao rezultat èlje da ne budu nadma{eni. Ovih sedana na trgovima odràvaju koncerti s muzikom i pe-smom, a izvan grada sportske manifestacije i pozori{nepredstave. U ovo vreme se trgovi opremaju lo|ama, okru-ènim balustradama od isprepletane loze, sa koje visegrozdovi. Me|u njima, u tri reda, sede muzi~ari sa ì~a-nim i duva~kim instrumentima, neki visokog, neki niègtonskog opsega, neki glasniji, neki manje glasni, s peva~i-ma oba pola, s obe strane. Oni zabavljaju gra|ane najlep-{im himnama i pesmama kako u horu tako i solo, menja-

ju}i ànr s vremena na vreme. O praznicima, ove izvedbetraju od jutra do podneva, a onda popodne do ve~eri.

Pored toga, svakog jutra iz ku}a oko trgova ~uju senajlep{e pesme devojaka i devoj~ica, koje odjekuju krozceo grad. Postoji jedno svojstvo duhovne ljubavi koje jesvakoga dana predmet pesme. Naime, ljubav treba da se~uje u varijacijama i modulacijama glasova peva~a i dase oseti u pesmi kao da je stvarno prisutna. Ona se ulivau du{e publike i u njoj budi odgovaraju}a ose}anja. Ta-kva je priroda pevanja na Nebu. Ovi peva~i kaù da ihzvuk njihove pesme na neki na~in inspiri{e i uzbu|uje,~ine}i ih prijatno uznesenim, u skladu sa doìvljajem nji-hovih slu{alaca. Kada se to zavr{i, prozori i vrata ku}a natrgovima i ulicama se zatvaraju, gradom zavlada ti{ina,

pa niti se gde moè ~uti buka, niti videti ljudi da idu oko-lo. Tada se vra}aju izvr{enju zadataka svog zanimanja.

45

Bra~na ljubav


46/642

Ali u podne se vrata otvaraju, a popodne i prozorina nekim mestima, tako da mogu da vide de~ake i de-voj~ice kako se igraju na ulicama pod nadzorom dadiljai gospodara, koji sede na tremovima ku}a.

Na krajnjim obodima grada postoje tereni za raznesportove za de~ake i mladi}e. Odràvaju se trke i igre saloptom. Postoje igre sa loptom {to se odbija od zidova,a koje se zovu Reketi. Postoje takmi~enja de~aka da sevidi ko je energi~niji u govoru, glumi i osvajanju poena.Energi~niji dobijaju nekoliko lovorovih listova kao nagra-

du. Postoje i mnogi drugi sportovi namenjeni razvoju la-tentnih ve{tina de~aka.Pored toga, postoje i glumci koji izvode predstave

u pozori{tima izvan grada. Oni prikazuju razne vrste ~a-snih i vrlih radnji, koje se de{avaju u civilizovanom dru-{tvu. Postoje neki me|u njima, koji su glumci {to prikazujukontraste. [ta smatrate, upita jedan od desetorice, podprikazivanjem kontrasta? Nijedna vrlina, odgovori{e, nemoè se ìvopisno prikazati, sa svim svojim finim i ka-rakteristi~nim ~uvstvima, sem preko kontrasta izme|u ste-pena vrline, koji idu od maksimuma do minimuma. Oviglumci prikazuju minimum vrlina, dok ne do|u na nulu.

Ali postoji strogo pravilo da ne smeju prikazivati ni{ta odnjihovih suprotnosti, {to se zove ne~asnim i neprikladnimradnjama, osim figurativno i sa velike distance. Razlogzbog kojeg je uspostavljeno ovo pravilo leì u tome {tose ni{ta pristojno i dobro u bilo kojoj vrlini ne moè uza-stopnim koracima promeniti u ne{to {to je nepristojno izlo; ve} se smanjuje sve vi{e i vi{e dok ne prestane dapostoji, na kom mestu po~inje njegova suprotnost. Nebo,na kojem je sve pristojno i dobro, stoga nema ni{ta za-

jedni~ko sa Paklom, gde je sve nepristojno i zlo.

18. Dok su razgovarali, jedan sluga objavi da je osam

mudrih ljudi stiglo po prin~evom nare|enju i da èle dabudu primljeni. ûv{i to, an|eo iza|e da ih do~eka i da

46

Emanuel Svedenborg


47/642

ih uvede unutra. Onda nakon uobi~ajenih u~tivosti i pred-stavljanja, mudri ljudi po~e{e da im govore o na~inu nakoji mudrost nastaje i postaje sve ve}a; i me|u svoja za-paànja ubaci{e i niz komentara na njen razvoj, rekav{ida u slu~aju an|ela mudrost nema granica i nikada neprestaje, ve} nastavlja da traje, uve}avaju}i se zauvek

Kada an|eo zaduèn za grupu za~u ovo, on im re~e:Na{ princ razgovarao je s njima za ru~kom o tome gdemudrost prebiva i rekao da prebiva u slu`bi. Biste li i viporazgovarali sa njima o tome? Kad ~ovek prvi put bi

stvoren, reko{e oni, on be{e obdaren mudro{}u i lju-bavlju prema mudrosti, ne zbog njega samog, ve} zbogtoga da bi je mogao podeliti s drugima. Stoga uz mudrostmudrih stoji upozorenje da niko ne sme da zadràva mu-drost za sebe, ili da ìvi samo za sebe, ve} da je moraistovremeno i deliti sa drugima. To je poreklo dru{tva,koje u protivnom ne bi moglo da postoji. @iveti za drugezna~i obavljati slu`bu. Slu`ba je ono {to zadràva dru-{tvo na okupu i postoje brojni na~ini za njeno obavljanje,kao {to postoje i brojni na~ini za ~injenje dobra; i sameslu`be su bezbrojne. Postoje duhovne slu`be koje se odno-se na ljubav prema Bogu i ljubav prema bli`njima. Po-

stoje moralne i politi~ke slu`be, koje se odnose na ljubavprema dru{tvu i zemlji u kojoj osoba ìvi i prema kolega-ma i sugra|anima. Postoje prirodne slu`be, koje se odnosena ljubav prema svetu i njegovom potrebama. I postojetelesne slu`be, koje se odnose na brigu o sebi da bi seosposobilo za vr{enje vi{ih slu`bi.

Sve ove slu`be su utisnute u osobu i one se smen- juju vlastitim redom, jedna za drugom; kada se na|uzajedno, tada je jedna sadràna u drugoj. Oni koji suposve}eni prvom nizu slu`bi, duhovnim slu`bama, tako|esu posve}eni i ovim narednim, i ti ljudi su mudri. Me|u-tim, oni koji nisu posve}eni prvom nizu, ali jesu drugom

i narednim, nisu toliko mudri, ve} samo deluju tako zbogspolja{njeg ispoljavanja moralnosti i civilizovanosti. Oni

47

Bra~na ljubav


48/642

koji nisu posve}eni prvom i drugom nizu, ve} samo tre-}em i ~etvrtom, daleko su od toga da budu mudri, oni susotone, vole samo svet i sebe zbog sveta. Ali oni koji suposve}eni samo ~etvrtom nizu od svih su najmanje mu-dri, oni su |avoli koji ìve isklju~ivo zbog sebe, i ono{to ~ine za druge ~ine samo radi sebe.

[tavi{e, svaka ljubav ima sopstveno zadovoljstvo,koje joj daje ìvot; i zadovoljstvo ljubavi prema slu`bi

je nebesko zadovoljstvo, {to ulazi u zadovoljstva koja sesmenjuju uzastopce i u skladu sa poretkom po kojem sme-

njuju jedno drugo, ona ih uzdiè i ~ini ve~nim. Nakontoga, oni navedo{e nebeska uìvanja koja proizilaze izljubavi prema slu`bi, rekav{i da ih ima na desetine mili-ona i da oni koji odu na Nebo ulaze u njih. Nastaviv{i samudrim razgovorima o ljubavi prema slu`bi, oni prove-do{e s njima ostatak dana sve do ve~eri.

19. Ali predve~e, glasnik obu~en u lanenu ode}u do-|e do desetorice sa an|elom i pozva ih da do|u na ven-~anje koje }e se odràti sutradan. Prido{lice bejahu veomasre}ni na pomisao da }e videti ven~anje na Nebu. Posletoga povedo{e ih da posete jednog od li~nih savetnika ida ve~eraju s njim. Posle ve~ere vrati{e se svako u svojuspava}u sobu, gde spava{e do jutra.

Kada se probudi{e, ~u{e pesmu devojaka i devoj~icaiz ku}a oko trga, kakva be{e ranije opisana. Ljubav, koja

je bila predmet njihove pesme, ovom prilikom beja{ebra~na ljubav. Njena lepota ih duboko dirnu. Oseti{e ka-ko blaèna divota uve}ava njihovu radost, uzdiè ih i oìv-ljava. Kad je do{lo vreme, an|eo re~e: Spremite se iobucite nebeske haljine koje vam je poslao na{ princ.Oni se obuko{e i vide{e kako im se ode}a sija svetlo{}uplamena. Za{to izgleda ovako?, upita{e an|ela. Zato,

odgovori, {to idete na ven~anje; tada ode}a u na{em dru-{tvu sija i postaje ode}a za ven~anje.

48

Emanuel Svedenborg


49/642

20. Naposletku an|eo ih povede u ku}u u kojoj seodràvalo ven~anje, a vratar im otvori vrata. Kad su pre-{li prag, pozdravi ih an|eo kojeg je poslao ènik, uvedeunutra i pokaza im njihova mesta. Tada ih pozva{e u pred-soblje, gde po sredini prostorije ugleda{e sto, na kojem

je bio postavljen veli~anstven sve}njak sa sedam krako-va i kugli, napravljenih od zlata. Na zidovima bili su pri-~vr{}eni srebrni sve}njaci, a njihova svetlost davala jezlatan odsjaj. Pored prvog sve}njaka ugleda{e dva stola,na kojima su u tri reda bili pore|ani hlebovi, a u sva ~e-

tiri ugla sobe bili su stolovi sa peharima od kristala.Dok su ih posmatrali, vrata susedne sobe se otvori{ei u sobu u|e {est devojaka, a za njima mlada i mlado-ènja. Dràli su se za ruke. Uputi{e se ka svojim mesti-ma pored sve}njaka. Sedo{e, mladoènja sa leve strane amlada sa desne; a {est devojaka zauze{e mesta poredmlade. Mladoènja je nosio blistavu grimiznu mantiju isjajnu lanenu tuniku sa ko{uljom preko, na kojoj se nala-zila zlatna plo~ica okruèna dijamantima. Na toj plo~icibila je ugravirana ~aplja, ven~ani amblem ove nebeskezajednice. Glava mu je bila pokrivena mitrom. Mlada jenosila crveni ogrta~ preko izvezene haljine do peta, sa

zlatnim pojasom ispod grudi; na glavi je nosila krunu odzlata, posutu rubinima.Kad su zauzeli svoja mesta, mladoènja se okrenu

k nevesti i stavi zlatni prsten na njen prst. Tada izvadinarukvice i bisernu nisku i zakop~av{i joj narukvice okoru~nog zglavka i bisernu nisku oko vrata, re~e: Primi ovezaloge. Kad ih ona primi, on je poljubi i re~e: Sada simoja, i nazva je svojom ènom.

Kad to u~ini, svi gosti povika{e: Blagosloveni bili.To re~e svaki od njih ponaosob, pa onda svi uglas. Onajkojeg be{e poslao princ da ga predstavlja re~e to isto; iu tom trenutku se predsoblje ispuni miomirisom tamjana,

znakom Bo`jeg blagoslova. Tada posluìtelji uze{e hlebsa dva stola pored sve}njaka i pehare sa stolova u uglu,

49

Bra~na ljubav


50/642

koji su sada bili napunjeni vinom, i dado{e svakom gostuhleb i pehar; i oni jedo{e i popi{e. Posle toga mu` i ènaustado{e, a za njima i {est devojaka sa srebrnim lampa-ma u rukama, sada upaljenim, koje ih isprati{e do vrata.Bra~ni par u|e u svadbenu odaju i vrata se zatvori{e.

21. Nakon toga, an|eo vodi~ popri~a sa gostima osvojih deset pratilaca rekav{i im da je njemu bilo nare|e-no da ih uvede u zajednicu, i kako im je pokazao veli~an-stvenost prin~eve palate i ~uda u njoj, i kako su se gostili

za prin~evim stolom. Posle su razgovarali sa mudrim lju-dima, nakon ~ega on upita goste da li bi dozvolili dese-torici da i sa njima malo popri~aju. I oni im pri|o{e ipopri~a{e sa njima.

Jedan od mudrih ljudi koji je bio na ven~anju upita:Da li shvatate zna~enje onoga {to ste videli? Oni od-govori{e da razumeju tek pone{to i upita{e ga za{to jemladoènja, koji je sada postao mu`, bio onako obu~en.On odgovori da je mladoènja, koji je sada postao mu`,predstavljao Gospoda, a mlada, koja je sada postala èna,Crkvu, jer ven~anja na Nebu predstavljaju brak Gospodasa Crkvom. Zato je, re~e, on nosio mitru na glavi i

bio obu~en kao Aron u mantiju, tuniku i ko{ulju. Zbog to-ga je tako|e nevesta, sada èna, nosila krunu na glavi iogrta~ poput kraljice. Sutra }e oni biti obu~eni druga~ije

jer im ova reprezentativna uloga pripada samo danas.Oni postavi{e drugo pitanje: Po{to on predstavlja

Gospoda, a ona Crkvu, za{to mu je ona sedela sa desnestrane? Zato, re~e mudri ~ovek, {to postoje dve stvarikoje ~ine brak Gospoda i Crkve ljubav i mudrost; iGospod je ljubav, a Crkva je mudrost. Mudrost je s de-sne strane ljubavi, jer ~lan Crkve ima mudrosti kao dadolazi od njega samog i u meri u kojoj je mudar, on pri-ma ljubav od Gospoda. Tako|e, desna ruka predstavlja

mo}, a ljubav dobija mo} posredstvom mudrosti. Ali, kao{to rekoh, nakon ven~anja, slika se menja, jer tada mu`

50

Emanuel Svedenborg


51/642

predstavlja mudrost, a nevesta ljubav prema njegovojmudrosti. Pa ipak, ova ljubav nije primarna, ve} sekun-darna ljubav, koju èna dobija od Gospoda posredstvommuèvljeve mudrosti. Gospodnja ljubav, koja je primar-na, ljubav je mudrosti muà. Tako, nakon ven~anja, muì njegova èna zajedno predstavljaju Crkvu.

Oni postavi{e jo{ jedno pitanje: Za{to vi mu{karciniste stajali pored mladoènje, sada muà, kao {to je {estdevojaka stajalo pored mlade, koja je sada èna? Ra-zlog je taj, odgovori mudri ~ovek, {to se mi danas bro-

jimo me|u devojke, a broj {est predstavlja sve, to jest ono{to je potpuno. Za{to je to tako?, upita{e. Devojkepredstavljaju Crkvu koja je sastavljena od ljudi oba pola.Mi smo, zato, {to se ti~e Crkve isto devojke. Ovaj odlo-mak iz Otkrivenja vam to dokazuje:

Ovo su koji se ne opogani{e sa ènama, jer su dev-stvenici: oni idu za jagnjetom kud god ono po|e, (Otkri-venje, 14:4)

To je zato {to devojke predstavljaju Crkvu koju Go-spod upore|uje sa deset devojaka ili devica pozvanih naven~anje (Matej, 25:1). To je zato {to Izrael, Sion i Jeru-salim predstavljaju Crkvu, koju Re~ opisa toliko puta kao

devicu ili k}er Izraela, Siona ili Jerusalima. Gospod ta-ko|e opisuje Svoj brak sa Crkvom ovim re~ima u Psal-mima Davidovim:

S desne strane stoji kraljica u Ofirskom zlatu, halji-na joj je zlatom iski}ena; u vezenoj haljini vode je caru,

za njom devojke, druge njene, ulaze u dvor carev. (Psal-mi 45:9-15)

Nakon toga oni reko{e: Sigurno je prikladno dove-sti sve{tenika da sprovede slu`bu nad njima ? To jesteprikladno, re~e mudri ~ovek, na Zemlji, ali ne i na Ne-besima, jer ona predstavljaju Gospoda Samog i Crkvu. Ta~injenica je nepoznata na Zemlji. Opet, kod nas, sve{te-

nik sprovodi ceremoniju veridbe i slu{a, prima, potvr|ujei posve}uje njihov pristanak. Pristanak je osnovno obele`je

51

Bra~na ljubav


52/642

braka, a ostale ceremonije koje ga prate su njegov for-malni izraz.

22. Onda se an|eo vodi~ pribliì devojkama i ispri-~av{i i njima o svojim pratiocima, upita ih da li bi biletoliko ljubazne da provedu neko vreme sa njima. I one impri|o{e, ali kad pri|o{e blizu, one se iznenada okrenu{ei odo{e u ènske odaje, gde su boravile i njihove prija-teljice. Videv{i to, an|eo vodi~ po|e za njima i upita ihza{to su iznenada uzmakle, a da se i ne obrate gostima.

Nismo mogle da pri|emo, odgovori{e one. Za{to?,upita ih an|eo. Ne znamo, odgovori{e, ali osetile smokako nas ne{to odbija i odvla~i nazad. Molimo te da namoprosti{.

Tada se an|eo vrati svojim pratiocima i prenese imodgovor koji je dobio; i dodade: Sumnjam da va{a sklo-nost prema suprotnom polu nije ~edna. Mi na Nebu, vo-limo devojke zbog njihove lepote i fino}e vladanja; miih volimo ne`no, ali na ~astan na~in. Njegovi pratioci sena to nasmeja{e i reko{e: Tvoje sumnje su osnovane. Dali iko moè gledati takve lepotice na dohvatu ruke, a dane oseti èlju?

23. Nakon zabave, svi gosti ven~anja odo{e na spa-vanje, kao i desetorica sa an|elom, jer je bilo kasno uve-~e. U zoru ~u{e objavu: Danas je sabat. I oni ustado{ei upita{e an|ela: [ta to zna~i? On odgovori da je topoziv na slu`bu Bo`ju; ona se ponavlja u odre|enim inter-valima, a najavljuju je sve{tenici. Vr{i se u na{im crkva-ma, re~e, i traje oko dva sata. Ako èlite, moète po}isa mnom i ja }u vas uvesti.

Oni se obuko{e i po|o{e sa an|elom i u|o{e u crk-vu. Crkva je bila dovoljno velika da primi oko tri hiljadeljudi; polukru`nog oblika sa klupama ili stolicama pore-

|anim u neprekidnom luku, koji je odgovarao obliku crk-ve, stolice pozadi bile su vi{e od ovih napred. Ispred njih,

52

Emanuel Svedenborg


53/642

a ne{to iza centra, nalazila se propovedaonica. Levo izapropovedaonice bila su vrata. Deset novoprido{lica u|esa an|elom vodi~em, koji im pokaza mesta gde treba dasednu, rekav{i im: Svako ko do|e u crkvu zna koje jenjegovo mesto. On to zna po intuiciji i ne moè sestinigde drugde. Ako ipak sedne, on ne moè ~uti ni razu-meti ni{ta remete}i time i op{ti sklad, a kada se to desi,sve{tenik nije nadahnut.

24. Kad se skupi{e, sve{tenik stade za propovedaon-

icu i zapo~e propoved ispunjenu duhom mudrosti. Njenpredmet bila je svetost Svetog pisma, i kako je prekonjega Gospod povezan i sa duhovnim i sa prirodnim sve-tovima. Prosve}enost koju on uìva omogu}ila mu je dau potpunosti dokaè kako je ovu svetu knjigu diktiraoBog Jehova, tako da je On prisutan u njoj do te mere da

je On ta mudrost koju ona sadrì. Ali mudrost, koja jeSam Gospod u njoj, leì skrivena ispod bukvalnog zna-~enja i ne otkriva se sem onima koji spoznaju istine dok-trine, a istovremeno vode dobar ìvot, pa su u Gospodui Gospod je u njima. Naposletku zavr{i svoju propovediskrenom molitvom, a onda si|e.

Kako se skup razilazio, an|eo zamoli sve{tenika dauputi koju re~ dobrodo{lice desetorici njegovih pratilaca.I on im pri|e i oni razgovarahu pola sata. Sve{tenik jegovorio o Svetom Trojstvu, rekav{i da je Isus Hrist taju kojem ìvi sva puno}a telesnog boànstva, kao {to jegovorio apostol Pavle. Nakon toga govora{e o jedinstvumilosr|a i vere, odnosno jedinstvu milosr|a i istine, jer

je vera istina.

25. Po{to mu zahvali{e, oni odo{e ku}i. Tamo iman|eo re~e: Ve} je tre}i dan kako ste do{li u ovo ne-besko dru{tvo, a Gospod vas je pripremio na trodnevni

boravak ovde. Stoga je do{lo vreme da se rastanemo.Skinite haljine koje vam je poslao princ i obucite svoje.

53

Bra~na ljubav


54/642

Kad se preobuko{e u svoju ode}u, oseti{e `elju da odu.I oni krenu{e da silaze, a an|eo ih isprati do mesta nakom su se sastali. Tu se oni zahvali{e Gospodu na Nje-govoj dobroti, {to ih je obdario znanjem i shvatanjem ne-beskih radosti i ve~ne sre}e.

26. Ponavljam svoju sv

Bračna-ljubav-E-Svedenborg

Documents

Transcript of Bračna-ljubav-E-Svedenborg