Direktna akcijaPROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

Privatizacija EPS u najaviGeneralni direktor Elektro-vojvodine Srđan Kružević izjavio je da je ubeđen da će Elektroprivreda Srbije (EPS) biti privatizovana. Ne čudi nas ova izjava. Privatizacija društvene infrastrukture, struje, vode i sli-čno, je logična tendencija kapi-talističkog poretka. U tom smis-lu je jasno da antikapitalistička borba mora biti i borba za bazične resurse, borba protiv korporacija koje već uveliko pokušavaju da nađu način da nam stave cenu na sve što nas okružuje.

Ne zaboravljamo ubistvo Đorđa Zarića!

18. marta 2009. godine policija je ubi la Đorđa Zarića. Te večeri Zarić se iz grada vraćao kući kolima koja je vozio njegov drug. Nakon prolaska na cr veno svet lo, za njima je krenula potera Inter ventne policije. Policijski džip im je blokirao put, a iz njega je izašlo čet ir i naoružana policajca koji su izvukli Đorđa iz kola i brutalno mu pucali u g lavu. Zarić je umro na l icu mesta. Zbog ovog događaja uhapšen je policajac Miljan Raičević, koji je posle traljavog suđenja i inter vencije Apelacionog suda, prošle godine osuđen na samo deset godina zatvora.

“Bolje umreti od gladi tokom BorBe, nego od gladi tokom rada!” (slogan štrajka u lorensu, Sad, 1912)

NOVA SERIJA BR.50 21. MART 2013. GOD BESPLATNO

Prvih 50 brojevaDrage drugarice i drugovi, čitao-ci i pretplatnici „Direktne akci-je“, pozdravljamo vas sa stranica pedesetog broja nove serije „Di-rektne akcije“. Ta cifra možda ne izgleda preterano velika, ali treba imati u vidu da je ovo prvi put da je slobodarski sindikalistički po-kret na našim prostorima uspeo da ostvari tu vrstu kontinuiteta u svojim publikacijama. Želimo da DA bude oruđe u rukama borbenih radnica i radnika, i da informacije i iskustva koja se kroz nju prenose nađu svoju primenu u praktičnoj borbi naše klase za oslobođenje.

Posao u Srbiji? Samo preko veze.Posao ,,preko veze” ili ,,na preporu-ku” je veoma uobičajen i praktično

jedini način zapošljavanja u Srbiji. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je 293.202 nezaposlena za godinu dana promenilo svoj status, ali tek 11.448 zahvaljujući posredova-nju Nacionalne službe za zapošljava-nje. Istraživanja ,,Infostuda”, najvećeg portala za zapošljavanje u zemlji, po-kazuju da su ,,pomoć prijatelja” ili ,,jaka veza” presudni pri zapošljava-nju u državnoj firmi, jer se na taj način zaposlilo više od polovine ispitani-ka. Istraživanja pokazuju da tek svaki peti radnik u državnoj firmi napredak u karijeri postiže zahvaljujući svom radu. Istraživanje je pokazalo da je čak 45 odsto anketiranih navelo da je za napredovanje potrebna pripadnost nekoj političkoj partiji, a još 40 odsto je potvrdilo da se može napredovati i ukoliko zaposleni ima blizak odnos sa šefom.

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

Preporučujemo film

Klasna borba u doba fetišizma aktivizma

Novo izdanje Centra za li-berterske studije (CLS) ugle-dalo je svetlost dana. Brošura „Klasna borba u doba fetiši-zma aktivizma“, autora Nebojše Vukelića i Tamare Đorđević, bavi se aktuelnim brisanjem demarkacionih linija između levog i liberalnog, kroz delova-nje u poljima kulture, aktivizma i NGO sektora. Objavljivanjem ovog teksta CLS pokreće novu ediciju „Demarkacije“ u kojoj će biti publikovani kritičko-teorijski i polemički tekstovi

ZAGREBI DUBLJE

utemeljeni na idejama klasne borbe, koji problematizuju naj-različitije oblike savremenog političkog delovanja, kulturnu, umetničku i, uopšte, društvenu proizvodnju unutar buržoaskog kapitalističkog društva. Inicijalni razlog pokretanja ove edicije nalazi se u deficitu izdavačkih prostora koji bi onima koji ne ispunjavaju kriterijume akademske za-parloženosti – radnicima, aktivistima, sindikalistima, teo-retičarima prakse, članovima emancipatorskih pokre-ta ili uopšte, progresivno orijentisanim pojedincima, ponudio mogućnost da izraze svoja politička stanovišta i izlo-že svoja istraživanja bez pritisa-ka rigidne uređivačke politike. Uređivačkom politikom, uz otvorenost prema analitičkim, teorijskim i aktivističkim autorskim istraživanjima sa antikapitalističkim, klasnim i opšteprogresivnim i eman-cipatorskim podtekstima, sadržaji brošura u ediciji Demarkacije ići će linijom protivnom onoj koju nalažu uvreženi cenzorski ili auto-cenzorski protokoli.

Kratak čehoslovački studentski film, lažni dokumentarac, u ko-me TV ekipa i grupa naučnika pokušavaju da uhvate novu vrstu životinje koja se razvila na izuzetno zagađenom terenu. Ova životinja jede gumu i plastiku, pije naftu, voli

izduvne gasove i ugalj... i ne može da preživi u nezagađenoj sredini.

Ropáci (1988)

U Bolonji je 1976. pokrenut slobodni studentski piratski radio „Alisa“, u kontekstu bujanja a u t o n o m i s t i č k o g pokreta koji je težio r e v o l u c i o n a r n o m povezivanju studenata i mladih radnika. Ovaj film pokazuje atmosfe-

ru u Bolonji početkom 1977, neposredno pred pobunu koja je buknula nakon što je policija pucala na studentskim protestima i ubila jednog studenta. Zasnovano na istinitim događajima.

Lavorare con lentezza (2004)

BBC-jev dokumenta-rac o eksperimentu sprovedenom 1971. na odeljenju za psihologiju Univerziteta u Stanfor-du u kome je podrum fakulteta adaptiran u zatvor, a grupa stu-denata podeljena na čuvare i zatvorenike. Eksperiment je vrlo

brzo izmakao kontroli, čuvari su počeli da zlostavljaju zatvorenike i svi su počeli da gube granicu između eksperimenta i stvarnosti, uključujući i psihologa koji se od eksperimentatora pretvorio u upravnika zatvo-ra. Ovaj eksperiment poslužio je kao inspiracija za nemački film Das Experiment iz 2001.

The Stanford Prison Experiment

„Umesto da odnos kapitala i najamnog rada bude problema-tizovan, aktivisti često šalju po-ruku da su oni korisni društvu ovakvom kakvo ono jeste danas i da njihove aktivnosti ne bi ošte-tile ili neće oštetiti budžetsku kasu i kapitalističke interese. Oni žele da „odbrane javno do-bro“, ali ne uključuju borbu za ukidanje privatnog vlasništva. Aktivisti ubeđuju državu da je

njihova borba u njenom intere-su, u interesu „razvoja društva“, „ubrzavanja evrointegracija“, „očuvanja istorijskog nasleđa“, praćenja „svetskog trenda“, nešto što je „osnova svake moderne države“. U tom smislu, zahtevi i opravdanja aktivista artikulisa-na su na isti način kao i progra-mi onih institucija koje sprovo-de društvene reforme u interesu kapitala.“

Žuti sindikati pljačkaju radnike!

Nezavisni sindikat Kolubare, kao i velika većina sindikata u Srbiji, je žuti sindikat (pod tim imenom ne mislimo samo na sindikate kon-trolisane od strane Demokratske stranke, već na sve sindikate koji nisu pod kontrolom radnika, i koji suštinski rade u interesu gazda). Radnička kontrola nad sindikatima je moguća samo u onim organizacija-

AKTUELNO

ma u kojima nema sindikalnih biro-krata i u kojima se odluke donose direktno-demokratski – kolektivno, uz ravnopravno učešće svih radnika. Takvim načinom organizovanja spre-čava se stvaranje pozicija moći unutar sindikata, što onemogućava bilo kog pojedinca da manipuliše sindikatom u ličnom interesu. Direktna demokratija insistira na povećanom učestvovanju svih čla-nova u radu sindikata i na taj način jača solidarnost i borbeni karakter organizacije. Po tome se direktno de-mokratski sindikati razlikuju od žutih sindikata, koji zbog svoje hijerarhijske strukture primoravaju radnike da se oslanjaju na ljude koji zauzimaju pozicije moći, a koji potom, ili iz ličnih interesa ili zbog pritisaka odozgo, sko-ro uvek izdaju radničke interese, prave-ći kompromise sa gazdama i državom. Još jedna bitna posledica direktno-demokratskog načina odlučivanja je i potpuna transparentnost rada (pa time i finansija) čime se onemogućavaju slučajevi nalik ovom iz Nezavisnog

Da li steznali

Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 di-nara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

?...da prosečni milijarder potroši 25 miliona dolara godišnje na hranu i zabavu, što je dovoljno da se prehrani 70.000 gladnih ljudi godišnje?

U utorak 19. marta privedeni su Saša L. (47), predsednik Nezavisnog sindikata Kolubare, Snežana K. (44), vlasnik trgovinske radnje „Šop“ iz Beograda, Jovan T. (47) radnik ove radnje, Zoran V. (56), bivši predsednik Nezavisnog sindikata Kolubara i Ljubiša M. (51), poverenik istog sindikata. Ova petorka je sa računa Nezavisnog sindikata (koji se finansira uplatama članova sindikata) od aprila 2010. godine do decembra 2011. godine prisvojila 68.829.007,00 dinara. Za isti iznos je oštećen sindikat, a samim tim i radnici čije interese on navodno treba da štiti.

sindikata Kolubare. Pored ovakvih malverzacija u žu-tim sindikatima, zbog kojih tek po-nekad neko krivično odgovara (po pravilu onda kada je to potrebno da bi se u javnosti stvorila slika o borbi protiv korupcije), sindikalni lideri zakonskim sredstvima obezbeđuju sebi bolji život gurajući radnike u još veću bedu i nemaštinu, koristeći okvir koji im država kreira. Jasno je da državi takvo stanje u sindikatima odgovara, jer time u samom korenu seče ozbiljno rad-ničko organizovanje. Pogledajmo samo plate ,,profesionalnih” sin-dikalista, koje višestruko nadmašuju plate radnika, za čije interese se oni navodno bore, i zbog kojih su potpu-no nezainteresovani za radnička pitanja. Najžešće klasne borbe, najradikal-niji (najuspešniji) štrajkovi uvek su tamo gde sindikalna birokratija nije dovoljno jaka da kontroliše radničko nezadovoljstvo. Sindikati poput Nezavisnog sindikata Ko-

Sindikati poput Nezavisnog sindikata Kolubare obesmišljavaju radničko organizovanje. Jasno je da državi takvo stanje u sindikatima odgovara, jer time u samom korenu seče ozbiljno radničko organizovanje.

lubare obesmišljavaju radničko or-ganizovanje. Da bismo popravili naš položaj u društvu moramo da se zajednički borimo protiv vladajuće klase. Radi efikasne borbe, moramo da se organizujemo u revolucionarne, diretktno demokratske sindikate u kojima ćemo se boriti za poboljšanje trenutne materijalne situacije, ali ne gubeći iz vida kranji cilj - konačno oslobođenje svih radnih ljudi od ovog eksploatatorskog sistema!

Nebojša Drulović

Nisu pod kontrolom radnika i rade za interese gazda

Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propa-gandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom.

ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA)

Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu

Priloge i pisma slati na kontakt adresu.

Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6,11077 Beograd, Srbijatel. 063/1165551e-mail: da@inicijativa.orgweb: www.inicijativa.orgC

IP: 3

29(4

97.1

1)

ISS

N 1

821-

0813

C

OB

ISS

.SR

-ID

1072

6478

0

Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije:

200-2269920101033-28

Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:Veliki protesti crnačkog stanovništva u Njujorku

Centar za liberterske studije predstavlja:

Umesto da odnos kapitala i najamnog rada bude problematizovan, aktivisti često šalju poruku da su oni korisni društvu ovakvom kakvo ono jeste danas i da njihove aktivnosti ne bi oštetile ili neće oštetiti budžetsku kasu i kapitalističke interese.

Publ

ikac

ije C

LS-a

mož

eš n

aći u

svim

bol

jim k

njiža

ram

a ili

nar

učiti

dire

ktno

od

nas:

e-m

ail: c

ls@in

icijat

iva.o

rg w

eb: w

ww.

inici

jativ

a.org

/tiki

/cls

Klasna borba u doba fetišizma aktivizma

Nekoliko noći zaredom trajale su demonstracije u četvrti Bruklin u Njujorku zbog ubistva mladog crnca Kimani Greja (16) od strane policije. Samo tokom jednog od protesta policija je uhapsila oko pedeset ljudi. Stanovni-ci Bruklina, jedne od najsiromašnijih četvrti Njujorka, okupljali su se na ulicama uzvikujući ,,ubice!”. Nekoliko stotina policajaca zaustavilo je de-monstrante koji su krenuli prema policijskoj stanici ispred koje je Grej ubijen, a četvrt je nadletao policijski helikopter. Izveštavanje o protestima je u potpu-nosti izostalo u zvaničnim američkim medijima. Fotografije i video snimci su do javnosti stizali isključivo zahvaljujući aktivistima koji su materijal postavljali na Internet. Dok su interventna polici-ja i helikopteri dejstvovali po Bruklinu, američki mediji bavili su se isključivo izveštavanjem o izboru novog pape. Devont Braun, Grejev prijatelj koji je bio s njim u noći kada je ubijen, rekao je novinarima da je Grej vikao ,,Stanite!

Ne bežim!”, ali da su policajci ipak otvorili vatru na njega. Ubijen je sa 7 hitaca.

Italijanski žuti sindikati sramno izdali radnike bolnice u Firenci13. mart. Predstavnici nekoliko italijanskih sindikata (Opšta kon-federacija rada i Italijanska kon-federacija radničkih sindikata) pot-pisali su sa upravom bolnice Kaređi u Firenci sporazum o novom režimu rada, koji poništava pravo na od-sustvovanje s posla u vreme praznika i tokom vikenda, a koje je garantovano nacionalnim kolektivnim ugovorom. Sindikat radnika Italije (USI, sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica u Italiji) i odbori samoniklih italijanskih sindikata COBAS žestoko se protive ovom sporazumu, podseća-jući da smenjeno bolničko osoblje već nekoliko meseci štrajkuje protiv uprave bolnice. Oni su najavili nove inicijati-ve kao podršku borbi radnika protiv ovog sporazuma, a organizovan je i

referendum među radnim osobljem o novom režimu rada.

Akcije madridskog CNT-a protiv gazde bara ,,Imperfekt“Članovi madridskog sindikata CNT organizovali su nekoliko piketovanja (protestno okupljanje) ispred bara ,,Imperfekt“, tražeći da gazda isplati zaradu otpuštenom drugu Marku. U saopštenju madridski CNT navodi da sa ovom ,,protuvom“ (gazda bara) nemaju nameru da stvar rešavaju preko advokata, smatrajući da se ovaj problem može rešiti jedino direktnim akcijama. U piketovanju sve aktivnije učestvuju i prolaznici, a bojkot ,,ovog korporativ-nog zla“ već daje rezultate: svakog vi-kenda u bar svraća sve manje gostiju. ,,Već deset puta smo ovog nitkova držali opkoljenog, ali nismo se umorili. Neće uspeti da nas zaplaše pisanjem tužbi i stalnim prisustvom policije. Nastavićemo sve dok se gazda ne oka-ne svog bahatog stava i dok ne plati ono što duguje.“

Cen

a: 2

50 d

in.

POLICIJSKO NASILJE u BRuKLINu