Br . 14 Specijalno izdanje: Industrija Beogradska ......implementaciju novih tehnologija, u moderan...

Br. 14

Beogradska kancelarija

www.stantonchase.com

Specijalno izdanje: Industrija

2016.

U ovom broju:

08 Intervju – g-din Laslo Vincze,

Direktor fabrike, Norma Grupa

10 Intervju – g-din Tihomir Civkaroski,

Generalni direktor, Knauf Insulation

16 Intervju – g-din Živko Topalović,

Generalni direktor, Continental

13 Intervju – g-din Udo Eichlinger,

Chief Executive Officer, Siemens

02 Uvodnik – Prof.dr Branko Vasić, Prodekan za saradnju sa privredom,

Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

04 Intervju – g-din Dragan Lazić,

Chief Executive Officer, Xella

06 Intervju – g-din Diego Velini,

Menadžer za razvoj poslovanja i

korporativne poslove, FCA Srbija

19 Intervju – g-din Saša Vodovar,

Direktor fabrike, Adient Seating

Poštovani čitaoci, Predstavljamo vam specijalno izdanje časopisa Newswire posvećeno Industriji. Zamolili smo Prodekana za saradnju sa privredom Mašinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branka Vasića da prokomentariše trenutno stanje na tržištu, kao i potencijal saradnje Univerziteta sa različitim državnim i privatnim organizacijama. Takođe, zadovoljstvo nam je da vam predstavimo mišljenja čelnih ljudi renomiranih kompanija u industrijskom sektoru o trenutnom stanju i trendovima u Srbiji i regionu, izazovima, ali i potencijalu tržišta i mogućnostima privlačenja novih kompanija. Prijatno čitanje! Stanton Chase tim

23 Intervju – g-din Annino De Venezia

Direktor operacija, Aunde SRB

.

www.stantonchase.com 2

.

prof. dr Branko Vasić Prodekan za saradnju sa privredom

Mašinski fakultet u Beogradu

“Ako prihvatimo da je saradnja sa privredom Mašinskog fakulteta u Beogradu paradigma razvoja industrije u Srbiji, onda napredak u toj saradnji, koji je vidljiv poslednjih godinu dana, govori o naznakama oporavka industrije.”

Poslednjih nekoliko godina, na Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu se za upis na prvu godinu studija prijavljuje dva do tri puta više kandidata od broja koji Fakultet može da primi. Ako se zna da je u neposrednom prethodnom periodu bilo uvek manje kandidata od broja akreditovanih mesta, onda je to najbolji argument u prilog tvrdnji brojnih stručnjaka da će se industrija Srbije oporaviti. Uostalom, bolji način merenja, verovatno, i ne postoji, uz svo uvažavanje statističkih trendova koji se svakodnevno objavljuju. Ovaj argument je, pored ostalog, rezultat utiska studenata i njihovih roditelja, da će se privreda oporaviti, a taj utisak je i važniji od činjeničnog stanja. Saradnja sa privredom tehničkih fakulteta u Srbiji je čitavu prethodnu deceniju bila u padu. Ako prihvatimo da je saradnja sa privredom Mašinskog fakulteta u Beogradu paradigma razvoja industrije u Srbiji, onda napredak u toj saradnji, koji je vidljiv poslednjih godinu dana, govori o naznakama oporavka industrije. Tome veoma pomažu Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda, Razvojna agencija Srbije, Naučno tehnološki park na Zvezdari, Inovacioni centri i Inkubatori tehničkih fakulteta, ali i sama privreda, odnosno industrija kao njen deo. Naučno-stručne konferencije, treninzi, sajmovi i druga mesta okupljanja nauke i struke, kandiduju sve bolje teme, razmatraju sve konkretnije probleme. U razvojnim programima i projektima, prednjače strane velike kompanije koje ovde imaju svoje firme, zatim namenska industrija, ali i domaće kompanije – posebno velike. Uostalom, finansije su značajno dostupnije, a i nešto jeftinije. Pomaže i Država, domaći i strani fondovi i budžeti raznih vrsta. Tako smo, u poslednjih nekoliko godina, u opremanje laboratorija na Mašinskom fakultetu uložili više od 5 miliona evra.

http://www.stantonchase.com

https://www.linkedin.com/company/stanton-chase---executive-search-belgrade?trk=nav_account_sub_nav_company_admin


Oporavljaju se, ili se veoma trude da prežive i nekadašnji giganti srpske industrije. Ikarbus zavređuje da mu se pomene i ime. U izuzetno teškim, nepovoljnim, nelojalnim i neprincipijelnim uslovima domaćeg i drugih tržišta, ova fabrika je preživela, vraća dugove, svakodnevno zapošljava proizvodne radnike i inženjere, čak ulaže u razvoj novih modela, u implementaciju novih tehnologija, u moderan dizajn, u visok kvalitet, u projektovanje pomoću računara (CATIA i dr. alati), u primenu međunarodnih ISO standarda, u obuku majstora, u postdiplomsko obrazovanje inženjera, ali i u saradnju sa svetskim liderima u svojoj branši, razvijanje partnerskih odnosa sa svojim velikim dobavljačima agregata i sistema, zahvaljujući čemu participira i realizuje ugovore na međunarodnom planu. I Ikarbus je paradigma, ali ne samo paradigma odličnog, a skromnog menadžmenta, već i stripljivih i vrednih radnika, dobaljača i kooperanata punih strpljenja i razumevanja, Grada koji brine o svojoj rekonvalescentnoj industriji, pa i Vlade, tj. akcionara, vlasnika kapitala, koja je rizikovala svoj kredibilitet verujući u oporavak, odlažući stečaj.




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? D.L.: Međunarodna grupacija “Xella” je jedan od vodećih svetskih proizvođača građevinskog materijala za zidanje koji su na tržištu poznati kao premium brendovi “Ytong”, “Silka”, “Miltipor”, “Hebel” i “Fermacell”. Preuzimanje tadašnjeg akcionarskog društva “Kolubara Gasbeton a.d.”, od strane Xella Grupe, koje se završilo 2005. godine, je bio logičan potez u pravcu širenja poslovanja, obzirom da je fabrika u Vreocima jedini proizvođač proizvoda od gasbetona na tržištu Srbije. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? D.L.: Xella Grupa ima 96 proizvodnih pogona širom sveta i posluje u više od 30 zemalja. Različitosti pojedinih tržišta su brojne, počevši od opšte ekonomske razvijenosti pojedine zemlje ili regije, strukture građevinskog sektora, tradicije u korišćenju građevinskih materijala, vertikalne i horizontalne konkurencije na tržištu, pa do mogućnosti finansiranja izgradnje i važeće pravne regulative. Ono što je zajedničko je da kupci na svim našim tržištima uvek očekuju vrhunski proizvod i uslugu.

Mi smo opredeljeni da im ponudimo vrednost za novac koji ulažu, što potvrđuje i značajan obim investicija koje smo uložili u postrojenja u Srbiji kako bismo dostigli najviše Evropske standarde i norme u pogledu građevinskih materijala. SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? D.L.: Ljudi su najznačajniji resurs i pravilan izbor kadrova je od presudnog značaja za razvoj svake kompanije. Definisanje kompetencija potrebnih za obavljanje određenih funkcija, u skladu sa poslovnom strategijom kompanije, proces selekcije i prepoznavanje talenata je uvek veliki izazov za rukovodstvo i HR službu. Iz tog razloga se procesu zapošljavanja pristupa sa posebnom pažnjom i posvećenošću, a period integracije novoprimljenih kadrova u našu organizaciju se konstantno nadgleda.

g-din Dragan Lazić Chief Executive Officer

Xella Alpe Adria



.


SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? D.L.: Smatramo da je za dalji razvoj kompanije bitna usredsređenost na prepoznavanje potreba naših kupaca. U tom smislu će naše aktivnosti biti usmerene na usavršavanje postojećih i razvijanje novih proizvoda kao sistema gradnje, ali i pružanje kompletnih rešenja primenom najsavremenijih materijala i tehnologija koja obezbeđuju maksimalnu ekonomičnost izgradnje i energetsku efikasnost objekata u skladu sa evropskim standardima. SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? D.L.: Stanje u građevinskoj industriji u Srbiji je relativno stabilno u poslednje 2-3 godine. Slična situacija je i u regionu. Na osnovu broja izdatih građevinskih dozvola i vrednosti izvedenih radova može se ipak zaključiti da građevinski sektor u Srbiji beleži blagi rast. To je ohrabrujući trend, jer je poznato da je građevinska industrija generator rasta u mnogim pratećim delatnostima privrede.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? D.L.: Građevinska industrija je veoma važna za funkcionisanje privrede, jer je povezana sa velikim brojem privrednih grana. Nekada je građevinska industrija u Srbiji bila veoma razvijena, a građevinska operativa jedna od najjačih u regionu. Danas pak, oslikava realno stanje ekonomije zemlje. Sigurno je da postoji značajan potencijal za razvoj građevinske industrije u Srbiji, ali će dalji rast biti uslovljen brojnim ekonomskim faktorima i geopolitičkoj stabilnosti regiona. Država može da pruži značajan doprinos aktivnijim učešćem u stvaranju povoljnijeg privrednog ambijenta. Dalje reforme i unapređenje zakonskog okvira, kao i striktna primena već postojeće regulative, povećale bi priliv stranih investicija u infrastrukturne, energetske, industrijske projekte, ali i projekte visokogradnje. Time bi došlo do postepenog oporavka građevinskog sektora u celini.

„Građevinska industrija je veoma važna za funkcionisanje privrede, jer je povezana sa velikim brojem privrednih grana. Nekada je građevinska industrija u Srbiji bila veoma razvijena, a građevinska operativa jedna od najjačih u regionu. Danas pak, oslikava realno stanje ekonomije zemlje.”




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? D.V.: Nakon detaljnog istraživanja tržišta, FCA Grupacija je zaključila da je Srbija zemlja koja ima dobar strateški položaj, infrastrukturu i ogroman potencijal u ljudskim resursima. Prethodna uspešna saradnja sa kompanijom Zastava Automobili kao i saradnja sa Vladom Republike Srbije uticali su da nova industrijska lokacija za FCA bude Republika Srbija. Odluka o pokretanju poslovanja u Srbiji pokazala se kao dobra jer smo postigli dobre rezultate i dobili snažnu podršku lokalne zajednice. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? D.V.: Ne postoje velike razlike između srpskog i drugih tržišta na kojima posluje FCA Grupacija. Proizvodnja svetske klase (WCM) je ono što je zajedničko za sve fabrike FCA Grupacije širom sveta. Fiat je WCM usvojio 2005. godine i ona predstavlja konstantni evolutivni program koji raste i usavršava se doprinosom svih uključenih u proces proizvodnje svakoga dana. U kompaniji FCA Srbija svedoci smo marljivosti i talenta naših kolega, tako da su i lokalna dostignuća podeljena sa ostatkom Grupacije.

SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? Kompanija FCA Srbija očekuje da njeni zaposleni obezbede visok nivo kvaliteta Fiatovih proizvoda i poštuju bezbednosne standarde u fabrici, u okviru standarda Grupacije FIAT Chrysler Automobili. FCA Srbija prvenstveno vodi računa o dobrim uslovima rada za svoje radnike. Naši zaposleni u kontinuitetu prolaze kroz različite obrazovne aktivnosti, obuke i trening. U skladu sa konstantnim opredeljenjem za poboljšanjem i razvojem, zaposleni u FCA Srbija, mogu da odgovore osnovnim principima Grupacije, nastoje da postignu najbolje rezultate i veoma su ponosni na svoj posao i krajnji proizvod.

g-din Diego Velini Menadžer za razvoj poslovanja i

korporativne poslove FCA Srbija

„FCA Srbija prvenstveno vodi računa o dobrim uslovima rada za svoje radnike. Naši zaposleni u kontinuitetu prolaze kroz različite obrazovne aktivnosti, obuke i trening. ”




SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? D.V.: Fabrika FCA Srbije u Kragujevcu trenutno spada u jedno od najmodernijih postrojenja, usklađenih sa najboljom proizvodnom praksom FCA Grupacije širom sveta. Naš plan je da nastavimo da investiramo, posebno u razvoj proizvoda. Automobilska industrija je veoma konkurentna i stalno moramo da unapređujemo svoj proizvod kako bismo održali korak sa trendovima. Nastavićemo da odgovorno poslujemo u Srbiji i dajemo svoj doprinos privredi i trgovinskom razvoju zemlje. SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? D.V.: Pažljivo pratimo trendove automobilske industrije na globalnom nivou i upravljamo situacijom, kao i svi drugi proizvođači automobila, prilagođavamo se sa vremena na vreme. Automobilska industrija, koja je imala značajan uticaj na rast srpskog izvoza, još uvek je najvažniji sektor i ima veliki udeo, posebno, kada govorimo o proizvodnji i izvozu automobila.

„Automobilska industrija, koja je imala značajan uticaj na rast srpskog izvoza, još uvek je najvažniji sektor i ima veliki udeo, posebno, kada govorimo o proizvodnji i izvozu automobila. ”

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? D.V.: Srbija ima stratešku poziciju i kvalifikovanu radnu snagu. Automobilska industrija u Srbiji je sektor koji se brzo razvija. On predstavlja značajnu pokretačku snagu za celu srpsku privredu. Činjenica da su, kompanije koje posluju u automobilskoj industriji, godinama među najvećim srpskim izvoznicima, govori o tome koliko je velik potencijal ove industrije i zemlje.




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? L.V.: Srbija je strateška lokacija za NORMA Grupu kako bismo ojačali naše prisustvo u Istočnoj Evropi i dalje proširili globalnu mrežu. Naši kupci iz industrija putničkih i komercijalnih vozila širom Evrope sve više zahtevaju da proizvodi, između ostalog, podležu strožim Euro 6 standardima emisije izduvnih gasova. U Subotici, kao i na drugim lokacijama, fokusirani smo na visoko-tehnološka rešenja kako bismo odgovorili na ove zahteve i proizveli Urea i sisteme za transport goriva, sisteme za hlađenje ulja, i sisteme za ventilaciju rezervoara. Od kad smo otvorili fabriku u julu 2011. godine, prošlo je pet godina tokom kojih smo postavljali procese, obučavali zaposlene i postepeno pojačavali proizvodnju. Danas i dalje rastemo i proslavili smo petogodišnjicu sa oko 800 zaposlenih ovog juna. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? L.V.: Srbija je dobro pozicionirana u Evropi. U poređenju sa drugim regionima u svetu gde ekonomski razvoj stagnira, bruto domaći proizvod Srbije raste. Porezi i podsticaji države čine Srbiju privlačnim mestom za investiranje, a troškovi rada su konkurentni.

SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prlikom zapošljavanja? L.V.: Kada smo otvorili fabriku 2011. godine, počeli smo sa oko 40 zaposlenih i porasli do 300 zaposlenih u 2013. godini. Do 2016., samo pet godina od otvaranja fabrike imamo oko 800 zaposlenih. Ovako brz rast sa sobom nosi i određene rizike za organizaciju. Na primer, budući da je automobilska industrija relativno mlada u Srbiji smatramo izazovnim zapošljavanje iskusnog kadra. I dalje postoji potreba za ubrzavanjem učenja unutar industrije. Ovo takođe uključuje i obrazovne institucije. U Subotici, na primer, ne postoji Univerzitet iz oblasti tehničkih nauka. Usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama industrije i njenim budućim potrebama bi pomoglo stvaranju radne snage iskusne u oblasti industrije. Kao i za druge stvari i za ovo je potrebno vreme, a mi već vidimo poboljšanje.

g-din Laslo Vincze Direktor fabrike NORMA Grupa




SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? L.V.: Konstantno širimo kapacitete i veštine i znanja naših zaposlenih. Nedavno smo uložili u opremu za testiranje celog ciklusa Urea transportnih sistema koje proizvodimo u Srbiji. SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? L.V.: Srbija je u procesu ulaska u Evropsku Uniju. Politička stabilnost dozvoljava izgradnju infrastrukture i razvoj industrije. Srbija je u razvojnoj fazi sa mnogo stranih investitora koji dolaze usled podsticaja države i pozitivnih makroekonomskih indikatora. Vidimo veliki potencijal za rast i investicije naročito u sektoru auto-industrije.

„Srbija je dobro pozicionirana u Evropi. U poređenju sa drugim regionima u svetu gde ekonomski razvoj stagnira, bruto domaći proizvod Srbije raste. Porezi i podsticaji države čine Srbiju privlačnim mestom za investiranje, a troškovi rada su konkurentni.”

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? L.V.: Postoje dve stvari koje bih želeo da istaknem: Prvo, naravno, tu su ljudi: Srbija ima mnogo motovisanih mladih ljudi koji su veoma fleksibilni i otvoreni za usvajanje znanja. Dobro su obrazovani i govore nekoliko jezika. To je jedan od najvećih potencijala za razvoj industrije. Drugo, imamo dobru infrastrukturu i stalan rast BDP-a što je dobro za investicije. I dalje ima prostora za poboljšanje kroz osnaživanje malih i srednjih preduzeća i njihove uloge sadašnjih i budućih snabdevača za strane kompanije koje posluju ovde.



SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? T.C.: Ovo je tržište koje se brzo razvija i dalje ima ogroman potencijal po pitanju energetske efikasnosti. Ono što još nedostaje u Srbiji, a prisutno je u svim zemljama EU, jeste podrška države kroz razne vidove podsticaja za energetsku sanaciju zgrada i objekata uopšte. Takve mere bi ubrzale oporavak građevinskog sektora, smanjile potrošnju energije u zgradarstvu, poboljšale energetski bilans zemlje i smanjile odliv deviza iz zemlje. Dobra stvar je postojanje veoma dobre zakonske regulative u ovoj oblasti, koja, između ostalog, podrazumeva obavezno izdavanje energetskih pasoša za sve novosagrađene objekte. Međutim, zakon i dalje ne propisuje izdavanje pasoša za postojeće objekte. Bilo bi odlično kada bi država inicirala izradu pasoša ali i samu energetsku sanaciju javnih objekata u svom vlasništvu i na taj način, sopstvenim primerom pokazala građanima koje su to mere koje doprinose poboljšanju energetske efikasnosti i prelasku iz nižeg u viši energetski razred.

10

SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? T.C.: Knauf Insulation u okviru svoje vizije i poslovnih planova ima odrednicu da postane jedan od vodećih proizvođača termoizolacionih materijala u svetu. Godine 2005. se ukazala mogućnost da kroz privatizaciju jednog državnog preduzeća dođe u posed pogona za proizvodnju kamene vune na jugu Srbije. Menadžment kompanije je procenio da uz značajnu investiciju može preokrenuti poslovanje tog preduzeća i podići tržište u Srbiji i regionu na jedan viši i mnogo kvalitetniji nivo. Profesionalnim pristupom samom tržištu, uz vrhunske proizvode i brigu o životnoj sredini, verovali su da će se ostvariti dobar rezultat. Tako je i bilo, s tim da je rezultat nekoliko puta prevazišao očekivanja vlasnika, a za to možemo zahvaliti posvećenom timu stručnjaka koji rade u Knauf Insulationu Srbiji i regionu Balkana. Sigurno da su demokratske promene u zemlji i približavanje EU bile pozitivni signali za investiranje na tržištu Srbije. Očekivano je bilo i da će se usklađivanjem sa zakonskom regulativom EU poboljšati standardi za dostizanje bolje energetske efikasnosti u zgradarstvu i industriji, do čega je de facto i došlo.

g-din Tihomir Civkaroski Generalni direktor

Knauf Insulation





SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prlikom zapošljavanja? T.C.: Činjenica je da je nezaposlenost u Srbiji visoka, ali moram reći i da na tržištu nema preterano mnogo dobrih kadrova koji već negde nisu zaposleni. Zato smo mi kao kompanija unapred spremni da većinu ljudi koje zaposlimo moramo i dodatno obučavati i razvijati. Za to koristimo pre svega sopstvene resurse, ali vrlo često i usluge agencija koje rade procene zaposlenih, zatim obuke i treninge. Ponuda takvih agencija u Srbiji je na zavidno dobrom nivou. Nakon toga zaista dobijate kvalitetan kadar koji se može nositi sa svim izazovima koje današnji poslovni ambijent nosi u ovim geopolitički turbulentnim vremenima. Ponosan sam i na to da već godinama pružamo mogućnost obavljanja prakse svršenim studentima kojima je radno iskustvo u međunarodnoj kompaniji od neprocenjivog značaja za dalji razvoj karijere. Neretko se dogodi da oni na taj način i dođu do svog prvog zaposlenja u našoj kompaniji, ili kompanijama u građevinskoj branši. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? T.C.: Sa razvojem tržišta u zemlji i regionu, planiramo i podizanje kapaciteta naše fabrike u Surdulici, jer je potreba za prirodnim izolacionim materijalima sve veća.

Konstantno usavršavamo proizvode koje nudimo. Svake godine iznenadimo naša tržišta nečim novim, tako smo i ove godine investirali u Ecose tehnologiju koja nam je omogućila proizvodnju kamene mineralne vune bez dodatog formaldehida. Ovo znači da smo dobili proizvode višeg nivoa održivosti, koji su prijatniji za upotrebu i omogućavaju bolje karakteristike vazduha u objektima u kojima su ugrađeni. Namera nam je da celokupni proizvodni asortiman prebacimo na ovu vrstu tehnologije. Po tome smo definitivno lideri u Evropi.

„Ponosan sam i na to da već godinama pružamo mogućnost obavljanja prakse svršenim studentima kojima je radno iskustvo u međunarodnoj kompaniji od neprocenjivog značaja za dalji razvoj karijere.”




SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? T.C.: U ovoj godini vidimo osetno poboljšanje na tržištu termoizolacionih materijala i očekujemo da se taj trend nastavi i u 2017. godini. Tome sigurno doprinose značajne strane investicije koje direktno podižu razvoj građevinarstva u Srbiji. U zemljama u okruženju poput Rumunije, Bugarske, Mađarske i Hrvatske naša industrija beleži procvat zahvaljujući pre svega investicijama pomenutih država u energetsku sanaciju objekata, kroz različite vidove subvencionisanja građana i lokalnih samouprava. Državni podsticaji se kreću od 40% bespovratnih sredstava u Hrvatskoj pa do čak 100% u Bugarskoj. To pokreće jedan veliki točak investicija i razvoja građevinske branše u tim zemljama. Sada se u tim zemljama pojavljuje nedostatak obučene radne snage za ugradnju termoizolacionih materijala.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? T.C.: Kao što sam već pomenuo, potencijal postoji i on je ogroman. Treba još raditi na razvijanju svesti o energetskoj efikasnosti i kreiranju državnih mehanizama za njenu materijalizaciju. To bi donelo dobro državi, stanovnicima Srbije i naravno samoj građevinskoj industriji koja je nakon krize od 2008. godine beležila padove.

„Državni podsticaji se kreću od 40% bespovratnih sredstava u Hrvatskoj pa do čak 100% u Bugarskoj. To pokreće jedan veliki točak investicija i razvoja građevinske branše u tim zemljama.”




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? U.E.: Siemens ima veoma dugu tradiciju poslovanja u Srbiji. Ovde smo prisutni 130 godina, kao kompanija koja podržava insfrastrukturu zemlje i njen industrijski razvoj i rast, a mi svoju ulogu vidimo kao dugoročni angažman. Siemens predstavlja važan deo za zajednicu zapošljavanjem 1.900 ljudi u Srbiji, prateći kurs globalne kompanije i pozicionirajući se unutar lanca elektrifikacije, stvarajući jake kompetencije u automatizaciji i digitalizaciji kako bismo izašli u susret kupcima. Posmatrajući srpsko tržište kroz njegov aktivan razvoj, shvatamo da će naša uloga ovde biti važna i u narednim godinama, sa Siemens inovativnim tehnologijama implementiranim u mnoga polja. Siemens je sinonim za inženjersku izuzetnost, inovativnost, kvalitet i pouzdanost i znamo da će se takva praksa nastaviti u budućnosti.

SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? U.E.: Svaki region i svako tržište ima svoje specifičnosti i ja ovde vidim ogroman poslovni potencijal, kada je reč o ekonomskom razvoju i kvalitetu radne snage. Srbija je zemlja u procesu tranzicije, koja sa mnogim izazovima takođe nudi i velike mogućnosti za budući napredak koji će povući zemlju unapred – u novo doba – kakvo vidimo u razvijenijim zemljama sveta. To stvara konkurentnu prednost ovog regiona, a najbolji indikator toga je da se poslovna klima menja i poboljšava kroz rast broja velikih globalnih kompanija koje se odlučuju za poslovanje u Srbiji, kompanije poput Siemens-a, koje se šire i/ili uspostavljaju poslovanje ovde. Za Siemens ovo takođe znači da ćemo biti ovde da ponudimo naše proizvode i ekspertizu i dalje razvijemo i popravimo infrastrukturu zemlje. Možemo da ponudimo nove, pouzdane i vrhunske tehnologije – i to smo mi!

g-din Udo Eichlinger Chief Executive Officer

Siemens

„Posmatrajući srpsko tržište kroz njegov aktivan razvoj, shvatamo da će naša uloga ovde biti važna i u narednim godinama, sa Siemens inovativnim tehnologijama implementiranim u mnoga polja.”




SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prlikom zapošljavanja? U.E.: S obzirom da srpsko tržište ima mnogo da ponudi u vidu kvaliteta radne snage i inženjera, sa ponosom mogu da kažem da u našem timu imamo iskusne i vešte inženjere i druge zaposlene koji ostvaruju sjajne rezultate i implementiraju Siemens tehnologije na ovom tržištu već dugi niz godina. Međutim, kao što sam pomenuo, država je još uvek u procesu tranzicije, suočavamo se sa problemima pronalaženja novih kvalifikovanih inženjera i komercijalnih menadžera, ne zato što ih u Srbiji nema, već zato što mnogo mladih ljudi odlazi u inostranstvo. Prepoznali smo ovo i Siemens promovišemo kao poželjnog poslodavca gde su glavna preporuka naši zaposleni, dok mladima nudimo mogućnost da karijeru grade u našoj kompaniji – globalnom tehnološkom gigantu. Sprovodimo obrazovnu saradnju sa srednjom školom „Ivan Sarić“ iz Subotice, što za cilj ima stvaranje kadra koji tržište rada prepoznaje kao deficitarno. Naša kompanija takođe neguje dugoročnu saradnju sa svim tehnološkim fakultetima u Srbiji, kroz ulaganja u praktično obrazovanje studenata. Na ovaj način mladi ljudi imaju mogućnost da se zaposle, dok kompanije poput Siemens-a u budućnosti mogu da računaju na kvalitetne kadrove.

SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? U.E.: Da, imamo dugoročne planove da dalje investiramo i rastemo u različitim oblastima našeg poslovanja. Siemens donosi inovacije i visoke standarde u svim svojim operacijama, tako i u Srbiji. Kako tržište diktira obim potražnje za određenim proizvodima i uslugama, mi pažljivo pratimo sve promene i potrebe, pripremajuċi se da reagujemo brže na zahteve naših kupaca. Važan deo naše strategije je jačanje odnosa sa kupcima, kreiranje ponuda prilagođenih potrebama svakog od njih i pružanje podrške tokom celog životnog veka proizvoda. Nudimo ekspertizu i kvalitetne proizvode, a sve uz tradiciju. Kada govorimo o našoj fabrici vetro-generatora u Subotici, saradnja sa lokalnim dobavljačima je važan deo naših strateških planova ovde. Siemens je inicirao program „Postani dobavljač Siemens-a“ za uključivanje domaćih dobavljača iz Republike Srbije i regiona u lanac snabdevanja fabrike, i trenutno smo u završnoj fazi. Imajući sve ovo u vidu, znam da možemo da idemo napred ka novim uspesima u narednim godinama, a Srbija će uvek imati dugoročnog i pouzdanog partnera u Siemens-u.




SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? U.E.: Zemlja je tokom prethodnih godina bila deindustrijalizovana i biće potrebno vreme da se dostigne ranija pozicija. Poznato je da globalizacija menja tržišta i da sve zemlje i kompanije koje žele da ostanu konkurentne moraju da prate ove trendove. Srpske kompanije u industrijskom sektoru su prepoznale da su poboljšanja neizbežna, počele su da ih implementiraju i sada možemo videti važne promene. Svi moramo da budemo svesni da nije važno samo imati potrebnu tehnologiju, već i veoma brzo uvesti i prateće procese i veštine. Mogu da primetim da je ovo sve češće vidljivo i da u našoj zemlji i regionu možemo da očekujemo pozitivne rezultate i značajan napredak. Što se tiče uspeha čitave zemlje i njene pozicije, moramo da se potrudimo da se razvija, kao i njene kompanije i zaposleni. Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? U.E.: Srbija ima veliki potencijal u proizvodnoj industriji u više segmenata. Univerziteti na tržišta izbacuju odlične inženjere koji na žalost u većini slučajeva nisu voljni da ostanu u zemlji. Mislim da ovo mora da se promeni i da treba više uložiti u profesionalnu orijentaciju studenata kako bi lakše našli svoje mesto na tržištu rada.

Sa druge strane, pozicioniranje cena i resursi, kao i kritični faktori uspeha kao što su energija, logistika i infrastruktura, strateški su ključni za državu. Srbija će ići napred na Balkanu i imati važnu ulogu, što će joj omogućiti da pronađe i svoje mesto na globalnoj tehnološkoj mapi. Želeo bih i da istaknem četvrtu industrijsku revoluciju ili Industriju 4.0 – digitalizaciju velikog broja oblasti poslovanja, naročito proizvodnje. Iz moje perspektive, Srbija kao zemlja mora da ide u korak sa ovom revolucijom. Kao što je prikazano na konferenciji koju smo organizovali u maju 2016., gde je Industrija 4.0 po prvi put prikazana u Srbiji i bilo je mnogo pozitivnih komentara, primetio sam da će kompanije u Srbiji pratiti dešavanja i dostići viši nivo fleksibilnosti, autonomije sistema i pomoći u boljem donošenju odluka kod učestalih kompleksnih/specifičnih procesa za svoje klijente. Za Siemens, ovo takođe znači mnogo truda radi specifičnih potreba naših kupaca i ponudu prilagođenih rešenja.




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? Ž.T.: Našoj odluci da otpočnemo poslovanje u Srbiji je prethodilo ispunjenje sledećih kriterijuma – dobar logistički pristup ka dobavljačima i kupcima sa kojima naša kompanija sarađuje, kvalifikovana radna snaga koja je veoma motivisana da raste i da se razvija zajedno sa kompanijom, kao i spremnost zaposlenih na nove izazove i prilagodljivost dinamici posla koju sa sobom nosi rad u okviru automobilske industrije i, na samom kraju, održiv i ekonomičan početak za razvijanje biznisa. Uzimajući u obzir gore pomenute uslove i sprovedenu analizu na tržištu Srbije, postavljeni kriterijumi bili su zadovoljavajući i doneta je odluka o razvijanju biznisa u Subotici. Sama realizacija grinfild investicije, koju je započeo Continental 2011. godine, za nas je predstavljala veliki izazov koji je sa sobom pokrenuo i kompleksnost u razvijanju biznisa. Tokom realizacije investicije smo se susretali i sa poteškoćama koje su otklonjene kroz prvavovremeno uočavanje rizika i primenu odgovarajućih akcija i visok stepen angažovanja članova projektnog tima.

Rezultati sa kojima se danas susrećemo odgovaraju našim očekivanjima, broj kupaca sa kojima radimo se konstantno povećava i u ovom momentu isporučujemo proizvode vodećim proizvođačima automobila, ukazujući na poverenje i sigurnost koju im ulivamo u radu, dok broj zaposlenih konstantno raste, a izradnja novih pogonskih kapaciteta je u toku. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? Ž.T.: Sistem slobodne carinske zone i pojednostavljenog carinjenja omogućava nam bolji logistički pristup ka dobavljačima i kupcima, čineći rad neometanim. Glavna razlika je u tome što naš biznis nije dodatno uslovljen standardima i zahtevima od strane Evropske Unije, kada se radi o carinjenju i protoku robe. Iako industrijski tradicionalno orijentisano, tržištu Srbije trebalo je vremena da prihvati našu kompaniju kao jednog velikog globalnog igrača u svetu automobilske industrije, kao i standarde rada koje automobilska industrija postavlja pred svoje dobavljače.

g-din Živko Topalović Generalni direktor

Continental




Prethodno iskustvo pokazalo je da i dalje postoje poteškoće kada je neophodno pronaći ljude koji pristupaju našem biznisu sa razumevanjem i spremnošću da se nose sa dinamikom i promenama koje su i te kako karakteristične za naš svet rada. Upravo iz tog razloga, prepoznavši potrebu i polja za unapređenje radne snage, i pre svega, kao društveno odgovorna kompanija, velika količina truda i sredstava uložena je u edukaciju naših zaposlenih, pružajući im kontinuirane obuke i usavršavanja koja prate svetske trendove. Poseban fokus usmeren je ka mladima bez kojih dugoročni rast i razvoj nisu mogući, te je osnažena saradnja sa fakultetima, školama i karijernim centrima, pružajući mladima mogućnost prvog zaposlenja kroz programe prakse, program dualnog obrazovanja, edukativne programe za buduće kandidate, kao i posete kompaniji koje za cilj imaju upoznavanje sa našim zaposlenima i njihovim radnim zaduženjima i načinom funkcionisanja našeg sistema.

SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prlikom zapošljavanja? Ž.T.: Najveći izazov sa kojim se susrećemo jeste spremnost kandidata da rade u visoko zahtevnoj industriji kao što je automobilska. S obzirom da je auto-industrija mlada grana srpske industrije, senioritet kandidata nije veliki i za određene pozicije postoji mali broj visoko kvalifikovanih kandidata koji mogu da odgovore zahtevima posla. Spremnost kandidata da menjaju prebivalište je i dalje niska, mada se vide pomaci. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? Ž.T.: Pred nama se nalazi izgradnja još jednog proizvodnog pogona, te slobodno možemo reći da će naši proizvodni kapaciteti ovim proširenjem biti duplirani. Postojeću paletu proizvoda, koja predstavlja trenutni fokus poslovanja u fabrici u Subotici, proširićemo sa novim proizvodima čija proizvodnja će zahtevati primenu kompleksnijih tehnologija i postupaka proizvodnje. Takođe nas očekuju i izazovi u vidu formiranja novih sektora čiji će zadatak biti da poboljšaju procese rada i poslovanja. Naš plan rada usmeren je ka proširenju palete proizvoda i osnaženim zaposlenima.




SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? Ž.T.: Promene u Srbiji su vidne. Srbija se malim ali sigurnim koracima vraća ka shvatanju industrije iz ugla globalne tržišne utakmice. Veoma je važno napomenuti da je neophodno da svaki početak razvoja biznisa kompanija u Srbiji prati okruženje, i institucije treba da budu svesne njegovih potreba, uključujući i one osnovne uslove kao što su pouzdano snabdevanje strujom, gasom, saobraćajna infrastruktura, nesmetan protok kretanja za vreme zimskog perioda, a ne smemo zaboraviti i postojanje obrazovanih kadrova čija znanja prate novitete na tržištu rada i koji su spremni da prihvate kontinuiranu nadogradnju i usavršavanja u poslu.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? Ž.T.: Imajući u vidu globalnu utakmicu čiji smo deo i rad sa najpoznatijim proizvođačima u svetu automobilske industrije, svesni smo da je kvalitet naših proizvoda na prvom mestu. Samim tim, zahtevi kvaliteta i logistike veoma su visoko postavljeni. U ovom momentu smo u konstantnoj potrazi za potencijalnim dobavljačima na teritoriji Srbije koji bi bili u mogućnosti da prate veoma visoke kriterijume i standarde automobilske industrije. Ovo polje iziskuje unapređenje, te bismo voleli da postoji veći broj dobavljača u Srbiji sa kojima bismo bili u mogućnosti da uspostavimo saradnju. Ovo je promena koja bi za nas bila veoma važna i smatramo da je dugoročno prosperitetna i neophodna. Ukoliko želimo da idemo u korak sa trendovima i tehnologijama koje su zastupljene u svetu, a koje se veoma brzo menjaju, sposobnost reagovanja i prilagođavanja su ključ uspeha.

„Prethodno iskustvo pokazalo je da i dalje postoje poteškoće kada je neophodno pronaći ljude koji pristupaju našem biznisu sa razumevanjem i spremnošću da se nose sa dinamikom i promenama koje su i te kako karakteristične za naš svet rada.”




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? S.V.: U decembru 2010. godine, Adient Seating, nekadašnji Johnson Controls, je dobio nominaciju od strane Fiat-a za izabranog dobavljača u programu 500L u Srbiji. Odmah su otpočele i pripreme za izgradnju fabrike u Kragujevcu, u okviru Parka dobavljača. Izgradnja fabrike je počela u avgustu 2011. godine, linija za montažu sedišta je instalirana u januaru 2012. godine, a samo mesec dana kasnije je počela probna proizvodnja. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? S.V.: U odnosu na ostala tržišta na kojima posluje Adient Seating, najbitnija razlika se ogleda pre svega u činjenici da naše tržište nije deo EU. To sa sobom povlači specifičnosti u poslovanju, koje se pre svega tiču carinskih propisa i procedura, kojih na otvorenom EU tržištu nema. Dalje, Srbija je i dalje opterećena administracijom i po malo tromom birokratijom u državnom sistemu. Ovo utiče na usporenost nekih procesa, koji su na drugim tržištima rasterećeni u ovom domenu i time mnogo efikasniji i brži.

Još jedna sfera u kojoj se razlikujemo od ostalih, ali koja na svu sreću poslednjih godina i u Srbiji krupnim koracima napreduje, jeste oblast društveno odgovornog poslovanja i etičkog poslovanja. Na zrelim tržištima, etičko i društveno odgovorno poslovanje je postulat na kojem počiva poslovanje uopšte. Od toga zavisi imidž i reputacija firme, ove dimenzije se žive od strane svih zaposlenih u kompanijama i predstavljaju osnov za donošenje svih poslovnih odluka. Pojam društveno odgovornog, odnosno održivog poslovanja je relativno nov na našem tržištu i u određenom periodu je bio pod teretom dobročinstva i lako su se ovi termini zamenjivali. Trebalo je napora da se prava suština pojma održivog i odgovornog poslovanja prenese na nivoe upravljanja u kompanijama u Srbiji, ali je prepoznat kao jedini i pravi put ka uspešnosti svake pojedinačne kompanije. Ipak, za razliku od zrelih tržišta, na našem je potrebno još dosta napora učiniti da bi ovi aspekti vođenja poslova bili prepoznati na isti način kao i na ostalim tržištima. Na kraju, ali nikako najmanje bitno, naše tržište odlikuje visoka stopa nezaposlenosti.

g-din Saša Vodovar Direktor fabrike

Adient Seating




Posmatrajući brojke, „suvu“ statistiku, može se brzopleto iz te cifre koja u zvaničnoj statistici oslikava visoku stopu nezaposlenosti zaključiti da imamo veliku ponudu stručne radne snage i da je konkurencija na tržištu po tom pitanju visoka. Na žalost, iza brojke se krije realna slika radnih profila koji su stavljeni poslodavcima na raspolaganje – mlade generacije na žalost, imaju tendenciju da precenjuju sopstvenu stručnost i sposobnosti, a neretko, usled pomenutog nedostatka objektivnosti, budu probirljivi da prosto propuštaju šansu za šansom. Srednja generacija koja je jako motivisana za rad, na žalost, ne raspolaže kompetencama koje od zaposlenih zahtevaju savremeni načini poslovanja – visok nivo angažovanja, poznavanje rada na računaru, znanje stranih jezika, odsustvo mobilnosti (vezani porodicom i imovinom, naši zaposleni se za razliku od drugih tržišta, jako teško i vrlo nevoljno odlučuju za preseljenje i rad u mestu van mesta boravka). U poslednje vreme se jako često govori o promenama u obrazovnom sistemu i uvođenju dualnog načina obrazovanja. Ovo bi moglo da dovede do pomaka u nivou obrazovanosti radne snage, ali samo ukoliko se sprovede na jedan sistematičan način, koji zadovoljava suštinu, a ne samo formu, kako je to sa prethodnim reformama obrazovnog sistema bio slučaj.

SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prlikom zapošljavanja? S.V.: Osim izazova koji su pomenuti u prethodnom odgovoru, postoji još mnogo toga sa čime se susrećemo prilikom zapošljavanja. Opšti trend na globalnom nivou jeste smena generacija, pa sada imamo mlade koji raspolažu mnoštvom veština kojima prethodne generacije nisu raspolagale, od poznavanja nekih vrlo specifičnih inženjerskih softvera, do toga da ponekad susretnete kandidata čiji je nivo poznavanja stranog jezika na nivou maternjeg. Ali nove generacije nose sa sobom i nova interesovanja, nov odnos prema poslu i vrlo je neophodno da činioci upravljanja u organizacijama prepoznaju ove trendove kod mladih stručnjaka i budu spremni da ih na pravi način usmeravaju, razvijaju i motivišu da budu što efikasniji u svom radu. Sa druge strane, u odnosu na neke specifične profile, naročito u oblasti upravljanja kvalitetom, u različitim inženjerskim smerovima, pa i među finansijskim stručnjacima, postoji visok deficit kvalitetnog i stručnog kadra. Eksperti iz ovih oblasti su malobrojni, a novi stručnjaci sporo usvajaju znanja i veštine, potrebne da dosegnu nivo znanja svojih zrelijih kolega. Opet se vraćamo na sistem obrazovanja – možda već postaje neophodno da se tržište rada adaptira novim uslovima poslovanja i prizna i prepozna nova, visoko-tražena zanimanja i postojeće kadrove prekvalifikuje, dokvalifikuje, omogući im specijalističke prakse i slično, u saradnji sa predstavnicima kompanija, naravno i time obezbedi benefite i za dalji napredak biznisa u zemlji i za relaksaciju tržišta rada.




O poznatim i već priznatim opterećenjima prilikom odlučivanja za zapošljavanje, kao što su i dalje visoki nameti na zarade, nefleksibilnost relevantnog zakona u smislu omogućavanja bržeg i efikasnijeg zapošljavanja i otpuštanja, slabom sindikalnom udruživanju i ostalim parametrima koji naše tržište razlikuju u odnosu na druga tržišta, nema potrebe detaljno na ovom mestu razgovarati. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? S.V.: Na globalnom nivou, Johnson Controls je prošao kroz fazu potpunog re-oblikovanja. Naime, došlo je do osamostaljenja automobilske divizije, koja je postala samostalni entitet na njujorškoj berzi. To je sa sobom povuklo i reorganizaciju na lokalnom nivou, u svim delovima sveta u kojima Johnson Controls posluje, pa tako i u Srbiji. Kompanija je dobila novo ime, novi brend, novu misiju i viziju i nove vrednosti. Ovo je prekretnica za automobilski deo Johnson Controls-a. Osim ove najbitnije promene, naravno da nam je obaveza da razmišljamo strateški i da planiramo dalji razvoj i rast. Odgovornost leži u dugoročnom planiranju i nama je u fokusu da se u narednoj godini potpuno posvetimo postavljanju strategije i ostvarenju dugoročnog, održivog rasta.

SCI: Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji? S.V.: U ovom trenutku dolazi do ekspanzije srednjih i malih preduzeća. Prosto ovo je bilo i za očekivati, nakon sprovedenih privatizacija ili otvaranja novih, greenfield velikih kompanija. Da bi velike kompanije bile uspešne, potreban je i veliki broj srednjih i malih kompanija, koje sopstvenim razvojem podstiču razvoj velikih i vice versa. Neophodno je što više graditi razvoj u ovom pravcu. Što se tiče automobilske industrije, nakon inicijalnih investicija, koje su se pokazale profitabilnim u svakom smislu, očigledno je ova grana u ekspanziji u našoj zemlji i potrebno je da država prepozna ovaj momentum i kroz dijalog sa svim interesnim stranama utvrdi mere podsticaja koje će olakšati kako automobilskoj industriji, tako i celokupnoj poslovnoj javnosti da se odluke o otvaranju novih kompanija u našoj zemlji donose brže i lakše i da investitori mogu da osnovano i realno planiraju na dugoročnom nivou, sigurni u višestruki povrat svojih investicija.

„Da bi velike kompanije bile uspešne, potreban je i veliki broj srednjih i malih kompanija, koje sopstvenim razvojem podstiču razvoj velikih i vice versa.”




SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? S.V.: Po meni, ključ je upravo u reči region – sva tržišta koja su nastala iz nekadašnje Jugoslavije su višestruko manja u odnosu na snagu i veličinu koju je imalo jedinstveno jugoslovensko tržište. Potrebno je obezbediti trajni dijalog između zemalja u regionu, napraviti fokusne grupe koje će se baviti ispitivanjem potencijala, pravljenjem operativnih planova razvoja, strategija za privlačenje stranih investitora, itd. Svakako da je budućnost svake zemlje regiona, pa i naše, usko vezana za lokalno zakonodavstvo, (ne)pripadanje EU i ostalim faktorima, ali nam je zajedničko da imamo na raspolaganju veliki broj građana koji bi efikasnim i sistematično sprovedenim prekvalifikacijama mogli da postanu izuzetno vredna radna snaga čija je cena relativno niska u poređenju sa cenom radne snage na zrelim tržištima, naš položaj između istoka i zapada i razni bilateralni sporazumi nam daju dobro polazište za privlačenje stranih investitora. Ukrupnjavanje svakog pojedinačnog tržišta, jačanjem veza između zemalja regiona, samo bi naše pojedinačne pozicije dovelo u mnogo bolji položaj i to bi bio osnov za dugoročni razvoj naše ekonomije i ekonomija zemalja regiona.

„…Naš položaj između istoka i zapada i razni bilateralni sporazumi nam daju dobro polazište za privlačenje stranih investitora.”




SCI: Šta je uticalo na odluku vaše kompanije da započne poslovanje u Srbiji? A.D.V.: Ugovor je sklopljen sa Fiat FAS-om iz Kragujevca. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? A.D.V.: Srpsko tržište je dinamično i konstantno otvoreno za nove investitore. Politička situacija je stabilna, a odnosi sa zemljama EU vrlo dobri, posebno sa Italijom. Sa kakvim se izazovima susrećete prlikom zapošljavanja? A.D.V.: Najveći izazov svakako je bio novi koncept rada jer je centralna Srbija oblast u kojoj su se kroz istoriju ljudi najviše bavili obradom zemlje. Automobilska industrija je specifična jer je pristup radu na dnevnoj bazi dosta drugačiji u poređenju sa nekim drugim oblastima. U automobilskoj industriji se stvari brzo razvijaju i ljudi moraju biti spremni za tako nešto.

Imate li planove za dalji razvoj kompanije? A.D.V.: Da, ali oni zavise od razvoja drugih tržišta, kao na primer tržišta Rusije. Kakvo je trenutno stanje u industriji u Srbiji/regionu? A.D.V.: Ovo je zaista interesantno pitanje. Po mom mišljenju srpska Vlada i lokalne vlasti obavljaju veliki posao i razvijaju siromašnije krajeve zemlje, počevši od severnih i centralnih delova. Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj industrije? A.D.V.: Meni se čini da će u narednih 20 godina biti velikog razvoja. Ne vidim ograničenja jer Vlada Srbije radi odličan posao.

g-din Annino De Venezia Direktor operacija

Aunde SRB

„Srpsko tržište je dinamično i konstantno otvoreno za nove investitore.”



Your Leadership Partner


Stanton Chase International, Beogradska kancelarija Bulevar oslobođenja 75, 11000 Beograd, Srbija

Telefon: 011 3973 676 [email protected]


Br . 14 Specijalno izdanje: Industrija Beogradska ......implementaciju novih tehnologija, u moderan...

Documents

Transcript of Br . 14 Specijalno izdanje: Industrija Beogradska ......implementaciju novih tehnologija, u moderan...