Божур Ивановић

АМБАРИ9-11. октобар 2015.

ПавиљонРепублике Србије

ЕКСПО Милано 2015

Božur Ivanović

GRANAI9-11 ottobre 2015

Padiglione dellaRepubblica di Serbia

EXPO Milano 2015

АМБАРИ

Хлеб је у нашој традицији синоним за храну, његова несташица за глад. Отуда велика пажња која се у народном градитељству посвећује објектима за чување и складиштење житарица. Амбари за жито и кошеви (вар. котобање) за кукуруз уздижу се изнад тла да сачувају драгоцено зрневље од влаге и глодара и побољшају његово проветравање. То им је универзална одлика већ хиљадама година, у географским просторима тако различитим као што су нордијске земље, Шпанија и Португалија, Турска, Кина, Јапан, субсахарска Африка или Индонезија.

Оно што је, међутим, специфично за амбаре Србије, у компактним селима панонске житнице, је комбиновање функција. Не само што се хоризонтално повезују амбари и кошеви, жито и кукуруз, већ се по правилу они издижу изнад приземних летњих кухиња, а на њих се постављају голубарници. Спремање зимнице појачава симболику ових ратарских ризница, које данас сведоче о једном преиндустријском начину живота, људском духу, вредностима и идејама, и од изузетног су значаја не само у архитектонском, већ и у антрополошком и културолошком погледу. Некада су преносиви, некада утилитарно сведени, а некада са тремом, богато декорисани, исказују статус сељака, али и његову тежњу за лепим и поштовање према природи и хлебу.

То поштовање, симболизовано соларним диском, котрља се кроз иконографију аграрне културе Србије од воденичког точка, преко украса на наћвама (намештај за одлагање брашна и мешење хлеба), у форму обредног хлеба. На исти начин се панонске њиве, заједно са својим богатим родом, претачу у сликама Божура Ивановића у експлозију боја и облика банатских амбара и кошева. Они су пуни до пуцања, рог изобиља и живот сам; љуљају се и плове по великој равници, стапају се са њом и постају једно под небеским сводом.

Ивановићеви цртежи тушем, пак, истичу друго значење ове деконструкције. Село пропада, и он као вредни хроничар бележи ову деклинацију, наглашавајући је мешањем медијума, цепањем папира, дисторзијом форми, распрскавањем. Одмотавају се у бескрај ушорене улице, потез жури и савија се као житно класје у олуји. У симболичком сусрету материјалног и духовног наслеђа, аутор проналази начин да запамти његову лепоту, која позива на чување, заштиту и слављење традиције, села, хлеба, живота.

Мила Николић

GRANAI

Il pane è nella nostra tradizione sinonimo di cibo, la sua carenza quello di fame. Di qui la grande attenzione che si dedica alle strutture per il deposito e stoccaggio di cereali nella architettura popolare. I granai si alzano sopra terra per preservare le granaglie preziosi dall'umidità e roditori e migliorare la sua ventilazione. È la loro caratteristica universale per migliaia di anni, nelle aree geografiche così diverse come i paesi nordici, la Spagna ed il Portogallo, la Turchia, la Cina, il Giappone, l'Africa sub-sahariana o l’Indonesia.

Quello che, invece, è specifico per i granai di Serbia, nei villaggi compatti della Pannonia, è una combinazione di funzioni. Non solo i granai per grano e mais si collegano orizzontalmente, ma di regola si sollevano sopra le cucine estive а livello del suolo, e su loro si impostano le colombaie. La conservazione dei cibi per l'inverno aumenta il simbolismo di queste tesorerie campestri, che oggi testimoniano un modo preindustriale della vita, lo spirito umano, i valori e le idee, e sono di grande importanza non solo per l'architettura, ma anche in termini antropologici e culturali. A volte trasferibili, a volte utilitariamente ridotti, e a volte con il portico, riccamente decorati, dichiarano il status degli agricoltori, ma anche la sua aspirazione per la bellezza e il rispetto della natura e del pane.

Questo rispetto, simboleggiato dal disco solare, rotola attraverso l'iconografia della cultura agraria della Serbia dalla ruota di mulino, attraverso le decorazioni sulla madia (mobili per guardare la farina e impastare il pane), nella forma del pane rituale. Allo stesso modo, i campi della Pannonia, insieme al loro ricco raccolto, si trasfondono nelle pitture di Božur Ivanović in un'esplosione di colori e forme degli granai di Banat. Sono pieni fino a scoppiare, una cornucopia e la vita stessa; si dondolano e velano sopra la grande pianura, si fondono con lei e diventano uno sotto il firmamento.

I disegni a china di Ivanović, tuttavia, sottolineano un significato differente di questa decostruzione. Il villaggio collassa, e lui come degno cronista registra questo declive, mettendolo in evidenza con la miscelazione dei media, il strappare di carta, la distorsione della forma, il scoppio. Si snodano all'infinito le strade, la mossa in fretta si piega come spighe in una tempesta. In un incontro simbolico del patrimonio materiale e spirituale, l’autore trova la maniera di memorizzare la sua bellezza, che richiede a conservare, proteggere e celebrare le tradizioni, i villaggi, il pane, la vita.

Mila Nikolić

Божур Ивановић (Београд, 1936 – Београд, 2005) био је српски академски сликар. Академију ликовних уметности у Београду завршио је у класи професорке Љубице Цуце Сокић. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије. Као млад сликар, радио је као сценограф у професионалном позоришту у Вршцу, где је касније предавао ликовну уметност на Педагошкој академији.

Kао студент Ивановић је био фасциниран фреско-сликарством и радио на рестаурацији и копирању фресака у Србији и Македонији. У апстрактну фигурацију његових слика временом продиру банатски мотиви - амбари, салаши, капије, орнаментика на кућама, њиве и виногради. У позним годинама већином борави у Боки Которској и слика бокељске пределе. Излагао је на више колективних изложби, али му је због политичке неподобности у време социјализма било онемогућено да организује самосталне изложбе.

Мање је познато да се Божур Ивановић, поред ликовне уметности и сценографије, успешно бавио и дизајном корица за књиге и графичким дизајном. Седамдесетих и осамдесетих година XX века стварао је визуелни идентитет бројних компанија у Србији, укључујући и српске прехрамбене гиганте: Млинарски комбинат „Ратар“ – Панчево и његова паковања за брашно која памте генерације и серију етикета за Винарски комбинат "Вршачки виногради", од којих су неке и данас у употреби.

Božur Ivanović (Belgrado, 1936 – Belgrado, 2005) è stato un pittore serbo. Si è laureato all'Accademia di Belle Arti di Belgrado nella classe della professoressa Ljubica Cuca Sokić. È stato membro dell'Associazione degli Artisti della Serbia (ULUS). Come giovane pittore, ha lavorato come scenografo nel teatro professionale a Vršac, dove in seguito insegna belle arti presso l'Accademia Pedagogica.

Come studente Ivanović era affascinato dalla pittura al fresco ed ha lavorato al restauro e la copia di affreschi in Serbia e Macedonia. Nella figurazione astratta dei suoi dipinti con tempo penetrano i motivi di Banat - granai, fattorie, cancelli, ornamenti delle case, campi e vigne. Nella età avanzata, risiede principalmente nella Bocca di Cataro e dipinge i paesaggi marittimi. Ha esposto in diverse mostre collettive, ma a causa di inidoneità politica nel socialismo si è trovato nell'impossibilità di organizzare mostre personali.

Meno è noto che Božur Ivanović, oltre a belle arti e scenografia, ha trattato con successo il disegno delle copertine di libri e il disegno grafico. Negli anni settanta e ottanta del XX secolo ha creato l'identità visiva di un numero di aziende in Serbia, tra cui degli giganti alimentari serbi: l’Impianto mulino "Ratar" - Pančevo e il suo imballaggio per la farina della quale ricordano generazioni e una serie di etichette per la Azienda vinicola "Vršački vinogradi", alcune delle quali sono ancora in uso.

ОРГАНИЗАЦИЈА | ORGANIZZAZIONECentar za unapređenje prodaje i marketinga

EXPO PLUS d.o.o. Beograd

АУТОР ИЗЛОЖБЕ И КАТАЛОГА | AUTOREDELLA MOSTRA E DEL CATALOGO

др арх. Мила Николић | Ph.D. Mila Nikolić

ШТАМПА | STAMPABillboard Print, Beograd

СПОНЗОРИ | SPONSOR

Yiest is the most important “secret” ingredient forthe perfect dough. Alfa Yiest is the partner of

BAKE UP @ World Expo 2015 in Milanoand the partner of every perfect dough in Serbia.