IVAN BOi

Pron1ene zapadnih

u drutvenoj strukturi srpskih oblasti uoi turskog osvajanja

OTOMANSKO OSVAJANJE BALKANSKIH ZEMAlJA poremetilo je istorijski razvitak njihovog stanovnitva. Do vidnih promena nije dolo naglo, jer je i samo osvajanje dugo trajalo: Turci su najpre unosili nered u okolne zemlje a zatim ih iscrpljivali estim pljakakim napadima; ujedno su u njima podgrevali unutranje sukobe i tako stvarali povoljne uslove za njihovo konano potinjavanje. Upr-kos unutranjeg rasula srpske drave u drugoj polovini XIV veka i turskih pobeda, zemlja je postala pien osvajaa tek posle vie dece-nija otpora. Ali je za to vreme doivela duboke promene u privrednom, drutvenom i politikom ivotu. Osnovna obeleja tih promena dobro su poznata.

l. Zemljoradnja je u pojedinim krajevima gubila raniji znaaj, jer su neoekivani naleti neprijatelja pustoili polja i primoravali seljake da napuste stara ognjita. Stoka im je postajala sve vaniji izvor prihoda, jer su se s njom, u sluaju opasnosti, mogli skloniti u nepristupana brda. Stanovnitvo je i inae postalo znatno pokretlji-vije nego ranije i spremno da se osloni na sopstvene snage, da se gro-pie na osnovu srodstva, kako su to oduvek inili vlaki pastiri rasuti po Balkans'kom poluostrvu.

2. Seobe su tada postale obina pojava, do koje je dolazilo na svaku vest o neprijateljskoj provali u zemlju. Begunci su se kretali u svim pravoima - prema brdima, prema Panonskoj niziji i prema moru. Naavi neko bezbednije pribeite, smetali su se po selima i ponovo se laali rp1uga, dok su mnogi ostajali po planinama i nastav-ljali ivot pod orujem, daleko od bilo ijeg neposrednog nadzora.

3. Rudarstvo je, naprot~v, oivljavalo i postizavalo velike uspehe, naroito kada je zemHa vie godina mogla da uiva mir. I trgovina je, uprkos preprekama i tekoama, doivljavala u XV veku neosporan polet; srpski gradovi su vrveli od stranih i domaih trgovaca, meu kojima se mogao nai i poneki Turin u potrazi za dobrom zaradom. Zakupci rudnika, rudari, trgovci, zelenai i ete njihovih pomonika iveli su po utvrenim gradovima; manje su se plaili osvajaa i uvek gajili nadu da e njegovu svirerpost moi da ublae otvaranjem svojih kesa. Srpski despot je ubiranjem regalnih prava lako popunjavao

Jugoslovenski istorijski asopis

njavaju ih dovoljno, i zato je potrebno pribei podacima koji govore o perifernim krajevima srednjovekovne srpske drave, o primorju

izmeu Boke Kotorske i Albanije, gde su se srpski vladari otimali o vlast s Mleanima. Zahvaljujui lokalnim vlastima Republike, koje su redovno obavetavale Vea svoje metropole o svemu to se deavalo na podruju njihove delatnosti, kao i ostacima arhivske grae kotor-ske optine, i same pod mletakom vlau od 1420. godine, moe se prodreti u izvesne pojave koje su karakteristine za ,razdoblje uoi turskog osvajanja. Ako mletake vesti i ne dozvoljavaju da se izvedu zakljuci koji bi imali neospornu vrednost za itavu srpsku teritoriju, one ipak omoguuju da se prate izvesne pojave karakteristine za zapadne srpske oblasti : l. promene u lokalnoj upravi, 2. propadanje crkvenih vlastelinstava, 3. mnoenje sitnog lokalnog plemstva i, na kraju, 4. njegovo utapanje i nestajanje u sitnim zajednicama ratnika, zasnovanim na stvarnom ili izmiljenom krvnom srodstvu.

Najpre se postavlja pitanje Lokalne uprave. Posle rasula javne vlasti u drugoj polovini XIV veka, despot

Stefan Lazarevi je uspeo da obnovi i uvrsti centralne organe uprav-ljanja. Njegov biograf, Konstantin Filozof, kae da je on skrio pre-teranu mo krupne vlastele, sputao njihove separatistike tenje i stiao svae. No, dok je u tome uspeo, despot nije mogao da sprei pun preobraaj lokalne uprave. Njena stara jedinica bila je upa, kojom je u doba carstva upravljao postavljeni kefalija, odgovoran za bezbednost drumova i za izvrenje svake presude carskih sudija koji su inili lokalni sud, dodue uvek u saradnji s domaom vlastelom. U XV veku upu je zamenila vlast. Izvori koji je rpominju ne obja-njavaju njenu strukturu. Kako se sama re svojim korenom vezuje za pojam vlastelina, moe se samo pretpostaviti da su u novoj uprav-noj jedinici do veeg uticaja doli predstavnici domae vlastele, sitnih zemljoposednika, na koje se despot i morao oslanjati krei mone. Ali se dalje od te pretpostavke ne moe ii. Meutim, izv,esne pojave u Zetskom primorju kao da pruaju objanjenje.

Za vreme rata rizmeu srpskog despota i Mleana, predstavnici Patrovia (malog primorskog predela izmeu Budve i Bara) ,pli su 1423. godine u pregovore s Republikom :i priznali njenu vlast. Tekst sporazuma, sainjen na licu mesta, kae da su >>patrovska vlastela

Promene u drutvenoj strukturi uoi turskog osvajanja

Privatne isprave sauvane u samim Patroviima i -kotorski doku-menti govore da je ta sitna vlastela, u stvari slobodni zemljoposednici i ratnici, birala na svojim slmpovima vojvodu (docnije dvojicu voj-voda), svog vojnog i up:mVIIl.og stareinu, a zatim zbor od etiri sudije i dvanaestorice vlastele za reavanje unutranjih sukoba i upravljanje zajednicom. Ti lokalni organi, koji se u pojedinostima mogu znatno. razlikovati izmeu sebe u jednom ili drugom !kraju, ipak ine osnovicu lokalne autonomije date grupama sitnog plemstva u periodu kada je centralna vlast bila u punom rasulu.

Sluaj Patrovia je vaan jer je tu re o jednoj maloj oblasti koja ne ulazi u distrikt nekog oblinjeg grada, ,kao drugi krajevi na podruju izmeu Kotora i Skadra. No, ak i po selima koja su pripa-dala gradu ili nekom crkvenom vlastelinstvu moe se nai izvesna samoupravna organizacija kojoj se Duanov zakonik (1349) odluno suprotstavljao predviajui svojim 69. lanom sebrova sbora da neste. U XV veku nailazi se u ovom kraju na suprotne pojave.

Selo Bogdaii, u bvdlima iznad Kotora, nekadanji posed crkv~ nog vla!Stehinstva Sv. Mihaila, koji je tokom XV veka vie pU'ta menjao gospodare da bi na kraju pripao mletakom Kotoru, imalo je na svom

elu biranog kapetana (naziv iz latinski pisanih dokumenata). Kako je selo inilo vojnu druinu (compagnia), kapetan je bio njen vojni zapovednik, no on je ujedno predsedavao skupovima seljaka, na ko-jima se reavalo o svim pitanjima koja su se ticala njihovog sela. Kada bi se prodavalo neko seosko zemljite, zbor je birao predstavnike koji e pregovarati o prodaji; ak je zbor mogao doneti odluku o pri-vremenom prihvatanju mletake vlasti i opunomoiti svoje izaslanike da pregovaraju s mletakim knezom u Kotoru 1428. godine. Pa i po skadarskoj okolini seljaci su se okupljali da izaberu predstavnike koji l:e u njihovo ime pregovarati s mletakim vlastima ili da izmeu sebe podele globalne obaveze koje su teretile njihovo selo.

Autonomija sitnih zajednica potovana je, moda jo i vie, u krajevima koji su se nalazili dalje od mora i od primorskih gradova. Kada je Stefan Crnojevi pregovarao 1455. godine 'S mletakdm pravi-

urom Zvanom Bolanijem o uslovima za konano potinjavanje svoje oblasti Republici, stigao je S itavim zetskim zborom e (cum toto el convento de la Xenta), to znai s predstavnicima Sl druine ili optine (compagnie over eomuni), ija se imena nabrajaju na kraju dokumenta sastavljenog na tom sikupu. Iz tog se dokumenta takoe saznaje da ima i drugih sela koja su potinjena tim druinama ili optinama. Ne analizujui njihovu strukturu, moe se utvrditi da one uvek zahvataju manju teritoriju, da predstavljaju vojne jedinice i upravno-sudske organizacije. Re je, dakle, o lokalnoj samoupravi koju njihov gospodar mora potovati, naroito kada se nalazi pred nekom vanom odlukom. On ne namee svoju volju tim optinama; on se, naprotiv, oslanja na njihovu saglasnost sa svojim stavovima.

Ovi primeri dovoljno pokazuju vanost koja se pridavala lokalnim vlastima, to nikako nije bio sluaj ranije, kada su srpski kraljevi i carevi raspolagali vrstom centralnom vlau.

5

Jugoslovenski istorijski asopis S druge strane, nekada vrlo mona i vrlo bogata crkvena vlaste-

linstva bila su tu u punom opadanju: sela su im esto bila naputena, a crkve opustoene ili poruene, ona su sama gubila svoje nekadanje povlastice, jer im je senior, ,l)io on despot ili knez, Mletaka Republika ili neki obini gospodin, suavao imunitetna prava i optereivao njihove podanike optim namettima. Ta su se vlastelinstva ponekad pridi

Promene u drutvenoj strukturi uoi turskog osvajanja kotorskoj okolini pruio je prili!ku mletakoj floti da porui manastir i njegove posede preda !kotorskoj optini.

Docniji dogaaji naneli su udarac mnogim katolikim episkopi-jama i opatijama. Neke su meu njima propale jo pre turskog osva-janja zemlje.

Ko se koristio takvim stanjem? Na prvom mestu slobodni posed-nici koji su, zahvaljujui svojoj ulozi ratnika, neophodnih svakom gospodaru, doiveli trenutke naglog uspeha i uspona. Trebalo bi, ko-liko je moguno, pratiti njihov uspon i njihov \Pad.

Ti srani i mahom nepostojani ratnici nazivaju se u srpskim izvo-rima vlastela, to ponavljaju i mletaki dokumenti, karakteriui ih kao nobiles, naroito kada nastoje da ih ohrabre u vrlo nepostojanoj vernosti. To silno mnoenje vlastele gotovo iznenauje. Ako se i pri-hvati naziv vlastelin za te ljude, u emu se sastoji njihovo plemstvo? Oni vre neku sitnu lokalnu funkciju, raspolau komadom zemlje i nose oruje. Seljaci optereeni dabinama ili rabotama, a potinjeni ovakvoj vlasteli, vrlo su retki. Oko te vlastele mahom su okupljena njihova mlaa i manje istaknuta braa ili roaci; oni su njihovi sequaces et homines, oni im na skupovima poveravaju neku, u naelu privremenu, javnu funkciju. No, .ti koji uspeju da se dograbe vlasti brzo postaju bogati i moni, a onda ine sve to mogu da bi slinu ulogu obezbedili i svom potomstvu. Poveavajui postepeno svoje imanje, ti ljudi su na putu da se zbilja pretvore u sitnu lokalnu vla-stelu i da se nametnu svojoj sredini, ]wja ih je i uzdigla. No, pre no to su to postigli, ti su ljudi ili doiveli potpunu propast ili su se rastvorili u irim drutvenim zajednicama koje nisu ni po emu liile na plemeD.itu lozu ili vlastelinski rod. Treba pogledati ne-koliko primera.

U Patroviima je izvestan broj imunijih porodica uspeo da se dograbi vlasti. U ogorenim meusobnim borbama, najistaknutija porodica - Grubaevii - sasvim je potisnuta, dok su ostale prisvo-jile pravo da- prema strogo utvrenom kljuu- alju svoje pred-stavnike u Vee itave optine, to jest u zbor. Kako su u zboru zase-davala dvanaestorica vlastele, te su se porodice grupisale u 12 ple-menitih rodova - plemena, koja vode daleko poreklo od dvanaest porodica, nazvanih plemenitim, koje su se prekomemo razgranale (che hanna lontana origine da dodici no bili titolate famiglie che si sono diramate a trascendenza), kako 1kae jedan mletaki dokument iz XVII veka.

Druge grupe te sitne vlastele nisu ibiJe tako dugog veka. U predelu izmeu Skadarskog jezera i mora, vrlo jakom druinom Pamaliota (srpsko-arbanaki amalgam) upravljala je grupa vlastele, oko koje su se okupljale njihove male societates; iz njenih redova bio je i vojvoda, koji je komandovao itavom druinom. Prilazei Mleanima, morali su ti ljuti ratnici da napuste svoj rodni !kraj, to je bio glavni uzrok njihovog docnijeg ["asula. Da ibi zadrala Pamaliote u svojoj slubi, Republika je obeala njihovim stareinama itava sela, kue i dobro

7

Jugoslovenski istorijski asopis plaenu vojnu slubu, to lokalni mletaki upravljai nikada nisu uspevali da im obezbede. Senat je redovno potvrivao njihovg voj-vodu, ali su se oni sami, ojaeni i osiromaeni, pretvorili u obine najamnike. Slom mletake politike u skadarskom kraju, pred turskim naletom, izazvao je i punu katastrofu ove grupe Pamaliota.

Druge dve druine, Mrkojevii i Grdojevii, naseljeni izmeu Bara i Ulcinja, prili su Mleanima oko 1444. godine. Od 130 kua grupi-sanih u dva sela bilo Je 40 povlaeniih porodica, koje je skadarski knez oslobodio svakog nameta. Koliko mnotvo vlastele meu tim ratnicima! Njihove su se grupe sauvale, mada su izgubile svoj raniji karakter.

Postojala je zatim itava kategorija sitnog plemstva, takoe se-ljakog porekla, meu seoskim glavarima, pronijarima i vlastelinskim slubenicima. Seoski glavari, najee zatvoreni u svoj sitni svet od 5, 10 ili 20 kua, nisu se visoko uzdizali niti uspevali da se nametnu kao drutvena snaga dostojna potovanja. Njihov je uspon mahom bio kratkotrajan.

Na poluostrvu Lutici, koji zatvara ulaz u Bolru Kotorsku, mitro-polit se, kao gospodar prevlakog vlastelinstva, oslanjao krajem XIV veka na trojicu brae Gojia- Tutormu, Voetu i Dobretika. Voetov sin Radi postao je njegov pristav: potpisivao je kao svedok mitro-politova akta, ispitivao je starce kada bi izbio neki zemljini spor i poveravao posede onih koji bi za vreme rata odbegli u Apuliju nji-hovim susedima. Njegov stric Tutorma predavao je kupcima deonice prodate manastirske zemlje i pri tom naplaivao u svoju korist takse koje je predviao Duanov zakonik. Svi su oni ratovali protiv Kotora,

iji je kancelar na jednom mestu zabeleio da su ta braa bila monija od ostalih (fono possenti piu che altri). Rasulo vlastelinstva obezbedilo im je nagli, ali privremeni uspon: kada je kotorski patri-cijat zaveo svoju vlast nad poluostrvom, njihova je budunost bila

zapeaena, jer u novoj situaciji oni nisu mogli sauvati steene poloaje.

Sasvim je drukija bila sudbina one mnogobrojne vlastele koja je komandovala vojnim druinama, rasutim rpo planinama Crne Gore i Albanije. Te su druine samo povremeno silazile prema ravnici oko Skadra da bi stupile u slubu i pod okrilje Republike, kao to su to 1417. uinili Hoti, nudei skadarskom knezu 300 ratnika, meu kojima i 80 konjanika. Tada su njihove stareine, okupljene u est rodova, postavljene za kolektivne glavare i pronijare ( proniarii et capita) nekoliko sela, dobivi ak i nekoliko zemljita pro pheudo nobili.

Mleani nisu oklevali da im daju naziv vlastele. Ali, Hoti su se uskoro i povukli da bi nastavili ivot po svojim zakonima i obiajima.

Dok su te druine ivele po brdima, gde su se nalazili njihovi katuni, raale su u svojoj sredini veliki broj vlastele, koju navode i mnogi s~~psdd dokumenti. Nisu to bile samo stareine tih druina,

meu kojima ugovor s Mleanima iz 1455. godine vidi

Promene u drutvenoj strukturi uoi turskog osvajanja

desilo u tekim pcilikama uoi turskog osvajanja i, docnije, pod tur-skom vlau?

Pre no to bi se prilo ovom pitanju treba se setiti da se Turci nisu meali u ivot neplodnih krajeva od kojih nisu oekivali nikakve

vee prihode, a zatim da se organizacija njihove drave, proeta islam-skim predanjem, nije suprotstavljala postojanju sitnih drutvenih or-ganizacija, pod uslovom da one ne krnje njene interese i da potuju njena prava. Turci nisu dirali u tradiciju svojih podanika niti su se borili protiv njihovog obiajnog prava; oni su ak podravali sitne samoupravne zajednice, naroito kada su mogli da se njima koriste i da ih stave u svoju sLubu. Sitna lokalna V'lastela nije mogla da postigne nikwkav uspeh u dravi u kojoj sama nije znaila nita. Mogla je da deluje samo u svom uskom krugu koji je, na kraju, uspeo da je preobrazi u neto drugo i da je proguta, mada je esto

sauvao njeno ime u imenu itave zajednice. Ta sitna lokalna vlastela bila je, zbilja, jezgro novih drutveni'h i

upravnih organizacija, sasvim razliitih od onih koje se javljaju u srednjem veku. Vrlo esto ona iJni osnovu bratstava i plemena koja su nastajala tamo gde je vrtlog dogaaja nije unitio. Postojanje lo-kalne samouprave i sitne vlastele pogodovalo je nastanku onih dru-tvenih organizacija ija osnovna obeleja podseaju na prvobitne oblike drutvenih zajednica. Ve gotovi obrasci nisu im nedostajali: uprkos uvrenju balkanskih drava u srednjem veku i jakom pro-doru feudalnih ustanova, naroito preko crkvenih vlastelinstava, po brdima je jo ivelo polunomadsko stanovnitvo kome je osnovno zanimanje bilo stoarstvo i 'koje je, uvajui svoju prvobitnu organi-zaciju, svoje obiaje i tradiciju, bilo znatno slabije potinjeno drav-noj vlasti i onima na koju je ona bila preneta; vlaki stoari i neki arbanaki rodovi, vezani za svoje katune i ispae, pokoravali su se stareinama koje su ponilkle iz njihove sopstvene sredine, u meusobnim odnosima potovali su krvne veze i iveli po patrijarhalnim obi-

ajima svoje grupe. Srpska drava im nije pruala podrku; pre bi se moglo rei da ih je morala podnositi. Veltka Milutinova povelja izdata manastiru Banjskoj (1313-1318) predvia odredbama sastavljenim za manastirsko vlastelinstvo Srbin da se ne enii u vlaseh. Takva odredba, koja je spreavala zemljoradnike da naputaju svoja polja i da se pridruuju pokretnim stoarskim grupama, niikoga nije vie obavezivala u nemirnim vremenima kada su Turci preduzimali svoje pohode i pripremali osvajanje zemlje. Svi su dakle uslovi bili tu za oivljavanje prvobitnih oblika drutvene organizacije. Naporedo sa slabljenjem dravnih ustanova i rasulom velikih vlastelinstava ljudi su poeli da se organizuju u male zajednice, najee zasnovane na krvnim vezama.

Preostaje jedino da se takve veze utvrde meu s,itnom lokalnom vlastelom koja je uspela da se dograbi vlasti u samoupravnim zajed-nicama i druinama ratnika, o kojima je ve govoreno. Samo se po sebi razume da seoski glavari potinjeni primorskim gradovima i sta-reine druina koje su se preseljavanjem i pregrupisavanjem raspale

9

Jugoslovenski istorijski asopis

nisu nikada uspeli ni da se odre ni da daju imena bratstvima ili plemenima.

Patrovska vlastela okupila se u 12 plemena ( parentadi ... pleme, o siano tribu), podeljenih na ~bratstva. Srodnike veze meu porodicama :koje su obrazovale pleme bile su u poetku sasvim jasne: svi su njihovd. lanovi poticali od zajednikog pretka i u predanju

uvali na njega uspomenu. Svi lanovi tih porodica smatrali su se plemenitim zahvaljujui drutvenoj ulozi koje su te porodice stekle u svom kraju. No, one su docnije, stvarajui pleme, obuhvatile sve one ljude koji su od nj[h zavisili, pa ak i svoje nekadanje kmetove, a same su se grupisale u bratstva, u kojima je srodnika veza ostala netaknuta. Upravljanje plemenom pripadalo je; razume se, najjaem i najmnogobrojnijem bratstvu. Porodice koje su se pridruile plemenu i stvorile posebne grupe uivale su opta prava zajednice (plemena i optine), ali njihovi lanovi nisu imali osetnog uticaja u njenim orga-nima. Van plemenske organizacije nalazili su se samo ljudi koji su se dosta pozno naselili u taj kraj i iji su potomci smatrani kao dose-ljenici ili, jednostavno, kao stanovnici. Cak je i stanovnitvo Lastve, malog utvrenja na moru i njegove okoline, povremeno ukljuivano u plemenitu optinu Patrovia, stalno ostalo van okvira 12 patrov-skih plemena. U patrijarhalnom ivotu ovih plemena, protkanom predanjem, zapaaju se izvesne crte [primitivne demokratije, al[ je ona ipak vrlo daleko od drutvene jednakosti.

Stareine ratnikih grupa koje su tokom XV veka ulazile u mle-taku slubu takoe su izmeu sebe blle vezane srodstvom. Velikom

ratnikom druinom Hota, u vreme kada su oni prili Mleanima, komandovao je Andrija Hoti s nekim svojim srodnicima i sledbeni-cima (cum certis suis attinentibus et sequacibus ). Skadarski katastih iz 1416-1417. navodi grupe njihovih stareina: l. Andrija Hoti s bra-

om i sinovima, 2. Raa Hoti, 3. Zaharija Ljubi sa svojom braom, 4. ore Mida i njegova braa, S. Masarek Hoti i njegova braa, 6. Nikola Baki i njegova braa. U tri sluaja, stareine imaju isto pre-zime i roaci su po mukoj liniji, dok su drugi verovatno njihovi ze-tovi. Tu je, dakle, itav rod koji se kasnije, apsorbujui i asimilujui sve lanove druine, pretvorio u mono pleme; a to je pleme sauvalo ime porodice koja ga je stvorila - ime Ho1Ji.

Stareine vojne druine Tronsi (ili Trompsi), koje su ak i Mle-ani smatrali vlastelom, bile su takoe meusobno povezane bliskim srodstvom. Poetkom XV veka nisu bili na okupu. Njihov najugledniji predstavnik, Bitri Izi, nalazio se 1403. godine na jednom mletakom spislru kao glavar velikog sela Tronsi u skadarskoj okolini; tu je, pored svog roaka Tomaa Tronsi, naveden meu sedamnaestoricom najuglednijih linosti u skadarskom kraju. Njegovi roaci iveli su u Zabojani, potinjenoj najpre Bali III, a zatim srpskom despotu Ste-fanu Lazareviu. Oni su 1423. godine preli na mletaku teritoriju

nadajui se da e biti bogato nagraeni za svoje ratne podvige. Prhrre-meno sklonjeni u Sveti Sr, docnije su dobili zemljita, sela i povla-stice. Mletaki dokumenti objanjavaju da su sve to braa i neaci Bitri.ja Izi, koji su se sada pridruili najstarijem predstavniku svoje 10

Promene u drutvenoj strukturi uoi turskog osvajanja

porodice (Toma Tronsi bio je odavno mrtav). Zahvaljujui dobije-nim pronijama i selima, OIIli su postali vrlo moni. Ali, pretvoreni u

pojedinane slubenvke Republike i rastureni po skadarskoj okolini, nisu uspeli da stvore jezgro posebnog plemena. Njihova druina, pot-

injena vojnoj organizaciji novih gospodara, na kraju se raspala. Sasvim je bila drukija sudbina one ;IIlllogobrojne vlastele koja je

stajala na elu ratnih druina :po brdima Crne Gore. Najmoniji su uspeli da stvore velika plemena koja su imala znaajnu ulogu u isto-riji Crne Gore pod turskom vlau i u 1borbi za nezavisnost svoje zemlje. Nekoliko vlastelinskih rodova i tu je sticajem okolnosti brzo propalo, dok su drugi uspeli da asimiluju stanovnitvo neke manje ili prostranije oblasti i da stvore pleme. Kao svi ivi organizmi, i neka su plemena tokom vremena propala, a neka su se sauvala do najno-vijeg vremena, gubei postepeno svoj prvobitni karakter naporedo sa izgraivanjem Crne Gore u organizovana dravu.

Pojedini srpski dokumenti s !kraja XV veka pruaju nekoliko oba-vetenja o Maloniima, koji se ve tada pominju kao pleme, a koji su u XVI veku raseljeni i iskorenjeni od Turaka. To je dosta znaajna grupa sitne vlastele, povezane srodstvom, meu kojom pojedinci jo raspolau pronijama i imaju zavisne seljake. Promenjeni uslovi i-vota docnije su brisali razlike izmeu gospodara i njima potinjenih ljudi: svi su postali lanovi jedne vee teritorijalne zajednice, ujedi-njeni imenom stamg vlastelinskog roda koji je u jednom trenutku uspeo da tu teritoriju potini svojoj kontroli.

I ne postavljajui pitanje kada su nastala pojedina crnogorska plemena, moe se zakljuiti da je u njlihovom razvitku ipak bilo izvesnih zajednikih crta, ije korene treba traiti u drutvenim pro-menama koje su nastale ikrajem XIV i tokom XV veka.

Drutvene prometne koje se mogu pratiti kroz izvore XV veka s jedne strane su pripremile teren za tursko osvajanje, a s druge strane stvorile okvire u kojima je mogao da se nastavi ivot naroda koji je uvao predanje i staro obiajno pravo.

Resume

CHANGEMENTS DE LA STRUCTURE SOCIALE DANS LES PROVINCES OCCIDENTALES SERBES A LA VEILLE DE LA CONQU:t;:TE TURQUE

I. OZi

Certains phenomenes caracteristiques pour les pays serbes de !'ouest a la veille de la conquete turque different de ceux qui se sont produits dans le reste de !'ancien empire, bien qu'il y eut des traits communs.

l. Les petites communautes locales ont acquis une autonomie plus large qu'auparavant. La petite noblesse, c'est-a-dire les petits seigneurs fonciers et en meme temps les guerriers, commencerent a nommer eux-

11

Jugoslovenski istorijski asopis

memes leurs chefs militaires et administratifs tout en evitant !'intervention de leur souverain. Celui-ci, au contraire, demandait leur appui et sollicitait leur consentement pour ses propres actes.

2. Les seigneuries ecclesiastiques declinaient en perdant leurs privi-leges, leurs droits et leurs domaines. Quelquefois, elles s'effondraient com-pletement.

3. Les possesseurs libres, grace a leur role de guerriers, en profiterent et eurent leur moment de prosperite. Le nombre de petits nobles, entoures de leurs societates , augmenta considerablement. Certains parmi eux reussirent a faire une carriere brillante, quoiqu' ephemere, tandis que les autres perdirent a cause des guerres et des deplacements.

4. La force. de cette petite noblesse prolifique consistait dans leurs liens de sang ou de parente qui les groupaient sous le commandement de leurs chefs- les plus anciens ou les plus reputes dans le clan entier. Ceux qui se sont separes en acceptant le role des mercenaires causerent la dis-solution de leur groupe, tandis que les autres devinrent le noyau des orga-nismes sociaux et administratifs bien differents de ceux que nous avans eus au moyen age. Tres souvent, cette petite noblesse est a la base de bratstva (phratries) et plemena (tribus) qui se sont formes la ou ses membres n'avaient pas disparu dans le tourbillon des evenements.

Ces transformations que l'on peut suivre a travers les sources du XVe siecle ont prepare le terrain a la domin~tion turque et, d'autre part, elles ont offert les cadres dans lesquels la VIe du peuple a pu continuer tout en gardant la vielle tradition et le droit coutumier.

JUGOSLOVENSKI ISTORIJSKI

v

CASOPIS ORGAN SAVEZA DRUSTAVA ISTORiARA JUGOSLAVIJE

1 1964

Ureivaki odbor: Hristo Andonovski, Sima irkovi, Branislav urev, Bogo Grafenauer, Mirjana Gross, Danilo Jaukovi, Jovan Marjanovi, Esad

Paali, oko Pejovi, Jaroslav idak, Jorjo Tadi, Fran Zwitter

Redakcija: Sima irkovi, Branislav urev, Bogo Grafenauer, Jovan Marjanovi, Jaroslav idak

Direktor BRANISLAV UREV

Odgovorni urednik JOVAN MARJANOVI

JUGOSLOVENSKI ISTORIJSKI ASOPIS, organ Saveza drutava istori-ara Jugoslavije, izlazi etiri puta godinje u sveskama obima 10 tam-parskih tabaka ( 160 stranica). Cena pojedinom broju din. 300.-. Godinja pretplata din. 1.000.-. Za inostranstvo: din. 500.-, odnosno din. 1.700.-. Uplate treba vriti na tek. r-n kod NB u Beogradu br. 101-11-603-102. Adresa: Jugoslovenski istorijski asopis, Beograd, Filozofski fakultet - Istorijski

seminar, Studentski trg l.

J

e: l

2

v

K

p

s

p J.

v

S.

JUGOSLOVENSKI ISTORIJSKI A S OPIS

BROJ 1. GOD. 1964.

RE VUE HISTORIQUE YOUGOSLAVE IOfOCAABCKHff HCTOPHtiECKHfl )K.YPHAA

YUGOSLAV HISTORICAL REVIEW

Sadraj - Sommaire Clanci, rasprave - Articles, etudes I. BOi, Promene u drutvenoj strukturi srpskih zapadnih oblasti

uoi turskog osvajanja - Changement de la structure sociale dans les provinces occidentales serbes a la veille de la conquete

~~~ 3 . AVRAMOVSKI, Pitanje uea Jugoslavije u vojnim sankci-

jama protiv Italije za vreme italijanske agresije na Etiopiju (1935-1936) - Question de la participation yougoslave aux sanctions militaires contre l'ltalie pendant l'agression italienne de l'Ethiopie ( 1935-1936) 13

V. MELIK, O nekaterih vpraanjih slovenske politike v zaetku est- desetih let devetnajstega stoletja - Sur quelques questions de la politique slavene vers les annees soixante du dix-neuvieme siecle 37

K. DAMBAZOVSKI, Novi prilozi istoriji kulturno-politikih odnosa makedonskog ,j srpskog naroda u XIX veku - N ou v elles con-tributions a l' histoire. des rapports culturels et politiques des peuples macedonien et serbe au X!Xieme siecle SS

Prilozi - Apports S. GAVRILOVI, Naa posleratna istoriografija o revilluciji 1848--

1849. u Vojvodini -Notre historiographie d'apres-guerre sur la revolution de 1848-1849 en Vozvodina 71

Prikazi i kritike - Comptes rendus et critiques J. MILiEVI: S. J o v a n o v i, Portreti iz istorije i knjievnosti

- Portraits de l'histoire et de la litterature 99 V. STRUGAR: I. . K a t ar d i e v, Komunistika partija Jugoslavije

vo Makedonija do Obznanata- Le Parti commumste de Yougo-slavie en Macedoine jusqu' a l' Obznana lOZ

S. CVETKOVI: Savez komunistike omladine Jugoslavije u Pre-gledu istorije Saveza komunista Jugoslavije - Union de la Jeunesse communiste de Yougoslavie dans l'Aper~ de l'histoire de la Ligue des communistes de Yougoslavie 103

B. PETRANOVIC: Tako je roena nova Jugoslavija - Ainsi naquit la nouvelle Y ougoslavie 107

D. VUKSANOVIC-ANIC: Histoire generale des civilisations, Tom VII - L'epoque contemporaine. A la recherche d'une civilisation nouvelle, par Maurice C r o u z e t 110

J. MARJANOVIC: O istoj knjizi - Sur le meme livre 117 B. PAVICEVIC: M. Zychowski, Ludwik Mieroslawski, 1814-1878. 119 B. KREKIC: H. An t oni a di s-B i b i co u, Recherches sur les

douanes a Byzance 120 B. FERJANCIC: I. Chevtchenko, Etudes sur la polemique

entre Theodore Metochite et Nicephore Choumnos 123 D. OREVIC: N. B o t z ar i s, Visons balcaniques dans la prepa-

ration de la revolution grecque 1789-1821. 125 J. PAPADRIANOS: E. Vakalopulos, llO"'t''p(oc. 't'OU veou CEIJ..1)Vtcr!Lou 127

Ustanove i organizacije - Institutions et organisations Odeljenje za istoriju radnikog pokreta naroda Jugoslavije Instituta

za izuavanje radnikog pokreta - Section pour l'histoire du mouvement ouvrier des peuples de Yougoslavie de l'lnstitut pour l'etude du mouvement ouvrier- V. Cirkovi 130

Vizantoloki institut u :Beogradu - Institut d'etudes byzantines de Beograd- B. Fer j ani 132

Kongresi, konferencije i savetovanja - Congres, conferences et deliberations

Historija na V meunarodnom kongresu slavista u Sofiji - Histoire au Vierne congres international des slavist es a Sofia - J. S i d a k 135

Mednarodna znanstvena konferenca o Velikomoravski dravi in bizantinskem poslanstvu (Brno--Nitra) - Conference scienti-fique internationale sur l'Etat de la Grande Moravie et sur la tegation byzantine ( Brno--Nitra) - B. Graf e n a u er 139

Simpozij o Drugom zasjedanju Avnoja - Symposium sur la Deuxieme session de l' Avnoj - J. J e l i 145

Sastanak jugoslovenskih i poljskih istoriara - Reunion des histo-riens yougoslaves et polonais - B. P a v i e v i 147

Savez drutava istoriara Jugoslavije- Union des societes des historiens de Yougoslavie

Savetovanje o JI C-u- Deliberation sur la RHY- J. M ar j a n o v i 148 Godinja skuptina Drutva istoriara Crne Gore - Assambtee

annuelle de la Societe des historiens du Montenegro - R. J o-vanovi ~9

Iz Drutva istoriara Bosne i Hercegovine - De la Societe des hist oriens de Bosnie-H erzegovine - R. P e tr o v i 150

Ekskurzija zagrebakih historiara - Excursions des historiens de Zagreb - L K ar a m a n 152

Beleke -Notes 153 Doktorske disertacije - Theses de doctorat es sciences histo-

riques 157

IVA

p j Z t

OT ist1 do un ki tal ko tw ni j drl su

j eJ s el m ne vij p ii po

SV u ffi1 p