Boško Suvajdžić~Ostrvo

8/19/2019 Boško Suvajdžić~Ostrvo

1/41

Bo{ko Suvajyi}

OSTRVODrama u tri ~ina sa prologom i epilogom


2/41

176

BO[KO SUVAJYI] je ro|en 13. 4. 1965. u Dragiwu. Dokto-rirao je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu 2004.

Publikovao je zbirke pesama Put kruga (1997) i Harmanlija(2002), kao i izbor Narodna kwi`evnost: Epske pesme u starijimzapisima (1998) i monografiju Junaci i maske (2005).

Objavio je vi{e studija, rasprava i prikaza u doma}oj i stranojstru~noj periodici.

Objavio je dramu Vi{wi} (Savremena srpska drama 14).


3/41


4/41

PROLOG

U sobi bez name{taja i sa ogromnim televizijskim ekranom Knez, [eks-pir i Rogowa. Glave su im neznatno povijene nadole, kao u trka~a koji sespremaju za sprint. Ili pak ìvotiwe koja i{~ekuje udarac. Pogled im

je luda~ki usredsre|en. Telo mehani~ka opruga pred skok. Napregnutati{ina. Glas spikera na televiziji. Glas Boga. Bog ~ita vesti. Igra se.

BOG: I na kraju, vremenska prognoza. Posledwih meseci rastu-rala je ki{a. Precizna. Ta~na. Usredsre|ena. Ki{a grado-

dajka. Ki{a ludara. Ki{a profesionalni ubica. Foli-rantkiwa. Naizgled slu~ajna. Nezainteresovana. Prisutnaodvajkada. Sasvim obi~na ùta jesewa ki{a. Nisi je mogaouhvatiti ni za glavu ni za rep (budu}i da ih nije ni imala).Kao na dan otvarawa ove ustanove. Svi se se}ate, zar ne?!Bilo je to nevreme za pam}ewe. Ludnica u ki{nom ne-glièu. To, naravno, nije bilo slu~ajno. Ambijent je zasvaku dramu od presudne va`nosti. Zamislimo ga ponovo.Dakle, jutarwi je ~as. Ulazi na{ prvi {ti}enik, Knez.(Knez mahinalno ustukne, ali ga neka nevidqiva sila guraprema govorniku, koji nastavqa oficijelnim tonom)Na{ prvi pacijent dolazi iz Kru{evca. Knez je sredwo-{kolski profesor istorije u penziji. Nadimak je dobio poknezu Lazaru, kosovskom velikomu~eniku i vladaru mo-

ravske Srbije. Bio mobilisan i prekomandovan na Kosovo uprvim danima rata sa NATO paktom. Odlepio na frontu.Zanimqiv slu~aj podvajawa li~nosti. Na po~etku je iz-gledalo i nepopravqiv. Nakon terapije na dobrom putu dase vrati u realnost i postane koristan ~lan dru{tva.( Aplauz. Knez skaku}e na jednoj nozi, kreveqi se i plaziokupqenima, vrte}i radosno glavom)Drugi je Rogowa.(Na pomen svog nadimka Rogowa se mra~no strese)ôvek bez imena i prezimena, bez li~ne karte i osobnihpodataka. Bo`jak. Iskopao sam sebi oko u trenutku nervnograstrojstva pa izmislio pri~u da ga je to Sotona ku{ao upustiwi. Za razliku od Gospoda, podlegao isku{ewu. Posopstvenom priznawu, hroni~ni narkoman i ubica. Palian|eo. Teàk slu~aj paranoje i {izofrenije. U ovom tre-

nutku u potpunosti izle~en i bezopasan po okolinu.(Aplauz)I na kraju, [ekspir.

178 Bo{ko Suvajyi}


5/41

[EKSPIR:: (Po~iwe nekontrolisano da brbqa, iako mu niko nije dao re~)Pita}ete se mo`da: za{to [ekspir? Odgovor je krajwe jednostavan. Ja sam posledwi ìvi, dodu{e, nepriznatipotomak Laze Kosti}a. A Laza Kosti} je bio srpski [eks-pir. Po vokaciji liri~ar, po ube|ewu kosmopolita, poobrazovawu erudita. Wegov Maksim Crnojevi} je {ekspi-rovski buran “kome{aj” strasnih priroda i sudbina, nepo-novqiva tragedija kobi i lepote. To je simfonija monumen-talnih likova, izraslih iz etike ~asti i dostojanstva itragike prokletstva i krvi. Pored toga, Laza Kosti} je bio

istinski alhemi~ar jezika. Alojz [maus za wega kaè da je“magi~ar zvuka”. Vinaver ga zove “~arobnikom srpskog je-zika”. To je pesnik koji je izmislio nova jezi~ka sazvu~ja iozvezdao do tada nevi|ena pesni~ka sazve`|a. Ne trebazaboraviti...

BOG: (Udara mu zvu~nu zau{nicu)… da kada ja govorim moji {ti}enici }ute. Pred vama je,dakle, na{ zavodski pesnik i dramati~ar. [ekspir namdolazi iz Sombora. ûli ste za wega, zar ne?! Propalipisac i boem. Mozak mu je ispran od alkohola. Misli da jegenijalni pesnik koji stvara stihovanu dramu o metafi-zi~kom izgnanstvu ~oveka iz dehumanizovanog sveta da-na{wice pod radnim naslovom Ostrvo. U ovoj ustanovi

u~inio je dve korisne stvari: priveo je svoj komad kraju, i{to je jo{ va`nije, razum normalnim tokovima.(Freneti~an aplauz)Hvala, hvala, moli}u lepo! Gde sam ono stao?! A, da, ki{a.Prognoza kaè da }e padati jo{ dugo. Takore}i beskona~no.Zajedno sa radioaktivnim isparewima iznad Srbije. Ona,isparewa, bi}e glavni uzrok {to }e u jednom trenutkuumesto ki{ice pote}i krv. Neosetno. U jednoli~nim razma-cima. Kao da }e ka{wewem ili preurawenim iskorakomizneveriti satni mehanizam nekog nevidqivog nalogodav-ca. A onda }e se proces ubrzati. I povrve}e mraviwacikrvi. Crveni mraviwaci zabrinute krvi. Nesoqena morabeznade`no slane krvi. Teget-plave kopije mrtve foto-kopirane krvi. Bi}emo mrtva~ki plavi. Kao da nas je nekoobukao u indigo.

(Prigu{eni protestni àgor)[ta?! Ne verujete mi? Gledajte.(Mahne pogledom prema ekranu. ûju se potmule eksplozije.

Ostrvo 179


6/41


7/41

ROGOWA: Izdajica pogana.

[EKSPIR: Prodana du{a.

KNEZ: Ja je prvo lice jednine.

[EKSPIR: On koji je odbio da postane ti.

ROGOWA: Apatrid deklinacije.

BOG: Gde se nalazi ja?

KNEZ: Ja u stvari.

ROGOWA: Ja na kari.

[EKSPIR: Ja u spidu.

KNEZ: Ja na zidu.

BOG Ko je ja?

ROGOWA: Ja je on.

[EKSPIR: Inokosni.

KNEZ: On posni.

ROGOWA: Ja je klika.

[EKSPIR: Enklitika.

KNEZ: Ja bez lica.

ROGOWA: Ja ubica.

[EKSPIR: Ja s grbom.

KNEZ: Ja s trbom.

[EKSPIR: Ja u pamet.

ROGOWA: Ja amanet.

KNEZ: Ja smo mi.

[EKSPIR,KNEZ,ROGOWA: Nevini!!!

BOG: Odli~no. Bravo. Svi takmi~ari su uspe{no pro{li testasocijacija. A kao {to znate, nagrada je veoma primamqiva.U skladu sa temom, to }e biti, poga|ate ve}… Namiguje na

Mariju.MARIJA: (Spremno)

Ja!

Ostrvo 181


8/41

Napu}i usta. Svi prilaze i poslu{no qube voditeqku. Ona im za na-gradu daje nekakve svetlucave, {arene bombone. Zatim se pre|a{wivra}aju na mesto.

MARIJA: (Nervozno)Dobro, gospodine upravni~e, Vi ste zaista umislili da stesvemogu}i Bog! [ta zna~i sve ovo? Ko je smislio ovoqubqewe na kraju? Tako ti i treba, Marija. Qubi se samanijacima i ubicama kad nisi u~ila {kolu! Jo{ malo pa}ete me terati i da spavam sa wima. Samo mi jo{ to treba.Svaki od wih moè da me zadavi, a da ne trepne.

BOG: Ma, ajdete Marija, nisu oni ba{ takvi opasnici za kakve seizdaju. Moramo malo i da improvizujemo. Da simuliramoìvot. A jedan od modaliteta savremenih metoda le~ewa jeste inscenirawe svakodnevnih ìvotnih situacija, u kojespada i seks. Da vidimo wihovu reakciju. Blizina ènskogtela, dodir usana, miris parfema, sve to deluje krajweblagotvorno.

MARIJA: Sve to deluje krajwe perverzno. A ako je blagotvorno zapacijente, qubite se onda Vi sa wima u usta. Ja odustajem.Dajem otkaz!

BOG: (Vrti prekorno prstom, obra}aju}i joj se kao malom de-tetu)Marija, Marija. No, no! Zaboravili ste da upravnika oveustanove wegovi {ti}enici nisu bez razloga prozvali Bo-

gom. Dok se druk~ije ne naredi, ja sam ovde bog i batina.Fer{tenzi?! Ne zaboravite da jedino meni i savremenimterapeutskim metodama moète da zahvalite za svoje izle-~ewe. Danas ste medicinska sestra. Ne zaboravite {ta stebili ranije. I {ta ste mogli da postanete da nije bilomene.

MARIJA: Ali Vi dobro znate da me je mu` maltretirao.Iz dana u dan.Tukao, {ikanirao, zlostavqao. Pijani, smrdqivi alko-holi~ar. Iìvqavao se na meni. I sve sam to trpela.Ropski, pokorno. Sve zbog malog. Ali kad sam otkrilamodrice na detetovim genitalijama, podivqala sam. Izgu-bila sam razum. Uostalom, nisam ga ubila. Samo sam gamal~ice…

BOG: U{trojila. Recite slobodno. Prikladno, zaista. Pitam se

za{to sve ène u sli~nim situacijama obavezno koristeno`?! Vaqda zato {to je to hladno oru`je predmet sa kojimse od detiwstva intimiziraju u ku}nim poslovima. A mu-

182 Bo{ko Suvajyi}


9/41

ì}-puì}, u bolnicu pa u invalidska kolica:@iv klan nedoklan,ìv soqen nedosoqen,ìv pe~en nedope~en.@iv celoga ìvota.U ìvotvorewu - ìv.

MARIJA: (Pomirqivo)Pustimo sada aveti pro{losti. Dobro, mogu da razumem svete testove asocijacija, dramske igraonice, ve~eri poezije.Sve je to u ciqu wihove socijalizacije i {to bezbolnijeg

uklapawa u normalne ìvotne tokove. Samo, nisu oni ludi.Ne, ne… Nikako. Sve vi{e sumwam u to.

BOG: Kako, molim?

MARIJA: Ve} sam sistem davawa nadimaka, koje su uveli kao sredstvoprikrivawa pravog identiteta, ukazuje na lucidnost wi-hovog uma. Obratite pa`wu na te umetni~ke pseudonime. Pani |avo im vi{e nije Sotona ili Ne~astivi nego sasvimfamilijarno: Rogowa! I {ta mislite, za{to su meni daliime Marija? Vi ste Bog, ja Marija, a iz na{eg bezgre{nogseksa, koji imaju priliku besplatno i voajerski da pratekao {pansku seriju iz ve~eri u ve~e, {ta }e se to bezgre{noza~eti?

BOG: Dete, verujem?!

MARIJA: Boè sa~uvaj! Jedno dete mi je ve} u domu za nezbrinutudecu, samo mi fali da se drugo rodi u ludari.(Mazno. Umiqavaju}i se)Bogoqup~e-ludodendron~e, ajde da palimo odavde. Molimte. Ostavimo ludake ludnicama, ludnice gradskim vlasti-ma, vlasti sudovima, sudove zatvorima. Ajde da zapalimopreko grane dok ne bude kasno.

BOG: (Prekida je iznervirano, povi{enim tonom)Marija, Marija, Marija! Zar stvarno mislite da su Vam imedali po Bogorodici? Marija je od Marija Magdalena, du{o!I ime Vam savr{eno pristaje. A ja sam Vam ve} skrenuopa`wu na to tikawe. Ne dozvoqavam takvu vrstu kon-verzacije!

MARIJA: (Uvre|eno)Da me kre{e{, to moè. Ali da pre|emo na ti, to je zaboganedopustiv nivo intimizacije?! Onaj tvoj nepomenik }e dame jebe na ti, a ti i ja }emo da se vikamo na Vi. Lepo si tosmislio, doktore. Jebe lud zbuwenog. I to u rukavicama.

Ostrvo 183


10/41

BOG: (Smiruje je)Samo ako se nadene prezervativ. Nemojte biti vulgarni,Marija. Kada dvoje qudi pre|e na ti, me|u wima se desilapoezija. A poezija je vaseqenska harmonija sfera, boànskamuzika du{e i tela. Do tog stupwa razumevawa i qubavi jo{nismo stigli. Nemojte se qutiti, mila. Znate koliko Vascenim.

Qubi je po vratu i ramenima. Marija mu se pokorno prepu{ta. Ipak, imaizvesne pritvornosti u wenom dràwu. Onda se trgne, pqesne rukom po~elu i izmakne.

MARIJA: A ja na~isto zaboravila. Traìo Vas je neki ~ovek. Nijehteo da se predstavi. Kaè da ga Vi dobro poznajete. I da}ete ga primiti iako nema zakazano. Rekla sam mu da sa~ekadok se seansa ne zavr{i. Mo`da zbog nasrtqivosti i na-padno familijarnog odnosa, ali meni li~i na kakvog tr-gova~kog putnika. Da vidimo {ta ho}e?

Polazi da otvori vrata. Bog je nestrpqivo spre~ava.

BOG: Pustimo putnike neka putuju, Marija. Seansa jo{ uvektraje, draga moja. I bi}e gotova onda kada ja to kaèm.

Grli je.

MARIJA: (Prihvata igru. Hvata ga ispod pojasa)Dobro, je l’ treba da mu skandiram ”uprava, napoqe!” da

biste ga izvadili, upravni~e? Ili ste jaki samo na re~ima?

Qube se divqe i strasno. Cepaju ode}u jedno sa drugoga i bacaju se na pod.Po~iwe prili~no divqi seks. Ludaci na sve ovo naizgled ne reaguju.Ipak, nesumwivo je da su sve o~i uprte u par koji bu~no vodi qubav.[ekspir kri{om i skaredno imitira wihove pokrete. Rogowa pak uà-greno motri svojim jedinim okom u kome se cakli neopisiva mr`wa. Knezkao da se moli pred ikonom Svetog kneza Lazara. Kako uzdasi i krici

qubavnika postaju sve glasniji, tako i wegova molitva dobija oblik.

MARIJA: Tu… Tu me qubi… Tu… UUUU… Tako je dobro… Nemoj daprestaje{… Tako…. OOOO….

KNEZ: Samo se ti vrti od smrti do smrti,od sveta do sveta na mnogaja qeta…

BOG: Boè …

[ta mi to radi{? Kako si dobra…

AAAA…

..KNEZ: Odraz vodu bistri, u vodi su isti,

okom zdenac muti glavouseknuti...

184 Bo{ko Suvajyi}


11/41

MARIJAI BOG: Blizu sam… Evo me... Dolazim... Ajde… EEEE…

KNEZ: Da nam du{u vè e muwu si vodio:tek u smrti, kne`e, ti si se rodio!

Zajedno sa bu~nim svr{avawem qubavnika de{avaju se dve, naizgled nepo-vezane stvari. Gotovo u isto vreme oglase se sirene za vazdu{nu opas-nost i za~uje se sna`no kucawe na vratima. Knez nekontrolisano urlastihove svoje pesme. Ostali ludaci ska~u, drhte, {amaraju se, {tipaju i~upaju za kosu. Onda se uz strahovit tresak pozornica uvija u crno.Nakon eksplozije razorne bombe na izvaqenim vratima ocrtava se sa-blasna figura Putnika. ^uje se glas.

PUTNIK: Hej, ima li koga?

Zatamwewe.

Ostrvo 185


12/41

Prvi ~in. Scena prva

Iz razru{enog zdawa podiù se figure trojice ludaka, Marije i Boga.Scenografija se mewa. Oskudna bolni~ka soba sada postaje egzoti~noostrvo sa palmom na sredini scene i morem u pozadini. Jedino televizorostaje kao neizmenqivi i nezamenqivi scenski rekvizit. Iz wega ponovodopire glas Boga. Sada je sve~an i ozbiqan.

BOG: (Obra}a se prisutnima)Slu{ajte pa`qivo. Vi na proscenijumu! Dabome. Od sadasam ja va{ putovo|a kroz Scile i Haribde teksta. Ja sam

va{ Jan Kot i ne}u da mi bilo ko drugi kewa bilo {ta pokuloarima. Jasno?! I obratite pa`wu na artikulaciju. Re~ je o poetskom tekstu.

[EKSPIR: (Po~iwe da se wi{e u ritmu ne~ujne muzike)Plesa}emo po taktu intonacije kao akrobate nad razapetompau~inom mreè.

KNEZ: \ipati na podijumu stiha.

MARIJA: Voditi qubav sa akcentom u ritmu otkucaja srca: gore, dole,gore, dole, jen, dva.

ROGOWA: Bi}e to vatromet kratkosilaznih i kratkouzlaznih orga-zama.

BOG: Ho}u besprekornu dikciju. Da replike budu odse~ne. Bezzamuckivawa i neartikulisanog mumlawa. Prolog ~itam ja.Nakon prologa ulazi [ekspir. Spremni?! Kre}emo: sad!

(îta tekst Prologa)Voda je bila hladna. I mokra. Stoje}i na palubi svojepodsvesti, Putnik je otkidao no} i trpao je u svoja nedra. Aonda se ne{to desilo. I svi su zbuweno stajali i buqili usvoju glupost. A on se tiho iskrao iz wihovog malenog svetazabluda i uronio u vodu koja ga je upila èqno kao èna,gr~evito ga stegla silinom i snagom, i povukla ga duboko usvoju utrobu, {ap}u}i mu najne`nije re~i. Posle mnogomilenijuma, posle umirawa iz kojih je isticao ìvot, kaokrv koja isti~e iz otvorene rane, Putnik je izronio napovr{inu.U daqini se videlo Ostrvo.(Odlazi sa scene)

[EKSPIR: Davno moja muza sonet nije splela,i abaùr cvetni ne satvori hladoko moga ~ela. Poeta laureatis bejah radda budem. Al’ ne biva uvek ono {to se sniva.Smrt je pomerena, mi{ja perspektiva.[to je vi{e mrtva, to je vi{e ìva.

186 Bo{ko Suvajyi}


13/41

KNEZ: E, moj brale. Ta mnoge su budaletraìle na nebu besmrtnosti znake.Svrake. Pompezne, napuhane, zao{ijane svrake.Mesto da se sagnu u isposne rakeu du{ama svojim. I ko sme da kaè:evo, ja postojim?

ROGOWA: Davno moja du{a krvi nije pila,u kam se pretvori ìvot moj, u ad;o, Tvor~e jedini ra{irenih krila,uzmi me za ruku i vodi me sadu svoje sutone i svoje sumrake,daj mi neba crna i ra|awa duga,ostavi mi svoje besmrtnosti znake:neka ìvot zamre; nek prevlada kuga.U pacovska jutra ja utka}u semeprovi|ewa plavih i sudbine klete.Bezna|em i mr`wom pobedi}u vreme,nikad ~ovek vi{e ne}e biti dete.Al’ ti me ne slu{a{. Koliko sam re~iprosuo u jutra i crvene prugezalud…Zar su neki drugi |avoli ti pre~i?Zar ne vidi{ sumwu kako bolno kle~iu o~ima vetra, u ra|awu duge?

KNEZ: Ja se bojim sebe. I strah je u svemu{to propi{ta re~ju i crvima posta.Greh je u }utawu. I Bog je u wemu.Zar u mom ìvotu samo }utwa osta?

[EKSPIR: Zalud pri~a{ vetru. Zalud tro{i{ re~i,On }e do}i onda kad mu bude red.Al’ pogledaj, brate, daqine {to sjaje!Reci, zar to nije provi|ewa sled:~ovek je smogao hrabrosti da odeiz kruga besmrtnog {to u svemu traje,iz u~malog sveta {to ponosne slamai obi~nim ~ini. Iz crvene vodeon izrawa smelo; nada se, zacelo,da }e na Ostrvu ìveti pesmama,da }e glasom silnim odagnati tamu.

Ali zalud beì on iz sveta malih,svemu {to je bilo Bog je dao ime,i sve {to se zbiva mora tako biti!

Ostrvo 187


14/41

KNEZ: O, mi }emo krvi sada biti siti.Ti mu du{u slomi, ja poje{}u suze,ti mu pro`dri mozak, ja uze}u drob.a ono {to ostane neka Tre}i uzme:on neka mu bude propast i zla kob.

ROGOWA: Da, tako mi neba i olujnog besa,ovo }e ostrvo wemu biti grob!

MARIJA: (Stoje}i na ivici {ume, naga, slu{a wihov razgovor)Svi ste vi samo jadne budale,ìvot je bio oduvek cvet.

Nekada davno ruè su cvalei u vrtu qubavi {to moj je svet.A sada, eto, ~uh dalek glasi ne znam kako stvorih se tu.Smelom je duhu potreban spasi ja }u mu ga pruìti u snu.Ne}ete uspeti, o, nemate {anse,slomi}e vas, male, sva ta silna snaga.Kazni}e ga qubav, neàn bruj romanse:do zalaska sunca zva}e me taj ”draga”…Rodi}u mu dete.Zaboravi}e on ve} svoje sonete,i ~e`we, i snove, i neznane boli.Sazna}e da qubi, da peva, da voli.

PUTNIK: (Pliva, poluslep od iscrpqenosti)Hej, prokleta vodo, daqino bez sjaja,ti {to hladno struji{ i nanosi{ muke,da l’ tvome prostranstvu ikad ima krajail’ u beskraj pruà{ svoje snene ruke?Svaki drhtaj tvoje pihtijaste masebolno steè du{u i opija sne.Crvena si sunca ti stvorila za se,i ja nemam snage – kraj je ve}. Al’ gle!Kakva to belina u daqini zjapi?To je neka zemqa, il’ vara me gad?!Da, to neko ostrvo za ~ovekom vapi,i, tako mi svega, ima}e ga sad!Hej, pohlepna vodo i plamene kapi!Ipak sam uspeo, i jo{te sam mlad.

Al’ ovo ostrvo – kakvih li divota!ârolija samo, il’ je stvarno sve?!Svud su o~i neba i besmrtnih nota,

188 Bo{ko Suvajyi}


15/41

svud je li{}e zlatno {to peva i mre.I zumbuli rastu, i ptice tu jezdeu bestelesno, u o~aj {to vreba.Igraju i zvone zarobqene zvezdeu sjaju drve}a, u korewu neba.A ja eto stojim ispod svoda mirnog,koliko sam mali to vidim tek tu,u preplitawu beskraja prozirnog,u umirawu, u nesnu, u snu!No ~udno stvorewe prema meni mili, ja videh ve} mnogo, al’ ovako {ta?!

Ruke su mu skerlet u krvi i svili,a glava vilajet ponora i mraka,na licu mu po~iva siv osmeh ludaka,u o~ima mr`wa i znamewe zla.Strah je moja ve~nost, ja se strahom snaìm,{to se vi{e bojim, to hrabriji sam:u ime slobode i sna koji traìm ja puzati ne}u i beàti, znam.Zato, da vidimo {ta stvorewe nosiu svome trajawu i nakaznom liku.O, hajde, sudbino, pokaì se ko si:ìvi{ li u vetru il’ samrtnom kriku?

[EKSPIR: Ti, Putni~e smeli, pukotino neba,izdaleka hodi{ kroz vekove mnoge.

Tebi treba vina, pesama i hleba,tebi treba odmor za promrzle noge.Do|i k meni, stran~e, u svetlo i sunce.Ne boj se mog lika – to krvnik me stvorida rugam se svemu, da ru{im vrhuncesnagom svog oblika. Al’ du{a ne gori.Ona ìvi ve~no i druk~ije zbori.To vide}e{ i sam kada spozna{ re~izbog kojih ti, eto, i do|e kod mene:znaj, ni{ta ne moè istinu da spre~iosim ta{tine. Pohlepe. I ène…

PUTNIK: Tako mi nebesa, on pametno zbori.Koliko li snage u wegovom glasu!I, ako ga Tvorac nakaznoga stvori,

um mu krasi telo ko pena talasu.Ja po}i }u s wime i sazna}u ra{tastvoren sam: da puzim il’ da kro~im smelo.

Ostrvo 189


16/41

No da l’ je istina il’ varqiva ma{ta?Jo{ dvojica stoje – o, podmuklo delo!I u wima kipti mr`we crno vrelo.Sad je ve} izvesno – prevara je samo!Al’ po}i }u s tobom, ti, crvqivo telo, ja~i sam od tebe jer me ùdwa goniza suncem {to plamti, istinom {to zvoni.Ne moè{ me slomiti, svevide}a tamo!

KNEZ: Ti morade do}i smrt svoju da spozna{.Na{ao si no}i traè} svetle zore

i neka ti bude.No pre nego {to nam du{u da{sazna}e{ bar deli} onog {to je gore:re~i neka sude!

[EKSPIR: Da, nek sude nama i svemu {to jeste,sad zna{ da su moje bile samo la`.Al’ nekada davno – o, vekovi, gde ste – ja ne bejah sluga; ja ne bejah pa`.Nas trojica gordo rugasmo se smrti,bili smo, ko i ti, sun~ev blesak dug.Mrze} carstvo malih gde ìvot se vrtiraskinusmo hrabro taj ni{tavni krug.Putnici bez straha kroz prostranstva setedugo smo lutali - ah, godine duge.

Rapsodi i bozi, mi svoje soneteutkasmo u no}i i klonule tuge.I ve} smo mislili da ne}emo na}i,i ve} nas godine pritisnu{e mnoge,kad nas ovamo povedo{e slutwe.Do{li smo na Ostrvo umorni od lutwe, jedva nas slu{ahu premorene noge.Al’ nada se drì. Jarko sunce prìi vode se mnoè: o, umrli Boè!Koliko lepote ti stvori za sebe,i mi, eto, banusmo u rasko{ni vrtnezvani i sami. Traìli smo tebe,a svud be{e smrt u qudskoj osami…A evo, ovde, u Ostrvu {to pevati mora da jesi. Niko ne zna gde si,

al’ utkan si ve~no u kliktawe {eva,u {eboj, i qiqan, i {apate grawa…Predivnih li sawa!

190 Bo{ko Suvajyi}


17/41

No tad se rastvori utroba crvena,uskovitla{e se oluja i more,talasi `derahu belu krqu{t stena,i nemo i sneno umirahu zore.[eve nam kqucahu premorene du{e,i grawe natkrili sunce iznad glava,uz noge se privi{e vla`ne poviju{e,a zene grizo{e crne vojske mrava.Iz koè nam po~e{e da izlaze crvi,i zmije u srcu pojedo{e dane,ruke izniko{e crvene od krvi,

postadosmo zveri {to mr`wom se hrane!Eto, sad zna{ za{to uzalud ti do|e.Ne moè{ postati druk~iji ni ve}i – ti nema{ taj dar.

ROGOWA: No, dosta je pri~e. Pre|imo na stvar.

PUTNIK: Video sam jednom kako zvezde plamte,lelujale su tiho, kao sen.Samo tren su crvi znali za{to pamte…A ja? Ja ne bejah kratkove~ni tren.I zato, vrlino, pomozi svom robusad kad o~i stravi~ne kreto{e na mene;wihov sjaj je vrisak {to vodi ka grobu,wihov sjaj je ìvot u utrobi ène.

Hiqade ra|awa na wegovom licu,a ja tako sam.Boè, zauzdaj svog krvnika, ubicu,sad znam.Ali ne, jo{ snage izvire u telu,wemu nesta dah.Pogledom ga slamam, urli~e i pada.U o~ima silnim nema mr`we sada.Osta samo strah…

ROGOWA: Mirni su morski bulevari,smrt je umrla kle~e}i smerno.I posle svega, samo nage stvari,i bol {to krvari. Neizmerno.

[EKSPIR: Vreme se smeje kurvaju} sate,

dani se plode, a vode brode,svakome do|e trenutak, brate,kad se na kraju ra~uni svode.

Ostrvo 191


18/41

PUTNIK: I, evo, tu sam. êkam tvoj glas.Pobedih slugu, a gde je car?Zna~i, jo{ nije kucnuo ~as!U redu stvar.(ûdovi{tima, koja bezglavo beè)Beìte, huqe, vi jadne zveri,Volim vas, ipak, jer vas sumwa rodi.Bili ste èqni sun~eve k}eri,A na{li mr`wu {to mr`wu plodi…(Polazi daqe. Onda ugleda ne{to na ivici {ume. Zastaje)[ta se to beli u kro{wi neba?

Da l’ re~i silne il’ drugo {ta?!Mo`da jo{ neki uàs me vreba,mo`da jo{ neko znamewe zla.Pri}i }u bliè dok {uma gori,u toj belini izvire sena,naga je ba{ ko Bog {to je stvori.Sawam li? Pa to je prekrasna èna.Lep{a od svega {to ìvot za~e:predivna tvar.Ali za{to joj drhte ramena?O, Svemogu}i, pa ona pla~e!Proba}u da je ute{im bar.

MARIJA: ûdne su no}i pokraj prozorakad tama spusti prozirni veo;

tad sleti tiho na moje srceneuni{tivi crni an|eo.On mirno do|e s vetrom {to jecananose} telu poàre plama,i no}i tad su sva moja deca…A s jutrom opet ostanem sama.I ~ekam ùdno tog vetra dahe.I rosim burne pramene snau vrtlog krvi bezumne, plahe…Za qubav samo jo{ molim ja.No ~emu snovi i ~emu ~e`we?Ostrvo zauvek pobedi strast.

PUTNIK: O, lepa gospo, sve svoje te`wedajem za tvoje qubavi vlast.

[EKSPIR: (Vire}i iz prikrajka)I uspe èna nejaka, slaba,tamo gde nisu ja~i od we.

192 Bo{ko Suvajyi}


19/41

U cvetnoj rasko{i kelerabaon je celiva i grli je.Vidite, bra}o, skr{i se umte smele huqe plamenog srca,i nebeski on zameni drumza drhtaj `ene {to pla~no grca.No, haj’mo sada, vi, morske ptice,sve be{e gotovo tu i bez vas.Vi, ~udna bi}a, mrske ubice,nikada ne}ete prona}i spas!A ni ja s vama… Kako smo jadni!

Vesnici smrti i sebi gadni!(Prisutni ponavqaju, kao odjek)I sebi gadni… I sebi gadni…

Odlaze. Zatamwewe.

Prvi ~in. Scena druga

U improvizovanoj kancelariji ispod palme, za grubo sklepanim stolom,zadubqen u nekakve papire, sa viwakom u ruci, razga}eni Bog. Gorko

lamentiraju}i nad sopstvenom zlehudom sudbinom, ulazi Rogowa.

ROGOWA: [ta li sam ja Bogu zgre{io da zavr{im ovde sa ovim

idiotima, dilejama i dramoserima? Svet propada, roje sesmrtonosne bolesti, ubistva nikad nisu bila ingenioznija,a ja tra}im vreme na ovom groznom ostrvu. Moj talenattrune i propada.

BOG: Polako, moj mladi, gnevni ~ove~e, polako. Ne boj se, svet }eneminovno propasti i bez tebe. A {to se ovog mesta ti~e, itu mo`e{ da bude{ spokojan. Mesto je na svome mestu.Sasvim. A i ti, bez dileme. Krio si uspe{no svoj identitetvekovima. Satanailo, Nepomenik, Hromi Daba, ]opavi,Sotona, Maestro, Repati, to su samo neki od tvojih brojnihpseudonima. Niko nikada u istoriji qudskog roda nijeraspolagao takvim obiqem imena. Ni mogu}nosti.

ROGOWA: (Skromno)Bojim se da precewuje{ moj zna~aj.

BOG: A ja se bojim da ti potcewuje{ moju inteligenciju. Da, da.Ne pravi se blesav. Znam {ta mi radi{ iza le|a.

ROGOWA: Ja?! Ne{to radim?! [ta to pri~a{?

Ostrvo 193


20/41

BOG: Da se ne laèmo, slep~o iz Slep~evi}a! Ti si taj! Denun-cijant. Izdajnik. Juda Iskariotski. U predstavi sudeluje{samo zato da bi mogao nesmetano i na miru da se pozabavi{svojim subverzivnim aktivnostima. Radi{ mi o glavi. Tu-àka{ me nadre|enima. Priznaj!

ROGOWA: Ne razumem o ~emu…

BOG: Zna{ ti dobro. Neko me je cinkario nadle`nim organimazbog nehumanih metoda koje, kaù, primewujem prema svojim{ti}enicima. Prebacuju mi da sam postao ravnodu{an. Dasam izgubio veru u qude. Optuùju me za prekomernu upo-

trebu sile. Do detaqa opisuju mehanizme mu~ewa i torturekoje se tobo` po mom nalogu sprovode nad pacijentima uovoj ustanovi. [ire se glasine o gnusnim seksualnim orgi- jama. Pomiwu se krvave intrige, masonski simboli, zaverei tajna dru{tva. âk se stiglo i do re~i: genocid. Ba{ tako.E, ali imam i ja svoje dou{nike i {pijune. Sve sam saznao izprve ruke. Neko mi nesumwivo radi o glavi. Nekakav nabe-|eni revolucionarni nihilista. Neprilago|eni drkayija.Zavrbovani verski fanatik. Jedan od onih kojima je tero-rizam vera, oru j̀e zastava, atentat pogled na svet.Kad maloboqe razmislim, vidim ovde samo jednog tipa koji odgovaragore navedenom psiholo{kom profilu. Slaè{ li se?

ROGOWA: Nemam ja ni{ta sa tim va{im prqavim administrativnimintrigama i spletkama. Ti si za mene vazduh. Providan.Transparentan. Ne postoji{.

BOG: Ima{, ima{, itekako. Ti si predvodnik svih pobuna izavera u istoriji ~ove~anstva. Organizovao si, pod razli-~itim imenima, pokret bugarskih jeretika, udruèwe bo-sanskih bogumila, sektu italijanskih katara, {izmu pro-vansalskih albiàna. Ti si alfa i omega svih krsta{kihratova. Majstor medijske manipulacije. I sva ta uludoprotra}ena energija tokom tolikih vekova i milenijumazbog ~ega? Ja }u da ti kaèm zbog ~ega. Zbog bolesnequbomore.

ROGOWA: Ako je neko ovde bolestan to si nesumwivo ti.

BOG: Vidim date buntovniduh jo{ uveknijenapustio.Izgledada}emo morati da poja~amo tvoje dnevno sledovawe elektro-{okova. Utuvi dobro! Otkri}u ja ve} inspiratore i organi-

zatore zavere. A kada ih uhvatim zaàli}e dan kad su serodili. Obe}avam ti.

Pre|a{wi izlaze sa scene. Zatamwewe.

194 Bo{ko Suvajyi}


21/41

Prvi ~in. Scena tre}a

U studenoj pe}ini, koja ogoqeno{}u i gluhotom asocira na bolni~kusobu iz Prologa, [ekspir, Knez i Rogowa. Rogowa lamentira nad sop-stvenom zlehudom sudbinom.

ROGOWA: Dok zora snena stidqivo zarigrimizne o~i vetrova mru:pustiwski bozi i `reci stariiz tla besplodnog rastu i zru.Ja, ni{tim stvoren, ubogim zrak,

u tami trajawe otpo~eh svoje,du{u mi prigrli najdubqi mrak,kao u kov~egu {to sazda Noje.Zlobno se smeju} vreba me ad,tek slaba nada puni mi grud.Ipak, ne vapim nebesa hlad.Ja ho}u samo da saznam za{toposlan sam ovde gde vlada smrt,gde krila sna su pra{na i crna.a è|, hitronoga, bezumna srna,napaja mramorom pustiwski vrt.Po|oh ve} davno. Putevi vodena razne strane. I nisam sam.Stazom bez kraja kosturi hode.Wihov put znam.

Da l’ i ja istu sudbinu imamko oni {to se klonuli rode,il’ neumrli pronosim plam?Tek {to me za~e pramajka Terana me boànski dolete san,ne`no me prigrliv me| topla pera:na kril’ma wegovim do~ekah dan.A onda svanu ruìca zora,tromo nebesa tad obli krv.Ko reka bludim iz {umnog izvoramisle} da granica, ja, bedni crv,mogu nadma{it {to Bog mi dade:hridi slomiti, ve~ito mlade,{to sna`nog srca i silnog okaputeve moje bezumne slede.Jer svaka reka u svako dobaiz svoga èli isko~it toka.Spazih tad orla, pustiwe kneza,krilima svojim {to para zrak,

Ostrvo 195


22/41

golema kquna, surova keza,on meni nameni ve} hladni mrak.Slepilo stra{no ovlada mnomeo~i mi kqucati kad po|e zver.Ostadoh slep. Celog svog dobamene je pratio nevid i jad.@ivqah ko pseto {to ~ezne groba,mira, pokoja, da smeni glad.Svakom je tako, kad do|e vreme,o~i iskquco nemio stvor.ôve~nost qudsku, pogano seme,tako sad peva slepaca hor.

[EKSPIR: Reci mi, ba}o: ~emu taj zbor?[to si nas doveo u ovaj torkad smo pred Putnikom povili vrat?!

ROGOWA: (Uzima batinu. Gnevno)Jo{ nije gotovo. êka ga bat!Glava }e copnuti ko da je diwa.Zar da se tako izvu~e sviwa?

KNEZ: Polako, bra}o. Dok dan ve} tiwa,i no} se razliva po plotni neba,vaqa nam smisliti {ta wemu treba.

ROGOWA: [ta bi sa zmijom koja te vreba?Ono {to pastir reduje svak:glavu joj smrskati. Spaliti svlak.

[EKSPIR: Ne, bi}e wemu dovoqan braks onom apsidom, a`dajom, alom:ta ume muà pravit budalom.

KNEZ: Me}e mu brwicu sa zlatnom `valom:telom mu poùdu greje u mrakudok du{i re~ima prostire raku.

[EKSPIR: Ja bejah vredan i spletoh zamku:pozvah ih no}as ovde, u {umu,da slepac spozna stra{nu ujdurmu.

ROGOWA: Da, on }e tajnu otkriti umu;vide}e ènu kojoj se dao,i grozne istine saznati, jao!

[EKSPIR: A sada, tutaw! Evo ga, stiè!

KNEZ: Nekad je leteo, sad samo gmiè!ROGOWA: I smrti hudoj taj sve je bliè.

Pre|a{wi izlaze sa scene. Zatamwewe.

196 Bo{ko Suvajyi}


23/41

Drugi ~in. Scena prva

Isledni~ka soba. Preplanuo i u kupa}im ga}ama, sa rejbankama na nosu,ispod poznate palme gluvari Bog. Na sto~i}u ispred wega fla{a jefti-nog viwaka sa dve ~a{ice, prqavi karirani stolwak prepun ostataka od

hrane i muvqeg izmeta. Tu je i neizbe`na gola sijalica koja visi saplafona scene. I diktafon. Ulazi [ekspir, odsutno mrmqaju}i ne{tosebi u bradu.

BOG: (Izve{ta~eno qubazno)

Izvolite, gospodine [ekspire, izvolite. Raskomotite se.Ne{to ste mi, ro|eni, mnogo propali. Kao da idete sa neke”netrenke terevenke”, {to bi rekao Va{ pesni~ki pretpo-stavqeni, Laza Kosti}. Predusretqivo mu sipa pi}e. Pret-postavqam da nemate ni{ta spro}u jednog viwa~i}a.( Daje mu pi}e, pa se onda kao predomisli i izmakne ~a{u,preduhitriv{i na taj na~in wegov pohlepan pokret)Prvo posao pa onda zabava.

[EKSPIR: Zvali ste me. [ta ste hteli?

BOG: Ne morate tako odbojno. Ne èlim da ovo preraste ukonvencionalnu isledni~ku scenu. Nemate razloga za strah.Ne}e ovo biti slu~aj montiranog procesa, kako je to po-tresno svedo~io u svojoj kwizi Roj Medvedev. O ne, ro|enimoj. To {to sam Vas zamolio da hitno do|ete u moju impro-

vizovanu kancelariju pod otvorenim nebom ne zna~i da steuhap{eni kao Boris Davidovi~. Svi smo mi odavno uhap-{eni. Samo su okovi od druga~ijeg materijala. Pozvao samautora teksta koji imam ~ast da reìram na ~a{icu raz-govora u vezi sa na{im zajedni~kim projektom. Ima li i~eg~udnog u tome?

[EKSPIR: Ako je ve} re~ o ~a{ici, onda neka bude ~a{ica.(Otima mu ~a{u i pije na eks)Tako je ve} boqe. A {to se ti~e razgovora, ja sam otvoren zabilo kakvu vrstu komunikacije.

BOG: Drago mi je {to to ~ujem.

[EKSPIR: (Osmelio se odjednom)Ma dosta je bilo ove farse! Da ~ujem optu`be. Kwièvna

{pijunaà, kampawa protiv crkve, zavera protiv dràve?!O ~emu se ovde radi? O politi~koj represiji?

BOG: Ne optuùjem Vas ni za {ta.

Ostrvo 197


24/41

[EKSPIR: (Ne reaguje na upadicu. Pao je u vatru)O strahu i nadi Nade`de Mandeq{tam. 7000 dana u SibiruKarla [tajnera. O la`nim priznawima. Montiranim pro-cesima. O istra`nim sudijama i islednicima. Qudima kojise gu{e u vlastitom izmetu u vagonima za stoku. O razbija-wu glave o tamni~ki zid. Hicima u potiqak i prosutim lo-bawama. O ”dobrovoqnim” priznawima pod pretwom hap{e-wa i odvo|ewa dece u domove za besprizorne. O svim onimoblicima torture i nasiqa koji se neprikriveno odvijaju upodrumima qudske svesti od Hrista do na{ih dana.

BOG: Da niste ludi, upla{io bih se da ste si{li s uma. Niko Vas

ni za {ta ne optu`uje, dragi moj dragovi}u. Mislio samsamo da pro}askamo malo. Kao rediteq predstave, moraobih da razre{im neke profesionalne nedoumice. Recimo:kakav }e biti kraj?

[EKSPIR: Jo{ ga nisam napisao.

BOG: (Odjednom prasne)Some jedan somborski! Da li ti ja delujem kao majmun bezrepa? Abezjana?

[EKSPIR: (Upla{eno zamuckuje)N…n…nisam to m…m…mislio…

BOG: Ma nemoj da me zajebava{! Priznaj. Re{io si da me na krajukomada ukloni{ sa scene. I da se prijavi{ na neraspisankonkurs za moje upra`weno mesto. Samo {to jo{mora{ i daga uprazni{. U tu svrhu si me, dabome, prijavio nadle`nimvlastima! Anonimna dojava, a? Govori!

Nemilosrdno ga udara po glavi. [ekspir se uzaludno brani.

[EKSPIR: Nisam ja ni{ta… Ne znam o ~emu govorite.

BOG: (Smiruje se)Vide}emo.(Sipa pi}e u dve ~a{ice)Pretpostavqam da jo{ jedna ~a{ica ne bi bila naodmet.Do{ao si na dve noge. Samo, nisam siguran da si to izaslu`io…

[EKSPIR: (Oblizuje usne. Promuklo)Ja nisam kreator zavere. Ali to ne zna~i da zavera nepostoji. Siguran sam da bi Vam moje o~i i u{i bile drago-cene u razotkrivawu tog gnusnog ~ina. Mislim da mi je to

patriotska du`nost.BOG: (Ma{e ~a{icom pred wegovim o~ima)

Ne znam za{to bih ti verovao.

198 Bo{ko Suvajyi}


25/41

[EKSPIR: Zato {to ste mi pruìli priliku da postanem slavan, popu-laran i bogat. Zato {to reìrate moju predstavu. Zato {toste dobri prema meni. I zato {to }ete mi sada dati to pi}e.

BOG: (Posle kra}eg predomi{qawa i ne}kawa daje mu ~a{u kojupre|a{wi halapqivo ispija nadu{ak. @uta teku}ina muse poput pene sliva niz usta. Bog sa ga|ewem nastavqa)Jo{ ne{to. Putnik i mladi} su otac i sin? Kako da shvatimwihove funkcije u tekstu?

[EKSPIR: Putnik oli~ava è| za znawem, pobunu i ùdwu za novim inepoznatim.

BOG: Ve} vi|eno. A de~ko? Malo je zagubqen, rekao bih.[EKSPIR: Mladi} je tragi~na figura. Ne{to kao Edip i Elektra

uzeti zajedno pa dignuti na kvadrat. Otac ga je {ikanirao,sa majkom se saìveo. Seksualno. Osoba krhkog du{evnogsastava i nestabilnog nervnog ustrojstva, bez definisanogpsiholo{kog profila i izgra|enog sistema moralnih vred-nosti.

BOG: Pretpostavqam da je podloàn manipulacijama?

[EKSPIR: Izuzetno. Spreman je da u~ini bilo {ta za nekoga ko mu senametne kao autoritet i tako mu na neki na~in kompenzujeizgubqenog oca.

BOG: (Zadovoqno trqa ruke)Izvrsno. Upravo mi takav treba. Neko mora da posvr{avasve te prqave poslove koji su se nagomilali tokom pro-

teklih vekova. Bi}e mi od koristi, nesumwivo.[ESKPIR Pazite samo da ga ne povredite. Wegov um je lomqiv nakit

koji se neopreznim rukovawem lako moè razbiti.

BOG: Ni{ta se ti ne sekiraj zbog toga.(Iznenada)Reci mi, da li je Rogowa kolovo|a?

[EKSPIR: Pa, moglo bi se re}i…

BOG: Znao sam. Zakuca}u mu one pederske ro{~i}e u wegovuprozuklu bandoglavu tikvu.

[EKSPIR: … da nije.

BOG: Kako to misli{: da nije? [ta to trabuwa{?

[EKSPIR: (Sam sipa tre}u ~a{icu)Jednostavno je. Ima nas trojica. Ko je od nas trojice ve} jednom dao nalog za atentatorsko-diverzantsku akciju ukojoj je jedan vladar ni kriv ni duàn bio rasporen kaogove~e?

Ostrvo 199


26/41

BOG: Knez! Kako sam samo bio glup. Pa naravno. Nacionalniideali, kult `rtve, istorijska potrebitost. Kao da sam im ja kriv za nacionalnu katastrofu. Sve poraz do poraza. Uwihovoj istoriji, samo su pobede bile gore od poraza.Slu{aj. O ovome nikome ni re~i. O~ekujem izve{taj sasastanka zaverenika u najkra}em mogu}em roku. Ajde sada,bri{i… I zovi mi svoju luda~ku sabra}u da nastavimo saprobama. Vreme nam isti~e. Tutaw!

[EKSPIR: Ve} tr~im.

Lewo se povla~i ka izlazu. I Bog odlazi sa scene. Zavesa.

Drugi ~in. Scena druga

Ve} poznata pe}ina. Oko we pusta {uma. Pojavquje se Putnik. Ulazi u{umu, nesigurna koraka. Oprezno se osvr}e oko sebe.

PUTNIK: Ve} mnoge godine prosu{e iweu moju kosu, u gr~ komete,i sre}a meni otvori {kriwe, ja dobih ènu, qubav i dete.Svi moji hudi raniji snovisada su samo ocvali prah.Niko ne moè ve~nim da plovi,

pa ni ja nisam besmrtni dah.Qudi su strah. Polegla trava.O, kako malo ponekad trebada na|e{ vino zaborava.U meni qubav lebdi za snom,i pesma skida s talasa penu.Na|oh se tu – u kratkove~nomdisawu kojim Bog stvori ènu.Ipak, ponekad poàr zaplamti,i pro|e telom nemira crv.To ne{to davno u meni pamtida mladost be{e prevrela krv.Tad moram te{ku, neznanu tuguu vino utkati, ugasla zeno.Tad ~e`wa stvara bisernu dugu,

a misli lete daleko, sneno.I sve su ~e{}i ti dugi sati,i vino sad ve} ùborom te~e

200 Bo{ko Suvajyi}


27/41

venama crnim. I pada ve~e{to dane sre}ne sve vi{e kratia du{a pati.

ûje se àgor. Skriva se iza obli`weg drveta. Dolaze Marija i mladi}.Razdragano se jure i smeju. Zastaju s druge strane drveta, zagrqeni.

MLADI]: Kamo da nije te huqe {to pije!Zar toga bednika da zovem ”o~e”?!Ni za {ta vi{e taj starac nijeosim da kuwa, `dere i lo~e.Ruina tamna propale du{e,

o, za{to po|e ti, majko, s wim?On je od onih {to qubav ru{e,on nije ~ovek ve} mutni dim.Ja ga se stidim i mrzim pesme{to pijan pri~a, bunca i laje.Ja ho}u qubav sa zlatne ~esme,a ne smrdqivu {to mr`wom traje.

MARIJA: Strpi se, sine, jo{ nije vreme,wega }e uskoro po`drati smrt.O~i mu gasnu, ruka mu vene,a nama ostaje zemaqski vrt.Ostrvo pusto, i ti, i ja.Ne, niko ne}e videt na{ greh.Da}u ti, sine, qubav bez dna,ti meni mladost, poùdu, smeh.

PUTNIK: (ûo ih je. Izlazi)Vidi{ li, èno, predznak oluje{to mukli prezir utka u kam.Nejasna ~e`wa sad dru{u truje,klonulost meni podiè hramprqav i lep; ja bejah slepda bih video slomqena krilaumrlog orla. I sad u trenu ja shvatih sve. Da, ti si bilaprokleta vila {to tamnu koprenuna o~i stavi: o, |avle krvavi!Sve lepo u meni ti sru{i, surva,voleh te tako da prezreh sne.A ti si samo ocvala kurva

{to pqunu qubav, {to pqunu sve,i ~ak i ro|enog sina htedebez trunke srama da zavede.

Ostrvo 201


28/41


29/41

PUTNIK: Tvoj glas je silan. On ra|a strah.Znam, tvoja je ogromna mo}.Nudi{ mi svetlost da prodam dah?!Ali ne. Ja ipak ostavqam no}.Ja prognah qude, a sad i tebe,tvoj svet je prqav, glup je i zao,u wemu svako misli na sebe,i svako broji kol’ko je dao.

BOG: Da, ja sam znao. Ali znaj jedno:kad bude{ pao u smrtne muke,

nikoga ne}e biti kraj tebe,niotkud nikog da ti pruì ruke.

PUTNIK: Da l’ sawam? On re~e to i nesta.Pa ipak stvarno videh ga ja.Jo{ dim se vije sa onog mestagde kro~i re~ju taj tvorac sna…A sada? O, a {ta sad?Davno ja bejah snaàn i mlad.I, evo, opet na po~etku.Zgasla mi mo}.No sa~ekajmo da pro|e no} – nek’ zora svane.Tad }u preduge prole}ne daneispuniti nekakvim smislom.

Spavajmo sad.Ulazi u obli`wu pe}inu, pali logorsku vatru i sprema postequ odpaprati. Leè da spava.

Drugi ~in. Scena tre}a

Na sceni Knez privezan za palmu. Pored wega Mladi} sa bi~em u ruci iBog koji nehajno manikira nokte. Mladi} ~eka naredbu. Kada ona padne ite{ko olovo na vrhu ko`nog remena s fijukom pada na ~ovekova neza-{ti}ena ramena, grudi i lice. Jadnik se previja u mukama.

BOG: Priznaj, brate. Nije to tako te{ko. Kaè{ lepo: ”Ja sam, i{lus!” Yaba se gica{. Svi dokazi ukazuju na tebe. [to ne

prizna{ kao ~ovek pa da prekratimo muke. [ta te ko{ta tamilo{ta?! Vidi{ da nam je svima ve} pomalo neprijatno.Ajde, mali. Navali!

Ostrvo 203


30/41

Bi~ se s fijukom spu{ta na ~ovekova ramena. Jauk. Pauza. Glas.

KNEZ:. Nemam {ta da priznam. Nevin sam.

BOG: I ja sam. Imao si prilike da se uveri{ u to. êk, ~ek. Kadsmo ve} kod toga. O}e{ da ti namestim onu moju ribu,Mariju?! Svi|a ti se, je l’ da? Uzmi je. Kad je Bog biocicija. Samo mi mora{ parafnuti autogram evo ovde…(Podnosi mu par~e prqavog, izgu`vanog papira pod nos)… To su spiskovi izdajnika i wihovo unapred sro~eno pri-znawe. Da se ne mu~e. Razmi{qaj ovako. Ti ih i ne poznaje{.Nikome ne}e{ nauditi. Samo }e{ mal~ice sjebati [eks-pira i Rogowu. Oni te ionako ni~im dobrim nisu zaduìli.[ta te boli uvo za te teletabise? Oni su o tebi govorilisve najgore.

KNEZ: To nije istina.

BOG: [ta misli{, ko te je ocinkario, a? Raspitaj se kod [eks-pira o tome.

KNEZ: Ne verujem ti. I ti si se pokvario od Kosova. [ta ti sedesilo? Istekao ti rok upotrebe?

BOG: Jok. Samo se zezam. Uostalom, ja sada nisam tema. Reci mi,kako si to smislio? Odaj mi strategiju. [ta bi upotrebio?Podmetnutu bombu, hanyar, svileni gajtan? Ili ne{to novo?(Mladi}u)De~ko, zabu{ava{, a?

Udarac-krik.

KNEZ: Ja nisam atentator.

BOG: Da, ti nisi Milo{. Ali te to ne bi spre~ilo da meraspori{ od u~kura do grla bijela, samo kad bi ti sepruìla prilika. I kad bih ja imao to {to se traì.Mislim na u~kur i bijelo grlo.

KNEZ: Milo{ev podvig je bio veli~anstven. Blistavog kopqaokrenutog naopako, na mo}nom kowu, oti{ao je u nepri- jateqski tabor…

BOG: Wegov vladar ga je optuìo za izdaju. Ni{ta drugo mu nijeni preostalo.

KNEZ: Oblagali su ga zavidqivci koji su kroz prste gledali ibici se divili.

BOG: Sam je zaslù io svoju sudbinu. [ta mu je trebalo da seonoliko kur~i pred boj. Nije vam, brate, ni{ta skrivio VukBrankovi}. Na knezu je bila odgovornost. Wegova je odluka.Wegov je i hibris. I ti to zna{.

204 Bo{ko Suvajyi}


31/41

KNEZ: Svetog i ~estitog kneza, srpsku krunu zlatnu, wega mi nediraj! Jesi ~uo! Ima da te robijam, bre!

BOG: Pusti ti kneza Lazara. Wemu je lako. On je izabrao. Odre-{io se od ovog sujetnog sveta. Kao da je tu i imalo {ta da sebira. Dodu{e, ne moè se re}i. Mislio je i na vas, svojepotomke. Kao da nije znao kakvi }ete se izroditi. A morao je. Kao da nije znao da }ete ga se prvom prilikom odre}i. Aodrekli ste ga ste.(Mladi}u koji, zaduvan, bri{e znoj sa ~ela)Stani. Dosta je bilo. Ne èlimo da ga ubijemo. Jo{ }e nambiti potreban.(Knezu)Ostavi}u te malo samog. Idemo, mali. Nema{ kuda dautekne{, ~estiti Kneè. Ostrvo je svuda oko tebe. Ono jeve~no. Uìvaj u samo}i. I ne brini. Vrati}emo se.

Mladi} i Bog izlaze. Ulaze [ekspir i Rogowa. Zate~eni su prizorom.Knez se moli, razapet na grotesknoj krstolikoj kro{wi palme.

KNEZ: Ti koji si istinski uzdodrà i svemilosni obnoviteqsvemira, udesi da sve blagodeti nebeske navale na nas. Da sesaberu visota svemilosnaja i ìvot nestaraju{tij...

[EKSPIR: ... i ino~e i kurve...

KNEZ: ... i nebesnaja pesma...

ROGOWA: ... i psi {antavi i kusi i repati...

KNEZ: ... i vi{wi Jerusalim i carstvo boìje...

[EKSPIR: ... i preqube i pederi i blagoutrobije ène...

KNEZ: ... i beskona~naja ìzan...

ROGOWA: ... i guke telesne i ~ibuqice gnojne...

KNEZ: ... i nebesnije dobroti...

[EKSPIR: ... i {uqevi mnogi...

KNEZ: Prospi, Premudri, more nebeske visote, i ozari besko-na~nom svetlo{}u nas rabe tvoje ni{~e i nedostojne. Ogrejnas milo{}u svojom nepresu{nom, Gospode. Pomiluj. Isohrani.

[EKSPIRI ROGOWA: Amin.

Osloba|aju ga uza, i uzev{i ga ne`no pod ruke, odlaze sa scene.

Zatamwewe.

Ostrvo 205


32/41

Tre}i ~in. Scena prva

Svi}e. Putnik je jo{ uvek na istom mestu. Odsutno i mehani~ki yara poogwi{tu hote}i da podstakne plamen koji se lelujavo, ali nezaustav-

qivo gasi. Preko no}i je osedeo. Star je i slep. U jednom trenutku,Mladi} izlazi na scenu i seda pored Putnika. Otac i sin dugo sede i}ute zajedno. Zatim Mladi} kona~no progovara.

MLADI]: O, Putni~e, crve oteàli,

svekolika behu tvoja znawa

dok mlad be{e, vatra u povoju,

mo}nih dela, vanzemaqskih sawa,

tad utehu imao si svoju,

da za tebe svetle umirawa,

i tvom delu besmrtnost se klawa.

Al’ to be{e davno doba, rode,

i to doba ne vra}a se vi{e,

sad si samo kriptogram slobode,

ogoqena prozodija ki{e;

tvoje ruke drhte, vid se muti,

i na telu tvome smrt se gosti.

Du{a tvoja pla~e, bolno }uti,

ophrvana senima pro{losti…

PUTNIK: (Ne prepoznaje ga)Da, neznan~e, mo`da ima{ pravo!Godine su, evo, iza mene,povrh glave lebdi crna sen.Du{a ~ezne u nebo da krene…Al’ saslu{aj wu bar jedan tren:{iroko }e otvoriti vratakoja ve~nost drè zatvorenom.Mlad jo{ bejah kad kretoh na jug,povu~e me ne{to strano svima,i sam po|oh u taj ~udni krug,carstvo {uma, kamena i dima.Dugo ja sam lutao u tami, jeo li{}e, korewe i zmije.Na Ostrvu sve bilo je mrtvo.

Sve? A ìvot? Gde se ìvot krije?Traìo sam i prognao nadu,o, jezive, vi tople i mrtve

206 Bo{ko Suvajyi}


33/41

o~i {to ste mislile da znateovom svetu za{to pripadate!Ve} ne mogoh prebrojati `rtve{to put taman kosturima krase.Groznog l’ puta, groznih opomena!U dnu no}i zasija tad senacrne kose, o~iju od svile.Za trenutak zaboravih na sei potr~ah do predivne vileda zajedno podelimo tamu.Bez re~i mi ona dade ruku,

sjajnu kosu, o~i, sebe samu.Al’ zadrhta u o~ima zmija,video sam dobro gde palaca,u snu spazih kako ne{to sijai sve bliè grudima se àca.Istrgoh joj no` i kretoh na wu,nestade je u sivilu mraka,i ostade samo odjek smehau ~arobnom skrivawu oblaka.Svu no} drhtah i prokliwah sebe,a pred zoru spremih svoje stvari,zaboravih zlu kob, crne slutwe,i, dok zemqa poda mnom krvari,}utke kretoh tamnom stazom daqe,

tragaju}i za vratima pakla,tajnom smrti i odbleskom raja.

MLADI]: Da l’ samo to hteo si mi re}i?

PUTNIK: Ne, ono glavno tek sad moè{ ~uti.Al’ nek re~ mi silna tek lagano kro~i jer mi du{a tugu, i skoru bol sluti:orlove gde kquju svevide}e o~i,gavrane u krvi, uzburkano more.A ja nemam snage da podgrejem ùdwe,niti moje ruke snage da se bore.Nebu ostavi}u posrebrene }utwe,tebi crv istine i svitawe zore.Mnogo dana pro|e i ja daqe kretekad nejasna sumwa ispuni me cela:

ispred mene tiho plakalo je dete, jecaji se ~u{e iz nejakog tela.Saàqiva srca, ja pritr~ah, klekoh.

Ostrvo 207


34/41

Te nevine o~i crvene od zime…”Odakle si, mali? Za{to pla~e{?” - rekoh.Mali{an tad re~e: ”Smrt je moje ime!”I olujne kanye {~epa{e mi srce:o, prokleta {umo! O, prokleti dane!hladan crni plamen saèè mi telo,u glavi mi jeknu jeziv smeh satane:”Pijan si od svojih pesama i vina! – povika stvorewe ko da mi se ruga,zar ne}e{ da klekne{ i zagrli{ sinaro|enog u no}i za~aranog kruga?”

Od tad ìvim ovde ko pustiwak neki.Iz besmrtne pesme stvorio sam ènu,iz wene utrobe sina koji luta,znaju} da }e do}i na kraju mog putada mi kosti stare u nebo odnese.

[EKSPIR: (Iz off-a)Tad povrve{e sve nakaze iz pakla,ène inorodne, i gubave, i pro~e,u ostvarewe kosmi~kog debakla.Mladi} tad prozbori…

MLADI]: Do{ao sam, o~e!

Putnik se uhvati za grudi i skqoka na tlo. Dolaze Knez i Rogowa. Hvataju se, zajedno sa Mladi}em i [ekspirom, u naopako kolo nad telom

koje se izvija u samrtnom ropcu.

Tre}i ~in. Scena druga

Na sceni gola, pokisla palma i musav sto. Stolica je uklowena. Snaànpqusak obliva pozornicu. Ki{a prodire u sve misli i pore. [}u}ureni

jedan pored drugoga, Knez, [ekspir i Rogowa. Zavereni~ki {apat. Malodaqe, Marija. Luda~kog pogleda i raspu{tene kose, vitka i uspravna,oblivena ki{om, kao stabqika zasa|ena u zemqu i izloèna blagorodnomnebeskom vrtlaru, mokre haqine prilepqene uz telo.

MARIJA: Curi ki{a. Menstruira Bog. Kap po kap. U jednoli~nim

razmacima. Mrzovoqno napu{ta sebe kao da bi iz sebe iimao kud. Svaka kapatka se lagano otkida. U letu pretrpi~udesne metamorfoze. Mo`da drasti~nije od onih koje ~o-

208 Bo{ko Suvajyi}


35/41

vek doìvi za svoga qudskoga veka. Kapatka naime u tomnedeqivom ise~ku vremena muwevito izmewa svoj oblik.Najpre vretenasti. Pa spiralni. Pa srcoliki. Iza svakogtupog udara o porcelan tla skupi se bezobli~na quspabeline. Koja neumorno mqaska i glo|e ostatke ~esmova~e.Ostatke celog. Dok ne padne slede}a kap. A onda je ve}kasno.

[EKSPIR: Eto, i ona je flipnula. Lepo vam kaèm. Mi nemamo vi{emoralnog prava da ~ekamo. Izloèni smo stravi~noj psi-hi~koj i…

(Pokazuje na Kneza)…

fizi~koj torturi. On mora da nestane. Ili on ili mi.Tre}eg nema.

KNEZ: Ne{to si mi se, brate, mnogo uzrujao zbog mojih fizi~kihmuka i ozleda. Pitam se, da li je stari dobri Bog ipak bio upravu, a? Da nisi i ti upleo svoje spisateqske ru~ice uflagrantno kr{ewe mojih gra|anskih, qudskih i demo-kratskih prava?

[EKSPIR: (Bali, u uzbu|ewu, i prska pquva~kom sve prisutne)Nevin sam kao novoro|en~e.

ROGOWA: (S gnu{awem)I isto toliko sluzav. Dosta! Slu{ajte me, bra}o ludaci.Zaboravimo pro{lost. Moramo biti jedinstveni. Kucnuo je~as.

KNEZ: (Karikira)“Od sada sam ja va{ putovo|a kroz Scile i Haribde teksta.Ja sam va{ Jan Kot i ne}u da mi bilo ko drugi kewa bilo{ta po kuloarima. Jasno?!”

[EKSPIR: Pravi je skot, zaista.

ROGOWA: Da se zakunemo, bra}o. Sloboda ili smrt!

Svi ustaju, sa glavama pore|anim u krug, iznad stola.

SVI: Sloboda ili smrt!

ROGOWA: Idemo, bra}o.

Ki{a prestaje da pada. Razvedrava se.

MARIJA: Presu{ila je ki{a. Iscurio je Bog.

Odlaze sa scene. Zatamwewe.

Ostrvo 209


36/41

Tre}i ~in. Scena tre}a

Naopako kolo nad Putnikovim telom koje se izvija u samrtnom ropcu.Fini{ predstave.

[EKSPIR: Uàsni krici u no}i plove,~uste li, bra}o, jezivi poj?To drevno carstvo ~oveka zovea on se bori. @ivot ga dvori,ali polako odlazi Wojkoja tu stoji i lewo ~eka.Isti~e nada. Misli su sadasamo promrzla, nejaka reka.Iskosna, ve~na patwa ~oveka.No, evo, svi}e. Presta{e krici.Mir je u hramu umirawa.ôvek je samo igra~ na ìciu raskoraku prekratkog trajawa.No opet s neba buktiwa plamtime|u nas male, ni{tavne, jadne;dolazi onaj koji sve pamti:ni~ice pred wim, nakaze gadne!

BOG: Reci mi, slugo, a gde je on?

[EKSPIR: Tvoj, Svemogu}i, krvav je tron!

Umire ~ovek {to ve~nom teì.Eno, on leì.I smrt ve} pakosno na wega reìdok du{a beì.

BOG: (Prilazi ~oveku koji, ugaslih zena, izdi{e i bolno krkqa)Do{ao kraj je sad tvoga puta, jo{ ima{ nade – pokaj se sad!Zar da ti du{a ve~ito luta?Do|i, ~eka te nebeski hlad.Podaj mi snove, podaj mi lutwe,svu qubav neba }u da ti dam;ne ~ekaj tamu i crne slutweodba~en, sam…

PUTNIK: Ne dam ti ni{ta, pohlepni stvore,

umre}u ko {to i ìveo sam,ponosno, gordo po}i }u gore.No sada, posle umirawa, znam.

210 Bo{ko Suvajyi}


37/41

Ja utkah `ivot u jednu no},gde me susti`e sudbina kleta:o~i mi kqucahu olujne ptice,i tada shvatih sve tajne sveta.Jer, poznah se u pogledu ubice.Ti zna{…Smrt je imala moje lice.(Umire)

[EKSPIR: (Skida kapu i staje pored pokojnika. Zatim vadi bombuka{ikaru i povla~i osigura~. Pre nego {to odjekne eks-plozija i pozornica se uz strahovit tresak uvije u crno,ima}e jo{ toliko vremena da sro~i epitaf)Dugo Bog staja{e nemo, zami{qeno,iznad ve~nom pesmom ispisanog odra.Ostrvo je plakalo za umrlom senom,u daqini svitawa postado{e modra.

Ostrvo 211


38/41

EPILOG

Pozornica se uz strahovit tresak uvija u crno. Nakon eksplozije ra-zorne bombe na izvaqenim vratima ocrtava se sablasna figura Putnika.ûje se glas.

PUTNIK: Hej, ima li koga?

Niko se ne odaziva. Prisutni su razbacani po podu. Ne pomeraju se. Muk.Prvi se ogla{ava Bog.

BOG: (Ustaje. Otresa malter, kre~ i `buku sa odela)

[ta to bi? Sawao sam jedan potpuno uvrnut san. Kao, ja nanekom pustom ostrvu. A tamo, galerija ludaka. Monstrumi i~udovi{ta, manijaci i kurve. Gotovo je. Stvarno. Moram damewam profesiju. Po~eo sam da tripujem. I to è{}e.

MARIJA: (Sawala~ki)ûdno. I ja sam bila tamo. I {to je jo{ ~udnije, sawali smoisti san. U wemu je bio i moj sin. O, kako je samo bio lep.Onakav kakvog ga pamtim iz vremena pre nego {to su menestrpali u ludnicu, a wega u dom. Boè, da mu se nije desilo{ta?! On je tako neàn i osetqiv, tako senzibilan. Moramga zvati. Smesta.

Pomaqaju se i ludaci. Nekako su vidno druga~iji. Kao da je sa wih nekovol{ebno svukao ropski izraz lica i pokorno dràwe tela. Gledaju jedandrugoga dugo i pomno, kao da se prvi put vide.

BOG: (Upla{eno)Lekovi! Lekovi, Marija! Brzo! Nestala je struja usledbombardovawa. Prekinuta je kompjuterska stimulacijaelektromagnetnih talasa wihovih mozgova. Odnosno onoga{to je ostalo od wihovih mozgova. Ne moèmo da pri-menimo ni elektro{okove. Imamo jo{ samo asocijacije.Moramo brzo delati! Asocijacije. Marija…

MARIJA: (Stara se da uspostavi red. Ludaci su sve nemirniji.Uspani~ena je. Vi~e)Ti{ina, moli}u lepo! Svako od vas }e bez razmi{qawanavesti prvu asocijaciju koja mu padne na pamet u vezi sanestankom struje. Vreme: sad!

[EKSPIR: Mrak mraku kopa raku.

KNEZ: Mrak u svaku.

ROGOWA: Mrak {to klija.

212 Bo{ko Suvajyi}


39/41

[EKSPIR: Mrak ko zmija.

ROGOWA: Mrak u }o{ku.

KNEZ: Mrak u so{ku.

ROGOWA: Mrak na noù.

[EKSPIR: Mrak pod koù.

KNEZ: Mrak iz tame.

[EKSPIR: Mrak u jame.

ROGOWA: U mraku mrkne mrak.

[EKSPIR,KNEZ IROGOWA: Svakojak!!!

BOG: Bravo, momci! Nadasve kreativno. A sada…

ROGOWA: (Udara mu {amar. Surovo)A sada za~epi! Mi sada govorimo. [ekspiru. Kazuj, brate.

[ekspir progovara u stihu, dikcijom koja upu}uje na poznate scene saOstrva.

[EKSPIR: Vrata su otvorena za one koji znaju:gustina vremena se ne meri satom,niti oblici {to kratko trajumogu ve~nosti ìvot da daju.I pitam se, dok jurim svome kraju,

i dok mi sudbina ~u~i za vratom:smem li ludaka nazvati bratom?!

KNEZ: Misao qudska, prepuna crvi,gmiè po zemqi i tiho klija;beskraj }e krhko telo da smrvi,nesta}e ~ovek u vinu svoje krvi.Pa ipak, da l’ se u suton prvi,kad smradno telo smr}u zasija,vine u nebo saznawa zmija?

MARIJA: (Uklapa se u kontekst. Kao mese~ar)Cigansko je srce u mojim grudima.Ja ne traìh mnogo – tek cvetne alejei travu {to meko obavija rima.O, htela sam pesmu {to u sebi ima

nabujale snove ko nado{la plimai plave obrise tuge {to se smeje.Sve re~i su tu. Ali pesma, gde je?

Ostrvo 213


40/41


41/41

moderno dizajniran, ~vrst.^ove~anstvo je uznapredovalo:za prvu reprizu Raspe}akuje se laserskikrst.

Postupa na isti na~in.

MLADI]: Obi~nim pritiskom na dugmeBog }e se pomoliti na ekranu.Vodi}emo razgovor u`ivo, u re~i i u slici.Posredstvom televizijskih kamera.

U digitalnoj tehnici.Isto.

MARIJA: (Ne`no)Hodaj po mome licuko zvuk {to hoda za sluhom:ustava u moru su{nom.Ponesi vreme za uhom,gluvo ko ~a~kalicuu aparatu slu{nom.

Poqubi ga i odlazi sa Mladi}em. I trojica ludaka se povla~e. Bog izdi{e i krkqa nepovezano.

PUTNIK (Kona~no je uspeo da u|e. Zbuweno)[ta se to ovde de{ava? Kakva je to larma? I gde jeupravnik? Ja sam ovde slu`beno. Treba mi va{ upravnik.

[ta je bilo s wim?

MARIJAI MLADI]: (Slo`no)

Bog je otputovao u emigraciju.

[EKSPIR: Bog je u ozbiqnom kvaru.

KNEZ: Bog sprema posledwu raciju.

ROGOWA: Bog je u ra~unaru.

Pre|a{wi izlaze. Putnik ostaje sam sa nepomi~nim telom u uglu.[apatom.

PUTNIK: Ali Bog je smewen. Upravnika su suspendovali zbog men-talne zloupotrebe pacijenata i seksualnog uznemiravawaosobqa. Bog je smewen! Ja sam va{ novi upravnik. Hej,vratite se. Ja sam va{ novi Bog! Vratite se! Hej!

ZAVESA

Ostrvo 215

Boško Suvajdžić~Ostrvo

Documents

Transcript of Boško Suvajdžić~Ostrvo