22

NaS BoZi6

More, kakav san? Nedelja evo ima kako se nc sl)rvr. 'lt, lh-Zii do5ao do Skoplja, sad je u Preievu, pa u Biltrii, i svc' blii,e ibliZe k nama. Na verigama osu5eni vrapci vei se tro$e . ( lipclc s

,,kopdama", mintan od jumbasme i Sajkada od vojnitkih iinjclaodavno su gotovi i dekaju me. Eno ih gde poredani jeclrro tlodrugog stoje na sanduku. Narodito cipele, - one mi nikako rredaju mira. Zute se, cakle, i miri5e im don na diri$. einr oclemajka napaza\ zatvaram sobu i oblaiim se u novo. Setarn p<r

sobi i zagledam se, da vidim kakav (u izgledati na Boiii. ABoLic! Eh! Nije ovo BoZii. Ovo je ne5to 5to miri5e na oman isuh bosiljakvi5e ikone! Sada me i majka vei ne grdi ako Stogodslomim, a kamo li da me bije, jer ,,lo5o" je pred BoLi(. eak medruk$e nekako i gleda. Ne kao majka, vei nekako drukdije,ponizno, kao starijeg od sebe.

- Idi da ,,trgujeS"! - Salje me u dar5iju da pokupujem sitnicezaku(u. Pa, i ne brojeii, daje mi novaca.

Odem. Vraiam se. Zavalio sam se odzaveLljaja i paketa Stomi je duian dLija naredao u krilo i po pojasu. Ona me deka nakapiji i odmah uzima, da mi olak$a. eak mi i kusur ne traLi,vei mi ga ostavlja da njime zveckampo dZepovima i hvalim sedrugovima. A ona? Nedelju dana kako ne seda da ruda ili vete-ra" Cela je kuia na njoj. Niko vode da joj donese, a kamoli itcrdrugo pomogne. Rastrgla se od posla. Kukovi joj izibli, $alvarese smakle, uikur otpasao. Svakog dasa zavezujebo5iu, koja jojposle odmah pada, jer lliazice olabave, ili popucaju ocl njcnasilna sagibanja. Pogrbavila se od starosti, a ide, radi.

Zasrkala rukave, ruke joj umrljane, oko noktiju joj l<oiir

23

ispucala otl silrtog pranja' Nema kad $a l"Pld" ll]i:li]:"d"i., ".t

otrrtl<o, ir nekim starim' iskrplienim darapama lcle 1

oecA ,)o trtrrrr.r i -"k;;il;l;;e. pokuii' Na polici se sjaje

3ff:il;;,';,:i il'I";il Jorre i tepsijg da se Sto pre oce-d-e'

zute se, i od njih .#;i;;;i vrele vode, od koje se jo. dize

oara. Polica, vrata, p'ug*i i deriiva prozorska' sve je to oriblo'

iil;r;, #.';ililri"u 'nitist na diitinu' vlagu i opranost' Pa i

ona sama' majka, t*"i"iii"; ioliko snase? Radi' a kao da ne

posluje. Ne oseia ""t"r.

V"iiJdnako' istin'a ne brzo' ali polako'

dura5no, klateii se, i sva unesena u posao' radi od rana jutra

do mrkla mraka'Paporedtoga mora ioko mene da je' Da mine dida se omrsim

ili od mesa sto pristi,lffi-k krj" uloncima pri ognjistu,ili od

koiada 5to, tek \,'";;;i;;eri i pokriveni dar5avom' omeknuli'

;;"ffi;,;;i*"*r;i" -iris sire po sobi'.gde.1u s$onjenl-' -.'*

- Ni*q, dedo - oaUiju--t blago' kao boieci se da me ne uwe-

di. - Nemoj; nana je zatebesve to spremila' Zakogadrugog?"'

ilrn* e;i."i g"iie' Sutra ie' Eno' vei ie do56 u Tekiju"'

- Kod koga u Tekiju - pitam ie razr'ogat'eno - da idem da

ga vidim? - I potrdim x to -o rrirli{ Doii i

- Ne, ne - 'uuxu'tiume' - Ne mo'S da gavidiS' Doii 6e i

kod nas...I zaista BoLi( dolazi' ali kako?

-::^ ^):^1,Nano moia slatiJ?oripurudan se dani' Frangija odjekuje

i potresa pro"or."iu tfi*'aopitt.o511bit novih cipela' ViSe

moje glave, ao iuti'i'l;;;d;: haline i preobuka' od kojih

me zadahnjuje miris "u

di'tot" i novo' Ispod ikone puckara

kandilo, miri, od'iu-fu"u 'oU" puni, A soba toplu' oribana'

meko name5tena i;;tk";""' A tisi u kuini; l<rozasan te duiem

kako posluj.S, "*iS ftorito' bakrai tople vode' O;rda dofzis

k meni, otkrivas #' il;tjul *1" koidate' smeZurane ruke

poda me i, o,,utto g;ii$u"u"'g"1una snom' diZei me iz postelje

24

i uzimaS u krilo,ljubeii me medu odi:- Ajde, sine, ustani, BoLi( do5ao... Ajde, domaiine moj...A_pri tojredi,,domaiine" osetim kako ti nabrana, topla usta

zadrhte i suza kane na moj vreo obraz.Kupad me. Sva se topi5 u punoii i belini moje snage . Azvona

zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagomi na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara. Miriiuopajani iilimi u sobi i slama iz asuri. Sa ulice se razabiru veiglasovi. Probija modrina l<roz prozore i lomi se sa svetloiiusveie u diraku. Obladi5 me. Ali sve je odelo na meni veliko.Cipele, dak5ire.la se ljutim.

- Nije, nije... fo5 ti je kratko. Ta ti si mi veliki. fa, kolikisi? !...

I ra5iriv5i ruke, onako kledeii, odmideS se da bi me boljevidela koliki sam. I da bih bio veii, stariji, opasuje5 mi odev,svilen mor pojas. Njegov sahat meie5 mi u n"dra, vadi5 lanac irasporeduje5 ga da mi lep5e i istaknutije stoji. Na moj mali fesmeie5 kitku, staru, odevu, od samoga fildi5a, koja mi do ispodu5iju dopire. Opremi5 me. DAS sveiu, bosiljak, maramicu. bakdo kapije ispraia5 me, i jednako, sa sviju strana, zagleda$ me ipopravlja5 odelo na meni. eaki t<ad izademna ulicu]pomejamse s drugovima, ja vidim tvoju glarrr gde viri iz kapije i gledame, prati...

- Da je drugi praznik, ja bih radije oti5ao na tursko groblje dagledam kako pune i pale prangije, nego li u crkvu. Ali sada, naBoLi6 to mi ni na um ne pada. S rukama u dZepovima, sveiomo pojasu, ukoien u novim haljinama i stegnut novom jakomkg5ylje idem,sluiajuii zadovoljno kako mi luparaju nove cipelei kako 5u5ti i kr5i se nova basma na mintanu.

ear$ija zakriena. Iz svih dicaizlazei stidu se u nju. Narotitostgc1. Uvijeni u dugim, postavljenim kolijama i pogrbljeni, idupolako. Iz cipelaim se pomaljaju noge u belim iarapama. Oko

25

vrata bele im se ispletene jake, ,,koliri"' A na glavama im.velike'

,opl. Srrbure. Svaki s obe strane vodi po nekoliko unudiia' pazi

du'r. kole ne odvoji, izgubi, i u6utkuje ih kad se posvadaju

medu sobom.

Jo$ izdaleka zamiri5e tamjan' Iznad-crkve se leluja $ugsvetlosti od sveia i probija se krstovimak'toz tamni krov' Cuje

,. ,ittu pesma. Odi mi ,. ,u,t"t od mlazeva tolikih voitanih

,rr.* Sa ih je oko crkve pripaljeno' A ona' crkva' usred tih

sve6A, kole liZu njene kamene zidove, onako Siroka' i velika'

il;'oiirauru od vedrine svanuia. fo5 s kraja ulice skidam'kup.r, dobro je uguram u nedra, da mi je ne bi fo izvu]<a;-, i

puii- sveiu. iedvi ako se proguram do porte' Svuda svet' jedno

do d..rgog, pripiveno, ,go5ttto, sa sveiom u ruci' gologlavo i

svaki dis t ttt"ei ,., potiu,rliu molitve ili pesme Sto dopiru iz

crkve. A unutra, .r.ilt"ri, ,u*o tt vide ljudske g11ve' izmedu

nlih svetlucaju plameni sveiA od kojih se dim polako' vijugavo

iiZ", rtupui gr;Ui medu svodovima' Sprodu se sjaji ikonostas'

p" ";"-it Z#rkaju zapaljenakandila-a vi5e svega' kao zvezde

it"pZt i prodiru ozgo upaljene svece. oko Raspeia' Na amvonu'

okrenutiedima ovalno, k nu,"u, stoji dakon sa uzdignutom de-

snom rukom, glavom uprtom viSe dveri i dita' - ne' nego peva

ru ,ut glas jelitenija!... Svetlost bleda, a iz dubine' s pevnica'

naizmence polazi i diZe se gore pesma:

,,RoZdesiro tvoje, Hrist",goZinaS!" Pa jedva ako se izgubi u

jecizvonai prangija 5to jednako napolju gruvaju' te se smrznuta

i gola zemlja Potresa.

I

Nafbru nikako da dobijem od sve5tenika sa amvona' Moram

da se zaclovoljim onom Sto je daje tutor s diskosa' Vraiam se

kuii. I(apiju Sirorn otvorena' Dvori5te podi5ieno' Drva pod

26

strejom naslagana uza zid, drvljenik baden iza lcuCc. lspoclbasamaka izbadeno trunje, krpe i ostalo 5to je bilo prc. ltrlicase cakli sahanima, beli se dugaika a Siroka marama $to pokrivatestije pune vode. Oko ognjiSta krkiu lonci, a pod vr$njikonrcvrdi pedenje. Ulazim u sobu. Majka me toboZ ne vidi. Nc$tosprema po rafovima i ureduje Solje, zarfove i jabuke.

* Hristos se rodi!...Ona se okrene. Pa kad me vidi u fesu s kiiankom odevom,

u pojasu, disto ne verujuii da sam to ja, prilazi mi.- Vaistinu se rodi!... - I kao da bi pre ona moju ruku poljubila,

tako mi te5ko pruZa svoju i celiva me u delo, odi, obrve iobraze...Jo5 bi htela, no ja se trzam. PruZam joj naforu i pitam: da li jeko dolazio? Ali da znate kakvim je glasom pitam! Glasom odkoga ona sva raste i ponizno odgovara:

- Kuma6ini, sine. Zaustavljah ih dok ti dodeS, ali nemajukad. Eto ostavili su ti protokal2 i mnogo te pozdravili... A ti simi gladan? - trgne se ona. - A ju te... tugo, tugo, slatko mojedete!

I brzo mi iznosi delove od osu3enog vrapca da od njegaprvo okusim kako bih cele godine bio lak kao Sto je vrabac.Onda ostalo. Jedem. Ona jednako trdkara oko mene, pazidaneuprljam nove haline i odmah skuplja mrve, da se ne bi poznalokad ko dode. A napolju je sve mirno, tiho. euju se sviraii iz.gornje darSije'i 5to sviraju u gospodskim kuiama. Ulicom iako prode ko, to Luri, grabe(i da svrSi destitanja, pa da Sto preruda. fa jednako jedem. Hoiu joS. Ali mi ona ne daje:

- Nemoj, dosta je. Pokvariiei rudak. A i doii ie ko!I onda sklanja jelo od mene. fa hoiu na ulicu, ali mi ona

ne d6, vei mi skida fes, ponovo ode5lja kosu, mintan pri grlu

2 Protokal-pomorandZa

r

I

27

razgrne,da mi se vidi nova koSulja, i ostavlja m.e u sobi:

- S.di. Ko ie goste da dodeka? Za\to si domaiin' |a ne rnogu'

VidiS, imam rabotu u kujni, a nisam ni obudena"'

Ostajem ja. Setam se krupnirn koracima po sobi' A soba

miriSe. Topla je, dista, suva. Kandilo puckara' Tamjan se vije iSiri polako, taiasasto. Iz kujne miri5u jela. Gosti dolaze. Dode-

kujem ih. ]oS s kujinskog ptaga vidu: -

- Hristos se rodi! - I hode majci da pridu ruci' A ona se'

toboZ, trza, nedaje, vei ih upuiuje u sobu k meni' Ulaze oni'

Sedaju po minderiuku s rukama nakolenima, gotovi da odmah

skode iidu. eita;u me. Razgledaju po sobi, rnada znaju kako sve

u njoj stoji. Nijeim o,ro pt,rittu. Ia ie izmaknem onako gologlav'

,uioLur"n, malo se ispisim, pa im prinosim duvan u taslici'

Razgovaramo, tj. pridim o njihovoj deci, mojim drugovima'

Sta slmo radili, kuda smo i51i sa sankama, itd' Dok eto ti matere'

Ulazi pognuto glavom napred, tarudi ruke o bo5tu'

- pa kako sie mi? Kato na doma? - pita ih i ureduje im

izuvene cipele: okre6e ih tako kako bi ih oni ot9gli odmah' i ne

eledaiuii, ia obuiu kad podu. Zatimprllaziim,ljubi se i povladi

;t",; kujnu, da skuva kafu... ostavtja mene, da ja - ne da ih

dvorim, vei samo s njima onako, kao svaki domaiin' sedim'

razgovaram. A ona, ne zafraraiuii vrata za sobom' svakome

por".bi.. donosi kafu u belim Soljama' Pa onda se iza vrata'

io zida,ili blizu peii, povude, stane s prekrStenim rukama na

pojasu ii"t u da u"me Solju$d onaj ispije' '! onoga.llid Sto ga

ottu tut o stara dvori, pa nadohvat posrde kafu, izvadi iz pojasa

limun ili pomorandZu i ostavlja, odlazi'

Ona ga isprati dak do kapije Red je da gaja ispratim' ali

ona ne a"a,;ei zna dabih dim bih izi5ao na kapiju i video.uli-

.n - nnul niz velikih starih porti, ispucane zidove' na nekim

mestiura sr ozanei polomljene crepove, pa jo5 drugove kako se

vuku po ulici tamo-amo, hvaleii se koladima i novcem Sto su

28

dobili, - odmah i ja oti5ao tamo, i onda s te5kortr nrukorn rlabi me ona na5la i u drugoj mahali, a kamoli u na$oj.

Zatotadaniiz sobe ne izlazim. Ne da se bojim njc, njcnc gnlnje,nego te5ko bi mi padao tada onaj njen pladljivi prekor lica kad bime gde jedva na5la, uzela za ruke ne prekorevSi me, vei ckrvclakuii, dak i zaKanjajuii me, da me ne bi ko spazio i video kakosam je samu ostavio dak i danas, na ovaj ,,blagdan'. Tada ona nebi kao sada, ovako, sva sreina, postavila sofru, metnula hleb, so,zapaljenusveiu na sredi i onda ostalo; donela u sahandiiu jelaizkujne, da se ne bi posle morala dizatizavreme rudka.

I poSto opere ruke, ode do ikone, i skinuv5i Samiju jedanjedini put u godini, poine da dita molitvu za ,,slatko jelo I Stojimi jaizanje. Krstim se. Ali ne mogu tako da metaniSem kao ona,sagibam se jako i brzo, padam kolenima i odupirem se rukamai dodirujem ielom pod. Soba se ispuni masnim, jakim miri-som jela. ViSe nas polako i tamno gori kandilo, osvetljavajuiinarodito nju, njenu prosedu gologlalrr glavu i razdeljeni joj belizatlljak, a ona Sapuie:

- Gospode, Hriste, Sveti Nikola, dudotvorde, slavo moja!Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hlebtvoj, Sto ga ti dade... - I pada kolenima tako silno, da pod odje-kuje, i iujem kako joj zglobovi pucaju.

Kad svr5i, metne Samiju i seda za sofru, dahnuv5i slobodnopoSto joS jednom baci pogled po sobi, kao bojeii se da nije Sto-god jo5 zaboravila Sto je trebalo udiniti pre rudka. la joj, drLecidalu rakije na dlanu, ondaprllazim ruci, i, nudeii u isto vremesvoj obraz, destitam praznik:

- Hristos se rodi, nano, i sreian dan!- Vaistinu i s tobom, dedo moje! Ove godine majl<a ovako

s tobom, a dogodine da Bog dA da mi ti... - I zagrcnc sc, tejedva ispije da5u.

Ruiamo. Ona se jednako d1i.e i donosi jel<t ir. ktrjrrc. Od

29

svadega ja moram prvo, a ona nadohvat, kledeii' I kad se ja sit

odmaknem, tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo'

Posle? - Mirno je, tiho. euje se kako madka prede i kokoi u

kujni kljunom bije po tepsiji i sahanima trai'e6 mrve''Sve

ku6e miri$n-na masno i silno. |ela mrsna, jaka, te svi

leskare ili spavaju u sobama oko mangala ili peii, uvijeni u

koiijama, a Lene s prebadenim bo5dama na glavi' Prvi je dan

BoLi(a,pa ne ide da dovek odmah... ima kad, tri su dana'

Izaiita,eno, drugog dana, jedva ako je ponoi preSla, a pog-

degde tek zapi5ti ztrlaidopire koji glas pesme'-gntt.t

samo popovi ako odstoje sluZbu, a ovi ostali samo

pripale sveiu i odmah izlaze natraske krste6i se mnogo, brzo'

,tZ.trb*o, kao da oduZuju neSto. Iz dimnjaka po kuiama potne

da kula gust, tmolast dim od pedenja, mesa, kobasica. cela ulica

zamiri5e na pastrmu . Ktoz kapidZike a po avlijama poinu da

promidu Leie,zaiapurene, noseii da5e, stolice' Ulicom po deset

"jin ia". Ovla5 zabicllikolije, crpgle im-dobro neobuvene, jer ih

svakog dasa skidaju, odi im se zakrvavile i ovlazile. I ve6 podeli,

koga god sretnu od dece i slugu, da Silju po Fatimu, duv91u'

ptr"ut,iCigunku s belim licem, crnim i okruglim odima' (Njuje posle ol5ti.tu morala silom da uda, jer kad se s njom nadu'

oniu rubotave i rudak, vederu i noi. Do zore piju rakiju, kite je

i oblazu novcem, svoje zene biju i teraju iz kude radi nje.) udas

se sve promenilo. A i u vazduhu kao da struji neka golicava

rasko5nost i izobilje. Gde god se okrenete, sr.uda Lagol pesma'

svirka. Sviradi samo nidu pied kuiama,zaiedno s gomilom dece'

zwlepiste, bubnjevi biju, da se tresu prozorii gase kandila_.

Samo kod nasi Ehl ..' Odavno smo rudali i to veiinom jude-

rasnja jela sto su nam ostala. Posle rudka izisao sam na kapiju

da siuiam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja

po ulici, raspasule i baca sisebe odelo. Kad se povratim u sobu'

majku ne mogu da poznam. Obukla se u stajaie ruvo, oprala

30

glavu, zabradlla se lepo $amijom, te joj obrazi odskodili. Sela

do prozora i sa zavudenim rukama u pazuhe gleda na ulicu,naslonjena delom na okno. Mada joj je lice smeZurano, ipak jojsada do5lo disto, miri5ljavo, a oko jagodicaizbilajedra, toplarumen. Na njenom, istina starom, ali jakom vratu vide se gdebrekiu i trepte vene. U sobi tek Sto se staloZila praSina od di56enjaposle rudka. Na sanduku, u starom posluZarmiku stoje poredaneda5e, do njih velika deprnja vina, a u kujni testija takode punavina, u koju smo izrudili iz svih sudova Sto su nam bile poslalebogatije kom5ije. I kafa je bila skuvana u loncu, i mezeje bilospremljeno, sve je bilo spremljeno. Ali uzaludkad nikoga nemada ga ugostimo i dodekamo. Sto je dolazilo, to do5lo izjutra,narakiju, kao da nas 5tede, jer znaju da nemamo , i zato su dolaziliujutru na rakiju, po5to se tada ne zaseda i ne pije tako mnogo.A mi ne bismo Stedili. Kako bih ja njih dvorio, gostio, slu$ao ihi najviSe, pojio, samo da oni nama dodu, da nas ne Stede, negoda smo i mi kao svi! ... Zato,valjda, majci igrateLakosmeh, iodi je podele da svrbe gledajuii kroz kapiju na ulicu, po kojojsvet vrvi, promide ispred na5e Sirom otvorene kapije, a niko unju ne ulazi, te nam dvori$te i kuia pusti i tuZni. A odsl.uda,sa sviju strana, po komSiluku pesma, svirka, vesele. Pa dak se

vei za5lo i u piie. Eno:

)ovan Palamar zaseo nasred kuie. Izbacio mangal i pei -vruiina mu, polomio sve da5e i privukao tendZemirz nje pije.Goste ne dodekuje stojeii, vei oni moraju posle da se kradu i takoodu od njega. Rista bojadLljavet se pobio i zatvorio u kuiu. Seona doksat, pucaizpu$ke, silom nagnao Zenu da mu peva, a oniza sveg glasa grdi i psuje gospodu ,,stoparce". Iz nekih dvoriStaduje se kako tutnji kolo, zveckanje dukata i dubla u nizama,na grudima devojaka... A od Stojana Donjovranieta dopirepisak dece, pla( i,ene i njegova vika. TraZi konja i sablju, nekustaru, veliku, koju je zavreme oslobodenja dobavio odnekuda.

31

Zatim,eto ti njega na svome vitkom i besnom doratu, obuden

u vojnidkim, crvlnim pantalonama, sa Sajkadom na glavi',pt3-

znim redenikom i isutanom sabljom. Ulazi na kapije, uskade

s konjem u sobe, goneii ispred sebe svirade i Fatimu, koja se,

u belim, svilenim jelecima i Salvarima vije oko njega, igra mu,

zaparapalcem dahire, pevajuii besno, iz sveg glasa:

la ne talim snagata moja!

- Zalim srmali jelek,

Zalim srmali jelek!

- Ovamo, bre! - odjednom se iu ispred na5e kapije'

Majka skodi. Suza joj se skotrlja. Na na5oj kaprji ude zano-

seii se, sa zavaljenom Subarom, nas d'a fovan, ortak i pobratim

pokojnog oca, a zaniim, tiskaju6i se, sviradi'- - b"i*o, - govori im on i pokazuje na naSu kuiu' - I u

ovoj se kuii Pesma Poje.Za majki n" ,ni^ kako je iza5la preda nj u kujnu, samo

meni znam da srce stade.

- Ej, domaiine! - vide d'a |ovan penjuii se'

- T., ,*o, tu! - odgovara mu mati, grcajuii i trudeii se da

se pribere.^- Hristos se rodi, domaiice! Kamo, gde je doma6in?"'

- Ti, j", tu jel - Pokazuje na mene i nudi, dak i Cigane pro-

puSta u sobu.'Ulazi t'alovan; ljubim ga u ruku, on, saginju6i'r",,n"n"

u delo, obuhvativ celu moju glavu u svoje suhe' stare

ruke. I seda nasred sobe prekrstiv noge'

- Sviri, bre! - "upou"duCiganima,

koji su se zbili tzazid"

- Sta, gazdo?

- Doriaiin Sta hoie! - I pokazuje glavom na mene' Cigani

gledaju u mene i5dekujuii se, a ja crlelim od zabune i sreie'

foa;ka ,iaziiu prolazu Sane: ,,KaZi: Dul miri5e, dul se rascve-fi

li

32

tao!" KaZem ja to Ciganima.* A! Aferim! - Poskodi d'a ]ovan od zadovoljstva, sam mu

pogodio bai tu, njegovu pesmu. * De sad! To da svirite.., - Ipodne db im prida o nama, na$oj kuii, ocu, s kojim je on jeoso i hleb i tolike godine ortak bio: kako se kod nas nekad potri dana pevalo, veselilo. A opet od Cigana nade se neki koji jeoca lidno poznavao, svirao mu nekad. Majka, sirota, klecajuiiod sreie, i njima, Ciganima, daje, ne iz da5e, ve( iz stakleta,svu rakiju, i nudi ih, daje im mesa, hleba, a oni Sto ne pojeduguraju u pazuhe ili pojaseve

- ZIato, sestro slatka. Nemoj. Sedi. - Zaustavllaje. - Imako. - I pokazuje na mene. - Eto ga, neka sluZi on. Vidi5 li gakoliki nam je porastao. Sedi ti, tako, do mene.

I pomide se da joj nadini mesto. Majka seda, klekne, i nudit'a Jovana, a ruka joj drhti...

- Kusni, Jovane. Obidi. Ja ba5 zatebe ostavih. Fala ti 5to sinas se setio. - I ne kazuje svoj bol, ne govori o sebi, veiem omeni. * Da mu je otac Ziv, drukdije bi sad bilo, a ovako... Alihvala ti, hvala Sto si se bar ti setio i do56 nam.

- fa! - vikne dh Jovan uweden o. - Zar ja dazaboravim ovu kuiu? I

- Pa da bi posvedodio, okreie se i silno zapoveda: - Sviri, bre!I Cigani zasviraju. Zapliti zurla, pa mislim da se duje dak

u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ierdivima, kandilo prskai s gre'da, ozgo,pada crvotodina. Napolju mrak s vlagom. e'aJovan peva zavaljenim, istro5enim, sitnim glasom:

Dul miriie, dul se rascvetao!

A majka sa suzom koja joj polako, polako mili niz obrazgleda me gde gologlav stojim izmedu njih i svirada i dvorim ihsa odevim sahatom na prsima, pa kao da mi veli:

- BoLiC sine. Vidi5 li?