BIBLIOTEKA

s!flvEzDL

66

UREDNIK

MILOS STAMBOLIC

R'ECBNZITA: NOVICA PETKOVIC a CRTEZ M KORIC'M DUSANRISTIC a TEHNICKI URBDNIK: BOCD N CURaIN a KOITEKTOB:DOBRILT STMTC ' IZDAVAO IZDAVACKO PREDUZECE IVO'II, BEOGRAD- TEMZIJB 2' a cLAvNI I oDGovoRNI IJREDNIK: MII-ogST,|MBOIIC . STAMPA: CMFICKO PXEDIZBaE NOyI DtNl, BEO-

GRID. RUZ!!LmV l0 a TIM2: 4.0O PRIMBRAXA

w&7oB. A. USPENSKI

SEMIOTIKA IKONE

NOLIT . BEOGRAD1979

e't[I't\ra aY nttbhr/

POETIKA KOMPOZICIJE

t4

TOAPN

Prilik@ oirlb'anja nautnih rizdanja upqtreblja@juse sl€dede gktBrd€olice:

PAEIIUOH - Pocodckar Accoqsaqsr Bay.rHo--rrcor€AoBarenbcKm( rrHcstl!"ToB 06ulectBel*DD( Hayrg

- Tpyabr orae a apeBset pycc(orimreparl?H AH CCCP (II! r(]|II.cxrd aoM),

1. "TACKA GLEDISTA.NA IDEOLOSKOME PT.ANU

Najprc aemo raamotnitt DqjcQstiji nilo Da kornes€ moie ispoljiti r€zldka izmedu autoicvih psrioija ({a-aalka gledilta) - Divo koji s€ oslolEro dode @atili&ao ideoloSrki mirvD i l i n ivo vrednovanja, pod-razlmelajudi pod ,wsdnm'anjem" o!'3ti sist€0r idejneslike swta. Uz to je idel,od,ki nivo najnanje dostr-pan fdmaldzovemfiIre iuudavanju: pni njegovoj se ana-lizi nefidmrato moramo u v€6oj i[ mejoj m€ri d,GluritrIo dr$rlicijqn.

Nas u qvtrne sltraa,ju ifter€suje s koje taike gle"diAta (u kGnpoaicitrrdne smifi) a,utm u detru vred-rruje i ideolodki sh\,?ata 6,!€r kojd prikazuje.,To u na-delu Eone biri radka gNedisla samoga auttra koja jeiznjaiio ili predurtno dala u d,elu, ratka gledista Frida.oca kojd s€ ne pod^da!'a sa aruto(trn, tanka gledistanehoga lica ri sl. U ditarDrju je, trrema tsn€, wlo &o bjse Doglo da nazove dobinskom korrpozicionom srrut.twmn dela (rlqja se mode st€.ryiti rEsurprot spoljojirnkompoEicionim podtupoima).

U tri$ijalnqne (6a gledista kompldrioiEmih mogu6-rcsti), i samrim tim za na6 najmff{e iklr€r.estrlTfilomesludaju, id€olodko vrednov€0rie u dehr daje se sa j e d-ne (ddnioant e) tadte gledista.'Ta jedria tatka gle-

L Up. analia lae.k! gtedi$. *oje se u @n. a.pekh ispotjnvajuB @Erijalu dgl6*e vlklorij*kc p€rje o hdu: X_ s n i d r,Poin. of ViN tD Vtcb/Bn ?oery. - rEngtih Srudics, vot,38,

2. Sludaj mlolte o.s6jeij€ po B.hrinu (M. Bahltn, blhi!@dt€ Dosrojdskod,

V,!. Bafl. TfY - Y.resLre 3aDrcRIr TaprycRoro rccy-lSpcTBesriom !'Hr,rBepcsrgr&

Pri ciliraaju 6€ Spaci@irano daju sva otra m€stao te,kst! lhoja je dzdvojdo auto0: o!€ klrjige, do& sekurziv utpolrebljiela da bi €€ o@nadila orla rnesta toiaje izdl.oiio sam a.!tq oitireoga dela'.

' Da bi jur$lovosli air.bc mt@ d. upor.di ovd€ da@ !revod.$ l'rdlm t€k5h, 3rc ohaL Ird.nja, tom i *a,l@ Gbvljd i

u ru3lrofte btstr B, A. UspeN*og. NaLon dih e!.1a, poste raare i a€a, pridodaju $ @mle k6je upu.uju m izdojc,lom i stmicu smstohruablroge prevo&.

Naj'€.i btuj ciba je iz ToLrojfts R.id i rta; ron i sr@ietolt s narcd. posl sr.tos citals - odlG $ isnjuairc ns Nto iz'duj6, a pdte r.a}€ i @ uluarj. s. urct m sl.d.a. izdanj.: tiv N.Toktoj, lcnt i nd" bm I t ll, 'P@(, B@8Dd, lt2, TaIo 3u DFd€E &la Dostoj*ros, rom i st rle, prcm tz.!.du: F, M. Do$oj.v-s*1, o.Labtuaa Adt, 'Rad.. B@sad, 1967. I-j6tov je.nitu pltm i2-.r.rju: Nikoraj lj4lrov, Ledi Macbet hc.Bk s okrtts!, 'Kutt@r, Bsgrad, p6r, . Ekorito cibb n Goeoljdih &la u.i. 3u iz d€d.ai! iz.la.nS^. Mnre .l*tc lrc56), rarB Batjbd 119@), Rdiet (1963), M n bd^it

Ciri@ tusb iz lFrcda rporetLm su e origilalm i, pl@ pctcbl, ,vr.dair su iD sli @i jaiari l'jmd tojl t! n.Phodni a @'lin. Ilolro 3u * sri LIvi @E.nri u pFlodr 4ladd nodt da uF6.t rc, &t,ro gd. j. Ercad t orieie&! r€k t.

lErormac jc L.llad bio p.i@o .L M'odt l'9om rut iae iteriE i aDorc.io s njtm - u asFiti, se pollmtudntcin I|i nal6t@ qtc (/) - pdtrra, odrcoo dGloru prod ilt obl.sd..l.. I uop.at Eela i@ti u lidu da u c.lofu orcE ?.bomieu sE upucivanF Ldas. odr@ !. srpstolmtr,.o irddj., o.lnoso pr€vod, i s* lto j€ u w-zi e tjD - pdpar!.ju prudi@u, ft.utoru, - PdE. pr€r'

B, A, IJSPENSRI

dista potdinja sve druge u delu, i to tako lto 6€ on'da, ukoliko u tqlne delu postoji neka drugE tqdka gle-dista koja se ne poduda,ra sa nj@r, na Fniqr€r vred-nolumje izvalrih pqjaru sa tadke gledigta n€ke )-ia.Eosli u delu, sadra oinjenica takvoga lTednor?nja sa $"oje slrane podl,rgiaa? vr€dtrlovanju sa cllovDrije taakegledista. Drugaiije reaeno, subjekt Oidnost) kojivIodnuje {r 6o{ne sluiaju postaje objekt l'redrova-nja s6 opltije tadke glediSta.

U drugim se sludajevima oa ideolo5kode plafirfitad,E d^ zapen odxedeno srnenjfuianje autqovih pazi-oija; i pfi:ma tome s€ tada i mote da golui o r a z.lLiddtLim id€olo,lkim (dli vrednose$in) taikana gle-dista. Tako se, na Fdrn€r, junat A u delu moz€ davr€douje sa po@ioije junaka B, ili dbnruto, pri d.exnuse m"lrGita vrEdnro\,@1ja mo€u or_ganlki da Fisajedinerijedno u autoruwme teksur (da stupe u odredeoeuzajamne odnose). Uplavo d€ ti struaajerrii, koji s{r ukompcrzicimone €spdktu 6lor€Dij,i, i pled,stavljarti pre-vashodiri predmet nasega interesovanja.

Analizi',-a6€mro, pntunem rad,i, Ljermontovljevos rr-nak4 Aleg doba. NLije teiko zapa"ili da su olde doga-daji i ljud,i koji aine Fedm€t pripoved.anja da,ti usvottru razliditih dodi\djavamja sveta; drugim r€dima,ovde pGtoji ftkoliko ideolodkih tatdka gl€dista kDjeob0:azuju dovoljno s,IoZenu inrefu odno6a.

U stvairi: PedoniarylB natrn je litnoet data @€kokalko je vidi autoi:, strn Pe6ordn i Mdksim Maksimevit; dalje, Grdlnjicki je, sa svoje strane, alat onakokako ga ridri Pe6omh,itd. Uz to je Marksim Ma,kdino-via nodilac llatrodme (mad,rne) ta{ke gledidta; rxj€€wsist€m yr€&lovaJlja, Da prijn€r, koji je s'.r,pllowl Pe-don;nqvme siste{Du vr€alno$anja, nije u su$titri eup-lotan taiki gledista go*taka!. Pedorinov sjbtem vred-

3. Vld,: IO, M, Ao.xaB, O rpo6@. ras.d D @p@d !e,ApNt\'de c|mw. - "TpYF @ 3@@ @af , II(Y4 d. TIY, Ntr. 131), Tapry, 1965, d!. 3l--32. U srlshr. ptlFd! tatot!.: J. M, LorDln, sbrlt@ rm.bt&os ckt, Nclin, Bed, lt6, s!r, $-J2.

I'OEIIKA KOMPOZICIJE t7

novtrrja na firnogo zajednidkDga sa sistecnqm vr€d-novaarja dolitom VerEEra, a u apsoluhoj vedinri eiiu-acija s fitjim se jednostavno pokla?a; s 'tadke gledi6teMarksima Maksiinorita, F€6onin i cmJnjicki mogu, ve-rova&to, deltunrice da budu slitni, ddk je '3 Petorinasam Gnujnjicki - njegov aDtipod; kdeginjica Meri upocetlor drri da je CrnuSarjioki on€rkarv kakav je u srva-ri Fedonin ,itd., d sl. Razli6ite tadke gtedista (sisterDivr€dDovanja) koje su o del,u prsdstavljene stupaju,prema tome, u odreat€dre ruajamn€ odolose i tim€ ob.mzuju dovoljno slozen distem o,poaioija (razlika i is-tovealo€ti): ndke se tadke gledi&a pokrlapaju, d pritorrc se 6re Insgu da loistovete, ofret, 3a neke drugetadke gledilta; druge se pak mogu da pod,urdeaju uodredenpj siturciji, ali se u d,rogoj situaoili r:azlikuju;najzad, izvesne se taAke gledisra mo€u da supruts,tav.ljaju kao pfolir/rle (d opet sa neke Me tadke gledjs-ta) itd., i sl. Talka,v se sistem odnrGa 6,a odreateooeaslajalish i rnoae da rurDa,ci kao kompcrzioiora stnul-tt[B datoga dela (koja se opisr.lje na odgovaraj4dem

Uz b Junak n(6eg aloba predetavlja relati.vaFp r o s t stua?j, ,kada je delo podelj€rD na posebare de.I'ove od kojih je svajld dat sa neke osobite dk€ gle-didla; d,meadije reaeno, u mztridlliin delovim,a umet-ridLoga dela pnipoveda se u iflle razlid;Uih jtrl,nake, pl'itemu oplta t€ma delimice preseca d ujedinju:je onoito dini prEdm€t svakoga zaoebarcea pmipoledanja(upctrEdi jos odigl€dmriji pniner dela sa slitndn struk-lrrr.tu - Mesetev &@n e/r V. Kolinsa). Ali nije teikozdnistiti i slo:€nijd siulaj, &ada &artogno preplitanjerazliditih tada&a gledista postoji u delu koje se neraElada na pojedine od{,ornke, ,n€o pr€dstavlja jedin,stveno lriipovEalsrlje.

Ako pfii tme nazliaite taike gledrista nisu medu-sobno pot6injdre, nego su dale kao u na6ehr r61.no-pmlne, odda je I[€d nama polifoniijsko delo.Pojarn p,oMdtije, rke Slo je poznato, u kniir€rnu je

l8 B, A. USPENSKI

nauhu ur€o M. M. Bahtin'; kao 5to je Batrtin poka-zao, najrazgovetniji polif,trlijski tip urrnstnddkoga rnis-ljenja uteto\'djen je u del'ima Do.stojevdkog.

Iz aspekt@ koji nas intere$rje - aspekta taikegl€drista - pojawa polifoinije moi€ s€, LizgLdda, $"estina sl€dece ffiIovne mornente.

A. Postojanje u delu nekoldko nozav,i$dh ta-Caka gl€d,idta. Ovdne uslovu nije polIeber ?o6abanLomeortar: sam t€0'ntiLn (polifomrija, to jest bdkvarlno"vis€glasnost.) govoni sarn za sebe.

B. U skladu sa ovim uslovom, taake gledista tre.tra neposr€dno da pnipadaju udesnicirna doga.iaja okom se pri,poveda (udesnicima mdnja). Dmgadije re-deno, orde ne pctorji apstraktna jrd€ololka poaioiia -dzvan lidnosli nekoga irnraka.'

C. Ovde se tadke sledilta pre wesa poja.vljuj'u naddeo loJkom € planu, to jest kao tadke gled,i(ta ide.olo'5ki su \.rEdmosne. Drugim redhna, mzlika izmedutaadka gledJidla u po'vome se red^r ispoljava u natinuna koj,i nehi jumalk (trIss ac ta6ke gted,iJta) \,fedfl'trjestvannost koja ga okruZuj€.

"Za Dosrojev'lkog nije vatno lta njegov jurnakpredstavlja u svotu(, piSe u v€zi s tim Bahtin, Dne-go prE wega lta za junaka pr€dstavlja svet i 5ta onsam za sebe pr€dstavlja." I dalje: 'Fr€ma [ome, kaoele.rnmti iz kojih s€ sastavlja lik junaka ne slutesvojst"vB slvarnnosDi - sannoga iu,naka i njegove iLir,ot-ne okol.in€ - nago anatenje dh "vojslava n niega sa-moga, 2 'llego\\J samosves4(.'

rpo6&Md Mruh' Adeexdo.5. DftrFije: M. Eax'{n, ne6.d! rorflk" Adrercxore, d!.

105, 123, l:10-t31, U srpskohr. prcvod! dtr- 137, 156, l$-rs9.6. Isio, *r. 63r up. jo5 st, ll0-113,55,30. U srpskobr. pF6du

sr.. 102-103. on.la 141-114. 96. 7s.p.idili da ruDenat sosv.sri, usrc

sa@, koja je roliro kaFhterkriaDa a JUEL.Dosbj.vrkog. (!p. srr, 64--47, 103. mv.doogr dela, . u p'lsdrrd. t03-106, l5), a nas nlj€ bllro svol3t6 tolifdij. uopat kcIilto je speiridno svoFtu s€mga stu.da.ea Lrosbjskosi.

POETIKA KOMPOZICIJE t9

PrEma tome, polif@$ ia pr€dsbavtja obuk ispotja.v€mia lataka gledilla na udeolodk@ne etarru.

Spmn€o,imo da se sukob razlidilih ,ideoloshih ta-aaka gledidia 6esto uPotreblja\,? u tdkr,ffne Gpecifia-nome iamru meonidkoea slvamtash.a kao sro je areg-dota; snraliza amegdote na ovorne pl€mu moZe uopsGda.bude \,€orna plodonoGna, jer s€ a,negdola moue darsprtuje kao srraznerno pousr objokr izucavanja saelen€nttria slotene kompoi,ioion€ striukourc (i, prernabff|e, u izvesnronrc $islu kao model w)€Lniiko€a de.la kojd j€ udobatrt za anati@)t.

Autor, priialac i iu,nak (Iitnost) kao moguCi nosiociideoloike taike gledijta. Funkciia iuiaka-nosioca

ideololke tatke eleditta u delu

Za anal.iru problerna lataka gtedj{la iz ovogn as.pakla biDno ie da li se ideotoilsj- vr€drDuie ,:, net|itrapstraktnih p@ici ia {pr inci ,pi jetno spot inj ih u odnosuDa dato delo') ili pak 6a paaiciia n€ke liono\ri kojaje nepo.$sdmo data u a,naliziramome d€lnr. primel,ja;.rno, uz to, da je i 'r pn1ome i u dfugome stucriu mGguaa i jedna pozici ja i nekot;ko pozici ja u,telu: scu'urge stlane, moZ€ da postojd ii sdr€njivanje {&kegledidl'a odred€n€ li{mosni,i arFs,tra&rne aulorove tatkegledilta.

Ovd€ tr€ba dali jednu vatnu ogradu. Kad goo(rj-mo o aurtopvoj tadlii glediita,,i o\.de'i u,kasrxiiem iz-laganju, mi oemannro u vidu sirstern auioftwos dodiv-liaja sveta uopste rn€"avisto od daroga deLt'. negoonLr laaku eledisra toju on "auzkna pri organizovanjupripovedamja u n€kqrne komkr€rnome detu. pri torneautff moZe svosnro da ne goieri u sl,oje im€ (u,porediprut}lEEm ,kaaivanja(,\, IJrad.e d^ mgnja svoje tadke

7- T.kvo rrednovanje, k@ 5b je lea Bteno, u nadelu nije moela€ Dpolifoniis*one delu-

3. Up. u v€zi s 1in orc reEi Doslojevstos. iz pism bmru od t. f€b-ruo6 1346. sodine kojc se odnGe na trttilu ,ed,i, lidi: ,Oni

20

glediSta, njegova tadka gl€di6ta mrcze biti drcstruka,to jest moz€ d6 posrnfltra (i[ir po$n€tua,i \,[edm{e)istowelrr€oro sa nekqtrlko mznih p@icija itd. Sve CeorE mog{riltqstri bili pota,nje razmoir€ne kasnije.

A kada se u dekl vrednuj€ .sa :ta6ke aled,is4a ne-koaa ksrrkretnoga fica koje je u samome tom deluprcds.a!,lj€no (to jest lionoeti), to lic€ m]ole da hrtleglavni junrk (cantual,na f igura) i l , i p6k diugo-razredna, dak epizodridna figura.

PI\d je sluaaj dol'oljno odigl€dan: ,i uopste trebareci da s€ glavni j'unak u delu moie da pojavi iti kaopredmet vrednovanja (na primer, Onjegin u Fus-kmo\\ni Etseniiu Oniesinu, Baza,M,t w Turgeirj€vlje-vim Oleeinu i deci) ili kao njegov nosilac (takvis'u u veliloj m€ri Arjosa Braii Karamazovima DcA-tojevskos, Caoki n ftiboj€dovlje'voj Ncrotji .bos p4-

AIi je dGla raiiren,i drugi na6i,n organizo',aniadela, *ada je nosilac aunoriwe tadke gl€dis'ta ndkadrugo&zredna - gotovo epizodidna - figura, koja se sa-mo posre&F tid€ radnje. Takav se posiupak, na p,ni-me0:, i-€6to pnirneqjuje u frilmskoj umetnosti: lice sadije s€ tadke gl€d,i&a daje odudenje, to jest, zapravo,onaj gledalac za koga se mdnja odigrava, - daje seu sarnwre f.iirnu, i to kao doata sl'uaajna figura, na

(lri$&n - B. U.) mvildi su da u srenu !id. niu{*r spsiteljen;.li h soju nism roldivao. A njlDa .ij. Di na kraj pan ti d!

!do.i Djew{Lin, a ne j., t .r. Dj*u3kin drut tij. i ne nol, dagevori. (vjd. izd.: o. M. A'n€*Rrm,

r, I, ^., I92, op..ne). ovdc jc u pilrnju up'.rvo id@bsrr pozicija, tj. odnd plw o*olnomc (pril{@non€)

Pnm.dba pr.lodieo. ovd. i k6nij. Lao *a.ivarie j. !.d€denruski rrjitd@t€orijsld rehin .b, ler F doisa i hdi o pripcrdaCkmc postdptu kada * stuo iluiF neposrednog i n.Uj.gaLdituja, {b se prc sv€8a ispoljlE u jqialdn, nrr. dijd€tits}inili ,lrlonskio cob.ncritu. Izhd! J. prim.r P€irijino tdivdjc trP.triii@ ten@ D.agolbm Mih.iloal&. U lon l. d.lu do6ledno

,rnn.nj.n p$tupak t4.iw'J".

'OETIKA KC'MFoZICIJ!

psiifenijLi filma.' U vezi s lim s€ tdlotte mozomo pd-s€titi - prelazedi vec u olblast lil@vne umehosti -starih sl,ikda ,kojri su ponekad s\r'oj portr€t sma{talipmed ra,rna, to j€st na ?eri4eriii sllike.'i

U svim ovim €ilutajavima lice €a 6ije se tanke gle-dista radnja odutiuje, to jest, za,plarc, gleda,la. fitrnna,daje se u njoj strnoj, i to kao slutajna figura Da pe-ni4eri.id ra&je.

U pogl€du pak ri,mehridke knji:e!'n6ti orde iedoleljno pozvati se r|a ,klasicistidka dela. U stvari, re-zmeri (kao i h u arltidkoj d,ramri) obiano ma{o ude-etvuju u radmji, i u seti ujedinjuju utesdka mdnjei Stedaoce koj,i percipira Li redDuje tu r'adnj,u."

ibrijanrtos. firD zd.d?& i o!.tatien4 rctisqa ?j€h D€m'ja, Loji s n.&vno p.ika,ivao u bjcrolina, ! tdc sc v€ci deo h.,nj. d.j. oDko k ko jc idmtdripm'pira (o.uduje) jedna .piadiam tigu.r - natEt pono.nik pelicijrkog E€dnilo, loji 3 orKmid unlnr nhd src tlo sc zbiva.

r0. Up,, na lrintr, Dir.rcv Ptu.ni* brciania, sd. S. uhernik u sooi.li ljrdi naslikao seb. na d.srcn Lnju slik., ltl Bori,:.lijerc pollo.ntne hudrc4 3d.r le porpuno isti stural. laro sc un.tn

ovdepojavljuje u ulozi gledl@ roji posndh sv€r lro Ba j. sam .asti.

hj slcdrlac i sam .ahzi u stikrr*one delu_1r. Uz b j. ovde obawna jcdna td$lotta raaka glcdi(ta. Osid j.-

din3tw nsb, vlwem i iadnje, 5ro j. karakrurisri.no, too lro j.

tdmb, z *hsicisriaku dramu, a ,.lasjciran je nGum.jivo tro,Eh€rislidno I jedl,*ko id@lo3ke pozicije. Up. veoma rldno odr..denje t€ shane }lasicisria*. umdnGri Lod J. M. rlhana: ,Za ru'lu pczjju dopugtinstoga ,.rioda l4lderisrilno lc bilo susricmjesvib u reksu irhldih subjekriho4bj.rlimih odlro$ u jednmeti*stmobe foklru. U wtnosri XVIII !.L, koja se rrdiciomlD'odretluje *m uasici?.m, raj j. jedtudeni tokus ! ju.i6n iz or-!n: Idnosti i veim a pojam ilrine, u ciie jmc ic i govorio un€rlidki !.kn. Odnc inetlu isdr. i prikdanog: sv.b posbj& j.

sledigb. Fitsirancr i iednozna'host lih odnts, njfiova F ijaln. *oNers€ncija t! j€dinslvcnohc cenh, odscvaFli s! shvahjd o le.nosti, jcdinsrw i n prodflljivcri istin..B!.luCi j.dirstu i reprenentjiva, istina Jc u hro vrcnc bila j hj-je.,rhia.a, u ruliljtoj * m.ri dk.imla Fznjo sv.stjmat(IO. M, I o r x. H, XlAoxecrF8xd crpiarypa ,,E8Hnr OHeMs'..- ,,Tp!A! b pyccron x c@cof, Ose orrH", Ix, !e. sd. Try,BM. 134, T.pry, l9&, crp. 7--4).

)7 B. A. IJSPENSKI

Gor"onili slno o qrcm qp&em strucaju d(aala se kaonsilac ideloloske tabke gfed,iJta ja\dja neka lidno,st da-toga dela (bjo to glaLrri junat d[i epizodiana figura).Ali treba pnhneliii da 6€, zaprarvo, ne Fadi o 'tqne dase cela radilja r€alno pr.lka"uj€ onako kako je dodiv-ljaia dli 'onednuje to l,ioe. OrIo mode fa&tjldlloi,i da neuzme u6esia u raldrrji (to se, izrnetlu ostalog, d d€Sa-va onda kada to lic€ p{redsla rja epizodi6nu figuru) i,prema tome, nema potrEbe da to ll@ realno vred-ntlje oFirsh/ane dogadaje: to 5to vidho rrli (ditaDoi)razlflru,je se od qlogB stf,t vidi - u pnikaqarnome sve-tu - dotiana litnost." Kad se pni tome ka,e da je delo or-gaoizolEmro s tailrc gled,iSta odrcdene [iamo6,li, o(rda s€ima u lddu da bi data lintrFst, k"d bi u njoj utestllo-vala, oslletldla (laednro!€rla) tu radrnju uprarp onatokalko to dird au,itr drela.

Uopste se moze raalr ikovat i aktualni i poten-cijalni nosilac idreoloslke tadk€ Aled,ilta. I 1€o stotadka gl€dista autora ,i,l,i pdtiaeca mote u jed,nim sl^r-tajevima da bude data reposredrro rlr ddlll (kada aru't),r i,li pmiaaLla€ prip,o\€da u svoje irne), a u drugimse shrtaj€virna moie da izdvojii kao rezuiltart specijal'ne arnaliae,rr - tako i ju,naik kojLi prEdstavJja rudiocaideolodke 'radke gledlista u nektun slutajevima realnop€roipii:a i .vlredtr|u,je opirsivanu rad[ju, dok je u dxu-gtun sludajevima mjegoilo utosde potencijalrc: rad,Dja6e qpisuje tobote s oadke gledrista toga j{rrra&a, tojest lu€dduje se qrako .kaiko bi je vr€dnor?o tajjutlak.

Na o\,,orn je planu irftelesantan pi]sarc ke sto j€ G.K. C€steittrr. Ako j€ u pitanF tatka gledista na arp.sto.aktnome ,ideododktrn oivou (nivou pogleda na 6vet),dlda je ko�d Carl€trrtm|a gotovo l]vek maj sa 6ije setadke glodig,ta arodEuj€ $€t - sam pfedstavljen kao

12, Kasnij. d.no ovakvo or:rnidanj. moai .t hter?relihmo t o slu.eal nep.duderja id€ololke i ptubhdffidte ba(c gledilta.

13, Vid. a t@e detaljniF - rasnije (n.. r55. i sl.).

R)ETIXA KOMPoZICIJE

lidnGt da,te &niiBe.' Dnugim ire{,ima, gotolD da u sva-koj Cestertonrolroj hrjizi p,ostoji lice koje bi llrcglo danapi6€ datu knjiw (diji se pogled na svst qdmia'va ukrljLizi). Mode se reoi da 6e.l<od Ceste ora sr€,t pri-kazuje kao da j€ potencija,hlo predstaMljen i z n u t r a.

Ovde srno doralkli problem mzllkovtrrja ui rtar-nje i spoljcrje{tadke gledj}ta; to aaankovatrrje, kcje 6trno malodd drstakli na idelo!&trne dh'ou, l€Enije6elno Faliti i na dnlgirn nircima - 6 tim da tliscnoposle to8a (o sedrmj gljaMi) nr€8li da d.enq izvamauqpitlrvamja.

Natini izraZa|aflia ideololke tadke gledilta

Izudavanje ploblorna :tadaka gledi6la sra ideolod,ko.me plar r, kako je ve6 reCenD, 'u najmerjoj meri pod-l€de foryn,l,iu r.iji.

Fo€,toje posebna stred,stva ,.a i"ra,Zal,atrlj€ ,ideotodketadke gtediita. Tak\ai st, na pnirner, takszvani Dstatnriepiteti( u narcdmoj kDjite\.nosri; podto se pojaMljujuD€aaldsno od kmtkrstn€ di.tuaaije, oni zbilja sv€dde$e svega o flel(orn odredenome autorsvom odnosuPr€ma qtirsivanftne obj€'ktu.

Na prdm6r:

Tu je pselo Kal in car sovorio t t i i ov( rc( i :Ah ti stari kozaae. tl Ilia Muiomec!

'I s luzi , deder, t i pseru caru Lat inu,.

Zanianljivo bi biio sb,.v€sti pnimer uporrobe slal-nih epit€ta u kasoijim leJ<stovima. Evo kako pise, napnime,r, u XIX vdku auttr istoniislce .budije; \igotskim starovjercirra u Radorifta Kiierske duholne ak6

l i l. Tu j. lvrdnju romul,sala N- L. Traub.re u svon refdatu o46trntr .! Drusoj ldnjoj s*oli o drugcrcp€.in hodeklivnir!streni@ lK.itgritu, 1960.

15. ,.OEmc*n€ 6dMxr", 3m6xre A. O. rs^L4.pMsbr - ,,Cr6op.EE OtAaend n $oHrdrH llN. A(dd{H B-ir", r, LIX--DaI, Ctr6,, 189-lm. J$ 75.

,)4 B. A. USPTXSX!

demije - naftrno, sa pozicije oticijelne tra{oslarrc

. . .poslc snlL i prcd\odnika Andrc ja sv i su vrgor-ci .. p.istupili Srtnionu Dionisjeviiu i stali da ga molc- da budc umesto bul. slojega Danila pomoCnikonru stvd roboz cr 'krcnoga prcdsro jn js tva ' r .

Prcrna tome, lulor'?renosi go\or \]igolaca, ali irDu usta sta.lia etitct (,loboz() rLoji, naravno, ne od-soram niiho\'oj, |leeo njesoroj sopsl\anoi ,racki sle'diita,'koji'izrli.tl ! r j.solru 6opsLvr!1u idcololkr D('i-oiju. To nii. rliirta (lrrgo do isri lnaj stahi elite! ko'ji postoji r' (lelina,na,mdnc kl1ii)c!nostl

Uporcdi u vezi s tirD naain pisanj a rcai ,Bog" u sta-ro j or togra l i j i s re l ik im s lovorn u sv im s l aajev ina -rezalisno od toga u kaklu(nl sc takstu ta rei susreae(na ?fimer, u go\oru atejslc, st'llilanta ili paganiDa).Ana.logno ronc, u strrroru-5kim sc tckstovirna o\a !.eirnogla da pilc l)ocl Litlom (6fb), klo ilo su sc uo}-ite pisala ']o ;,,r s.r.ra, |tj. lr.ii sa s'vclim zna6edje&iak i u sluiai'u kr(l se imao o lidu pasaDs:lii bo& ane hriiiarski Bos."

16. ,lrad likrcrctr AlhrJori J,JAC!r'L', lr6i. ,l,.rn.'\,, .rD. 2r0.I7. vid., m r,rnn*: r,rt,.,,1nro!v nif )nrrv" I I'Jjijlf\lron !Dor.

ni\u XIV r.kn (!nl H. rr^rtsnxritr, h,!!i!hln r.rg..'Dr i ^Nncji P!u j a " , x v r r I , M . , r q l r , c l l ) . 2 i r - 25 ) . , t l l r \ l | r J r r i lD r l xa \ f . ! | , ! iu cudoLsroi ' NotrJm ?r\du 1355. go'1. (l il .b ). l](|. io! i intcresJrrad ?rnnff iz (Ntr',.Lpr..rir. !Ic",n NlL u,^c(r6DL), rrdi zro duh gorofi o icbi ttro o.rrr.r colr,doicnr

\ ob r r r { L r . t , . \ \ , Mo AJ } cL \D , l t , \ b r r L .!o'i ilas sororeii nru: j. sin roileo cosDdnjn,). rrtrrlionalloi Jri

,logiji e shrrin cfirdimr u (^.trrc shirjtr ritc Nrrcbr lonr.rri;.Ero j,)i ll ir!3 Dtu.r o!osfrGlro!r ck\r.rl. r.L nxl"ltri .pi-

ld'D, - drj ])ur lz Jcl! n. l. Sunxrolora (,i(i, ni.g'r. ,.nor:no. @;pi' 'g R..\ courcnlit', m,\. :, q. x, 11. 1737). 0\(i. !i.

tDEi rNrjslrr ji rxii duLo\n,ci bili su r., r.\tr !,$oru jcdn'oilalonfi, du izr.i'o!] sAN(n)tslr roii sun@!l.nrrn- nci 'strnulrnn, n,rJ., ju jc rurof !.rLr!Lu rFncbio nironianoNj 2rliciju i r.r!c ( Tnderl" 1,,. lqu nir.la zrj.d.niikog sr cibkonr tiruloir, u t.*stu.ic uprlor roinc td\ojctri !crilim slorinn (kxkxv jc bio r!(r dn .c tdailjr t.i Lojc ru Ddrrc !r inrlcrJlor: ,iulcntolr Atrutodr2nk t sll,

loElrxl KoMPozrcrrE 25

PoSto je mo€rrd u upravnome govoru samoga ka-raktenisanog lica, stalni epitet ne {rla,zi u govomu ka-rakt€tisdjrh go,volr ka, nego pr€dstavlja obeldje ne-posredne arutorlove ideoloske pqzicije.

Ali su posebna $ealstva za LizFaiavanje tatkegledrista, naravno, krajnj€ ogralridena.

Cesto se id€olodka tadka gledista ,izratala u obli-ku neke govome (strilske) ha,raktenistike, to jest fm-zeoloikim sredst!&nra, ali se u nadelu qla nikako nemoze da svode na karakteristri,ke 'takve l"rlste.

PolesiLirdi sa teorijom M. M. Bahtin6, koji do-kazuje 'pol'ifonijskk kafarkter dele Doslojelgkog, nekisu izuta\ra,oci prigm,ararti da je s!€t Dostojeu,skog, na-pmti'v, ,zapanjujude jed,l1ol,iaan".i Cini 6e da je s3jmanqgucrrost taikvoga razilazenja u mi$jsnj,ima uslo\dje,na .time ato izuaavaoci mzlnairlaju paeblem tadke gte-dista (to jest kompozicisnu struktum dela) iz razliii-tih aspekata. FrisusfD razlitu,rtih ideolo6kih taiakagledidta u delima Dostoj€ivskog je, usplte uzevii, ne-sumnjdvo (to je Bahtin ubedlj,ivo pokzze); inedutirn,ta razlika izmeaiu taiaka gledista gotovo da se di nakoji nadin ne ispoljava u arspoktu fraz€oloSke ka[lakte-ristike. Jlnlaai Dootojevskog (ka&o sar to vise Frra is.ii,cali rioutarva,oci) gq!(|Ie !€qma jednoli6no, uz to obieJlo istiqn jezikom, na istom opstem planu, kao i samautor dl,i pridalac.

Onda &ada se nu.,li6ite ideolo5ke talkc elediSta iz-ma2arvaju frazeolo6kim $edstvima, posravlja-se piramjeo mealusobordre odnosu pltula ideologije i plana fra,z@)ogije".

Medusobni od.nos ideololkoga i lraTeoloikoga plata

Razlidita "iraceolqlka( obelerja, to je6t nepGrrd-Do lfugvistidka s!:€alstva za irratavanje tadke gl€di5ta,mogu 6€ npoFetrljava0i u dl€ma funkoijaima. Fnlo,13. Vtd.: t, Boro(rx, npcrpass@ n .peMr y Adoeeore. -

'sl,via., rcan. xlt, 193, 3.3u 1-2, sb. t?l.19, O tzratavdju ldoloSle raale alediar! ponoCu vmdslc *dkt€ri,

s.ik I o lorcIftiji odgowEjucil planda vid. k6nij. (sb. r04.

qna se mro€u upotrsbl jBvat i za kaxa&ter isaojeonoga J,ica na &,oje se data obeleija odnrose; ta,ko sepogled rla slr'et ndlroga lica (bila to lidnost ili sam au-td) mote dd,redri'8i pornoou stri,lds,ticke analize njeg>voga govora. Dnrgo, ona se mogu upobiebiti 2a kom-kr€tno upuCivan je u tekstu ka iz\,lo$Ioj.tadki gle-diSta kojen se autor koristi, to jest za ukazivanje naodku l06irkretmu p,ozioiju kojtrn se on lffiirsti u pripo-l€danju; upmedi, rta pnimer, sluiajeve nepralloga up-ra\.mog govoia u €utor{}lJ,ome lekslu, koji sasvtn jas-.to pokazuju da s€ autor konishi tairkorn gledista iz,LE-sne l,i6rFsti (Midi potanj€ o tofine n€Sto rkasnije).

U pr'lqne je dlutaju u pitatrrju id€ologki plan, tojest izradav€dje odred€ne ideolodke poaioije (tanke gl€-dilta) ponodu fraz€olodke lkan-aktenistike. U d,rugtrnje slu6aj{r u pi'taniu tuazeol,ostdi plam, to j€st 6amefraz€ol,odlie tadke gled,ista (ovaj p6tednji plam potd}ko Cemo n'a@Inotd'ti u s{€d€doj glavi).

Da istalinemo kato de prvi shraaj nalazi u svimvrutanna drmetdFsrti koje s,u nra ndki nadin vezEne zarea; u str,€rd,,i u knjit^ei-mosti, i u pozarisru, d u kin€-rnatogafij,i upqtretrljal,a s€ gouffno (srirlsko) d(a0:ak-teniaarije liinostirgo ,omrika; uopste je sa,rn ideoloskiplan aj€dtrlitki za 6ve te vrste unnernosti. Meatutim,dnu,gi sluaaj je spec,ifi6am za .knjdte\,no delo; premat6n€, frazedlodki plan je dlsrkljuaivo o,graniden na kxji-Zeinu oblast.

Uz pqnoi gofit)omoga (nadme, stildkoga) kar€kte-risanja mrot€ se upudivati na rnanje,vise kfi*retouhdivj.d,uaihl|r ili socijalru p@ioiju., AIi, s ail'ug€ slra-

L rz Nos. j. aspeta i e.esaino izua5vdje naslova *alnih rubrik.u dtm Ctuno u vidu standardne anonse,,H.poqHo H€ nprAlxafm|", ,,Hy I ny...,., ,,Hy x A@t,. ,Ptgu@, ,Ni |:Mmo nc bt snftlio!' ,Vidi, lidi . . .', ,Zar s. i ro .It}.val' itd. ! nrlnn ndinna), ro j€st i,!ca!a.j. *ojes sctjalnostlp. 3e lslorlbrE hak! gedisra (iaaka Sledina int€le}tuale, od-srnog voj.ir!. narcs .adnit , penzion.r. I 31.); btrc izu&roj.Eote d. bud. d6r. inr.Esmho E kFktensanje n€rros! p.no.b! tirotu .t toga ztruarv!.

lpor€di, rckodc, rulia . t kt* uporcMja o pulaju: 'ov-

IOETIKA XOMMZICIJE 27

dte, tim se putqn mroze upu6iva0i da izv€Btan pogledcra evot, .!o jelt na ndku drovoljno aFstrakttu ideolc+ku @iciju." Tako dtilistidka anali?a omoguduj€ da se$ Eegefliju Onjeginu jzdrvoje &€ spdta plana (s,v3ftiod njdh odgovtra posebDoj ideolo{koj poioiji): ,prczaiirl]i( (wakid6Anjd) i ,rqnanti6ni(, rjli 'tatnije: !ro,maniiani( i ,rirerdna!1iiatrlli(.! Tadno tdko se u Ztti,protopopa Avakum.a izd,vajaju &,a daoa; 'bi lijdki( i,$rarkidaSnji{ (}neb'jrbliijdkri").! U oba su sludaj@ iz-d!"ojeni plallolJd u delu pa,ralelni (ali ddk s€ u E ge-niiu Onieg ru taj pa!'alelizam ilpotrebljaE radi s'iZa,vanja 6{{ldr€n'l]tjr6no€6666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666plarra, alaitle 6ea Zitiiu Altakuma

upoUetirjavn, naaurFrot t6ne, za uzdia{tie'elakidasnje-Sa plana).

d. e ne pnli., ,N. p!sibr., ,Pulct{. J€ bbruj.nd I od!ova6-juC5 lprdi@ja m @lidn. ra':ke gl.di!r. r tojr e prl iomc no!.Dardi (taaka glcd,sb bezricnc adrnnhrreij., hjticll., t fa sat. ird.).

2l Na planu torelaciie poslcda n. lwr i tdoloStl€ tr.arkrhtidtu jeposl€relucida@ borba pdiv nia r.ai kol. 3u asir.t€ reak-ctomu idolosij! (vid.: A. M. C.^nq.r, ft'x p.&eulon,Hon ebe, M., 1923) ili, s d.uge srran., borb pavta I Dbliv re,:iroje su mu zvudale [:o simboli r€rclucij. (vid.: B. a_ arjro,ps_AoB, Occpf,, m Mreplri?sore $!k xvII-X IX D" M . , 19 r r , sp . , 93 -194 ; A . M- C r !6 t r { .Bc r x r . Osep -n{ ,cspxr plcqofi {dtyp! lt0-U6t, CII6., 1392). Up. isbrij.slru eegdotu rojd je eoD$io roe P. A. vja'dsri: dravni sc-krctr N.l.dinstl bto je orpldrq zato 5b j€ u .rzsworu uFr€-bio ret,.trp.Acrrred (n. A{3.Mckf,i, CmDu ruqchu xi".&a, r\-, 1929, crp. 79). Up, ! wzi s tin @@rsn. sdtjatno u$

2Z Vid.: IO. M. ,\orrar, XyAoxecremai dpyf,4la,,EF€'u OaD{a". - ,,Tpya! ro plexofi a c^srckot Ox^ooq{.., Ix (Y!.M. TrY, xM. I34), cr!. 13, Pdsim,

3. Vid,: A. BrHorlaAoB, O 34q m^norM. ga6,saeHrr edxex X(nB! npd@@ AE*vxa. - ,,PyccH p.8,., a pq.,1t, B. n&!6d, I, IIr., 193, crp. 2ll-214.

A. A. USPENSXI

2. "TACKA GLEDISTA.NA FRAZEOLO SKOME PLANU

Razlika dz-meafu ta{aka Al€dista u urmetrridkomedelu moZe se odito,ljarti ne sqmo (iJi lalk ne toliko) naplanu ideologije (ideoloSkoga wednot/anja), nego i naplarlu frazeologij e, &ada, na primer, auto0: opi-suj€ mzl'idite j,w|ake iazliditim jezirkom ili se uopsteu nekome obtku kmisti elementima tudeg dli s{.rpsti-t{risanoga gollora pri opiail.anju; pr,i torne autor mo-Ze da opirsuj€ jedno lic! sa tadke gledista diugoga tri-ca (iz istoga dela), da se koristi svoiom sopsweDomradkom gied,ista iti pak da pribegne tadld gledrista rekoga trecag posrnalraaa (koji nije ni auhr, oi nepo-sredfli utsstrlik radnje) itd., i sl. Treba uz to palime-titi da u odr€denim slutajevima plan govormoga karak'teiizovanja (to jest fnazeololki ptan) rnoze da tlrdejedini plarn u ddll.l koji oma€uduje da se prarti iz-fiIe[ra €,utmov€ p,@ioije.

Proces nrastajerja clEla takve vlste mote se pred-staviti (m slededi nadin. Prctpoota$imo da po€tojd nizsvedoka opisivanih dogadaja (meau njina mode bitii sam arutm, jumaoi iz dela, o jest neposnedni u&strrioi drogaala,ja o kdne se pripov€da, neki od poGmaft:a-aa sa strere i sl.), i svaki od njih daje sopsrv€xri opisoiiih ili @dh do,gadaja d dinj€rdca - opis dat, naFav-oo, u tial,rr flronolo{kog up0:avnog govo,ra (u pr"vom liou). Mote se oaokivati da Ce se ti Jr}@Iolei raz,liko!.ati po svojoj go!"onnoj k€,raLteristiai. Pri torne sesame dinj€nice koje ra4d ljudi orpis.rjnr onognr poduda-

POETIX

KOMP()ZICIJB 29

,rati ili rlkr$tati; dopuctjuju6i 6e mettusobno na odre-ilelli Dadin, !i s€ ljudi l1}ogu na,laziti u in€snim odn(>sfuna i, prema tome, neposr€abr]o medu,sobno oprisivatiitd., Li sl.

U trgardzovanju slDga lidrip,o!€dmrja au,tor se rno-Ze krorioiiti aas jednrim das dllgim oFisorn. P.Iri tornese oFisi dati u obliku upravnoga eq$ora sfepljuj

ip r e v o d e n a p l a n a u t o r o v o g a g o v 0 1 r a , T a -ala na plamr alrtonov€ga gicrvo0:a dolazi do odr€tlene jz.mene pozicije, to jest do Fslaiska sa jed,ne tadke gle-diSta na dfugu, Sto se izrarava u oazliaitftn naiinimau,potrebe tuai€ redi u autooovome tdkstu.'

Naveldomo je&rostavan Fdmer takve z€lnene po-zioija. Preipac,tarvimo da po6inje pr'iaa. Opbu,je s€ j[,l-mak koji se nalazi u 6obi (otito, s tadke gledri5ta ne-kog pocirnafi.ada), i autor treba da kar€ da u sobuulaui junalkol? ,ena, koja se zove Natala. Autor utom slutajd mode da mapiSe:

a) ,Usla je Nartada, njegova ,€(}a(;b) ,Uila j€ Natasa";c) ,Na.taM je otla{.U pr$orn je sl'uaaju pr€d nflna obidan aurorov

opis ili opis ndkog slranog' posmatrala. Istowemeno,u drugc'm sluiaju p(xi toj i unutarnjLi monolog,to jest pr€lazak na tatku gtcdilta (frazeololh) sa-moga junaka (mri ditaooi ne modedno znaii ko ie za-pravo Na,la!a, ali se narna ne daje spotjnja laoka gte-ditla, n o uoutamja u odno€u na jurnaka koj,j opaza).Napdkon, u bedern je sludaju sintatksi6ka organfzaci-

l. Xdtreh oblitu obndi tud€< r.ai (vid. l6nU.).

2. U orcm i u svib dtugin sluEaJdim p.idercD st r p.€vedelo jesv€ ono &o je s *Iue, .b je ind r.a.ga, pa j. samim lirnspoljnje, kao tr Fjobianijoj upolrcbir lsthnin lLin. abmja!te'. stani pottutlnt je, !r.m bDe, on.j toji m .e!to sledrsn s1m., nc tzblla, tduh, ne onj koji je n€po3r€dno ni inlm.no upomr s rih. U lift osMn na&njn !.puosti odgmB rst@ m rsv.doi reain dosl.dno pwdfloop.idm Iwoponmn Orin, pp.)

30 B. A, I.ISPENSKI

ja red€r,ioe 'takva da ne rnoie odgovarani ni jima&pvo,rne o'pa:amju, [1i €pajanju apstrdhlnqga sEano,g pos-mataia; naj,pne Ce bili da s€ hr ddkqriadava tadka gle-didla same Naita!€.

Ovde se Lirna u vidu tahoEvanro ,dkriuaftro ra$Cla-njavarrj€( 0:e6€dice, .to jost me&Eobni odrnos da4oea"i 'novoga. u organizacij'i r€denice. U rei€ftioi )Uilaje Natala( r€a ,,u3la. prcdstarvljs da to, poia,\djuje seu ufoai lqgidko8 s.ubjdkta Lreaenice, a r.ed ,N€nasadFedstavlja nlovo, Fedstarvl:ja logidhi Fredikat. Sklopr€i€trrice, prcma tom€, odgiollara p€shrptrGti oparanjaPos{xratrafa X(0jri s€ n€iaai u sot}i (k ji u poaetku opa-Za ala je ne&o uSaD, a @!da vidi da je taj ,ndkD{- N a t a ! a ) .

Medutim u r€*enioi "Narada j€ uSla( daro jeiurazeno, naprotio, retju ,Natasa( a novo - perfek"tom 'usla je{. Reaqrioa se, prcfna lorne, fornuilid€ satadke gledi&a 6ovel€ kdne je pre svega dato ro dase opisuje Nata*ino ponaBanj€, a slazmem,o redu ifl-fonmacijru no6ri dturjenica da je Natasa upm,vo o I I a,a ne da je o.adiirla nesto drugo. Takav qpis na€tojepre sv€ga onda kada 6e u pnipovedanju dstodstaMatadka gl€diSta same Naltade.

FrdlaEak od jedlle tatke gledi&a na drugu v€omaje dsst u aixtonlfine pipovedrdrjd i vi{e pDta do nrje-ga ddlazi podlep€no, ,kni6dn - neprirn€tmo za djrtaoca;k6.(rije i€rno to pokauaui na konlr€tndm Fnimertuna.

U miDrimalrMrre sloiaju u autorovom se gslclll.umote urpotrebljavati samo jedna taaka glediJta. Pdt4me dala adka gledi$,ta rnode fueeolorlki da ne p,ri-pada s€trnorn€ autoru, to jest aotor se moze karisnfuilutlim govo,ro.m n€ pd'ipo\,.edajudi u woje ime.n6go u ime n€koga fraa€olo&ki odredenoga gdiaoca.(Dru,gadije ret€no, u o\lom se slutaju dulor. i "priianac" ne rpiqdrudmaju.) Ako data itadka gledista nepdpada Dep,Grednome utesniku ndnje o kojoj se pri-poveda, onda ,imamo p6,la so 'tako'zvafim f€odn€[rmn

R)ETIXA KOMPOZICTJE

kazivaDja u najdbfijern nj€govom obliku: Kla,si-a€n ldirn€r za to j€ Gogoljev Sirliet ili Lj€skordje\,eDovele'; ovaj sloaaj le@ ilushuju i Zog{edkov€ pmite.

U drugtun se s,ludajevima tadka gledi5ta autora(Fni6aoca) podudara Ea tadllom gledista n6kog (j€d-Dog) utesnilca u pnip$redanju (za limp@ioiju dela uorl(Irne je shrCaju surltastll€rl]o da li 6e u ul@i nosiocaautffove tadke eledilta pojaeljuje glauli ili dmu,goraz-redni junak'l: lo moze biti i pripovedanj€ u prvo'nelior (Icherz:ihtrxtg) d paipovddarnje u llEdem liou. A:lije pu'i rtcme sustast!€no da dato lice F€dsravlja jedinro'g nosioca autromo\,€ tardke gledrista 4r delu.

Za naiu su mrauau, medutim, pceboo intor€sarxt-na d€la u kojima postoji n ekoti ko daaaka gledigta,

3. Vid. o kazilanjn: ;. M. 3ri€r6ayr. t|. *^sH ,,Ilrnx€^6,,.- ,,Ilor,ka. C6olHnu ro rpx! rcrnqeido $!xa,, nr.,

,^ecxd H colp.rdtu nDor. _ b *n.: 6. M.9 t l x . ! 6 . y r , , / l r cpa rypa , r \ . , r t t ; E , A . a r ro rDa^oa .npo6H. c(da ,,ndxxa. BFr€sHxx orAe^i

I, 4., t926i M, E.rr s x, nDo6^.!'r dor.mx4 Aereeido, 255-2t, U *psrohr. prevodu B rinovog dela

Kako is.i& Brhrin Grr. 256, u pFodu 263) i Vinos6dov Gr..27, 33), Ejbdbdm, roji j. pnt po*rnuo prebr.n xuivanji, shva-ro ie l\rimnje krliufirc ks orlj.n'.cijrpr€nda jc a kdivtuJe gobro sp..iridnija orijsnrelj! na rud

4. Vid. Ejhenbadovu lr.lizu u v€d n.vcdmin ndovina. Kn6t..ris.ltan€ gu de rai enola Ljeskova toj€ se na ro odnosq ,2. piscaF .kor@ej. glasa 3adrldo u medu dr ollada sla$m i jezilom$os! jmlo i d. ne br}l alr i ba. Ia sam *od scbc .anoj& drruvijd 1o me<. i postig.o s@, i4l.da, d. noji sve6renici gGv@ dthMiati, nfilisti - nihilistiali, scljaci - sljdki, slorjdtci ttnenu njih i l"Irdijali - lieLopamo itd. u srojc ine co.trih jeikm stardmos*ih erodnin p.ila i crkveno.naodnjmja*oE u cisro }rjlr€dofu r@n. . . sli hi: i moji ilnaci I ja

r v o j s o p s l v e a i g l a s . U s v a k d e o d . a s6j je sr33 ud.ld pBvilm ili, u Djmnju tuku, b.irljim... I rajIl@ibi, rulshi t tltnjati Jdlt tojlm su napisre n.oe! sr.ani-6 Doji! E.!ov. nls drcrlo Ja, ne!. sm ga ,:no od seljaka, !cluint Lktulr€, pM6ld., jurcdivih i boeonorj@! (vid.: A, li.O.p.cor, Ilpo.s @Eh, Cn6, ]904. .rp. 273-274),

5, Up. na analqrn nldir hnije (st. 19-23) pGbvljm lmblem.

B. A. USfENSKI

to jest rnode se pratiti odrcCtedlo sme,njrivanje auto(t>v€ p@iaije.

Kasnije demo raumorri0i razlidirte sludajere pojav-liivar{a mnodtva ta{aka gled,ista na fraz€oloakomeplanu. Ali pre oo s1o Fed€mo na dalu pojaMn u svojnj€noj raz|rofiIaooti, pahrlademo onigledno da pdkaZe-mo mogu6nost izdvajanja razlidi,iih tadaka gleili{ta uteLstu na hoti i6no ograaridenome matenijalu.

U Da*ern bi int€rcsu bilro da se izab€re sto ie mo-guce jedmo'slalrijd d lako saglediv marenijal, ka.ko bise na srazrnemo lrrjo$mne modelu ilustupvali razl,iditislutajevi igr€ frrazeoloskih tata,ka gledilta u.reksru.Kao oiiglsdan mat€nijal za tad$u Lih6traciju, kako Ce-mo se uskoro ur'€o:iti, dnode da p.asluii anaiiza opotre-be u aurtmollqine tdkstu li{nLih imena i ,uolDSterazlisilih naziva koji 6€ odmose na neku licnosl.

Pri tone 6e nal po6eban zadatak - ldko ovdetako i kasnije - biti da dlstaknemo ara,logiju iunedusklopa umetnidkoea tehsta d orgarnizaoij€ $rakodnev-noga obidnog g0rlom.

IMENOVANJE KAO PRODLEM TACKE GLEDISTA

I me novan i e u svakollnevnome govoru, publici st itkoiprozi i epktolamone zanru - u vezi sa moblenofi

tatke gled.iSta

Treba primetiti ala izmena autorove pozicije koja seformalno izratava u iskorisdavanju elemenata tudogagovca (posbno [m€na) !]ftaJ(o ne pr€dstavJja isddju-6ivu svojinu udetnddkoga ,t6ksta. U Listoj m€rimla moze ala postoji i u praksi svako&Eltrtrog (obi6nog) Fiaamja i uro,pSte N'l .koldkviialnsme go\mnu; sa-mim tim o\Jide ,isto talho mogu da pcbje el€mentikomp@icije, i to u smislu da govomik koji o€antzrjepripovedanje (iskaz) moze da menja svoje podieijen€prekidrp za,urimajudi tadk€ gledista jednih ili dru-

PoEII(A KOTIPOZICIJB

gih udesnika pripovedanja ili nekih tr€dih lica kojane uzimaju delda u radnji.

Nave!6emo elernenlaIan pnim€,r iz prakse s€kcdnewloe dija.lodkog ggvoq.a.

Pretpo6tavimo da l,ice X razgovam sa drugim li-c€m Y o nekorn tredem tricu Z. Prezime Z je, reohno,llvanov(, oslovljavaju ga sa ,Vtadimir Petroriid(, aliga X obi6no zove - pni neposrcdno0n otrraia,nju snjim - 'Vo,loda(, dok ga Y obiano zove ,Vladinir((pri opit€njcr Y i X); sarn pak Z more prli lom€ damisli o sebi kao o ,Vovi{ (reci,mo da je to fijegovodedje Liqnte).

U razgo{qnu X Li Y u 1'szi sa Z, rpre X da na-ziva Zl

a) "Voloda. - u ovom stru6aju ot go$6i s njimsa woje sopstvene tadke gl€di5ta (tadke gledista X),t0 jest ovde je dat liaxri prilaz;

b) 'VladirniR - {r ovom stutaju on govori onjanu se tude taike gtedisra (s tadke gtedisra y), rojest kao da €m u ovom slrudaju zaozima la6ko gtedis.ta s\roga sagovorrnika;

c) ,Vova. - u ovom stuaaju on govori o njemus,a buale radl(e gledjsra {s laok€ gl€dista sarnoga Z,:uz to ni X nj Y ne upoFebljavaiu o\,o ime u nepo+rcdnom oDSteniu sa Z.

d) Ndpok6, X moze da govori o Z i kao o ,Vta-dimiru Pefiovitu( - bez ob?ira na to Bto sa i Xiyu neposr€dnon kodrtakru zo!1'| kiatkim imenon. Ovrislut-aj trllije ba3 tako ni redak (on moze da posroji i upr6tijoj situaoijLi, kada ga i X i Y u D€,posrednomekontalktu zo\,u ,Voloda", ali uprkos ttne gdor€ onjemu kao o ,Vladimim Pelroaiauc - mada s\ako odgjih gra eato njegsv sagovoamik zove doridnog aov€-&a). U oldn sludaju lcao da X zauzima apstraktftrlf* gl*Ui," -.-tadf,-u gtedisra strano€ posmarraraI Kotr nue nr uc€snrk u razgovoru, niri pak njegov pred_met), Oije me6to nije fiksirano.

e) Podednj,i se sftrdaj (ra,jka gtedista apsr!.a&tnogaposmaU'aaa, stranog za dani razgovor) u jos vedoj me-7

B. I" USPENSKI

ri oditrje oDda leda X naziva Z po pre"imemr ("Iva-na'v{); uz to d X i Y mogu da budru skora&rjd znanci

Svi su ovri slui€,jevi swa(mo pqtwdeori u $s&ojjezidkoj praLsi.'

Savrieno j€ ocigl€dno da je zaqzimanje jedrE itridruge tadke glealir$ta o\de neposred,no uslovtrjeno od-nosom prema aovehr koji sluzi kao predmet razgolo-ra, i ima bitnu stilsku f,unkciju.

A sldbna u,pqft,eba lidnrih imena kaxatrdenistitna jei za pubtois{idllu pIoau. Ovde se morarno pr€ svegasetiti p@ratoga 5l,u6aja u vezi sa nazivfuna kojLi su uparhkoj Stampi davani Napol€trm B@raparli oaM,kokako se on pnibli:a\,ero Paniar u vr€ime svojih )Stod.ana(. Pno saopitenje je Alasilo: ,Korz,i'kanskoaudol,iste iskrcaio se u zai}ivu Zian". Dnuga vestje saopStava,lai "Ljudorder id€ prema cIaqr".Tre6a vest: ,Uzurpator je u-!ao u Orenobl( . Cet-1'r tai "Bonaparta je zauzeo Liotr . . Peta: ,Napcleoar se priblira.Ja Felterblou(. I, na ,kraju, Je€4a:' N j e g o v o c a r s r k o r e l d a a n s t v o o d e k u j € s eclanas u njegovome vemome Par:rizu(.' (Ovde je dzu"etno to sto se naaivi mmjaju dlako kako s€ ifneo,ovamiobjekat pr,ibliiuje onome ko ga imerruje - dsto dra.ko &ao ito je v€lidina objekta u idlotstviu dz p€n'spek-live uslovlj€na njeg,oeim rastojadjem od ?lo(s,rnatlate-ve pozicije.)

6, Aub. bi trDgd & prc.Uott CIad di u t@ sislu stcdt a i.p.s.vdim gdo'm i gdoren rrcjih pozmnilo, k,(o jc uverid 3e dasu svih pd optssih slu&j* or'iaai u dijatolkom govm,

Uz to odr€tlena upft€tr lidrih iDeD rc alid ram oa ri.tua.lje, nego i oa ildividualnih oebt!. sovohikdih. O odsuplt@ lidnia ttmim L.o *iltdiju ldtiliauarE kqalderisritvid.: E. A, Vcncrckxd, Ilepordoruld'€

,JB!@ ^olle@ @ Erclo{ ffidscrcM$", T.prL 1966,

7, Up., m prim., l'EN lrcnuu ! rlu&ju r., Bgrrado war-groJelca o torc * godi u sluaaju dt i sl.

3, !, r a p r ., !l@@r, M., l9l, nt. 3,13.

X)ETIXA KOMPOZICUB

Slican postupat je uroplte u veioj ifi manjoj me-tipitan za rDvimsku repor.taiu ili tuljton: jedam ili

dnr,gi odrnos prerna junalnu ispoljava se pre svega utone l(a,ko 6e on im€trluje (u prlme redu, u lilrfrnimffrima r, a erbl!'cija junaka odralava s€,u zan'enjnvailju Lim€fla.

trnt€0:esantnro bi tli,lo obra'triti paZnju isDo tal(o i naod!'edenu razljlku izm€du poziairja (u odnoer na lrice okome se govoni) koja se,ispoljava u stavljanju inioi-jala isprd Lili po6le pr€zimena. Upd€di: ,A. D. Iva-nov" i, s druge strane, 'Iva.nov, A. D.q; poslednje oa-Dadavanje, u po(eilenju s prvjrm, ne$innjivo svedodio ofioijarlnijoj p@ioij,i u odnodu na dalo lic€.

Veorna sl,ianu upotrebu Jd{mih imena nalarirno uE€nblrgo\..im memoarima' (u dijim se delima ropgteoseaa l"eliki uticai publicistiakoga stila), Kad uvodino\ro lice, Ercnbu'rg obitno karald€rile Djegov polo-iaj ,i nal.Ddi njegovo prezirrE Li irdcijale; drugirn redi-ma, ofir kao da ga preds avlja ditecima. N€po-sred,no posle toga - to jesrt, kad je lic€ ved predstav.ljeno - on ga naziva imeien i im€alom po oou, tojest pr€lazi na oDru etapu odn6a kada su @utor d da-to l,ioe postati pozltanioi (pni temu ditalac moie dckunfui da je iu pitarnju jedno isto lice sa,mo,na osito!,u podudaranja im€na i imena TE ocu sa inicijalima):,U maju je k meni neoaekivano dosao saradnik ,Iz-v e s t i j a ' S . A . R a j e v s k , i . . . S t e f a n A f k a d j e -vid je rekao..."; "... Posao sam nasem ambasadoruV . S . D o v g a l e v s k o m . . . V a l e r i i j a n S a v j e -ljevid izvanreclno je poanavao Fnncusku*; ,Px@ra-sao me je V. A. A n t o n o v - O v 6 e j € n k o . . . Vla.d d m i x a A l e k s a n d r o { i a a p o @ n a v a o s a ] I n j o s uprcdrevoluoima,rrnim god,tula,rna(.o

Kao da Ei,enberug na taj natin r€produkuje pro-ces u,pozna'venja undjuduju6i u njega Citaoca - starv-ljajudi Citaoca lla sopst!,ene poaiaije.

9. vid.i rl. 9p.rOy!r, ,{DAr, rcld, xs3H!, M., 1961-1966.10 . V ld , : l l . 9pes6yp r , , t bA r , t uAd , x l g l . n . 3 r 4 . M . , 1963 .

crp. 331, 555, passiD.

36

Takvo mzlikovaarje tata.ka gledista pocebdo je odigledtro @da kada s€ razli6ita imsna (&oja preds{av-ljaju razlidite taike glediSta) su6eljarvaju u jednojredenic,i. Upor€dri tadicio0ulou fonnu poaetfta nr6.kih starih pisrn€ddh Za.ltri ili uopste pisama !'isokornedostojaostref)rikru:

G o s p o d a r u B o r i s u I v a n o v i a u p o m z n ose moli tvoje gospodareve avamaske oaevine sela Jek-a i n e p o s l e d n j i s i r o t a n t v o j z e m l j o d e -l a c T e r j o i k o O s i p o v " .

Ovde $ u jednoj rcaenioi suprotstavljene ta6&egledisra dva razna tolrka - po$iljaoca i pnirnaoca poruke (u daton sl]traajar pismene za'lbe), pd aemtrr jeime primaoca poruke dato sa taake gledjita njeno-ga posiljaoca, a im€ poailjaoca poru,ke da,to je, narpio-tiv, sa tadke Cledista plimaoca: bojein Bods Ivano-vic Morcaov dmeouje se sa pcicije posiljaoca pisrneneZalbe (bjegovog zernljodelca T. Os&pova), a u imeno-vanju pak Tsr€ntija Osjpova pr€dstavljena je pozicijaprima,oca Fismene Zalbe (B. I. Morozova).

Takrc $plotsta!,ljanje tadaka gledista poiiljaocai prirnaoca poouke predstavlja obaM€mu etiletu u sli6'noj situaciji, a uz to se moZe pratiti duz cele pi6me-ne ta,lbe. Uptredi:

. . .a ja, rob, tvoj doveCiC (tadka gledis-ta primaoca porulrc - B. U.), kod tebe, Aospoalara(a.Aa shdista poliljaoe poruk€ - B. U.), novi, da tiD€ ods6vorim,

-sospod,ru {tadka gledi3ta positja-

oca poruIe - B. U.), o takvoj stvad ni\am se Llsudiou.

Ista6i iemo, karo 6oboo ka@lrterishcne za nave-dedre slucajeve, d€[]inuti\rirtr€ obli.l.e u imenovanju poSiljaoca pduke. Ti su oblici u fr.{rkcionalnoar pogledu eti&etni o,blici udtivasli: adresat s€ velida na raltm

11, 'l3 so6mu 6orpsy D. lt- Mopds{. - ,,TpVA! Iictopri6p'f,sdHriB Ax4l@ mta CCCP", r. VIII, Mn. 2

(,J(@!tmo {prrdorc (tsoAaakp.ffitrE xvII B. ), q- L ^., re3

12. vid.: Il. q.6{Brx 6olprsv B. t!. Md!nt'V. - Td x., @a

POETIKA KOMPOZCI'E

sop6tveDoga umanjivanja (sopstvonoga uniiavatrrja)adr€saxrta (u usmen@r dli pisrn€norn opatenj'u). (Ana-logan nadin obrazo!.anja fonni u6!i\,,6ti Vr at je, tz"medu o6talog, i u drugim jeaicima, na primer u ja.panskm i kineGrkom. )g

Pri ttrne se dernirlutiirDri oblioi moeu da p,roSir€uspste na sve 5!o je u l€ai sa datfun ad-resantd, tojest dolazi u izve$rome $ni6lu do kounrencije podernimrtil'Dosti.r S tim je u nepd€dooj ve.i i upot!€-ba delrllfuLu,ti'llih oblika sa znalenjem fdmi utti{'o,stilili molb€ u savremenosne rusko,m kololcdjalnorne govqru (upor€di: ,,Y MeHr K BaM aen6qe", ,,qafire, nGxarvicra, Btrno'ir(/', ,,Haneiire ule4', ,, npofiAvIt e l'II o.r K o M" i sl.!; pd tome oblici tipa ,IeIIIoqKoM"di ,,r4e4' ne mogu, naravno, da imaju znad.oje de-rDio,u,ti'vrrosti u prarvafine snislu; kaaakt€tristi{no je od-sustvo d€m;nu,fivnro€ obljrka u rrDmina,tivu, tod po6le-dnje re6i, i ulje.govo postojdrje sa(rlo u partitivllo{ae'drugtrn genitivu<, kojd se osobito upqtrebljar€ uop,Ste u ohla6a(lju).

Jd! jedan pnimer is4e vrsre (podetak pisma opria-nog plemida, dlana dnrne Vasilija crigorj€vida crjaz.nog-njina canu IvamJu IV Vasilje\aiau dz krimskog za-robljeriltva) :

G o s p o d a r u c a r u i v e l i k o m e k n e z uI v a o u v a s i l j e v i c u c e l e R u s i j e ( B . k agedjsta posiljaoca porule - B. U.) bedni robr v o j s u z a n j v a s j u k C r j a z n o j j a d i k u j e ' . .

13, Vid,: K, 3p6.pr. O 4op{d p.@oA rcwytrH*irrrd. -,'s38(

M., 193r, op. 16r, ryue. L14. Vld.9riftrc ! tnj,: A. A. ByraxoBcxr*, UqopreknA f,oM-

GxEP{t r piqory I(s*, 1950, dp. r5r.15. Poato sr ! rus*ohe Jdtk! dminutlrt mb fr€t!€ntniji !€eo u

na{@ jailo, Evede!. pnnere jc Ero t ako ad.khho preGri.Oni bi, otprilik, dalo mo3ll .t bgl€d.lu: |s @ imn da or,a,l iD Jedd po ! l i a . , ,Do& j re , @ l i n v6 , r i l j u l a i c ! t , ,Na -lijt. ao.bicq. ToEe je fu,ctoFlno a.LkEh upoftba de.minutiva u nald jdlkd pri obr.laAlu: ,Ituo hin J.dnu molbicu< i 3r. q,rim. !F).

16. Viil.. ,,tr@wE Ll@a Ip@oF , M. - 1t., 1951, clP. 566.

38 B. A. USPENSKI

Ovde,nije karaktenirstita'n sanno denrimr,ti-v'ri obliklitnw imeria p,otiljaoca pisma (vasj'uk) nego i lia-na zannecxica (tvoj), kojd n€su,nEtji'vo sv€cloae o upotrebi u datome shdaju ta{ke glsdista @roga koane j€pisltrro ad.r€€,oeano - Ivana Grcanog.

Nara-Lrm, ovde nreba uzeti u obair i oalredene sGcijaine nffme Limenrovamja, &oje su po wom l€raJrte-ru apsoJrutne, a ne relatq:Lne, to jest tl|eba qrzeti u ob-zir sta.le3ko znatenje jednqg ili drugog nadha dmenevamja (tako je puno ime i ime po ,oou na -id u Ru8i-ji XVI-XVIII v€ka prcd,sxavljatro 6ast na ikoju miiesv*o dmao pra,!o). Za nas je, ipak, u ovone 6fuiaiqva;an rela,livam kardkter imenovanja, usl,ovlj€n mes-tDfi i procesmr kmru,nikacije. Ta,ko, kada se pr€dstarv-ri,k viSe tristokralije obra6a licu koje je jos vis€ powone sooijfiwn pdlo:aju (na p lrner knez caru), onpjse isto onako kao sto prosd krnet piBe obracaiuci.se *rcme vlastotirxl": ali se na ist; ta.kav nadin obra-ca, na p,rimer, i utitelj oc'u s,voga uaentka". PutnikOlertrij pos€btr|o je isticao da s€ i ruski vellki knez,k6d se neksme obrada, i6to tako komislio d€rninnltiv-

Moz€mo, prema tom€, da zakljofimo da 0raarnot'rena osob€nroGrt ne pni,pada tollko sPeoifiitn6ri d[rs-tvenoga p,oloiaja adresanla u odnosu na aalresata (ma'da je,i on, raaune se, veoma sruitars&en) koliko 6?e-ci'fidnqsti epistolarnoga slila uoplte; d,rugadij€ reieno,taftva upoffeba mzliaitih tada,ka glediSta ovde i€ us-

17 Vid,: rl. A- E!^axoocirlt. ncrcpt*c{rn ioMr.mpnn x p}c_

ckoxv MEpaaw{oxy t3sry. dp. 149.13. Vid.: A, A. MopAoBleB, O pY@(r eo^Nu xflrd XVII D,

C.Fd, 1356, 6!. 25.T.kvi 3u oblici obra4aaj! bili uol'i':ajdt do XVIII vek!, ks.la

$ lrll bbmjai posebnim utun Petm r od 20. deembF 1701

sodire ("o td. da ljudi smlro€r ^anja piru pu.a tuM sloja $pr€zimoima u svin lriEtnlm papinro i onim *oji s. u sudste

usr$@ pre.r.ju(). vi.r. a A A.M.HrLeB, MarcnMko, Ttx@-b ! apyE . - ,,Pyad !.8", 1969, 't 2, cip, 95.

19, Vid.: A Alu OacalsA, OoreBe qltwemr. Mdxolm...,

CII6. 1906, d!. 195,

POETIKA KOM?oZICIJE

lo!,ljena ooim zaht€vima u6livo6rti &oji $r o,otliCarjenipni prsanjnr ap€l@,i koji paopisuju dati postu,pakl

Bilo bi pogrelno gl€dadi na ovaj postupak kao namhaiaall, pnipirsujudi ga bkljuinvo speoifidnosli snarin-skoga epis4,olainog stila. Poipino a0ra,logno suaeljal,a-mje sup@tnih rataka gledisla {podiljaoca i primaocapo[luke) u jednoj isloj 'redeniqi mije telko otkriti nidanaB - u mekim posebriim Zamsvfuia. Upqedi, napntuner, d6ta uobidaieo0 (razurne s€, uz oalrealene od-nose) f@Inu nartpioa kad se ne{,to poklaDja i po6\r'e6u,je (knj iga, s l i lG dtd.) : ,Dmgoj Bert i Ja&ovl je-v n o j G 0 : a j n j d m o j o d n j e n o g a I l j u a e B l a -zunova(. Mote 6e,isto tako navesri forrna koja jeraafuena u raul,iditim iejavama, natpisima na &overta-ma i dl.: ,Acdreju Petrqviaxr Ivanotr.r od Soryeja N.N3, gde se oznaaa.v€nrja adrasata i poailjaoca nalazeu o'pqrioiji na osnovu dva obeleija - punode imoio-vanja i polqzaja imecra i dn€na T'o oau u odnoGu na

Ovde - Irst u jednoj retenioi - postoji istoqnakvo sui€,ljavanje razliiitih ta&aka gl€dista ka,kvostno ple toga dsPiti'vaili."

39

20. Engl4ki tryorac Dton M*i* ou*o se potpislo ! nhnu tuskonccm 1603. sod.: "bolop .6i hospodar.v 10 .ho -d ob ny days,(vid.: ,,Cr.psna H H6Bsa", u. 14, M., t9ll, crr. 2(o). ovd€ icoebib oeiglenan pftbz @ adresabvu balrtr gledista: .eCi >holoprrd hospoda.sr, sa zmenicoh 2. lica, .lare sn na i.uiku adrc$t! (u lBnskrircijl), rtok je ?mdutel,k fB@ - ,b lhe .nd obry dars( - oper @ englFkome (F jerth adresdb) i, llfia re

21. Up, hniJe rr. 15. o iir>tume harnJu pn bi',oju oK p@i(jje,

?2, In|EanLn t do lz€sne her pa.adotsalan lostupot d6ledn.upo@be ruae ratle slediata u epislolanomc 1€*stu mlazino I pt.uu mjke A. v, suhoveKobiljiB (M. J, sunocKol,iljift) mjojd.rli, sstri dranatird, darilaom jnm l3s6- sod. {vid. izd. Lt-3b: ,,T!yAH nrfeBon 6,u CCCP 'u Ae!Ra", sM. III, M,,193{. crp. 204-206), PoliUalrc pism sralno Mziv. tugr rid -'br.tom<, t m bJ nadi! dosl€rtb updrebljaE raatu gl€di3r! svoe!

40 B, A. USPENSKI

Itnenol'anje kao problem tadke gledista u umetni,KOl pfo.t

grethoahlo snno narodili pmimere isko,riBtavanjarazliditih tadaka gledista - koje se, uz to, dspoljavaiuiskljudirE u upotrebi pojedinih imeoa - u svakqdnev-none gworu, epistolamome stils, novinckoi publicis-tioi d delima publioiisli6ksga Zanra. Ali se [r@ sasvimaDa,loga,n naa;n mogu da organizuiu i dela uxn€tditkeknjirsmNti, na 6ije ispith,a,nj€ sada prelazimo.

I doista, u urnetriibkoj se knjiZelaDsti veorBa des-to jodno isto lic€ naaiva razliailim imeDrima (ili seuop'ste mzlidito raziva), uz to 6e a€sto ni nzliaiti na-zivi sudeljarvaju u jednoj redenici ili pak n€posrednoblisko u tekstu.

Navel6emo primer€:

Bez obzira na ogronno bogatstvo grofa Bezu.hova, od trenutka kad ea je Pjer dobio i kada jedobio, kako su sovorili, soo hiljada sodi3niesa prihoda, on se osedao mnoso manje bosatim neso r.ada jedobijao svojih l0 hiljada od pokojff'sa srofa (R4r ir?ir - Tolstoj , r . X, sLr. 103; l . t , str .548).

Kad je zasedanje zarseno, veliki najstor je sazluradosdu i iroDijom prekorio Bezuhova zbosniesove plahovitostj i zaLo 3lo u sporu nije bro rukcvotin simo liubavliu Drema lTlini neso i .rrascu zaborbom. Piei mu'ni j -e odgova€o . . . l isto. L X.. Ir .175: t. L str. 691).

Lice niesovo tFiodora Pavlovita Karama/ova -B. U.) bde *rvavo, ;li ie iiaee bio pri svesti i zudnoie slu3ao kako DIni tr i j erdi . Njemu se jo{ nePre.ilano tinilo da je Cn'senjka zb ja negde u ftuii. od'l a " e c i , D m i r r i j f j o d o r o v i d g a s m r : n j o m P GeleA^ \Bt@a Karunazoei - Doslojelski. t. IX, sir. 178:t. I. str. 1?5).

Saraseno je jas,nD da se u svim m,im sludajevinau teksiu upolrebljava nekoliko tadaka glediita, tojest a,u1,or se sluti razfin poaicijana pli @nEavaniujed,nog dstog lica. Naime, autor pri tdne moie da upo-trebljava pozioije pojedinrlr lidoosti (jz isro€a dela)

POETIXA KOMPOZICIJE 4l

koje se nalaze u railieitim odnosima sa imenovanfunlicam.

Ako pri tdne znamo kaiko druge lianosti zolrr tolice (a to nij€ telko u,statrdvri'ti putem analize odgova"rajudih dijalo,ga u &lu), onda je mosu6e forrna,lnoodredini diju tadhl gledista auttr upohebljava u jed'nodn ili drugqn momenl pnj,poveda,nja.

Tako, na pdmer, u BraCi Karafiazovima D6tojer-skoga razliiita lica zolir Dmitlija Karamazova na sle-dedi nadin":

a) Dmitr i j Karai :nazov - tako 8a, na pmi-mer, odo\djarvaju na aud,u (p(skunator), tako i onsdn o sebi pooekad g0vmi;

b ) b r a t D m d t r i j i t r i b r a t D m i t r i j F j cdoi:ovid - tako ga zor',u nje€ov Aljoda d Ivan I(a.mmazov (u dreposrednorn opstenju sa njdm 'ili pak dokgqvde o njemu u tEiem liou);

c) MLit ja, Dmitr i j - opet oni , a ieio tarkoF. P. Kara,mazo\,, GruSenjka i s1.;

d) Mitjenjka - taiko ga nazi?a eradsko javnomnjenje (uporcdri, Lna pnimer, razgovor€ o njernu ko-je vodri sertrinanist Ralsith ili dljaloge u sudskoj pub.lici):

e ) D m i t r i j F j o d o r o v i 6 - t o j e n e u t m h oimenovanje, koje posebno ne pripada lijednqme korLkretnome liour moie 6e redj da je o$o imeno^/anjebezlitno.

Uz to autor u sl,lome pdpovedaDju - to jest, sad\;€c neposr€drno u arutorovome govffu - moie danazove D. F. KaLrama@ova svim tirn imenlma (osim.rnoida, poslednj€sa sluiaja); &ugadije receno, opisu-judi ono Sto dati junak 0:adi, aulor'more da menjasvoju pouiqiju koiist€di se taikom gledista das jedno-ga, da6 drugoga lica. Uz to je kaJrakt€ristidno da ga napodetku dela (i vrlo ta$o Da pofo&u nove glaa,e) ax'1or provashdno nazi l€ Dmitr i j Fjodoirovid,

3. Inaju sc u vidu istdi dotiClth lic. koji s! u man! dati u obli'&u upnmos. gobE.

42 B. A. USPENSKI

kao da pri n@re zarzirna tadku eledrista objdktivnogapas0natraEa; pa tsk po{to se ditarlac dowljno upoz-nao! sa jurna&om (to j€st nakon 5!o je D. F. Kaxamazov prrealstartjem 6i'taocu), autor na,lazi da je mceuce sovoriti o njqnu kao o Mit j i!. Fri tnn€ je ve-oma tan:aktedistiano da, kada aotor upotetrljara ime,Mitja{ tra poaeth dela - prvi Fut posle pojavljiva-nja D. F. Kao:amazqva pred {itaocern -, Dostojsllskismatra za potlebno da stavi ime pod navodrnik€ (vidit. IX, s1r. 132), kao da sarurn tim d6tiC.e &dko u da-torne sludaju ne goroni u svoje ime. I kasnije Dosto-j€{'S<i govari o D. F. Kammazooiu tas sa Aljosine tat-ke gledista, koju on osobito desto prihvata (>brat Dmi-trij*), da6 sa apsfaktnije tadke gledista nekoga Dmit-dju Fjordovitu bliskog aoveka (!}ditja() i sl.

Ilustracija: analizd ifienovanj a Napoleonau Tolstoievofie ,Ratu i ftirea

Iz aspekta svega sto je ramiie redeno o im€oova-njiu d€o o prcblemu tadlrc gledriSta vetrDa je ind'irka.tilma analiza imetrlo$€,nja Napole@la B@lapffte - &a-ko u govd@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@u uaesmirka radnje t Ratu i miru, tako i tautoasrome tekstu: Na ol,oj Cem se draliui potadjezaalriati kako birero pdkazali mogu6noot da 6e na og-rania€nqne matedjarlu d4n€no!.anja otkniju iu!€snekqnFodoidre zakmitodrti caloga dela,

Treba, uopste, prfuneti,ti da se odn6 (r'udkoga drlju-!tva) prerna ,iinenovadju Napol€ona Froteze drd c6lcga rfinana. El,otrija odnosa Fr€ma im€novanju Na-poleona odrarava evoluoiju drustva u odno,su na samo-

24, Tu j. d.L .ttrelb daloeija sa cer.Ediiob upozmlaj! i prcta$kom B skftdda ill]@ u o6ianoj shtidrsnjoj p.*n.

25. o o9tfu p6rlpku vid, pobl€ k*ntje, u od€ljLu pos!.da6n orvi.-iM ffidniato3B .iela; up. bko.l€ tipoloa,.. arDlqij. sa lilM@m.rftsc! ($.lma staE),

26, ?oj.dlna apatanja u lei 3 tim vid. lod Vtnocx.doh: B. B. 3{.aorlaAo!, O sre t6o@. - ,,1. H, To^crot,, q I (,/\!.Fr.wtu6 len ^pEo-', t. 35-36), M,, 199,

METIXA KOMP()ZICI'B 43

ga Napoleotra, a ora poslednja desumnjivo Eini jedrnuod siiejnih finiia Rata i nira.

Fi6leditt{ED urlrraiko - po qsmrovnim etarparrna -

Napole@e nazivaju,Buonapailte" (naglala,vajuiimje€iolo nefraxrousko ptrEklo) 1805. godine u BarlsltlAnre PaMlovne Seu:er; napomeDlil1ro, medu,trrn, da gaknes Andrej zove ,Bmrarparte{ (bez a) (t. IX, str. 23),a Pjeo: - suF,otno celome dmsrtt',u - ev€ vreme govo_ri o njemu kao o "Napoleonu(,'

Dalje, nalkcr $to su F.rElnouzi zauzeli Bed, doh'ziznafinenita Bil,jibj,nova izjava o Napoleou:

- Katva neobiana seniialnostl - uzviknu tnezAndrei stisnuvsi s\oiu m;lenl ruku i udarivsi njoneDo slolu. - Pa tako sluri sreCa los aovekal- - BounaparLe? - upita Biljibir. mbiraju(i teloi daiuii tim€ na znanie da Ce odmah ispasti u mot- Euonapane? - reac on, mslasavaiudi narocito aJa. iDak, mislim da sada, kad on pmpisuje Ausrriji za'kone ir Senbruna, il faut lui faire srece de l'u' Ja odluano uaodim novinu i zovem ga Bonaparte tout court** (t. IX, stf. 191; t. I, sti. 248).

N€6to kalsnije, u mzgorvcrlftr kneza Ddlgorurkova sakDezm Af}drejffn ri Btrisom Dnub€ckfun, spet se sus_red€fiIo sa probl€mdn iqnenovanja: qd Napol€ma jedobijeno pjsno za irnp€ra'lora, d nai drcr je na mucikako da mu adresrje odgovor (,ako ne konzulu, samose po sebi razuime ne 'imperutqnu, fflda generalu Buo_naparli. - predlaze Dolgomkov); na kraju krajevase, na Biljibinov predlog, zaucla\djaj,u na obracaniq

27. U, ffio j.it$ tl'eL poaitjuai o njdu rdsebr, ?F. 3a jed-

@ niztl: Bompln@ (dd. !. Ix, str. 23, a u prerodu r' r,

u posr.du Grorijske !ftdstojmsri to3a f.nomcna ut, 6.

au cblos, $edoadstu lnea P. vj@tog, koje * odnosi nt

vtEe Bb t 1305. soC: 'r€tko to ea j€ b.ts ndi@ Nlpoleo'nm. ( i d . : n . B t3€Mcx rn , C rapd 3@cda t M t r r s , a '

' t ela ga izbavili od r._ xr.rto Bo.prt ,

44 B, A. USPgNSXI

- ,Sefu fua(}qlske vladg au chef du gou$e,rn€meotfrangais" (t. IX, str. 307; t. I, str, 39?).

Na dstene mestu saznajeno &ako se Biljibin tra-Salio gedlo'tiv6i da s€ adresuj€r >uzurpatoru in e p r , i j a t e l j u l j u d s k o g a r o d a { . N a t u S a l uponovo nailazimo u Biljibinovom pismru kneau A,ndre-ju (koje je napi6a4ro tdk pNle bi,tlke kod Arusterlica)(vid. t. X, str. 96; t. I, s1r. 588).

Dalje, posle Narpoleooovih uspeha, {uski d francus-ld imperator ir6ba ala se dusret[lu u TLilzitu, d mi slu-*amo slede6i kara&teristidan razgiovos Bonisa Drubec,kog sa nerkion gienerarl@n:

- J e v o u d r a i s t o i r l e s r a n d h o m m e * - r e a e o nlB-oJ,s; ! u.I soltor€ci o Napoleonu, k.oga je ono o s a d u v e k , k a o ' s v i o s t a I i , n a z i v a oB u o n a p a r t a .

- Vous parlez de B u on apa r r e?t. - reae mu ge-

Boris uDitno Doqleda na svoc cmerala. i islos lrenurka shvati da ie to bilo isDitivanie u Sali.

- Mon pr inci , je par le i te I enipereu Napol&o n,'t' - odgovori on. General !e osmehnu i poiapSaga Po ramenu.

- Daleko deg ti doterati - r€ae mu... (t. X. str.139; t. I, str.6,14)

Dakle, Bonapanta je oficijelno ved postao 'l€likiiove,k* i ,Napoleon(, to jest orp 5to je m ve6 bio -i delilaice pregtao da bude - za Andreja d Pjem. Is-lovremdno, to joS ne mote da shvati Ni&olaj Ro6to{(vidi, na pnirner, t. X, str. 140; t. I, str. 658), a pritome Rostrov, v€rovatno, {ropste Fedlsta!,lja tadlau gle-dil,ta arrnije koja srtoji na$rprot Stabu.,

A us}06o potom iz pi$na kneghjice Maiije ZiliKuraghoj sa.znaj€rno da "Bonapa$i. . . , kako izgleda,na celoj zemaljskoj l(ugli jod jedino u colim Bdima

1 Z . l@ b ih da v i d im v€ l i kog ! oveLa .

"' Gdorin o caru Napol@lu, I(n.z..23 . Up . : B . l . B rHo rpaAoB , O r c lRe To tu - - , , ] | . t I , To .

@n , q, I (,r{Drcparr?i@ ec^eadro , !.35-36), 6!, r58.

FOETIKT KOMPOZICIIE 45

ne priznaju da je veliki dovek, a jol manj€ da je fran-c ski irnperatm( (t. X, str. 233; t. I, str. 766).

I 1arko pdstaj€mo svedoai Napoleonove evolucije uoairna nrskoga druitva,' a isto 6e tako nama naoai-gled dodi do i4nene odnosa plema njemu 1812. godine. Uporedi aulonrvo prepddavanje jalToga mnj€irja(u hugovdma vj,sokog dn]ltva) pod€tkfin rata 1812.god.: "Govodili su da rart, osobito 6a takvim geoijemkao ato je B@6parta (njega su opet zvali B o n a p a r-ta), bez sumrlje zahteva dubdka razmialj&ja...! (t.XI, str. 42; t. II, str. 57).

U v€zi s ti!:n postaje razumljii? fuilkoi6lalrla iz-mena aulorove pozicije, koja se o{itujc u nazivanjuNapoleoda das je&rfun, Cas druAim dm.dom, pmi teturse nzlidita funena mogu da sudeljarvaju u ristoj r€aeni-ci ili pali da se nalaze u nep@Edtrqne $rs€dstlu ut€kstu.

Na pdrns:1809. godine behu se dva gospodrra svera, kako su

zvaU Napoleona i Aleksandra, toliko sprijat€ljila da jeruski korpus. Iad je Napoleon re soiliri o6javio r;rAustriji, preEao.prelo granic€ da pomogne svom ra.nijem neprijateliu Bonapart! protiv ranij€g svog sa-veaika. ;usirijslos cara (r. x; str. ts2; r: i srr.-661).

Vetrna aesto iznenadma izmena u Dazivtrlju Napolecla jasno oznatava Waaz sa j€dne tadke gl€distana dl'lrgu:

oba imperatora sjahaSe s konjA i uzese se z ru-ke. Na Napoleonovom l icu bio je nepdjatanpretvomn osmeb" Aleksandar mu je ljubazno nesro

Roslov ni ie odvaiao oi i iu. . . Dral io ie svaki Dckr€l imperatoira Alekiandra' i Birn a pi rt e tt.'X,str. 147; t. I, str. 654).

Opis tilzitskoga susreta o1'de je odigledDo dat upoaetkn sa bezlitme tatke glediSta (dli stmne tadke gle-diata), a z€rlim sa Rctovljeve tadke gledista."

29. Up, dal€ u ftn r lm - t. XI, sb. 127.30. Up. tiplilodld salogno hllarjc r.nN { tin.olqraf,ji.

46 B. A. USPENSKI

Na ana:logan nadin se organizuje i opiLs Napoleo-novog ra@go!.da 6a k@alkom Lai'ru5rlidn (t. xI, str.133-134; t. 11, 178-179)'. ,Ali kada ga ie Napole-on upitao Sta misle Rusi o tdne da Jri Ce potteditiBonapartu i l i ne.. . . ( iznenada,n Felaz na taEkugl€dilta R'usa, izrneaiu ostalog samoga Lavl'uske, - ti_piaan sl,udaj nopratog upraimnga govora). IIi (na iL\to-me meslu)i ,Frevodilac je preneo te redi Napoleo-nu.. . d Bonaparta se osmehnruo{ ( adku gledristapr€vodi,oca - nii posmatrata sa slrane - u 0nagnove-nju je zaimenila lavd'ulkina tacka gledista).

Upor€di, i6to tako, slede6u karaktedslitnu reteni-ou, gd€ se u na@ivanju Napol€ona ne qdituje tadkagledista ndlo8a kdrkrehoga ao\€ka, nego uspste rus-koga vilog dnrlwa: ,Step€n politidkoga teFrnomEtra. . .bese ovalkav: ma kol,lko se 6vi evropski vladarooi i voj-skor"ode fiudili da gledaju kre prste B onap a!:t i...naJe se mi3ljenj€ o Bonapa!:t,i ne more izmeniti((t. X, s!I. 87; t. I, str. 576).

U dFugi4n pdk sl,u{ajevima otra p,romena aMorovepoaioije i prclazak na taEku gledGta udesnl,ka radnjenije ta&o odevidam, ali ga mi modelno nasluliti poanalogijd sa mfun 54o je fialople re!€trlo. Kao pnianermoi€ da posrluri, dzmedu osit€rloe, sc€na Napoleooologsu,sr€ta sa kne@om ,lndr€jen, koji je runjen leza,o napolju kod Auata'Iica: ,Kmjanici kojd su dojahali bilisu Napoleon i awa atlutanla u njegorloj fdrtnji.Bonaparta je, obilaa€di bojmo polje, izdavao pos-le&rja naredqrja. . ." ( t . IX, st .356; t . I , str .459).More se uzeti da i ovde poltoji prelazak od ta6kegledista apstrdktmoga eosma,trada na tadku gledi&akn€za Anrdfeja, koji se poduda? sa pl.olnmsm oclno-sa tronea Andrja prema Napoleeru."

Kandktonisti{no je sli6no sudeljavanje nauiva uunutamjern dnonologr kn€za A,ndr€ja (vec znatno ka-

31. Up. isto (r. Ix, str,357, a r pMdu i. I, sr,4{0), ede j..lrtunuimji Moros u in6 haa Andr€ja ('on J. un@ da j. to bioNapol.o! - Dj.sov bercj, ali mu s N.pold {einto u tdntdu&u v@ !Elt, d5r.m aorei(....).

METIKA KOMPOZICIJB

sDije): ,Najbolji je (iane&r Fuslkih generala - B. U.)Bagratitrr, - sam je Napoleon to priaMo. A 6amBodaparta! Se6mn s€ kakD je na austerlitkocnepolju tzgledao sobom zado!"olja,n i o,grarddeD. (t. XI,6tr. 53; t. II, str. 7l-?2). Kada hnez,Andrej sovor,i ooceni ftoju je Napoleon dao, naziva ga ,Narpol€onocn(- to jest onarko karko ga na@ivaju svi uorkolo u da'tcme 1l€r rlku lripo!€danja; ali kad se pnise6a vrcrne-na A$terdica, kada su ga svi, pa,i on sam, nazi'valiBonarpamttrn, iada on o nj€mu ggl,ori 'ke o "Boda-padi(.

U skladu sa ovim sto je r€Ceno mogli bi$no dapr€lposravimo kakw bi firmkcionalrlll izmenu u pojc.dinirn sludajevima 'I]orgla da iza@ve izrn€ma Napol€enovog Limeorovamrja. Upor€di, na pdfun€r, opis polozajaarrlija na potetku XIV glave u &ugdne delu pr1.el'njLirge Rdta i nira: "l'ko bi se Kutu2ov odhrdio da 0.s-tane u Kxem€u, onda tri ga Napo{eonova vojska od sitopedes€t hiljada odsdkla od svih v€za...( - pise Tol-stoj (.1. IX, srr. 206; t. I, slr. 267). Tu je retel|o -^Napoleon', i rni mdemo uzeDi da se olva rcaenicadaje u autoruvo 'ime: 10 jest, ovde trosloji objetrrtivanopiLs stntegijurliih {nogu6nost. Ali ako b;smo u o\,^ojrcaeorici zam€ni.li naiv ,Napoledr( naziwm ,Bonapan,ta(, reaffrica bi se pre drodi\rljavala kao rasudiva,njesarnoga Lutuzova (to j€st, il(ao da je dato sa njegovetadk€ sledi&a).

Ddkrle, tokom pdpovedanja postajemo svedoci ka,ko se u rftrs&orre atrrustuu m€nja funeoovanje Napoleo-na. Dok ga na poC€lhu rlomarna (6qbito ,u pn"oj lqrjizi) gotovo sfida nazivaju ,Bonapartom", dotl€ s€ utre6oj funjizi qlD imenovanje r€6 drosta retko susredeu go\ronr lid.nosti (a ako se i $srece, onda je 10 otNi-dno u govofir li&osti kao 5to su LauruSka d MakarAfjek6eje,vid), ddk ga u a€t\fioj lqijizi vise uopsJte d nesur$e6emo.' Na qlrc0ne fdlu p6€ban znataj dobijaju

32. osln J.dnos j€didog izuarta (vid.: r. xlt, 3tr, Aa: D€ $v, tadas pfte& 3r.rih daE (u to * mot u.d da upn6 rdNletc!ja @& i duri te opFv.tdj€ a rarav izlor eiE).

47

4 A, A. IJSPBNSKI

odstupanja: Pjer, kojLi ga, kako je ved rsEeno, naziva,Napoledm" [r vreme kad svi gov6e o njotrhu kao o,BoDapd!i(, ili, nasuPlst tdre, gncf Rastopdio, kojiga nazi/a rBorEpan!@n" kada ga avi una,oko.lo naziva-j,u ,Napol,eonom{."

To je rako u gsvor.u uiesfirirka pxipovedanja; a.Ii sesa prqDoDqrn idnenovanja Napoteooa u go!"onr lianoet i to imenovarnje menja i u autorovome g ovor u,U prvoj knjjzi Rata i rnira Napoleon se u vedid slu-lajeva u autoEv@re govoiru naziva ,Bonqpar.ta""; udnwoj se &,trjdiri Da"ivi "Bonaparta( ri ,Napol€oft upo-hebljavaiu podjednako; u tre6oj se L"nji"i 0ra@iv ,Bcnapartan upolrebljafia u izuzetsirn sluca,jevima a uaetlr4oj se uopSte de opofisbljarla.

Jasno nam je, prema tqrne, ala alrtd ,Ll slme od-nDsenju pr€0roa Napoleonu u,iu!€enome strniEftr sledidr,uStvo &oje sam opisuje,

MEDUSOBNI ODNOS AUTOROVE I JUNAKOVERECI U TEKSTU

U ranije navedenim slutajevima spajanja razlidi-rih t€aaka glediita u te&sru (&a&o rlllletnidlome talkoi obito,@e) ilustd'ovar]o je na ograDideme materija-lu liadih Lfuxlena ili uqrSte imenovanja u au,toro!'odrepripovedanju.

Mogfi bisnro ala taZ€dlo da se razliiiloot autoiovepooicije ovde odituj€ u tome ito se u afi,orovome tek-ser pojavl j ,uju elertret l i tualega teksta; toj€st, el€menti gqlqa ka!'aht€r'blitDog aas za jedlu,da6 za dr,Lgu lidoost.

3!. Vid., ft 9dmi, t. X, s|J. 306, . u psod! L I, st 361; ., )O,.d, 176, a u !rcvodu t. IL $r. Zl3.

34. AIo $ iz@u 3lu&jevi lada * u aubbde govon lpoftb{asPjerovr bEka Sbniao (vid,, b !rim.r, r, IX, sr, 65, a u !@dr r, L st.. 36 i dr-) i slu&jdi k6zL s .itihju ilt&l LoJl prtp.-daju sdo@ Napol@na upotEbo itum 'Napold. u a!bI@-m t€klr prvc Lrjise R ra i ,tra svldi * D pojedna:e slu-

POETT(A (OMPOZICI'E 49

Ova se oplta fornnlacija xlipoito ne mom, razu-me se, odnosi,ti saflm na Iidna imena. Sluieni€ etemsn-tirna tllctega L6ksta. koji uz ro mogu da pripadajurazliditim licima, predstavlja os,noi'ni madin izra,iava,nja razliciEh lai:a*a gledisra na planu frazml,ogije.

uvde pJ'atupamo lazmalranju raztiaiDih moguino.sti na koje se tudi t6kst moie da prenes€ (kombi[rc-vamje rudega i sopshenoga aulorov teksta), i pose-ono prDblerTu n€pravog upravnog govolla.,.

Postupno 6emo razrnotniti dve mogu6nosti konta-ninaoije anrtoroiioea t€ksta (,autoaqve redi{) i tekstandk a drrugoe lica (4ude rc6i{):

a) menjanje autom{oga teksra pod uticajern tek,sla koji ne p pada samome autolu, to j€lt uticaj tu-de re{i na autorovu rea;

b) menjanje reksta koji ne pripada n€po6rednosamqme a,utoru pod uiicajem airtoruve obrade, to jesruticaj auto{iove reai na tuAu red.

Fod aotorom se, uz ro, olde i kasni ie razumcono ldc€ korne pdpada $v i\pihjvani reksr. To tice moZe da bude kako autor dela tako i bilo koii sovolnfkaiji iskaz predeavlia obiekal ilpirivanja r, " il;"rn ..giovom mogu da zapaze elemcnti nskakvoga tudegtdksta).

U dstoon se srnislu mote da ,suprcrstavi ,s\,roia((to jest autorova) rca i ,tudaa (u odnosu na autora)

35. lundam€ntalno tupnildj. prcbtm toji se tilu trlolreb€ 1t6e.€aieid, u Lrj,: B. ri. lo^ourrHoB. Mapxcud { e, @Ou, re.e. O.aohe rp.6,rdr xdo$ B Hayr. o tu-

50 B.l. lrsPBNsrl

UTICAJ TUDE RECI NA AUTOROW REC

Najotigledniii slutaiefi ttpotrebe tude rctiu tekstu

Sluaajevi urpotr€be tud€ r'edi uopste su vesma ee-6ti i raznolllli. Poded€rno od najjedrlGtavnijih primera.

,ilko se {'pot vratimo na Iidt t tnir, lako Cerno scuv€ni'ti da je Tolstoj vrlo desto westan takvih sluda-jeva i da Lih, po pravilu, izdvaja u t€kstu dru,rdvom(ako to nije inoolranri tekst).

Uporedi, na primer (kurziv je u dole daitim pri-merima svuda aulolllov):

Ana Pavlovna je kalljata nekoliko dana, imala jep/ir. kalo je souo"ila (4tp re tada bio nora rea, kojuie retko kd uDolrebl iav;oi i r . IX, str .3j t . l , srr .8)- - Osrant;, Boriie, vi sle lalav drplomala {decasu mnoso upotrebljavala fea diplomata . ..) (r. lx, srf,56; t. I, str. 75).

IIi razgqvor Pje,ra sa kneeom Andrejom:lPier: l - I v i . . . - On ne dorce Jra ' i . a l i je vci

nlesbi ton tazvao.. . rt. IX, srr. 35-36; L I, sti. 4e).' - L P i e r : l - . . . s r a d o i r t a . . . - O n n e r e . e v d d o isra (t. IX, 36i t. I, str. 50).

Zn {^jtlo je sto Tolstoj tta dsli nadin - &urzivorn- izdvaja one shCaje!"e kada se el€mentl tuilega 80_vma n€ filadu u arlrtorlo$ome tdkstlr, dego ir tlFtra\,no-me go{uru liiDrosti. Na pnijner, iz lazgol,ora Nata$idog sa B@isom Drubea,kim:

- Hodite ovamo, Bonse - rcde ona... - lmamda ram aejto kazem.

- Sta je to ''eJto2 - upita on (t. IX, st!.53; t.I. str. 72).

Drugim redima, kao da Tols,toi, sporadidki se slu',eCi tudd ie6i, smatra za polrebmo da p6ebno ista-kne kako ta r€d ne pripada nj€nu, kao da ju ie pd'vr€0neno poaajmio iz oecijeg govo,ra (,uz ito se to irslodesava ,i u alltesvome teilstu i u tekslu koji PriPadalii$o6tima) .

IOEII(A (OMPOZTCIJE

UdruZieanie ruzlitit ih tataka gledistau sloZenoi reienici. Neptai uptavni govor

Slodeniji sluda,jeld urpotq:eb€ elsnsData tu.lega t6k-sta pc,toje o raanoljrkjm obldoima ta,kozvanoga 'n€F,m-vog upravnoga govorad,'na dije neposredno ispitiva-nje sada Felaafuno.

Pov€zivanje nelkoliJko tairlka gledi$ta dfj€ mogudesaf,no u otvinu pnipovedamja, nego i urmnta,r jedne re,aenice; to je ,arodilo ka,ralltenisliano za usrn€]rji go-vor, kada nehotice odjednrcm Frederno na laaiou gle-dilta trlroga o kwne prddatrrro.

Kladitan prlirn€0: za o|vo je Osipora reCedica u co-goljevofile Rerizorui 'Gostionidar je rckao da vamn e d u d a t i d a j e d e t e d o k n e p l a t i t e z aonro ranije( (t. IV, str. 27)." Dva,iskaza koja pni,pada-ju dvanna raaliij,tim golomicinna - sa,rnome Osipu(koji u da,t@n s,l'utaju prcdsta,lja autora teksJta) igosni@riaaau - udnuzeni sr ovde u okvinr jcd,ne re-ae(!ice, pni C€,rnru waki iskaz buva svoja gramatid,kaobelotja,

Uporedi anailogan sluaaj:

Njegovo veliianstvo obratilo nru (francuskome peslaniku B. U.) je parDiu na srenadi^ku diviz i jD i ie.remoni jr ln j rBra. i kanda po"lanik ni je nikakru pat-niu obmtio i kanda se 'rsudio da kaze d a m i u F.d-tu\loj na takve sini(e ne obraiamo pazniu rRar i" , i / - Tokroj , L. X. srr .307i r . L ( l r .8o3). '

36. Etriv.l€ntl lemlna ,n€Dhli up.avri s@ori (i,s.c.6c@HAodrr dpeE') u netin nopsrin jeztcina: €ngl. rffiingly indi.€d sry-l*, nd. die un.icpnlliche dlEb Reder i donekl€ di€ .rlebLRed*, frdc. ,le sltle indier libre., :paL rstilo indido libtu,polj, ,mM po6hie alerra".

37 . v i d . r A E . I I . uRo !c ( rn , ?ycc i r n cmErqcDeq€Hn, hr. 5. M., 1935, crp. a29. Taj s priner c,tlh I u knj.:B, H. loroulsoB, Ma!rcnu s O{^ocoonr

B, A. USPENSKI

U oba slutaja orije dat nii upravni, ni aeupdiavnigovor, n€o jedna posetina pojava koja se nMiva rne_pravi uPravni go1,or(.

U stvani, kad bi to bio uprauri govcf, ne bi nibilo v€znika 'da(: ,. . . Gostioniiar je rekao: ,nedu vamda;ti da jedete dok rc platite'...", "...paslanrjlk seusudio da tare: ,mi u Fnnouskoj'..."

Kad bi to bio neupraqri govor, postoja,lo bi sta-garoje u licu u glavnoj i zarvisnoj rctenicir '... Gostio'niaar je rekao da narn n e 6 e dati da ied€trno dol( neplatimo . . .(, ,. . . po6ldDit se usudio da kate da o n iu Franouskoj..."

Odigledno je da u navederim slu6ajevrina ne po6-t,oji ni jedno ni drugo, nego sinteza obe poiave,to jalt spajanje lekitova kojLi prjpadaju razliditim au'torima: sarnome gorcrfliku i trlome o kome on go'vod. Dnugim redrma, ,l€o da s€ u ovim slutajevimaprimecnje izves.no klirenje aulorove pozicije, I(ada go-vorojk u procesu govom neprimelno menia \voiu po-zioijl1.

Pdekad se prrposlavlja da je nepravi uPravntgovor u ruskene jeziku nova pojava, do koje je doi'lo pod uticaj€rn framcusko€a jezika." To se misljenje,medutim, moie opor.rgouti navoale{rjed primera jz Ie-tspisa ('olga im pak reae da sam ja ve6 os\,,6tilamoza svojegad - iz Ipatjer$Log letopisa pod 6454.godinorn') i iz namdne knjidemosti (,Govio,ri Staversin Godinovit / Da ja s 'tobom $"ojedku misam ig-rao!"). Izgleda da j€ pojava nepravog upmvnogagovora sa6$im prirodoa u j€zihr sa razvij€oim oblici.

13. Vid.: A. A. Gvraxolcxsfi, Pvccrd ln€prrltRrt 3Bt n€Flon rc&D!{q XIx BeF, Il, IOeB, 1913, ctp. 44,

39 . V id . : A . l I . Mo^o r (oa , c , \ oxsBe

m{Hsxdr Xt - XVII crdart. (^tuldep.t @A&rcronacpraqn'). rr., 1952, dp. 2l; lamo su drti i arugi prlNri Upbto.l€: A. C. Arxa!€r, q€^M B daeplryp. ,AndHct PY@,M., 19?0, crp. 1]4.

,O, ,,fle(n, c!6pdxr. II. H- Pt6d{xoxv ', t, I-[t, M,, l9(D-

POETIKA KOMPOZICI'E

ma hipotaks€, budu6i da je uslovljak za gsllomu pra.ksu karak leristiiDa prontena aulororye po,zici je.

Navedeni su sludajevi pre s\rega karakteristi&ri polome Sto se udruii'va,nje mzliiitih tacaka gledista (pTe-ma tome i udruZivanje teksto'va koji pripadaju raz-nrim liaima) ovde zbiva u oklJiru jedre iste ,re-aenic€ (pri tome je to zavis[Io-slozena retenica").

Ovi su sludajed srEzmeralo jednostavni, jer $rnarn jasne granice gde se zavrsava tekst koji pri,padajednome autoru Li podinje te-kst koji pripada d,rug€,me.Tako u svakqi iz navedenrih ;ir3te$ica mozemo nekeredi da sta\r'imo pod naljodni&e i dati slutaj da pos-matramo kao proizvod shriajne govome interferc.nci-ie, lo jest kao poja!'e koje pripadaju Sovoru, a ne j+zil-u": "Gostionitar je rekao da rle dam vam jesti do,kre plalite'. . .(, ,poslarnik. . . usrdio se da kare da 'miu Fmnouskoj ' . . . (

U toan smisl,u malopre navedeni primeri i&r sku.pa sa ranide ci,tirarnim primenima iz Tolstoia, ier su i1a,mo granice tuale redi razgovetno date u retenioi, panam nij€ tesko da izvedemo odgovarajudu operaciiusa narvodrfoima (naime, kurriv kojim Tolstoi izdvaiael€m€nte nudeg teksta i predstavlja funkaionalni ekvi-valen't navodrlika).

Navod,nioi predstavtjaiu dolbl.ino specifitno jzm-tajno $edstvo za4o sto iskljudivo pripadaiu pismeneme govoru.' Ali u ruskome jediku postoie posebne rc-ai koje tunaju ulogu navodnika (ri redenicama razma,ramoga lipa), tj. reai Lloje uvode upravni govor i uor-Ste obelezallaju graoricu tuitega teksta: taklu uloguimaj'u rcdi (redce) ,J,.otf', ,Ae",,"qecxar6" ,veli', ,navc

al. Kasntje ldo rmobiri dnaajeve udrutilmja radieifih ra,iaka gle-diita u pdoj .€denici.

41. o rlit@,ju j€zit i eobra loje j€ uobicajm u sivfemercj rin.cvistici vtd. F. d€ Sosi., Op3la linevistilo, ,Noltt., Deshd,1t69.(U srpskohmrsrron. prevodu ovoea .!ela umesto uobiaaj€nog b.,niD soDr upotrcbljava s arr. r.. - prin. pd-)

43. U usm.non. cpvoru .dgovarajuda € inJolfuijr (tj. dml:alajesaoi€ uaei eLrb\ mo# d! p'rne\e pomoau pc8, pojMe i!.t @ c i j e i r e o l m , i t ,

54 B. A. USPENSKI

dno'. Uporedri, na pdmer, slede6u redeniou kod Dosto-je,,B7sl.oE t Bedniffi liudima: ,qaK tu'! n xe oH reM,qTo, aecKarE, IlpocTrr€ Moro a€p3ocTt, ri Moe HenPrns-.nre, MaKap Ane*ceeBH.r" (,A zakljutdo je on time da,veli, oplostite za 'moju drsliost i n€pnistojnost, Maka-re Aleksejevidu")". Lako je pnimeti'ti da Ce, ako od-stranimro ret ,,aecKarf' ,veli' u navedenoj redenici,pled nama t'i'ti strudaj nepmrcga u.pra!,inog govoIa, po-tpuno analogan randje 'raanatradim primenima. Pi:ematom€, 6 pra,!.orn mozemo, uopstono golqrecr, o\€ po6-ledoje da tuEnaCimo kao elipii{ne ko,nsttukcije kojesu nastale zbog ispu6tanja reCi sli6ne vrste, !'Ietp(x-tavljajudi da bi u punijern stiiu ,trobalo da izgl€dajuolpnili,ke m/ako: ,G6tionidar je rekao da vam, veli,ne6u dati da jedel€. . .., 'poslanik se usudio da l€zeda, v e I i, mi 'u Fmnc11skoj . . .{ i sl." Reaenice ovakve

{{. Slededi primer (uet ; ideltaja V. K. Trdijako6tog a kan@lari-iu AkadeDiie natrka od 4. nowmbtu i753. sod.) osobno odiElednoilnnruje runkcionarnu

Lononosov. covo.D je

o l{,Fm prcdsdavanju pr€rt Djin i, prenjceov;n u zkadenijskoj slutbi,

a m i b e : d a , p o a t o g i j e p r c n i l o s t i r a c a r i c an n a p . e d i l a z a s a v e t n i k a z b o c o d l i a n e n j e g o 'v € n ! u k e , o n d a s a n i a , v € l i , z b o g t o s a i 3 'p r e d s v i h p . v i p r o l € s o r ( c i t p l € m i z d : I I . n e x a Pcx!r, Ufrpxr qmeparopcKon Akaers{ syx 3 nelep6vpt, r'

lL cII6, 1a/3, d9. l7l). u ovotu prineru .eupmui Sesr (koji

apoainj. od.edi da, Dogto. ,, n kobe se o Lonom.ow gdo'

n u 3. licr (up. zmdidll oblik "ea" i {jegda), n@a.kivmo }tu_I'i r urmmi (up. menicki oblik rjao P.i bne jc zmcajDo da

uvoilenje erddata lpnvnoga sMra ('senic l- ilca) odmah qs

lovliava da se u lekstu pojavi re.ca ,€li( I,,Ae') Elini@iJa Er€dl tz 1€ksla u otne Je sl!&ju .enoglda bd poslettica po gEn._

tidku rhrilnost doricn€ relenie. orisledno je da takva re&! v4

ba tdno oda!.!n e@ice "tuaa rdi15, TFba se oghditi da, a r?zli*u od nalodnika, reti tipa ,"r.", ,,Mo^"

i 31, nogu * upolreblalali i ! neupr.mone edon, 1j i u onimslucajevina u kojim postoli sioaii4lro slassnje obrik! u slahoji dop6toj r.tenici. Tako s ! naCelu mgudt tnn ri: 'Gcrio.i

ls ie Eklo da llm, reli, neae dati da jedeno-.,., ,postanik

se usudio & kr€ da, rcli, oni u Francuskoj.. i (n!. u lcar tim: A. M. trerxotcxnfi, PvcKnfi Bxlaxcnc - clp. a30.

F0ETII(A KO}I}OZICIJE

vrsle mogu se isto tdko ubFojati u vidove nepra,vogupIalrlog gol/om. Pri lorne sena odgovarajuie reCi (kaoSto su redce "Ae', ,,Mon", ,"qecl{arf'u ruskome ieziku)moze gledatri kao na svoj€'errsne op€ratore &oji s,luieza prevo<l€nje ruprarvnoga gooor€ u aulorov goror (uslr/ani, ov€ se redi obidno ne mogu da upotrebe nepo-sredno u u,praqnome gl]r"oru). One bi mogl€ da se na-zsvu,r€dma.navodnicima" ili "citartivnim €lemerlti,ma.. Elem€,rfii takve vr6te su$edu se i u diugim je-

Slededi V. N. Volosinova, ai,i za razliku od celogandza izuaavailaca koji sma,traju da s€ pod lennin ,ne-prayi upravni govorc mogu podtresl,i lakle. na Frjmcr,pojave kao sto je umruta,mji mtrrolog d sl., i uopstenajraznolikiji s,luaajevi slulerrja "tudom. redi, - miiemo upotrebljavani temdn ,neprar.i upraMni govorr( uurem anatenju: za oznaaavanje prelazne pojave izrne-ahr urpmvnog i neupra\.noga govora, (o jest po.iave ko-ja se pdrcdu izvesnih operacija moZ€ preobratiti (ma-nj€ ili vise preoizno) i u upravni i u neupr$ri golof.'Ie se operaoije mqgu fomulisati na dovoljno ropite-norn nivou: za prevodenje iz nepravog upravnog go-vo&r u upravni govor to ie biii lrostal'ljanjc navodni,ka (i elirniaEoija ,reii{avodnika<, ako one u tekstupo6'toje) i ispustanje v€zniflca; za prclaqak iz nepravogupravnog govoxa u neupravni govor to de biti operaci-ja slaganja u .gxamatibkim oblicirna."

Na t*vc * s,lCajeve more da sl€da ko na .aknadnc tr odnosnB on. koji su mlopre m!€deni: fun*cija odeovamjucjb '!ai ovde,c mqe razgoveru.

46, Vt.t, R, Jakobson, Shifters, v.rbal c.tegories and rhe Rusia.vdb, u izd.: R. Jakobson, Seleted wrilinss, vor. II, The lla,cllFPlris, l9l, pp. 130-131. RsLiIllrorcp!, r^.tucHde r aror, ,,nprHAHn!

pa${cHorc fDor", M., 1972, og.

47. U, b, dolr s u nskonie jailu lodFzuneva slasanje u im.$limrratso.ijana (clacol govoru slate s inedob usra@l rea.nici o rodu, Iio i broju), dode je, na priner, t Gtmsro*dtunskim jezicnm nophodan uslov jos i sraedje ft.noA (@nr(u'io hporuEl. Treba priEeliri da * rui jaici

55

B. A. USPENSKI

Udruaivan ie razlititih tdtaka elediltau prosloi feienlci. Sprelahie goeomikor'e

i sluSaodere taike gled.i'ta

U mnije davedonim shdajevfona nopmvog uprav-noga govora mzliaite tabke gtedista udrutivale su s€ ugramica,ma slozene (zardsno.slotone) rei€nice. Sada de-mo razmoFi,ti sluaajeve rakloga udruziv&ja neposre.dno u priosloj rcdenioi. U ovai se mzr:ed mogu r:!b,rojali. uopstmo govorc(i, i raniie cirirani primeri 6pora.ditne upoLrebe tude r€ai o Tolsrojevoj recenjoi; ali d€nas sada interssol?ri sludaievi orgarnskijega udruriva.nja olemenala >iudegac i nsvogac teksla u reoenici.

Uzrnirno jedan Fimer.

V Ratu i miru Tolsroj pise:Kner Vasiliie. koji je jos iednako zauzimao ona

iqta vazna mesra, bese beofus u vezi izmeatu ta d\abusa. On ie odlazio a ma bonne amie" Ani pavlo\rbii odlazio je dans le salon diplomarioue de ma fiue.* .. ;(t. XI, st 128; t. 1I. str. 171).

ra,litlju jo. i po s1€pdu j€dnornarnosi pr€'oda uprdvnoF &cra u rflFavni idtugdijc r€a.no, po stepdu s.odnont ovih dmiuoblita cooh). Tato, D pr,md, u rutme jezikn Lkav p.€v.d unizu slGraj* mt€ da t'lrie sa@ pribliran. Na priner, uDmmtcorcr ,,x@ 6! n@" (,Da ni j. da ne{ro pojco€m, u n.uDhv-r6ne gomn pren.d€mo otprin dako: .,os ckab^, lro xc^an5!r rccc' ('Rekao j€ da bi t.l€o da jed.ni r.aza ,Isx ropeuo" ('sto j. dorB) n n.uprawon a. gorcru ov.to izgl.dari: ,,ot

( ,Re r . o j . d . j e r o v . omadobra) ill ,,OH( , sa u3h ld . r j .m j . r . * ao d ! j . t o dob&) i s l . oeEb l l .no j. da n.Gld t !$roMll. u @ib ll(erj.ljna nij. Rd!l-bil@. to J.* ne mot4o j.drmattu tz Faaie u .fl,Ehomcllwru d. dobijdo po&tnu rcC.nicu u upravnone goloru. M.ttu,rim o ladGkome jailu, tao I u c.ll)rc nia dtuSih jeila, prc.loJ lz ulEnola EovoF u neprMi odi*{je $ sobvo @tcjmal-nd r t r omaanogau . V td . : C . I l . c060^e rc (

v. I (roperexa), M., 19,t3, dp. 374. I da.r j e , r . H . Bo rouxxos , MapR@M , + '&€4h suKa . . . , n r .151, ! bkode i sb. 166. i drli..

. MoJoj rlobbj p.ij.t tjici,"

P dill@lrti eloD mre rde4,

POETIKA KOMTOZICIJE

Ovde Ccam,krcnj,stitna dvokratna upotreba zarn€ni"ce u prvome liqr na (,moja") - mada se, uopsteuzev, govofi o ffedem liou! - sawleno jasno porkazu-je da se u oldm sludajevima upotrebljava tadka gledi-S'ta sa,moga knesa Vaei'lija.

Jrmak pov€sti Kockat F. M. Dostojevskog, obraia-ju6i 6e Poliri, kare joji ,Ja bih se Da !€,sem mestrrobavezno udala za fuigIez3.a (t. lV, str.290t Odab-rcna dela, t, 12, st]..72\.

On - rn'ubkarac! - o\xde {rpotrebljava alagolskioblik Z€nskoga roda (ito, uopdte uzev, protivreli svirnzskorina ruskoga j€zika ) zato sto. dok izgo\,?ra onrredeDicu, u izve$om€ smislu zauzima pdt'rerneno taa-ku gledi5ta svoje sabesed0ice (ona valern fiestud, ka-te joj trl - i u tom treftrtku srvamo zauzima njenomosto, 3!o se i jezidlai odituje). Ova bi se reaonica, is-tlgnnr,ta iz kont€ksta, mogla da shvati samo karo re6e-oica koja pripada Z€ni.

Pdme&rjerno da je u jedmoj istoj retenici (kojaje uz to \i prosta r€t€trica) s?ojeoo nekoliko rada-ka gledista ili, drugaaije reaeno, spojoni !u ele'rnentidleju go!"ornih sfera: govorni f ta i s luSaoca.Mode se redi da ovde postoj i unutar jczidkadvojezianost Li"rnedu jednoga i drugoga.

Uz lo se tuda re6 ovde organskije uklapa u tekst.bud,uoi da sc rako lako ne moze izdvojiti, negoli u ra-nije n6ved€nim slutajevima n€'prai\,Dg upEvnoga gGvora. U st!?ri, alko i moremo da prevodemo elementetutlega govora u upralini govor (to jest da stavirno na-vod,nriJke), tiBimo to uz znatno veci napor - uop{teLne tako lako kao u p,retho&Frne sluaaju;. a uz to isame granice tude redi nrisu ovde iednoznatno odre-dene (za mzlihu od ratrije naved$rih primera). Isto,vrcmeno, data se rederica ne moie uopste ni

43. Ta srzmerno ll6ja lato4a po*ad. oaislcdE alro pokulano, titr-juai d! redenic! tuglA, da u njoj izdvojtmo t{a upraui gorcrlobod! inttucij€j medutiE, u Fnij. mrql€nin 3ru&jdim (ne,phrog upFvnog soroF' pFvql ! uprami g'Jfu je potpuo noc@da se 'zdvoji lohoau in|!Etj. (up, l|r, 53, prin. 43).

B. A, USPENSKI

plevesti na plao n€upra!r'noga govora b;lo ,kakvirn wla-pred o&eaeniin operaoijama. grerna tome, lakva re-iffica ne predstavlja primer nepravog upmvnoga govcra u noposrEdnome znadenju redi"i ovde su se t3dkegtedista,tesrte slil€.

Trcba p'imelili da su spajanja razliditih taaakagledista - naime, ,tataka gled,iSta govornika .,isluaaoca - veorna 6e9ta u usmenqme golqru.

Upmvo takarv sludaj je, na primer, dat [<ada seupotrebljava gotr'oru tako ra.5ir€fr obrtkao sto je ,,!6eArrenBEo Bac npoq/' (doslovce: 'uf,red-

lji"to vas moltun'). A, u stvad, jedino slusalac, a nika-ko 6arn govomik, d'rna Fravo da oceojuje da li ,,V6eAn-rerbHo" ili ,,He y6eAurenbHo" govoo]nriik moli. co!'ornik,prema rtome, kao da utrlapred iznosi 6lu5aote\u ocffrr,zaruztuna njego.m (slulaoievu) tadku gled,ista. JoS jedan istor"istan sJunaj: ,,Bbr MeHq, xoHeqHo, rcBnHure"(doslovce: ,vi Cete mi, namvno, opro6titi').$

Uporedi s1i6a,n Felaza& od gooomikove tadke gle-dista na sabesadrnikonl ladku gledista u sledeioj ka-ralrteristidnoj rel€nici (zabeleienoj u prepirci izrneduuzurbanDg sttldenta i strarara kojii se na njega ckcmio i trafi da m,u pdkaZe iq}mur): ,,qero npscraere,He Bnalre pa3Be - qerroBeK crelllrr!" (o!prili&e: 'Stoste navalili, karo da ne vidite da dovek Zurni!'). Ovdegovornik sann sobe riazi€ "dovekom(, imajudi u $iduda je sfaiax dura0r da primeti kafto "6ovdk &uiq i

a9. up. o<lredenje goloh hije, B dr. 53.50, Ovde prip.da r olrt koji je sa stuviata sr istialih nomi rus*oga

jeziL. nep.r{ls: ,r (t-rlM'. Saaim sc da a s.b. treb. gosrili ''' eff-' mdatalo * i ovde notc da natlc prim.r upolreb€ tude aele gredilb.

(Oba na{€d€na hsk. glagoL ha& 3b t srFLohr. irsri di j.kllh! srikti ob€leren: .jesp* j€ upotreba stopcam s nasralclom uclircrau, pa se 4ro i n€ upor.€bljm u lnom ucu. Nj.8o.va opotrcb! u prvone licu bila bi, dotreBe. fubkcionolno aaloEtubkvol rpor.bl elaeola ?aiti u srps*ohnatskomc paji. sn rne

rnj€ stikki isphvno, pa ako bi la*o r€*e od6-tao aoveL, .jesw bi ebesednlk neninovno ctio .la .c sll'i ndI(on pos.bnm, ruoon ra&d gledilt , - Prin. prev)

POENKA KOMFOZTCUE 59

da ude u nj€govo, to jest ,tov€kovo(, stanje; kao dagovornik na taj trasi[l za,uzima ?@iciju stratara (gcvore(i o sebi u lr€{em ldcu) d navodi ga na isprawuiadku gledista. Na posve drti nadin mo€u se objasnitiskrdajevi kada govornik u od]rlo na sebe sama upo-trebljar€ neodredenetridni obljrk; na pftner, ,kada trIajkojLi daje kade: ,Fepu, nor€ Aaror!" (doslovcei 'Uzimaj

dok ,ti daju') ili pri obraianju ovoea tipa: ,,XoMy ro-Boprr?" (doslovcei 'Kdne govd€?', u smislu: 'Za!: setebi ne o'braiaju?'). (U ol/im straajedma ggltornik za-uzima sabesealnikq{u tadklu gtredi&a i goroni o 6ebi,prema tome, 6a njegsr'€, salbesedinikove taEke gledi$ta- u hotimidno bezlidnorne trcde,rn licu rrlnozine.)"

MoU€ se zapa,ziti da su na,vedeni sludaje!'i sluZe-nja tudtrn redi u svakodnevnome g,ovolu u ve6oj me,

karakteristidni za vulgarni sril. To nije sluaajno, jerdati p'oce€ F(edstadja j€dan od tipianih pute\? evelucije jezirka (kontkretno: menjanja znad€nja rcai; up.,na primer, e\aluoiju znanenja re6i ,,HaBepHoe" u r,us-kome jezikr, koja je jo,i u prvoj treCifli o!€,ga v€kaoznadavala 'Cigu,no(, dok se sada upotrebljara u smi,slu 'velovatno( i tak "moida., to j€st u znat€nju ko-je je u velikoj meri suprotno prothodnome: moie sezape\ti da je ovde doslo do ptrneranja od govor,niko'{e tadk€ gledilta ka slu{aotovoj tadki gledista). U is-to vr€tle vuigarni je stil, po pmvihr, u lingvistiakoxnepogledu mprcdniji, lro jest tu se obitno u pwome rc.du zbivaj'u qri procesi koji jos nisu zahvatili druge

Sl, Gde, lrdho, teb! iMti u vtdu da u tustoie jqi*u heac ri€motin€ q &zrianin *ofth*cijana ina onu rmrciju kojtr n .a.5€m jsiku i@ lrele lie jednine srednje$ rcd3, daklc onda kadj. subj.kat n.odretlen: u s4skotn"hkm€ i€ nglavnon rip sdotse (4 selt), ^ ! ruskome eturz (/ s.L), slo j. u ovon slu&j! itod E mogud., oli ne uv.k, Prcm rono, a rdne6 loj€ B. A.Usperski mvodi moeli 6iso da naretlmo done*r€ adel$atne s.p-skoLm6ke: Uui kad ri se dtjet - SLelaj ko.l ti se edoit -Cuj?t lr t1d ti s. ti,lr2 Poslednji p.ind, imt€ .esr p.i obra&njudeci, trDte * .afesri i u drucone obliku: Crje! li ltd ti ko.Lm?Govomik u dh oblib posl€dnFcE prtm.ra zauzina dvc @lititt ik€ gledista, - Prlm, pH.

60

slojeve jezikaj' Prema tome, rarzl]lrllljivo je lto 6€ upravo u vnrlgarnorne 6,tilu pojave nepravog upra\nogagovora i uop&e upotn:eba lrate redi $r'akako prcvali"

Uopste uzev, sluaaj srEdan upotrebi lude redi mGie se zapazinii qda kada detetu govoi'imo: ,,KaxxeM!! KpacnB6le!'t ( Ala slno lepi!' / Tao Sto smo lepi!').Mi to ne go\ orimo samo sa svoje tatke gledigta (staCke gleCiSta eovornika) nego i sa tadke gledista sa.mqga dolela (slu(aoca), lo jesl kao u nj€govo imeali uje&E i sa svoj€ sopstvme tadke gledilta (podio unj€gova usta staMljarno reC\eoricu koja pripada nama, ane njetnu), pri iemu su mzlidite taake el€dista (go-

s2. vid, o tone: B. Usp.nskij, Irs p.obldnes siniotiqucs du sty-,rnrofn'rion sur tes $ien.ca

l%3, N. I, pp. 137_83.53. Fr.zolotki lr.kcba ru.L t.dke sledilta, pd.bic€ po€rF a e

b€.dnikovon bako srcdiara, F}:.io ina i.miaa. ili podrugji'pr.liv. U!, na p,im.r, podruslj'vu upokebu polonizana u pGlani.

Poljrcima ili zvani.nicim Lrt-r "N re rF i j " i r j i hovo iTF sdd : l j im i u n . .b r av rF sdna r r o j i F n j enudanj! kmljd Barorijul

xpccrLcHcxc!.. (U r.&nici aijiF edrtaj da je davno izvelno lalio kralj lvek tudi hrildanskok\-op.oti.e upohebljmc su dve goljsk€ reri koje tine sinlagdu

ruskon je rekstu 6 sinbgm dat. tDacioni.ano;prin. pq.) Heb@u HodlcvH d t (r, e. 6€cq€cu!t) (,4 nje$ ti, ne a'-judi, ne|sni doleae, hhli!, ed. jeljo poljski pridcv nrr$dr pdn, pr6.) i sl. ryid.: rl(russs ]IBas l t d ros , M . - 4 , , 1951 . c l p ,234 ,272 . Up . B - M . TaMeq t ,

cKolt F'vo, ,,nacs35n nan Oopxqpowqr1961, crp.200-201).

An.logna sc Fojam nomalnome dijalotkonegovo.u kada se sbesedniku ;iji se govor .dli.kuje netin spcilid n svojsrviDa (n' !rime.,

i sl.) izsovahjudi odrcd4e redi u eororu onako l,to ih izgovan eb€sednik, rj. lao da pri bne ! luda us1!ib.lja >op{v.nr 'Jdt j s drursda Iuna Croaos ! nekakrcj su vei, note bi1i, i sa stdnin epi-btnm Gada je jeaiGrvena idelo{ta rozicija univ.raln. a svcu&snile Elvo.nosa o$tmjr).

POETIKA KOMPOZICI'E 61

vornikova i slu{aoCel€) ovde spojene kako bi sepren€o preliv saudestvovanja, ne&zdvojnosti, karakte-ristidar za odno6 pcema mal,ome detetu."

I uopste, dok xazgovarano s malim detetom (o6cbito sa onim koje jos nije na,udilo da sqvori), svoj.stvemo nam je da prclazimo na njegwu tadku gledis'ta - Sto se pre svoga o6ituje na frazeoloiko{ne pla-nu; u mnogi{n situacijama takvo p@a{alje prcdstav.lja noffnu. I doisla, rnnogobrojne fraze izgovaramo ud€tetoivo irne i sa njegovom intqracijon - l(ao damu sugeniSerno Sla se u poiedir.rn siruacijama govo-fi. Talo, na Flimer, obi&ro goi'orinnoi ,,IIAh Ko MHeHa pyrrKHr', a ne ,,Ha pVKs" (daslovce: 'Id,i k rnenina ruaice', tj. u narudje, a ne ,a rule'), to jest neslurimo se pri tome sopstvenom iadkqn 8ledisla, n+go detelovom tadkom glediata (tojs jc frazeologki iz'ratena). Sl,idni bi se primeri lal(o nro'gli u veCem brcjuda navodu. Nije, u vezi s tim, manj€ krrakteristianoni to 3to se u detetovom prisustvu 6esto hedusobnooslovljavamo s njegove taake g}edista (motemo se uvezi s tim pozvati na dosta ralirenu situaciju kada sesupnrzi mectusobno zovu ,tataa i 'mamar ).

54, U celone nizu gorotuih s urciF m isri se nod.l no1. da naiaeil€da jc u pihjr od.lsla osoba (ndm., k4ia * na3l..ava snishodljiv ili ironids odnos pEm! nekome lict, odnos koji s. izj€dnad:y3e odnosom p'tfu dderu). Tako lod D6bjesko$ u zrin dffitu

nri so, z.rre, veo@ srloni l€r(ic).ma, ,.' (t, VIL sir. 214, a u p@odu zli dlri /, srr. 215), kao da& Fai sLvlja u njqpla usL; D isti naain gpbrl slbdna.oricaJurija Minajbvm o Lizi: ,5...

re^olka" Ja, .. dobrc ,m l€Lru 6!€noa-nu clavicu nose n ia @(c)a (r. VII, 3c. l6?-l$j Zri dlsi I,str. l?07), uz to ddinurhi oblici k@ a1o su ,,xaprcqk'", ,,'@

(,kdicB, "rdoca., ,gladan oF. uelaiaw-ju da tu posbji porv.nje n situcijtr la.la se s d€.ebm opsti.

Uglamon $ bj isd p€llv snisho.llji$li pojarljuj. i u tF.dicioBl,lone mincionercld obraedju prckrlleim jadoEr r.d!:

se 6vA€ " .Druovi, !rest nitu 3 timl'

B, A. USPENSKI

Maksimalna koncentraciia suptottih tatokagledista u rckstu: slutaievi udruZi'anja rczlitilih

tataka gledi9ta u iednoi istoi rcti

Jod paradoksahliji sluiaj 'udruii'vaxja razlibitih ta-daka gledisla dat je onda kada se mzlidite tadke gl€-dista urdluduju u j ednoj istoj q'edi. Ovaj je silu-daj, istina, karakteristiEniji za sferu go\.!ora 0rego zasferu jezjlka, to jaet pre p pada spmadidnoj limprovi-zaoiji (neposfi€dnome proceau gpnerisamja tdl<sta) ne.go nolmi. Ovaj se slu6aj, uj€dno, tite i knjirewdh te-

Tako F. F. Zeljinstii navodri iskaz roblja{a iz Za-beleZaka iz mrtl'oq iloma F. M. Dstojevskog: ,,KaRrurucBy (ee) no ropnv HoxoM" 'Kad ( jet z\ t iz-nem po grlu noZ€m' i prime6uje: "Postoji Ii 6li6-nost izrnedu arDjlhulacidlih pokreta u re6i ,,rq^ucHvrb"i kretanja nota koji klrizi po tsvedijsm telu i u njegase zaiiva? Ne, ali zato !i artikulacioni pokreti da nemote biti bolje odgevaraju onome polozaju facijarlnihmisida kojLi irstinktir.no izaziva poseban oseiaj ne'rv-noea bola koji dodivljarvamo kada zam Sljamo noZ keji po.koZi klizi (a ne zuiva se u telo)r usne se groz-niaavo raetedu, grl,o se steze, zubi su slisfirti - papostojLi moguinoot da se dzgovore jedino camoglasnj,ki i jezidni suglasnici r, 1, s. pri c€mu je upravo u nji-holbaome izboru, a ne u jzboru znlli,nih d, r, z, izralel]izvestan onomatopejslci elemenat(.rr

55 , O . O . 3€ r r r c r r t , A l lM BvsAr n,,u3 Mtr r4s " r, II, bA. 3, Cn6., t9lt, ctp.

$s-$6. Up.: l. Ulx^oBcxnt, O rdx! r syxsov $drg,,,n@nxa CdopHrM ro aeopd nlgEqore $ub',, n.., 1919,crD, 16-17 (npM@ne)j M.3. naHoB, ?tE(d Oddn, M-,1967. q!. lO (@n{es. 2). Vid. pFod u zhomiku ,Pdika rustc?fomlid.., ,Pl6e., Bgd, lct[, st.. i23-124 (tusnora),

UopSE o pihc6doloaloj clovljdosti z@d€Dja razliditih Cra-3m vid. trilog€ C. N. Imvel-ukjanov€, J. V. Orlorc I M. V.P3mv! u zb.: ,,Parre OosflM., 1966r A. IIIr.pH, O6lcnrDH@ rcVqeue c!6*krrbEm oqBtro{ 3!y@ p€qn. - ,,Bdpocr hpoxreE,r Fq x o6!'qu ig.

FOETIKA KOMPOZICI'E

Za oas je u ovome sludaju bitno to da or"u red iz-govara robija6. tuadi, 6ovdk koji zadaje bol, dok dzgomra datu 0:ea, Lkao da i sam dodivljava osecaj bola;to je,et, ostajudi ono Sto jeste, dr ka,nda istovlernenozauzima ii tadku gledista svoje trtve, - u tome trenut-lru qr spaja u sobi cxe6aje i Agensa i Patiensa ra&1je.i w,iioca pdflje i onosa koji tu radnju !Ipi. Prcmatome, more se redi da su orde u jednoj redi slivenetadke gledrista za,rrisU€trih udesni&a radrnj€ - Agensa

Takryo spajanje taaaka gl€diSta u jednome istomgov$rrsme elem€ntu 6esto se ogleda u mifirioi i into-na€iji. Upozorili b,isrno, na pr'fune,r, na siluaciju kadaposlavljamo pi'tanje a pri tsme stno fflapied uverenida ce se na njega dqbiti potvndan odgovGr oflCe seveoma iesto upitna hionacija islowemeno komhinujesa poivrdrorn m,imdlkom (lklimanjern glave). Talko is.lo dovek ftoji pri6a kdko je.istutao svoga protivni,kaislor,,r€meno sa pnidom o sl'9jLim udarcima more dairritira od bola izobliteno lice svoAa plotillnlka (ana-logna je pojava kaLrakteristiana i za pantomimu); io'vek koji vidi kako se podalje pnilkrada ma6ka moteda izgovoni 're{enicu: rkako tiho trti madka. i,sto ta.ko tihim opreznim Sapalom, - nekako kao sa njene(madkine) taike gledista, to jest orga,nski slivajuiisvoju tadku gledrista s tatkom gledi{la onoga o ko,rne

Ako trcba traati analogij r u oblasti likovne u,met'nosti, mogli bisrmo da se pozovemo na poslupak, koji

xv", M., 1967j E. Srpir, A study in phondic symbolism. -,Jour-tul of Expe.iMral tsycrDloay{, 1929, No lr s, s, N e v m a n,Furthq d!.rim6t in phoctic srmbolkm, - ,Aftien Jomlof Psycholo€y(, 193; Ax. EorOaHr€, n$!uu tss^rmxffir.- u tnj. B. a. 3.errrqes, ri.mprs s6k6caEnr xlx-xx

I, M., 1964, ctp, 36,o rosebnoj upor€bl tth znaedla u pGziji yid- Eveddi n.r

?anova (M, A. naHor, O 4npdrrx 3'lro8. -,,P3$nre dGrdKr oBp€[esso pyaeore E e"), a latodc i alaLqia G!.Idstog (r. A. Iyko.crn$, nvIlMH tr ltcce. poMursM,EA, 2, M,, 1955, .rp. 16), Tinjsnola i drrl8ih.

64 B. A, USPENSRI

je osobito kamkteristidan za jap&|Aki orter, I(adaun€hrik u rizvesnome smislu ornoguiuje gledaoou daoseti sam autorov gest tako sto, na pimer, iaaiavabutunu i sFetnosl u kretanj{r ptice koja je na cotezuprikaaana - u brzini i nenoarosti samoga potezalDrugim redima, umetnik navoali gledaoca da postanesaudesmi'Ldn u njegovorn€ tvomakome aktu i u istovrerne u crtezu udruzuje svoja osedanja i }ararkteris^like svojstv€ne saftome objektu koji @ prikaauje.

UTIC.AJ AUTOROVE RECI NA TUDU REC

Srazrnerno maqe oliEledni slutajevi.Unutaflrii gotor

Sve raoije raanotrene 6,htajev€ objedinjrje zajed-nidka osobina da se u njLirna autorov telGt ira j€danili drugi maah menja pod uticajem iude reai - ili,d r u g a d i j € r e a e n o , a u t o r o v s e t e k s t p r i l a g o -A a v a t u d o j r e d i .

Mogud j€, medutim, i suprotam shfaj, 6ija rlamanaliza i predsroji, a to j€ kada s€ tuda red (poimenice, gsvo,r lianosti) pf i I a g o d av a a,u t o rcvoj. Drueadije redeno, u ovome silutaj'u red podlezedelovanju autorove re6i i menja se 'pod nj€nfun $tica.jem.

Ova autolova obBda tuale redi dovoljno je jas,nodata u shdaju kada se prenose j,unakova osedanja imisli, p deITru se ia\^lazi a toga junalka karailteris-ti6an idkst, ali se o jmaku pri tqn€ govoni u tredemliou.

Evo ka.ko, na pnime0:, Tolstoj opi$rje Pe6u Rostcva, koj,i dde u ltu€mlj da bi vidFo Aleksairdra I:

.. ncrr V)r(e Be A!rua rqrep! o noaaee trpooroHfls.eMY plrAarb or r.m (ro ecrr, rcc!'4apr.

56. Vi.l. u wj r tim: 4, H H k n r, i, nFdp64scoss "dp$srcBHdn xaoA . mscxon @q. - ,,Bd$u!e c6opxtu. ,,\x.rclalllpa crysr@!'�, D@. l, M., 1921, cr9, 21a.

POETTKA KOMPOZICI'P

- E. Y.), ir ro or c,{lra,r 6H ce6' cqacr^'BbrM! (,,Bon-Ha a Mrp", r. XI, crp. 89).

Peca sad \ec nije mislio na svoJu motbu. Samo clamu i€ \ideti Njega, i onda bi se smatrao sr€.anl(uar i nit, t. IL srr. 120).

Ovde se oaigledno prenosi govor samoea Peie,mada je fsmalno dat u autmiotr'o fune (uparedi, naprimer, sintaksu poslednje retenice i neeaito orro-grafsko izdvajamje u njoj zamer ce tredeg lica, koja seodn6i na Aleksandm I, sto naglasava id€otinikacijuau,tora i junaka):

Ako bi$no u navedoriome odlomku zamedili [anuzameniou treiega lica (koja se od,noei n^ j-n^k^, za-menicom pnroga lica, dobili biEmo obilan sludaj mcnolodkoga uFramoga govo,ra:

Prema Dom€, operacija z-amenjlwnja z&n€oica udalom je slucaju ftnkcionalno anal€na opeBciji FGstavljaoja navodri.ka u ralrlije navededrn sl,utajevimanePravog upm\arcga govffa: obe opeBoije dovode doistqga rezultata -,iz [eupraurcga govora dobija se

Ta,ko se fondla onaj vid pipovedanja koji seo b i a r o n a z i v a ' u n u t a r n j i 8 o v o r . i l i , u n u t a r ,njLi mooolog('. U mnogirn se d^raajevima na stiene pximorc mote s podjednolim pravdn da gleda i'kao na rezrr.ltat d€lovanja autorove rcdi na red juna-kowr Li kao na rczultat obrnutoga delovanja (to jesr

57. up. bkorle analizu odlmra n KolkukoE tutrja ( tnj.: B. H.MaprcBM r Otr^co{" n'e..., crp. 164.

53 . V ld . i b i d . , s r r . 164 ; up . : E . B . ToMr rcB . r xn , c r r r c l ea s.t., 1959, dp. 233.

(zmda lid zdmicc ke dorcljna operecija a prflodmje uDonobsri upmvni gou odr6i * E izvorni tuski rekst, dok biu srpstohmtslom prevodu lrcblto adetvatm nojali i glagobtriobr[. - Prin, prcv.)

59. Mi s pos.bno ne z..lljau@ D onib sht:jevim dijalocizeljeunubmjega gmm lo.la se jcdinst@i uubmji ooolog rL'em dla €16a. Vid. pr'n* iz Tolsioja: B. B, BrrorraAo.,O rcurc Torrom. - ,rr. To co{", q. I (,/@patvpDe HadeA.oD', r. 35-36), crp. 136.

6 B. A. IJSPENSKI

kao Da sfutaj ,izrnene auto,rovoga govora pod uticajemtude reci). Ali j€ ponekad sa.rna zarnena zarnemica ne-dovoljna da bi se iz autoljologa gior.oIa dobio go!,orli6riroisti, jer safnu rei liftlosti mode u dovoljnoj merida obmdi autor, ona je oboj€na aurtororqm intonaci-jom; u tmr !e slutaju autoro\,"a tadka gledista i tadkagledilta f,ianosti ne,razludno slivatiu u tekstu, ito rezul-tira time da sve vr:eme, dok p€rcipiramo dorivljajejlmdkotr'e s njeg$€ taike glediSta, ujedno dujerno i in'tomaciju sannoga arxtora.o

I uopste unutarnji monolog junakov (koji formal'no nole biti dat dak i u prvome liou) vooma aestosadrii tragove ved€ga uticaja a,utorove pr€rade negoliobidan (to jest dijalodki) upmvni go,vor dstoga juna-ka: amtor aesto u unutaftIj€rn monolo€u u,kiala onuird,ividualnosl li6nosti koja se pojavljuje u njenomedijaloskome upraMnom govoru i zamenjuie je pravirnautqrovim r€dima; kao da se autor ovde pojavljuje uulozi rEdaktora koji preraduje tekst datc lidrloGti.

Ova nazlika u nadioru oblikovanja dijalolkoga govo,ra i unutar Djega monologa mote se razumeti, posvern'u sudeii, sarno u ovome smislu: dok upra!"ni gcvo,r lidnosti predstavlja objektivnu ainjenic.m i au'tor more da zauzme W\odaj 6ove'ka kome jedino pre-ostaje da sto je nloguce taanije zab€leii ono lto jeduo, dotle unutamrji monol'og odrazava misli i raani6-ljanja junakova, i au1or, F{roma tome, ltr:eba da se us-redsredi na njjhouj s,ustfuIn.l, a ne na njihovu fonmr.

Sliani sludajevi upravnoga govora toji je autor ob-radio uop&e se veoma aesto upotxebljavaju - i ukr'rjLiievrDsti d u obi6none pqtiianju - za prenoS€njeonoga lto je treba,lo ala se zbude u weati opisane lid'no6 i; u takvim shdajeeima iesto dolazi do poaiwirjakao na neki tr..slovni unurtardrji m@lolog,,loji u stvarine postojd, a{i kojLi bi u daie,hr irogao da 6e zannisli.

Kao primer mote da postruzi opis sa tadke gledi:'ta kneginjice Marrije, hoji prelazi - u isloj re!@ici!

60. vid. lobnje B. H, Bo.oEtraoD, Ma!t@ ! O'i@Oq n!.r.. - ,, 6p. 156-rt Gn liz odlonli jz Brd@g *.nj$ita).

I'OETIXA &OMPOZICI'B

- u opis sa tadle gledidta nna,loga [meza NikolajaBoikonskogi

Kolilo je god pura rekla sebi da ne treba da seZesd kad ut i brat ida, eotovo svaki put kad bi sela sa sLapi(em za trdcuslu azbuku. lako je dobijatavolju da lto pre. lro lakse prelije svoje znanje u dere.kole se \eC pta.ilo da se teta ne rasrdi, da se Drinaimarjoj Depazni i dedaka tEala, hirala, 2esr i tase. porigavala glas, ponekad sa cimala za ruku i Lerala u kur da stoj i ( r . X, str .301: r . I , srr .855).

O$de postoj,i sasvim oCeviclno upudivanje u @et-ku ra 'tadl{'r gl€dista &]negiirjice, onda ria tadku glediala maloga &,neza i [ra kraju, oaimah zatim, - na aP.straiktnu tadku gledi&a a{rrtora+p'ritaoca: takMi s,hr6aj€-vi ne upuiuju toli&o na neke fr€aoolodke osob€oostiodgovarajude lidnasti koliko na nj€nu west. I uprlkostome je um€sno afto ove sdruaajeve uvlstimo u planfraaeologije, jer ih moiemo zanisliti kao xsrultai iz-vesnoga pretpostavljenog unuramjeg mdologa (sati-njenog u ime neke litnosti), koji je zatim prcvedenna Prrur autorovoga govora.

Otigledniji sllttaievi: autorov uticai naupralni Eolor liZnosti

Jos je jadi u,ticaj arutorove redi na red liCnosri on-d a k a d a a u o r g o v o L r i u m e s r o s v o g j u n a k a .Owr pojavu Volosimov odreduje kao zamenjeniupravni goror. Kao dl,ustd:aciju te poia"i,e Volodinovna,llodri stededi karaktenistidan odlomak iz puskinovosKavkaskoe suZrliat',

U doiini. sdie Kozaci .. .Na kopljim; nastonieni

61. vtd.: B. H. Bo^o!f,ftog, Mapxc"3M ! e..doOur s!.ra,.. , cr!. 163. Dorlijno jog da dde dot'i do laEtte.isnanocadijarog. aulorclo3 sa jumkon u ine kos. € on pojavrjuj..

6g B. A.IJSPENSKT

Motre r'jeku sto bfjeg rosi -Dok orutje dusmaniDaNeoDaten talas nosi.

O Cem sniva!. o. Kozaae?sjecas li se ljuta boja. ... . . Z b o g o m , d o m e ,I v i z d r a v o , d r a s i k r a j i ,G d j e D o n t i h i S u m i s j e t n o . . .Z d r a v o i v i , s v e t i b o j i !Z d r ^ \ o i v i , I i e p e m o m e l

Zlotvor se je pritro br'jegs,St/jela jurnu na kalaana,I uzvi se... Kozak padeOkrvavtjen sa kugana ...

(Prepee J@ana Du'i6a)

Analiziraju6i ovaj odlsnak, Volodinov pise da ov-de ,aulor zastupa woga juna&a, go1'ori umasto njegaono lio bi m mogao dli 5to bi irebalo da kate, iiopristaje uz datr siluaoiju. Pulkin se rumeslo kazaikaopn'aita od njego\,,oga zaeidaja (!to 6atn kozak, na,rav-no. ne mode da udid)(,'

vec je na osnor"u ot/oga poolednjeg pdmeo:a jasnoda aulorova prenda tud€ redi nije moguda sarrnro usainome autorovome tekstu, fil o i u uPravnomeg o v o r u l i c a .

Tako \1 Zitiju protopopa A\takuma, koje, kako jeto Vin radov pdkazao,6, u velikoj ,meri podiTa na pa-raielizmu sa biblijsrkim rnotivirna, aesto dolazr do neprimetnoga ukljudivanja biblijskih tekstova u govorlicA.! Citatima dz Bihlije ne gorori sa(no 6a!m Avakum(sto bi se rnoglo obj6trdti trjegovim aluho-lrdm obra-,ovanj€r:n) n€go i dxuga lica. Tako u usta nepdjateljaA\€ihumova, kozaikog artamana Palkova, Avakum stav-lja Judine r€oi ('Sagr€dih $elan, prolio sam krv pra-vu(, Ma,tej, l{xvll, 4); o os'ta pqkajoika Jefhneja ste'

63. Vid,: B. AlHorlaAoB. O 3N'm crdxcHd. H.6eAeMtEA cnrcM Xnx: nporon@ A@!u. ,,Py@(d rEg aa FA.r\. B. tl€06d, I, trr., 1923, @. 2ll-214.

POETIKA KOMPOZICIJB

Iano,viaa i manasnirskog dornadha Nitodrima stavljareai bludnoga sina i sJ."

Prema tome, autd (Avakum) 8ovori, zap6avo,'umesto svojih juna,ka - aii 6ada 1d6e ne u kontekstuautoro\'"a pripovedanja (kao u pretlrcd,DorDe primeru),nego neposir€dno u upmrlnome golicm! $ca.s

U drugim se slutajeeima ova autorov.! obrada up.ravnoga govora licA rc ispoljava ta,ko jasno, mada imoZe da 6ude dovoljno oclq:edtena; pri torne izmenastep€na air,tGovoga delor€nja na tualu r€! (u olldnesluCaju na u,plavni govor lic6) odigledno goloni o iz-vasnoj prtrrr€rli autorcve p@icije (to jest o procnenitadke gledi3ta u pnjrpovedaoj'u). Da biemo to ilustrcvali, ana,liziECemo axrttror:u pcioiju poi pronosenjuupravnoga govom llica u Rata i ftittr - i, p.re svega,rarrmofi'lderno sl'uiajeve urpotlebe frficuskoga jesirl(a(u upFrfnorne gqrrc'Ilt]).

05. lsro. - orrd! s! tc{ko odrtivi poruaali rcIllh anior. da pira.j.rioridnostt nekih novozlv4nih liandti EL no dnm rogl ltonjihd€ re.i nori.u obnac. (vid., n! p.idcr, rr-xav n.usps po*r$j u kni.: t A. ,1rnn rn CpsurxMx EBan,reMr, M., 1957. crD. {4---,r5}.

66. To nerludno 3livanje dosatr'j! iz jcvaM.rir io doRaAajima iti irorc ic kahr&ri3ritno r! A!!*!m. S tin u

rai je zmcajno dr aukln nc srmo {.o opisuj. ono .to se njcnusdoD. dcaava posrcdstvm paraleliznr sa jemnilmskim sir.ima,n go i, obmllo, je€naeosli dos:6aii u njcsovobc nhsrnjl, mogoda 6udu pod odreilflim uricajen njegove biog..rij.. Trko, na nri.md, dol pEpnaas apo*.irro Niko<tiFow jcvstL'j. u e6ioj !B€.s.di o lr6iu s n.podosnim., Avalm pripo€dn o bn. lako 3uHrlsra w*lt prusvcgr.dci Ara t KaJah: ! N&odonmn .. j€€ elj! 1o n€ poblnJe, .li bto bj rak. tartu o4lfu biognliji lfugr ABtllm, a !z b ,.nu i r(ajdu AEkd u vi5€ .aE basocim ss par.ij!.non Nildm. Vid.: H. C. A e x x o B a, HercEd-

,fioBoc.nsxHd. s fl.on6^moHsdecxot &rparypr" (TOAII, XXr), M. - 4,, 1965, .rp. 214.

69

70 B. A. US'ENStI

N eka pitafija autoro|oga prenotenia upral'nogagotora u ,Ratu i mink lezi sa problemoln

tatke gledilta - lrancuski govor u ,Ratui tnituq i Denisorlievo grasirunie

Ranij€ 6mo govoriii o moCudnostima arutmove ob"rade upcavnoga gowra lica, 'i u vezi s tfun bilo bi in-teresantDo dazmotiiti neke probl€rne prenosenija upravooga gslrd? ru Ratu i miu. Na osnovr.r tog ranlat-ranja ispoGtavlja se kao da se Tolstoj u razlidittun srlu-&jevirna darlari na razliai4irn pozioijama {r odno6u naupralr'i gp{,or koii prenod (a pri lom uprawi govo,rmo:e da pripada jednorn datorn tiau).

U je&rom je sluaaju pozioija auttrr^ Rata i mituu E t v a r i p q z i o i j a o b j e k t ' i v n o g a p o s m a t r a t a ,koji slula St3 druai gwori (to jest lica) i aiji je za-datark da sto je mogude tabnije, kao pri saltavljanjuprotokola, zabel€ri 6\,e &o je duo. Otuda Tolstojev pe-dadtizam i skru,puloznoct pr'i prenosenju f rretdkihosobeno€ti u g()vonr fica (urporedi, pre svega, Deni6o'vljevo grasiramje, a tahode i razli6ite n€pravilnosti unrskome govoru pomorgkoga oficira na sastanJku uSlobodskom dr,oroud mlda govor husa'rskoe purlioLni'ka na im€ndaElskom 'nrdku kod Rostovih d {rnogobrcj-ni drogi paimeri{) i uo,p$te autorova painjaprema izgovoru; oime se obja6njava i doslo\rnopr€nofenie franouskoga govora litmoGtl ! Ratu i 111iru.

Ali to ie samo j€dna od mogudih autorovih pozi-cija: u dmgm je sluCaju aru,torirl€ p€zicj,ja u od,Ilosuna govor lica pnincipijelno dlugaaija. Ona bi 5e premogla da uporedi sa p,sricijom redal'tora, kojikroz svoj filter pro,pu&a sr€ 5!o auje, d p,rema torn€na tzvestan nadin obraituj e'upral,Iti govor lidnosti.r

6?. vid.: t. xI, 3t', 93, a u pffdu 1. IL 3tr. 125.64 . v i d . : S . B . I r r o r ra l oE , O $ { f t e To c r c r c , - , , 4 , F . To '

mfi", g. I (,/^nrepar-!?se 3S-%), cll). nz-N.60. Prin .imo d. s. d. dlc porioj. nogu da i.bpdihjd rs sh.

he.a i dijanm. Tin * 'rct enm poebno baluD ksnije (3t

FOETIXA KOMFoZICI'E 7l

Tako analiza sludajeva u kojina se upotr€bljavafrancu,ski jezik u up,rarmome govoru lica u Rat, i mi-rr pokaiarje da franoudki,ili d rski govor lidno6ii uop-$te nije svahi purt uslov,ljen time na kakvom jezitudato lice stvarno (u autonovoj prodetavi) govori uodgovarajuiem txerrutkr, - n€go moie da ima i fistofunrkoionarlne zadatl(e, koji su nepffiedno povezani saprottlemom a,utoruve taCke gledilta.

U stvad, veoma se C€sto fraiou,ski govor (to jestgovor za koji autor pretpGtavlja da je !€a.lno izgovo-ren na frdrcuskrdn) moze da preda na ruskorn (naru*i preved€n ili ponalen), dok se u drugim slutaje'vima prtno.si ooako kdko je neposredno izgo,vore,n.Ova se autorova obrada qpravnoga govora paradoksal-no kombimtje u Ratu i miru sa nastojanjem da sekrajnje Fecizno rceistruje gollt'r li{octi, sto kod To1-stoja u driugim slunajevima dolazi do idaraja.

I daista se Franouzi u Ratr i tftirr s vremena navreme izrazavaju na ruskom ili pak na pomesanomerus,ko-franc skorn jeziku, sl,idnorn onome ftoji je u rcrnanu dat u gevo0'u nrskih plemida. Na primer, Napoleon se na ruBkome jeziku obmda niljenome knezuAndreju, zarobljerFrn posilnorn Lavnuake, isto lakoruski gol,lc[.i sa gffelal@n BalaJolom i tak sa francu,skim generalima. Kamktenis,titno je ato u mnogimsludajevirna Napolean @inje firanouskin jezikorn, aollala prclazi na ru,srki ili olaia francuske i nrske reai.

Ponekad ou mo$di tark i dijarlori u kojima Napo.letrBv adutamt govori frano*ki, a Napolecn mu od-govara ru,s,ki, ili pak ot|rlrurtoi

- Sire, Ia Drince. . .* - Dote adutant.- Traze pojaaanje? * reCe Napoleon gneno (1.

xt, str. z3j i. tL sti 318).

Ili:- Nala vatra obara im aitave redove. a oni stoie

- reae adutant.

'Gospodd!, lrlnc . . .

B. A, USPENSXI

- Ils en veulent encorel* - reie Napoleon prcnuklo (r. xI, srr. 259; r. II, str. 339).

Ovi bi odlomci, kad bi bili istrgD,rrti iz zajedniakogkofieksta, mogli da s€ shvate sarno xa jodan nadin- naime, ala su Napoleon i njegov adutatrf medusobno go!r'orili na mzliditim jezicima (&ao Sto to bitinevidi're).'

Ta6no tako - aas fmnouski aas ruski - go\,brei drugi Fr"ancuzi: vi&ont de l\{orternai, s kojim se s1I,sredemo na veaeri kod Ane Pavlovr€ Serer, M,irat (v.t. XI, sir. 19; t. II, stl. 28), Da,tn (t. XI, str. 21; t.II, str. 30).

Na amarlog&r naain autor moie i francuski govornlski}l plemida da ne prenese na francuskorn, nego

?0. Paradot{lan prim.. ralvoer suacrjswnjr joiro ! dij.lolkone so-btu susFa€ * u P!!@atria,rd*o &iia 'oru araMsija Nikftina, ed€$ i im.e u znd4oj ncri upotrcbrjau inonhni soror (m nekcmc od hlolbih j€zi*. - ar.pskom, per\iiskon, tataskom) kao opi.sno srcdelvo. Dijalog irtu6u Afanasija Nikirina i nudinrana M.lik.olde je p.ik uan .a*o &o ru Melikorc rc,:i dare na rlskoine,a r e . i A rm* iF t . r a r skone l d i ku , uz t obd rakoea pBod: (vid.: H- C. Tpy6cq(ofi,,,Xoxerde 3a rptMope" AQlcacrr Hrknssa H Mrepaa'pxun MMxrM(, ,,8€p.-rd", J$ t, napnx, 1926, dp. 1?3, e cnatom p.em izdanju ,,XG

p\'a(ux ^cronscctt,,, t_ VL

,,E@pNeHuH xe Me nx Nr Mr noHra, D rerv 6eceDr$civocmn. At xe erv

veH6iapm a c.HrRqan. Os tr rx peq€:

(,4 nusnian Melik ponudi mi da nu huslinansku \eru pre-den. Ja mu pa* .e*oh: gGtodinel ti se holi!, i ja * bolin; ri

On bi pak rcl.: islina jc d! !e nsleda d! si nsto ne pdnaj€{i.}

Ovd€ se ;tiae inosr.ani govor Af.nasjja Nikitina, dok j. a nj€.rataski s!rcr nom.lan (n'je inosthn) i, pr.

m! ron€, nij€ red{ .iboteve palnJe, Prena tom., sorcr eno.s! Armsija Nililina pred*arljen je, bto reai, u autorcrcn€ otu.daedju, dot s. epE Merilov pmosi na mEir toji je a eib@ob tad -p r c t r s l * s ru .

POETIKA KOMPOZICIJE

na n-lsko,rn jezilG, pr'i {ernu Tolstoi mde posebno dai s t a k n e d a s e u s t v a r d J : a z g o v o r v o d i o n af T a n c u s k o m .

Na pdmer:

- Ja aesto mislim - poae ona (mala knecinja -B . U . ) k a o i u v e k f r a n c u s f t i . . . ( r . I X , s t r .31; t. I, str. 43).

I tasrdje se sa{| Imeginjin govor daj€ ruski.

- Bar iemo sad, dragi kneZe, potpuno raspolagativama - rcce mala kneeinja knezu Va. i l i ju. razuncse francuski ( t . l ) { ,272i t . l , str .352') .

. . .knez Dolgorukov.. . obrat i se na francus-kom knou Andr€iu.

- E, drasi noj; kakvu smo bitku izdrzali! (t. IX,str. 306: t. L str. 396).

I ftasnije je sav gprlor Dolgorurkova dal na n�skom.

- GCe ste vi - tamo je rrzlr l, zlo rcac PjcrZeni . - Analo le, hajdemo. moi" i dJ Sov. t in . t . 'T '- rete on f rancuski ( t . X, s l r . 166; t . L s l r .940) .

I kasoije na istome es0u:

- Vi ste obeiali grofici Roslovoi da Cetc se oze-nili niorne i hteli ste ie odvcsti?

- 'Dragi moj * 'odgovor i Anato l r rancuski( k a o i t o s e i s a v r a z g o v o r v o d i o ) - i ane smatram da sam duzan odgovarati na pitanja kojase Dostavliaiu rl rakvom tonu.

- Ja ,ah vam zah\n lna - rc(e mrtk n e c i n i i c a t v a r i i a - B . U . ) n i I r a n c u q k o m ( 1 .Xl . - \ t i . l6 l ; r . I i , sr r . 214) .

U d,nugim se pak sfudajerima, ,kao lto znamo,franouski govor toeB istoga Pjera, Anatola, knegitrjiceMaxj,je, male laneghje ili ikn€za Dolgonukova u rornanu daje neposr€d.Do na f,rarrcuskom.

Sta\rise, kad prenGi fiancuslci govor pomo6r rus'koga jezika, Tolstoj aat mode da obrarti naiu patnju

l. l' usfENsxl

na 6ot€01osti izgovma pojedinih franpudkih re{i, i pcred toga 5to su date na ruskdn jeri,ku:

- Vi verujete u sve ato vam se kaZe. Kazali suvam ... - i ona se tu nasmeja - da j9 Polohov nojl j u b a u i i k - r e . e o n a f r a n c u , i t . , s a s v oi o m g r u b o E i u u e o r o r u . i z s o v a r a j u d ir e ( , l j u b a v n i k , ( t . x . s l r . 3 t ; l . I � s t r . 5 0 3 - 5 0 4 ) . , '-: Errre, Moxer, AorrHercs Ao 3aaIparmeroyrpa, - cr lpoc0r^ HeMeq, aypHo EbrroBapsBatn o - O p a H u v 3 c ( r ( i . I X , c r p . 8 6 ) .

- l , Iotda de se jos oresnuri do ujurru? -u p i t a N e m a c , i z q o v a r a i u ( i r d a v o f r a n c u s .kl (t. r, str. ll3).-

Rdav f,rdlouski jcrit ddktora-Nemca ovde se pre-nsi sr€ilsivima rustoga jezi&a (uporedi neFavilnuupolrebu oblika ,,qorrqercr" 'otegnude 6e')'. Drugadi,je redeoo, s prevodorn fmncuske reaenice na ruskij€zik nep,ravilan franoushi jedk prevodi s€ pomodunepcavikrcga ruskog obnta (kao inva,rijanta ostaje presvega sarna ne?.Tavitnast).

_ Uporedi, takode, Napol€onov razgovor s LalrruS-

Napoleon mu naredi da jate uporedo s njim i po.

- V i s t e k o z a k ?- K,oaak. vaEe blagorodslvo (1. XI, slr. l33j t.

IL sr.- 17? I

?1. KaElddi3ria@ j. da ToktoJ, mro L$niJ. ! isbj scdi, kad pFnosi (ru*t Elain ur6di sercr, 3tt 3e .Dd susid. r.t 'lju-bavoicn, - snah a potrcbno d. tu .ea prclFti ! zgndi @,v..!.nim frdtukim ckvivaLntm, kb da rise DglaiaE nien rc.alni izsomrk...da J€ dka ima loja poren r:&'og nura r.o5!o ste vi !. bi na$a seri ljulmil. (&s allfuh). (_ x, s1r, 3r;

72, To jc Vtnoghdovljso aparanje: B. B. SrsorraAoB, O rclieTon@b. - ,"^. H. To ftr', {. I (,,1!r.parypre ko€a@o..,a. 35-!6, ctp. 2'2).

A rutm jair:tr postoji ustald obd ,,6{Etsofi AcrDd Ao!.!a", 5to odgo!@ s.pskohnahkm€ ,bol€$ik C. doaek tijutejdotld - Nn& je, n€aurin, tr rNcdmo@ slucaju upoftbiotsti eLgol ali ! nj€gotutu .efleksihom oblilu, loji aldi itowai$, .toprcri i!, t to je io GliaiC pHeo, or€gnuri *. - P.iE, pH)

FOBIIKA KOMFOZICIJE

Napoleon 'tobote govoni na @{][ne ristom jeziku ra kome i Larvrulka, aii je veoma ka,raikteristidna nj€ovaupotr€ba llre zart€nice 'vi<: to je burkvalni prevods tuercuskog (auski bi oficin: u toj sirtuaoiji upotre.bio ).ti( )i'

Jod jedan pnimer talkve vratel- Vi ste hulia i nevaliatac i ne znam sta me uz.

drtava od zadov6ljslva da'vam ramrskam glaru e\uo v i m - r e c e P i e r . t o i i s e i z r a t a v a o t a k oi z v e ! t a c e n o ' z a t o s t o j e g o v o r i o t r a D 'cuski (r. x, str. 366; t. I, str. 9(}-941).

Ovde se, kao i u pr€thod.nom 6lutaju, franc.udkigovor lidnrosti prenosi ruskim re6ima, a,I,i je u istovrcme mrski tdkst neprirodan, tukvaldt provod s fra,Forskoga, pa je trme zadrtao izvesdle fofinalne kan:akte-ristrik€ prvotritnoe@ francuskog toksta,"

Dakle, rearlno izgovor@r fra,ncuski Sovor mote se uRatu i ,niru pr€neti :i,li nep@edno na francuskomejeziku, ili u obllku ruskoga g,vora, ili Nl obli,ku meaa.noga rr$rkofu'arrruskoga r:azgovora. Mcte se, Prema teme, pretpostaMi.ti da oni sluiajevi, inaae veoma aestit Ratu i mbu, I€da Rusi mesaju frtrrcuski govor samrskfon nisu obavelno u]llovlj€ni time sto se nastojida se realni ggvq onalko kako ga auto,r zamislja dou taneine pren€se, n€go mogu da t4!du posledica izvesih po6eboih ( hompoaicionih) zadataka.

Time je, izmedu ostarlog, uslovljeno ,i to da uoniLrn sl,utajevima kada je u romanu upravni govor

?3. Ta*va rltka u obndaniu .a f.mcuskome i ta ru.kone j€,iln

tur€ * ?ren.trati i u sovoru drueih lidrD3ti Rdta I nito. I^ko eNaia.a i sonla na ruskme jedna d.ueoj obF&ju .a ti, ali }ad

lrcltu E rFncuski jeilr, upotrebUahj! zdd'c! u norini (!dus)

7a. lnbsdho bi bilo uporedlli ft prin€re e ontm nepFvilnimrstiD jaikon kojin j€ napiso pisDo zili Dtubeke lnednjic'Mariji ili sa onin }ojin goore rus*i pl€miai u salonu ziI, - uffi obdnri$*og F a, *ada je )nsblo n.patrtolski govonri .afErotoF. U svim ltn sluaajdina dst je 6uk{ald pr€vod safrucstog, toji je 7:drts 8@liCk€ opbd6ri ltuctslo€5 ori

B. A. USPBNSKI

dat na nuskorn jezihu (ili u obJi,ku meianog ru6ko--fmncuskosa govtra) i nije propraisll podet!{lorn auto-rovom nrapomenom o toore &ako se data retenica iz.govarala, - u nadelu ne moremo znani na k�m se je-ziku m zam,isljao kao u slrvarnnosli izgovoren. Mealu-tirn, tamo gde se llepos]Iedno daje fmncuski tekst, miznarno da je darti tekst doiGta bio izgovoren franqrski.Mote se redi da se opozicija franoFkoga i ruskogajezils(a rnoZe da neu'lral'izuje v Rat i miru, pi af'.tulje franqrgki je"iik mafhirani flan opozicije.

U rsri s tim je vetrna znadajno svedodgfe sarTnoga Tolstoja, koji je pisao (u belesai DNekoliko re6ipovodom knjige Rat i mb"): "Zaato u mome delu nesamo Rusi negp i Franouzi govore delimice ruski, detrimice francuski? Pdgovtr Jto lica govore i piSu fi:an-q'llki u ruskoj tniiai sliaan je onome p govoru kojibi dao tovek I€d glcda na sliku i na njoj pnimedujecrne mrlje (senke) kojih u stva,mosti nema. Slidrarnije kriv zato sto nekima senka koju ie on Tlostaviona nasiikano lice izgleda kao cma mrlja; sliil{ar je mc-dutim ,kriv samo ako 64.r te senke postavliene pogre.i-no i grubo... I zato, ne p(i{,udi da su senke hojesam postaldo, l€rova,tno, pogre3n€ i gnube, ja bih jc,dino ieleo da orf kojtura 6e udin'i veona sm€snim toSto Napoleon govori ias ruski las francuski shvate daim to izgleda samo zalo sto, poput toveka koii prx-ma,tra portrct, ne vide lice sa svetlom i senikama, ne,go olmu rnrlju pod nosorn" (t. XVI, str.7-9).

Prerna tome, fta,nousrloi jezik nije aurtoru Ratd inira palrebaal tolil<o za uporealivanje sa real romslvaxnosdu (koja je u delu opisana) koliko kao teh-ni ik i postupak u pr i l<azivaniu."

Oaevidno je da je Tolstoju fmncuski jez;k potre-ban pre svega za Fenotsnje individualnoga stila gc

73. Moze e narcsti daloe.n losrulal tr Jmndeljtr, u kom. e Hns.to!€ r.Ci jcdhon daju n prem.lu, a .Lagom pntkon neposred.oar.n€jski - s pridodalim }fvodon (na p.iEei Mdlo, v, ,rl; xv,34 i na arugim me*ina) ili &k uopate ba prevoda (up, ,uin vd

PoETIXA KOMPOZICIJE 77

1'om,ikflr'og (napo,redo sa drugim sredstvima ggl\ornGga kaxa,kter.isanja - indri{idualnim redima i sl.), daditaoc'u pl]uii mogu6nost da oseti kako on goroni, tojesr kao da mu (oilaoour daje kju( za manir razgcvora ka,rakteristid-an za izvesnoga govornika. Kasnijepak, kad je aitalac sEkao utisark o oPlt€rn Sovomcrne ma]Irilnr, a,utor vise ne mora da bude tako pedat!tan u pr€noSenju razggvoea,

Polve analogna pr,imedba mogla bi da se dadneu pogledu Denisovlj€voga gasiranja. Donisovljevo gra-siranje Tols4oj je, mada Lned6ledno, davao u prvom idnugodn izdanju Rata i mba, ali ga j€ odstranio u tre-dem (1873. godine) - to jest upravo u onome izdanjuu ktrrc je i franous&i jezik zamonj€dl nlskim. Telkoda se ta podudarnoG,t moie uzeti kao skraajna: dini seda je Denisor,,ljevo grasiranje uopSlc ftmkciona,lnoarlalogno fnnclDskome gor.oru Uca $ Rotu i miru. UP-ravo je zato Fenoienje grasiranja t ned6todno - is-to @M,ko kao lto je nedo6led.no i prenogerje franaus'koga govora, u Sta smo maloaas i,inali prilike da seuverijno. lsto kao i u sluaaju sa fmnolrskim jszikom,za autora nije toliko vazno da fdtetCke osobenostis'vake Der sovljeve redeoice do u tanaine tatno pre-nese kqliko da ditaocu pruli opSti ulisak o njegovo-me marinu izrazavaxrja - i da ga (to jest Iitaoca) s

l'reme na taj ma,nir podseii."

76. Imiuat io u !idn, aini $ da e $ rekston xrra i 'riru nepFlihopo{upilo u jubilamme izddju lolstojevih d.l. (r.daktori tersbFntu i nna sD G. A. volkov i M, A. CJarlds*ij), 8dc j. lrancustiieik ecu'e (*ao i u prvom i .lragom izd.nju, ali hasuprct .rc.a€n), dok je Denisovljerc cnsinnje utlonjfl. (kao i u teden iu.danju, ari nsuprct 'ron. i d.ugone). lvid. objaa.j€nje rcdakbrau t, x ju5ilamoea izdanja, s.r.4ss) Taj Ilm postnpar izgl€da nedosledrn lpFvo ato lto su grasirri. i ftucuski govor tunkcn!ruroo amlogni. UpoCivanj€ ns b d. Doi$v ne ciasim svudr (dd

!. lx, sr.. 455) G morc, Eauo, .Lr sluti kao opravdanjc a b.t:v poshpo*, j* s t prlbedba u isbj mdi mor. d. odnGi i Dltuusb Jdik u fkr! i dtr,

78 B. A. USPENSI(

,UNUTARNJA( I 'SPOUNJA( AUTOROVAPOZICIJA NA FMZEOLOSKOME PLANU

U preaBienju fndcus;koga jezika, Denjsovljevegagrasiranja i uopste svakojakih nepravitrnosti u govorulidnosti mogu, ddkle, da se olkriju dve u nadelu raz-lidi'te a torove pozioije. Naturarlistidkiflo3tranog ili nep€vilnog govom posebno naglatavadistancu izmealu pozicije lica koje govori i pozicijeposmata6a rkoji to lice opisuje (i sa 6ije 6e taAke gle-dilta u dartome trcftdku pdpoveda); &ugaiije reae-no, posebno se naglasava nepodudaranje (ra@dvoje-nost) tih pozioija, a ponskad aak i izvesna }n€obid-nostd govormilove pooicije za onoga ko opisuje.

U tom je p ledu interesantno poreaienje naiinaoa koji se framcuski govm pronosi kod Tolstoja i uPulkinovoj Fozi. TomaJevski prim€duje da se,Pus-kin, eoji je u privatnome ,ivotu mnogo iesde (n€oTolstoj - B. U,) bio prisiljen da poser€ za francus-kim jezikoin i u usmenome i u pismenome obliku,uspste ne trud,i da prenese iflo,strani gmror lidno6rti{."

Osim mzlike izm€du sjtilskih postupdka oba pisca,to se nesu,rxnjivo moie objasniti time Sto u PuShincvo vreme u,potreba framorskoga jezika nije bila d|ar-&irana, to jest otriko je tdla $'akida,Snja pojal,a da ni-je biLlo pofebe za,nj€nim posebnim isticaniem; Tol-stoj, medutim, ophuje istu epohrl [(oju i Pu5kin, alisa drugih pozici ja: sa pozici ja kasni jega vre-mena, kada je u?otr€ba fran€Nrskoga jezlka ved bila uizvesnoj meri marllcirana.'t

Kamlitenistifiro je, meahrtjm, ds Pusbin orda ka-da Inu je to pohebno - na primer, pi suFotstavlja-nju tuanouskoga ,i rus&oga govora lidnosti - franous-

7?, Vid.: B. B. Torau€Ecr't, 3o'!ed $dh B a@pwrc ltv-m@a. - U njegorcj knj,: ,,crrx n rs,x,., M. - 4,, 1959, crp.

?3. Up. lmklcristi&n spd o fr.ncdrrone iattu u Ego*nju arb-pe re aat i nir, spor loji je, k@ 51o jc p@ab, mr@ Tolstojada iz tre&t r &rdoe izdsja uopgr. izbaci frdcusti Ltsr 'doDilai sa r6tiD etvivil.!.1tu,

?oETTKA KOMMZrcIJE

ke .redemice pr€D,o.si izvonro (kao primer mode da pes|l�la dijalog Deforra - Dubrovskog i velikopo.sedriikaSpictuE u X el^\ti Dt bro|skoq, gde pni govdi fran-cllalci, a dluei - ruski); dranouski je govor ovde oii-gledno mankimtrl.

Mote se r€6i da 6e a,urtor - onda kacla natu,ralis-tidk reprodukuje instlali ili nepraMilni govor - ka-nda korisli nolcim uristm sa slra]ne (pozioijom nepristrasnoga po$naLra6a), to jes,t sluri se tarkom gledi-3la koja je o( igledno spol jnja u odnolu na o,pisi-vano lice. I zaista, pisac akcentuje olde olo lto pa-da |l odi, - ali pada u odi upBvo aovoku sa suane,dok dovoljno blizdk dovek ili znanac te osobenooti neEri'me6uje. Aurtoa ovde r€prodirkuje spoljnje osobencrsti.

Meehfttn, 4amo gde se pisac rE 4sbdsreduje naspol:inje osobenosai govora, rego na ojego!.u srusthu,lako re6i n€ na 'kako<, nego na '!tar (prevodedi pd-mereno istaknu,t€ speaifidne pojave oa plan noutmlnefrazeologije), ta.rno €€ cpisivateva frareololika tadkagledidta p,riblizava tadki glediSta lidnosti (govol[lika)koju on opbuje. (Krrajnji dufaj takve usr€dsredenro-sti na susiinu, a ne ma fomu, dal je u unutamjemrnffIologu, gde s€ j[makov govor uoplte spaja sa auto-rovirn govqrom; mi s,rno vei jrsticali da je za unutar-nji unonolog ka,ralsteristitno apstrahovanje od 6pecifianosni iaIaza.) Prema ttrne, za rar.llku od ranije opi-sane spolj nj e tad,ke glediSta, orxle se mote govo-riti o unutarnjoj tarki eled.isJta.

Razum,lji{o je lto se istalkruto zbliiavanje frazeo-lodkih poaioija opisivaaa (autora LiLli p aaoca) i opi6i'vercga (lica) mor€ konstaoovali sa \]iAe opravdanjaulkoliko ima maorje razlika u njihovoj tuazeologiji. Su-protDi su shtajevi ovde dati, s jedne slrarLe, u 0:eprodukovaqrjo specifilnih ocobenosli junakologa jezika(sludaj mdksimalne r€zlike) i, s druge s&rane, u utrru-lan'ojern monolo$r (sluaaj minimalne mz[ke).

Autotr se desto sluzi natraarlis,tidlnim rsprcdolkova-njem 6polj0rjdh 6obeoo6ti go!rcra da bi 6itaocu prulio

79

80 I]. A. US?ENSKI

predstav r o o,pst€m govaqutrn ma,nifu karaklerislia-nom za opisilanu ii{nost, - poste tega auts r|oievirse i da ne istiae osobenodti njeooga govorlmga ma-nira. Tako je, na prirner, oprisan Nemac-gercIjal uArerlt,)ret!! Kapetanoyoj kien,'" Pn ojegovome kara&-tedsarnju saopsta{a naxn se o nj€ovorEe Jtarnadkomakceniu, i ixi zaista dujemo taj arkcenat (koji se odi-luje u ob€zvudavanju sugLlasoika, osobito imioijalniltu nj€ovoone uprav[rmn govoru (,Poie moj! - rebeon. - Sar je, dini se, tako tavno A.ndrej PeEovid biojoS .u tvojjrr godiDarna, a sada ve6 evo LkahEk juoa-ka irDal Ah, freme, freme! ...d i dalje). Ali 6e zatimprcdavaiDje akcenta ppkida i genera,lov s€ gor.or pre-nosi na norErralnome r,uskom jeziku. Kao da smo vedutli u opisivanu ndnju - me opai-amo je sada sastlame, nego inutra - i prestali da dujerno genoIa,lova.kc€nat. (Na isti nadi.n nam, na pdmer, pada u o6igr:asiraDje nasla nep@Btoga aoveka, ani oa to mode-mo zaboraviti ka.d se s njfun dobrc upoznamo.)

Prerna tome, ovde se spoae[ka daje spoljnjatadka gledista u odnIlsu na go'voa'ni&a, to jesr neltopozut utiska koji strani posmartr:ai dobija od ra,zgovora datoga doveka, a to 6e zalfun more zaneniti - svd:emena na vreme ili jednom zarsvagda - unutaT-n j o m taikom gleditsta: kao da se 6ita,lac u,p(mao sarnarfrom govora, pa moze da apsimhuje od spoiljnjihsr€dstala izraza kako bi s€ usredsr€di,o na nj€govus{$inu.'

Docad smo ispfir,€li shrtajeve kada 6€ u pr€ncaenju upralnoga govora lica maxif€shrje iJri "spoljnja{ili 'unutam:ia{ autorova pozicija. Ra@ume se, pli to-me su u lolnu pdpovedadja mogud prdlaai s jed{€ pozicije a drusu.

Treba, mealulirD, istaoi ala se {€ poajcije mogu sin-tetidki da spoje u te,kser pojavljuj{di se goto,vo i6,tavremeff) u govoru opisivane liddosti, usled aega opisi-

79. To je ist t@ Toml*!i; vid.: D.3. Toua!.rcf,ri, ao'!oq mlb B rbpqdE nrreB4. - ,,Canx u fM", crp. 439--,140,

&. ?oteje vid, u oddlru o {kv;i@t m.triakosa l€ksb.

A)EII(

ROMPOZICIJE 8 l

vaeeva (autorcva) tadka gledista gubi bilo kakvu od.redenoc! (mzdvaia se ili postaje irealnom).

Ovde 6e narn kao ilusfacija op€t posluziti fran-cuski gry'r'or ! Ratu i nit'u. Kamkreristitno je, na pri-mer, da se pri prcno{enju franousko8a govom nrskim$edsfi/ima izvesne rebi ipak mogu da daju nepo€red-no ft'anouski. Na p mer u Nalmleonrovone govofir:"Je li istim da Moscou zovu Moscou la sainte? Koliko je crkarva u lroscqr?. (t. XI, ss. 30; t. II, str.42). Orde se u jednoj reai (Moscqr) upu6uje na Na-poleono\,,! svesr: Moslva ie za njega Moscou, i u tornsluaaiu Tolsroj smarra da treba ukazsti kako je larea bila realno izgovorena, - mada je sve ostatt reaiiste r€d@ice dao sa d.ruee pozicije.,,

Stva,ranje rodeflica takve vrste rnorc s€ zarnrislitikao rezultar sinleze { neraltlafljivoga spoja) realno lz.govorene franouake reaenice i nj€ooga ruskog prevcda, U ctrugim se slutajevima realna recenica i nienprevod udruZuju u tekrru ne dajudi sbtezu, nego na-porednosr. Tako Tolsloj, kad prenoei govor Francuzau oblil(u nuskoga govora, ponekad o6eda polrebu danepo6redno u teks,tu dubl.ira ruske rcdi niiho,vimfrandskim ek\ ival€fl Lima.

NaveSCerno pdinere,Iz Napoleonova govoral

- Da sc podisne ovaj mtadi aovek, ce jeune hom.me, i pr€nese na previ ial isrel r t . IX, s ir . . ]57; l � t , str .46I).-_, - Et vous, jewle homme? A vi, mladicu? (r. rx,358: t. L str. 462).

- . . .dajem vam fasnu rec.. . daieh vam ma Da.role dhoDeur ( t . Xl , s(r .27; t . I l . s; .38).

Iz govora Aleksandra I:* Kako je rat srrasna srvar, kako ie srrasna ltvart

Quelle terrible chose que La gueffe! (t. tX, str. Jt2; r.L str. 404).

3r. Er.kar loji sc prl tome dobija spotja je potDurolb re u &ojai6m3ri zbiE tada € u isbj jenici spajaju cre.Dentt roji p.ipadaju dvana razliaitim idiciM,

82 B. A. USPENSKI

Iz govo]ra nasona grofu V ao:skog:- JoS jedno pitanje, srofe, i molim vas ne kao

novog3 masona. nego kao postena aoveka (gatant hom-me) da m octgovonre sa5vlm lskreno rr. ^, srr. /r; I.I. str. 559)!.

Ovde autor na iedam ili dnrgi nadh ujedno zdr'u-fuje realno lzgooor€nu reieniou i njeo prevod. Kaoda se samim lim Tolstoj ovde pojavljuj€ u wojstluprevodio€a koji, dok daje prevod, sxnatra da se pone-ede tleba p@vati i na o ginalan tekst; kao da au,torpomaZe ditaoou orijen'tisuai ga s Yd:emena na vr€(nena q:ealn€ uslove u kojima se reaonica izgovara.

Redenice toje se dobijaju na osnolu takvoga spa-janja antonskih poaioija nisu, razume se, moeude u re-alnorne Sovonu, a one i ne pretentuju oa jednozna€{rukorelacijlr sa lealnom stvamoidu. Smisao datoga pos-lupka sastoji se uopste u uFrdft/anju na op{te udoryeu tcojirna je rctenica dzgolerena il'i pak na individual'nu $r'est gor/oltrflkovu.

A 6,iidni slu{ajevi prevod€nja - radi u,pudivanjana izvesno individualno opaianje - nisu mogu6i u Ra-tu i niru sarno pd prcfilodsnju llFravnoga govma, re-go i nepodredno u autorovome tdkstu:

Kad je Napoleon ugledao na onoj strani kozake(les Cossques) i beskrajne stepe (les Steppes), usredkojih je bila Moecou la vile sainte, prestooica carevi.ne nalik na skitsku d':aw. kuda ie isao AieksandtrMakedonski, - on je, iznendno za'svakos. . ., naredioda se nastupa... (t. XI, str.8; t. II, str. 14).

Ovde 6e oaolddno o,puiuj€ na Narpoleonoiu dtrdi-vidualnu svest u obliku frararsllih 0]eni omelnruti,h u

82. Sada aotdo stlmlm da izlotitu tuaire s toie dutor ndra i rl.td prcnoGt fm}l uphhi gorcr:

a) !.pGEdno frd6ki,b) u rustoEe pdodu,c) u vtdu D.leoc. dvojaiarcs tclsta - tada e j.do ilco

rcl€nt@ daJe f6dc*1, . d.!et rukt,d) u Edu .lubX.@ja j€.!&B inog irEa t D baroclm. I r

POETIKA KOM?OZICIJE 83

luski tekst (one, prema tome, prcdstavljaju elementetuale redi, imutamjega govora u autorovome tek-stu)- pd aemu tarno gde auto,r upotrebljava rrsku red(,prelnl') odmarh daje njen fr&lc|.lski prevod (lesSteppes), kao da se po@i'va na dodivljaj samoga Na-

Dalnle, ovale je dat slutaj prevodenja auto-rovoga teksta na individual,Di j€zik lianosli.

Mogudi su i obrmrti sl'udajevi, kada arutor prcvodisa tudrividualnoga jezilra (koj,i upotrebtjava el€mentetude redi) na jezirk objdkoivnoea opisal

Odlucise da Ilja Andrejevi. ne more idi, a da eospotrice mogu i(i Meljukovoj ako pode Lujza lvanov-Da (m-me SchGt. ( t . X, sLr.28l: t . I . srr ' .828---829' .

Gospodar u mumdinr preobratenskog puka, u pamra.lonana od bele jelenske koze i u viso'kim konjickimolftarna, sa zvezdom koiu Rosrov niie Eozna o (roje bio-orden lcgion dhonneurl... (r. X, atr, t46j t. L

U oba se sl,uaaja individualni dodidjaj prevodi naplarl autoroaoga govora.

U vezi s tim je na{edito kar:akteristilan opis lovau Ot&dnom, &oji kao da se istovremeno daje sa atve-ju taldka gled,ista: sa posebne lovadke (unutarnjeu odn6u na opisivanu radniu - u njoj se iskorisra-va pozicija sarrih uaesnika lova) i sa obitne, neurral-ne (spoljnje u odnosu na opisivanu ratuju - unjoj se i6lkoni!4ava p@icija posmairanja sa strane).Opis lova daj€ se na pGebrrcrne lovadkom jezirku, alise lovadki izraai sva,ld pu! prevode ra n€urralajnjezik - i€ro ona.ko kao 3rc se franouski jzrazi mosuda prevode ! Ratu i miru na ruski j€"ik:

Z e c s e v e c d o p o l a o r r o ( p r e l i D j a o ) . . ( r . X ,str. 244: r. I. str. 781).

....hrt... slleli;jce je pojurio prema slepenisiu.pa orze ravDato (rept i poae se aeSari o noge Ni-kolaiu (t. X. str. 245; t. L str. 7821.

33. O furciji asmdc loptt€ u autorevom. gorcd tod Totsrojs !id.B . L B rqo r l aAo r , O E ! x . To mm. - , ,A . H , Toh r . . ,c. I (,,Am.p6\?@ 35-j6), q!. f9.

84

vut . . . skof i jednom. dvaput i . v inuv( i cepani 'com (reDom), nestade u gumskoi iv icJ . . \a ! ccDor ooiuri Doliem. ka onom me.Lu l'-uda se prolu_' f

a d i o r o t r ? a o r v u - k ( t . X , s ! r . 2 5 1 ' t . I s t r . 7 9 0 r 'Z n a o j e d a u s a j u i m a p r i s p e l j h ( m l a d r h ,

i m a i o ; i h r s t a i i h r r u l , o \ a ( ! . X , s r r ' 5 2 j t . T ,srr. 791).

....!'rrt se nakostresi na lGmja, podvi jos vise cepanicu (rep) Lmedu nogu, pa ubrza skokove (tx. str. 54: t, l. s!!. 794).

...lisica Doce u kruso\ima da wluda izmedu njihDravedi sve ce5& i cesae krueove i ma(udi oko sebeiosmatom cevi (repom) ( X. su 256: t . I s(r .7971.

...(Nilolaj - B. U ) reee da ce dati rublju onom€k o u v r e b s , r o j € s t n a d l e z e c a D a r o g r ( t ^srr. 259; t. I, st!. 800).

Ovde su lovadli itrazi po svojoj funkcijLi veo0Dabliski franoushim r€6ima: i tadlo i ovde postoji slne'njivatrje aotdovih pozioija, koj€ se svod,i na smenji'vanje ,unuta,rtrjer i ,spoljnjec tadke glediSta.

3. "TAEKA GLEDISTA"NA PLANU PROSTORNG.VREMENSKE

KARAKTERISTIKE

U odrcttedm 6e slu6ajevima prjpovedeleva tadkagl€dista mo-Ze donekle - sa mamje ili vige pouzdanja- da filisi'ra u pros'toru nii vremenu, to je6t molemonashrdi'vati mesto (koje se u prostornim ili !T+menskirn &oordinatama odrcduje) sa kog se pripove-da. U posebnorne shraaju, lkao lto 6€do ro &aslije vi-deti, to se mesto pdaaoca mo:e da pododara sa rnes-toln odreclene tridnosli u del,u, to j€st autor u torneshaaju kao da sa{'pstava sa mesta koje zauzima dotidna litna6t.

Ovde bi se unekoliko drugadijim terminfuna mogloda govori o prostorf loj i l i uemenskoj perspekriv ipri strukturisamju pripovedanja, pri 6ernu a,nalogija saperspektivnom stntktulom ovde predstavlja neito vis€od pro6te metaJore.

Perspektiva se u Siroko,me smishr mode uopste dashvati kao sj,stem ?redstavljanja rrc- i f€tvorodimen-zionalnoga prostora koji se prikazuje zavisno od umet-niakih postupaka odgomrajuce vrste umehosti: pri demu u sludaju klasi6ne (linearne) perspektive pozicijalica koje neposredno opi$rje sluZi kao tadka odmerava-nja. U likovnoj j€ ulrnetnoGti u pitanju predsravljanjerealnoga visedimenzioialnog prostora na dvodimeDzio-nalDoj raw slike, pri aemu je umernikova pozicijakljudni orijentir; u jezidkoj umehosti ro more biti, pre-

!IY

POETIKA KOMPOZICITB t7l

6. NEKI POSEBNI PROBLEMIKOMPOZICIJE UMETNICKOGA TEKSTA

gu da koegziltiraju i u istome delir a ! \ezi sa xaz-nim objektima opisivairja.

I uoplte ponaJanje nekoga j{.maka il umetniaikGme delxr -,u najrazlidi,tijim njegovim aspekttuna -moie u nadelu da trurle motivisano i]i karakt€ristika-ma n:jegove lidnosti (to jest time sta on jeste) ilisituacijom u koju dospeva (to jest time gde se na-lazi).' Ta je !:azlika kaxaliterietidna, u(4rate uzev, zamzna knjiZewu dela ili pravce, mada u nadelu i u is-tome delu ,noze da dode do konsolidacije ovih dvejutendencija. Kod pisaca kao 3io su St€ndal, Dikens iTolstoj konkretne situacije obidno se javljaju zavisnood taralldeIa j'unaka i s,r?ojstarva njih,ovih litnosti. Obr'nutll tendenciju rnoterno ilusbovaoi primerom na,rod-ne lknjitev,nosti, gde jimakovo ponaSanje moze da de-lerminiie koolk0:etno mesto u koje on dospevd (upGrcdi takode d€la takvoga pisca &oji narmgrno podra-,a tradiciji na:rodne lmjiZevnost'i kao lto je Meljnji-kov-Pederski ).

Zavisnost upotrebljene tadke gledista od objektaopistuanja najjednosiravyrije i€ pokazati na pdmedmakoj, i pr ipadaju frazeoloSkorne planu. Pri raz'matranju ovoga planra isticali smo da sc izvesna fraze-ololka tadka glediata ispoljava pr€ svega u oblasti lid-nih imema i uop{r€ svekolikih naziva. Drusabije reie-no, j€dan ili dnugi naziv lica u autorovome govorusluzi &ao pqkazatelj one pozicije koju aator zauzima

l . V i d . ; A . M . n ' r s r o p c x , f i r ! | . E . V c n e H c x n f t , n e p @ ! o -^omeqar MaasQRaqc npo6^eM. - ,,Tw-

cucreMd", III (Ys. 3d. TrV, Bm. 139), crp. 17-13, Tamo j€ ovrj prcblfl i psiholo.ld osEtlj6.

2. Vid,: C. IO. H e Rnba oB, K dlcy o-EpeneH.dtx dHouensit . c@x-sojl mplrrrpoa B- ,,Tellu a@a,\oB Bo !6poAdplbard c{creMaM , Tapry, 1966. !rp., s dn8€ sthn€: IO. M,Aoruaq, O ndtflt e.laorecroo .pcrpud* B tlean

- "TP!'Ad no(vc. s. Trv, ssn. ,31), rapry, 1e65, gde se o6elod-Juj€ a srcd'njovetmn *€* stard Rrsije kaFkr€.islitna zalisno* idedu preEo. mFlnoca siatsa i pr@erbnja u prbslod.

Na( je dosadabnji zadatark bio da ilustrujemo ra-zliku izrnedu taiaka gledista koje se ispoljavaju namzliditim nivoima i ,u mznoli&im odnosima. Pri tomesmo natrnemo ostavljali po snrani neke specifianekompoziciffre mosu6iosti koje,ka,nda naknadno diflejo3 slotenijim on€ kofirpozici(me postupke koje srmoranije opisali. Sada demo ispitati dva takva prcblema.

ZAVISNOST TAEKE GLEDISTA ODPREDMETA OPISIVANJA

Dosad $no ispilh?ali najjednostavniji i opati slu.daj organizacije urnetnidkoga tdksta - kada izbor au-toro!,/e ?oncije zal,isi iskijuaivo od autora [<oji pripo-

Ali se moZ€ jstaii i d.nuga moguinost - kada ne-ki pdnoip opisiva,nja (poimenic€, izbo,r tadke glediSta)ne za,visi samo od onoga ko opisuje, nego i od togaSt a se opisuje, to jest ne odreatuj€ ga sarno subje-k a t k o j i o p i s u j e ( a u t o r ) , n e g o i o b j e [ < a tkoj i se opisuje (a objekat opjsivanja tu moreda bud€ neko I'ice ili neka situaoija). Tako tipologkimzliditi principi opjrsivanja koji su, {ropSt€ uzev, ka,raikteristidni za razna ddla ili dak za razne autore, mo.

172

u pnipov€danju pr€trna dotibnorne licu'. Uz to je zrnilrt-l jh/a pojava ala se ovde ,u vezi sa raznim l i t -n o s t i i n a m o g u d a p r i m e ] ] j u j , u r a z l i d i -t i p r i n c i p i o p i s i v a n j a . T a l ( o s e r n o t € p o & a -zati da se j€dma lica u delu opisuju sa Ddkoliko taaa-ka gledista, ddk za druAa l,ica sm€njivanje tadaka gle.dista more da bude ndkarakteristidno ili tark qopstenernogude. Sam priDcip opisivanja, prerna tome, zavi-s i o v d e u c € l i n i o d o b j e k t a o p i s i v a n i a .

Do tdkvog se zdkljudka mor€ dodi, izEre&t osta-log, $a oscrovu analize teksta Rata i mira. Ato o6tavi-mo po slrani otigl€dne sl,uaaieve drepravo€a uFraMnog govora - sl{rdajcve &ada je iz neposrEdrnogakontdklta jasDo kome (to jest korn konkrotdome li-cu ianetftr orih Loja sc u dotidnorne tekstu porninjo)pripada n€&a tadka glodiSta koja se uporreblja\,a uautorov@nc ldhgtu -, ldko dorno se u(|eiiti da se je-dna fica ovde tdlom celoga plipoveddrja na isti nadinirDeDuju, to iost nazivaju se j€dnirn ite is6hl im€monn(ili pak ograditenim brojem im€oa.varijanata), dok sedrurga u mzliaitirr situaoijama fla ftzli&'te naaine ide-nuJlr.

Tako se Natasa Rostova kod To{stoja ovet poiav-ljuje kao ,Nata!a" (ili "Na a6a Ro6tova"). A,li ne takoi Nikolaj Rostov: on se u automvome tdkstu lmenuie"\icolas.. 'Nikoljenjkaa, lNikoluskac (autor se, oai.gledno, u ovome olutaju koiisti tadkom gledista nje-gove rodbhe), ,Rostovc (tadka gledi$ta njegovih dru-go1,a iz puka ili njegovih poznanika iz visokog drugtva), ,r adi grof( (taika glediSta pdsluee), 'Nirkolaj(,,Ntkolja Rostov{ i sl. Katkad ga autor moze da o,pisuje potpurno sa straine - kao posve nepoznata aove-ka, na primer u sceni lova u Otradnqmi 'Kerovi v a t-r e n o g , m l a d o g l o v c a R o s t o v a . . . . - p i t eTolstoj (t. X, str. 244; t. I, str. 781), kao da se Drviput s njim susreCemor a do takvoga orudeoja dolazjirakon sto se malo nnije o njerru govorilo tr<ao o ,Nikohlki( i sl.l

3. Vjd, r.dj., str. 40. i sl.d,

T\JETIXA KOMPOZICIJE

Moglo bi se redi da Nataiu Tolstoj opisuje sa n€.ke stalne pozicije (kao da aurtor u ovome strudaju od-bija da zauane tudu,taiku gleditta i radije gleda sasvoje sopstvene tadke gl€diSta - s,likajuii je onak-vom kalvom je sam vidi), do& Nilolrja o,pisuje saviae d:a"nih pozioija, pokazuiudi ga aas ,u jednome aasu dnusome osretlj€oju.

Takva disperzija taaaka gledilta (ili pa.k, traprcriv,odsustvo lakve disperzije) predelavlja, n€ana $mnje,znadajan kompozicioai mqneoat,

To isto bismo mogli da ko$tatujemo a&o bismos€ osu,nuli na al]I'uge mogu6nosti ispoljav&ja frazeo'toike tatke eledi&a. Ramije srno isticali, na priiner, dase govor Franouza (ili fran@L{d govor ru3kih pl€ltri-t^) ! Ratu i miru mol"- da dadne ili ]ra frsorskomeili na ruskofine jeziku - i to smo doveli u vezu saod,govarajuiom izm€nom autorove pozicije d odriosuna opisiqanLr lidnost (lice kome pxipada uFavni go-vot'). Afi j€ u v€zi s tfun interesa{tno da s€ govor ne'kih lidnosti - na p0:i1ner ka?etana Rarnbalja - dajesarmo francuski: u odnosu na o1,'l'r lianost autcova po-zicija sve 1,Ieme ostaje isla (moglo bi se re6i da Ram-balj a,u,tora furteresuje sarrno na platrIu 'spoljnjeg. po-\matrania). Samo na francusto,rne prenosi se i govorpdko\'n'ika MiSoa (&arakteristiaan je njegov razgovors A,ldksaDdrdn - vidi t. XII, str. 10-13; t. II, srr.53+-538; i to ito je sav taj razgo',s dat fra,nouoki -naslaiava spoljnju autorovu poziciju).

Tako blo se autor mote u ve(oj ili manjoj merlda sluti neprav;m upral,inim govororn zavisno od ob.je,kta opisivanja.

Dakle, govorna kaxdkteristirka more da zavisi nesamo d toga u Cije ime a,utor govod, nego i odl o g a o k o m e i l i u k a k v o j s i t u a c i j i g o v o r i .

Takva zavisnost jezidkih postrl?aka opisivanja odprcdmeta govom karakleristi6na je za jezik uopste inikako se ne svodi na granice lmetnialkoga teksta- I

4. vid. .eije,3tr. m. i sled.

B. A. USPENSKI

zabta se 4r najnornalnijim uslovirna svakoalnemogagovom lako rno'e zapaztrti veza meaiu mzMitim ling-vistidkim obelerjirna (Idksi6kim, foneidki{n i 6,1.) ionim o Cemu se govod. Tako, na primer, kada govo.nimo o mailom detetu ili o xedemu 5ro ie,u vezi snjim, aesto se iavlja osobira inronacija, uobsle osobi-ta fonetirka (ono Sto se obidno naziva ,tepa,njern() itak osobira graxnatika (na primer, upotleba d€minu.tivnih sufiksa, koja je u rudkorne iezlku 'inaae farkul-tatima, o\rde rnore da bude obavezna). Navedimo io(da se u ruskome knjiremome izsororu i clandanas ureaima ,,Bor", ,,focroA" ne izgovara eksplozivr , negofrikarivni [1], glas koji j€ ugtavnom 1ud ruskorne j+zrhu u niegovorn€ knjirevnom obliku (ro je retikl 6la-xoga liturgijskog izgovoE, ftoji je nestao u svim dru-gim rcaima, arli je o5tao u ovima kao najveama speci-fi6nim za leksiJnu slutbe boZije).

Jasno je, prema tome, da saxn predmet govom iaa.Ir izgovorena red mogu da odreduju jezidke osobe-nosti (upotrebljeni fonetski, grarnati6ki iti leksidki

,Anal,ogna se za!r'isnost mote zap ziti i na ideoloJ-korne plamr. Ovde se pre svega mogu navesri ,sta.lniepitetk u narcdnoj knjizet,Ilocti; € jedne srran€, kakoje isticano, oni desto shrz€ za izrazavanje autoroveideolodke taike gledista, a s druge njihovu upotrebune uslovljava toliko salrn auror kotiko objeKat oprsrva_njai oni se obavezno pojavljuju svarki pur kad se pGmene odgovaraju6i objekar. Postojani epite! o1ryte ula-zi u opshr "etiketfti sinuaoiju" koja je u epskome pri-povedarnju vezana za neki prealmet pripovedania. )Akopisac opisllje kneieve posrupke, podneduje ih kneiev-skim ideali'rna ponasanjai a.l.o pero njegovo opisujesv€ra, p,nid,riava se cdkv€ne eti&eoije; ako opi$rje po-hod nepdjatelja na Rusiju, i njega podrc.tuj€ predsta,varna svoga !':emena o nepdjatelju Rusije. Vojnidkeepizode podvrgarva vojnidkim prcdstavama, hagiograf,ske * hagiogmfskim, epizode iz knedevog gxaatanskog

?oETr(A I(OMmZiCIJE

iivota - etikeciji njegovoga dvom itd.('Sa,ma opisi-vana siouacija protila"i, prema tom€, dz Fredrnetaopisivanja; ona istouerneno odtreduje i ideolos,ku au'tom!5u poziciju.

Idrteresanrtno bi trilo ispitati tu istu osobenost kodpisca kao Sto je P. I. M€ljmji,kov'Pederski. Uporedi likAljoge Lohmatova u njeg.woj epopeji U Sumama i Naplaniwma, tiie pmasarje, kao i arutorov odnos premanjetrI',u, re odxeduju n€posr€dio osobine njegove lia-nosli, nego pre svega ono mesto na kome se onzatite (u tokr pdpovedanja alrtorov 3e od,nos p?emaAljoti naglo menja; pri tome se ugLlalrloJn ne menjasam Aljosa, nego njegovo Zivolilo mesto: liz sela ugrad, od radnjika tryovac i sl.).

Tako isto se u Ratu i miru Tolslojev sutorski od-nos prema So,nji msnja zavisro od eitua.ije u kojojse ona nalazi. Mealutim Tolstojev odn6 pftma Elenoltaje isri u toku celoga romana i nc m€oja se aak ionda kada umire; karakterisliano je ato se o Eleninojsmrti govori ovlas i kao da je u pitanju jedan od nje'Irih ispada.

Tako odnos prcma junaku predstarlja ovde funkciju)'mesta( ( r lirem smlslu) u kome se on zatokne, i nezavisj flepos,redno od subjekta opisivanja, nego odonoga Sta se opisuje.

I najzad. i pro\tonno-vremenska autorova potcijaodnosu na li{most u delu mote da zavisi ne samo

od posebnih osobina datoga autora, n€go i od svojsLa-va date lidnosti: nek€ se lianosti mogu da opis,uju saneke oalreat€ne pozicij€, dok se druge rnogu opisivatisa 0rekoli&o razliditih pozicija. To se isto, po svenu$dedi, ,rnoZe ispitivati ,i u ve"i sa psiholoskim ptanom.

Kao arna,logiju tome moterno naresli sistem prika.zivaJnja u starome iloabpisu, gde se semantidki varni-

5 , A , C , I ax .qe r , no ruk ApebRep t reonD. s- rihaaov. tctik! sN .usk€ knjit€mosli, str. ll7. O @tikeciis*oj situcijn vid. talod€r A. C.,]lsiaqeB, AsEprypnun e xr

- ,Poerics. P@ryka. n6ruKa., Wa.sava,1961. O sbrnimpd rmrera. - U njego!, rnj. ,,llmpr.gar @rrk',4,, 19,|().

176

je figure prikazuju Fevashodno &ao nepok{ehe, kaoda 6fur€ c€nrar prema rksrEe se organizurje sli&a, dokse rn (}je vain€ figure pre&tardjaju u krctarju t{rd{r-6i da $r f,iksirarne u nlihovdne odmosu prema tomecenl-Iu. Drugatije reeeno, valnija se fielrla o,pjsuje sandke stalne Ladke gled.ilta, dok se druge ol,ierju samaoih i pnilidno sluaajnih taaatka gledilra."

Dakle, razliditi pllhcipi opisiva,rja koji se, uopdteuzev, mogu da uzlrl|t lao tarakteristidni za odredeneautore bivaju zashrpljoni {r jed,nom istom delu, buduiida su uslovljed specifi&osdu pdkazaooga materijala.Delo takve vrste od:gadzuje se onako kao kad bi mzneobjdhte toga dela opisivali.razr aurori (koji se pridr-ta,vaju razlidilih prirrcipa orga! zovanja pripovedanja).Ta&!,i se shraajevi [Dogu, prema iome, tumaditi kaor€uultai sve slor.llijih t slor.{djih olementan{h kom-pozicidrih nrogudirooti rkojc $r ranije ve6 mjanotr€ne.Kao da su takvi &omp@icioBi postupci samim tim posvome &aralntem drugostepedri.

)TACI(A GLEDISTA{ U PRAGMATICKOMEASPEKTU

Nep,odudaranje autorove i titaoteve poziciie

Kad smo rafdje gm'orili o razliCitim taik&na gl+diSta u wnetnidkome deld i o dinaxridci tadke slediStapri opisivanju, imali smo u vidu adorovu tadhu gte-diita, to jeot tadku gledii4a onoga ko opisuje (prjpo.veda, slika); drugadije r€teno, pitali smo se sa dijetatke gledista aulor opisuje. Obiano je ta tadka gle-disLa istovrerneoo i ta{ka glediSra adraata (Citaoca,gledaoca) toji opls ?rina i koji se kanda pddrrdujeauto'rr i skupa s njim zaruziira aa€ jedou aas dru,gutadlnr gledi$ta. Tarko se u aedini stuaajeva poddaxajuo?isivaaela i prijemlilkova pozicija, d Doma potrebe dase te pozicije &zlikuiu,

6. B. A. Usp.nski, O s.njorici ilon€, *..34a. I sl€d. (! ovom

POETIKA KOMPOZICI'E t77

.. AJ,i. su mogu6j i sludajev,i kada se autorova pozi_cija i 6ilaoceva I gledaoceva I poziciia ne podudaraju. auz ro Ie ro nepodudaranie aulor svesno predvideo.

Treba se oeradili da mj ostavljamo po sLranr mo.gua aulorov neuspeh, kad se aurorova i ditaoCera po-zicija ne podudaraju uprkos a,utorovoj votji _ jed;o-stavno zato, na primer, ato auloru nije poslo za ru-I 'um da dosl ignc posravt ieni c i l j , i t i pat i zaro sro ( i ra-rJc porazi sa pozicijc na koje autor nije rafurnao. (pri-.odno je dJ re Juaajevi nepodudannia aulmove i di.taoaeve pozicije uveCavaju onako tako se aitalac uda-,lava ocl autora u tremenu ili p(6toru.)

. . Da-tle, mj ovde govorimo o- podudsranju ili nepGouoaranJu aurorove i airaoteve poziclje samo u sluCa.ru kad to podudaranje ili nepodudaranje dazi u a .

Takvo nepodudannje postoji, izmcdu ostalog,mznovrsnim komiakim efektirna. Istaknirno pre svegacla je mto u oseFvu efekta i roni ie.

NaveSdemo prim€r€ autorove irdrije koja se zas-niva na horimicnom€ suprorsravljanju iuiorove i(ira.oaeve tadke gledisla. Evo Sla. na primer, pise proro.pop Arakum prekorevaiuoi ikonopisce.nikqrorce, kojlsu poaeli na nov, "tudinski" maiir da slikaru svece naiktr|amar ,Spasao vas gospod Bog - ispr;viti slc bo.re niima jadnima. Sami oni u zivotu svoiorn ne bi scdo6edili ta.ko da urade kao sro ih vi naii;iste".'Takoautor (Avaknrm) nam€rmo zauzima ovd€ !a6ku etedi!,la koja po njegovoj zamisfi Dreba da bude sutrolnaeitaoaevoj tadki glediSta; kao da se auror ovde pravjToSa za,uzimajudi poziciju koja je za ni€ga smo8a, na.ravno. netlrihvanljiva, Sa odreden a stanovi a mogt,!ol se rec| da se ovde autorova pozicija udvaja, ali bise isto rako s pmvom moglo uzeti da se orde razjtazeautorova ii eitaodeva pozioija, pri aomu autor sves,noizigrava uI u koja inu, uopSte uzev, nikako nije svoj-

7. Iz bdde 4 spoljnjoj mudrcsri._ rid.r ,,x,rxe npotudoqa nsqvua,,M 'atr{ ramcac{@i , ,.pirue €re @sxeB!{,,, M., 1959, o!. It3.

178 B. A, USPENSKI

JoB jedan plimer - ovoga puta iz Tolstoja (onomeslo iz Rdla i mild na kome se opisuje mnjenje !i-sokoga airuslva u vezi sa Eleninim raz\tod,om sa Pjerom i nj€nom predstojeCm novo,m udadbom). Pnika.zujudi ja.llrlo mnjenje, Tolstoj pise:

Bilo ie, doista, nekoliko tvrdoslavih tjudi kojLi senisu umeli izdiCi na visinu pitanja i koji su u toj na-meri s lcdal i ismevanie taine bralaj al i je rakvih bi lon,alo,- i oni su dutal i_. . . ( i . x l , s lr .28o; i . IL srr .374,.

Tolstoj ovde oaito ne govori u svoje ime. Tadkaeledisra koju je,u ovorne slucaiu zauzeo sasvim seooigledio razilazi sa nj ovom op$tom pozicijom (k(>ja u ovome elulaju nije prisurtna, ali koju mi dostaIaLo mozemo da naslutimo) i sa onom pozicijom nakojoj se, po anlto'rovoj za.nisli, Eeba da nalazi ditalac.

JoS bi se primela takve vrste, naravno, lako m(}glo da navede. Moglo bi se uzoti da ta,kvo nepod,uda.ranje autorove i ditaoaelre pozicije uopste aini s11stinlupostupka ironizovanja; karaktenistidno je Sto pri tomeautor govori ili deluje u ime nekoga lica, ali samo lol lce ne predstavl ja subjekat, nego objekatwe.dnovanja (na osno\,\r toga $no rafiije i mogli da go-vorimo - dz unekoliko drugaaijeg aspdkta razmatla-nja - o nepoahdararnju ddeololke i ne,ke diuge taekegledi{ta koje je za ironiju kararktedsti6,no'). Ironija sesamim tim pojavljuje kao poseban sluaaj alrto,ru\,ep r e t vo r no s t i,' koja je suprotstavlj€na p r i f, o d-noj (po deiiniciji) ditaoaevoj poziciji.

Navedeni pdareri iln.lsruju sludaj kada autor pni-l'r'emeno menja svoju pozicrju; dotad 6u se autmovai titaodeva pozioija pod,udarale, pa tako iitalac poineroijd ostaje na sta,roj po?iciji, ali autor aleoaekiva-no od nje odstupa. U drugim sludajevima dolazi dostalnoga (oltaje u tohu sveuikupnoga pa'ipovedanja)nepodudaranja m€du a,utorovom i iilaoievom pozici-

9. Uoslalom, u po1luoj saglamsti s saloE .tiftroEjon @. .eai.etr6neia-brkv.'pre.vobo$..

METTKA (OMPOZICIJB 179

iom lto F mogude, dra pdmeo:, u 'kaziva,njo" - u4o-redi Zo,Saenkove pdae u koj,ima lice sa iije se radkegledi&a pi,poveda Listoliremeno F,edstavlja i predmetvrednova,nja 6a tjrtaocove tatrke gtedigtao).

Primed koje smo naveli derncrsrdrraju dinamikuauta,rsve pozioije ,Lr odnosu ma ditaoaevu pozioiju, atinije teSko navesti i taJ$e shdajeve u koj,irna je data,naprotiv, dinamika ditaoleve p@icije s obairom na au.loro\u pozicjju. I dok je siruaoija prve r/Tsre rnoguda,ftnealu osralog, u i roo i j i, dotle je situacija druge\fsre karalklenstiona, na primor, za g ro t e s k u.

rrovoljno je seriti se, na prim€r, Hljostakovljevo.ga laganja u cogoljevome Reeizorrt Hliestakov saslra.Scu laze, i dolari goto,vo do ,ko6mi6hih mzrnera.Tdk Sto smo (ro jest t6k lro j. ditalrc) podeli da do-ti\,,ljavamo ono dto se zbiva kao rclath no rea.lno. tojest lek gto smo se priv;kl,i na tu uslovnu rcalnost keja se na sceni prikazuje, a ved nallt oc neodekivanonudi ne3lo 3lo ocigledmo p,rcvazilazi grrnice svake re-alnosti. Tako se menja sama norma nasega dorillja-varjar pretpostavka o onome dto more i o onome Stone rDoze biti't; dru,gaaije r€t€oo, menja se ditaoaevatglka gleirista, sis4em njegovoga vrednovanja, i autordela mauta s tom dinannikom ditaoteve tadke sledis,lat,

Odgovarajuda dinamika ditaodeve pozicije (empirijsko prilagodarvairlje na njemu nepoznitu normu) de

t0, up. lakae lmreDF Ljeskollj€rcc r?ral,rds (n d. u drusadijinreminina) u ndur B. B. B s x o r p a a o B, o ftBre rvlox*ruex_sor ^hep3rvpH, M,, r9s9, crp, 123_130.

1r. up. u lai s rin opasl v, v. cipije o bme da !o u rvunKu m.rirri.anja ne d€fo.ni!€ sdo "slvamoi", neso i jzvesna ,no.moq iB,B. tnnnryc, r\oe I xyx^q D caHpe caukora. _ U njcs, Lnj.

d€fornacija none pritudno note dovodiri L vezu upavo sa pjon€-rom bdf,. Eledisb.

12, U jednom bi € tmatenju noslo snarrdi da u bkvoj siluac'jt pomenm podlete i aitaot4a i auio$5 radka gledithj ati je a etvuinrdpreiaij! bttdo da &aoae% .a!la glediaa aoslaj. z. auromvoE

rn ipat s pFlon mordno konsrato€ti diMtkuaiboe€rc hlle llcdi3b u o.tnosu m &roreru pozjrju.

180 B, A. USPENSKI

sta je uobiiajeoa u najrazliditijdm ,atrlovfuia urrDebria-ke falr,tastile.

Ana,logno pomeranje piijemnikove (ditaodeve) tad_ke gledisla veorDa je 6eoro u anegdoti - kada se dcgadaj u poietku shvata sa jedne itadke gledii4a, a tr!da se deoaekiva,no ispostavlja da ga je trebalo shva-r,jrii sa pos,ve druge taake gledista (to jest da se Fiaa-lac nal.azi na dFugoj poziciji). lzvesEla komPoaicijakoja se moie svesli na odredeDu dinamiku prij€'rffri_kove poaicije (u od,Dosu na aotorovu poaioiju) uoPiteje, po sv€mu s{dedi, ka,raktedstidna za tenomen ko_mianoga.

Sernantib, sbta*tiko i pagmotikako'. pozbianoga sklopa.

AJrc bi s€ na unnel!ridko delo primodla PoZIM[asemiotidka podela na senantritu, sfurtaktiku i pragma_tiku, qda bi se u skladu s tim moglo da govori osemaotidkom, sintaktidkom i pmgmatidkom idvou de_la: semantika se bavi od{rosorn opisa Prcma opLsivanoj stvamosti (odrnosom slike prerna naslikanoEe),sintaktika se bavi unutarnjim struktunnim zako-nitostima u sklopu opisa i, najzad, pragma ikase bavi odnoso,m izmeAu oFisa i doveka kone je onna,menjen. U sklad,u s tfur moie se govoniti i o 6ecnan-tidkome, siat3ktidk@e !i praSnnati6kome asP€ktukompozicije umetnidkoga dela (to jest probl€ma1anke gled,itta).

U torD se smifi semanli&a konpoziciodoga sklo-pa bavi odnoGorl taake gledisla pr€rna opjsivanojstvalnosti i, posebno, onim iskrivljavmrj€m stva{Eostido koga dolaai F0:iLikom ojenoga pnik^zivamja posred-stvom od,govarajuie taike gled,i6ta. Cesto se j€dna is-ta Etvamost (jedan isti dogatlaj) opisuje sa raznihheaka gl€dista, a slaka od jih neadekvatno je vas'pootavlja (na s\"oj je nadi,n iskrivljuje); pni tome serazliiite tadke gledista m u medusobno da doPuniu'

METIKA KOMPoZICIJE l8t

ju, i u svojoj ukupnosti omoguiujo titaoou da dobijeadeikvatnu proalstaru o o,pisivarnoj linjenioi. problemitaftve mganizaoije razlititih tataka gledista u delu ustvaxi,pfipadaju serrtrrtidkene aspektu ttrnpozioije

Metludm sintakrita korpozicioDoga sktopa bav'se odnoqom razlidjrib tadaka glodista koje u detu uae-stwju nezavisno od prik^zivane stvamooti. Ovid€ bi s€moglo, izrnedu ostalog, da pGtavi pttanje o futrkcio-nalnome znadenju koje ima upob€ba Ddke tadke gle.diSta u delu (to jest o umrtamjedn sint*tidkome zna-denju l@je se uspostavlja bez pr€koradeoja arardcadatoga dela). Upravo j€ sinta-ktidki aepckt kompozici.je prevashodno i razmalran u prethodniin glavamaovoga rada.

I na kraiu, pragmarika kompozicionog sklopa ba-vi se probJ€rnom kornpouioiie dota u lezi sa njegovimaitaocem, to jest onim kome je dati tehst upuaen.Koinpozicioni sklop more speoijarho da predvida od-real€no ditaodevo ponasanie, i to tako sto autor detara6una s rim ponasanjem, kao da ga specijalmo nrogramira." Tzmealu osralog, aunor, kao Sto srno videli,mote posebno da ra6l.lna na odreatenu dinamiku aita-oaeve pozioije." Raztidili kornrpozicimj od,nosi izmedu

r3. Treba jo! jednom nagtasiri da orde goorino o fialmrri.i ln.rnidkosa dela isktjueib na praDn njeg@ konpordlc.

Ako s pa* gomri uopfte o pngmarici uierniaroF dcla, d.da se ovde lavlja oplti probtem klasifi*&ij€ d.ra zorhno on aitsoa€.

odnosa I'rem. njifra (uz ro sc.vd. nocu nzltko.!:ri odno$ roF n aurol n'ed\ido o.l on,t- r"i" -r. r,"aiia-r r:.*o €, ns primer, jedna d€ra eit.ju dr bi se s'nrl{, ,{r3 ,:e dari€ bj.ft lpon€kld je 1a telia bko jak,r da se ?avirnj. I k,ai), drosi * Eihjn da bi $ da nov nlcin sasledari neki p'ohr(.ni i n. 0.kar prag_naliaki ad:bk dera ustovtlava, iznreito.{3ks,I r) da se je.tm dela l*o ronovo tii.j,, dak se dru$ s hrrrom jti s mnjin zado,voljsrvon ponovo tiraju.) Razwe sd da se u okvmot€no d. zadrrarano na owhe dootjno stor.none i specijatnone

l,l. o pralnatialin p.oblemim konpozicije I nikarnvu (poilrnie, uzi-@'je u obzir, pri konn.uisanju slikc, sledaoreve po.€ijc i kE-ranj!) !id. 'aJu ulod.u nsp.avu u rnjizi L. F. 2egi.a, r3sk xh.nmxoro nporcbeeH'x, crp, rr.

182 B. A. IISPENSKI

autaro!€ i aitaodeve tadke gledista ispoljavaju se p'resvega na pldru nj,ihovoga relativnoga viidokruga, xela_tillrle obaveStenosti o doga.lajima koji se zbivaju. Ujednim shraajevhna autor posednje apsolutno znarnjeo dosadajirna koji se zbivaju, dok od 6itaoca pojedi-ne okolnosti za izvesrio vreme mogu da b,udu skl'ivene, a vidoLmg junaka je jos ogla,nii€l]riji. U drugimsllrtajevima autor stavlja izvesna svosna ogranriaenjana svoja znanja, i joS Inore da ne zna ono sto je po-znato n€koj li&losti o dolu,[ I naizad, mogud je s]utajkada je autoKw (p'riaeoaev) vidokrug sv€sno oaranj'aen u ptredenju sa aitaoaevim vidokruggm ,itd.

Iz asp€kta komuri,kacionoga procesa delo mo;e.Inotumadit i kao poruku, autora kao poSri l jaoca po-nrke i cilaoca &60 adrca.ta pot'uke. U skladu stim u ovome planu mor€dno razliikovati autoro1llr (po-Siljaotevu) talku glediSta, aitaodevu (adresatovu) taa-ku glediSta Li, najzad, ta6hu gledidta onoga lica o ko'me se u delu govoni (to jest nel(e lidnosii u delu).

Dalje, neke se od ovih triju tipova tataka gledis-la mogu medusobno da "p lepe., to jest da se u pli-povodarju ne razl;k'Lrju. Ta&o se deSava da se ne raz-likuju autorova i ditaoaeva pozicija ili autorova pozi-cija i pozicija lianosii.

Uz to mozemo pnimetiti da je pozicija ditaolevapo svome karakteriu nadelnospoljnja u odnosu napripov€danje (u stvari, dita,lac nuino gleda !E delospolja), pozicija lilnosii je po si!"ome karakteru nadel-no unutardja, a autofo se po@icija u tom po-gl€du mote menjaii. Na primer, ako autor prslzrneditaotevu ta,3ku gledista, u tom se s,lutaju dogadaj,iopisuju spolja (sa neke stmne p@icije), a u slulajukada arutor preurima tadku glediata lidnosti, opi$.rjuse latulra.

Froblem \!poljd:ie( i ),u,Iruta,mje{ taike glediltapotanje de biti raarnotren u slededoj, zakljuanoj glavinale knj'ige.

15. Up. ruijq str. 112- o pmbldu etorevolr zmja E opslij.m pb-nu g@rt& & tasnij. (etr. 233, i sled).

7. STRUKTURNO JEDINSTVO RAZNIHVRSTA UMETNOSTI. ZAJEDNICKI

ORGANIZACIONI PRINCIPI SLIKARSKOGAI KNJIZEVNOG DELA

SPOLINJA I UNUTARNJA TACKA CLEDISTA

Ispoliavanie spolinie I unutarnietatke gledi|ta na rdznim

nipoima analize

Izdvojili srno ndkoliko opstih planova na &ojimase obidno moze da ispolji razlika izmedu taaaka glc-diJta; pri torne smo svalii put nastoja,tri da pre svegaispitamo specifidne (za od.govaraju6i nivo analize) mo,gudnosti ispoljavanja tataka glediSta.

Nije, medutim, teJko zapa"iti da je bar jednaopoaicija ta{aka gl€diSta op$ta, kanda "sveprozimna",Xo jest ispoljal,a se na svim nrije razmoirenim pla,noldma Tu smo opoziciju uslolrno oznaditri &ao opozi-ciju ,spoljarje< i {rmu,tannj€( taake glediSta.

Drugadije redeno, u jednone sluta:ju autol u pri,povedaDiu zauzima ocevidno spol jnju pozici ju uod{rosu na pnikazivane dogaataje, kao da ih pd tomsa strane opisuje. U drugonn 6e sluaaju, naprutiv,xnore da smesti na rieku poziciju rkoja je s ob"iromna pripovedanje unutarnj ai moze, izmedu ostalog,da Freuzme tadku gledijta ndkoga ulemika u dogaala-jima o kojima se pripoveda iii pak mo:€ da zdzmepoziciju doveka koji se na,lazi na mestu zbivanja, aliu Djernu lle uatna ua€sda.

r84

A u opitoj aulorovoj unuta.mjoj poziciji u odno-su na dogadaj koj'i opierie mote se, sa woje stratre,opet da razlikuje unutamja ili spoljnja pozicija u od-nosu na neku lidnost. I doista se u sfutaiu kada Di-sac u opisivanju pr€uzima tae*u gledista Dekoga licamore rc6i kako se ta lidnost opisuje sa izleme taakegleal,ista koja je u odnosu na nju sanru unutarnja. Me'dutirn, ako ?isac izvestava sa mesta zbivania ne zau-zevai pozicij,u nepo$odnoga uies,nika dogadaja, auto'rova je tadka gledista neminovno spoljnja u odnoEuna opisir,?n€ lidnosti (autor se u opisivanju koristitadko,m gl€dilta slranoga posmatrada), ali je unutar-nja u odnosu na s&n opisiva,ni dogaAaj.

Da bismo ,ihrstrovali opis posledriega tipa, moZe-mo nav€sti jedno mesto iz Bulgakovlievog Maisto,"a iMargatite, Opruje se razgwor izmeth Ivana i Majstcra u lualtrlici; uz to !c razgovor vodi u Ivanovoi bol-nidkoj sobi, u kojoj ,ema nikoSa osim njih dvojdce.Autor obavestava: '...gost j€ poteo da govoni Ivanuna uho tako tiho da ie ono sto ie on isp aao jedinopesnik znao, osim prve retenice...( Kasnije se navod.ita rcaenica, 'i opis dobiia naglaleno o[udteni tara:lder:opisuje se illnakova mimika, spoljnji utisak koi'i nie-govo ponasanje ostavlja, ali rcdi njegove ne dopiru donas - kao da ih alrtor (a skupa sa njim i 6italac)ne mote da 6uje. Zanim nam se daje obavdtenje:,. . . kad su prestali da doptuu svi spoljnji glasovi, gostse odmakao od Ivana i podeo da govoni gla$ij€(,"lako nanr se pruZa p'rilika da 'fujemo ,kraj Majstoro

Sasvirn je jasno da sc autor u ovune slutaiu k(!risti tadkom gledista n€vidljivoga po6ma,traCa, ikoj'i uopisi!€,noj sceni plisustvuje, a.li u njoi oe 'uzima utes'da. U drugim se shrtajevima ta tadka glediita ne is.poljava tako ias,no.

Treba rc6i da znadaj taike gledista kao &ompozi-ciono€a postu,pka proizilazi dz arnjenice da se ona aM-

rrl,cr.p n Mlprapsra. - ,.M*Ru", 1966 t\t Il,

METIKA KOMPCrZICIIE

laai u osnow poanate pojave koja je svojw,rem€no na-zvana ,odudavaqie(. I doista se sustina obualavanja uzlatnoj meri svodi na Fdmenu nadelno nove - tuite- tadke gledista na poznatu stvar ili poznatu pojaw,kada umebik 'ne naziva stvatr njdrim imenorn, negoje opislje kao da je prvi put vid€na, a dogadaj - kaoda se prvi put d$io{: Drugadije rsd€no, iz aspeiktaproblematike kojom se bavimo poelupek odudar€njamote se shvatiti ,kao prelazdk lra t8akr glodista 6tra-noga posrnatraia, to jest upotrabu porioije koja jespoljnja u odnosu na opisivadu pojwu,

Razl,ike izinedu spoljnje i ufirtardlj. rr6k€ gledistau pripovodanju, &ao 3to slno ved dmali pailikc da seuve mo, u nadelu mogu da se ispolje na 3v.Lomc pla, rkoji smo mnije mzmatrali (uz to mogu dr !c rcalizujurazliaite moguanosti slotenoga komp@iciGog sklopakoji kombinuje - na raznim nivoima - u.Dutarnji ispoljnji opis jednog i,stog objekta).

T a k o s e n a i d e o l o S k o m e p l a n u o n a j s adije se ta6ke el€dista vrednuju opisivani dogaAaji mc1E da pojali, na p me(, kao neposredni uddnik rad-nje (elavni junak ili drusorazredna li&losti) ili pak dabude alat kao potenci jalno l ice koje, doduSe, neuzima udesia u doga.lajima o tojtuna se pripoveda, alise, uopjte uzev, dklapa u kiug lca 'tog dela. I u jed-nome i u drugome shraaj{r svet se u pripovedalju da,je kao da je predstavljen (na plailu ideoloskoga vrednovanja) iznutra, a ne spol ja.

U drugim se pak sludajevima u delu vFdnuje saizvesnih pozioija koje su odigledno spoljnje u odnosu

r pn . r . - , nd r { xa .nr., 1919, crD. l0b.

Srtskohrv. trevod u zbomi*u Pdtik ruikas lotrhliztu, 'Prcsrctz.,

Priru.iino da u pojzvi otldavanja oriD srlrenj. ludom radkonrgl.di$a postojj i druga sban. (kola j€ na nehi nadin t)o*?:na saranije nar€denon): rruFk o.etavanja rorn , naocito uvelavanieretine percipimja - ta*o bi se podstalrb a*tivnoi pribda, *ako

percipimja srve.i .iodivi ssu stva..L vid. Erije, srr, l9-4,

186 B. A. USPENSKI

na samo paipovedanje - sa pozicija sarnoga a,Lltora udoslovnome znaienju te reoi (a ne pri6aoca), to jestlica koje je u mafelu suprotslavljeno svojim junaci-ma, koje se nalazi nad njima, a ne izmedu rjdh. Ta-kvo ideolosko otuttenje ka!'a&teristidno je, izrne&r os-talog, za 6a1fuir'

N a f r a z e o l o ! k o m e p l a n u s v d k o l i r k i p I i -mori urpotr'ebe u autorbvome govoru tuale reti (oblicinepmvoga rirPravnog govora, unuta,rnjeg rnorologa isl.) rnogu da svedo{e o uouta,mjoj tabki gledista u od-nosu na opisivanu lianoot. U ,isto vreme pojava kaosto je ,kazivanje. (u njegovome Cistom obliku)svedoai o upotrobi u pripovedanju tadke gledi3ta &ojaj€ unutarnja u odnosu na o,pisivanu radrnju, a,li je spoljnja u odnosu na lica.

S dtruge stranc, uvedli smo se da hazeololko su-protGtavlja,nje spoljnje i {mt{amje tadk€ gledi$ta nijereleva,ntno se.mo za autorov govor, {rego takode i pri-likorn pr€noa€nja uprarnoga govora lica. Kao lto slnoto poliulali da pokatemo u odgova0:ajudern odeljhro\,€,Lnjige', naturalistidko reprodukovanje inostarogaili nepravilnoga eovom u krajnjoj liniji svedoi,i o iz-vesrnmne autorovome otudenju, to jest o njegoromeshle.nju nekom spoljnjom pozicijom. Pd tome ovdeu jednirn sLudajevima dolazi do izraiai^ s?otjnja opisivateva pozicija u od,nosu na opisivaftr lidnost (kaopnimer mot€ da pocluri Denisovljevo gasi,ranje), a udnugim sludajevhna - seoljnja pouicija.u odnosu na

4. Up, lporedi*nje sr€d.jo!€kouoca *amevakkog bdon i srrirc no.vosz uflena D tnj.: M.5arrnH, Tborsdso opasci! pa6^. n

Pes6@ca, M,, t965, crp. 15.Na$dd nmor sr€dnjorekolja Bshrin karakreri3e tb rheh toji j6h *be sana ob.a,sr' (tad * sm.jad ne iskljuduje iz sda ud to.iim * sn jc), i u 1m. vidi j.dnu od Eincipij.lnih nzli\a izn€ituprdnidFmrcdno3r sfthd i ,cisto saiincno€. sm€ha !owg. rc-moa.. gde snejac >izui@ sebe iz ismcvane Dojarc, sbvtja sebemsuprc1 njoj{ i z.a sdo a n4atiun sen.

Uoprte o bubtujoj bcti sredisb kao ka.:krer'sricrcj larf,lgrednh a sEdnjdekoho donvrjav$j€ Nera, a o sdjnoj porciji*@ laEkre r.ilnoj a Mo vreme - vid Lauje.

POBTIKA KOMPOZICI'E !87

opisivam radtrju u celini ('tako 6e moze tumaaiti fran-cuski ie"ik u Rttu i ,niru).

Tt se ,ista opoeioija sasvim oaigledno pojavljuje in a p l a n u p r o s t o r : n r o - v r € m e n s k € k a r a k t e -r i s t i k e. Na planru same prostorne karaktenistil(epodudara,nje opisivad€ve pozicije sa pozicijom neke lia-nosti oplr6uje na upotr€bu Grutarnje (u odnosu nadabr litnost) tadke gled,ista, dok odcust1lo takvog po-dudaranja ('izrnedu os,talog, u rdlijc r8omotrenim 6hr-dajevirna ,sukc€sivnoga prll(eza., |octrtc sc€ne., tadkegledi$ta 'pticje perspektive. t 31.) gwctri o upotrebispoljnje poziaije. trsto tako na plarlr| romecrske kara-ktelistill<e upotreba unuta,fijc ta!!. glcdista postoji,na prim€r, mda &ada je rlilem.tr|rti pdlrovldadeva po-ziciia sinb,rona sa vlementrn &oje o'piaurc (kao da pri-poveda iz 'sadaSnjice" uaesnil(a trdnJc), - dok jespoljnja tadka gledj,$ta data {r retroop.'LtllDoj au,toro-uoj po"ictji (kaala a,utor saopitava otro lto llaarc,sti josne mogu ala znaju, - kao da ne pdpovoda sa ta6kegl€dista njihove ,sadasnjiced, negp s talt gled'istaniihove "lxrdrdnds4i<{),

S t o s e p a k p s i h o l o S k o g a p l a q d t i a e , v e dna osnovn a,rMlize u odgoraraju6em oddlj,l(u treba dabude ja,sDo da je u toj oblasti opozicija spoljnj€ iunutarnje pqricije osDowa (vidi ono 5lo je ranije re.6eno o opisu "spol:ia" i o,pisu tiznir.lla( u psiholosko-me aspdkfir). I razume s€ da se ovde [rloze govoritisamo o spoljnjoi ili ururta'-mjoj autonovoj pozic,iii pre-ma nekoj ld dno s t i, a ne prorna oPisivanoj ladnj .

Spaianie spoljnie i unutarnietaike glediSta ( a odredetome

ni1)ou anaJae)

Ranije (u petoj glavi) iEtakli smo opltu mogui-nost spajanja razliditih taidka glediSta u p poleda-nju, spajarlja koje se rnote ispoljiti na razlidltim nivofuna dela. aii i na iednom istom nivou. Tako isto sa-

188 B, A, US?ENSKI

da mozemo da igtalineino moglrc ost spajanja (na iz-vesnome nivou) opisa u kom se upotebljava spoljnjatadka gledista i opisa u korne se upotrcbljava unutar-nja taCka gl€di&a. To Cemo rnogudnost isp,rtati na ra-

Ideoloaki plan. Anal iz irajudi strurktunr de-H F. M. Dostojevskoga (prevashodno na plam ideo.loSko€a vrednovanja), M. M. Bahtin kaze: ,Juna.kovaje svest data &ao druga, tlda svest, ali se u i$to vre-me ona ne oprEd,rne6ujc, ne zatvara, ne postaje pxostobjekat autorove svesti..' Drugadije r.eaeno, moze seuz€ti da ovde dolazi do spajanja unutar.nje (u dncsu na dalu li6noot) i spoljnje tat*e glediSta, i pri t.!me se ove talke glcdi3ta raalikujt ,iskljudivo na ideclolkome pl?trxr.

PsihotroJki plao, Potpuno analogno spaja-nje unutarnje i epdljnje tadke gledista - ali sadamanifestovano na psihololkome plam - rnote se kon,statovati u la]Ilije analizLanome Frim€r'u sa MitjmrKaramazovom (tije se unutamje stanje potanrko opi-suje, ali se pri tome predutl{uje ono {to ga vise odsvega zabrinjava i na 5ta se on, p,r€ma tome, morastirlno da vraia u svoiim mislima).'Mogli bismo, ustvar{, da smatramo da su u opisu Mitje spojene dvemzljaite ta6ke glediSta koje smo ispitivali prili&omrazrnatranja psiholo6koga plama: taika gledista irdru-tra (koja po'etpostavlja opis unutamjega stanja liino-sti) i tadka glediata spolja, to jest otudena tadka gle-dista, u kojoj se upotrebljava pozicija stranog po6[tla-traaa (koja, nasuFot prelhodnoj, pr€lpo€tavlja od.sr-stvo opisa mutamjega stanja ii6nosti). Do toga spa-janja i inade dolazi tokom celoga pnipovedanja kadase o Mitji govor'i, ali se na odigledan naCin ispoljavasanno onda kada te ta{ike gledista ulaze u izvostankonfilkt, kaala podinju meduso,bno da protivurede.'

6. M, M, Barr r s, npo6^4u n@rq A@rc{ob, Gp. ?, a u sryskohr. p.evodu isros. dera er. 5C-t.

3 610:mo r'.1 r$'je G". 116\ i Ddiojali d. polardc,

FOETIKA KOMPOZICIJB 189

P l a n p r o s t o r n o - v r e m e n s k e p e r s p e k -tive. Spajarije tadaka gledista (li6nosti i pniaaoca)koje se rrrem€nsrki razli,kuju vec arno razmatrali prili-kom analize kompozicionih probl€ma koji su sa we-menom povezani. Imamo u vidu sludaj kada se spa-jaju, prvo, vrernernska pozicije nete opisivane lianoAti(njena 'sadaSnjica.) i, drugg, ercm.nske porxcrJa prrtaoca kojLi zna dalji tok dog.ilaj. (i Llroji, prerna li)me, ded.a iz bududnosli le liao6ri),' i r.rz to se opisdaje pomodu istovremene upotGb. obcju pozioija, Iovaj se sluaaj s pravom more tretir.ti op.t,Lao slu-daj spajanja spoljnje (u odncu i|a op|fivEc dogsila-je) i uqrtarnje pnipovedateve pozicij., dl ac oc ovajpurt ispoljavaj,u na plaoru pro€torno.vr6mc.t*! &raak.teljistike.

Frazeoloiki plan. Spajanje spol jnj . I rnu.tarnje a{rtorove poaioije u odno6u na netku llaoo3tmnije j€ raanatrano na primeru onih duasjeva l.dase opis daje para,lelno na dva plana - Da pleqr auto-rovoga govora i na plaDu dtrdividualrne fmzeologije trc.koga lica. V'id,i rarnije'" nevodene primere takvoga spa-ja\j^ iz Rata i mira \z t]wti\a'rje na Napoleonov do.ZivJjajr "Kada je Napoleon cgledao... beskrajne stepe (les Stepp€s)...( (t. XI, s!I.8; r, II, str. 14) i sl.

U isto vrecne je spoj spoljnje i rmrtarnje a,l.tttro.ve pozicije prana svekolikoj m.dnji (a oe prema nekoj &onkrEhoj liCnosli) dat u opi,su lova u Otmd'nom, a taj je opis, kako j€ vei reaeno, u isti mah datna dva plana - sa specijainom lovadkorn frazeologi-jom i sa neutrahom fxazeologijorn."

1l- vrd. pr.il@e mnije, sl.. 33.

190 B. A. USPENSN

Spoljnjo i uttutatuia tatka glediltata likotrroi utuetftosti

Istakli $no mzltdite mogudnosti 'ispoljavanja spo-ljnje i umtarnje tadke glealista u &njdzevtrome tekstu.Treba primedri da takva opozicija nije 0i5ta rnanjeznA6ajna fi za orgianizovanje s,lirke u s[karstlnl

Dok je od ronesa,nse naovanno u evropskoj likovnoj umetrnosli uobilajena spoljnja umetnikova pozici-ja prema slici, dotle u sta,iome slikarsfi,u drel"ni isred,njovekortrri umetnik kao da se smesta u,Dutar opi-sivanoga prizora slikajudi svet o k o sebe, a ne sa ne-ke otudene pozioije; njegova pozicija, prema torne, ni-je spoljoja, nego je urrutarnja o odnosu na sliku.

U vezi s tir! er oai:oaito karaktoristidne neke d!:e-vne slike koje sasvim odft(leno upuduju na {lnutarnjiumolxikov polotaj u nasljrkanome prostoru. Kao pri-mer moie da posluli pejzat na jednome bareljefu uSenahenibovoj palali u Ninivi (Asirija, VIII vek plen. e.), na kene su plarine i alrve6e, raslikani 6a obestrane roke, kanda rasprcsirh na rar"ni - na jedrnojsu obali roke vrhovij planina i drveca usmereni navi-Se, dok $r na drugoj strani €ilffenuti naDiie." Nije ni-Ita manje karaktorisliano tradicio,natno slikanje tvlata-ve (koje se $lsrede u raznim kurtrtunim airealima, iposebno u onoj istoj asidjskoj u,metnosti), dije suku.le msprostrte na rairrri i usmerene od cerltra &a pe-riferiji slike: naniie, ravise i u 6tra.nru. Odigledno jeda talkva slika moz€ da nastarne samo ako unetniksebe za,Irislja u cenllu nasli&anolia prostora.

U l(asnijoj - i, poiinen ce, srednjov€kolDoj -umetnoirti isto tarko je shnpto4natilam u,nnrtaftrji izvorsvetlosti na sliai, koja tanrni na prvome (periforij6lko-me) planru." To urutaxnje osvedjenje odgovara url(-!tar-njoj posmariraaevoj (urnetnitovoj) poziciji na slici.

12. Vid.: rI- A. orlrrE.p, Kyrrypa d ,civcc@ AB!!eM " coeA-ffi crpd, A. - M., cD. 2i0.

lf,. Vid.: ,^. O. X.r{r, tuEi |@qs@ d!om&Aa6, dp. d0.

POETIM KOMPoZTCIJE 191

Ali se upotreba u,nrutannje ili spoljnje ta6ke gledi-Ita prc svega ogleda u onome perEpekti"Lmome 6isle-mu koji slita,r primanjuje. I doista, klasidna cen ral-na (lineama) perspekliva daje 6,liku onako &ako seona percipira spolja (sa stlane), sa noke fiksirane ta-dke gledista - spoljnj€ u od,nosu na naslikanustvamost.r' Ovde se, u skladu s tim, slikaruko deloslilka onako kao Sto se more lrasliksl,i, r€oimo, pano-rarna sa p{rozora - sa nominovnom progtot'nom bari-jercm izmedu umetnika koji slike i slikdroga sveta;po nisljenju teoreridam iz r:enesanone epohe, slikar,sko delo je 'piozor u Frircld,u( (uporodi Albertijevo,femoslra apefia( i )pariote di v€tr. l,odlatda da Vin-dija). (Moglo bi se re6i da u slst€nnr c€otralne per-spdkrXive umetnikova tadka gledista &orolira sa tadkomgledi&a gledaoca sl;kaFekoga dela).

Mectrutirn, takozvana obrruta perspdktiva, koja jekarakteristidna i za starru i za sredojovdkovnu umer-nos4, pre@ostavrlja, napirotiv, unutamju urmetnikovupozioiju, a ne spoljnju." Kao sto je poznato, tipianoobeletje ot}Inurte peapektive jeste da se nameri sli-kanih pIed,meta ne skraouju u onoj .mefi u lkojoj seudaljuju od gledaoca (LI{ao sto je to sludaj u ceDtral-noj perupel0tiili), nego u xneri u kojoj rru se pribti-Zuju: figure u dubini slikarskoga dela pdkaarju s€ kaovede nego figrle na njegovome prednjern planu. Ta sepojava moie da razume na sledeci nalin: razmeri ono-ga Sto je naslikano u ol]ome se si6t6mu ne skraduiusa naae tadke glediSta (sa tadke glediata gtedaoca ko-ji {r odinosu na slilka!'sko delo zauzima spoljnju pozi-

prczraani zid na koji * pmFkiuju opridki ztui (up. u rtzi 3 timpdtut€ Dirt.ove elsld@nt€ radi *ondtuienja mel'anim apdspektino c.l"rje), Taj an lldi zid i prednavlja onu !o!hod-nu barijcru toja !6sbjt ia€tlu mdnik! i stnmosli koja $ pr!L.zuje u perspek.inoj slici.

15. Vid. o tm€: ,I. O. X e r r s, trq xnld.Hor .porcEAeHh: B.A. U s ! e n s k i, O smiolicl ikone, objav. u Mne zbonitu, str. 3lo.i sLd,: B, A, U8p€rstij, Per lalrrisi *miorio dctL sliclEt@n6 russe, !- 350 sg.

192

ciju), n€o sa tadke glediSta nagega vis-:Fvis - Deko.ga apstrakhbg uNarnjeg posmatrada lkoji se zamil.lja kao da je snest€ar u drbiflr slikal'skoga dela.'"

Veoma je simptomatidno lto se u starome slikar-stvu ponekad daje simbolidki plikaz neCijih odiju, keji l<ao da ne stoji ni u kakvoj vezi sa opslom organi-zacijom slikarskoga dela. Ta se pojava susirede u egi-patskoj umetnosti, u anti6koj umetnooti, {r iurnelnosliIsloka, a ponetad i u srednjovskovnome slikarctliu, imoze dugo ala se zadrri u ikonopisnoj lrad,iciji." 1z-gleda da se mode PIelposraviri da te o6i simbolizujutadku gledista nekoga apstraktnoga posmalmta {rnutarslikaNkoga dela (Loji se u odredenim slutajovimamo:e poistovetiti sa boralNkirn posmauaaom), a sanjegove je pouicije i Fodstavljena odgovaraju6a sfi,ka".

S dmge strarne, zr,nimljivo je mifljenje koje je uvezi sa tim imao Ejz6r$teln": snatrao je da na japa,n.skim gravirarrna m s da budu prikazane lrepavLicedoveka toji aleda na uoblideni svet i time simboliz,r-ju tadku gl€ditla apstaktnoga glodaoca izvan slitar"ckoga dela.

U oalredenim sludajevima unutainja,i spoljnja vidna poaicija mogu da stupe u izvestan konflitt. U tom

Die mgskehie Persp€tttue nnd die NieG.sichr.

zi.b.le07. Up, bkodq A. C.abar. flonu €r l€s ouines d. rttrC.iquc mgdidvale, - ,C.him arcbaologiq!€s., 1945, rasc. l-

17. Navedenn pojau je u 3mje vren€ poFbno i3tatao P. a. Flo.mski ipo*dio joj jedar od $ojih nsbj!'rjmih .ldovaj iu poj!ru islid.,iheau osrllog, i G. K. c€st€rton u svone radu o Toni Akvtns*om(C. K. chester.on, St. Thoms Aquim3, NN Yorl, 193), O rll-k lju oriju tr budisii.koj unerrc*i d.l.: E. c. c e r € x a, ltftpd6vMa Ha Ueu^oxe, M., 1969, crp. 121, @ee{ {).

r3, Isbkli bkmo.la 3u rus*i &dopiei Jo! u XIX *ku lnali obieaj .l,ana itoni slikaju Lt@voo ,lrliko otft i da lad.jin stav€ !at!is:,Bog.< vid.: ll�O-Hr^!crrt, l3r r.A pacxoBrnrc! xa s*o.D!!e mu €6Nqd ! m noprAu a@m q€lxoDHoft, @tepcr@.{on, o6ua*HHoi I aoMMet, Cn6,, 1353, d!, 9. Orrck rc ,,X!tr-

19 , V id . : C . M .9Asesu r . { r , l l 36pasd . r po ' ] eA .m ' . . . , r . l l ldp. 516.- Ko.istim * prilitam .ta zahvalino V. V. l€now, kojioM je ijubabo slr€nlo patnju na to meslo kod Ejzenst€jD.

POETIKA KOM?OZICIJE 193

je pogledru karakteristidna srednjovekovna polemika omestu koje na rinrkim mozaicima tr:eba da zauanuPetan i Pavle u odnosu na llndstal': treba li Peta,r dabude prikazan desno od l{rirsta (to jest na desnoj po-zici.ii u odmosu na gledaoca kojd posmatra slikarstkodelo) ili pak sa desme lfuistove strane (to jest na desnoj poaiciji u d.nosu na salnqga Hnista). Obevidnoje da je ovaj konflikt izazvalo postojanje dvaju s.rtrrotnih urrneturidkrih sist€[na (qpol.injcg i,unutarnjeg uodnosu na slikansko delo), i (r oJ.eiru svdloga od njihmoze se ioteqqetirati doti&E slik!.

OKVIRI UMETNICKOGA TEKSTA

Proble/tu ok1)ira u razlitititnsemiotikim sletarna

A&trueho,st preblema ,oh/i.ra", to jest gra,nicaume0niUkoga dela, izgleda dovoljno oaevidna. U stvari,u oxnetn dkome d€l,u - bilo da je ,ro knjirewD, slirka,r-sko ili ndko drnugo delo - pred nama isk$ava izves-ta,n ocoben svat, sa €\,ojLim prootoroan i l"rernenom, sa(vojim sistefiom vr€dnosli, sa svojim noffnama ponr.sanja, - sver prcma kdne za,'.tzitrn?,fno (u svakom slu.daju, bar u poceiku peroipj,ranja) pozioiju koja jc nu,Zno spoljnja, to jest poziciju stmnog posmarrata. UnJ€ga postepeno ulazimo, to je6t prilaaodavamo se nanjegove norme, uiivljavarno se u .njega ,i 0ime nam sepnuza pnilila da ga dorivimo, tako rcdi, 'iznuira{, ane )spolja(; dmgatije redeno, ditalac zauzima - u ie-dnom ili dru€oin aspekru - unutarnju tatku gtedislau o<trosu na dotridoo delo. Ald nakon roga mi taj svetmorano da napustimo - da se vratimo na cvoju 6op-stv€nu taiiku eledilta, od koje amo se u velikoj meriudaljili u procesu p€u:cepoij€ umetnibkoga dela.

20, vid.: M. schapiro, on sde problems h tn€ s.niotica of vitulAn. Field and Vehlcl€ in lnDge Stens, ,Seniotica., !ol. L t%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%9, M

194 B. A. USIENSKI

Fri tome izvd,nr€dno veliku varnost dobija pq:ocesprelaska od realnoga sveta na pnikazani svot, tojest problem na,rodite o,rga,nizacije,okvira( umetnidkcga prirkazivanja. Taj se problem pred Darna pojavljtrje&ao 6isto komrpouici@Ii problem; ve6 i na osnoi'ilt izlo-Ld)oga fio;e da bude jasno kako je on n€posirednopovezan sa sinenjivanjem opisa ,spolja. i oPisa ,im,u-tla(; dFugadije roteno, sa prelaskom od "sPoljnj€" na,,u,nutannju( tadhl gledilta, i obmuto.

P!:e nego sto prcdomo na sarnu l<ornpozicionustranu koju problom rokvira{ ima, to jeat pre negoSto precterno na op.isivanje fomalnih natiia na koje"dkviri( dolaze do izraraja u umetnridkome tdkstu, i tou terminfuna ,tadaka glediSta", - tfeba istadi op6tusemiot id&u akurokpst toSa problema.

trstaknimo, Pr€ svoga, da Problem poietka ikraja fura uo,pite velilni znataj za fonniranje siste_ma kulture, to jest opstega sistoma semiotidkoga pred-stavtjanja nadima na koji se svet doiivljava (ili preaiz-nije: sisterna sediotidke korelacije druitvenoga i lia-nog iskusfva). Pri tome postoje kll.l&lne sa ?osebnoictakutiin poaetkom, 6a pocehro istakmrtfun krajem(eshatoloske), orda dklidki sisterni i sl-

Ovaj problern Dije marnje aktuelan ni u posebni,rntekstovima kulture.

Istakli bismo, izmedu osta,log, zna{aj &oji ovajprobtem ima {r onkvenome 6inodejstvu, lto se obitnoiznzava u posebnim obredtna (,uporedi obavezao pxa-vilo po kome se pri ulasrku o llram nuske lxavoslav-ne c.rkve lreba Fekrstiti). To je, dta lrrimer, veornaprirnetno kod staroveraca (sa njihqvom osobitmn paZ-njorn prema ob,rednoj slrani c0*v€oog 6inodejstva),kojd pr,i uraar obavljaju specijalni ,,Baqan", to jest slo-Z€d r€do6led klarnjanja. U vezi s tim kanakteristiaanje prekor staroveraca upuden sledb€niciEa NikoDo\rih

21. Vtd,: IO. M, Aorxa', O noAe^tp\e4.M 3Hac.Hnt lonnd ,,rox"qa" n,,&@a'! rtA6sq'n dd. -,,Tdd Ao@ote Aropori ^nH.n roa.Mpt@ *M",

?OETIKA KOMPOZICIJE 195

refo,nnri, kod kojih su granice tinodejstva, dod,use,obeletene, ati u znatno manjoj merii staroverci govo.re o niktrrovcima da 'oni u q'l(l'i nemaju ni poae-tka, ni kraja(. ! Moie se rc6i da se potreba zaobeleiavanjem gra,nica izmedu pGebnoga znakovnogasveta i sveta sva&odnewoga - psiholoiki oseda.

Problem *okvim( postoji, na,ra\,no,,i u pozorisrojproalstavi, gde su ,okviri. izrar.iri, izlnedu ostalog, uoblikr rampe, proscealijuma, zartsa d sl. Pri toxne unekim posebnim situacijarma (Cdto urlovlj€nir! samrhnnastojanjern da se prevladaju o&viri rmrouiCkoga pro-stora) glrDci mogu da izlaze u gl€daligte, da 6e obra'iaju gledaiistu i uopbte na ndlni ndin ala elupe u kon-taict sa gledaocima - aLi i upiko6 tornc ne craxulava-ju granice izmeclu uslol'rioga (prikaanoga) sv€ta isveta svakoalnevnoga. Moglo bi se rcdi da se pli tomeumetni6ki prostG menja u svojfun grarfc$na, a,li sesa,me le gmnice rf na koji natin ne qn€ojaju. Upore.di takode svekolike ulidne mist€x..ije, &arnsvale d sl.,gde je naro6ito o6igledna eksparnzija u iivot pozoriS'tasa pozo,risnfun uslovnosiima.

I uopbte tarkvi sluaajeui dl$panzije r.m€txosti uiivot mogu samo da izmone garice u,rnemidkoSa pro,stora, aii ne mogu da ih naFule.

Greice 'umetnidkoga prostora narnuiavaju s€, unadelu, u supronnoj situaciji - ne u slflCaju ekspan.zije umetnocti u tivot, nego u €luta:ju ekspanzije Zi-vota u umetnost, to jest onda kada gleda.lac (a neglurnac!) pokudava da pre!,lada u,m€tr llki pro6ito,r i);uale( u tekst u,metnidkoga dela nasilno ga menjajudi.Tdkav je, na prhner, poznati napad na Rjepinovd sli-k ban Grozfli ubija svoga rtna sluaaj kad je sred'njovekoma svetina ubila glunnca,koji je pr€dstavljaoJualu (do analogne pojave je testo dolazilo u rnusli-manshim religiozrlim misA€rijama) ili znameniti napadgledalaca u Nju Orlean$ na glumca koji je igrao uulozi Otela; orde bi se takoate mogli da uvrsle u et.

22. Vid. a6ol, ,,IldlM', s. 59, [crcD, 1373,dp.3,t3.

196 B. A. t SIENS'([

noerafiji doho poz|lali shrdajevi slutenja slikom dabi se ur€klo (a s tim je u vezi i odgovaraju6i tabu):

Sarno nastojanje da se na,ruSe granice urnetnidkcga dela, uopste uzevJi, prilidno je ra?unnljko - onoje us,lovljeno teinjom da se do kraja priblire pdkaza-ni i realni svet mdi maksimalne realistiCnosti (verodo-stojnoEti) priliazivarnjar odavde dolaze svekoliki poku-saj,i da se prevladaju |okviri(." Isladi 6emo, na pri-mer, pokusaje oslobatlanja od zavesa upozo.r,isiu, svekolike sludajeve dzlaska sl,ike iz q:a,ma uliko\aloj u,rnelnosti"; u svojevrsne pokulaje da 6e pxe-rdada u,metnidki pro6lor (da se sjedine tivot i urrnet-nost) moZe da se uvrsti i takav kararkteristia& rnotivu rlinj'izevnosti kao 5to je oiiyljavanje pfftleta (Vajld,Gogolj ).

,Stvamclst se qpisuje pomodu simbola ili slika{,pisao je u vezi s d,m P. A. Florenski. ,Aii bi simbolprestao da brxle timbol i u natoj bi svesti po.stao pacsta i s:lrnostalna r€alno6,t koja nije ni na koji nadinPovezaoa sa sfunbolizova,nim kad bi opisivanje stvar,nosti kao Evoj predmet drnato samo tu stvannost: zaopis je u isti mah nurno da se irna u vidu i sirnboli.

? 3 . V i d . r l o . M . r r o r M a r t r E . A . Y c t r e x c r s t ,rv6@. - .,c4roco9.Kd e.urx^o@r", r. v, M., l9l0.

PokuraJi da se j@ci arel! fttnaju r.o lilt ljudl (kojl su r!-r.kterisriani kako za Di€n eibiatli iiotivljaj, ralo i z hdicional-nu lrilllq up. o dotu pdrednj€n: Io, THES@, np.6t!a oxxc

crarl', M., 1965, dp, 25) ! lzvesrcj e Ddi isb!.ko mgu da l:zmbju ko slu&jevi ehspsDij. avota u unEtncst, ekpdzijc rroj! I]8n:aE okvirc um.tnostj,

24. Oda . i u m.tn61 XX v€k! LdkerisdCD t bd.ncija d' e uddbia}j kls. llM koj.tikt. zivorm real'j€: up, n, priH, uditlfr novirslc odseak€ F Lubistiltim plsbitu (tod Bra.ta idr.)i t! je tu.teacu. do *.ajnjih granlca dd€dha u slik6*tu t.ioddos 'pop.dr, (J lnjtr€vnosti maloglu ulo€! im uolenje !

tljit@i bk. dolMstem€ novtnstc ltrelike (up, na prim.., todD6-Pbs@), $.tdsnih reu@, mda i 31.

25, V ftdqloEtohoj i u darljoj uftt@ri, ehtb na ninijarui, pd

l€sti su sluLldt *aila sli}! prcldl pr.to nba formalno @naleribgrdl€ udni&og d€la; ra piin€r, hka ili noe! n te msllld. fi'

sN t@ da 'prcbij.r umtniati pcbr pojavljujuci se s du 31ra'nc atuosr olvim.

POETIKA KOMPoACUE 197

dki 'karakt€r sarnih sinbola, tj. da se uz pos€ban napor sve r,reme b,urde u 'isti mah i uz simbol i,uz sirn-bolizova,no. Opis treba da bude dvojak. To se posrizepocrodu rkritike sfunbola.

... Umetnidkiin slilGrna dolihuje najvisi stepenovaploienja, konlrrshosti, tivotne istinitosti, ali Cerrudar umetDik najviSe napca uloriti, more b'iti, up-ravo za to da te sli&e, kad Frc&l g!6nice 6tnbola, neslete sa pijedestala estgD3kc izolovatroati d oe ornesajuse u Zivot kao s ajdme istdo&li dclovi ojcgovi. Slikekoje prelaze po$r5inu rarna; natralkaln u Eliksstvukoj'i ide sve do 'rukom da dohvrtil'; cpoljnja ilniraci-ja z$rlkova u muzici; trrotokolizacija u po€ziji i sl., iuop6te svdka zamena unnetnosti tmitaoijorn ,ivota -eto prestupa prcdv Avota, i prstiv um6to6ti.ir

"Okoiri" u likoenorne utuetni.tko?n delu

- Problem ,okvira" dobija posebno velil{i maaaj uslikmslvu. Upmvo iokv.iri" - bilo da su 'to oepGr.ed-no oznaaene g!:mice slikarskoga dela (poimenic., nje-gov ram)_ ili specija,lDe korrpoaicione fome - orya-nizuju slikru i daju joj simbolitku wednost (dmr-gaaije rcieno, daju joj semiotiaki kaEkter koji jesvojstvsn uopste delu reprczertativne umeta&til.O',,jde se motemo prisetiti d,trbokih Cest€rton@dh redio tome da pejzaZ bez okvira pmlititno nista n e z n a-ai, ati je dollolj o da po,sravimo ito (akve granice(bio to ram, Fozor, lork i sl.), i 61 6e moze doriverikao slika.? Da billlno svet yideli kao aratkovarn. ootre-bno je (mada n€ owk i do,voljnot pre svega da ozna.eimo granjce: upravo granice i lvore slthu. (U vezis tim je karattonisticno Sro je u nek;m jezicima ,na-stikati( u etirrdloSkoj vezi sa 'ogradidiri".)

26 , l t d . : [ a r . r O^op . r c r ' r , CubMkR@ Me@. _ C6 .,,iD.D.(C , xr- L M,, 192, crr. 90--41.

? . V i r l , : f . r , q . . r €p ros , BoN t Aoc X 'd , M . - , I , , lm , c rD .lt.

198 B. A. USPENSKI

Cat i u shrdajevirna taala se grarnice su,ke uopstene omalavaju na vidljiv nadin, umetnik,i pored togasa.IInI dinjeoiou da postoje granice slike odeda LI(ao pri_rodfir i nsrninovu potrebu. Upravo se u tome smis-lu i mogu da shvate @i slid'aje\d kada prvobifini unne'tnik De cx..ta na eistoj powsir , nego 1la ndkoj drugojslici koju on ne bnse - kao da je ova slika za gl+daoca nev,idljiva. cini se da u ovo,Irre sludaiu urnetoiknije zab'rir t da Ce se slike pomesati upravo zato stoa!!r da se ore ne rnoglr pomesati - svaka od njihposeduje sopsweni (homogeni) umetnidki ptostoi:: Is-to tako u kine&oj umchocti vlas,nik slikaNkoga delaili sam urnetnik !ri6u qllevali da uz njega napiau kcmentar direktdo na samoj €lici, ili da poatave petatna nju (a&o pri tome inamo u vidru da se u K,ini ka-iigra.fija snatrala jedoom od umetnidkih oblasti &ojaje lTlo bliska orteru,! onda se ovaj sluCaj malo Cimerazlikuje od prethodnoga Frimera sa pwobi,tnim unne-tnikom); upoxedi u vezi s tim umelnikov potpis naevropskome slika,rskorn deIL, koji se opet nalazi neposrodno na slici," a isto tako i isprobavanja pera i sve-kolike zapise razliditoga Gadrzaja na starorlrGlkim nu-kopis,nim knjigama,n uklju6'.rju6i i litu,rsijske, Sto se

23. Vid. o bkvin 3ll}.m: M. S c h. r i r o. On Sane Prcblds tn fi€S.miorics or visu.l An. Fieh da vehicle in lrugest$, p. 2r3; zrarlilu od ovd. izlotaosa tueaaerjr, Srpiro r.r!e sluarjtr smtndotabm da a drewo8! slikda uop5L nisu !6bjali okviri,

29 . V td . o r@e , m D r imd : H , I l o ro ! -Ta r rBa , ( Ddpocv o ! . .rcA. Fiq.nxi mirrpaoE t tumcr Aarbr€rc Bocroe. - ,,8o.crocHs. ciopsrxn', !u. I, M., 192{.

30. Vid-: M. Scha!iro, Dv. d.lo, rtr.225.31. U slurbqone mtlDn bin ju z. jdud XII v. (iz *onpl.la min ja

novg@itsl. sab@€ ctE 3v. Sofije, koji * tus u sinodalnoj zbir-.i D.tug isbrljstog n@ja lod bmjo 16O m ft.n 255. ob. !dcsnm gornjd uslu mds jc lsbuim pisnom xII y- po svdu3ud€ai ss !.episiEc ,p bpe sny, irc c.p6@r Y Em no rchi

pMr! 6ec{ b ^/fl/@ MUxe^@'/ GO te{ko onorc Lo 3aE m ruborim knjigr; D onona. Eu sv€tu darcri b pins l5abti po lid dadm tetehh4.Ovde ie more ap.ziri prctFt pmtiv ;9rcbavaaj. peF, lri ne pb

tiv dopisirujr roj. * dt! s.drt ja Ns drus@ j€ htopisu (vid:

A, C.r\rra{.!, T6cru@, M, - 1|., 1962, 6p. 53) p.€lisi€C

POEIIKA KOMIOZICIJE 199

paradoksalno kombinuje sa brirljivim qlrernanjem tihnlkopisa i uopste sa naroailim pogtovaljom tnjiga ustaLroi Rusiii.n

Ijntf., lof.,lt. dine izvanredno vaZBu,kor ro,nen-lu-slikaFkoga prikazivanje. A narocito veliki zna{ajdobijaju kada se 6lika orgaDiatje uz slulonje nrm1rtar--njom. urnstdkovon! pozioijoro (loja se u prvone re.du-rnoze ispoljiiti u lHspaiktlvndDc slstemu &.oji r.!me-tnik upolrebljava ili u n€'k@r anAon cp*,arf .

d!is@: ooi 6, i!,1@! !r 6oaD, R r.t |t mrs r fxc ,o!Em {a.ftrd. (,on,.&,8hh @ !ot, m tloas d rt!d;rrc j,rcc rl.� rnr je kai sl'ahd.), lt5 frb@trfl rbordLbt d.G,r6rii,Bososlor Xr ?. (Ie. nv6vcHr Ord^ba, slr: .'' !. t] tl,vil@ tul€ J. epi!.ta: ,,s e aper r,.s dd 4!.o- Gldslta!,rriB sla6, risi ttu), rro j., r.r@rr@, latnlo rltdDdlt& !i,a-rli!, r.roeni rotod6, . !.rpij tc !pud6 !cDtdr*!. U dtustm aslu.ajqim apts Garidiloea radrrij.) pl*t al&tca blts. t 3t.Viil. spst. .olid sadrraja dopisi!.nj. u .bd.atm natovti.:A.I,L c66or.acird, c!.ffEorr'c.e Erdt.ilii, Ctttt" t9or;A, c. A. r!{ B*o!, .trr.larypetbo&ft ^oDHr. .te x, t,,Stn-!iai, vI. t92?, J$ t

12. u stamne t6td c.lwn6h. bosdllt nj! (o td. dns rbn.nosuititi r. osndu .rarc@atc $.rs) hoa[dc J6 lllo dr ,. prim.rr_!c aisto rhliate piiFd€ (r.to r€ai, net titusijsra) !oj. !o nliau $.trtaja dlrt,ne8b Jcdino lodta ljenorr odlij.ql. Op|:F*r€ri siFnid. i d), ne jlgov.Ej! lardoh, naso Dlhh d!t6. tro alo Sro de r er.la nGu moglc at po@eic lrursijstt,r.d.srae, td s. r ralriri ,r nl.u !c odrosa Z.0o e, tmah 6tdoa, r..,h rin tzsorci LlmvU@ (. tod sr.dee.le I $da rjpEvUr) n .Fosrcde a 1t!@ !.gosbr.n a fttd.: !" U. C.rrqcr, &dtit-rulmrc oapoo6trAu!., C*Lr@. Iliaifn Dat, cp.t,tt.Yctr.E.rrd Apdc.*i! .t|.r!@ !@r@H@rdoct@b rp@rd.s, M., 1963, d!. 111). DtusnaiJe Etao, raua a lp|lr.b usu rr&law, E! r@o za tbr!!os! ldbEthd., rojl sc n lsaii-srcduje ra !i6 sadrral ft& lto q tapdstlfu lstloB*om r@tt!-ru d@ci'rodit ljl ,isu 3atrtuli od srdd., a on itt ip!& u loluDrdsltE nc pdaetlja).

tojc, ?o sv.du sqded, u id{ rcdoJ tul bqo larakrdbri!@a lilursltrtu tr.Llaw{ilanjni-:li.usporl€ litcrltj*i tulM{ !6tep.@ rltldizmli, t'j. tt zlll { u artd pt ihr.e lBt Judl .I@ obFd. (q., q !'rrnE, ou.tloJc utdrdlF l& t nlrFdlttd$ ldM r.tc u3r.).

33. vtll. mljc, r... lgG-lt-

2@ B. A. USPENSKI

I doista, ako se slikarsko delo oryanizuje sa tai-ke gl€di$ta stra,nog posmatrada,r kao 'pogled krcz prczor{,rr - onda se furnrl(cija 'okvira< svodi na oznada-vanje granica slike. Medutim, ako se shkaisko deloorearlizuje sa taaike gledista posmatrata koji se nala.zi u prikazanome prostoru," onda ,okviri( ispunjava-ju joS jednru i ne manje vainu iunlkciiu: oznadavajuprelaz od spoljnje tadke glediata na ununarrnju taakugled,i$ta, i obrmrto.'

I uopite bismo istdkli da okvini slikarskoga dela(a pre svega Djegov lam) nurno pripadaju zapravopro6'tom spolirjoga 8ledaoca (to jest gledaoca kojiposmatra slirkarsko delo i zau?ima, naravno, gpoljojupoziciju u od,nqeu na tuku), a ale zarBiJljemrre Eodi-me@ionalnome prootonr koji je na slikarskome deluprifrazan: Kada u rnislima ulazirno u taj zamisljeniprostor, zaboravljamo na okvire - isto onako kao$to zaboravljarno na zid na korne slikard(o delo visi.(Upravo zato, ianedu ostalog, ram slikarsi{oga delamoze da budo naglaSeno dekorativarn i mo{e da imasvoju so,pslvenu sliku.) Ol-viri obeldavaju gradcu iz.medu spoljnjega (u odnosu na slirkarsko delo) sveta iunularnjega sveta s,likarskoga dela.

3.1. Dtugin reaima: ako slikasa pdi.lja korelin s pozicijoh er.dda*oji posmka slilako delo-

35. Up. u v€zi s lin tarakbtsilno mat v.nje okvim sliklrskoca dela! vidu ?rczo.skoea 'nm, or1@ a frra i sl., tojc * loC6ro tu.razi u €vmpskoj lneGri.

36. Drusjm reaifta: ato slilal€€ poziciF @ k@lim s credaoe.ld po.zicijon, nego je suerce .joj.

}7. Upraw ato, l€to * 10 pdelad GriCe, sbrs ir.d! - a dliku odnovqa slikaGtog dera - neG lorebe a l@oE. ro j6t a tormt

sliLe (u!.; 3. rta3ap.!, Ed!{rr^rkrcrltlr k a66dv ,,CCCP. AF*D. ptccM€ eoM". - Cep!!IOHECXO ,,MrpoEc rcf,tdE", Hsllolr, 1953, clp. 23): samioblici prvoea !,ana ob.zuju pnrcdD. otlirc slitdskqr d.la. SbsritaFto delo n€ prikuuje do roji j. n.h.!id*t od6jd od exoe,n€so e loseban &dir Hrleniz(lr (u s@i@ ollirC) i u scbc

33. Vid.: M. Scbapi.o, evettelo delo, p.227.

POETIKA KOMPOZIC'JI 201

Kada se u opstoj organizaoiji slikarskoga delaupotrebljava udutarnja tadka glediata, to jest un{rte-nja umetnik0tTa pozioija u odnosu na slikarsko delo,okviri slikarskoga dela oznatavaiu \e smeniivanjemoblika koji odgovaraiu toj inutarnjoj pozicijd (u ceo-tralnome deh slike) sa oblicirna koii odgovar:aju spo-ljnjoj poziciji (0la perife ji slike). To se moze mami-testolati, na primer, u smoojjvanju oblika obrnute per'spektive sa oblicima takozva,ne poGpoktive Tojatanekonvergencije( (,,ycnne.F'nGcxoacuraici', Niedersichrt),to jest ,u komhinovanju opste uSnutorti oblike {r cen-tm,lnom€ delu slike (projekoija ugDr$osti, kao ato jepoznato, odgoNaxa sistemru obrnute pqsp€ktive) i na'glaiene ispwt€oo6ti obllka na krajevima sli&e (dtoodgovara sisternr perspdktive'poja&nc konv€rGen.ci je.) ."

Uz to treba imati u l,idu da se oblici pojaaanekonverg€ncije mogu da shvate kao ogle&lski odraz ob-lika ohnute perspektive. '. . . Oblici pojaam€ &onver.gencije (figure na prvome planu) dalr 6u onarko kaloih vidi gledalac Dnutar slikarskoga dela (nal vis-l-vis)-ali, tako re6i, 's nalidja'. Podto on troba da vidi figu-re prvoga plana kao ugnute (u sistemu oblnute per-spektive), narna su one date kao ispupaone. . . Ta se'ogledalno6t' tide jodino sisterra u kome se dnterpireti-raju s,lirke, ali ne i samih slika... Kao sistem, prviplan je pokAina drueoga plana-.' Dnugalije redeno,oplti zatvoren wet slikaNkoga d€la, koj'i j€ dat, uopSte uzev, sa taake gledista diutarvrjeg. gledao€a, naknjevima slike pred nama se pojavljuje 6a stratnje,'spolinje( svoje strane.

Najoaigledniji prim€( kombinovanja ladke gledis-ta u,rnrtannj€ga gledaoc.a (u ceDrtralnome delu slike)sa tadkom gledista spolj'njeg gledaoca (na poifea'iji

39 Vid.: r|. O, X . r H s, tr!{ xubn.croro rpod'4xu, 6p. 56---61;up,: A. O. X € r r r, HeR@pre npdrp,Edk{s6c Qopu{ D Ap.esepit*ot M@e. - ,,aEeepv.cf,e rc!t@@. xvll !d., M,,

,O. ,t. @. 'R . r r r, Jbde x@trcrob npomade, dp. 59-60, 76,

m2 B. A, USPIMII'I

slike) da,t je u kanaktelistitnome dad.inu prik^zivatrriaenterijem u sr€dnjovekowome slikarstvu kada se onoisto zdanje koj€ je u centlu slirkarskoga dela predsta-vljeno u €nterijernom preseku - na krajevima daie uekstedjenu, pa tdko mozemo istol'remeno da vidimourhrtamje zidove sobe (u sredisnjem detru sfirkarskogadela) i krov zda,nja kome sobe pripadaiu (u gondjerndelu slirka,l'sloga dela).4'

Dakle, prelazak sa spoljnje na Lmutarnju vialrxlpozioiju, d oblnuto, obrazuje prirodne dkvire slikat-skqga dela. To isto j€ karaktedstidno ,i za klj0evnodelo.

Sneniirarie spolinie i unutanie tatkegledista kao lortulni poslupak u oznaiavanju

,okpira" knjilevnoga dela

Kao oaigledna iluctracija prirodnih dkvira u knji-telin.trne delru mogu da poslute tradioimalni poieci izav*eci u narodnoj kDjiiemosti."

U stvari, arko pogledtrno h'adicionalne fol!fl e zaza\,irsetak u bajkarrna,' vide6emo da se 'u vediqd njih

41, Nasuprcl hc, u japa'skom * slih.stu, e u .j€!n t rdlt€ridit.nm ulorrcbom tarke sl.dirb spoljbjeg posnatn&, roji sr.da odGzso (ab * pon€tad d@di u vau sa ainjaim ila japssri mebikobiano slika rato {b slttu polori na pod, a n slavlja j€ p€.padi'tdlamo ptfra z€nnji, 3to j€ lraf,bdnieno a drcps*t Metnost),.nerij.r zd.nja pril@jc utldnldjd lrrcra, a ne slidajm prcd.nj.8l zida. Vtd,: B.Brn'.p, np.6a€xa t ps

K@1, 192, dp, 70-7li C, G I a s € r, Die Kamd:Etelug In d..jarEniscl'e! Malerei, rMon.tshcft€ ftlrKunstuhcsch:ftr, 1903,

42. Vid. niibov opis ('a slovqston mt€rij.ru) ! hdu: J, Polirl..lJlodnl a zdvErecft fotuL slorcnsLtdr pohed€t. - 'Nlrcdopistilstnik a.sk6l*tukir, inan. xx, kaha, t9t.

13. O\d. t ksnij. Le bljta je p'fttld r$ki knjit re.mi! daF,roji se &3ro upotrcbljaE b€z Po*btug o.lred€Ain Boue6@ 4 d'naa.mje upkb bajt , a n larodne pric€ u.'}ll. Pblro $ ord.md. so@ri o nebrito radti0h m@6 Loji su ba{ lajci srcj_3!6i i ba! u njoj lajiz..r€nijt, erc.Lli r.ni! je be nua.la tGrbti.n Lo b4r!, - ?riE. prd.

POETIKA KOMMZICIJB 203

dosta neoi€'lnivano poja'vljuje prvo lice (,ja() - madaple toga sam pddalac uopSte nije {Mimao ude{Ca u ra-dnji (to isto je u manjoj ili veCoj meri kaxakteristia-no i za zavrselke); to pojavljivanie pfiCaoca ot'i6no jena neki nadin vezano za raalnju, pa nakar i pdlitno

Uporedi, na p mer, najpopularniju fomru:l'n koiadolazi posle sredtroga kraja: ,I Ja Bam tamo bio, med--pivo pio, po bikotr'ima se lilo, n usta nc dilo(; ili: ,Apo srurtri njihovoj ostadoh ja, mudnac; a kad umrem,svakoj 6e pni{i biti k@ac" itd., itd.

Reklo bi se da re{enice ovalrvc v,rstc moraju darazlu5e svekollko prethod,no pri,povod&Jc i ironijorni uvodenj€m pnitaoca ("ja.), koji oalglod,Do nije mGgao da uzme uiet6a u mdnji (o6obito d(o .€ u pripovedanju govori o alalekim zemljama i davDim vre-meniina). Stvarno, medutiin, takve retenicc nc traau'5r1ju Fipovedanje, nego ga zavrsavajui one gtr potre-trne upravo kao kraj bajte koji je sadrzan u prela-zu sa unutarnje na spoljnju 'tadku gledista (od rhtolabajl(e ra sva]kodnevri iivot). (U vezi 6a prelasftorn nadrugi sistom doirivljavanja veoma je sinrptornati6no ikarakteristidno pojavljivanje dme u zav*eoima ovak-

Cisto kompozicionrim ciljevima more se objasdriti,na pr.imer, i to sto se drudo u biljina,rna ili bajka-ma obidno konstatuje sa,rno,na podetku pdpovedanja(ili novoga sitejnoga tel(sta). I doista, u fanfastilno.me sveftr biljire i bajke dudo, uopate uzev, aije 6ud.

44, Ni nilt mnj. LFlt€ristidnt tradiciofrlni pod€ci i a!.aeciDi a eph.olarni ltil, u totu su oni (b se pc€bno o&osi D pr€.pistu XvI[ - XIX v.) do tc llHe Elovli da mo8u da dod! u od.redenu prclivredlost e sadrtaj.m pisna.

I doisra, izdori na drcboj, uvr€de, prcbsD pGm i sl. obavczno s zw..v"Ju urtrenejn o lordanju i preda.os.i- (up. EatcijuD iaj obi&j a. P. sumrokova, koji je j.dno od svojih pisam ova.lo avrlto: ,S islFnim poSlovsj.m inm e.st da %n n buddpotohi slu3!, jd nelrlM m€tu d. burled tlaoljl slugr, nclo pGrb al4s b.tiji, ll€Ituda Stuto!.; vid.: rL Bts.rcxf,t,CFpar 3mnd f,HRe, 4,, 199, qp, 55.)

204 A. A. USPENSKI

no, nego zakonito. Sarna neobi6no€t &rda doie 6e kon-siatovati samo sa pozicije,koja je u naael,u spolj-nja u odnosu na pripoveda,nje (dok j€ sa unutaxnjetadke gl€dista 6udo porpu.no prirodno), i koja je uovene sluaaju moguCa samo ma podelku pfipovedanja.Ohda i kaxdkteristi6ni poteci uz sponinjanje duda ueposu; na plimor, u srpskim naxod,nim epskiin pes.

"Mili Bore. luda velikosal".,Pr sad auite. da varn audo kazcml.

i sl."Naveli smo pnimere iz na,rodne knjite\"nosti, ali

se na potpu,no isti princh moze naiii i u drugtun krji-Zer[liif,r vlslama. Tako j€, na pnimer, veoma obiCno -u najcazl'idilijim ,a,nrovima - pojavljiva,Dje prvoga li-ca pripovedaaevog (koga ranije rije bilo) na lcajupripovedalta. U dmgim se sluaajevLima pl'vo lic€ (pri-aalac) more da nalazi iskljuiivo na poaerku pripove,da,nja i nigde se vise ne sus,rede (kao primer vidi rna-kar Ledi Magbet Mcenskog okruga N. S. Lj€skova)"Reklo bi se da je ono onle potpuno suvisno; o0to 6tva-rno mema nikalkve veze sa caalrrajem pripoveda,nja,bud^rCi da le poLrebno jedino zamd okaba.

S druge slmne, potpuno ishr fuikciju moZe daobavlja i neoaeliivaino obmdanje na kraju drugomeliou, to jest &taocu, diju je piisutnost pnipovedanj€dotad po$,e ostaLiljalo po strafd. Uporedi, na prfuner,tadicionalno oblaiaalje p nou na zavrselku srednjo-v€kovne bdade (bar kod Vijona)..

Obradanje drugonne licu na kraiu pripovedanjakorirpozioiono je opravalano, i?meatu ctaloga, onala ka-da je sa,mo pnipoveda,nje dato ir prvorne licu. Ta&o po-javljivanj€ prvoga lica (pFi6aoca) u jednome sludaju i

.lt. Vid.: C, IO. B€irbAoB,qvAo D 6!^ee -,,Tpyr rc 3Frc.Bx crd{d , ry (v{. s. TfY, BU, 36), Tal'ty, dp, 153.

46. K.o Drimr iz evl@ ru*e !€iic dd., e p/dd, isru Fjavuu au!.tlu petu Novd. Ma.rcl€E yrrdr a ti s.d* riho...<

POETIKA KOMPoZICIJE 205

pojavljivanje d,rugoga lica (ditaoca) u &ugorne sltrtajuispurljava jednu te ish.r ulogu, jer pr€dstavlja spolj-nju tadku gl€di5ta (pozioiju stran posrnatrada) uodnosu na pri,povedamje; uz to se u ovim sludaje!{napd,poveda iz ra@lidi'te p€'rspektive.

Pojavljivanje u zavriecima pn/oga Llica (pridaote-log ,ja() s prarvom se mode oporditi 6a pojavljiva-njern u,metoikovog portreta na p€titeriji olika':|gkogadsla," sa pojavljilanj€rn konf€acijca'kraj rempe (ko-ji aesto slnbolizuje autola prtrovcdDja) i al. Istovrc,medlo, pojavljivanj€ dnugoga ic. (rdi 8lodao€ dli ai-taoca) u odreCleoim se sl,uaa.jevirna cndc uporediti safunlkcijom hom u a.nti6koj d6adl1i (bor [nole da sim-boli"uje poziciju gledaoca zarad,kogl r. fdrja odi-grava); ord€ se uopste moi€xno p@rrad n| potrebu,koja 6e desto u umetlidkoire prikaaivdrr, oi.da, dase fiksira gl€daoEeva pozicija, to jeet 6! ?orFbu zan€kirn apstrakinim subjektom sa aijc tadkc glodiStaopisane pojave dobijaju odr€deno 4laa€ojc (postriu

ftnkcija okvira se jo3 ociglednije iepoljava priprelasku na Israju pripovedanja od opisivmja u pav(>me licu na opisivanje u tr€i€m liou (vidi, na prl,mor,Kapetanoru /(der A. S. PuSki'na, gde se colo pripove-danje odvija u prvome liou - u irne P. A. crifljeva,ali je epilog dat u fune "izdavata", gde 6e o crinjevugiovoai u treiem liou). Uz to je austasfi,eno sto o 61rdm

47. Vid. frnij€, sr.. $-21.43. U id su pocledu kahlrrdisrirm pE*1idn. prAlila torornfionl. tG

ia * daju u .lddbmin pnruanicim t ftua.dij.. T,*o l. tu ro.rqrarijl pejzat:, Lo 5ro j€ p@mb,hphods posbjanj€ p.vq:aplar., koji oboguauje d! * r.koahile tatla gl€di&c subjckro.-posDarra&, i n. prvd je plau !6M pribada fisua a@td,toja se obitno s€at e srrde (bdi ged@ s nj.em b.r. g|edigb). V!- tti princip t m rb.in savt@ F kojim j. &rr pucl@a, U supblrd sru&ju priklzivanj. poc&je bedi.no i sffilm rinnDr..!| bud€ reiDt.r.sanino (t& !€upo.rdtjirc !a neronn lM p@icijm). U vei 3 .im mot6 sc EEri i na! u nandu nz.liCit dorivljaj 'ri& kojs je oaict.dm idnaUda t, r &trge st.ae,p.ide o stvarnim do8s.lrjir,: FsLdnji sld.j ?obuauF int€rcsowFi.r aini Elioo pozic'ju eubJekb lroji d.rc doiadaj. dorivljava

206 B. A. USPENSKI

pomenut'i,m sludajevima fulkciju okvira ispunjava Pre-laz od unutamje na spoljnju v,idnu Po?iciju.

Kada se govori o znacaju rokvira{ za prdjemurnelnitlkoga tdksta, moZe se navesti i karak'4erisiiaanefekat ,latnoga kraja., to jest pqvremeni ose6aj dase pr.ipov€ddrje za'vrlaMa, mada ono tr€ba i dalje dat€te. Moglo bi se pomisliti da ovaj efekat nasiaie on-da kada se na odgovarajudem mestu u,potlebi fornal-ni kompozici@ri postupak dkvim.. U fitrnskoj kome-diji efekat ,larnoga kraja" moie da nastane, na pri'mer, kad se poljarbe zarjubljeni koj,i sll se sastali dla-kon dugog rastaDka (jer se sarna sitrlacija )srecnoga,LTaja" more da shvati kao podtupak kojii daje okvi(;prfunethno u v€zi s tim da se sredan kraj shvata kaozauslavljanje mdnje - uporedi niZe o zaustavlja,njuiremena u fumkoiji okvira). U knjirevnome deftr efe-kat okvira mote da nastame pri naj,razliditi.jim prelazi-ma na spoljnju tadku g'l6di5ta, IroSotow ako ti prela-zi ni$r reverzib ,ni na osno\iu same pr,irode sirea; naprim€r, ako pwine prete,,ni nosilac autorove tadkegledisla. (Prerna tome, pogibija glavnoga jrunarka -nosioca au,torove tadke glodi&a - priroatno se doziv-ljava, u nat€ru, kao znak zavrSetka celosa dela.)

trsta&nuta se pojava - to jest $nenjiverje spolj.nje i unutamje tadke gledrista u funkcji,okvira{ -mote plaliti na svim nivoima urmetnidkoga dela.

Tako se na psiholoSkome planu veoara tes-to, pre nego &o arutor pdlwati (psiholo6ku) tai&ugledi&a reke liilllosti, na podeiku dela daje pogled natu liamost sa taaike gledilta stanog pos[natrada. Ovdepo6toje mnogob,rojdli primelli. Vidi, na Fimer, pote-lak BunjLinove Wite Grcmatika liabari: 'N€ki Iv-I j e v pulovao jednom potetkom jurla u svoj daleki oknug(. Neposre&rc posle te redenrice ('u kojoj s€ lvljcvopisuje kao odigledno nepoznat dovek) Ivljev ved po-staje nNilac an{omve tadke glediSta, to jest po'tankose opisuju njegove misli i osedanja, i uopdte se ceosvot predstavlja po$edstvom njegovoga doZi'r,1jaja. Kaoda pozioije stranoga posmatrata nije ni&ad Bi bilol

IOETItrA KOMPOZICIJE 2fi

rni rna dju zaboraeljamo isto onalko kao sto zabomr-lja,ino na ra,m kada gledanno sl;rkaxlko d6lo. JoS upad"ljiviji mo:e da bude prelaz sa umrta,mje na spoljnjuaqtorcvu poziciju na &raju prirpovedanja - kada de-laljno opisivanje 6eda,nja lidnosti neot€kiva,no 6dne-njuje opis te li6ncsti sa p@icije strarDga posmatrata,kao da s njom nftada nisrno bili upounati (oporedi, naprimer, zavriotak poznate pride Dr€rla Irndona ,l.r'bar za Ziwt ).

Formn isari se princip izvaddno fargovelno is-poljava na pla,nu p r o s t o r o Gv r a m c n s k e lGrak.tenistjrke. Na plalr}u saine {rro6tomc *sraktsrigtike ov.de je simptomatidno, na p mer, 5to !e pni uokr,iriva-nju pripovedanja Lrpotlebljarva prFrorna pozioija saprilidno Sirok n vidoknugon, l@ja Jelo potr,\rduje dase radi o pozioiji 6a koje gleda poornat a ernellcn izvan radmje (kakva je bila u tadki glodtlta 'ptiaje per'spektived, ,neme scene" itd.).

Na planu vremeodke kararkteri,stike niie niSta ma-nje sinptomatid,na Wotreba, na poaetku pntpovedanja,retrospektir.ne tadke gledista, koju zatim smenjuje si01-hrona tadka gledi5ta. I doista, delo dosta aesto zapo,6inje na,sovestajem rasplera istorije i(cja joi flije po-dela, to jest opisom sa tadke gledi&a &oja je o nadc-lu spoljnja u odnosu na samo delo, pogl€don iz bu-dmdnosti s obzircm na urnutamje lroine dotianoga dela.Zatim pnipovedai mote da preale na unutarnju (s ob.zirom na delo) tadbr gledilta, preuaevsi, na primer,tadku gledista neke lidnosJti, sa kardkt€ristitnim za tulidnost ogra0idenim znanjem o onome ito de kasrijebfi, - i mi zabomvlja,mo na to da je cela istorija bi'la unapred rcgena, sto narn je bilo nagoveat€Do.

Takav je poaetak rasprostrarlj€n u knjizevoostinajrazlididijih epoha: rako zapodinje, por€d ostalog, ilewndelie po Zr*i (vidi obradelje Teof,ilu).

Na isti talGv naiin u epilogu sixlrtrlu tadku gle-dGta, koja je v€Eana za neku ,li6no6t, moze da zameniweobuhvatna tadka gleditra (na vremenckme planu).Uporedi, takoile, karaliteristi&rc ubrzavanj€ (zgulnja-

208

venje) rrernedra u opilogu,e koje je u vezi sa airo&funfiemonskim obuhvatom koji trori zavrdetak p pov€'dania.

D6ugi postupak kojLirn se ostvaruje zavrsetan( ies-t e p o t p u n o z a u s t a v l j a n j e v r e m e n a . D . S . L i -haaov {i vezi s tim pige da }se bajka za\rrsava kon.slatacijom o 'prestadku' dogadanja: blagostanjem, 6inr-iu, wadbom, gozborn.. . Zavrina sreca - to je krajvr€meDa bajlrc{.r

Na potpuno isti nadin,i statiaan zau:a€tak Cogo-ljfj.roBa Reizora oznadava zaustavljanje iromena -prcbtrattrrje svih u poze - koje obavlja fulkoiju ok-vira. S tim se podudara i dzlazak Gmdonaieloika izgranica sceoskoga prodiora - njegovo obradarnje gle-daodma ('Kodne se podssnevate?d ), koji za nj€ga do-tad nisd postoja,li tokom cele radnje." Moglo bi 6e re-6i da u pGlednjem slutaju dolazi do ,karakteristi€trrcga prelas,ka iz prostora &oj,i je s obzirom na radnjuunrtamji u prctor kojd je s obzirom na oju spoljan.

Gogoljevo zaustavljanje vrernsna sa l<araktenstja-nim preobradanjem lii.nosti u dkamonjene poze, pleo-brada radnj,u u sliku, a Zi{e ljude - u trutke." (Upo-reali u vezi s tim tradicitrrarlno kinesko pozori&e, ukome na kraji.r akta glurnci za,miru u posebdroj pozi- tivoj slici.)

Takva fi,ksaoija vremena na poletd(u pnipove-danja deslo se ostvaq:uje upotrebom perfekalskoga ob-

49. vid. o ronc: A. c.r\'x aq eB, IIorEq ApeBflepve(oft ^rrcpar!-!d, op.2l3; u srpskohr, prevld! lsbg dela $r,256,

50. r s t o, nr. 232-:33, a u prevodu str. 271.

cpaHcre B n!@e foo i, crp, 12, dpr!. 9.Obm&nje glcdaenba, *oje $bom daL* izlazh t Er.nie

snskoe. !rc*ora, l,o fomarni auadak a6ro se s6r.ae u pozcd!!u. Dovoljno je pod*!i.i m kbj Nedor8ros D, I. FdvlzlF: rc.aai@ Stdodnntm, loji lotraje m gdu ?m<akm, 'Bvo zle fr-rart d6.ojni plodovik ntje, dabqne, lolito upudem lianodi@ roDe'dij€ lolito sledaltslu,

52. O zmaaju plD.iab ruhb za Corolja !id,: B. B. ttrnruy., ro.rer, .t,. 1924; o maalju slilaBlE za Cogolja vid. .a!€deno .l€lo J.

POETIKA I(OMPOZICIJE 209

lika glagola nosvrsenoga vida (tod glagola govore-nja)." Uporedi, na primer, ekspozioiju TolstojevosRata i t1ita, u kome autoroya uvodenja u dijalog AnePavlorr'ne Serer sa knezom Vasilijem zapoaiatjq upo-txeborrn obl;ka nesusenoaa vida (,Eovorila je... AnaPavlovna.. .a. . ,odsovar""

j " . . . . q. : koj i ut le.) . koj ' rubrzo smenhje oblik svrS€6o8a $jdai isLo je i na ponetku Gosoljevosa Tarusa Bulib. (vidi Buljbin dijalogsa renom) i sl.

I6ta.knuti princip obrarovanja okvira umemi6kqgadela moze se konstatovat i i na frazeoloskomeplanu. Tarko u analizi Gogoljevih yud€ri na salalu kraiDitiarii<e C. A. Gukovski dolari do zduJ]trdka da ,RudiParnjko kao nosilac govora i kao lik4dra iatezava iztdksra gotovo odmah posle frredgo!'ora I a.oma relkose pojavljuje razgov€tno, personalno, zaPtiro deospor'no se pojavljuj€ sarno u uvodu t Veee uatl lrana Ku-pale, u predgovolu drugej knjizi zbomita, u uvdu uItuna Fjodorot'iza Sponiku i, najz€d�, na sarnorne kra-ju zbornika, gde je u 0aa,ninu kazivdrja 'ob!"ad€n' spi-6ak Sta,rnparskih greiaka. >Prema tome", zakuu&je G.A. Gu.kovski, "Rudi Pa,njko obrazuje sam okvt nji-ge, a u sarn telist pripovedaka me unosi svoj lik..r Uz10 je kararkte.risliino i sledeCe: Rudi Parnjko uokviru,euopste celu knjist Veteri na sataiu krai Dikanjke,pojavljujudi se samo sporadidno u poaetku pojed.inihpdpoveda.ka, ali se na podetku tih pripovedatka mozeda upotrebi tadka gl€dista drugoga priaaoca - romannibno{eodrcilenoga poete" (koju posle toga vedsmenjuje unLrtamja ta6ka gledista u odrosu na pnipo.vedanje). Drusaiije rea€no, u pitanju je hij€rarhijaokvinnoga obrubljivanja - okvturi u okvirima (vidi po-lalnje o torne kasnije).

Takav se pnincip mote konstatovati u najrazliiditi-jim aspektima opozicije ,spoljnje( ri ,unu,tarnje( au-torove pozicije na f!:azeoloSkome plamu.

53. O odcdahjlaen zna&nj! orcB. oblika d. nnije, nr. l0? 109.

5 5 . v i d . i s t o , s t r , o .

l3

2to B, I. US?8NSIq

I na kraju, Davod€o1i se princip more pra,titi i Dap l a o u i d e o l o S k o g a v r e d ( r o v a n j a . U p r a v o s eu tom srnrislu, izm€alu ostaloga, moglr da shvate zapa-terja M. M. Bahtin o ,uslovno-kniiielnome, sloeno--monoloakome kraju. i'omana F. M. Dostoje\.Bko€, o,svoje'\.nsrnorn kdfii&tu izmedu urrurtaftrje nedol,fieno'sti junaka i djjalloEa i spoljnje... za,rsenosti s\*o�g;pojedina6nog rcmmaa'.

SASTAVIJEN UMETNICKI TEKST

Prjrkazali srno op8ti dudaj kada se okvini celogadela obxazujru porno6r smenjiva,nja unutamje i spolj-nje autorove pouicije, AIi 6e navedeni pnincip ne od'no6i sarno na wekoliko pnipovedanje u cetrini uzeto,nego more i na pojedine xrjegove odlornke koji u svo.joj uklpalosti i dine delo. Dnugadije reieno, delo semoze raspadati na ceo niz relati!.no zatvorenih nriLkroopisa, a svaki je od njih posetno organizovan po isto"me prinoipu po kome i celo delo, to jest jna svojuu,mrtar[lju kompoziciju (i, prema tome, svoje po6ebneokvile).

Ved snlo, na primer, istakli - za svekoliko p po'veclanie u celixj uzeto - posDupalk fiksaoije vremenakoji je kardkterirstitan za obeletavanje okvira i kojise ispoljava u upotrebi ot ika ne$'rSenoga vida (hodglagola govorenja). Ali taj dsti poshrp€ik autoo: moZeda upoEebi da bi Ddki odlomak Fripovedanja dzdvo-jio kao samosta.lan tehst, to jest da bi kompozicionoofomnio (obrurbio) ndki deo pripovedanja. Kao pntnermore da po6luzi ona scena za stolom kod Rostoriih uRatu i mitu kada mala Natasa ra zatikivanie u mi-s$tvu gostiju pita Sta 6e biti kao slatkia:

- Evo da De sDes upitat i , - govorio je mal ibrat Natasi - wo dr na sherl

-- Upitacu - odeovarala je Natasa.

56, vid.: M. M. E ! : r ! E, [po6.t trH @mn Aat@ore, dp. 5L56j u srlstobv, prcvodu isr.g tt L lrr. 96--9.

POETIKA KOMPOZICI'E 2ll

Kasnij€ se u opisu - kao i rarnije - upotrebljarvajusanno glagoli svrsenoga vida:

. - Mama! - odjeknuo je preko celosa srola

Tako i ka$lije u c€l,oj 6ceati; oblik nosvndenoga vidapojavljuje se, ipalk, jos jetu@r - i to upravo n akraju opiss dotitoe scedei

- zbilia, kakav? Kalav, Mrrla ltDttrijevna? -sotovo je vikala Natala. - Hodu & znamt (Tor-stoj, r. Ix, str 78-79; Rat ',nb, t.I, str. 103-lof).

Uporcdi, ta&otle, kardkteristi&b za8tavudrje vr€me.na na kraju o,pisa Andrejsvog tvota na 5dh:

- M o n c h e r , - d e s a v a l o s € d a m u k a r ekneginia Marija ulaze(i u lakvome rr€lutlu u ni€eoru sobu - Nikoluska De moze daDas u Scrnju; vrlo-jehladno.

- Moo da

- Da je roplo. - odgovarao bi u takuim rrenucima knez Ardftj veoma suvo svojoj s€srri - onbi polao samo u kosulii... A tneciniica Marila Dis-lila bi u takvim prilikaro kaFo inuskarct

" Dosra iu

hLadni od umnoga iada (r. X, str. t59; r, L srr.6i0-671).

O\.de upotreblj€ni glagol8ki oblici (koji ioa6e imajlrzna!€nje uaestale rad,nje) i"mr-avaju pdlovljdvqit (ne.jednokra4nos,t) €Fisivane scerie u toku col a wernen-skoga p€rioda, i tako i,sti6r njefir tipidnolt. Kao davreme p$i tome prestaje da postoji, bududi da nij€prilazano u vidu ra&rje koja se $rkcesivno razv;ja,nego u vidu cikli&roga ponavljanja je&rcg istog. Upo-rodi ono lLo je raoije redeno o zaustatljaniu wernenakao o postupl$r za obrazovamje zavrseika celovitogaprhovedanja.

Ta&va pamlela meah.l kompoziciooom trga_nrizaci-jom d€la u celini uzotog ri od.ganizacijqn alekoga rela-tivno zatloreooga prbovednog odlomka zapaZa se i ucrugun aspe&txma,

13.

2t2 B. A. USPENSKI

Na frazeololkorne planru to pre svega utide na izbor naziva. Vidi, na primer, plvu reaeoiou XXIV gla've tredeg dela drug€ knjige fuita i mira.

lspila dje tilo i nilom sij< objavljeno da se Bol-konskr vei ' io s Narasom; to re zablev@ knez An_dr€j ( i . x, srr ,22E; r . I , str .760);

poste toga gpvori se samo o >krlezu An&eju"; lsto la_ko se @ oazi1la i u prothodnoj glavi. Savr.ieno j€ jas-ao da je ovaj jedDokratan prelaz na spoljnju poziciju(koji se iaaia,va u nazivatrju kneza Andr€ja ,Bolkon'skir) potrebm autoru jdrino da bi oznadio okvire ncvoga pripovedDoga odl@ka.

U torn se sllop,u mogu da ra"umeju r oni prirne.ri srnedrjivadrja unutarnje r spoljljc aulurove pozicijco kojima je ranije govoreno (smenjivanje nuskoga ifEratrc skoga Sovora u Rd,r. i fiiru i'td.). Na atraloganse nadin mogu intelpretirati taznoliki sludajevi kadase pdtaocev glas pojavj u sredrii,i pripovedarja.

Na psiholoskome se planu isni prircip ispoljava uvec isticanome poslupkiu smenjivaoja spoljnje i trftu-rarnje psitoloile laoke gledisLa, kada oplsila"oju mivli i oseda,nja nekoga juna,ka (to jest upohebi nj€govepsihotoske ta6ke Cledilta) prethodi ,njeeiovo objektiv-no opisivanje (u kome se i..lpolrebljava neka druga ta-dka gledista). U oredi, aa pnBer, scenu tada raljeDiknez A,ndrej leri na polju pos,le bitke kod.Austerlica.Prikazivanju njeaovoga d,ugeurog stanja, kome je po-svei@a cela glava, pretbodi ehspozicija koja ga poka-zuje sa spoljoje tai.ke gledjsta:

Knez Andrej Bolkonski leZao je m pracanskodrbrdu, na onom istom mestu ade j€ pao s motkom odzastave u nd(dm; krv mu je tekla, a on je, ne ha-iuCi nj sam za lo, jeeao !iho. tuzno, kao dele (I. IXsrr. 355; t. L str.459).

(Posle te uvodne rctenic€ sve Sto se zbfua daje se po_sr€dstv&n junakovog dorivljaja.) Tako isto o'pj, Pje-rovoga unutarnjeg slanja na nudku u engles,kome klu_

POETIKA KOMPOZICIJE

bu Frethodi ekspozicija koja ga poka.zuje sa spoljnjeta6ke gl€drista: ,...oni 5to su ga izbliZe poznava,li vi-delr i su da se dogodi la. . . prom€na., " Izgledaloj e da ne vidi niti duje Sta se dogada oko njega, negoda miali samo o jodnom...r (t. X, str. 2l; t. I,sDr. 490).

Katkad se u ovoj tunkciji pojavljuje nodija u,nu-tannja tadka gledista. Na primcr, scerra u htdi starcga grofa Bezuhova na samrti u Ratu i miru data je,uglavnorn. posr€dstvom Pj€rovog dodvljaja, ali na aa-mome poaelku ove scsDe, ptre nogo !c prcalc na prika-zivanje tog dorMjaja, jednom sc upudujc na dozivljajA. M. Drubeoke: , tura Mihaj lovtra . . .uvcr i la seda on spava...", a ved noposredno u dcdoCoj ftCeni-ci: "Pjer se prcnu. .'. i p omi sl i. . .. (t.IX, str. 9l-92; t. I, str. 120). Prerna tome, ovdc otnb ne obm-zuje sp,oljnja, n€o unMrtamja ta6lc glcdSta (A. M.DFubecke), ali ta uDuta!:nja tadka gledista (uFdivanjena nediji dofivtjaj) autoru nije potrebna sama po se-bi, nego samo utoliko sto j€ spoljnja u odnoer ira Pje-m, kojd se u dotidnoj sceni poja.i"ljuje ka,o clfrtra,lnafigura u pripovedanju. I mi samim tr.rn s pravorn meZemo smalrati da i u ovakvim sludajerima okvir ob-razuje prelaz od spoljnje na unula[.nj'u tadhu glodi*ta.

Dalkle, zajednidki se tekst celor7itoga pnipo4'edarnjamore postepeno da mspada na urkupiost sve manjih imaniih mi,kroopisa. a svati je od njih organizovan poi€dnom istom principu (to jest 'ima zasebn€ okvirekoje ounadava smena spoljnje i unutamje arutoroveItozicije).'

Istakli bismo da se isti prinaip zapara,i u orga,nizaoiji prostora u al,orenesansnome sli,karstqr (koje

57. Naponinjem.ra smo u vai sa o.canizaijon vrenem vcc isri.rtitaka! prjncip Drilikon nmatmnj! toea prcblena u rrca.j stivi:

note pfcdsravitj u du odehih (dkkrcinih) s.ena,a sraka s od njih dajc s bite gl€di3ra sinhbnosa pcnathta iodlikujc se svojin poebnjn nikmvEnenon (vid. str. 105). oajated-no je da se ! oin sluiajsim *ada su rrcnor ili lrene pledslav,lj€ni u vidu dtskrctnih o.jse.a*a - okviri poj.vljuju na spoju ,ods.teka, obelezamjuai p.elaz ihed{ njih.

214 B. A, USPENSKT

se toristi taekom gledista ,onuta!:dljega( gledaoca)."Zajedniirki Fostff sljlka${{oga dela raspacla €e ovdena uhupnost dis,kretnih mikroopisa, a svaki je od njillorganizovdr ra isu nadjn na koji i prikazani prostoru celinri, to jert ima svoj pnri pla'l, koji odgovara vi-dnoj pozioiji spoljarjeg posmalrada (gledaoca slikamkoga dela), dok je sam mikroproolo,r orSanizovdr uzupotrebu poziaije uruta,rnjeg posrnartmla (gledaoca pri-kazanoga prostora koji se nala"i u sa,mome tom pro-stonr). Na to upudujo, oa pdrner, kamkteristidna $ne-njivanja oblika perspefttive pojatane konverg€ncije ioblika ob0:rlute pernpektive (kako je vei reaeno, pr','ise poja,vljdju, uopste uzev, na periferiji slike, dok sesarna sli&a organianjc - uz urpotrebu unutarnj€ gleda-odeve pozicije - u cistem r ohmu,te perspektive); slne-njivanje zatarffijenih i osvotljenih povriina (ako jedat unutat:djd izvor svetlosti, 3to je kaq:akteristi':no zaovaj slikesLi sistem, zatanrdjenje se pojavljuje, uop-&e 1eev, na perifeniji sli&e) i sl. Do navedenih sme.njLivanja rnoze pri torne da dode kako po horizontaliili ,t,ertikali, tako i u dltlini sLikarsko9 dela, dajuiisamitrn tim prostomome sistemr drevne slike ftarakte.ristidan sl,ojevit kararlater, Ta slojevitost pro6tor.a u6tarome Clikarskome sistemu jasno se o,belodanjujekako u takozvanim ,ikonskim breruljcima{ - tmdi-cionalnome pejzaiu slikarckoga dda - tako i, poredostalog, u preseaenim slikama andeGkih figura, nebe-skih videla i sl., kada je jedan deo sl,ike sakriven izacledec€ga prostomog sloja.e

U stvari, kad je knjrizer.nost u pitanju, naved€nesluiajeve udrutivanja sitnijih tekstova (mi&roopisa) u58, Vi.l.: /\. O. 'I( c r ! s, tuur xl4r{c{oo rpor3*A€ur- - Tsj jo

!iDo! u mjshcmalirnijd oblikn asrupljh, Ir@mo, u st Dj egi-lalstoj m.tncti, U!. pn}zirmj. !rcsron dd. u lidu ntzoE keji 3u j€da' izmd drusoea Fsi.vtj6i.

59. Vid.: .|.O.X..ao, JbNi xsMrcHor trloheerrr, crp,3.l_35.Up.: ,{. O. X.rdH, HercrolbE npGrlad8exs* OopM' B ape-q4rydot Mr. - ,apee€prtu xcryd@. xvII e ; n.O. X€ rxE,,,rli@rc repru'. tlparpa!@{Hc!p.{dn& @s-

,,TpiAr ro 3H.ko!dr ad?Ia', tI (v{ @. TIv, EM- 13r).

FoEIIKA KOMPOZICIJE 215

zajodnidki telst celovitoga pnipovedanja mozemo dap o s m a i l r a m o k a o p r i p o v e t k u u p r i p o v e c i . UDajoaiglednijem i tririjalnom slMaj! oraj \e princippojavtjuje u obllku umetnutih novela, uokvirene pri-povetke itd., itd.; u tom je s,htaju sm€niivanje priaa-laca u d€lu dato el0splicifiro, i litalac je potpuno we-stan gra,riica ihnedu pojedrfuth novela. U drugqme slu-aaju - koji srno rnalopre mzmotnili - pojedini sumihoopisi ooiga]Ilski s4opljeni u dclo toje ih objedinju-je; ovde je prornena p0:iaaoaevc @oije sk!:ivena odtitaoca, i gr:anice izmeafu odgomralrdh odlomaka tdk-sta zapazaju se samo kao unrula rjt tornp@icioni po.stu,pci organizaoije svakoga pojedinaAbg odlomka, tojest tao posebni dkviini( ('koji kanda o,braauju unu-tamje Savove dela). Znadajno je da jc u poslednjemsluaaju to stapanje n e ra! dl an jri vo, to Jcr! delo sesano po sebi ne ra,spada na sastame dolove.

Primetimo, uz to, da ie,rnoguda i slor@a kompo.zicija, kada se pri lakvorne stapaniu mzliaitd mikro.opisi jedan na dmugi slaiu, to jest urtlultarnji &ornpozi-ci.{i okviri na jed,nome oi1,ou (reci,mo, dla frazeolos-kome planu) ne podrudamju se sa okvirima toii se is-potjavaju na dnugome nivou ([ta primer, na plarto pro-storncvremendke kara,kt€ristike). Ra,zumljLivo je sto scpd tal$oj orgarnizaciji tdksta pripovedanje nikat(o nemoZe da ra5dlani nla sasrtaure r rlffoopise, mada seovi posledDji mogu konstarovari u njegovsne sasrarui na ne,korne od nivoa. Dok se u slucaiu urnelnulihnovela granice sagta\rxrih novela, r:azume se, pod,udara-ju na svim nivoima.

Tako isto, na pr imer, govor u govoru moteda bude predstavl ien u obJiku upravnoga govo-ra koji je umetnu u veoi odlmak,tdksta (ovde Do.stoji dsti prinoip orSanizacjje 4elqsLa &ao i u stuc;juumetfir0ih novela), ili se pak moze organdki da stopisa t€kstoln koji ga ujedinjiuje, kao u slulap nepra.v o g a u p r a v n o g g o v o r a .

Sa$ irD analoglo tome mozemo uzeti da u likov-noj umetnosti imamo posia 6a slLikosr u slici. U

2t6 B. A. USPENSKI

nairr iv i ia lni iem obl iku ie Iakva hi ierarbi jska organiza-.ii a.i" ona" kade se nr slikarskiime delu slika sli-kirsko delo (a takode i pri udruzivanju ividnih slikana ikoni. fresala u zidnom slikarstvu i sl.).

U isto vreme se slojevita orsanizacija prostora usrednjovekovnome ,ilopjsu moze da postnatra kao slu-aaj kada se zas€bne slike, koje tvo4e zasebne mlkm'prcotore, oryanslr i (neraSi lani ivo) stapaj i r ujed-no u zaiednidkom€ prostof1] koji je na slikaNkonedelu prikazan, - tako da se Srarice mealu sastaurimmikroprostorima zaparaj'u samo kao unutamji kom-pozicioni okviri.

,Slika r slici. (i uopsie - "delo u delu.) tnozese upotrebiti u specijalnoj kornpozicionoj fuilkoiji, alito aemo pitanje razmotriti u slededem (deliku.

NEKI PRINCIPI SLIKANJA "FONA.

Ako zajedni{ki prostor slikarskoga dela posmatra'mo kao da ie sastavljen iz skupa zasetnih Prustora,onda se moze istaCi jo! jedma okolnost tarakeniotid-na za slarD slikarstvo: razlidili sastaldli prostori o\,des€ na razlidite nadine mogu orgamizovati zavisno odnjihovoga mesta i fudkoije u slic,i, to jest mogu setumaaiti u raznim umetni{ikim sistemima (potainjava'juii se adekvatno za svaki siBtom specifidnim prinai-pirna orga,nizacije)-

U vezi s tim istakli bismo da se fon u srodnjo-vokolnom slikarstw daje u drugadijern u.rn€tldilaomesisternu nego figure na prednjern pla,n,L. Ponekad se,na primer, fon, za mzl1ku od figura Pr€dnjega plana,daje iz ,ptitje perspektive(.

Ovde je moguca direktna paralela sa kompozicijom knjiievnoga d€la. I kao sto fon {r sli,kanskome de-lu more da kontlastim sa figtrlama predLnjoga plana,bududi da je dat sa prinoipijel,no d,r,uge tadke gledis-ta, a naime sa tadke glediSta koja je znatno vise pcdig1uta, - lako isto i u knjizevnome delu, kao lto

FOETI(A KOMPOZICIJE 217

smo vei istakli (str. 95), sveobuhvatan opis sa dovolj-no podi$ute vid,ne pozicije tnoie kompoziciono dastoji nasuprot detaljoijsm opisu sa drugih, specijalnijih tadaka gled,ista. Kararkteristidno ie gto se i u jed-nome i u dnusome slu&ju tadka glediSta "ptitie per-spektile( pojavljuje na p€riferiji slike."

Takoate se mole istadi i kaekteristi&n postupakkomhinovanja ,perspsklivn aa. (to jesl organizo\anogpo pravilima klasitne lineame pe!'spektive) i 'neper-spektivnoga( slikanja zarad $rFotrtavljanja razliditihplarova u slikars.kome delu"; na Fimcr, kada plosnadekorativnost fona (slikarroga po pravilirna linearneperspektive) sXoji na.suprot trodimonzidDlnosti figurana pred,njern planu - 5to se moze upoaoditi sa efek-tom kombinovadrja tvih glunnaca oa foDu d€koracije.^'Uporedi, takode, destu suprotnost iznedu lakdritnos-ti gesta i opate frontalnosti slike na prodnjom planuslirkarskoga dela i izvesnih elemenata baioka u slika'nju figura na njegovome fonu ( o jest figura koj€imaju uloeu ,statista( ).6

U renesansnoj eposi opsti slikani prostor aesto seorganizuje kao prikazh?,nje nekoliko mikroprostora, a

tO. Fon naravno, '.ipada zapravo perile.iji slikc d. o tomc l€sni

61. S tim u ldi ka6*t*isttdno je prikazihnj€ 6@ij.h u obllku rrc$&msa zdanF s urronjenin pEtujin zidon (u xvll !rk! uRusiji, u xrrr - xlv - u rialiji), prj ceDu * lnubtuji r3n:d ob.a i l u j c pe rsp . l t i vno i v i d . : 6 . B . Mrxa i l r oBck t rd , 6 l i l t yp !

rzr), i l(@ d3 iime pred'avrF $ojersno

6:, U vai s rim sc nDtdro pozvatina ra su*arsrvo kvar.,aunJ rrrJktrisricno slibnie obnatenoga nodela (tu pr.dnjen olanu \likr'sro-

€a dela) m rontr afhirekromke d.koracije toja sc inrerrretna n sisrcdu lnrnrn. perspektivc.

63. S 1im * note dor'en, u vezu i tinjoicr lronma obkruiu Imntahro, dok se lru&tuzrEln. !xr!u 'la drju izp r c r i l a { v j d . : E . A Ycnencx !n , ( c { . r ek . nc'ur D pvc.rotl skorcmcn. - ,,Tpyu .o 3mkorrM .trcrcMaM', Il( v c .3d . T rY , Buq , l 3 l ) ; B . A . Us !ensk i , O sen io t i c i i kon(ukrjuaao u oEj zbomit).

218 B. A. US?ENSKI

svaki od njih, bu&rci da je organizovan po zakonito6"tima ceDtlalne penspdktive, ima saimo6tabru perspekti.vini orgamizaciju (to jest svoju posebnu liniju horizon-ta).' Pxi tome se prostor na zadnjem plannl ohublj!-je u vid,u otvo,ra za vrata ili prozorgkoga ra,ma i sl.* to jest ima svoje zasebne 'okvfte( (vidi ono sto jeranije refeDo o sl,urenju istim postupoirna pri ozra.Cavamju okvira u vezi sa kan€,kteristidnim shvata0rjemslirkarskoga ddla poole renesarEe kao "pogled krozprozor""). U slika,rskqne d€tru moie da po€toji i ne-koliko ta&'vih sukceshrlo slikalnih p,rcstonnih slojeva(a sr6hi od njih ima posebne ok/ire i 'posebnu per-spektiuru pozicijo)."

Tdko se veomd aeato s,irkanje fona u slikalskqnedelu moZe da shvati tao s\,ojevrsno sliilcarsko de-lo u sl , ika16&ome delu, to jest kao samostalnaslika koja je orSanizovana po wojinn posebnim zakcnitosdma. Pri lorne se slikamje fona u vecoj meni ncgo slikarnje figura na pred,njern planu pot6injar€ dis-to ddkoratimirn zadacima"'; moglo bi se r€Ci da se ov.

64. riniF horianla odr.dqje se k o linija .a toioj s sustiau pahleld.linije pri !.Bp€*livnom sli*aniu.

s1i Bori&lijde aksdrrii, platm Jos unKr€vea i sl. Vid, p6&tu MaA.n! s deebh i apostolonTMoa n j-stora iz cbsenaltu (oG rl*a mFton jz css8mim ndiva 3e IMaloa! . dtubrca i 4tunobn ronan),

6?. Tnne e nore objasnni inter€santna okolnost da se rri sitanju lo.a- i uopale na p.rif.rijl slikarskoga dela - u srarone snks.stu a6slo pojavljuju elenFnri rs4nictosa sistem koji je u erolucjorcnpoele{tu npredniji od sist @ toji * primsjlj. u sli}anju !red..jcs pl,m (vid.: M. Schapi ro, Style. -,Antrepolosy Tod.y. AnEnct.lopedic Inrcntoryi, Chiecp, 1953, r.293). Dngl.ije r€leno, !slik.nju fdE i ep{re figlra koje a sno slitarsko delo imju po-notDi zmcaj - mtnik mote da pretiae svoje vl€nq blro * romor€ da orulnizuj€ ro zakonitonim €entrahe (lioahe) rEspekli!e, prena principioa hroka (sa za nj4a tipianim ratursina i izrat j-noD minitoD) i sl. - tr rene lada doti&i um€tnicki ristln lolniie dobio d@iEnho

I rbilj. $ obli.i ml6ln perspettirc i oblici b'rcka onjo'lisJi bal m sFljnjeg detraca i neFsredno avie od prclo.ne ivtmosk pozicije o{xa posl€dnjeg (oru.h i n€izt€ld $bjeklivi.

X)ETIXA KOMPOAd'E , t o

de desto ne slika 6am svet, nego ddkmaoija toga s"ve-ta, to j€st nije Fredstavljena sama sliil€, r€go sli&a reslike.

To je pov€zdro sa lfurienicom da je slikanje fonakoje pripada periferiji ol,ikarskoga dela, orijenti-sa,no na spoljoju vidnu poziciJu (to jesi pozioiju 6rtxa-nog podmanraa.a), ddk je slitanjc prodnjega plana od,jenDjsano u do,reoresansaldnc afirka$tvu na pozjcijuu.nuta,mjega glodaoca, koji je zamiuj€cr u cent$ sli-karcrkoga dela (vidi o toine ranijc). U vaoi s tvdnjomda se fon u srtatone slirkarst\ t nlJc aldlao ca u,nutar-nje, nego sa spoljnje tadke elod!,nia, moLmo se po,rvati tra taralte rstiiam naain prikarluDja enterijerana rirskim lkomama, gde se zdanje u tdnc s€ radnjad€6ava ri koje, Fr6ma tome, shrZi kao 6dr za rtu rad-nju - slj,ka sa sl]oje spoljnje, a nc.a udltarrnj€

O jedinstv€nim posh.lpcima slikaqja idla i okviradela vidi, takoae, ka$fije.

zd rak* slik )j u 'sto !r€m. jc lrirbddo :b rgkw onjob.rjr irc.ba oaekir.ti bal na periferlji slilarsk.ga deL.

u vdi s riE istak,i bismo da so btdtbdi c.n.rrrn. D.rsnck.dsb daEo (po 3!oj prilici od v v. prc n. . ), ili

sc njihova lrim.da ograni&Ela m 'Fltidne zldatt.r on. ru F presv.rn lrlmdjiale z sljkmje p@oris'ih d.koreda Gimrtodaridnol. da l€ rdo dlrid. cent.d,e p€rspektile u 6t rel cr.rol bito ulei s pozqiaDoE iLtoocionom uneholau - 'skcnwdijon, vid.:n .A .onop .HcRs I , O6pa d r €p .nedma . - , , Toy^d no 3Ha@dr odd'!, rlr (Vq. s. 1r!, bm. 193),6p. 335-336. H. AO^arrr€p, Icy$q?a r BcKymo ABvpew,/t. - M., 1953, c.p. 175-176, gd. e p.Bpeknvm slllo na jcdnom3m4*om kuhlnjskom kalupu do6{ti u va upmo sa litrjenicon& je b slila pripadala rrisenjenoj undn6ii.

Im Gnda a !relpos.avku da je ! rer.s.nsnoj erohi princ.B (Htraln€ p..sFrtiv. u slilarsrn u roa.ltu ito bto bila u kzis loturist m (talva se rca lore*ad istiae, na pri@, kld su u ])i'hju Irodi pejat) vld, o svmu lto jc F!.no: 6. A. vcneHc-M n. K '@qonllm %Fn ^!.rx€ii xr'dc" (E ta. dars kF.: . O, ,I(.r, r, '3E( xsEmcoD npomENxss). crp.l0-rl.

63, Vid, olm: E. A. V c n e r . ( ! l,, k d.r*€ nepeeqx tuo6paxc.!E D pyqo* ftoFmq, dp. 2-5.1.

220 B. A. USPENSKI

Orde se mo;emo poavati, na p0:imer, na oiiSled,nodekoraciori fon u Dotorbm slikarstvu (tako A. Benoa,araliziraiu6i zavisnost Dotovog pejzaZa od misteriiskih ddkoracija, govori o ,rekvizilnim. lkudicama, o'stenarna koje naliae na kulise, koje su rarr'ne, kao iz*artona i?rezan€"") ili na metode rada Tintoreta dli ElGreka, koji su organizova,li fon tako 5to su na plafonlelali voatane figurice - i samrim d,m nisu slikali sa.mu slvarno6t, nego slitu te stvarno6li.'

Piimetimo jos da se "sliilG u slici* u vedini 6luda'jeva organizuje u dmgoiadijam umetnidkom sisternuneso sto je onaj koji se inaae primenjuje u slika':sk.r-me del'u. Tako je, na priner, za umetnost Maja kam-kteristidno, uopite uzev, prikazivanje lica u profilu(analogno onome Sto postoji u staroj egipatskoj urne-rnos!i); ali kada se slika maska jli neka skulpul:a -to jest u slu6aju "slike u slici" -, onala se ona rroredavati en face. Ista se primedba, po svernu sudedi,moze da oahosi d na egipatsku umetnost - ako je upitariu tre,rman lica:' Sto se paik tide tretmama cele

69. a.6eHya, tcroprr x{sntrc!, Co6, 1912, q. t, !brn. L op.lgl-103.! n, o6parrar nepcf,exr{E, dt. 396-39?;

?a6 rp.rto, M., 1965, crp. 3, 31.7l Vid. frcsku n. sarkofaeu iz Kerda (Drrav. Ermibn *oja p.tkdujc

delje egipdsk4a unernika (id. reprcdukcij! ! I(nj.: B. B. nau.rcprFr I IV 8ed, 1967, r.6^. 2i): I€rakteris-

liid jc rroDtan izinezlu p.ikaz nnerni*a u prorilu i prikta enracc na um.tnia*i'r slikrm. koj. mjrinjorje cn rae Dikazivanjr demona B& u esiFtkoj umetnGtirbravo hro !r1 se lic. Bcsr Drikrivalo klo naska. Vid.: E. Brr'

aropropra, I(e!6, 1s22, crp. 6l ('p!-Meq, 2), ctp. t-4 (.psMcq. 3).

Mde se Dretposkviri da jc Daskoj unernosti u pcictku oop sa slikanjem su*c (po.

lEbne ros*.), a ne ncno5rcd namo je pNo.bnna funkcija podrta u €giltu bil! da aneni postbnu m3xn:potftr se slavlj@ u numiju u isbn€ s{ojstv! r€o ' mra, i dugpjesnjon tegzinnlo (vid. o iome 3. B. naoroB, ErlllrtrcKxa

46, passim). Mote se ueri da se u lD&rkubdrala upmvo mska i ttk se poron sli*a { rd odrcjila o<l mL'nije i podcla d.a funtcionile sn66ho

Puna analocij! a orc ab sno or.rc rckli Nt * na6t u e@luiji br.rc prirode, U stEi. slit nje etih prcdtrts lrrt lut s.

POETIKA I(oMPOZICIJE

ljudske figure u egipatskoj umetnosti, i u tom se struiaju strika statue ili mumije u naaelu organizuje d,ru.gadije nego slika Zivoga dovska: dok se ova pNlednjaobiano daje u vidu karaktenislidnoea spajanja fasa i

brcnanos doba u oblllu lttksno!, orutja no !.-splbenicinE, I loo dr u rin sluarjcvi.! stika-

no orurje sluri xao an€na ?j 'olno orurj. roj. jo $lrjarc na ro-klopm crcbnioe (vid.r 6. BrtrneD, nDa6^.s{ n poulld rarop-ropra, c.p, 53, nprreq. l).

zd.ajno je, s dfuge sran., d. c t ! stl@ .liksBrvu v,a,slilc. ndv. r.L no& d! .t ju .n tacc I u

oir.on ralursu (vid. naycdeno dcro B. vlFr. .tr. 9a-95, . i{o ra.ko st. 61. i srr.95, prin, l, o vezi iznedu nlurr | .ttbnir d.rvoga Gla ! cgipabkoj mdnosti i upndivonj. E U&ro& | M$rnjinopite). More s p.erposbviri d, F i nnvo t lo rwj6 |.fu'iron uuErnilovoj sresti lripaddo ronu, 'dekofull@ - L pcm .om".iilano j€ po akonina slildja ovih Doste.Lll!. Orudr j. problrasl anja ,hdve prnode. povtu e p.oblemo {llL ! rtlct.,

Imedu etuglnfslirr laFlela a a.aliziBnl pbblo mor. 5cmvesli pr€dslava o onosiuone sveru keo sv.r! - obrnu.inodrosim, na koju se ponekad naildi . u arhaiantm lult'fur. Tlkose kod nekih sibirstih .arod! (f,o.1 obstih Utn, a brod. lod Xrlk)ode.a m pokoj.iku ne akop. .a rcvu .t.onu -ij. suprorno od za*opa:nnja m tirme.oveklt (! cv'uprlol rultu,ita se rdlik! osleda u suprclnGri idedu nlikc i ,.nrl. od.d., rpn bne reba dodari da surrcrnosli rrivo - n tiw, durlo - r.n

prcds.vrFju - u.aIim rlrurumrstu\tu'no ibnorlne p.jave). vid.: B. H. q€px e{or. nftN'!B

o6.x[ vrpo8, ,,IlueessKnptrr

rcpBa6drHlr pdwrd(lx 3cpo8&{n", M., 1959 (,,Tp!,uIacrxryra {Horpadlx A}r CCCP', noBar cepux, r. 5l), Lrr. lra; l:.A , A ^ e x c e e s K o ,

kti se obiaaj pon.kad susr€de i lod ruskih s.arovorlca (T sMakarim, nsndo ob:v.lbjej. More se reli da nrtvi pcrcru snrgnu odFa u oeledarnj ogl€dalnGri u vui nslitaniem fom u slikarskome delu - vid. lasnije, Kamlr.rit.i,:oo jr,mjzad, da i tmski duh (^uHn) kod Rusa mre da bud. o<luv$ nlisri dadni: po prednavi koju inaju polehonski i rolosodski sljr.j,lrod lMskoe duru je tcva pola *at6n! preklopljeM na dcsnu, a nuobr.uro, kr lto svi obidno nN. (vid.: c. B. M!ic s MoB, llcancrd c!^a, u Co6p. coc., t. XVIII, fp. 71 ur. Brc. Bc. I,I lrn o r,

M,, 1965, op, 173; Bis. Ac. HDatroB, dJoMd .n{!o^n-@@ r^@r+,".4 ! .Qp]Mckd, ,,HapoF Agr ! &DpsM", 1965, I\& 5). To 5c haav.no, nore ohja$iti pdnbm oitoroskd po@oldu ime(lu

221

) )7 B, A. USPENSKI

prufila (tj. prjikaanju se ,kaBkteristike slikdre figureu hodimecrzionarl'nome prosto'iu), dotle se prva daje udistome p{,ofitru (tj. tretira se u dvodim€mrionalnorBeprcstoru)." Isto talko se u ruskoj dmohosti odreatenxefieure, po Favilu, pni&azuju u profilu - reciino, ti-guxa konja obidno se daj€ u obliku stilizovane profil-(le slike, koja je kmda msliojona na Flohe, aii 6€ tazark@itosl narugava onda kada se ne alika ddposred-no konj, dego njegova statua (r4oredi trIirkaz koDiaen face u Ju6tinijaoovoj stauri na ir&oni Pokro€ XVIvdka novgoFdigke skole"). U svim tim sluaajeviina,prema tome, sli&a slike predmeta tumaai se na ?ot-puno sup[lotan nadh nego kad bi bio naslikan samtaj Fedrrnet.

Darl,.le, fon u slikarskome delu (d uopste ojegovaperifenija) moze da se predstavi na neki zaseban na-6i[l - kao tslika u slicid. Na addkvatan se nadid uslikarsksne delu mogu for,Inalno da ,jr&,oje figu0:e trrc-je pripadaju fonu slike, i uorpite najrazliditije dmgo-ra,zr€clne figure - fieure koje tunaju ulagu 'statis{a"."

natp.im.lnth bta. (lumllh duhova, tualti i sl) i nrrvd: i jedli idrusi pripadlju U!. t lotL: C. S.luster.Pcndans in rhe Fom or Inqtcd UU|rn Figws r.om Pal@tidjc

"TpyF vII M4alBapod@^omftcxsx Havf,", r, vll, M., 1970, gde je stuplja naterijal o 3li,*anju mNnr u dhan:.oj mernsri *ao prdmldh figua. I u ov@je slutaF bitno to llo s. nrtvi slitaj! $pdno oa Dai@ m toji

?2, Vid.: B^.K,Marbr6e?r, CrpHn npeaprcyAo(. ( wpdr o6!!nll?r a .mrercrcM F{!aO€, M,, t915,

dp. 15 16, a roaito priEedba 33. K@ 51o ist,& B. Vila (F- de1.,srr.60--61), r esipalskoj se m€h6d Grtb ?ostupcim sl*aju Dn-va tela Lojib i sblue (vid, u @i 3 ld ldhodnu ra@tu).

73. vid.: A. l1- Heipacob, O tuBln p*t?ca B AIE €pyqo* tr,@mcr. - ,,TpyAE U{crmira apx@ o-

PAHIiIIOII', L M.. 1926,74. Sto * ti& v* izdeilu lm (detdcijr) i datisb., tmlidistiaa

j. naain D l@ji su menjieoe deLor@ije u po@.Gtu s.kspircvogvmem - ka.L su rckvirlt u6tla i irnGtla sma li€ (drucprd-redde litncti u komad!), Vid.r A,An{x.r, Tan! rN lller.-epd, M-. 1965, crp. 1i6: up. .n lognu tunkcilu mifmGla (mlfor-btsana lt€ Loja oFluruju u totu i,oderja prcsl€m - prin, pF,)

POEII(A KOMP{)ZICIJE 223

Ali se isto talko i u knjirevdosti )sratisti(, &oji sepgjav.ljuju, tako re{i, na zadnjem planu pnipovedanja,ubi6no pnikazuju uz primenu kqnpozicionjh postupa.ka koJi sr.r u naaelu s4.lprotni postupcima 5to 6e pni.menjuju pri opisivanju juaka daroga detar dok ]una-ci mogu da budu rlosioqi autorove ta6ke gledisla {ujednqm ili drrugom asp*tr), dotle statistfina, ooptteuzer, die svojsweno da se pojavljuj{ u roj fumkciji;njrhovo se ponastrrje obidno dajc [la trlanu nagtaseno\pol injeg opisivanja. U najkarakraistiarriiim slu{ajev'-Ia "slari'ti* se ne opisuju tkao lrudi, nego rkao tu r.ke. to ie9t dat je isri po6lupak 'sli&c o s$ci. .koji jcmaiopre istakmlt u vezi sa sllkaagtr/on,t

Kao primer more se navestj opi3 r3tilurai u pre-obtaZaiu F. Kafke. Te licnosti pr€dlr.vlt.ru ti.pidnesratlslei uvek se pojaMtjDju na adrni.ln pldfi radnje.I karakieris'liono je slo se opisuju upravo trc lutlie;to se pre svega iaa1ava u naglaSerrcme automartizmunjihovoga ponaianja. Njihovo je pqnlerjc potpunorstovetno, uvdk se pojaeljuju zajedno d aak u islomeporetku (sirnptomati{no je lto se jedarn od njih oazi-va ,srednji<, - kao da oni nikada ne menjaju svojurelacionu pozicijul), niiho\ri su pokreri .lrilnie auro-malizwani. Obi{no se opisuiu samo njihovi ge6rovi;karakrenluono je uz ro ala uopSle moze da govori sa.mo iedam od njih {,srednii"l, koji. prema tome, sv\.njih i predstavlja. Moglo bi se reci da se Kafkini str-nari pojavljuiu u ob[ku jedinstvenoga mehanizma izlriju_ delova - kao u vidru triiu medusobno sjedinjc-nih lutaka koiima upraMlja jedarD gtumac.

Uporedi slicno isticmje automarjzrna u pona{ani,rIi{nosti sa Iona (opisivaDje starisra kao lutak; koje ;umelBrnidki orgdizovame na prhcipu spojenih sudova;i Lod Toldoja ! Ratu i miru: dtje se opis plalusekojoj se u Vorotrjedu udrvarao Ntkoiaj i ajeiroga muza:

75, Uoplt€ o lril&ivbju ttancri tao llbta - b.: obzi.a na 6n*ciidf i h l i an4 l i u de lu - vd . : a . B , I { dnnvc , l ^FM o r vx^ ! , r , , .p. car*oF. - V njegmj hri -Or nrrK4 ao !,\oxa,., M. _

B. A. USPENSKT

A ori kraiu Dosela, rro je lice )enino bivalo rume-niie i veseliie', li(e muzevlie\o Postaialo je sve. sern'-ie i ozbiliniie, kao da 'u oboje imalj leclnu korrcrnu ve_iir6"ii. oi ,ltbtir" s< ona uieiavala kod lene ulorir'o;

-;;"'ii""r;-tro4 ;uza o xlr, str' 18: t. lI \tr' s4s)

Kao samu po sehi iasnu ilurtrac;ju mogli ttismo na'ookon, da naved€mo i opj\ vecerDjeg priiema kod Aneiavlovne Ser (koiim zapocinje pripovedanje u Rat'I nirul. g!.ie se aulonalizam u ponasanju lidnosli ko-je pripadaju tooiru naglaaava posebmim autoroldm po-ieaeniem sa vrelenima koja su u predionrici Hjuaenau rad. U lom ie smislu jos dadainiii opis gomile kodDosroievskosa u Pistevom dhetriktir "Neko se predamnom trrevilii'o sakrivsi se iza cele le lantasticne gqmite i povlaa€fi neke kdrce. oprurice i le su se lul'ke kreiale. a ml kiko.e ti se, kikcre!.''

Tako isto, to jest po pdncipu Pozorista lutaka,Dostoievski opituje iporodjcu Kapemaumovii u ZIGcinu i kazni (kod koiin slanuje Sonja Marmeladova).Kapema^mo,vi s,u tipidni statisti - oni u delu ne iz'govaraju ni jed,ne j€dine redi. vid,i, na primer, razgo-vor Svidxigajlova sa Ka,pemaumovorn, koji je prlka-zan omiko kako bi Eogao da se pniftare telefonskirazgol'or: jeclino duj€ilo glas sa,rnoga Svidrigajlova.

- vidire. elo ru ie uLaz Sotje SemjoDotme liditenena nikocal Ne veruiete? Upitaire kod Kapernaum}ra: ona td niih osravlja )djut Evo upmvo i nje ma'dame de KaDamaumov a? Sla? {ona je naglumr ou-sla? Kuda? Eto, jeste Ii sad tuli? NeEa nje.r nece^rebi!i. mo2da. do kasno uveae (Dostoievskr' t v srr' ru/;Zloiin i kazna, str. 5261.

Svidrigajlov razgovara sa Kapernannovm anako kaoSto bi nzgovarrao sa lulkorn - odgovara sam umecto

" Uz to bismo mogli da pnim€timo lkarko se lica u

delu desto dele na statitna i dinami6na; ?osleddria ne

?6, ,I*t6yprGueblilaciii v. L. Kom.diea (, P!o@ sdc^b" 1916 x{ I, o! 1ll

Dropon nV6MkurJ.

POETIKA KOMPOZICIJE 225

mogu da menjaju svoju sr€dinu, to iest v€zana s,u zanelro odrealano mesto, dok prva stobodno menjaiusredtum.L Prirodno je sto se u ulozi dinamidnih f,ieulaobidno pojavljuju conhalne figur€ pripoveda,nja, a ra.zno\nsnim drrSorazrednim lidnGiima slojstveno je dase pojavljtriju u ulozi sratidnih figu,.a.'prema rorne,>statisti< mogu da budu lokalno verari za neku sre-dinu, vezani su za fon, pripadaju rru kao njegov ne.Fzdvojan deo: opisivarnje fooa obav@ ukljuduje iogisjvanje statisra ta.l$e vnste. Tipobfli analogan prin.crp mogao bd da s€ istakne i u Do|milhr.n

Takvo uvetarvanje uslolrlosti- na pripovodiome fGnu moze se ispoljiti i u ime,novanju opizodnihf,igum. Tako se, na pdme0:, u pnidi Katniac Ivaarowe\ Z-l.olinu i kazni F. M. Dostojel6kog troacldvado pr}JalirjuJu poDpuno neverpvatna i usloruof[ot€l(na pIe-zimena - ,kjreginja Bezerneljnaja ( =b.r6EljeliA).,,knez Sdegoljslcoj (=kiooj)( i sl. (t. V, otr, iE6; ZrGtitl i kaaha, str, 19+-195) - nada se ioatc prczimeanjunaka ovoga dela u veoini ne odlituiu udolnosdu.Prema tome, ovde dolazi do nagtog smenjivanja prir-crpa opisivanja: od realislidkoga na naglas€Do us,lovnipnincip. AIi je bilno da je la prica - svojelTsno de.I o u_ cl e I u, i da navedene figure ne {rzirhaju uaescnu radnji, to jsst kao da 'stvamo. rna preair;em pla-7 . V id , : c . IO . H€ rnDAor , I ( M !€y o o$ ,

-EpeMqHlx oE@.{rd c @xdor apvxrr"oir ! pvexol6u^rr€.- ,,T€rcr AobaAoB Bo Brclon me{ eo^. rc lrcpsnsr xorc.Mlidqe dd@ri Tapra. t966, dp. ,t2j !p.: tO, M. ,,l o r x ! u,

oMeE I xydrvp!, _ ,iTpyAd now (vq. 3d. TTv, h. 236), Tapry, 1969, crD.

73. z. p@ri&€ su * atbistiani, 3 j.dne srrd., .len6n panbnin€D adnjeo pranu u sra.insloj !6zo.ianoj pre&ravi ), 5 o.uF srranc,zBtoo u{edamje usldndi p.ilitom pdtsziwnja rGn. m sot..Uopste o posiupku rtu m scad. !id.: !. S. Boas,Thepta!{rdin !h. Play. - u niegovoj kij?i: ,A sm6 oi paFr6 o, <h"r;t€rc ard the Th@tB, tt7. up, lalode mske u antiaton pozcriatu, *oje a pojavluJ! m llod nostae rdak..mih urogr - si.r,ca, lmlie i sl. (o bne se nd. sudiri na osnow pritazivsja !,rc.isrc predrbre u ponp.Jskd sl*arsrvu tti tu ilustracijma u ne-Iim'Lhcijwin rukopisi@).

226 !. A 0SPENStI

nu Fipovedanja) ne postoie, nego se pojalij{rj,u j€dino u pddi Katarine Ivanovtre. U Sldadu s tim 6€ dlii prikauuju porriu postuFka '6lika,u slici..

Uvedavanje ,uslouFsti pri imenovaniu epizodnih figura (koje se pojavljuj{r na p povednome fdlu) l(odDostojevskoSa se za.paza u celome nizu dela. Uporediprimere kao Slo $ ,grofica Zaljilwatskaja (od d/zak,ptkosun)" (Ujkin san), ,DurizaZigini (o@rilike: rnu-siaavGzapaljiv). (Kockat); .knez Svirndadkin (od redikoja oznadava ko6t olovorn ispurnje,nu i hoja se ir igriupotrebljava). ( Droinik) ; /utnl'elj Dardanelov (promap@natoim moreuzu)(; ,girnnazijalac Bulkin (od zemtd-ka)* ( Brata Kdramazoti); studont, mater:ijalbt i ate-ist, 'Kb,lorodov (od kiseonik)a fldtor. Kod Dosaojev-skoga je pocebno lanimljir€ kada se u,imenovanjuopizodnih fi$rra ili dnufiorazre&rih lidnosti otvo,renorazolkdva salrn postupalk; uporedi: 'pisar F.isareilko"(Gospodift Prohafiin),,rmedicinar Kostopravov (odimenice koja znadi: Clvdk koli kosli namelta, ali i na-drilekar). (PoJted lopor,), lto autor nnore aak i srpe-cijatrno da aaglasir vla6nik tockfl'dkog doma u komcje Mladid dobio aa zeto zore se Z€ddikov fMfu-diC), o T,rusookom (d skakutoti) autor pile da je ukudi Za jebina 'skakutao za ostalfulra (Ve&inlr.i), o Raz{lmihifir (Zlotin i kazna) kate se da je'razurn.rn, 5to poka.arj€ i Djegovo prezinne" itd. i sI."

79. Ist lip A, Bd-yid.: A.Eer, Arqdr. rrck y Aq@xorc. -

,,c6oDllka n wc* B 'p.{. ]\. M|lMrs', Oo"Drr, 1933, c.p. 4t7--423; Gdauai sliln slu&ja€, Bm, nrilurim, ft po€uj. i'ih@-d. takve sE 3. furclm lidmltr u delu. nego uputuF na b dtsu .mi.om mGla da bud{ dotivlilvana na fou qrlire 'mhl-re atoL., jE pr€&ravlj.jd lcoeoljft nslei!., I(oj. p,qtutuj. odrc'tld! lradic'jur @dutin, ntu je da !e Gtdtlawj. prcthodn.badicij. Bjyis.Irpoli.va uprcrc E ronu pripor€ddla. E s.t m't€.ijal a @roaE prij@ mot & Eai u .du ;roEA 6ubra

,,c!d.pl Mq Ed y A@ftore" - c0. .,o Ap@€m',noA F^ t. E xa, r. II, t&cE, 193. U, b l. bm zDa.jDo 9ro5m Do6tojevsrt ! Ponilaida i !r.rrni@ Erbdi M.ioboj.E dau mlau b.e penv r.nturhij. Sradi pttzi4eE olarvq. llp.:,b.u Pdolttn (od: poEijq), srol B'n kin (o<t be). (!p.:

A. E.!,,td!e ,xM y A(xl1ffD, dp, a22)j up. joaobn. 'rd

POETIXA &OMPOZICIJE

Tako se Frt slikanju fona (i figura sa fdra) i uIikovnoj umotnosoi i u knjirevDo6ti moze da pri.me-njBje jed{I isti poslupak 'slike u slicir. Drugatije re,aeno, olde d,olazi do int€crzi,vir€nja znakomosti opisa(slike): opis ne predsta\,,lje zoa'k Bhkane swarno€ij{kao- 3io je Lo shtaj sa ccDtr&tni|D figurama), r€goznak znay,a stv"arnoeti. lrbtfo bi sc i,ofo tako re{ida u ovorn s,Iutaju dolazi do hcrrivirdja uslovnostiop)sa'. U skladu s tim 6e crdrtalDa 6rurc (figu,rc trapredrljem plelu) suprotstavljaju &uSElzlrditim Fgu.ranna prerna pdnci lx l srazmcano &anie zna-Lov no s I i 1r! slovsros t i) njihorcga opl3ivanja.To se moize shvatid i tdko kao & rc .raanano ma-nja znekovBost pnircdrno asoaira !t vcdom rca-I d st i dn o S 6u (ver.odostojto!6r) cDitat caoEalne fi_g|I[:e $rprotctavljaju se dnugoaa ldoiEr tro manjeznakome (uslovne) i, pr€0ra t6ne, lir. dvofir.u

'

U v€zi sa s!€dnjovekovDim slikarEtvqn trLvo uve-davanje uslor,Tosli tra f.{ slikanskoga dole d uopsteu DJeggvim manje vatrjm delovima lako 6e ,!oze Dr}kazali arko uputia:no na LardkteFisritnu oro ameD ia.rizac:i ju u (mi[n detroqima slike.koii su frr*cional_no ma,nje vahli. Upor€di, na prlmer, ia fo stare lto-De tradiciotralno sfikanje pejzara u lddu rakozranih"ikonskih brea.rlja_ka. (a @o moze da prede u oaigle-

nn bt.ko r@ L.kav gDf Butlttin. u so6tu pijalog .ar.rnb z,pi_y tz 4/b4 dtua c_ In, *. 5,40). Jot jedm !! uwni.lm aa s.tatav lodup6k atoo'ldo Doj.r,tjuje u du&iu rstir. ! .ticl!.

(s€ objaanj€nja zsasja pEiDm pripadaju pEro{tieu; nj;no€ Je 3y.ha da bar p.iburm t pdFdro t}ar! F @ udoho*hturidke !* koj€ .uski liralrc DepGft.lno G.aa. _ prin, DB.)

30 Vd.: 5.A y c . e u . r n s, O @rAre *v**. -,,C*.,*@ crptf,rypmxY e(;q,., M., t962i dD. 127,cd. & udanost odreauje, posre&rrcn Doltu uk i rro sitEcij.upuaiveja F im, s n€ na sad.raj. i izGi * !rcblm o Erj us.lomosti {koja * odred{e pr@ porctku r@p6dE u @r.du:ml bar. aa.L, , . nd-).

3r, An.Iogm s. poj.€ nor! da apazi i u kio.mb8rlfiji Vtd. b.. in.bztuiaqie usbvrsri u rhdatosmfiji u srualju ,pria€ u !.ian,loja j. poceb dat u upoftb!, D pr'nd, posilpar, neno€ fil-

228 B. A. USPENSKI

dan uslovni oftm'tent) ili park oaelal€no onram€fltali-zovano sli&aoje nabora na h€.ljinama (takozvarrd ,,trpo-6erbr"/,odbljesci(). To uvedavarje uslovno€ti do haj'njih se $aoica ispoljava oa okov,u i&one, koji dolaziupmvo na lon i na haljine, tj. na sra.a�nerno manjemaiajne delove slik€; uz to se okov koji pripada irkcDopisDoj slici moz€ da posEatra kao lslita u slici(i

Na analogan se natm mogu shvadui ranije pome-nuti sllaaje$i kaala se na pe,riferiji slike pojavljuju$azmemo o'3tri rahu,rsi,i elementi cerMraJne p€rspek-tive. Moie se uzeti da su te fol'me nekada shvatanekao urslor,rre, onako kao 5lo s.Ino mi delas skloori dakao uslorne tNnadjmo strogo frontalne forme" i elem€mte obrdrute pelspeklive,!

32. Talo e Dot !@di.i i $lovni ornrftrt n lr'aj€vina s6€ tus*eilrtu. objd'lawJual nrbat ovos ommmb, a. L ,rnisinor je

liso da su starcdrwrc ikone trlrraaav@e d6sio k eeljm u@imu alablit r ili u plrno, m tFjcve ikde ili ! sliku niEbls ,Zb.eedocbtla 14, stupog tuErijal., mebit je ihdicionalrc d boJirelroduloEo oBj crtet i lolor toji su a.j€gr lcbli sbi&jsiadbuu u vqi sa uknSrvanjem itotr" (vid.: A. Au@!, AM!lwknn rcpsoA AFBHepfmn koxlrlrd,,,BarpcE lEE paqttr".rI, M., 1923). Jasno j. tla je ovds uslohi ommdt n p6r€dm pcr@ne$ | i r@ns l i c i , .

33. Uvsisnn jc sinpronatt no ato je F. L Buslajd 3mtu d.,usbronriidiltoD slilar$w pr@U.d.v! skuDro.sko B&ro., to j€*

& :e E ik)@ randa nisu slilale sane fisN, n€ep slulplo.skepredsbw o !n lisunE (vid.: lD, . Byc^ae6, ABml|@ B

- U trFg. zb- ,,lttupaqfire @epknpvea hpoAionz)4). To je u polpooj ssrar6li e Brslajevudim shvarsDjo ik@16 ho.imi.. lslovnc uetncti - o*u.!n i .lolazi prircde 6to.jmje da se ikompism slila laaiB Le & je orga.ibve pr€Mpriocipu lslif,e u slici".

34, IG$k@r'6ridro J., oa prind, da je M€jdlold u svojjE .Lspqilm.brrim - @sraleno ulovnid - retjMa pokulavs, po svdr su.d€di, da m rent stvori nealo popu. obhuE p.rspettive, V. tjdlmvodi u svojiE slonell,m da je MeFrrDljdu prililrom r€tiraj.K.ldftE 'met la dubiDx scd€. i on * stum da iz svil mtd-sceE d.ue sturi ploln€ slite, Evo kako ?jsl optuj€ rerlit: ', , . u'@him se *mna pojalio bareljd', koji s M.jdholidu vrt@po shvi . , . Da bi e dobi,a b.erjeh6!, @.i su osmli almuriailini, roji su 3iavljeni e pod ! dGjni sqe, por€d zida; stoleci Mnjim, siMci su postajdi $ai od onih ipftd *be, i njthda su e

POETIKA KOMPOZTCIJE 229

Nije manje kamlkteristilno ni simbolidko prikazivanje atributa fona na srednjovekovnoj it(oni d m.ini-jatuni. Na primer, o\de se nod more prikazivari u vi-du witka sa zvezdana, a svelude u vidr petla i slj:ridi, takode, alegodjsko prikazivanje rske u vtdu stru.je koja tete iz bokala koji drre ljudske figure. prika.zivmie ada u obliku lica na zadnjerr ptanu itd., i st.OfigJedaro j€ da poimanje slike ovakv. vrcte pretposta-vlja doprmdko prekodiranje smislova na visem nivou{u poredenju sa nesimboliEkofi! slkorn), koje je ana-logno prekodiraiju do koga dolazi u prirodiome j€zi.ku plilikorn obrazol'anja frazeoloslaih iediDica. TaIo jovde dolazi do uveiavanja uslor.nosti (sa &arakt€rfisti-enim uv€6avanjem alistance izrnealu oEnad€oog i ozna-ke) na fonu slike. Moglo bi se, prcma rome; rECi dase dekoracije, na 6ijsm se foflu ztriva radnja, u ovimshtajevima slitaju naglaseno uslordo. Uslor.ld fon seu takvtun sLudajevima pojavljuje kao svojeyrsri ideo,8Iam.

U vezi s tim ne moi'emo a da se ne scti,mo uslov-nog slikarnja dekoiracije na sceni iz SeLspirovosa rre-mena (i, u srakom slutaiu. na predjekspiro\,skoj sce-ru) u vidu plosoih rablica na kojima ie sE aaeno me-sto radrlje. Od toga se u suStini Dlalo razlikuie i kas-nije platno sa usl,ovnim shka,r'jem dekoracij;. Samxuslovnost dekoracije kao da semdi m&riu na sceni Ci-neii je ii\,'ohij om.

Moida je uFavo pozoriSte sa njernu svojstvenimpoveziva,niem glumaca i dekoraciia rkoj€ obrazuju fonradnje i predsiavliaiu stiku u iticj, u ;,e,"ome ,re-penu uticalo na knjiZewost i li&ovnu irinetnosr timeSto je u,slovil,o pojave o kojima je matopre govorono'.

hm€na lidela ja gla'a onjh kojj su mprcd s.aiatn (8. Ixcr.Arrp€c', M., 1929, crp. l7l-r72). To nije nilir drugo doli pdrci,obrolE p€5pekrire, koji je, op€t, ! vezi sa "sri*ont u srcn.

3s. vid. tunncije u knjizi ,EN^tsH!, pod redakcijm M. splranskos,r. L M., 1916, d. Iv, i pridedbe v. N. 3aepkim (m slr. 441) u to

36. O uticaju pozodiia m sti!€r$6 i iDae je liero dosb mnoso. vid.prc 3v.ga: E. Mele, L,arr Eligieur de lr 6n du noy?n 6se or

230 B. T. USPENSKI

JEDINSTVENI PRINCIPI OZNACAVANJAFONA I OKVIRA

Veoma je karalkteristidna jedi.lstvono6t formalnihpostupaka u uobliaav€nju fona i okvira udnetniakogadela - jedinswenost na koiu se nailazi o nairazliciti-jim l].I:dtama umetnGti, Tako su u starome pozorisiuelemoDti pa,ntmim€, s jedne strane, bili karakt€risti-tni za zadnji plao t'adnje, a s druge su strane aestoslulili kao uvod u prealstafiu (u,poredi patll@im napotelku ra&rje u staroj predltavi Ubistro Goftcogaprlkazinloj u S6ksDirov6n Hamletu)d U doremesansno-xne slikarstvu ta se jedrimstv€most moZe da ispolji, napri[ner, u jedinstvu perspekt 'nih pociupaka kojd seprirn€njuju lra fonu i na krajetrirna slike (ali orf mo-gu da budru surprotstavljeni porspekthmom€ sis emupliroeDjenon 0!a prodnjem platrru cedtralnoga dfla sli-karskog dela), u o3trim rakursima koji se pojavljujui u j€dn@l i u clnugom sluaaju, i sl.'fa 6e ista je-diD6tvenost mote da olhnije i u dqfize!'nome delu -u "$rprctnosti izmedu spolj0ljega opisa (kararktenistid-nog i za ftrr i za okv,ire prirpovedanja) d unuta,rnjegaoPisa,

Ta jedtNtvenoat, nru:alno, uqpSte nije slutajDa.Kao lto smo u vise navmta istioali. fon. dsto kao i olk-viri, pnipada periferiji s,firke (ili opisa). Pt€uratome, ako se delo posmartra kao u sebe zatlDren sis-toE, @da i za okvir i za fod s pravom treba oCdkiva-

Plle, Prl., 1903i G, C o h . n. Th. irflu.@ of llll mFrdi6 oDfr - €d.e, dee B€d arte. 1943; P. Francas!.1, L! r&liLng@n!€. Elamnt sttuctuel6 .ie *ioroeie d. l art, Pdn, 1965,!.215 s{i G. R. Kern o dre, From d b.h€b, Fom dd cotrmdd tn i!€ Rmissd@, Chi@sp, 1945.

37. O Fnidibt M poa€rku pr€dsb€ vid,: A. Asricr, Teap seu lllkcelo, M., 1965, crp. 239.

31, up, rakoti. a rrm slitarsirc ripiaE bbrjcnja tti e ?mn pld!6rlritos .tcl {roja * lzrar.Eju u vidu peaiB, ,tuaUla i 31,),roja e f@Lo Doduddju s taElt risrianin Imlj@jie b.ihn fnu (up, t tdvd. 'itdt breruljkd kao lradtcion lni uslmi

I

POEIIKA (OMPOZICIJ! 231

ti spoljiju, a ne urutarnju vidnu poziciju. Zadnji planslite uglawlom ,ispunja istu frmkciju koju ispunja-va njen prvi pla,n (koji se manifestuje na ftmjevirnaslike): oba plana 6u pre sveSa suprotst$djona onorneSto je dalo unutar sl ike, to jc6r u l jenome cen'tru. MoZ€ se pretpostaviti da B. sro lto je predstav-ljeno na fonu ndke u ce{rtralodne delu daslikanefigure u podje&rakoj m€ri morc & zrnisli kao da jepredstavljeno i ispred nje, ali s. tu ne slika jedinozato sto bi qda ova s,Iika, rkoJa ,c po stojoj Gugtinifietje madajna, zalklonila sa,Ir|.. dgutu. S diu,8e sra-ne, to Sto se stvanno na.lazi iGprcd illtc crednjo-vdkor"ri slika,r more u r zu sludaicva da prcdese nafon te slifte - d€limrice, nnoz€ bid, i rato sto ,€lida se izb€gne zakladjmrje glavne elikc (opdcdi vedpominjaDi n din pdkaziaja enterijera, trde s. slikazalanja u kome se radnja zbiva paeno6d ns foo te lad-trj€). Prikaz fona se u mnogfn shrtajovltna rnore dashvati kao ogledalsrki oalraz prvoga plafla (ill tro ,pro.ztrrn( prvi plam).

Osim toga, okviri dela su desto saiinjcdli i.d(o dase ovo pGlednje organizuje kao delo u dclu (sli.kardko dalo u sli&arBkome delu, pozo lte tr pozolilru,novela u novdli). Tarko da se dkvj,ri o\^de oaEdavaiuna isd na(iD Da koji i Ion, mada je tmutar toga je-dnstvenoga Frjocipa siluacija u ovocne shtaiu pocprmo ol}lnuta. Ddk se o raffje mzmolred|ornc s,luaajupostupkom lsli&e u slici( oznatava fon deh, Dri ae-IIru je slita *.oja ie smeslena muratr druge sbk€ us.lowrija nego 5to je ova poslednja (obmbna slika), -dode se u ollome slnraaju slika koja je smeltcns u d!u.gu slikru poja{djuje, naprotiv, &ao ocinovna (predstav.lja centar kornpozicije), a obruboa slika T'ojevljuje sena pef,j,fer,iji u ulozi okvfua. Frema torne, u posled-njem se s,Iudaju spoljoja (obrubna) sltka daje tao us.low'ija, a u odnosu na dju se u$ut nmja (centrat:ra)slika pojavljuje &ao prirodnija.

Sto se slikalEtva li&, ovde bi se moglo da nave-de slikaoje mzma&nutih zav€sa koje obrubljujlt 6liku

232

(rrporcdi Rafaetour Sikstinsku madonu) il,i dedto slikanje na l(J:ajeviira slike prozoaskoga rama rili ofi|oraza wata - i uopste nekoga elrsterijera (vidi ranije).

Sto se po@oriSta tite, veorna su karakteristilnioni prolozi koji sobom predlstavljaju besedu gledaocaili ghrrnaca (na sceni) pred pototak predstav€ (uporedi, izmedu ostalog, teatralnu najaru u Fa6ta) -tako da se c€ntmlna mdnja pojavljuje u obli,ku sce'

A Sto se pak knjitevnosti tiae, ovde bi se mogaonavesti testi poslupak uokviravanja novele uvodoomepizodom koja se ne odnosi na sarnu radrjru, ali jeu oalnosu na tu epizodu doti6na novela umetnuta(ljlporedi, Hiliadu i iednu not, Dekamercn i sl.).

Razumljivo je ato se pri tak\,,ome obrazovanju ok-vim dela - 'u vidu dopu.nskoga okl,imog dela, kojeu sebe ukljuduje dotiaio (centnlno) d€lo - zakooitoprhenjuje spoljnja tadka slediita upravo na okvimodelo, delo koje ima ulogu okvira. Spoljnja 'tadka gle-dista, s jedn€ srrane, neposredno korcsp@)din sa di.taodevom il'i gledaodevom ta6kom glediSta t, s &irgestmne, karakterile je naglasena iluzionistidrrcst (deko-rati}lrrost, uslovno6t), koja Eoie da sen6i c€ntralnodelo dinedi ga iiwtnijim.

Svekolika kolebairja stepena us,lovno,sti u delumog{r se int€rpretirati u suadu 6a ovim Sto smo re-kli. Razni oblici izbija,nja uslolnosti u opisu koja sesastoje u neod€ikivanodre upudh/anju na upoEeblj€nik6d, a ne na poruk:u koja se prenosi (,kao Sto jePuSkjnovo: "6ra1ac ved d6ka rimm rrle; evo, uznrj jeSto pr€k), nogu s€ uporediti sa uslowlim otraia-njem publici usred radnje (na,primer, Hans Viu.Ist usrcdnjovekornoj komediji): i tamo i ovde postoji iz-larenje iz neposrednoga pr{po1€dnog teksta .la oilonjegov a rnetajezika; drugadije redeno, izlatonje naperiferiju opisa (na nj€gov ftrl ili ka njegovim dkvi'rima) koje omoguduie da se sam taj opis potcrta,

FoETI(A KOMPOZICIJ! 233

Dakle, moZemo dzeti da je sam poGtupak dela uddru" uobidajen ka&o pd uoblidavanju fona, ta&o ipni uobliCavarnjru oLv,ilA. Uz ro je i 1r jednorne i udrugoure sluaaj,u karal €ristidna upotreba spoljnjetaake glodi$ta.

ZAKIJUCNE NAPOMENE

Nastojali smo da istaknerno jcdloatvo fo,rrnalDiikompoziciordh postupata u knjitEr,rp3d i likowojumetnosti purtem demonstri{anja D€&ih zajednidkihstrukumih priflcipa unutaftrje organizaclJc unetnit-koga "teksta* (u fiio,ko n srnislu r€ ro!l). To je bilomoglide udiniti pre svega zato Sto 6e I &ojirevno de,10 i delo liko\.me uuretnosti od,lilsrje u rcdoj ili ma-njoj meIi relatiuom zatvo{enoldu, to J6t uoblidavaosobid mikrocvet, orgarnjzovan po wojim spcctfidnimzakodtoslima (i koji se, porsd oslalog, odlitujc oso-bitdn pro6,tofiro4T€0r€nskorn struktu,rorn). I dalj€, uoba sluaaja moze da postoji vise autorovih pozicija,koje stupaju u raznovrsne medusobDe odnose.

Autorova pozicija moze u knjizel,nome delu dabude manje-vise jasno fiksirana - i tada se javljadirektna analogija sa sistemffn cenhaln€ Delspektiveu sli]lanstur. Orade se s pravom moZe posraviti pira-nje: s d e je bio auto,r ,u vTeme opisjv;ih zbiv;ja,odakle mu zMnje o po4rajaoju lidnosti (drugadijereCeno, moze se postaviti pitanje o ditaoaevome ve-r o v a n j u a u r t o r u , o v e r o d o € t o j n o s t i o p i s a ) e- posve onako kao Stona osnovu perslbktivne stiie mcZemo nasludi\rati me6to ttrloje je ,srliLkar zauzimao u od-nosu na strika,ni dogadaj. Istaknirno, &ao 6inieni& sit-nijega reda, da je sa slikom u ceorratnoj pcrsFekliviuporedljiv ranije mznoiren prjncip psihotogkoga opi-si\anja uz upotrebu naroiirii areCi ooudavanja. (kaD

39 . V id - r r .A . I yxoBc ( rn , PS .BM robM, s r r . 20 , . i s l ed . , a t s t cd . t : R . Scho les & R . xe t I ogg , The Na t ! t u o r Nm. i vc . N .N

234 E. A. TJSPENSKI

ato s|,1 "odigledno(, ,kao da" i sl.). U oba je shidajaktraihlertistidna subjdktivnost u opisivanju, oFrdii/anjena n€ku subjerhtiwru - t samfun tim nfqni{rovlro slu-Cajou - autorpi1l poziaij'u. Datje, u oba je slutajastrrptornatiana ogranideoost autorcvoga zllanja: aulormoie poneJto da oe zna - bilo da je,to onu(amrjest$je ii{nosti u knjizevrome opisivanju dli je to onoSto prelazi granice ,utorovoga vrdokruga u perspektiv-nome slikanj,u, pli lome se radi upravo o svesnim og-mniaenjdma koja 4rtor narnede svorne znanju zar-advede !?Isdo6,toj(losti.' Pra'vo gov{,redi, upFvo je zbogtih ranid@rja i logid&i ispaat'oo pitati o izvori-ma tutorovoga znanja, o {kom€ smo malo{as govorili.

U orn su poSledu veoma karakteristidni sludajevikada auto'r narodito naglaSava ogradidenost soB3tv€no-ga znanja. Osirn ranije v€a narvederiih slruiajeva, up.joa i karalct€,ristidnd reae,niou iz cqgoljevoga Siniela ukojoj arutor (pritalac), rdkavii nam 3ta je podrislioSrkdlcije Akakijevia, odmah ,ur,i da se ogradi: 'A mo-tda Cdk ni to nije ?omislio - pa nolnogu(e je uvuiise u dufu 6o\,€ku i saznati sve Slo bi on filislio( (Go-golj, t. III, srr. 159).

Nije manje znaaajan ni pdkusaj, kojLi 6e ioaa€6esto susrede, da se nekako objasoi, alpralda autor:cvo ma,nje, ala se, konkreho, morivise pronjcanje upsihu svoga junak4 5to je osdbito karakteristidno zaDootojevskog. U tom je pogle&r docrta izra"it, dla pri-m€r, njegiov Wedgor6 Krotkoj: po rodima L. Stilrna-ra, ru svom se rasudivanju on (Do,stojevsbi - B. U.)kcristi fikcijorn stenografa koji zatrisuje mmolog, is-tina ne unuramii, nego monolog &oji izgovtra (josjedna fikoija!, ok6€li hipohondar. jedan od onrih kcji govore sami sa sobdr. Za D6tojevskog jec, produ.,ava Stihnan, ,uopste kardkt€r'istjano startrrje da mo,tiviae, da fonrarlmo o,Favda govc koji otkTiva lmutar-nji mooolog. Otuda opgirdri alijalozi, usmeni monolozi,

90, Up. hij€, 3F. 155, Up. .atodc prift.€ iz drta Dosbj*]los kcj.j.E@ nnatd cA, c, /rraav€D, [@rrk AlErepvc*od8.part?r, c.p, 3U),

POETIKA KOMPOZICIJE

psddodokud€nti: menroari, dnevnici, ispov€sti, pis-

IstoE€meoo se u veci sa drugim mognrd1m 6iste-mom opisivanja (slikanja) uopate ne more da posta-ri pitaalje o izvorima autcovoga manja, to jest trlonije koo:ektno u grariicr,rna senoga tog sistema. Kaoprirner za knjitumoot mote da po3ldi ep, a za 6li&ar-stvo sliJka saainj€na po prhrciphna obfin te porspeihti've. Epsko se delo rrore za!'r'litl, na D(tncr, poeibijomsvih lica, ali 6e pitanje ,odaklc drd{cr o dogada:ji-ma &oji su se zbili - koje je tolflto prlro&rc a 'r€-alistidliu" knjiremost - ovde frlc tDor. pGtaviti b€zD€por,r:alnqga izlarsika iz dkvira doti&!o8! tmel,Dia'kogsistema". Ta&o isto se i s,lika predmcts u llgtdnu obr-mde pe$pdblive ne ataje posredatvdn ldividualnogaslwatanja, neSo u njegovoj dartosti. Iknctdt sc u ovo-me straaju ne usuduje da na6lika pra?orlisrt pr€d-inet koji se suzava prcma ho{izontu (&ao lto to zah,tevaju pravila linoarne perspdhive) sarno rato Sto gardko vidi u datdne tr€inrtku i sa date vid{re pozicije.Umetnik slika svoj obj€tkat drarkvim &akav olr j € s t e,a oe ona&vim kalko m{I m dzgleda. olde se uop-ste ne pcta|l,lja pitamje o relativ.nosti svakoga manjabez Ezlike i, p0'ema tome, o stepenu poverenja u auton.e Taj je isti princip pri$.ltan i u 6pu (upoxedi

9r. vid.: . H. ltrrtr^bxaH, lla6e etrE e r.xororExs do6.H-x cflM . poxe Turcre ,.Aorfl. tr rtrp",

Tne t{age, 1963 GA@i@' corbburions ro th. V Int, cong.crs otrbvisb<, rcp.in9, 3rr. 330,

92. I uopab 6iso isratl da sa moeuanos. - ill ndqldnod - tDrt vljej. pitanja odnt!.nc !8L bore d. irurt t r.lr.rtriano ob.Lrj. odr.tlenogr lhehtalog ststu.

93, S lim j. ! v.zl, im.dd 6t log, a 3tu tutu *njlr.wdr tlnlt€iisd{.n tudr pnpoftdanja, loji 6i ms@.t!'bqUarcg oduda@j.< - '@nir ila se sprcri o lorEiob. t@ o n .adu n ldetoD, bilo d. j. 1o obld.j, im. tutorlj.*c llCn6tl, nazivgrada ltdr (L10, n. ?rirM, pdpoftdaa, rad hr{bv. o lr!.djt d€.6, mor. dA poj*ni: rm .6Nal 4* xpffidor xlr e1r-4! E!.@, 'k@ $o j€ obiaaj nri(.D d! i@bid: j€ serl''lo j.@ d. ro aita@ n mtc d. bude n€pdDlo);

235

B. A, USPENSKI

stalne epitete u epu kao fonmaho obelerje opiBirurja)stvamog<, a ne "pnividnog( bftst1,a).*

Prhcj,pi po kojima 6e orea{d?uje slika u sisremuobrtute perspehtive i prhcipi po &ojima se organlizu-je opisivanje u eFu po&ldaraju se do u detatje. Takoj€ za sistem oba'nute perspsl0tive ftaraldedsti6no 6ura-vanje vidnoga polja: lisd€ na drveiu ovde se prjrkazujeu vidu nekoliko listda, masa liudi moie se Daslikatii u vidu zbijene glupe od nekolilG doveka i sl." Upo-redi analogan postupak u narodnoj ili staroj &njizev-nosti kada 6e podlizi vojske uopJtavaju u ponaaanjujednog junaka, na p mer Jsvpatija Kolovrata, Vselto,loda B,uj Trra i sl." Isto tako se mo;e pomenuri t0:a-diojma,lni po6tupak u opisila,nju bitke u epskoj &njiZevoo6ti kada 6e boj pr,ikazuj€ u vidu serije uzaEropnih i posebnih dvoboja (na primer, u HomerovojIliiadi)."

v i d . : A . c . ^ s r o c e 3 ,

Prem: .onc, ovde je pnDov€dsaen r.dka gtediara tr.a&t! n€.pozicije, ma kotiko e om defun*Briuo ?rita.

gotramra uvoi poslednjoj.94. Uslovno$ rakvoga opisivrnjo mor. s. konsbtolari ebo s poziciie

ndq: drusr,:ijes skreua opisilanja. u okliriha pat dotittrosr sie.era, .rkvo i. opisiTdje - obFkriv.o,

95. Vid.: l O.)t(crur, f,3H{ xrodncsotu nDoBEeB{i, o!.54_96. Vid.: A. c. {xa q eD, qe^oF( B urepawpe A)eeet ?y@. M.,

rql0, crp. 67; n. r. 6 or aa H p eB, c^ooaq enes{, M., ,953, cip. 23 29.

97. Up. ,!.incip hrcnoloS*. nespojift3ti kod I{o@, koji j. fonuttsoF. F. zeljioski: radnja tod ltol|rtn, po z.ljiEkom, e .do E s.t6ivnos., ali .e zr paralera rmoj, to j61 dva dogattija 3e nikdane zbivaju u jedno isto rcne, .ceo obavdno jedd t: dnsp€! (!id.:T. Zielt6s*i, Die Behandllung der gl.ich*tiga Ercignis* iDanti*en Ep.si,Pbilologls!, supplebeniband 3, 1399-19m; up. M.AnLrrax, K ftrHxe ror€la, ,-{bffi ! r'trparlla , r. Iv,4,,

Up. anaro8s akljudlk iz!..!alaca baJk€: ,U 6gjci re pGrojiistovre@no ltmesbnje hhih lidnosti (ikljuaujuci, ipal. situcijup.alajc t potere). tio 3e po*r€ne jedD tiC'cr, ord. ilrw! ir.ba da

untvljda, aroaer,, F&Fna itd.. (E, M, M.^€.r f l r c K r n , C . I O H e x ^ D A o D , E . C . I I o ! n ( , A , M . C € r a ^ ,

POETIKA I(OMFoZiCIJE

S druge stlane, suzavarnje vidnog polja rnote dauslovi gubljenje veze mealu od€iitim slikama u s]irkar-skome dehr (kada se ruka 6arno dotite predmeta, ate drzi ga; kada se noge ljudi u hodu bez ikakvogareda sudaraju ,i sl."). Ali je takvo od5ustvo koord.ina.cije me.hr odelttim opizodaina mogude i u knjitevno-sti, i to upravo zbog posebne ueredad:€al€nosti pri opisivanju svake od tih epizoda (o6,redered€oosti koja jetako veljJka da svahi opis irna sarrrogtah|u l|Ied,nogt,pa se veza xnedlu njima gurbi). To ie narbaito oaevid-no u 4Erodrnoj 'Isrjiielnosti; upo6€d,i, taLode, odsuLstvokoordinacije kod Se'kspira koje je cele istatao, i ko-je sam Cete urporeituje sa dvoshul'om svstlos6r naumelnidkoj slioi (napornenimo da je vlae iwora svet-losti karalkt€risrtitno pre svoga za sist€B obrDute per-spektive).'

Tako isto, na primer, stalnfun epitotima u epsko-me delu odg,ovaraju stat0J alribu'ti na stdilr ikona-rna. "Kao {to 'mili knez Vlad.ifinir Crveno &$r!lce' os.taje ',mio' i 'oweno s,unasce'pd t, ubljenjima, .takoisto se i sveci nrskih rikona ne rastaju od svojdh svea-tenih haljina ni u koje doba alana i nodi, (ri u tak-vijr okokiostima. Svetitelj je siug'de u rizi, kn€" - ukneievdkom odelu iti sa carckorn klll.lnom, voinik -s ogrlacem i vojnickom opremom.{'"

Treba naglasitri da j€ i u opisivarnju prvo8a i uopisivanj.u drugoga tipa u nat€tu moclude vise autoro-vih pozicija (tadaka glediSta). Ako je slikalsrvo u pi-

np.6l*r capyqv?noF omerm @ r.6Hod cExx, ,,Tpv ! noIV, V!_ @. TrV, ud. 136, Tapry, 1969, crr.

l25).93. Vi.t,: ,^. O. )R € r r s, tuR xnMftcrorc99 vid.: ,,I,aT@op! ISrc, co6pdEd€ 3xep{doM', . I, Cl6-, 1905, crr.

333 n seq J. P. Br€.ran, Razgdorl s Cde@, rKutrur&, B8d,re70, st.. 449- i d.lic.

m0. B. II. Co(o^oB, ftli ,I$epvceot r(dorHcs. L Ofpdnreo^p&!, IG3db, $16, crp. 12. O j.dinsrva fomtnih ponupak! !ep! I u ikonopisu vi{ lakod. specijalno: B. H. Ilt..ksH, aueudEr coopqp lldorxqf{oro Myrr. .Ap@

M@koexnM Apr€o^dl]@xn O6llldbx ', v, l3t, N! 4, crp. r1l,r23.

238 A. T. USPENSKT

teju, @da je mnostvo tada&a gl€diSta kard&teristid-no u prvome redu za sistem obrmte perspektive; ali,kao Sto je ved iLstica{ro, ono se moZe konstatovati i uslikaxstvu novoga doba - prdktidno na sv,im evolutiv-nim etapama umetnosti (vid. ra,rije, str. 5). Sto sepak knjirel'dosti iide, nasu,prot p@natorne mi6lj€dju(d|o opisivanje koj€ upotebljava razne taak€ glediS-ta dovodi u vear sa,pojavom rcalirstidk a cooijalrog ipsihololkog rqnana), opotreba razlititih tat€rka gled,i-sta u Fi?ovedanju tuore se zapaziti i o pdlidno sta-xirn tdkstovfuna.

U vezi s lim upoz@riii bismo da poslupark para-I e I i z m a, koji je karakt€tristitan za ep najrazlititijihnaroda, pod€sto svedodi upravo o paralelnoj upotrebindkolirko 'taaaka gledrilta. Kad se, na primer:, kate:

Mlad delija tremu prilazio,Va-silije dvoru prihodio, -

onda naln nije dato nista dllu,gD do opis j€dnog te is-tog dogaalaja na al{a razna plana - koji odgovafajudllema .razliCitim radkama glediSta (za ndkog je, takoredi, {nlad d€'lija(, a za nd(oga }Vasilijer).

Sporad,idno pozivanje oa raane rtalSke glediSta neie 6e otkrili i u ,ir'9kim 6aganra. Na priiner, u opisu$.}srgta Kuh,r ha i Emer u sagi PloSesina E ner $poadtku se opisuje Em6 i njene devojke mako kakoih je Kulrulin zatekao (i to je p{ridaoo.r ala.lo po,vodada uopste okara,kreri5e Emer), a onda se opisuje Ku-hulin oaMiko karko ga je vi{tela Emer, ani d devojke(ovo poslednje se volikim delom prikazuje u upravno-me govoiru jedne od devojata, Sto je uop&e &aralkte-risti{-llo za ep).

Upotreba nekotko me<iusobno flrprotoih taiakagledidta more se zapaziti i u sta$j ruskoj knjirevno-sti, na pfimer u trazaaiskoj istoiii (XVI vel(), gdesu u o'pisivdju spoj€ne suFrohe tadke gledista RI6a

mllll( &oMPOZtCrrB

i qps€&trutih l(aanjacao. Upmedi u vezi s tim Bahti-nova zapaZtrrja o postojaoju vise planova u m'isterijii o p(/rnatoj polifooidnosti uristerije, o podecirna poli-fmije kod Sekspira, Rablea, Servantesa i Grimelshau-

Navedene principe opisivanja oe treba shvatiti niu vred,nosnome, a dak ni u evohrcidrdne smislu (ma-da j€ odigledno da je posletuji priicip &arakteristi-aan, na pd,rner, za srednjovekohi dolivljaj sve!a,'"dok je plvi tipidan za novo doba).- To su pre dvenadelne moguCnosti ianedu kojih artoa (pripovedadili slikar) treba da bira i kojc pli rtvarmju umetDdt"koga teksla mogu da koeSzisthaju u noloj od ,kombi-nacija. Cini se ala j€ saina mog.rdnct t&voga izbotrau knjitevnosti saddana v€d u plakgl 3vdkod,nevdogaSovora, to jes,t svakidadnjeg ptriaanja (to ino mnijenastojali da pokazemo). U stvari, pritalac uvok ftebada bira ka,ko 6e pdaati - da li Ce dosledno da re-prcdukuje svoj dozil,ljaj dogadaja koji izlarc dli de gapak prealstaviti u nekome reorgaDi,zovanome obliku.Reorgarizacija rnoze da sluzi zamd vedeg efekta (prin-cip detektivskog delar u podetku se postupa tako dase ditalac n€ doseti o aemu 6e radi, a onda firu se ne,

l0l. vid. enalizu ovog dela - e dtugih pozicija - u hddlft D. s. L'.harovar ,Iwfta lpeldeprcron rmeplrwd, 6p. r0a-10?, . ! sfFskohN. p€lodn isrog dera str. U5-130; lmep.rytHrn exr.! pv.-ckob cpqsoer@Lr. - ,P@.ica, PGryLa, nBrsRa! (t), W.rsNa,

102, Vtri.: M. 6 . x r I x, ry.6^€r! nofMH AdrGcrore, ctp 2t, 47, au r.pskobr. prevodu isbs d€la sL. 69, 39.

103. Na&lna obj€tttuo$ doav!.ja i sli*djr s!€ta ovd. prcizilazi lz no-!.ihavdja prcimljnosti u odnosu izn€d! rnak I o!nad..og, lroJ. t i*ce la.rkle.i*iano a srdnjov.kohl pogLd na sv.r.

l0{. stiEuved p.inetil ' bism da j. slm ob..drj. ptnjc Da n..tod (poin nic., n. Jdi*) opisilaja, roF s@. opisiEn. ainj.nlccdovodi u hvitus. od ncrodike .jilrovosa ottcildja, - dtu!.dijer€{so, premshodno obFasje palnjc pri optsildju na ,t td, a noE *la< - kEat|rislidno lphro a dorlrl.J(nav.lt btsno, D prlrnd, p@i.ivL.m u fildoriji i kva.hu mcba.ilru

239

240 B. T. I,}SPEIISKI

oaekivano nnrdi odgdlelka) ili, naprotiv, za objektivdoizlaeelje tinj€nica (prilalac ne iznosi svoje podetnoshvat&rje, koje sada s,rna,tla nebit0dm, to jest ne od-reftije 6voju pozicUu, nego p,riaa kako se sve ,zari,sta(zbivalo * prema njegovoj rekonslrukciji).

KRATAK PREGLED SADRZAJAPO GLAVAMA

"TACKA GIjEDISTA. KAO KOMPOZICIONI PROBLEM (3)

Problem laake gledjsta u razrim vrsrlns umeuosuri). MoguCi aspekti ispoljavanja razliairih taatts dedisr-ru metnitkoj knjDevoosri (9). Zrdacl nar€dnora tuaava.nia (12).

. S.[€cenice toje se prilikom (iriranja uporr€bljara

'TACKA CLEDISTA( NA IDEOLOSKOME PLANU (15)

Primeri upolrebe u delu nekoliko raCaka cledisra kuie se ispoljavaju na planu vrednovdia 116). Potifoniia rU,Autor, prjaalac i iuDak (lienost) tao mosudi nosi.ii idc.oloske talke gl€disla (19). Funlciia iunaka.nosioca idecloske ,taake gledista u delu: slavni jlmk i spor€dne li(nosu kao nJeni moguai Dosioci (20). Attuelni i porenciJalni"osilac ideotolke raeke sledisra t22,. Probtem ,spoljlj(.i 'unutarnje. ratke sledisra na ideoloikome ptahu-(j3'.Natini izrar-avanja ideoloske tacke stedista: sra.lni €Diieti.Sovomo karakrerisanje itd. (23). MeidMbni odno\ iiteolcgkoga ptana i njihov odnos prema raznim \rsrama umer.nosti (25)-

DluCa glai)a'TACKA GLEDISTAa NA FRAZEOLOSKOME PLANU (28)

. -. Ilusracija procesa stvaranja d€la u kome r upotrebljavaju frazeololkj razlicite tacke gtedisra (28r. Jedna fi-a-a

O SEMIOTICI IKONE

SEMIOTIXI I&ONE

OPSTE PRETPOSTAVKEZA SEMIOTIEKO ISPITIVANJE

STARE IKONE

Dolu stare umetoosti 6 pravorn sa moda pri6tuFitlkao predmetu deSift:ovanja u tetrii da 6c ot&rije oso-biti jezik imetoidkih posflipaka, tj. arroaft sistempnik^zivanja izvesDoga sadrzaja na r:ard cLikaf8ko€adola. Poteskode pri takvome ded,ifroveju r.Flovljenes time &o nam u dovoljooj meri ars

poaati nc 6a-mo izxqaaajo,i posh.rpci, lr€o i €ad sadrraj dralne 6li

U vezi sa planom dzraza ne zna,mo, lfe svcgs, staje za udetnika u sl,ici hilo relovantto, tj. str jc naovaj iii onaj nadin bilo povezamo sa odrredoDim znade-njem, a lta - nerelwantno, tj. lta uoplle nije biloznalkonno (znaa6Djsko); xni rnoZedo, da,lje, pretposta.vili razli{it 6tep€d uslollrlosti (druga6ije reaeno, razli.C,iti 6t€p€0r gemiotidDost}) raznih aakovnih elecnena.

r, U prerlrlu svih ovd. objavljoitr E.to* B. Uspqstor rI . F nisdcrc ulotrcblja{. ! ledbm od uoli.ej€ni} zDcaja: 3ltkrrslo d.lo napLtm, p.ptu i 31., rcgo je.li@ u zDaqiu one pr.dcbw (ili prit ,z) toF je u slilesku. d.Iu d.at . Tato i treba she i sintasnu3li*t ilon : to i. w lr.dsrah Ut prilz nere$ it rcros! na ito.ni. K@ opgti wlv a pretmd slilada u lEvodu s dosldno upo.e!|ja€ stildJ*o drro, rao $o a€ se i sm airale !v.rni, o@ o3-h i titu '-.*oxlo up.o{&no razgmi&nj. bilo Jc ( ovd sluc.ju@phodro, - Prim, pH.

2. O r.zt id.du Flnda ,u.rovndr i ,seniotidaost ud.:6.A.vcn6acrrt, o ,,c!reniT rc cpYxr!9no.

M", M., 1962, clp. 127 (iblijansti Fre-rod: B. A. Urp.nskij, SuIa smiotia d€ll adc. - 'Oueno ..luD. Rivisra di ltthtuar, 6-7, 1954, !.61), ed. s. pr.dlaL *mi-o.i&a i.6-r.ij. 6l@6ri.

280 B. A. USPENSRI

ta, ali nal1r nije jasno, izmedu ostalog, koji se elernen-ti slike treba da shvate nepos,roahro, kao samoatalnrznakovi, a koji imaju pomoinu, ainta,ksidku ulogu, uaestvuju u obrazovanju slorenijih zna&ova; isto tako namuop3te nije svaki put jasmo koji 6u elemenii obidniznakovi, a koji - simboli; ,itd., i sl.

Najzad, 'i to se ved oahlosi na plan sadrtaja, u ve-riini nam sluiajeva oije doroljno pozrata ona 6tvar-nost (realnra ili urs owla) 0(oja je unnetoihu poslutila&ao predmet sukanja.

Pri torne su dela ikonopisne vestine od kljuanopznaaaja za deSifrovanje jezika (ili jezike) srednjov€-kowoga slikMstva, - od 2na6aja koji se, verovatno,s po:avom snote da r{pordi sa,ulogom biiingvA (dvoje-zidnih tekEtova) pnilikodn tringvi€tidkoga deiituovaoja.

Tome ide na nlku ceo ,niz razloga i, prc svega, sama kantrfiCnost ikonopisa, slloga ograniaenost sirea ikdnpozicija, njihova ikonograjska odreaterost, po6tojarnje obmzaca (,nodn ttHuKo6"/"pijlu.nika{r) prema

3. ,,noAMsxi, (dosloEn srpskohry. pr€vld bio bt rizvomlcir, .lismo s. dde tpak opr.d.l,li a rca uortdald raztv rpittuCni.tr -prin, pF), ri narotiti prifrdnici z itonopi*, d€nn $ se e

(oosud srlslohry. !eod: ,s obreimrI I lumadjin.r - prld. pHJ. Prlruanici s obra$lda pre&tav-ljdi su zbirku @crt! (ob.dad, dok j€ u pri.u&ici@ s tub.&.jtDa bto d.r aisto jdilLi opis (upubrva kal(o slikati orqb tli ono€!'v@ ili neki itdosafsld sir.), U rusk , ljo i u vlzdlijsk , prirue-rik aarto su utdili al'nci o itonopttuj ternici,aliej: o itontu t sl. Vld,: O. t, Eyc^.c!, I'r.parlTa pv.cxrt

u njegool rnjizi ,,uchpHca(rc deFM pt@o, HapoABoft(bkode Cn6., 1910); up. blo.ie nje8@ hdorc ,,IloarBri rc pe

b ^uHsFM" - m tstdn ftsr!: sebno u rsi ss 'diid rid.alant. V. N. !@aa ,,4)eH.!V@xtr.6ord" 1,,O H.rcroplx npo6tuH 6 nrw4{x lle!rellexor rc-xvccro" u njeeorcj hjizi: ,,Plltcxar cpdl@@ xjlBn6" (M,

1970, crp,2a-26 r lqI--J03), a ialotie E. ro^y6nncxn*, 'l@

!H lydod uep$!, r. IL 2-i rc@E da, M,, 1917, op, 370-372. Id.tlu lzdrlja ttonopis h p.ituantla bra*li biso, iaeilu oetaros: noA ld* tMrdsdtfi. nw@ C. T. Eo^M@ mA IE.e*lrcfi A, H, YGucrN, M., g)r.

SEMIOTIXA I*ONI

&ojima su, se iz vel€ u vdk slikali odredeni siZei. Up.raro zato sto se stari lkonopisac tako neodslu?'no Pri-driavao ikonopirsDoga 'pfindDika<, tj. jednont zasvag-da ustarnovljene kompcrzicij... i tnrdio se da rrur neproma,knru njlkakve novine u obraili sadrraja, opravozato postaje naroaito oCigledna promella jcika slikar-skih postu?aka ,kojima 6e on s,lairio: naraldo, Da otr'ajjezik on dije obra6ao ta!@ pomdu paZdju, a aesto, ve-rovatno, uopst€ nije bio svestan da se njeSov jezikdo0rekle razlirkuje od kopiranoea prirudnj,ka. (Ovde jeumesno podsetiti na stare preFisivaae svelih tekston,koji su se $'aki put brirljivo pritutavali origi,nala, alji pored toga nisu mogli a da ne u,nose u ,njih csobixeZivoga jeik^, - sto nam i pluta neproc€njiv materi-jal za ,iaraava,nja u ohlati istorijolG fonctJke dotiarega j€aika.) Ovde sama istovettrost sadrraia aiDi narc6ito oaevidnom razl,lku u formalnln sistornima, Mnogobrcjne kornp@icije istoga sadrZaja nali&uju rra p r e-vode jednog istog sadrraja na razne jczi&e (ili dija-lekte); u vezi s tim je unnesno pdmeti'ti da 6e u iko-nopisnoj t€rnirrologiji ikornpozioija i nazi'Ja "pre,lod";

Naporedo sa ispiti!"njem dkonografske tradicij€u istaknutome pogledu nije nista manje ioteresantnaoi arnaliza pravih Lkopija sa ndke poznate ikone, kojeisto tako pravi lkonopisac, ali u uslovima d@Iolcle dxu-gaEijega uretnidkoga sistema nego 6to je to kopimniiz'rorErik; up., na priner, kopije sa dikone Vladirni,rskeBogorodice ,koje su napra,vili Andrej Rubljov i SimonUsakov, i svaki od njih dovoljoo otvorono pridodajeosob€nc'sti svoga sistema slikanja: Isto ta,ko je ara-

4. R.. ,prevod. uopib se uporrebljav"ra u aa..nju $.irj.n topij.,ili psr ob.aa p@a koDc e pr€pisuj. t lcl ili pEslilsv! slilLa-vid, kont*.t *oji sc odnosc D upolEbu r. r.ai ! sbrim t@ade.tim bltuiba loji su D*ddi u tmpe'diimu: H. B. t r a q,

Ptrcy'iMu D@mcro, ' pyqot crap4E o rcpxoBtucbCoder slomics retum srllmlietum, .dldtt B.

Jagid, CII6., 1396 (posbd orisal iz,,lldeAoBdrr m pyexoxyscy. r. I, C[6., 1335-1395, ctp, 4l!, ln,441,455, gn, @r).

5, o Rulttjdljdoj roliji vid. l. H. ]\ a , a p e r, ,AuFr PltrcB r cF@.a, M., 1966, crp. 3j o topiji Ulal@ vid.: X. O ! . . . tr, ItG

281

282 B. A. UStEl|l{r

dajna i dlaliza kaanijih okova za star€ ikode, u dijimse .kontuiarrna katkad mde da zapazi oastojanje dase po mogudnosti ispftMe izve$re osobanosti jezi,kadate ik@e koje se ved dorivljavaju kao arrhaidne (naprimer, poja,ve obrmte perspdktive) - da 6e uiinemarje odigledDima, tj. da se sljlkarsko delo Fr.ib,liri iz-d€njenfun uslov.ima prijema.'

Uz i&one neposr€dno idu, s je&te strane, dda ,IIcnurn€rfa,lnoga slikarswa, tj. freske d mozaici u zidllome slikmt$u, 6a za njih karakt€nistidDom jedinstvenom kmpozicijom, usloi'iljenorn zajedoridkim sad,rtla-jem sv%a dlikr8koga korDpleksa u c€lini, i, s d.rugestrane, minijatura, koja s€ odrlikuje oatrsustvom obavez-noga p stajdrja uz ikonografske sitee d, prema torEe,ve66n slo|bodom ,umelnikove volje. Odigledna je vezaizm€ttu ova tri vida likolrle umetnosti, Tako, na pri-mer, fredke i minijature ujed,iajuje zajednidko dagi.nja,nje ka itu,stlati\iinosti: i jedne i druge predstavljajuili.rstracije, u Sirokom smislu ,redi, za Deki tekot kojije onapred dat (freske) il,i je nepodredno dat (minija-rure), tj. predsravljaj{r il,ustrativni &odnpl€lhs ujedinjenjedinstvenim pripovednfm siZeom. S alruge 6trane, an-samt{i ikona ka,o sto je, na pdmer, deizisni 6in (ilidnrgi neki din ikonosrasa) po svojim s.l pr,incipimaanalogni zialnim fres{kama'; tIeba uz to redi da se sl,i-dDost iuneAu iroste i ikone ne ispoljava samo u ptrin-

n6, Berlin,196l, S. rI, u s.pskohN. prevodu K-On6!,RGt ilc

B, H, H . s a . B, Cmd Y'ry@. B. c6. ,,Ii3o6p@ru{@ '*ir.cfi', 4., l9? (: ,,BFr€Hsnr Orld ho6paff.^LHdr rcfrvc@rdlFpcrEBob sscErFr xcropsr rcrysrB', l); cr!. 122 x !xc,

6. Up. zlq&nja L, F. t gin. o risphvljdjur n l{ih t ratr..islialihobt Aa obrnutc FFp.rdre u Rubljdtjdoj Trd,idi na omc aEbFIlme orm lolt je a qi{ napmvlid u xvrl v. vid.: ]r. o. xe.rs, tu'r *hmr.||m nFreBea€u, (YdoDHo6 Ap.@o err.dE), M., 19?0, crp, 49.

7. O i3toijstoj *zi lld6iasa s. zidriE slitaarvd rld.: B. II. A a-sap.!, A&pen P!6d r fr uxo[, M., 1966, crp.22j C. P.A6&.q'c, UruN ! IOtw, '. M.: ,,lldr h Edrar.li CqDrr--5tnr!.a, 1967, cp. DaIV--IXV.

SBMIOTIM i(ONE 283

cj,pima olganizaoije sljke, nego i u samoj tehDici ob_rade materijala' (isto taho se u nekim olutajevima te_hnika ikone prcnosi 0ra ninijaturu').

3 . , . . .P rh l t o@p isc4€ b r i sE Je da d r s l o pM lndudd . . .Ev0 l

n *olito ndnll rbtrcblin za sritanje i*orc, r*@ trrottut.datk. lwtueL a@!), u c.l'ni je 6n€Mo kz gtunabdl. dtrbs'

tron (. N6.@e; tp. nette La oznalru za eNt fdb ! l-Bl'aologiji itolopk*r - B. U.). sma .tasla, b.iajit odth&r, a.lN

6ustu, sa udubljcDim tu prednioi \hnj r(odtr-'al*td.Ur. ldl

J. orru26 l.ljlrJJm, .J tuttutlruboimt M poLetlnl e rL D U

dorlo .[t mlllc.s i'ib!€.iranin, &ari&i. prctk@ (uNNA' ^

!rund'm s .l't6rrcm (sreMrlau €i) u sdm @tloptlh td

Dii d sl.d.ai Fain: ptu se izgreDe iaore@6) lolastn. d ti.!njoj slEri neCio o5r.im - Silom ili €ksm, atio * n.tolt dotF

slwahi tittim rcptum, pobn, kad se lepilo osuat, .,J.puur. a

2/aldka i@oe.a), tj. Ln rc plabo li mctdb, rdta hd.l.h.

ltsiD, - zboe ios. se aaska ll€llEui. joa gu{tin l.pild, .

odozeo se prlaka, dobro ialad4! ponolo pr.*riE reptld. N!

L6 &d$.t i aen.i 3 @ daska se b.li (npotatett); @cl & "'

lilo atttal - .Iobo lmnelaD tduost od lcpila i krede, Ktd s tG

lilo 6!!t, u totu tt do d.iiri dda d6La s 8rodi.a a&bd!@,

Dd oemu 3c gNdlruJe alab,i'om izvodi e{ do *dm put': 'r''

bad.r ?a @diruj. r^ebd' prvi 'e o.t b.lild LoEe * dodaj' 2/t

t(ljuaal rcde, mlo olife, rj trckuvanog ulja, i kredc; n€*ac * D_

Mi a .ta.ku !dod! lireke lopatie lrlexmtra), i F6L swr't

lru.llEqia arabadt@ das*a treba dobro da * NUri Zltim doL'

n @..ka arabdftn !.eBene porsinc, tj gladanje moknn pl.v_

.d u !.tollto FEla, iaenn kojih se alab.sle' ftbt da cu'l I

@jad suE sladsje tuvim ktfudon plav€ p€ *m2rno dokrin

!i; pMaile pslicon ni, u novije !rcme, smirtdim paptM t'k

:c saa eotou slilaFka povriim itone JsE sM,lo !ij' tll!'

rrrr\go do zi.t. oCDije - :idna !s s@ ito 3u m ildstoi d*l u

ko"a**"- obliLu o*upljene cobine zd: e povr{Da po sio,

h.lt!i, i.,uoi *ruriuri, jedmli,rdd t dr' pr€&tavlja etuiF zl'b

i alo m *bi omglalje, u najevrlenijd obrilru, d! ustu 6lirt'

stE }oh & smh mjblagotudnijon - zidlo slilaFtrc. IL6noDl'

j. ts@rijrer poiaam ir @hde zdtos! slikbiLa a u sunnl dd

su dusu @s poslednre!, osiobott nu spoUdj€ ausdo{l tld'oD

.mNrB od stu&jrih dhit€trdskrh i drusih ogdi&!j" (n A

O ^o p € u c r tr I, Utord&,,,Dolw*de rp!,$r" IX' M" lt2'

9. r; fm u unij.lur6@ roj. su se 6ul. pdekad pok"uj' urtN

sntir. (tbdatno$ bojeDja 9ms obhs itontlc ren L'); n.|. o

t e A.s. Ill.rirH, 3rcpot orq OrA@ pv'c@ 'sr

x ooKd@ (1901. oA. ) cn6 r9o2 (dA ffici B JlJ*fln

OrA, liqetu t3!p t cm.@dtr !d Ak*/w 6li"' t vll'

284 t. f, us!!.NsKl

Ali je i$o rako De$$bnjivo da izmedu ta lfi $idaumetno€ti ikonqpis zauzima centralno i obj€d,idjujudemesto. U tom je pogledu naj ipi6nija layo.vrs,3 ikontsa Zitiiem, koia u sebi sprere princip irkone u uremsmisht ret; (cpeA4urlsrcdisnja slika na ikoni, &oja seshogo potdinjava ikonografskoj tradiciji) i, u istirnah, pridcip freskodekora (up. Krenrd/irilne slitena ikon'i, &oje se potcinjavaju j€dinstvedoj kompoziciji i jedhstveEome sad,rraju, ali obrazuju zajedldidkiansarnbl koji pripoveda o Zitiju sr€ca)I!; s dr.uge 6tm-ne, po stvanladkoj komrpozicioDoj slobodi, odstupanjuod i&onogafske hadicije (izazvanom novfurom sadr -ja) i, irajzad, po opdtoj ilustrativnoj usmerenosti 6Ii-kanja, i'vitne 6like su analoS[re i minijaiuama.,!

S prav@r 6e more tvrditi da cerniotidki pnistupuopste nije spolja namotnut (od stran€ naulnih me-toda), - trr€o je jlkonopisnome delu imanedtanu znatno vedem sJtep€nu nego Sto se to inaae rnoteredi za sliJkarsko delo. Semiotidtau, tj. jezitrh sustinuikone jasno su rwi<lali i aak su poEebno proklamoidi

1902,8,3),dp. 19. Up. jos O. C. lonora, Il@rcpo!.ru u.BaDp. la$m xv! Bexa tr ee .Bx3r c lM@orclcf,sr kivc-c@r, ,,Apcsepvexe xcxyce. rtv(qrcHar nrE,, M., .rp, 131,

10 . Up . ! vd i 3 t i d : n . ! 1 . O . \ op€nc i r t ,san ! :yAox.cwxHcrc.6pasre^Lxs trpe*Asnn (pyx@,

rr. U E ..ltn j€ varno p.ietftt da, poou. minijaruF, ivian rtit itcne - z Editu od sr.dllnje slik€ B ikoni/cpeAuka - ! $&lu ED.€rForravljaj! mlilfui *onratt e slcda@tu toji posi.E! rtiku.,Ovd. frslitdi dosadaji uv.k s! v.hi z odr€aieno m6io i v@koji se ne podudaBju e gLdao&vin d.stom i vr.tMon,.. Sredi3.rja sli*a m *o - 1o Jc L.nda su sv.Lc *ojt e nard u !€pGrcdmb. duhmft tonblrtu s sr.d.en, njdu uftk e@n;tvids. .lilc m itoi - to J. ?daa o 3r@ rojr uwt !.ipar!. prc!-l o6 l i . ( v i d . I ' .A .Koc . rRo r . l t ( l r&u !@a ! *d f ,@rrqdy j''(Jl'M. AoD!.!!.par raA Are., M,, 19a, ctt. 2r-4).

SBMIOTIXA IRONE 285

cnkveni oci. U v€zi s ,!iNn su narolito tara,kterietitnaporedenja koja potilu iz dxeeD.ih qremena, maltene izepohe raalanja ikone, poredonja ikonopisa sa jezi&om,a ikoDopisne olike - sa pisnenim ili usmonim t€k-stom." Tdko je jos Nii Sinajcki (V v.) pisao da seikone nal^ze u hlamovfuna tradi pouaavrnja u verionih koji,ne znaju i ne mogu da litaj{r Sveto pismo".Tu istu misao - gotovo istim treaima izraroDu - na-lazimo kod pape Grgura Velikog: obradajudi s€ epis-kopu Masjuji, primeauje da bi nepisrD€oi ljudi, 8leda-judi na jrkone, ,,mogl da trrcditaju ono lto De moiguda pmiitaju u nrkopisima.. Po redima Jov.na Damas-kina (VIU v.), 'ilone predstavliaju za oreul€ ljrde is-to Sto i dmjige za one koji umeju da !ii.ju; one srza vjd ono sto je govor za sluh"" (ovde jc, izmeiluoslalog, znadalno oaglaSalarje ide r.afskogs mornon.la, o lorDe Cemo polanje govoriti Lasnije!). Ieto takose i spor itsDbora€a i ikonopostovalaca, koji je biood naaeldoga anaaaja za pmiosladje, o veliioj rnerirnor€ da shvati .kao spor bai o zoakolnoj st*tini i&G

12. Ovdc j.4orino priE ti.i da u Stu ar.tu aoret J.dim m.n d.dui. Bos!, dot ra ! Nom averu on mor. i d. v i.t t, I Ea rmara otollosi ! nnE lu opEvdav! lato !6Fvrjiv.ql. ild. u I'rirde.s*oj mtu3ti, t to i aErqij! Ih.Au SEtoga pttu t rEt stite.Vtd,: L, Ousp.!!ty, Symbont dcs orlhodoh Xtrch6s.bi!.. Ies u ld do l ld . , h : B- r l ldF . rsc t rmi . t t , P . t t ! !D . -b a n b , P . X r n g € r , L . O u r ! . n s L r , H . - J . S c h u l z , S l m .boltl .l$ onodo!.n ud oridlall&Ird Chistdt|s, Sbrgrn, 1962.s, ?0; P. S z o I c, Z@ie i syEbolit! ilony, Z prcbLMryti s..!.ry s'tlll u!.hodni@li.a.ijdtiej, i!: ,stu.Ii 2 3to.[ siorytL. II, Wrc.Lw.Wllgv.-Kral6w-Gdad.L, 1y13, r. l0!.

lr. vid.: IO. A. o r o v !D r. !, 3udu o aepqRl!@lrcpMD rciYc!:@B@cl.4rd {epbr, T}a, 1918; ,,Ucrot! &ltwc.Dpd.S*ore |Hycclh (III-xx o.)",mA p.A, II. g. IIldlM, ,{,,-M., 1910, cr!.9; l.H. ,ta3ap.b,tl@!d !MBil@! tE@q, r. I, M., l9|?, d!. 13, Adc*Eblzj.rc podtu, oa.vidrD, od Va0ij. V.ILoga, vid.: B. B. B ! q ( o 4O6!.s R Ercropr: llMrxtcf,ol e@, ,,a',l3lmncs! !pe.r.|,e", a 3., M., 1tr, or. 158.

l,l. Up. rt. 295. i ELd., . 6l@d. I !or.6€4c ttG s 36ar.f.lom k r-rdn D 3rr. 353-359,

286 E A. rrstBllstrI

oel Uz to treba ptibetiti da tai E d iuop&e nije biodefinitiwp re!€tt na vitantijskome tlu: rpitalie o zoa'ko1'troj s-lrstini dkone i, prena ,tome, o od,ttosu Pledna

r. U srEi, { t@ lc sFdu, m 3v.k s@jc, @tFI@ bilo ttLli! oodDosu p ! .m. , ! s l ! . ? . A nmsH ? isao l . o V I I wetl@L@ sr!@, tojl j. urdovio doFst tlorololtoe,J.: 'utut'

r$t 'r'od3.c.' (qcxltq& 's a r o x t I I r . r ! a o) ?ltr! u&',Ju oi.6

'Vu Eelj@tos stbod N.Si svtll@id, ?dilivi*rllt F'

*oto&ar, -ao * r-tojq o lo uaelje, att osi lri too' ?Eve !'!turstorjsku g..aht tno<t Dltuiuai ru sc-'�!od3.CanJ'' ('Brno

r dls r. ^r s ocr) - | ot*tUruloai j. n @$lu suljelfrim i

rdhrqti@; lFb. a6to &r.n D. lodi iL je ldnimlosja svcrlh oi*s - Lnlnatodl. .htosrEroc! idalizm, i i!. jc uo!'te obo

i@ dtolortj@, U d.t@! .lu!.J! ntpo3b nijc t pirojr 'ubier';rv!o Dcdsa&lc u l@t@nl. rcgo J.10 ai.rordo '!!r3"F

n J.i d'ANqdr, - l& J.VI.A,' t'G idej'nd* t"l@ li .i,tl.trtw atudstl dbiJ, g'nce 3veB uslm.'i, rApoalnj'd {;odltorit@ po$tiovdje lilova, udite do

brJiL,.-.. (tt oroD.rcrsn Md.Hude xrcHd trpdoao6'FFirw". ,,Xvp,u MqoBof, mrpup H ro6e ,it 9 crp 30j'r'!@ p*iol r.sdr|I tmdoDiunirii' AmD6d'a $lvsi Lol' su

* poj.9l. ntrtilu !t drl.vlj4jr iton€ ndidlj'vlh sNsi': upRrc l'E ld. 06@! vL.n.li. it$cdih rvoju{@nju i*d& ('l&) r@

draa ltli j. ud.nJ.r od *o!s ?ralila n'td ba"jn@ !,litd'.Il }oji '6.rs{d' ldira d@voljala d' u njd!.bo Ludu p;t!ln* tid.: c,c. Arepttq"'.rllfur !.Hd.'t,gttlcfroti ry 6rYpr, -E@dsr, &er' cr,'e

{!Ds Pv.t, 3Nxo Espo@ ltcxve@ t xvMrw& c6otHd'

-.Ln " *i s tl. rruopet. M lc,3 sp 4?r' u druso@ milu

P. A. IIMU Lt.: |A itono!.rci uotlE nis! ?oricdt @|sdndt r

t,r*-, *rrd-osu stiuElva . . .j uparc 'u jtombdd' aoDra:lomqln p*m, I u!''vali M subjek'iw{slJali@ zDt'lj

ir"-,.I "tL pu.a' onelo3tu ad 3a prdltdvid' blo "' ilF

DoFab{rd. u;ll - celivdje I}oD tulitt! uDld ljid r''

d;i. isF; t\iin Datjenje 3k(a i }jndih t d, rj @o clo j' u Ed

- i[t* roi. se dl* uBn i pord sdih prtutM' 5' rid

a*fu]r.- "uiL*..e - "ti. hoslo r 'tc * E tBfftuj' ltu I|r'

! l t ; ido lbpok lo !$ ld t t ld : I I . I o^oD€tcx ' ! I ' xo roe

i'"". .rD ioU. D.ue, MLsArie je, u sulthi, bllo dato u sdtoriG

: ZlC.Jno j.utrtl.tld lto & utulio sovo.in4 ltd' dd'!.p$rcd!o d^ s.: td& vid loDt€kli. u lrd.: c^oBDE Dvdqs_mc* -opod' rcA D.a o. fl lDMr, t. III crp al (d pri_

D;t 64! uatrtBos@l ida tj 'rce*ilo6tsll r! & oloLosrutlLaita Ehd tncttus (n.pn@.lihlh): t.lo !u Jedttlt Di'l'

;otl lcdDo-i3uc.U u mjlb I4!t ji@ & 'it@ tlud 'ru Bott

sErndnxA IKoNE 287

ikoni Dije izgubilo od svDje aktuelnosti ni kasniie -o njerru se rarpravljalo joa rrnogo v€'kova kasnije, po-imonice na rlBkome tlu, i to je dolazilo do izralajakako u istupanjirDa pojedinih predEtavnika pra!'oslav-ne crkve,r" rako i u posobnim ikmoboralkim jeresima.

(vid.: ,,n!crMa x Ao{eceltr s*Vnor r Pocsx f,du XVII tr HocdaXVIII eka", Cn6., 1904, crp- 5 ' 36).

Tato isto, knko b is.i& O. D€mus (Byanrlnc Mc.ic Dcor?rions, t ndon, 19,17, p. lt, o i rc pvorl E Itrme.: ,Heru you * dep,ct€d how Christ w6 crudlicd.. n.8o sno

Zn ruumevanje smioriale primde ilon osbiro F r.F*t ris-ricm okobost da ikonopisna slit note.la prEdsrrUt !. .Mo or-Mlo nekqn sv€bg arhitila (3vqa d€not @), nqo u o&.d..iD slu-aajevina - i dhilipa a drugu slil (ali ft neD4r.dnoAr .rnidpa,kako se b tnn.6tlo u itonoboradkin j.r€si@). Upnw e u bnhsriva p.rks pEsrilrswnja s bkozlaath 4udot@4Nh l*M lpA lenu su se i ikone sa ovih posledtrjih preslikde ! nld .luLjda isr.bto nosre d. 3turdu aldolvornih) - pa t*o dn h& dhldp, naprim€r, ikooe KuanFk Boaj€ Majle (tj, on Loj. ,. pE nL@ saaudotbhe ik6.) Dije repos.edno sam BogDrodtc!, m3p upmvoni6a ton*.erna itom.

16. Mozdo e pcvrti, m primd, d tovd. Nercnd., loji l. $.dinonxvtl v. udio: rN. rreba asr toF Bogu pripad. uf,.zlv.ll ttonafta,toje su hke ! dlttu i bojama eainile, @drprcdsravlFjn Botiju slitu i slt(u *t@i ne bi li teb.to, pren' tonrasultivdju, !.e poaroEti ljnd€ i tuIiri 3e qlib., J.r 3u 6i .lvo.c.ni prma 3ltci I prtllci Boriioj, ! i saD su sadinili b lto..?i vid.:A@ O^ea''li, Oirca8n. ryreEdqr B MmtrlM x ftperMcom B n€plan r o6p3do, Cn6,, 1906, crp.320). Up. rakotlecrkleni sbor u vai e sl{a.j€E numnskog rrdopop. I-o.3lna 1653.

eod., toji j€, 'nedu dtalog, lzjario da su {aF Sp.:it.lj, Bosorodicai slcci &3.iji od svojih lito'& (vid. istoru! slua.ja: n, c c x x p-

r o B, Itcroplt Dlccioro parc a dapoobp@.a. Cn6 , 1395, crp39---40), U loj se mvni delimic€ mor. da rulre i pdst 3ludai Vh',(dabg sr€d. XVI !., *oji ie rv.dio da * n. iLoni nott d' slila sa_m ono 5io je bno El6no ovaploaao- Motctu &, narzld, puv'h tuposel'na der. LoJa su bib lsmffia pretiv ilo@bordu (vid., D pri'

nd, ,I@e tn !xor", 'roj. ?ri'pada, more blll J6ifu volckom., u,2d.: H. A. ka3.xoDa ''.

C. AypLe, ,FnO.orsee epdq{eM. AE {€Bsr {a Pg.D XIV- xaqM XV Em, M. - A" 1955, clp. 320 t c^; ili ,Coffiu. k

s@ro6op{d n B Er de €pect", toj. je mtkao, not bid, tn€

L M, K.lirjd-Rdb5ki, u izd.: B. Il, ca!3a, c o II^.rosonB. r, Apy xt s r x, srcs mprrreXVII Den nporr. .Fnfto!, ,^c'Dae ?strrt ns. Apx.dpaon-

288 I. A. USPENSRI

Paralela sa jezikGr nije bila oimalo qnaoje jaenani samirn ikonopiscirra. Tako se,u ruCkim itonopis-nim ,prirutnicima( (tj. pmktitnim prirutnicima iz iko-no'pisa, Icoje srno ra,nije pornhjali) moZe da nade po-redenje ikono,pisca sa cvebtenikom: kao sto weat€Dik"boZandkim retima( woo:i plot, tako i i,konopisa.,uinesto r:dima crita i zamiadja i oiivljuje plot(;' odav-de dedi, izmedu ostalog, zaikljudak o Fotrebi za jed-nakim raainom ,ivota svestenika i,i&onopisca," Up.,

scnon kouce $ 1905 F ", Cn6., 1904. Up., s d.u!€ 3rrhc, oaiLtkonobohlt. hd.ncijc kod c, Koro5thina, u nj€gorc@ d.lo ,,OPocce B upcr@@r. A&K.r MrFft^ob{e., (c[6., 1906, dp.51)_

Slo s. lol !i& naFlt *oropaltor€nj., za 1o j. karakrer&dlnapriC. Pavl. Alj.Ftog o odnosu parrijarha Nl*ona pl@ ftd@kojc ru ncroBti mjstorl nadik li na nd, ap:dn@pski Dain,Nilor j. Drrdio da se E ttone salop€, da ia se islopaju oal, !e 3u'h u rax$n s!tuJu 'Giri po did@. zo.im jc padijarh, ur cr.Im.r*venog ebom, Ezbijao t i,(one o LIdr. plo& tod! i reativsod. se spale: i r.t ih nat@ ..revoe zla$nja sn s!.lili, ncgo sr ihu ehlju za.ili (Vid.: n.Be^ A^entrcx{t. Ilyr€,ms. Mnc

M.eprr B P(@ D rc.olrHc XVII *8, !u.3, M., 1393, .rp, 136-lt), Ovd., naEho, .tolei do izn&jq lr.a itcnopoltoranje, pri edu su * pm il.nrid toj. ru Glit@ En€p.avilar m.ir oddili lr@ d! pos.duru resrrihu Eod (oNito!ffi odnosr p'@ 'nelFvilntmr rlttau vid, L*otlr ta!ntl.,pdm.db.53), Up. lsb i.t v o.lnos I pm l.dtu u b p€rioau,ftim slErdj€ d6jephvtld id nu,Ib uslrljaB i !e!e!iLD e.

r7.Iz DFd8mh rutolis!@ prtdalilu iz zbirL. J. J. J.lptoE (rutc

ttu od.ljdj. Ddam€ biuioi.k ,v. t lajln!, fond 93, m $66);@j te pEdswor d6r3 a*b sar€& u n3tim nlropisnlm 'prirua.

Up, lol 3Ld.a. e.lho re1o: '. . . Sv.lo !is.ru. j. u r.dim iblsltM do hb abi slikdje ilom u bojam I ?redn ti@ (iz ru-kopnnoe zbohib t$ 1203 sorijst zbi.te Drran€ jau€ lrirlid.krM. J. Sahlov-sa.dJin ); id: '....b srulu .ea !ap@iuc, ord.vidu ilda 9|qkravUa: jer su j.dnali ilom i jeiato pancd'ja (vid.:

,,BdHtrf, O6aat.a ApdHcly@@ s*V@rE', lar1, clp. 21).13. O iL@!i!&@ mainu nvljdF F*btu * golfli u Stogla% (g1,

43), ! Xddiii r1d. - ?rwa rm., srva6j. ikdsle dn. u i*s!@sbdu se dotc uporedid s .o!.risnCtlD pFoFdoa.njd (up., @.luim, mC.lno d.ugadiji odnor p|tm rakralnoj slicl u k toltCtoj rrc'diciji): zbilj!, p@ shmranju lhoslln€ dtv., lkoni tlr&la nrt.ir uowid€ruIt,ch6 Z.isnis d.s Fleisclw.dDg Gott.. (dd.: Ousp . ! t Ly , S tnbo l i k . , . , S ,69 . O rop . sc r ! t , g ro |o .@, . r p .

SEMIOTIXA IKONE 89

s dnuge stratre, isti odnos u srednjovekol'noj Rusijiprema ikoni i prema Isrjdzi (svetoga sa&raja), koiise iztalava u celome oizu propisa i zabrana (up., naprimff, celivanje Jevand€:lja, sto je analogno ljublje-nju ikone, 6m€6tamje Jevandelja ,na domadu policu sikonama, nernogudnost da se ibaci ovestala iktrra iliknjiga i sl.; vid, &asoije Iro6ebno o tome).r'

rm, S z o I c, Zftzdie i slrbolita jkony, p. 103, Up..w nrc i Do,e da b!.ie uddljfla oB sp€ciialn. dmtolila itolopitt hg 61rrs.l.dlos atr. toja je u vdi e r$krttujd.e.sporrlvu.ljm nr. (obtu Frej. t sn'1.).

Po rdiM G. Oslrogo.stos, ,,Tedis qutn Ocd.idr I ih.se sa-int sdt a pby6q@ u *.t in Eouv.n n rc|lgtd .t u! lrotA Aa. pieut, pt )t dsnpdm pi.loBqu., I inrerprcr.rioa .r lt@+

.6htnion etl. celd qui prie€t Dia, L vids.dLr,rh!...c*t pourq@i la pra.islon dr porr.6 , ra M*ry!1im dr tyF dietrrc oi !.3 essmriels pou la ca$olickme eclddbl, rldis qu, s$n. lbsluot tndis!.nsb!6 pou l'otnoddi. on6r.|* (c, O errosorstij, I$ da.lclm du ,Srod.v. @.cetrMr Ia p.lnrurcd jmes .t l€s p.inciDes de li@.osBphic branrtn., {an by.an.lne dE les Slaves, ReEil d.dia a la h.doirc d. Th.odorcUspe$Iij., L Pqis. 1930,9.399,. u.rp*obF. pftvodu viil.: G6-srje os.rosor3ri, o v.tuanjlba i shvatlnjim vizmtima,,Prcrcbr, Bsd, r90, srr. t39).

U @zi e orim alo je @loprc rcC.no @m su vatn or. a.broe toj. e tlonopiscu rugu da sbE D posredu sv.bv h (!.ikcaopisnih) sli*.. Vid, po&bno pnvilo XrnJil€ toje s. k rkad.itiF uitooopis m pdrucnicim: ,O romc da osim svelih ilona pravdemiiLonopi* r.gBf nilla .e src da slit . Ako jc dau€ *o&d na lrilokoji .raiD udJsroiq da bude v.at b r.lav srctl p@o tao ab jet b.at vaj. ikona, dda nl6r n€ prtlidt &, cin iabntleujrsvetih itona, bilo 5b ctu, to j€n ibbhta* rb more da sluri ljr.diD e bb.vu. . .. (cn. po tnj-: ,JIoa{Exd !(@@csLd , B. c.T. EorM*@, M., 1903. c.p. 2l-22). I doist : alo se rea itdopildp.ipisuje spoebnost d. otili plo!, lz toga 3l.dt n.&le m.euan6r dasc ta sp$obnd zldpoftbi. fo delimie objaanjlv! i odlc ptwancp16vilrim ikorcpisDn sutma, o kom j. mlj. soM.

19, Talo lgio 5u * i tnjigr, po *mu sudeti, noele da st vljaj! u o-dur lrilikm s.n.ee - a!,ro8no st vtjanju ! sanduk tlft, Ijr. Gt p hN t.kv. vr5r. ! r.ddiD: C. to^y6er, r\l6cxrd g{po.rcu IIdp MonE n €F X@, 1333, cp. 96;A. M, narccxxq Ptrc@ mdrcI'ai ry&rvp. XVII Ex.,Jl., r9?3, dp. 163. Gote dn J. Mjrdtt slu{.j bly€ 3rre ahel€.,il \ Kij.fp..e**h z.rarts, gde s sltrlB da j. gi@! (Sn

290 A, A. USPENS(I

-.- U yezi s ttur! je potpuno zakonito 3ro je izvesnidijak _Ivan Viskovari, proteslljudi (u XVI 1r'.) protivslikanja Nevidljivoga Bozansrva, poim€nic€ pri'sti.ka.njr Simbola vere, predlagao da se ta lkona stlka koin-binujuCi Jezilki i ideograf.ski del$I 'slikalo bi se natoj ikoni samo redima: Ve ieft t ieililloga BoCa, Oca,S1)edraitetia ,fteba i zemlje, svifta tidliiiog i fleridlii-,og, - a odatle bi se slikalo i izobralavalo srealsrvi-ma ikone: I u ieilinog.r Gospoda Isusa Hdsta, SintlBoiiiega, i osralo do kraja^.! Dakte, oba vida prikaz!vanja (jczidko i ikonsko) pojavtjuju se kao dva .rav_

m! Vrr.d llnat.o.L sa srhrahc s. holitvom toju ftlj€ daoTco,ddrt P.&Bl| (vld. ,.[.rphR ft{c@Ile{eDc*oro MouacBpr',! Cn6.,,9ll,.rp. t 6{. r89, !9O,

,oj,Vld,: o. It. Etc^.. r, A^r h@@ l,lGrot xmdrq xvl ska,ro epor u. .re ,,&rceFr*h dcerc. pyccron kpo,$roA c^c4ctl* f, rcqerd'. (cn6., 1910, 6p. 291).

Up|e a.&o i.n!p!, thedu 6rt1iI", Bibliit pjkrto/d i t9;jtu1!re Fod d6ln qd€l.m) stdon Uaaj(ov.lrr stikanju rdp@icijcG te5 molu* Oda rurr Bo&olac @de * pli*euje u obliku isijau-lja sa s.r.non nll >bosr (vi.t.: ]{, o. P € I x o D c (. r, o bru..)44 a la.{fftr aomdrq{a ,ore!Fq&,. r !ryccxor lcxydreXIV-XVI xkolr "Ape*.py@ioe lc*yccoo XV -&qdo xvr e.loD', M,, 1963, crF. A3).

Medurln, n. frcqliotdpozkiji Suola.sa .ud. novs!rcd.te.,.kE rv, spashcux nJ N.,cd.!r ume\ro nme sid&/., a.! ndl*,naj. .r Anstaslj! - I to $ ohjalnjah .trnologijon rj.nos. ttun:.j.. Je Aia.laija ,nosilac sihboUa*oc ime.a &ojin t3roan. tgsosloviF @rafaE surak rnnra u r.l tU.narb(i: ( rddFdla, u Sdorurvqd(rld ).; (vid.: M.o.MypErroD, x ff&irie {.p.rk't.rol !!ffi& ,,Xy^ir!?a cpeu€.e{oDrot ?vd. ll€,@l.e!cr 7he-rno M. & (a!rcp/ , A,; rCt4 d0. 16r; uz b !! taanon snklq &ai4fulair jo vsksnude, a silqal t ad pod6@e€ p€rl;.r t Dedtrlnfii Erp.ros! lltlsl! na Velttl i*r.k I njegovoe us*rsluaa s rGai dan, &oli lc Do rohe dosatt J! I !a,@ !4r!€.e/rcdetja<). Da.tle, llAd sv, AnasrasiJe predibrlja ovdc srclffir.n td&s'M, u5t@...ljen lNt EJ@ fomom 'F@a (.b s. @,c lo{eari s! rlseti.dcntDon trlDilon! sane slllo rasksrucl; !!. odbijad. ,Blistt&ioriprik&ivrJa rastFnuca u zapadnon .lit $lw xll E - !td, l/L. f.Muj!n@, i s r o). Up. pdtazivanje Pah3k.vc s .rE.t njt@ (kojaoliaau dan srrad.nja - pdat - ! lst|lji td€osr6ba koJi d$cahsl6danl. Gospodnja) !a jetuoj vizaotijskoj mlntj.dt lx v., vid. Ma.

SEMIOTIKA IKONE

noplavna i ddpunska na.dha iaatavanja." U tom 6ni-slu uslovra simbolika 6a1ffa1ne slite kao 6to je prika-zivanje Hrista u oblik{r jaganjca,ili ,ribe ili pdkaziva-nie ievMdelisla u ohliku krilatih zivolinja zauzima, usustini, mesto koje je kanda na prelazu izmettu rsdi isliJke." Prirodna posledi€a koja odavde pmizil^zi jestcuticaj knji:ewosti na itotrroFis, kao i obrdruti,Lrticaj- i&onopisa na knjitemost. I jedan i drugi uricajmogu se otk ti u celome nizu aspckat n

Ovde reba istadi da se natpisi (title) na ikona-ma javljaju u svojstru neophodrne &ornponente ikoncpisne slite. Proma shvata,Djima u sakral,noj €stetici,natpisi ne izraZaraju pralik u nimalo manjoj, ako nei u ve6oj meri od sl,itke. Irktrra je uoplrc ncmoguda2t. sa 3!oj. she, od.os p.em (sakralnoj) r.at n L d. bud. llta.n

odn6u pIfu iko.i. To je osobito odisledm lro.l ltthr. (u!. jotr€rarino skom.nji po*r€! in6oslayitsca/{wdq.. o ]\bru). ,rsi,nsni su u rcti vtdeli sultinu pojave koju om @.rLn, c lEau BGtij€n - samqr Boga. zaro je rea koja mada€ 3*ru poj.w !. t c.ke gledista tibans - isb .ako s{eb le i sma pojlvr (A. c, A r-

3NCH bY{CHKBdnu{ B PcHtr, M., 1953. sp.22). O<lj€ci takvog: rIjBrDj! aujus. i nn6go rasnije: joa od de*.ih EodiF nrlega v.h u nlloru Da.ndt.u n. Atosu naglo loj.vio dul@i pokr.l i@no.lrvlLo itiin noboLca (koji se urin mstlvio u Lavkaslin t3pdnLtln &lija,m), po cijer uaenju iE Botij. t j6L sn Bog (bj j. D.rrcr ovc.kovecs u rsloj p@zUi: njdu j€ loydiba ir.nrcdM Mrndclit M ptu I .to .taa nd /rasd .. . , 1915. sod,; $ nJin jc, vc-rcvaltu, u €i i Cmilj@ljeva p6m R.l).

S @e e taCk eLdiata drugaaijt o.lrG pEna r.ai, prihvarlnjcd. j. nj.na lrircda $loYm, tdrtncioDloa, mot d. hj.dn!.i s?

22. I iioista * slit ralrc vElc noe! da pojaft u porpuo isroj !to!i r,.ojoj i litlc (oblalnjavar..ki natpi3i) na ikonij u!- na prim.r, sli*ciddt!.lis6. - Integdbo je, E€du[n, da su ta*rc stik. iazivalcpbbt od sEane Crh.,

23. vid.: A. K s p r r c H r x o B, &aNoAeicire ksox,!, { c^oErusc

MocxE 1390. r.", r. II, M,, 1395. Up. jog zbomit ,,Br,roAencrRe

r\., l%6 (,,fryu or!* axsHepyccrod M€larvp! xr.ra pvc.xonMepar!T!'. )L{n). U!. amlotF apalanja m naterijalu aradncsr€dnjow*ohe lh.tnost! M. Schapi.o, word5 and Pictret, Ih€tla3laP.rir, 1t3, pp. r-17.

291

292 B. A. USPENSKI

bez identifikacionoga natpisa - kao sto je nemo€udani bez slite: postovanje se ,u istoj meri oalnosi na lik

Ako se uzmm u obzirr ranije navedena i njima sliina rurjenja, bide ?osve jasno da izmz 'j€zik ikonG?isa" predstavlja sobm analro vile od prcste meta-fore. Uz ro, kada se govori o jezihu ikonopisa, obidnose ima u vidru neki poseban sistem simbolidkih sred-stava slikanja, speoifianih upravo za lkoDu. Na Siremsemioti6kome pla,nu swsishod,no je da se pod ,jezi-kom( - u sluaaju liikovoe umetnosti - podmarmevauop3te sistem po ,kome se u slikarskome delu dajeslika.

U tarkvome prislupu n€ike karakte stike 'ikonopis'noga jezika neae, o{igledno, biti specifitne za sarnuikonu, nego de j€ povezivati sa srednjovekor.nim sli'karstvorn uopate (drugaaije treaeno, one su sl,ojstveneopstem jeziku srednjovdkovne urnetLnosti): p rodno jeS1o se lo pre svoga tiae najop(tijih zakonirtosli jezi'kistrikaxs,kosa prikazivarja. Pri razmatranj,u takvih ka,ra-ktoristirka treba se, prema tomc, s pravom pozivati nesamo na iLkonopisna dela, nego uopite na razli':ita slikarska dela - u onoj meri u kojoj opsti postupcislikarja ova dela povezuju sa ikonama.

Mectutfun, niz osobenosti u organizaciji slike kara-litenistiaan je i specif,iaan iskljuaivo za ikmopisnir sli-ku (te 6e o6obenosti u izvesnoj meri mogu ala dovedu

2 4 . V i d . ; n . A . O ^ o p c H c r q { , l l x @ o c t u , c p , l l l i A . A . C . r r d .k o B, ScMuqecir. b'1r^'r Ue"O. B@r.poe, ,,TpyAd OradApdsewdon rHrparypH x8-ra pycciof, rn€p€r!?E AH cccP',

ro€! i objalnjavapdadoksarE okolncl n koju je ob.atio pat iu Maje. 3apire, a na-ts. .o da sbri lmehici lolten fch inp.Ued io tn*nb. th.ir p.in.rings uitn 6e llme oI r}!e ltls dd d.n wiih lbies tddri-fyins lh. @lio!, vis, supportcdby thc drhorny of chrrch fath.rs pictur€s vN ! mut p@ltinsaadrased to rIE illne..6 (S.hapire, Words and Picruc, !. tl). UroD je sish nb€snho !b su na tutbn ikoMn Etpisi &51odati na sdtoB js*u, rj- uopste ni l]ddjdi reft*du, n€seaprarc unut mjen, ekEloom (ni.riek@) poisror€tojtr, tj. utw-.livsnju onblotte r* in du ltt i i@na.

SEMIOTIKA IKONE 293

u 're?ru 6a pragmati6kom fir,nkoijom ikone); u,pmvo sepo xjima ikona f ormalno i mzlikuje od svetor.ncga slikarskog dela!.

U ovorne radu govoriderno u prvome redu o ops-dm formalnim karakteristikama koj€ ne ahe posebnasvojstva ikone, nego $ednjovdkovne (a delimice i sta,rije) umetnosti uopste, ali se najjasnijc ispoljavaju'upravo u ikonopisnoj slici. U jsri mah, dotaCi Cemo sei rclrih fornarlnih osobenodti koje s.r is&{uaivo &ara-kteristi6ne za ;konu. Pri tome Ce najvile parnje bitipoklonjeno delima stare ruske umetno6tl, J€r su upravo orde, airii se, najoaiglednije i naj&zgov6rnije dGali do izra:aia neki specifid'ni aspekti pr€dmct. lojim

Prema tome, u daijem Ce se tdkstu u carEu pat,nje nadi dela sta.oga rusk il<onopisa, alt ac !a, pre-ma potrebi, u raznatranje ukljulivari i m@umattalnoslikarstvo, kao j minijalura. Mi iemo se lsto t*o po.zivati i na druga deia stare Lkovne umctnoltl u onoj

izmeau 'itoner i ,slike<, ikonopisa i sUltrr{ 6bd. r.jasno cdala Lao suprctnoe koja F alravo tum.lnr t ro ru nXVII v. u Rusiji. pode prodiranjs u iloropts ndoF, at dno|. n&nira slikmja (uz prtnenu elenemra svdlo.seni, ntu!, Dc.Fkrtv.i uopgle razlidttih uzionisriakih €f.kab), iroDoptG toa.rto trtGrew l i zb 3b ! u i t o re zam.n i l i s l i kana ( v t d , , r . r r t t u r . E. i Joad . v i senskos ob jav l j d€ u , , a r r a , dxa ruGr r x c

A Pcm-, a_ tI, CII6,, tt6r),Rldr jed.cb'nij€g izrasanja, r 3e u drlj€m l.rru b.r n.r..

mo pridrtavsri rog .zcdt&nja - str*bjudi {tjt$ tr. oDrd rr,nin toji ne sroji naupro. iloni, neso je ukrjuauj. r Eb. ro FEb-

P lne.tba penli@. - O\a pGtcdnja .uros. Drlh.dbr do udaljen l€ts! nd€ reliloveti "sliku i ,itonu. da. t. orrilrlr!, !ne pr€voda, j.r se u pfewdu svuda ln€do alikr./.,.Fn!.,, uno.rFblrdvd jd oplrii ' j n.unrl"o kT'n {hk,Bro d.ld, r"j' ' smB. A. Usp.nski {lo deno uedreblj.k prmis.u., U orrm j. Drcvedr "slikn u zmdenju pmizvoda sli*ars*. v.3rln., odrc$o Fs(.brcpoduste slib.stos! deta, oporebljena eno u orcj b.lclct, inodc \.sndr n zbo.nitu t€mld *lika. upoftbrjsvtr (n dua.Jo 3likardvd)J.dndnadno: oma.va onu ,p.edsbvu( toju slilarlto dch no\i, od-

.ekqa lta, predme| ill pojav. na sllkriskoj .avniiti "prcjethoj povr{bn.

294 B. A. IJSfENSKI

meri u kojoj ih opsti postupci slikarja povezuju saikonopisom.

Sist€m konstrrisaDja slite koji se primenjuje uslikarskome detru moZe se ispitivati na raznim niveima - uzijnajuii u obzir kako specifidnost sli&anihobjeka'ta (drugadije re{€no, njihovu semantiku), ta-ko i speoifi6nost samih sredstava slikanja. I ovde seopet more dati analogija sa izdvajanjem razliti ih ni-rloa pri izuaavanju prirodnoga jezjrka: fonololkog, gra-mati6ko€, semamtidkog i sl. Na svakom se mi\ou pre.zenlimnome sadrzaju naxnedu odgovarajuia formalnaogranidenja, i on se tlansformise prema pravilima ko-ja su za dati divo specifidna (Sto j€, sa svoje strane,potpuno a,nalognp prezentixanju cldkoga sadrzaja naodredenorne jeziku).

Prcma tome, opati sjstem slikaNkoga dela morese raspadati na nekoliko posebnih - i srazmerno sa.mostalnih - sistoma koji, upotrebljavajuii ista $ed.swa slikanrja, mogiu da stupe u odretten rneahlsob(rikonfliktn. Razume se da pri razrnatranju jednoga nir(,a mozemo da apstrahrjemo od postojanja drugih nivoa slikarskoga dela; iscrpna analiza ovoga poslednjegmoie se dati samo kad se obuhvale svi njegovi nivoi.

Kao najoplliji - i, oaevjilno, najvaiTiji - njvoanalize treba smatrati onaj na &ome se ,ispirujo uslov-ni postupci predstavljanja prostomih j 'vTsmerNkih od-no6a u sl ikarskome delu nezav, istrro od specif i

26, Kdflitt tnetru rdliailih sktena slikdja mor. d: doac do iz.6raj,p.e srega ! pr.ldnin eLpana priliLm smff lilroEih p.in€iptivid. ksnije, sd. 2t, prnnd iddprebcije nekih opgtih ideosrafskiha.nbuh sverosti na iloni k@ individualnih ob.l.rja sa pdi.ij. norih€stbkih normi). ali l{ark d r.koite i urbr rctog. oparg jailIa likovnih lctupara koji je u odreadoJ €Dobi prinE6d (vi.l- tasnije,str. 345, !dm.r j€dnalogn p.e.t*avrjmja-datiniD .rzEe@E ficu.r€ - kako p..speLtimih, tako i se|rAliClib odN. na ikoni; uD.jol p.inedbu 33 i 132),

a n o s t i s l i k a n i h o b j e k a t a ( t j . n e z a v i s n o o dnjihove semantike); dmgaiije releno, opsti postupcjpredstavljanja realnog trc ili aetvorodimenzionaloogaprostora na dvodimoruionaLnoj ravni slika$koga pri-kaziva,nja. Prema tome, na ovom se oivqr,izuaava si-sten optidkcg€ometrijskih oSranidenja koja su uslov-Ij€na odgovdajudim perupektivDirn siotcirrom. Kao daovaj nivo odrettuje sarnu azbuku likovEih slcdstava, kGja su po dogovonu unarpred data,u elilarskome dekr,tj. date su potencijaloe mogu&lGti ,Lo@blnatorihihspr€ga €lemenata slike (bfz obzi6 oa aemantiCkisaddaj tih sprega).

Opstem sistemu ograniienja koje udovljava pri-menjeni ?els?dkt uf sistern, namede 6. ryccijalnijisistern alikanja &oji je leposredno pov€zao !!da vea saspecifi6nosiu odir€alenih slikanih objdkala; u nom slu-aaju semantilka slika,noga uiiCe na poshrpkc cliktnja,tj. za?isno od toga lta se slika primeatjurc !c Jcden ilidrugi sistem sl ka,nja. Ovde se, izmedu ostalog, moreispitivati razlika izmedtu postopaka slitania Loja je us'lovljona ve6om iti manjom vlednosdu sli&aoih figura,ili ndkmr shovitom s€gmedtacijorn slikanoga sv€la"(kasnije demo se na tome potanje zaddati).

Na joS specijalnijem oivou mogu se,ispjtivati razI idi t i ideografski znakq$i jezika sl ikarskoga pr i-kazivanja, dije je izudavanje osobito aktuelno upravou ispitivanju ikonopisa. Tarko se na ikonama mogu dirizdvoj€ d,ifer€ncijalna obeleija mdititih svetaca, kojase potanko izla;u u ikodopisnim udibenicima (,prirutnicima( i dr."). Ovde postoji dosta stroga rcglcmenta-

27. U snklu B. Vorla. Vid.; B. L. W h o r f, lflgug., tbought and RclIiy, C.nbrifur Mss., 1956, sde s lilololki analo|ll poblcni-ij.

lmbrmi u ydi s seg@nbcijm *eb koji s|!tr ld tlan bdrtjianeko& zEtoho8 s'sLna-rdretFjuumlcrlj.tu Drircdnih jc

23. R6lri toroptsbt lrlruCnlci p@ati so od xv-xvl v. Do tos n' !E-mda napisi o slshiild!$*oj simbolici llarlr u takozlanc TorxoB'c n@Ep' (aija s poja€ vauje a xI v.) i u tburdvnjke vido1m.,m p.itur: lI. Eara^!s, Ap{H.pyexxc doy{6Hrk(,

295

297296 B. A. USPENSKI

cijaf more se istati, na primer, da ,don!!Hoe" / do-lidro"" u slikanju sveca, poimenice njegova oderda,predstavlja obi{mo cna obeleija rkoja ne lkarakterisunjegow inrdividualndst, nego onaj dirt (tik.) kome onpripada (tj. red pmotaca, mEaenika, prcpodobtrih, sve-titelja, svetih mnteDika i 61."); u isti mlr,luaHue"l/"litna.k abelez.ja ir u prlome redu, dblik brade, kojaje strogo reglenentarna za ra?lidite likov€", - veipredstavljaju i,ndivi&ralma obelezja koja sftrte za prc-poznava,nje odrenenoga sveca. Uz to se sveci na ruskimikonama gotovo niftada (ako se ne miunaju veorna ret-ki iEuzeci) ne rastaju od njima svojstvene odeide -isto qlako l<a]o lto se ju,naci u biljinama ni u &akvimokolnostima ne lisavaju orih ,stalnih epiteta< koji ihkamkterild'; od€rde su sarnim tim po svojoj znakor,rbj

BopoHex, $74, crp-.lt-L. u vialtiji.u ikomgisni pritu&ici (Latodi s obFscina, tato t ml . tmaa.njima) Fsbjali, u svakom slu.a . j u , f t a u pm j a . l r n l n l X I v . ( ! i d . : r o ^V6qsc ( ! 4 , , ' r opq tpvccrot &Dxrr, r. Il,2.rr no^o.xR ro$, dp. 370-371).

O h ton j i p r l r uan l t r u Rus i j i v i d . r o . t ,Ev . ^acD , / \ l r ep r .

t9. ,,Ao nq@" s n. ikonl 'e ono ab * nc dn,osi.a lic i uplt Eleresc d.rorc tislE_

TEba prim.lni da l. rdrlika izmczh ,iCn sr i {iolitnog! id.zeho redaje u itohopllDj phtsi. U Doddk{ j., po thril!, slil6nddoliCB, !. rit , palI., br.ruljci i sl., a Iek porom s pr€lui Drslila.j. 'litnih< d.lova (br.v j. poEdakbio, ineduos|nlos,lobi.&jen i u Gra*oj, i r lulljl. vid, o t.me: A. a. ?ortrnc({r, 060

! P*xa ^o xoHqa XVII !eft., Cn6.,1$3,crD.65r. Veoro C.sb 3u nl.n& | dolian& delov€ sttali rliaititujsto.i (koj' su r., u rtlrdu r rltn, i mli ,,^usrn i ,,Aoan-

30. Vid.: S. n. C o x o n o B, tr!f, ^p.Nrpt&rofi rrcHoMd, I: O66pex'c otds (orr&HI mrc(, r@sr, 1916), 1D. 13, l(*dji no,nopisnl prldlnici rdltkqj{ slcd.'je v61e fiz:: pne, apctolste, popMk€, djaik , muaenidk., boljabt , tner.wt .rcjvodsk., €rste (vid. isto).

31. Vid.: O. ll, E v c ^ a.!, Ap.!rc.pvcc@ 6opoF, B.rc,,rlcroprca'xn ep6 pv.cio, BDoAHoft .rcEcx@rr D uciydM', r, II,136l (raxc Cn6., l9l0).

32. vi.l.r v, ?. 30totov. ev. delo, str.12: "lGolb'mili kE \4a-dirft CMo SMle cbje bio I cMo slnrlcc' t prlllkm po-

rublj.nj!, talo isto sc svEt rustih it@ m mstlju o{r 3@jih srea.bin halji@ u )oj€ doba da@ I ..4i, rl u t*r'lm ololnGdD.

funkciji aalalogne nirnbusima ili ideotifikacidrim nar-pisima ("titlama^\ koji su uz 6liku dati.

S dluge stmne, i ta&va, rekio bi se, individualnacbeletja kao 5to je tamnoputost, izrnodd€n iaglcd, strogizraz lica (uklju6rjudi i prikazhanje mladcnca, kojijc slikan,kao sta,rmali) predstavljajq neopbodrD stri.but svetosti, tj., u sultft , isto onakvo op5t. obcldJckao Jto je, opet, nimbu6."

Simptomatidna je reakcija na takve po|tplcslikanja u XVII v. - katkad ved sa pozicija, u r*lini, reprezffrtativnog slika,rstva, a ne jlkodopisa. T&ic zognf J6if, po svojim pogledima bltak Sim6uUsako'"'u, pisao (u drugoj polovini XVII v.): 'cd. llsu talvo uFrtsfvo iz,Dasli nemzumod raspravoltrrDcl,koji zapovedaiu da se iu jednorne obliku, kao tamnoputa i murma, izobraiavaju lica 6vetaca? Zar je !|fliudski rod u jednome obli(ju sazdan? Zar su svi svc

Sdit.lj j. 3ustl. u rizl, tna, u tretaskom odetu iti sa qEtotrun@, lojnik - s ogtu&a i wjndkon orrmoD.. Up. t toa.malo8lM zapala.j. O. L Podob€dovo D dl]In aoatie Di.ldu(O. rl. IIoAo6.^oxa, MsHbrDpr pyda |,@prexflr pvron{e{' K Htupe , M,, 1965, dp. aor.vid. joa: r. r{. q. n r r r, Aa r4drx .{o!Hrh rlcrcpg.leFMt3q, ,,Ap@ odlexre rBKrr x sk€riri EeBldH. sE!..

orNaftnM O6l4&N,., ]., 139?, li a,d!. 119-U9j ovd. t kode uoprt€ o jertirslwnin fo'mtnim po.tutc imu .pu iu l t dop l$ .

33. Int rcsantm J. primriri da onj p.incip oDt. .t' doae u tolllta rdrugim prlnciplrn dgrniacije ik6opl.n 3IL- Xio p.im.r Eo|! tlzdt n.k ilo& Vtnd.nia t hruh: I skl^dt s^ pnkuiwnih.ttd,.!*. Manj! j. dde rclilaD t& mli dejai€, p6 j. lro ttlnBoaotudie !a ovoj itoni tmja od svih osblih fislFj o kd rrl -zbos aaloals Evcd.ne akonme.nGti - oD iro Ii* odruL Cb., a i o.tddu (vid., D t ina, rep@<tuk iju u knj.: E, l. tat,n. H 6 a x, np@rpdcrE{xc n6p@Ha. ! ApaHepirccxot Ecr, M-, l9?s, sp. 7!). Drug.cij. reEdo, B.sftdie j. ovn rtL|m u suadu sa oplttm ikdograi6kim k nonom - apnF dab bLo s ou t tedc obicrc sliro na itonm - 5.m . io rtrbjc njd fise p.oporcionatno lmnjda (u od'd! u l|la !3@ @ sUci), To, D.dut,n, F pahdoksLr Ban pDdvr.d rltadakonmmoni jezih ilonopisn. dit., plffi. tojoJ rurrl rrr

wpai. llB, *nhdati b'nj. lcrod aaorl (tL. oroe tGntj., 5r. l,t(-tat.

298 B, A, USPENSKT

ci tamnoputi i mrSayi bili?" I daljer "Arko je dete (imase u vidu prikazivanje Hrista J€o deleta - B. U.) nrla-do, rkako se onda mde lice njegovo Lmradno i tamnoli'ko da izobralava?." Suprotno od toga, u skladu sa ncviln estotidktun usmerenjima, sveci treba da se s,likajusa savrSenim svim svojirn oblicirna i udovima. Up.zna&jnu reteniou tog istog zografa Josifar ,Ako suoni (sveci - B. U.) i imali umflvljene udove ovde nazernlj,i, aii su se tamo, na xebesima, .sa oiirolvorenfuni pmsvedjenim svojim dusama i telesima pojavili"";p r o m a t o m e , s a v r S e n s t v o o b l i k a ( n j i h o v a l e -pota, lzviSmost d sl.) postaje sada ikonopisni atribrtsvetosti, tj. isto tako opSte (a ne individualno) ddeo-ga.fsko obeleiie."

Up., s druge strane, pmtest po:qtiv novoga ikono-pisa od strane predstavnika konzenr'ativnoga pravca -prototropa Avakuna, koji se ,estio zato 5to predstav-Dici no"r'e Skole )slirkaju Spasiteljev obraz Emanuila,lice podnadulo, usine rumene, &osa kowdzava, ft.ke imisiii debeli, plsti madtrveni, isto tako su i b€dra nanogama debela, i sav je kao Svaba trbugast i debeo ma.dinj€or, samo lto 'rDu jol nije sablja o be&u ,naslikana.A $€ je to slikano(, zakljuauje Avakum, ryrerna tele-snoj zamislir jer sami jerctici zavolese putenu deblji-nu i opovrgoie vii{rji deo... A sve je to pseto Ni}on,davao, smislio da ih slikaju kao da su iivi(".

34- Cit. !.cm radu: O. U. 6 v c ^ a e r, Pvccxd ecrryru xvII Eb, -Vid. Djeeove,,Udopuqeciders tr xckrursa", r. II, Cn6.,1910, ctp.129--430.

,15. Vid. isto, st. 429.36. vid. u v.ri 3 !im: Ii. n. g oOoc, Pvcegt PeHs€Hc,,,yErd. &-

mcB ^esnHrpqcxoro }.o 72, cepu' 4Mobn-veffi xayx, bM. 9,]t.. 19{.1-1955, fp, 252,254. U!. t@ cftiranupouku !t!dmi*a sl&arnva Andrqa rl:mu, koja port& ir 3Oih !cdioa XIX rek : ,,Undnit je dutan .ta sU&a *@. ! &o jc hogut:.leplen izgledu koji adet mor. dn tm 3 ohzitun na smje go<ttr. isvojc zvoje... se dopNfii izmotd.no L10,Lojc prcdsbvlja pdledlcu covekdin ruih redost t lar.

37, Vtd. be*du ,,0r5 rxo{xoM lr@ar" i ,,I(rnra 6*A', pbropopa AE-tDa u izd.: fldrssM rcrcpH{ dapd6prA!fua, s. I, sn. L,{,, 19t (,,P!ek xcDp@ 6n6^ma i r, 9), .r^6.2A2--2A3:

SEMIOTIKT IKONB D9

Ideografski postupci slikanja na ikoni, fresci losotrito minijaturri mogu da dospeju do krajnje fonna.lizacije. Na p mer, mnotina neke figue ili neko-ga p0:ealmeta mole se iaaziti ponav.ljanjem jednog ka-ralderistiayrog detatja na zadnjem planu. Talko se voj-ska prikMuje kao jedna ili dve l"ojnidke figure iza kciih se slilG ceo skup ilemova; grad se prikaruje &aoslika hlama iza koga je dato rrmogo crkvedh kubeta(analogan posturpak u pdkazivanju rnnoiine postoji iu egipatskoj unetno6ti: up. visdkratno ponavljaijeksrture iste figure pri sliftanju gomile). (Primetili bi'smo da ovaj postupak u celini odgovaB redlrplika-ciji &ao granatitketr sredstvu za iaaravanje plurarla:to je gramali6ko sredstvo zasftrpljeno u celome nizuprirodnih jeziLka u svetu.)"

pbrd sJ. up. jol nj.low 6es.du ,,o ri.e.t !vApcr*' (i!rtsrubac 290, a LlodcAMnrpst Pom@rsI a cre lperr, CII6., 1391, ap. 6l). Prct*. pmriv"pod€bljaruja" pldi mlazimo i u *njid ,,nqopcx{. orM!" (or'

s rim prcteston pro.iv slikakojei4t diaju kao nve omriv 'po-deblFwj: pbtn) bot biri, uzsrcd r.!.no. povdaba i dosled@bo.ba p.aloslaue crlre proti sakrilnlh 3kulrtrra (vtd.: E.r o ^ q 6 4 H c r ' ' , @ p x r u , t . l l , 2 - t n o ^ . , M , ,1917. qp. l65i H.t,n.rDoB,O pyaxon pe^undxon d uelxo'solt cxyrHr.-ype,r. l; up. kod Ljcskova n povesti Molasno C6ct karakt nstialu ti-gln pab3lavnoe nonabl koji k.ionie b{c s.a@tu s!@, ali j.

nikonc n€ pokanie 2ab 6.0 sc ptaai .b a. sa opturtti z. lzd.Jo pF.

rcslavn€ rer€). U iom ie pogl€d! aninljivo lio su sftti kipovi bilirdki i d Vizanliji posle ikonoboEdkog pdtoda (up, imenu 6talog,skulptnru Hrista u j.dnoj lr@slantimpoljskoj (k!i u xrv v - tr b.xozvaooj 'Noroj Batlici', koju je sagmdio jo{ v:silije M.kedonski;.. je skllpturu rotib apanjila novcorcdskog hodorreita s@fanatoji je pisao d. 'u j.d.oj crkvi nrisb v@m !.lik, kao tiv .o!ek, irc'bnlcu sioji, ne n. i*oni, n€so z*bno 6bjn, vid.: M. H, C ! e p r Ec k n t, U3 dapRxon sotopo cxott .meplrvpH xlv &M, 4,, 1934.

@.3s). Meautin, sveiovne stulp.urc, jol po slrakoj fadiciii,nisu bil€ retke u Vizantiji. Prcma toEe, i ovde moreno naai tasLi€nstidnu 3rprctnct ineilu iluzionina (u datoDe sludalu - hdiDeEioehosli) sv€b@ga izob..r.ldja t i.teognfi.ncli (! d.tom.sludaju-dvldimdzior.lnosli) srk.arnosa izobratavanja.

33. Kirpicrjitov (baMoa.adtte2?2) mvodi reAE priGE utieja itonopisa na jaiati tekt: Irad.

300

Na analoga,n se madin nnole iz&,ojiti poseban 6 i m-boliCki ni'vo sfilkarskoga dsla i, u skladu s tim, mqie se ispitivati simbolika boje i uopJte &zliaiti sil]rboli-dki znakovi drevne slike. Pri tome 6u, uopSte uz€vsi,rnoguda razlidita shvataxja sirn bota u likovnoi umetno-sti, koja uslovljaraju Ezlidite priitupe u iuiavanjusimboliikog n'ivoa slikarskoga dela.

S jed,ne strane, pod simbolom se, za razliku odobidn h znakol'a, mogu da razu0neju ,takvi (minimalni)elenenti slike dije znaienje ne zavisi od korteksla ko-ji ih dkruiuje'. Dr gaaije t'i se moglo re6i da je zna.denie simbolidkih znakova uslovljeno iskljudivo njiho-vom semantikom (tj. paradigmatic,ktun odnosima),ali ni u &om sluaaju ne onim 6intaksidkim (sjntagma-tidrim) odnosima u koje ulaze.

Sa unekoliko drugadije tadke gledista i na utemplanu, pod simtrolima u likovnoj umetnosti mogu da serazum€ju znakovi drugoga reala s obzirom na slike ko'je imaj{r neposredno znacenje d predstar"ljaju znakoveprvoga reda; dnugaaij€ reaeno, u pitanju je sitaraoija,kada neki znak u celioi (tj. skupa izraz i sadrzaj) slu-ii, sa svoje 6trdre, za oznadaldrje nekoga drrg sa-drraja. Na prim€r, slika petla moze u mskoj minijatu-ri da sluii za oznaaavanje osvita, dok se nod slika kaosvitak'; up. takode prikazivanje izgovorene treti u mi-nijaturama i na iviCnim sljrkarna ikone kao obladka ko.

$ u p.cpria:vanju biblijskosa pi€laDja o D.nnu u lavljoj iid sovorio dra lava - mda ih jc, p.ero Biuiji, bno sedan. Bmj &€s javlja lnsro sedam pod uti@jm ikoropisne di\e, na Lojoj iB&dve figlr m.&vaju motin!.

39. u tujop{rijen rlut lu aa&njc hioimlnosa dmqra s[,.a do'rta od-r€nuje nj€goE okolina; m priber, taek. more da prikizqi€ du3rc,

elas €ksera - zenicu ist.su iz tobkra, d eL'nsti sub€ svoje znaroj. (lid. o rome Merq schlpi.o, onSm. Prcblen3 in thc SeDidica of Vls!.l Ar.: Fi.ld and Vchtct. inIDag€.Stgns, |senioli@<, L 1969, ̂ ! 3, p,233), To *, nethlim, n.odnosi na ri'boliara mk@,

40. Vid, zpat 4ia V. gaeptina o ninij.tum u lzd.:,,luan!"loA tEA. M. cmpa{cxoo, r. I, M,, 196, ctp. 411 (t pb. Iv)

SEMIOTIKA IKONB

ji izlede dz govofirikovih usta,ar onda alegorijsko slika-Dje ada kao ljudskoga lica, roke &ao mlaza &oji tet€iz bokala tto ga ljudske figure drie"; i s1." Bitno je

41. Vid. o bne.A,, C. Arxaees, noernka ApeDnelyccroil Mrcparv.pE, M., 1967, ctp, 30; D- S. I-ihaad, P@ti*a s6. rusLe tnjitsno*!i, Bsd, lt2, s.r. 39.

42, Vtd.: O- U. Eycnaer, B,l@qft.nar H AF.nepv*ar cffimno pyerucir o XV ^o (dq. XVI !E-, ro II.M rcre €re ,,UcF!rw orcpxo8 pv@xoA h!6Aion @ac']@ a !c(v.cm" (Cn6.,Dro tu Cn6., 1361)i ia@ su i iluslr&ije,

4r. U t@ j€ losr€du i ecelo. rqlcija D dmbi*on. u xvI-xvII v., roja e j.vlF tao zahb da e ne slikaju a!.3rakbi lildi {loitrnice, da * ne slira bog Senor, ja je nevidtji.

el6noDe litu). To pnanj. po*ret. di-jat VisL@ati, i pcbno szE Sabor cr*hi 1554, cpd. osuduieVislov.log: tudulih, Dton sb goditu, Sabor 1667. ebd. z6lmjuje3drdje savbb, rj. u surnri opravdava ni.lj€nje vislLtmtos (pda.nje o slu.aju vttoyaros !id.: rI. fi. [oOQe, ?ycc(dr Pexeccec.crp. 244--2{5, 247. O. r. sycraeB, Arq !dop!, pvccf,oft rr@.sc , XV I en ; E , r o ^v6 rHc f , t r I , I , l@pn r pvccxon qcpkBH,

rcMa, M,, r9ffJ, clp. 34r c^. r. n,2-x no^orffiaaono, M., 1917, crp. 3s3 c!.). Nije .ilra Danje karakte.hlidno prigo.vdsje I'vtilein. Grel€ ato * msF-iu slika ! obliku ,asperosa Se.a.rim: rb, vet, rtuda j. jz jer.si, jer su setufih i dus! b.stcl6hi, nbestel*no se ne more pridv'\tiri. (vid.: rl.,A. M! ( c Bcto3,06 rr.

r'p€ B lto!rcpoa, ,,A.rE8ro!rr", IV, urtr. 2, M, 137,1)r up. kasnijiFtugaj da 5e )lilc ( v pJnciji '<p'erenbtinoe slil.6.ra, Ld. $ lsloro sihbolika iko.opisa prsmit'liava *ao sUlovili didakriini tek*, l(o.i Ceoruij! Koniskoc u njceo.in Stihoeitu Etktt tuslikarcmc kb 6pali MLadeM na ktro(vid.: ,,qrexrr D ooaecrrcMekdcxd y{trEpd@', 1913, kH, 3, c!e6, dp.3):

CrldE syAo, Awsu nelsq,Ha doF{ cMr crr EoFAo{n.!rllo l@!6 - ohl ,,, *a( s3 Aprq. Os ea Ec luM c'pwnl

(CudtD audo, di@ pe.;aNa roFJ cpah Boe.Monlimlgt! to t spil .,. bro B hsiu 3pati?lOd d.ildsrv! s. a Das uai stFita.il)

M.rh|tiD. Jctf vlndibirev, pr€dstlvnit !ow, mtualisrict (rE ri-6t ntilr.) .sb.ite u m€ tunj. .ititfun€ thtbru o ilonoFk!

301

302 B. A. OSPBN6&

sto se za sve navedene shrdaieve zahteva udvostru-dera ope&cija za vezn ]''.med|.r izraza i sadrzaja, tj.dopumsko prekodiraxje smislova na visem rrivou (u?.ana.lqgno Frekodiiranje u prircal'nome jeziku prili&omobmzol'anja frazeolo$kih jedinica). Ta se sloZenija v€-za (uveiavamje distance izme.lu ozna{enog i oznake) imoie da smatra karakteristidnom ?a sirnbolidku sliku.Drugim redima, u pit&rj4r je srazmerno poledava,njeuslovrost i u skrdaju simbol idkih znatova (ako sestepen uslovnosli odretfuje prema broju spojnica iz.medlu oznake i o@nateoog, tj. prema broju komponena-ta u lanau: DznaL znaka znaka.... itd.")

Najzad, za ikonu je od irlnoga znadaja i unutarnjasimbolika dela, koja nije toliko akluelna za rczultatkoliko za proces ikonopj,snoga stvaranjarr, rnada se uizve6noj meri moZe da odrarala i na samoj slici, Tatoje odred€na ikonopisla vrednost ,karalcterisiiina zasaJn ikoDopi66ev mat€rijal: boje i&one treba da prcd-stavljaju biljni, mineralni i Zivotinjski svet". Po€ebnoznatenj€ ie inoglo da se pridaje i pojmu mere (modu,la koji je slutio u izgradnji oblika)". Prema nekim in-

ircniCno uvikuje porodon trldi.ion.lnog ales.rijskos sltkdja Xor-aoso u oblirrn sha .a ikonafr^ Sitazak sv. Duha: ,?.r d.3 modi itvidia srrrca koji u Lnl stoji usred. Luce...{ (vid.: ca^r!ioI,sclmqe*H. .3r^,Ab rldnor B^NMspoM, cp, ,3). {KmFdicijasilauk te. Duha pdobnno jd, osin anaera, *rjudivata 3nbnje fr-.odaj od x v. oni su biti rancnjeni riglmn Kosmoe - rt s s tfr.non, koji 3e sli*a na rrnnome rontr.)

14. Vid.i E. A. V c n e n c x , ii, O cexrorrxe ncrydk, crp. 127-15. D.usaaije bi sc Eoelo rcti da r. simbolila nii. rotito .krlelna b

onosa ko ttonorirnu slixu prinu tolilo 4 onosa ko sllm itonu-{6 . V id . o t on€ : | - sn i d ouspensky & V lad in i r Lo3d t y , The

Ma . i ng o f l cons , Bos ion , 1952 , p .55 , Up , j o { : I I _A .Oaop .s ,

47. PJma obavcrEnju *oje nalazino u xii,m,re.drskon eorenku, rtuVs.wlod Jaroslaria (pdonji Vla{rimir Mon@h) u ddinjstm je bioizlecen od bol6n lako 51o je otasan rarnin poj*on 6in6a (Simana) Va.ja8! - 6in istin ?oj@ koji je slutio kd mod'n u izghd.lji Pede*kog! hrma. Vid.r ,,narcpn{ Kde@ll€qelnom @mc.Bpt", Crl6., l9ll, $p, 9i M, MvpbrHor, 3d donnorc meo{a

r AprBsr ?yc, 3'@{ar EDpm, tle(vcdo tr *yErypa. C6opm craet B cecE E. H, A6.p.F',, M.,

S!.MIOTIXA TKONE

fonDacijama, kod staroveraca.belspopovaca/crapoo6ptAqeB6ecronoBseB (d6ji obiiDo dosta dobro duvajrpraksu religioznih obi[aja XVII v.) mogla je da pos-toji tehnika }Ilarastanlja( pri s.likanju, koja je simbo-lidlli predstavljala pro€€s vaspoctavljanja slikare figu-re; to jest, prvo se crtao skelet, zatim se zaodevao umuskulaturu, ka$ije !u jedno za dmgtm slikani ko-,a, 1kosa, odeida i, na kraju, za slikano lice kararkteris-tidni posebni alributi". S druge strane, dko pogleda-mo tenninologiju ilcnopisaca, oncla 6e se proces sli-kanja ikolla pojaviti ikao simbolit'ki proces raskrivaniasl;ke (tako, na pdme0:, prema ilkonopisnoj terminolo.gili majstor - 'doliinik{ - ras&rira ddliano(, a bojakoj{r on pri to'rne upotrebljava nazi\a se packp'twga/

43. Vid,: F, Ha!ptmann, Das russisch€ Altsiiubtentum und di. lkodelfulerei, ,Beitrlige zur Kursr des Christlichd Gtetu. Er*e Stu.

R**linghausen, 1965 (aubr * p.i tonc puiw ngneobjalljenu honoer.fiju w. Holber$. toji jc lakvu tehhiku po}narEo do hb lod ,6dosiieva6r iz Pridu.tal.

Interesa.t.o Jc da j€ a*lotD lchnfi,, po svenu suiteai, bihu uDot€bi tod sta.iri iblijaskih najs.oBj .ju, m pdmcr, po*bnopohinje arberd, roji je !iso: ,ovde d. s naai oni loji ae mi }rcb!cni ono isro lto s ja Fnij. gpvorio, . naibc da sitara n tr.ba.ta s. riC. ono lto on ne ridi. tlobrc je sto oni ro pdinju, ali ipak,pts n go aro aov€ra odendo, ni sa cnmo goros, pa tet potoh ob.laaino u odeau, i isro ralo tld slikano solo leloi pno EporelqF-ho Djceprc kosti t Diliae, pa th onda prclrtrmo n6m,, .. ( con..E nuda A^ !6e ! r r , Tp r r dE o Md ,cx , n lG r r cpd - nBA . r \ d - l a rTc ra A^ .6 . t r ! , Am rus rosAq@, r . I LM., 1937, crp..l6). Up.: ,M. in quesro l@go d$dno for* dt q!el.li che mt rlpMd€hmo, !€rcbe io hd deho di 3opr., dE dpi.bEnd 3i asp€rb d'jlm di quene se, cI€ mn si ves€uo. Di@@ rc-

b.n., ma @nc nel v61ir. bisogna dts.snd prin!$.1o lo tludo, ir quI. pol tui €8lido tDuplg€r atbtuo dt Esri.tun i, 6a n l dipinge.€ uo isludo, bisoena prim dipoft e ol-l@r. a luqni bre L ossa & i n$oli, quli lu habbi poi per ordi'n a coprlrc dI .m. c dt pelle , . .r (L€d Ba.!isr. Alb€r.l,D.I.

- cip. po izdanju: r.araio d€na pntu! diLionardo da Vtlci, notjM.nt€ dalo tn lkc, con ta vila d.ll ist.reador., $i16 d. Rafaell€ d! Fresn . Sl $no siun.i t trc ltbrt .t lLDnbE & n r.rbto dena sbru dillon Bat.irb l16di, on b vibdd EedesiEo. In Padgi, 165r, slr. 29. posbrc pasinacije). zdaajtuj. 10 aro ^lb.d o mr€ddon loslupLu lprcri tao o lautoj i a.Eoj po Dhi Elbrji6j .injenici (a tu t& o acloj !dlii),

303

304 B. A, USFENSKI

raskivi i sl!), - kada se dlika, koja je kanda vedmap,red data, pojavljuje, pomalja na povrsini ikone:l.€o da- samfun tim ikonopisac de s t v a r a sliku, nego

,t9. Up. opi3 itompisa.vlea rada: ,Unehik n.3az.l'j.lit izreai ga izs.b., nego soo skid. !€love sa ved, t uz io urcmo, pGtoj*ed litl: nc nabacujc boje ba plabo, Deco *ao da r.aaisdava sitnsn$laep njegpve, apie' duhonc .ealnosli{ (n. Orop.rcrrt,lrlo^enxu. x(o!! np.noAo6sore C.pr.r, d!. B0).

50. Odavd€ sLdi lritude atlju&t dr sli&a. dru!€ veft E mt lhvll-m da ollrije slilu i, pr.m rde, ikona l(oja p.ipada Djeedm€ ri!ru re mrc d. duri lrc p.€dmet *!lb. p@a svedoee.ju Ol€ujja iadlnsa, R$i ni$ poarovati nikakle dnge jtor€ 6im @ih toj. s!naslikali Rusi ili crci (!id,: A$x O ^ c. p n i, Oruqxs. lr!rue-

cp. 31s; ,,Ar. scxr€ rla€llrm: I Merc*', M,, 1937,64): drueaaij€ r*do, po{.

iovari su sano o.e ilon€ *oj. i 3l*ari pavGlahr mj3ron. u E,ls rin &vai su poebnl ptupisi u Xrrdiii; o ito.@ koj. su 'neE .idrc n*e narlitale. dde se lat 'Ato i j€ste ircbra:.vuje,aikoni rlfia liku i regtq nji@ ee n ftbl trarjali, poab su jzumn e v e m i r k i h r u t u , . t o i j € s u p . . n a l i t u , a t i s a v € s tn j i hova n i j e e i 3 ta . . . . ( cn . po rd . : , , noaa 'H f t eoHdr . -Hsi1", M., 1903, dp. 22-A). Tako tsro mosu starcrcrci da ft prim-ju ikone iroje .isu Bslitalt (pcte hskola) srarcrchart itdopisci (tas pojava motr da prari aar i uurar m.tih, sbrcv€malih $t.,, ta-e s prlzmju tu one ikon. rol€ su.aslikati mF.ori roji p.ip}daju doricnoj sekri).

A @litvcni kdbt. sq ik@opisnon stiton ddvoljard J., easvrj. er.ne, sano pmvoslalrin., a dt to pnpadricim druSih Eb. oMj nti olea.ij eop6rava (vid, sr. 316. !av. d€ta) d. 3u, t!.t! iau njq.vo vfcn€ n.n!a*i lrgM kupio od Rusa kmdu ku:u. rRu,si potpuno sa$rug.li sv€ ikone koje su bire mslikd€ na ziitoviM. umrLru, r p.ah od illo@ odn€ti e ebm. (up. jo6 !ri@E t krrvrsE u knj.: Ax. II B e r a. Bi llptrra,rre n nD@m! B Pe-

sludaj *oJi j€ izlorio M. L Li li jcv (ur ncrcpnr ptu& E r.ru!B Crnpoa!6k XvlI-xvIII m., ,,U3Mrrr llcmpRc<!@en'cf,otu G,aa x{. 5€36opoMo ! Hexnr.'., r_ xrv, 1395, d!. 10) tqAi cSsr.sverct toji 3u lprcpastlli gcdciai.u itoluBogorbdi€ msli,.du na nowvehaki .aain, tj- gazddiCila tL@ i€visiL porc.l qjihovlh tod i ffibla im jc, *a*o su onl.lrjasnin, &s. nol., D.hle, u a.lu * dolutr! noelanct mirdalo!! {@titv€.nog ronbkb ra it@olis@m stiton i dd. kd! 6e @j ko iloludotivljaE i ikonop's& rojt Jd l€ 3arinio rylituju po rcrl, - alt s.iaj teLh. urm tao n€ispEsn i da not dn s.drrl tupbh silu.Jcdnal. vsoirporBt trcM i*on. t oDqr to l. dorivrj.* ui@ r

SEMIOTI!(A IXONA

Sam proces preslil(avanja (,3anucHsaflns.) ikona,tj. nanosenja novih premaza preko stare slike, mozeda iina sakralni (6,imbolidki) karakter. Okolnost &osu se nori premazi nanosili na ved postojedu sliku ni-je, fi{ld^, u svim sluaajevirna tudratana razlozfunaekonomidnosti, kako se obidno pceipostavlja. Moromonavesti etnografiske (i arheololke) palalol€: lslo Aus-lralijanci polderneoo pod,navljajiu zidne elitc da bisa,moj slici dodali svehr snagu.,, (S rim u v€zi jc ta-rakteristidno da se nije dopu$talo da se ovelt!,lc ilone, t(oje su se ve6 ,raspadale od starosti, bacaju, ilidak spaljuj,u"; ali su se zato nrogle da duvaju ita gro

xe r@phodm nslov upr.vo - prrlitan tonbtr, -.U F E

U roo j€ snislu potpm atonomrno (b s n @sor.d.t6,@torc j€ tu@ &roro b

dGijevst sbrcv*cls skla, swslcnici nild'lmt qtrc n.rteiu'idolorrelma., a njinm slltenj. pftd ikmaoa u!ore6!j. * !. pri.noa.qid totE samn. s..fi. u bm ni u tm rtuaaju c ueb6 v!deti it@borslvo, kao ib ro aini s, A. zeqikov6ti u srcjoj iomvEdnoj moosariji ,,Pyaxe dap@6!:Ndb. AixoBsN. D{*

Bee' (ManreH, 1970, cr!. {r{)), !rctlcbvlajudu.iej prcbshrsl. r@losij.: jer sbmY@are iton @6ju a EodGsijsc ,sv€b i, pr6a tde, pred l]@ n'jc pbc! rbriv po}lova.nj! ilona tao bldh, ftso ili !retest proliv ne9..vilniL, DcpR6tN.nin dt! (*o su u pitar\jt nov€i nobv.raatre ito@), ili !rcc. pFriv ne!.avilnosa tonrakb 3. phv nom slikon (alo su u pituju iu.rc, donlkondcL i!tu).

51. Vid.: A, A, O o p r o 3 o !, Oeepn no rcplo6dnsy rtrycery, L,1969, crp. 2tlj up. A. P. E I t i r, R6k.painri.ss of Nord.W6i AstBlis, ro@ia.. L l9l0. 3-

InllEdh p.itu tatvosa odlos! pFm sli.i .bj. Fri$r ,.Pu8laoE iz zbEt IsrorijstoB hej. ! Mdkri: slita ss@Pul.aova EIiL.o jc prcto cllt imp€Eb.ice Xd.rir., lio Deqltvo ltu simboliari .mise; vid.: M. E 6 6 e H s , ( o ., togar.r !,Iltaa'l@ r Ic. l'mprekox ryk, ,,Adr€plrt?f,@ E@..,9-10, M., 1933, dp. {9r-500. Uz ro j. L.ialer&rtno lro J. gdrDrist sud.ai po t hntci !lil€, bio ikmopise.srad.rc (vtd, ,a, !.!-,&td, isto); !.!@ im., ow j. pojan o.igl€dlo ulovllo r@9€nj. lkoopEmh postupsls u s(oho slr.rd€.

s2. Isro t*o t ovd€ rijc L!Lo DaGd .nD€rarsk€ pB.Lt.; ur,, D tn.@, sahrdjihr\i. sllle tod ob3!n UsF (3. n. Coro^o.., n.p.MM p.Mmdrs EpoBd{* v.6cxnr yrpor, ,,C6oD * Mrrdrpdo&uu a rHd!.Ow |}I CCCP", r. xxvll ^., ltl,.rp,2L).

306 B. A. USPENSKI

blj'u - ili su ih pustali niz tdliu6r vodu, sto bi mog-lo da se uporedi sa starodrc\nim obidajem ouvanjana ladama.")

53 . v i d . : A€M O^eapnn , On rc , ' n€cr!. 3:r0. Isto ra*o se ni o€lble knjige nisn baale, .ego su * pu3rale niz rcdu. raj se obidaj i u posred! k,jica i n poeledu ikma d0nalih dana eauvao kod s.amvaae Ur. tako'te lnekolilo.lru8aaijrobsvelrenja u knj.: ,1. A. III^rn( rs, Pycckt '6^eorpa4!{, cn6,

lovde se kate da su se sb.€ itone i knjigc noele daspaljuju ili puitajo niz vodu ili su ih, mizld, odnosili na mjvire m.'sb - na zrcni*): rob i€ vermtno, dedutth, da su se nogle spa'liivari (up. sbv !16. sp.rjivanju ilona gore, ir 237, prim 16, i nitr,n . . 16 l ) i l i uopa te r n i : r a ra . i na nek i nad in Up u l ez i s r i n a 'b..nu rla se i*one slikaiu .a sraklu 'polro jd tu lonljira stvar (vid:

qls r!r.y'). zndajno je. u idi mah, da noludnon sparjimF ncupotrebljive iko.c msroji poscb.o da oprvda, u dtucoj polovini

XVII ve*a, Josif Vladihin u svome ovdc vea poninFione 1m*btuo i*onopis!, koji i ina.e n(dsbllja Fkusaj revizije iradicionalnibshlatanla,;d. A. 3.rerNaksc ,3^'Ad ll@soaB^aMxspda,,,TpvaN or&^a ADcuHcplcc{onpvc.xoh ^'rcprryp'! aH cccP", r' xxvIII, ]\ 1974, ctp 214

Int$sarino j. da s. o vrene raskoh nousi Solo@kosmanani.a, *oii su odbili da ptihvare bogoiurbfle Lnjige novo€'

ob,cda (kojc jc snrcio'hrla ruloma p,t.ijarha Nikona), nisu odva'

,ili da ih uilre (s.ale) icso su s njina p6rupin oFko kalo sui*onamai p6ni su jb niz tudr ('na nov fl

cin ispravlj€nc. . . ..anpane k.jiee izvukli $ iz .task po!.a ! u

nore eobcali, r daskc { spalili{, vnl. publ: , Marcp'N s a6o-rlcle ero c!xtarBom'!t", loA pq H tI.

cv56onra, Jrl, M., 1373, crt. 32?).S drus€ sr.ane, parijarh Njko. (uzered .eaem, i sm ikdopn&)

idao je ndadoroljsrvo n oarodu tine 5b j. t*dto ila * lek€ikon€ dsju n p.slilovanje, i pri tome je naredio da sc pr€lhoiho

r$t!!u slita i polpis (i ovds opc. doldi do izrdrj1og, isri odnc plfia reai i pIffi slicil); u 1oE. su lideli slrmvljenje [on€, pozi€judt s. na dinjenicu da su rato tobor. postupari ikonoborci (vid.: H. I n 6 6 e H € r, ,cropBt(oefi{rosa, !. IL CII6- 1334, crp. 173--475,.p, rakre e I, Cn6., 1332,o! m, npnd. 1). M€aulin, Nikon je rako lostupio aro ato b"itone ni$ bilc slikse lEtu domCen pr€da.ju, ftgo 5a papste

' rdinske topije<, rJ. to su bile neprariln., s njesorc ta.Ic

clediSra, slike. ovde j. int rcslnlo i Nikmo{ odnos p@a 'neph_

vil.im! sltkam (o torc viai htj€, prtm.es ft) - ali jc a E udon€ slua:ju pebno intcr€sntu Ek 'ja dn:M *oje lc prctes-

rov,lo prctiv nni!taranja sak.slno$ }re(tlrctai tije biko uo'

301

U tom je $nislu veoma znadajna legenda o romekako je sv. Vasilije Blareni na odi potresenih poboz-nika kamenom razbio dudotvorni lik Bogorcdidin. Po-kazalo se da je na ikonskoj dasci pod svetom slj,kombio na,rtarn .lavo." Ovde narodito jasno dotazi do iz,rauaja shvaranje o nemino\,noj vezi izmeakr ved naslj.ka{re slike i nove koja je prdkdva, - rj. o rfjcajuprle na orugu.

Moglo bi se reCi da je onaj nivo sl,ikarskoga de.lJ na kom se ispiruju opsti posrupci p(jkazjvanja prcslomih i vr€menskih odnosa na slici - nezavisno odspecifidnosti slika,nih objdkata - uporedtjiv sa foncloskim nivoom u prjrodmome jezik! {jer je u oba stu-iJia u pjtani{r qllaj irventar izraTajnih sredslava kojiie po dogovoru unapred dat u sistemu); sistem slitaniakuii ie neposredno vezan za specificnosr stikanja sarnihslikanih objekata, mogao bi se uporcditi sa semantiakimnrvoom u pri.rodnorne jezjku (vid. poranje kasnije)lJalie, nito na .Lome se izucavaju rdeugratski zna.kovi\ l ikrrskoga iezika uporedl j iv ie sa gramariokim ni !o.

dri da n h rukija o.inGu sotoveckib nobahai . p , s tF , i a . a , t uno . . [ . r . ( r j s i nd

54. Vid.: A. M. nahscrko, IOpoA.rBo xrx 3pc^ture,,,TpvA! mN-ntr.ra plccxor ^trreparypH AH CCCP..,

roN xxlx, A., tqr, cip. 150.Treba fedi da je slic.o prakrirovanje nadijs*oga slikania iko.

na (koje jc imalo karakrer cb. mgije) doisr. bjl! puarau u $arcrRrEiji. Tako se, na p.inr, u j€dnone ernosErskonre opisu nrcraVeli[orusa tonsaroje da ,neka bosenaalu na gnndirdoj da*i !rvo mslikaju slix! aarch,3 lada * 6 stitra osn3i, ponovo g.udi.njn, i onda m ton drugon srmlu slik ju usodnira" (!id.r H. a,

Maftp,a^u no erHorlaO's B.^oroacrtofi ry6cprs,,,,[b@Br o6qec@ ^rttrre^en er.crh3!ass!, utpuo ornn !enor!.oq", r. xlx, TlvM ?rHor!.ondxoD q!@, r_ xl.B!d, l, M., r3qr, crp, ll9r ovo apstaje navodino zahvdjujuaj lju-b,znorli s. M, i N. r. rolsbj), Tako se onaj ko se pred o€-klon slitom moli, i ne zmjudi b (up.tG slojoj nanntt, obm..osarani, i njeeova je noliNa samin lin dobijala ruptprn sErs,Dakle, mslikana slika niutroliko ne glbi *oju s.asr a*o je Etika.na i Fgledu nedo$upnar ona je neDosrertno povcam sa slikon ko-la je poknva, i up6vo je ato, u.pisanoj sirM.iji, ohaj to € noli, doL e obraC. slici sveca, u srvari ovuden u tontakr s ttarolon.

308 B, A, Us?ENSKI

oa:n u F0'irodnome jeziku (up. gore ti?oloiku analogi'ir! u Dosh.lDcima izrazavania mnoZine u slikaf,3komeieziktr'i u prirodnim jezicima)i najzad simboLiC,ki ni'vo slitarskoga dela mo:e se u odtedenome prisluPuda uporedi, kao lto smo to maloaas videli, sa frazeo-lolkim nivoom u pdrod,nmne jezi&u.

Govorili smo g6e o opitim sistemitna slikanja -izdvojenim na razliditim nivoirna slikarskoga dela -koje deterdiniSu qni kultu'mo-isto.rijski uslovi koj,imadato umetnidko delo pripada. Upravo ori i obrazujuu ceniDi )jezik. ume!trosti.

U isli mah usetnik ,noie tim opatim sistemimaslikaDja da nalnetre - u nadelu, na svakome Eivou- svoj individ.ualini cistern organizacije tnaterijal4 ko_ji, opet, isto tako mote (za datoga umetnika) da bu-de maije ili viSe regutaran.

Tako se, na primer, naporedo sa oPStim sistemomgeometijske organizaciie slikarstoga dela, a njega de.terminiSe persp€ktiwi sistem koji se u delu pdmenju-je (tj. sistem rkorelacije slike sa realrdm visedimeDrio-nalrrira svetorD), more da pdmenjuje i individualni -za odredenoga lrtuetnika ili dak za dato konkretno de-lo - s istem kornpozici je ( t j . s ist€dl estetste or-ganizacije teksta slilkaNkoga dela izvan njegove kore-laoije sa slitaoom rea,Inoscu) toji stavlja svoja dcpunsla o$a,nitenja ra kombinoranje elem€data sli-kars,koga dela.s

55. Up. u vi!. rad@ pmeden! opd'iciS! 12 .6! Nmpo.adi. i konstflk'ciX, zd. e eod ,Lonpdicijon padnMeva orydizohno j€din-3tu rpoljnji! rilanih src.lsta€ u sliLarskome delu tuavtsno odljegorqr sd.taja, tj. prcdm.L 3lil€nja (np-, ihedu osbloe, lihk-t rirti6. tonlozicioft snhe k o alo j€ v€rtikarE @ m pLbt.m El GEkdim, dijagonsrm deljenj. kod Ruboe, qrarna snndrij6 l@d Tinbreb lI Bolicclij! i sl.), a pod 'konsttukcll6n( - sam3l*.m po Lme - slit diije, nanftno od cslelske orlsniacije bksb. (Ov6 € d€ |.mim rato upoftblja*ju i na srlr*ohr, jaialoE

Fdruaju: govon 3e o konstruk iji slitrc unubr sisbDa centhrn. !.r-sp€ktiv. ili obEure p.tp€kltrc, tj, gsori s d dvo $Cina D toj.j. slita tonshis, plEnlitu, dab. Konstruisje .lite ddl !sm i..it srilars$.. - PriE. pw-) vid. btlo razs@iaoj. kott l,G, Gab r i a.v s ko 3 Oolrp.t w npo6^€h rco6laMtr, ' .6.:

SEMIoIIXA IKONB 309

To se ti& i nivoa visega r€da: tako se na semaD-tidkome nivou, napordo sa opstim - za razliC.iteumetnike - sistemom slikaorja, u slikaxskome delumogu da upotrcbe i neki individualnri sedEntidkiefekti.

Na pfirner, na ikoni titta Not goroaana sa Suz-daljcima iE Drr. Tretjakovske galerije odsnrpanje inaslupa,nje vojski prilcazuje se pravcem u kdne senjiho{e zasJtave leprsaju. Kod Suzdaljaca u napadu (upodetrlcu) i &od Novgoroaa,na (rkasnije) zastave se leprsaju napred. Kod Su"daljaca u odslupanju zastavesu okrenute naad, L€prsanje zastava, salni4 tim, ov-de rrij€ us,lovljeno pravcem u &om vetao: duva (&aoito bi to bilo u realistitkoj slici), nego Cisto semantidki (sinboli6ki).

Na drugim pak ikonarma istoga sirea zastave seleFsaju uvek u jealnu stra,u (tj. nernaju rakav se-ma,ntidki sadrzaje).

Ako se opsti - u uslovima date Lultuft - sis-tem sliLl(ainja koji se Wotr€bljava u slikarskome delus pravom more da uporedi s jezikorn kao socijalnimsredstvmn komunikacije, onda se dopunska dndividualna oAra,nidenja koja postavlja konkretan slj,kar rno-gu da uporede sa individualnim sistemom izrazavanja.

,,Ucxlcdb noprpera", dor D€!. A. r. r.6pnreri6rc, M_, 1928, @.66), P. A, Florenskos (A{urc npcrpaHcr4Hr€]s ! ryAox*@Hno.r3o6pdn€*s6r rpo!3Fr€x,n, 5 42).

Rahnljilo je sto Lonntutcija kao akto j€zi.t! pojaEobidtu ndr s6vin irdividuahi ka6kr.., S d.use sran., tonrozi.cija, sko nije individmrnoga kahtrera, urri u sritrL€,ojav.(up, rahalj.nja o elizi stila iz senioliakosa asnekb u Fdu:E . A , V c n e s c ( s n . C d { d

,,TpyAH no 3{eoB6! c{deMrM-, rv, Tapry,1969j yn.: B, A, Uspenskij, k prcblgnd sinioriqucs du sitle,ra lmicre de la,inelhrique, ,Info.mrions sur l.s $jenc6 *i*les!. vIL 1963, J\! O.

Pog.o * u mne radu nzDlnj! najoplnja pibnja jeitr iko..e, ne lorisrino * ovom |rninololton rztitom i temin ,\ompo.tcija. npotrebljavamo r sirctome 2m.eniu.

s6. Up- reprcdlt. 1l.l43.n t.t.: LonFd Ona!, Ruske ikm, Bgd,

310 B. A. USPENStrI

U stvari, saffi opsti sist€m sli&arskoga d€la dna ko_munikati{ti &aa:akter u pBvorn $nislu r€di": indi'ka'tivdo je lto se u nadelu pretpostadja da uinetniikisistem slika,nja koji se primonj'uje u slika!:sikome de-Iu ne poznaje samo urmetnik koji je naslikao to delo(koji, sa.rnim thn, predstavlja posiljaoca porL{.e), ne-go i gledalac 'koji posmatra delo (i tr(oii pr€dsta!,lja,prema tome, pridraoca ponrte). Otuda su i lllogu&oep'ravilDa ditanja slika,$koga dela (tj. njegove inter-pretacije na j€ziku eoji se razlikuje od onoga na ko-me je ono nasl,itano).

Sve se to, metlutim, n€ Jnoze primeniti na ind,ivi-duaini &retnikov 3istemi ovde 6e od gledaoca ne ote-kujar nirkakl,a prethodna zna,nja; sam je sistem inadepo svome karakteo'r, u vedoj meri eksprsivan negoato je,komu,nikativan.

Prcdmet najega ispitivanja u daljem tekstu biieislcljuaivo o'psti (a ne individua,lni) sistem slikarskogad€la, tj. sistem koji ne obuhvata samo umetrrika, nego i gledaoca.

Fri tome Ce nas u prvome red,u intoresovati oninivoi slikardkoga dela koji se tiar ?rostomrcvromen-ske korelacije naslikanih objdkata (tj. prikazivanjeprostomcw€menskih odrosa !r mdititirn sistemimasljrkanja i, obtrnuto, moguddoot rekonstrukcije oa os-novu slilke realnih odDosa u prostoru ili vremenu); Ee'ba reii da se ovde, kao &o Cefino kasnije videti, urnesto jednog mote da pdmeoi ndkoli&o sistema 6lilka-nja (xa razntun nivoima).

U isti mah, u ovorne radu ne6emo razmatrati ni-loe koji su u v€zi sa simbolikom ili ideo€rafijom sta're ikone (5to se u znatnoj meri mofu opravdati Ci"njenicom da je ovo pitanje obmaleno i u ikonopisnim,pri'rudnicima. i u posebnim istraiivanjima iz i'kono-grafije).

57 . Up . o l onu . i ka t i t um pomSsn ju : T -M .H{konae ra , l .A . Yc -r.rcrnt, t3'xGEdHe ,/rmmdllridneI@a@Mx !o o6@fi n c^aDmqon rdor@n", M,, 1966, qp 65

SEMIOII(A TKONE 311

PRINCIPI ORGANIZACIJE PROSTORAU STAROM SLIKARSTVU

Ispitivanja koja stl marnje-viSe skoraanjega vreme-na" dopustaj'u da se govori o celini po6ebnih perspek-tivnih postupaka u staxDme - pre svega, srednjove'kovnome - slikarstw, tj. drugim reaima o naroaitomsistemu prcno3enja prcstornih ftaralkt€,risti&a na dvcdimenziornalnu a:avan slite. Tai se sistorr uslovno mcie dA nAzove ,sistem obrn te perspektb'e<,

Sistem obnlute perspektive polazi od mnoStva vi.dnih pozicija, tj. u vezi je sa dinami&om pogleda okai kasnijim sumiranjem vidnoga utiska (u shnaju obu-hvatanja pogledom \a viie srrama,. Pri sumiranju seta dina,rnika vidne pozioije prenosi na sliku, i kao re-zxirtat wega toga i nastaju defomaci.ie koje su kara-kteristitne za oblike obrnute perspoktive.'

s3, Vid.: l| O. x e r n H, ,,llKonlre rcD$'. Ilp6laHdBeH{crpexes,oFoeAeHrr, ,,TpyAd no 3MrlaM @a

rer€M ', IL Tapw, 1965; isti, H€r(rcpde npelpascrE€nre lopndApetr.prrrcn x{bnc!, ,Aper€p-v(km ncx!'.cEo XVII D.', N1.,1964; &ri, ftlx (Yc^oBH@rb AEBH€fo!c{vccrE), M,, 1970i II. A. OropcHc(nt, O6!a$ar nepcne(.',e, ,,TpvAu ro 3nlKobr

crcreMa,", ill, Tap

np@rpasma, .,tlck!iccBo,,, 1923, Nl t;E, P.hofsky, Die Pe6!€k!!u als 'stnboliche Fom., "vofrtige

19A-r ", riipzig, 1927j o. wultf, Dicumsetehrt€ P€rspektiv€ und di€ Nied€Ficbt. Eioe RauDnsch.uscslom dcr altblza.dnnchen Kusr und ihre Fortbildung in der Renai;sne, "Xustsissenschafiliche Beii.ase A. S.hna.ew g idn€&,L.ipzig, 1907; W de Grijoeidblution des orisines jusqu A h Renaksanc, ,Fel€ franelie de Ro.n€. Mdlanges drrci€olqie d dlisbire l9ll," XXXi, Baldasere,l:

dello spasio nella pid'm c.iiiana prinitis, Bari,

up. takoile: M.S.Bunim, Slae in Medi.val Painting andthc lorcrunn€rs of Pdspecti!€, Ns Yo.k, 19$.

59. Vid. cnihft hdov. L. F. t€simr bmo su etizirarc e@.bijsk.tnnsrom&ije oblita do tojih prt tme doldi ! do.ienoDc aisrenu;

n sxpnrrs. Ondr soeAoB npdrp6'crF*rdtrcxv6r, M,, 1925, dp.63-74, 115-119, gdc * mr€ @ai $odeaDalia oblit obmute pe.spehive u d.jjd cn€tu,