BoLidar JakSiiInstitut za lllozofiju i drultvcnu teori.luBcograd

UDK 323.1 : 316.48Originalni naudni rad

BALKANSKI PARADOKSIPropast politike nacionalnih elita na Balkanu*

Na pitanje Sta se zapravo desilo na tlu biv5e Jugoslavijenemam jednostavan odgovor. JoS mi je teLe da odgovorim na pitanjezaito se Jugoslavija raspala na tako k-rvav, bestijalan nadin. NajteZemi je da iza neprozirne zavese svakodnevne tragedije sagledammoguie rasplete u bliZoj i daljoj buduinosti. Veiina gradana biv5eJugoslavije suodava se danas sa katastrofalnim rezultatima politikasvojih nacionalnih elita, a stara metafora da nacionalistidki pokretipodinju kao uspavane lepotice a zavriavaju kao Franken5tajnovadu.doviSta dobila je na balkanskom tlu novu potvrdu.

Srpska nacionalna politika je u poslednjoj deceniji najblaLeredeno paradoksalna: da bi obezbedila da,,svi Srbi" Zive u jednojdrlavi (tzv. Velika Srbija), srpska nacionalna elita je aktivno udest-vovala u svim politidkim procesima dezintegracije drlave u kojojsu ,,svi Srbi" Ziveli u ,jednoj drLavl" (Jugoslavija). Tako je tapolitika u krvi stvarala, verovatno bezuspeino, ono Sto su Srbi umiru imali. Borba za maksimalno (lo5e) postavljeni srpski,,nacio-nalni cilj", izraLen metaforom - ,,srpske zemlje su tamo gde susrpski grobovi" - dala je katastrofalne rezultate i za narode s kojimasu do jude zajedna Ziveli i za same Srbe. Sve je vi5e srpskih gro-bova, a zemalja i ljudi je sve manje. Medunarodna zajednica je,kao i deo javnog mnenja u Srbiji, s valjanim razlozima osudilatakvu politiku, ali su ekonomske i kulturne sankcije daleko viSepogodile stanovni5tvo nego Sto su doprinele promeni takve politike.Privredne aktivnosti su skoro zamrle,ljudi i u Srbiji koja nije

+ Balknnski paradoksi - Propast politike nacionalnih elita predstavlja prvu,

srpskohrvatsku, verziju rada na osnovu koje je nastao dlanak "La faillite des dlitesnationales" objavljen u Le monde diplomatique No 496, Jullet, p.1,4-5. Nemadki prevod"Die nationalen Eliten sind gescheitert" je objavljen u Le mond dipktmdtitlue - DieWochenzeiung, Nr.3/1. Jg. - Juli 1995. Arapski prevod pod istim naslovom pojavio seu julskom broju d asopisa Iz Natiotr (AlLir).

=

F,q

D

;E.

N

Jr

5 5

F

f

o

!!

N

-J

.Utq

'N

zahvaeenaratnim razaranjima Zive za evropske prilike nezamislivoloSe. Stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne dine tu sumornusliku ko5marnom. Naravno, jo5 je teLi i tragidniji Zivot ljudi uratom zahvaienim podrudjima Bosne i Hrvatske.

Politika,,etnidkog di5ienja" koju sprovode sve strane u suko-bu tamo gde mogu, ne moZe se tretirati drukdije nego kao ratnizlodin. Ta politika nanela je mnogo zla Muslimanima/Boinjacimai Hrvatima koji su vekovima Liveli zajedno sa Srbima. Pa i poduslovom da je postojala realna osnova za strah da bi se genocidnad Srbima iz Drugog svetskog rata mogao da ponovi, to ne moZebiti ni moralno ni politidko opravdanj e za zlo(,inadku politiku ,,et-niikog di56enja". O karakteru te politike dovoljno svedodi dinjenicada krajeve u kojima je Karadli1 provodio politiku etnidkog diSienjanapu5taju i Srbi koji imaju mogudnosti da se negde sklone,

Ni u vojnom pogledu situacija nije manje paradoksalna.Podetna vojna prednost, narodito u kolidini naoruZanja i vatrenojmoii koja je kori5tena u granatiranju Vukovara i Sarajeva, na primer,donelaje srpskoj strani u sukobu o5tar, skoro unisoni val politidkihosuda i ogromnu politidku Stetu na duZi rok. Istina, sve strane,udesnice u sukobima, su jedna drugoj nanosile onoliko zla kolikosu mogle. narodito civilnom stanovni5tvu. Srpski udesnici u sukobusu jednostavno imali najve6u vatrenu moi i u tome su prednjadili,pa su tako ostali bez saveznika, suodeni sa o5trim osudama u svetu.Postupci kao Stoje granatiranje Sarajeva i ne zasluZfjii niSta drugo.Ako se jedan od srpskih ideologa vajkao da ,,Srbi gube u miru onoSto dobiju u ratu", savremena balkanska situacrja im pruZa Sansuda u neposrednoj budu6nosti izgube i u ratu i u miru. Politika ljudikao Sto su Milo5evii iKaradli( je svakako najodgovomija za savre-menu tragediju srpskog naroda, neprijateljstvo suseda, sankcije iosudu medunarodne zajednice.

Ni hrvatska nacionalna politika nije izbegla balkanske para-dokse. TeLnje nacionalne elite da ostvari maksimalno postavljene,,nacionalne ciljeve" izralene geslom o Hrvatskoj u ,,povijesnimgranicama" do Drine iZemunakraj Beograda i o dominaciji Hrvatanad graclanima Hrvatske ne-Hrvatima nisu dale ni5ta bolje rezulta-te. Te5ka su stradanja i hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj,razoreni su gradovi (Vukovar i Zadar, na primer) i sela, narodito uSlavoniji. Nova hrvatska drZava ne kontroli5e oko 25Vo teritorijebiv5e jugoslovenske republike Hrvatske. Saobradaj izmedu Dal-macije iZagreba je viSe nego otei.an, a potencijalno najprosperitet-

nrja privredna grana Hrvatske - turizam - trpi ogromne Stete. Hiljadepoginulih, desetine hiljada ranjenih, stotine hiljada izbeglica sudeo hrvatske svakodnevnice. Upletenost u rat u Bosni izaziva po'dozrenje medunarodne zajednice prema politici nove hrvatske dr-Lave,a strah od fa5izacije dru5tva zahvata i one deklve hrvatskogstanovni5tva koji su podrZavali politiku Tudmana. A koliko je malopotrebno dase zagazi u zlodin pokazuju stradanja Srba u Gospi6u iMuslimana/Bo5njaka u centralnoj Bosni. Zlodinadke elemente tepolitike simbolizuje rubenje starog mosta u Mostaru.

Ako nije uspela da ublaZi neprijateljstva prema neposred-nom okruZenju, hrvatska nacionalna politika je stvorila napetostina unutraSnjem planu. Svoj politidki kredo je u prethodnoj drZaviizraLavala u borbi protiv drZavnog centralizma, da bi osvojivlivlast i stvoriv5i nezavisnu drZavu teZila striktnom drZavno-centra-listidkom ustrojstvu. Takva politika je ve6 stvorila izvesne napetostiu Istri, a nesumnjivo je da ie ih stvoriti i u Dalmaciji i Slavoniji. Sdruge strane, hrvatski nacionalni pokreti su uvek bili jadi i bliZiostvarenju svojih politidkih ciljeva kada su delovali u zajednici saSrbima iz Hrvatske, a jedan od prvih politiikih akata savremenehrvatske nacionalne politiike elite, bio je da politidki odbaci Srbe iizazove njihovo nepoverenje i neprijateljstvo. Bio je to politidkiuvod u razbuktavanje rata u Hrvatskoj. Tudmanova kratkovida iosiona politika, a ne Milo5evi6ev uticaj, stvorili su politidki pokretSrba u Hrvatskoj.

Izgleda da i srpska i hrvatska nacionalna elita, ti sijamskiblizanci u ,,balkanskom buretu baruta" i protagonisti ,,balkanizacije"savremene politike, demonstriraju kolosalnu nezrelost i nespremnostza saradnju, dobrosusedstvo i zajednidki Zivot. Kako se ne mogusasvim odvojiti, niti mogu naii racionalan politidki modus vivendi,perspektiva tragibne balkanske farse sa pevanjem, plaiem i puca-njem ostaje i dalje vrlo izgledna bududnost.

Pa ipak, u najtragidnijoj situaciji su bosansko-hercegovadkiMuslimani/Bo5njaci. Njihova ljudska stradanja su u ovom trenutkunajveia i s razlogom izazivaju ose6anja soiidarnosti Sirom sveta.Oni su najve6e Zrtve zlobinadke politike ,,etnidkog di56enja". UoruZanim sukobima sa srpskim i hrvatskim vojnim snagama u Bosnisu takode lo5e prolazili. Zlodinadko granatiranje i ru5enje Sarajevasa srpske strane i Mostara sa hrvatske strane, kao i sistematskouni5tavanje islamskih kulturnih spomenika (AladZa dLamlja u Fodi,Ferhadija u Banja Luci, stari most u Mostaru) pokazuju razmere

5 6 5 7

F

f

o

!!

N

-J

.Utq

'N

zahvaeenaratnim razaranjima Zive za evropske prilike nezamislivoloSe. Stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne dine tu sumornusliku ko5marnom. Naravno, jo5 je teLi i tragidniji Zivot ljudi uratom zahvaienim podrudjima Bosne i Hrvatske.

Politika,,etnidkog di5ienja" koju sprovode sve strane u suko-bu tamo gde mogu, ne moZe se tretirati drukdije nego kao ratnizlodin. Ta politika nanela je mnogo zla Muslimanima/Boinjacimai Hrvatima koji su vekovima Liveli zajedno sa Srbima. Pa i poduslovom da je postojala realna osnova za strah da bi se genocidnad Srbima iz Drugog svetskog rata mogao da ponovi, to ne moZebiti ni moralno ni politidko opravdanj e za zlo(,inadku politiku ,,et-niikog di56enja". O karakteru te politike dovoljno svedodi dinjenicada krajeve u kojima je Karadli1 provodio politiku etnidkog diSienjanapu5taju i Srbi koji imaju mogudnosti da se negde sklone,

Ni u vojnom pogledu situacija nije manje paradoksalna.Podetna vojna prednost, narodito u kolidini naoruZanja i vatrenojmoii koja je kori5tena u granatiranju Vukovara i Sarajeva, na primer,donelaje srpskoj strani u sukobu o5tar, skoro unisoni val politidkihosuda i ogromnu politidku Stetu na duZi rok. Istina, sve strane,udesnice u sukobima, su jedna drugoj nanosile onoliko zla kolikosu mogle. narodito civilnom stanovni5tvu. Srpski udesnici u sukobusu jednostavno imali najve6u vatrenu moi i u tome su prednjadili,pa su tako ostali bez saveznika, suodeni sa o5trim osudama u svetu.Postupci kao Stoje granatiranje Sarajeva i ne zasluZfjii niSta drugo.Ako se jedan od srpskih ideologa vajkao da ,,Srbi gube u miru onoSto dobiju u ratu", savremena balkanska situacrja im pruZa Sansuda u neposrednoj budu6nosti izgube i u ratu i u miru. Politika ljudikao Sto su Milo5evii iKaradli( je svakako najodgovomija za savre-menu tragediju srpskog naroda, neprijateljstvo suseda, sankcije iosudu medunarodne zajednice.

Ni hrvatska nacionalna politika nije izbegla balkanske para-dokse. TeLnje nacionalne elite da ostvari maksimalno postavljene,,nacionalne ciljeve" izralene geslom o Hrvatskoj u ,,povijesnimgranicama" do Drine iZemunakraj Beograda i o dominaciji Hrvatanad graclanima Hrvatske ne-Hrvatima nisu dale ni5ta bolje rezulta-te. Te5ka su stradanja i hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj,razoreni su gradovi (Vukovar i Zadar, na primer) i sela, narodito uSlavoniji. Nova hrvatska drZava ne kontroli5e oko 25Vo teritorijebiv5e jugoslovenske republike Hrvatske. Saobradaj izmedu Dal-macije iZagreba je viSe nego otei.an, a potencijalno najprosperitet-

nrja privredna grana Hrvatske - turizam - trpi ogromne Stete. Hiljadepoginulih, desetine hiljada ranjenih, stotine hiljada izbeglica sudeo hrvatske svakodnevnice. Upletenost u rat u Bosni izaziva po'dozrenje medunarodne zajednice prema politici nove hrvatske dr-Lave,a strah od fa5izacije dru5tva zahvata i one deklve hrvatskogstanovni5tva koji su podrZavali politiku Tudmana. A koliko je malopotrebno dase zagazi u zlodin pokazuju stradanja Srba u Gospi6u iMuslimana/Bo5njaka u centralnoj Bosni. Zlodinadke elemente tepolitike simbolizuje rubenje starog mosta u Mostaru.

Ako nije uspela da ublaZi neprijateljstva prema neposred-nom okruZenju, hrvatska nacionalna politika je stvorila napetostina unutraSnjem planu. Svoj politidki kredo je u prethodnoj drZaviizraLavala u borbi protiv drZavnog centralizma, da bi osvojivlivlast i stvoriv5i nezavisnu drZavu teZila striktnom drZavno-centra-listidkom ustrojstvu. Takva politika je ve6 stvorila izvesne napetostiu Istri, a nesumnjivo je da ie ih stvoriti i u Dalmaciji i Slavoniji. Sdruge strane, hrvatski nacionalni pokreti su uvek bili jadi i bliZiostvarenju svojih politidkih ciljeva kada su delovali u zajednici saSrbima iz Hrvatske, a jedan od prvih politiikih akata savremenehrvatske nacionalne politiike elite, bio je da politidki odbaci Srbe iizazove njihovo nepoverenje i neprijateljstvo. Bio je to politidkiuvod u razbuktavanje rata u Hrvatskoj. Tudmanova kratkovida iosiona politika, a ne Milo5evi6ev uticaj, stvorili su politidki pokretSrba u Hrvatskoj.

Izgleda da i srpska i hrvatska nacionalna elita, ti sijamskiblizanci u ,,balkanskom buretu baruta" i protagonisti ,,balkanizacije"savremene politike, demonstriraju kolosalnu nezrelost i nespremnostza saradnju, dobrosusedstvo i zajednidki Zivot. Kako se ne mogusasvim odvojiti, niti mogu naii racionalan politidki modus vivendi,perspektiva tragibne balkanske farse sa pevanjem, plaiem i puca-njem ostaje i dalje vrlo izgledna bududnost.

Pa ipak, u najtragidnijoj situaciji su bosansko-hercegovadkiMuslimani/Bo5njaci. Njihova ljudska stradanja su u ovom trenutkunajveia i s razlogom izazivaju ose6anja soiidarnosti Sirom sveta.Oni su najve6e Zrtve zlobinadke politike ,,etnidkog di56enja". UoruZanim sukobima sa srpskim i hrvatskim vojnim snagama u Bosnisu takode lo5e prolazili. Zlodinadko granatiranje i ru5enje Sarajevasa srpske strane i Mostara sa hrvatske strane, kao i sistematskouni5tavanje islamskih kulturnih spomenika (AladZa dLamlja u Fodi,Ferhadija u Banja Luci, stari most u Mostaru) pokazuju razmere

5 6 5 7

9,q

v

fio

bezobzirnosti suparnidkih strana. Pouzdane podatke o musliman-skim izbeglicama u samoj Bosni niko jo5 nije prikupio, ali podacio eksodusu bosansko-hercegovadkih Muslimana/BoSnjaka premadrugim delovima biv5e Jugoslavrye i prema drugim evropskim zem-ljama su viSe nego zabrinjavajuii.

Politidko voClstvo Muslimana/Bo5njaka se takode suodilo sabalkanskim paradoksima. TeZiio je majorizaciji, a naSlo se u naj-teZem poloZaju i kontroliSe srazmemo mali deo Bosne. Htelo je daiskoristi Hrvate u sukobu sa Srbima, a doSlo je u sukob i sa Hr-vatima i sa Srbima, pa ijednim delom muslimanskog stanovni5tvau bihaikoj regiji. Najvi5e je odekivalo od pomoii medunarodnihdinilaca, a Muslimani/BoSnjaci su najviSe stradali u odekivanju tepomoii. Mada to ne umanjuje odgovomosti srpske i hrvatske politikeu Bosni, treba naglasiti da je odgovornost muslimanskog politidkogvodstva oko Alije Izetbegoviia za savremenu tragediju bosansko--hercegovadkih Muslimana/BoSnjaka nesumnjiva. Od maksimalnopostavljenog ,,nacionalnog cilja" da se u Bosni stvori ,,graclanskadrlava" sa dominacrjom Muslimana nije ostalo niSta. Izetbegovi6u,piscu Islamske deklaracije u kojoj je napisao da islamski pokretmoZe i treba da preuzme vlast dim postane moralno i brojdano jak- ne samo darazori neislamsku vlast nego i da stvori novu musli-mansku, s dobrim razlozima se nije moglo verovati da hoie ,,graclan-sku drZavu". Ako je Jugoslavija postala ,,gradanska"drLaya" bilo ilii luzrja il i politidka prevara. Isti oni razlozt koji ' i(u onemoguiilipostojanje Jugoslavije, onemogudavali su da Bosna postane ,,graclan-ska drZava". Od podetnog stava da je suverenost preda od mira isaveza sa Hrvatima da proglasi nezavisnu driavu protiv politidkevolje Srba lzetbegoviiu nije ostalo niSta. Niti je pobedio Srbe, nitije uspeo da stabilizuje savez sa Hrvatima. Muslimansko/bo5njadkanacionalna elita postala je u ovom trenutku dvostruki politidki gu-bitnik, Sto ne bi bilo tragidno da vlastiti narod nije izloLlla stravidnomstradanju.

Verovatno poudena iskustvima drugih delova bivSe Jugo-slavije, makedonska nacionalna elita je uspela da, nagodbom saJugoslovenskom narodnom armijom, obezbedi Makedoniji nezavis-nost bez ratnih sukoba i da dosta brzo dobije neskriveni patronatUSA. Ali ni Makedonija nrje time izbegla paradoksalnu situaciju.Jedan njen sused, Bugarska, priznaje makedonsku drZavnost, aline prihvata Makedonce kao posebnu naciju. Drugi, Srbija, ih pliznajekao naciju, ali job uvek ne priznaje makedonsku nezavisnu dtLavu.

Treii sused, Grdka, osporava Makedoniji dak i ime, a betvrti koji uMakedoniji ima brojnu nacionalnu manjinu, Albanija, sve vi5e za-padnu obalu Vardara smatra svojom prirodnom granicom. Tako jeMakedonrja, mada je najmirnije napustila Jugoslaviju, potencijalnoveoma delikatno ZariSte medunarodnih sukoba na Balkanu Sirihrazmera.

Najbrojnija nacionalna manjina na tlu bivSe Jugoslavije iapsolutna veiina (skoro 90%) stanovni5tva na Kosovu - Albanci -su se poslednjih decenija borili za medunarodno priznanje svojihvisoko postavljenih nacionalnih ciljeva. Kada su svoje nacionalnopitanje delomidno internacionalizovali, desilo im se da su moraliprihvatiti pravila politidke igre i ponaSanja kojima, blago redeno,albanska nacionalna elita oko Rugove nije odu5evljena. Stavi5e,potpunim odbijanjem svih drZavnih institucija Srbije, albanski po-litibki dinilac je jedan od najstabilnijih oslonaca MiloSevi6evogreLrma. Kako? Veoma jednostavno. Odbijajuii da udestvuju u iz-borima za Narodnu skup5tinu Srbije, albanski nacionalni predstav-nici sa Kosova obezbecluju Milo5evi6u tridesetak mesta prednosti,od ukupno 250 poslanidkih mesta u Parlamentu, u odnosu na opozi-ciju. Tako albanski politidki lideri na Kosovu stabilizuju politidkireZim koji deklarativno apsolutno odbacuju. S druge strane, siste-matskom represijom na Kosovu Milo5eviiev reZim obnavlja poli-tidku mo6 i ugled lidera albanskog nacionalnog pokreta. Kako semir na Kosovu ne moZe trajno odrZavati sistematskom represijomnad ogromnom veiinom stanovniStva, Kosovo ostaje potencijalnonajosetljivije Zari5te sukoba na Balkanu, mada 6e u skoroj budui-nosti i srpski i albanski politidki interes na Kosovu biti instru-mentalizovan od strane velikih sila za realizaciju nekih drugih ci-ljeva.

Ako savremenim Balkanom struji duh Hegelove ,.lo5e bes-konadnosti", ni perspektiva nije ni5ta bolja. Tamo gde se ratuje mirnije na vidiku, a tamo gde se jo5 nije ratovalo opasnost od izbijanjarata je nesumnjiva. U neposrednoj budu6nosti moguda su dva os-novna scenarija. Po prvom bi medunarodna zajednica trebala dapojada politidki, ekonomski i vojni pritisak na sve sukobljene strane,pre svega u Bosni i Hrvatskoj, dok ne nametne mirno reSenje, akoje potrebno i vojnim sredstvima. Po drugom scenariju trupe podokriljem Ujedinjenih nacija trebalo bi povudi iz Bosne i Hrvatske,ostavljajuii zara(,ene i zavadene strane da se i dalje medusobnobore, sa velikim izgledima da se ratni sukobi pro5ire i na druga

=

F,q

o

N

J

5 8 5 9

9,q

v

fio

bezobzirnosti suparnidkih strana. Pouzdane podatke o musliman-skim izbeglicama u samoj Bosni niko jo5 nije prikupio, ali podacio eksodusu bosansko-hercegovadkih Muslimana/BoSnjaka premadrugim delovima biv5e Jugoslavrye i prema drugim evropskim zem-ljama su viSe nego zabrinjavajuii.

Politidko voClstvo Muslimana/Bo5njaka se takode suodilo sabalkanskim paradoksima. TeZiio je majorizaciji, a naSlo se u naj-teZem poloZaju i kontroliSe srazmemo mali deo Bosne. Htelo je daiskoristi Hrvate u sukobu sa Srbima, a doSlo je u sukob i sa Hr-vatima i sa Srbima, pa ijednim delom muslimanskog stanovni5tvau bihaikoj regiji. Najvi5e je odekivalo od pomoii medunarodnihdinilaca, a Muslimani/BoSnjaci su najviSe stradali u odekivanju tepomoii. Mada to ne umanjuje odgovomosti srpske i hrvatske politikeu Bosni, treba naglasiti da je odgovornost muslimanskog politidkogvodstva oko Alije Izetbegoviia za savremenu tragediju bosansko--hercegovadkih Muslimana/BoSnjaka nesumnjiva. Od maksimalnopostavljenog ,,nacionalnog cilja" da se u Bosni stvori ,,graclanskadrlava" sa dominacrjom Muslimana nije ostalo niSta. Izetbegovi6u,piscu Islamske deklaracije u kojoj je napisao da islamski pokretmoZe i treba da preuzme vlast dim postane moralno i brojdano jak- ne samo darazori neislamsku vlast nego i da stvori novu musli-mansku, s dobrim razlozima se nije moglo verovati da hoie ,,graclan-sku drZavu". Ako je Jugoslavija postala ,,gradanska"drLaya" bilo ilii luzrja il i politidka prevara. Isti oni razlozt koji ' i(u onemoguiilipostojanje Jugoslavije, onemogudavali su da Bosna postane ,,graclan-ska drZava". Od podetnog stava da je suverenost preda od mira isaveza sa Hrvatima da proglasi nezavisnu driavu protiv politidkevolje Srba lzetbegoviiu nije ostalo niSta. Niti je pobedio Srbe, nitije uspeo da stabilizuje savez sa Hrvatima. Muslimansko/bo5njadkanacionalna elita postala je u ovom trenutku dvostruki politidki gu-bitnik, Sto ne bi bilo tragidno da vlastiti narod nije izloLlla stravidnomstradanju.

Verovatno poudena iskustvima drugih delova bivSe Jugo-slavije, makedonska nacionalna elita je uspela da, nagodbom saJugoslovenskom narodnom armijom, obezbedi Makedoniji nezavis-nost bez ratnih sukoba i da dosta brzo dobije neskriveni patronatUSA. Ali ni Makedonija nrje time izbegla paradoksalnu situaciju.Jedan njen sused, Bugarska, priznaje makedonsku drZavnost, aline prihvata Makedonce kao posebnu naciju. Drugi, Srbija, ih pliznajekao naciju, ali job uvek ne priznaje makedonsku nezavisnu dtLavu.

Treii sused, Grdka, osporava Makedoniji dak i ime, a betvrti koji uMakedoniji ima brojnu nacionalnu manjinu, Albanija, sve vi5e za-padnu obalu Vardara smatra svojom prirodnom granicom. Tako jeMakedonrja, mada je najmirnije napustila Jugoslaviju, potencijalnoveoma delikatno ZariSte medunarodnih sukoba na Balkanu Sirihrazmera.

Najbrojnija nacionalna manjina na tlu bivSe Jugoslavije iapsolutna veiina (skoro 90%) stanovni5tva na Kosovu - Albanci -su se poslednjih decenija borili za medunarodno priznanje svojihvisoko postavljenih nacionalnih ciljeva. Kada su svoje nacionalnopitanje delomidno internacionalizovali, desilo im se da su moraliprihvatiti pravila politidke igre i ponaSanja kojima, blago redeno,albanska nacionalna elita oko Rugove nije odu5evljena. Stavi5e,potpunim odbijanjem svih drZavnih institucija Srbije, albanski po-litibki dinilac je jedan od najstabilnijih oslonaca MiloSevi6evogreLrma. Kako? Veoma jednostavno. Odbijajuii da udestvuju u iz-borima za Narodnu skup5tinu Srbije, albanski nacionalni predstav-nici sa Kosova obezbecluju Milo5evi6u tridesetak mesta prednosti,od ukupno 250 poslanidkih mesta u Parlamentu, u odnosu na opozi-ciju. Tako albanski politidki lideri na Kosovu stabilizuju politidkireZim koji deklarativno apsolutno odbacuju. S druge strane, siste-matskom represijom na Kosovu Milo5eviiev reZim obnavlja poli-tidku mo6 i ugled lidera albanskog nacionalnog pokreta. Kako semir na Kosovu ne moZe trajno odrZavati sistematskom represijomnad ogromnom veiinom stanovniStva, Kosovo ostaje potencijalnonajosetljivije Zari5te sukoba na Balkanu, mada 6e u skoroj budui-nosti i srpski i albanski politidki interes na Kosovu biti instru-mentalizovan od strane velikih sila za realizaciju nekih drugih ci-ljeva.

Ako savremenim Balkanom struji duh Hegelove ,.lo5e bes-konadnosti", ni perspektiva nije ni5ta bolja. Tamo gde se ratuje mirnije na vidiku, a tamo gde se jo5 nije ratovalo opasnost od izbijanjarata je nesumnjiva. U neposrednoj budu6nosti moguda su dva os-novna scenarija. Po prvom bi medunarodna zajednica trebala dapojada politidki, ekonomski i vojni pritisak na sve sukobljene strane,pre svega u Bosni i Hrvatskoj, dok ne nametne mirno reSenje, akoje potrebno i vojnim sredstvima. Po drugom scenariju trupe podokriljem Ujedinjenih nacija trebalo bi povudi iz Bosne i Hrvatske,ostavljajuii zara(,ene i zavadene strane da se i dalje medusobnobore, sa velikim izgledima da se ratni sukobi pro5ire i na druga

=

F,q

o

N

J

5 8 5 9

podrudja Balkana. Velikaje verovatnoia da se nijedan od ova dvascenarija ne1erealizovati u celini. Veliki su izgledi da se sada5njestanje i dalje odrZava. Naime, u medunarodoj zajednici, pre svegau Ujedinjenim nacijama nema dovoljno ni Zelje, ni odludnosti, nisaglasnosti da se pritisak za postizanje mira na sve sukobljenestrane poveia u neophodnoj meri. U tom pogledu biie nastavljenadosada5nj a kolebanj a, neodludnosti i pristrasnosti. Stavi5e, postaJesve odiglednije da medunarodni dinioci uopSte nemaju iskristalisaneideje Sta bi na Balkanu trebalo uraditi da bi do51o do mimog raspletaklize. Drugi scenarij dezangaLovanja medunarodnih dinilaca zna(iobi ,,avganistanizaciju" Balkana i prepu5tanje zavadenih balkanskihnaroda sudbini medusobnog istrebljenja. Vreme za realizaciju ovogscenarija je verovatno vei pro5lo. Posmatrano u celini, u nepostednojbudu6nosti nastaviie se, narodito u Bosni, sa jadim ili slabijimintenzitetom, ratni uZas bez kraja koji ie za mnoge ljude i porodice,bez obzira kojoj naciji pripadali ili koju veru ispovedali, znaiitiuZasan kraj.

Tako dolazimo do osnovnog i jo5 neobja5njenog balkanskogparadoksa: autokratski reLimi prve i druge Jugoslavije s razlogornsu izazivali nezadovoljstvo pojedinih socijalnih i nacionalnih grupa.Iz medusobnih optuZbi nacionalista moZe se izvesti zakljudak dajugoslovenskom drZavnom zajednicom niko nije bio zadovoljan ida su svi Zelil i i doprineli njenom razbijanju. Ako;jg Jugoslavijazaista bila ve5tadka tvorevina, za5to se raspala uz taltS'velika ljudskastradanja i materijalna razaranla. Kao da je time demonstriralasnagu i dubinu povezivanja jugoslovenskih naroda i gradana ujednu zajednicu. Kao da su oni koji su radili na njenom razbijanju- a njih vidim u nacionalnim i politidkim elitama svih naroda natlu biv5e Jugosiavije - leleli da poru5e sve mostove. Kao da suhteli da ratnim zlodinima, ,,etniikim di56enjima", sejanjem semenamrZnje medu obidnim ljudima, dojuderabnjim susedima, uniStesvaku moguinost reintegracije jugoslovenskog prostora. Kao da sunacionalni lideri Zeleli da nacionalnu nezavisnost okupaju u krvi!

lH Kao da su bili nepoverljivi prema vlastitim narodima koji bi, moZda,

Y birajuii izmedu rata i zajednidkog Zivota izabrali - zajednibki Zivot!

; Vodili su svoje nacije na put bez povratka, u rat i zlodin prema

fi pripadnicima drugih naroda da bi spalili sve mostove koji ih pove-'D

zuju. Ru5enje dragulja islamske kulture, starog mostit u Mostaru,*

kao da simbolizuje zlodinadke namere i rezultate svih Sovinistidkihpolitika na balkanskom tlu.

6 0

Paradoks dramatidnog razbljanaJugoslavije najbolje ilustrujeprimer Slovenije. Slovenadki separatizam odigledno nije bio dovolj-no jak da bi uspeo razbiti Jugoslaviju. Tek kada su srpski nacionalnilideri takode zauzeli separatistidku poziciju i odustali od jugoslo-

venske opcije, put razbijanju Jugoslavije bio je Sirom otvoren: Ud-ruZeni slovenadki, hrvatski i srpski separatizam su razorili jugoslo-

vensku drZavu, ali je onda ,,operetski rat" u Sloveniji' koji je ipakodneo nekoliko desetina Livota i mladih Slovenaca i regruta iz

drugih krajeva Jugoslavije bio potpuno suviSan. Da li '? MoZda je

ipak bio potreban slovenadkom naciclnaltlom vodstvu da medu Slo-vencima zatre svaku pomisao na bilo koji oblik zajednice sa drugimjugoslovenskim narodima. O tome kakve ie tragidne tazmere iposledice ,,kupanje nacionalne nezavisnosti u krvi" imati u Fl'vatskoji Bosni, slovenadki nacionalni lideri odigledno nisu razmiSljali 'Pitanje odgovornosti ostavljam ovde po strani. Zelim samo daukaZem na dinjenicu da je sedamdeset godina Zivota jugoslovenskih

naroda u zajednibkog drZavi odigledno ostaviio i neke dublje inte-gracijske procese. Otuda je biia potrebna ogromna ru5iladka energrlada se ti procesi uni5te. Da li trajno?

Tragidne posledice rata neie se meriti samo brojem ubijenihi ranjenih ljudi, milionima izbeglica i raseljenih lica, razorenimgradovima i selima. uniStenim privrednim i kulturnim objektima.U vrlo kratkom vremenskom periodu ogromna masa stanovniStvaje osiroma5ila, a ratni sukob je uni5tio srednju klasu. Veoma uskisloj pripadnika nacionalnih oligarhija, ratnih profitera, koji su sepraktibno preko no6i obogatili kriminalom, malverzacijama, pljad-kom drZavne i javne imovine, dominira socijalnom scenom u svlmnovonastalim drZavama. Dru5tvena struktura je poprimila anomidanoblik. Ogromna masa stanovni5tva, preko 907o,bori se za golopreZivljavanje. Stotine hiljada izbeglica, prognanih iz svojih do- =mova, iazvejanih po Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, dodatno t

devastiraju ionako bedne uslove Zivota. Na drugom-kraju deformi- !sane lestvice dru5tvene strukture, 3-5Vo tatnth profitera, dlanova '3

nacionalnih elitnih krugova, raspolaZu ne samo celokupnim nacio- Enalnim bogatstvom, nego i Zivotima bespomoinih i beznadnih igradana neiposobnih za graclanski revolt i podloZnih manipulaciji ;

nacionalnih demagoga. Oni mladi, u pravilu i sposobniji napuStaju Enovostvorene drZave. JoS jedan balkanski paradoks: obeiani raj dnovonastalih nacionalnih drZava pretvorio se u pakao svakodnevnogZivota ispunjen materijalnom bedom, strahovima i mrZnjama. U

6 l

podrudja Balkana. Velikaje verovatnoia da se nijedan od ova dvascenarija ne1erealizovati u celini. Veliki su izgledi da se sada5njestanje i dalje odrZava. Naime, u medunarodoj zajednici, pre svegau Ujedinjenim nacijama nema dovoljno ni Zelje, ni odludnosti, nisaglasnosti da se pritisak za postizanje mira na sve sukobljenestrane poveia u neophodnoj meri. U tom pogledu biie nastavljenadosada5nj a kolebanj a, neodludnosti i pristrasnosti. Stavi5e, postaJesve odiglednije da medunarodni dinioci uopSte nemaju iskristalisaneideje Sta bi na Balkanu trebalo uraditi da bi do51o do mimog raspletaklize. Drugi scenarij dezangaLovanja medunarodnih dinilaca zna(iobi ,,avganistanizaciju" Balkana i prepu5tanje zavadenih balkanskihnaroda sudbini medusobnog istrebljenja. Vreme za realizaciju ovogscenarija je verovatno vei pro5lo. Posmatrano u celini, u nepostednojbudu6nosti nastaviie se, narodito u Bosni, sa jadim ili slabijimintenzitetom, ratni uZas bez kraja koji ie za mnoge ljude i porodice,bez obzira kojoj naciji pripadali ili koju veru ispovedali, znaiitiuZasan kraj.

Tako dolazimo do osnovnog i jo5 neobja5njenog balkanskogparadoksa: autokratski reLimi prve i druge Jugoslavije s razlogornsu izazivali nezadovoljstvo pojedinih socijalnih i nacionalnih grupa.Iz medusobnih optuZbi nacionalista moZe se izvesti zakljudak dajugoslovenskom drZavnom zajednicom niko nije bio zadovoljan ida su svi Zelil i i doprineli njenom razbijanju. Ako;jg Jugoslavijazaista bila ve5tadka tvorevina, za5to se raspala uz taltS'velika ljudskastradanja i materijalna razaranla. Kao da je time demonstriralasnagu i dubinu povezivanja jugoslovenskih naroda i gradana ujednu zajednicu. Kao da su oni koji su radili na njenom razbijanju- a njih vidim u nacionalnim i politidkim elitama svih naroda natlu biv5e Jugosiavije - leleli da poru5e sve mostove. Kao da suhteli da ratnim zlodinima, ,,etniikim di56enjima", sejanjem semenamrZnje medu obidnim ljudima, dojuderabnjim susedima, uniStesvaku moguinost reintegracije jugoslovenskog prostora. Kao da sunacionalni lideri Zeleli da nacionalnu nezavisnost okupaju u krvi!

lH Kao da su bili nepoverljivi prema vlastitim narodima koji bi, moZda,

Y birajuii izmedu rata i zajednidkog Zivota izabrali - zajednibki Zivot!

; Vodili su svoje nacije na put bez povratka, u rat i zlodin prema

fi pripadnicima drugih naroda da bi spalili sve mostove koji ih pove-'D

zuju. Ru5enje dragulja islamske kulture, starog mostit u Mostaru,*

kao da simbolizuje zlodinadke namere i rezultate svih Sovinistidkihpolitika na balkanskom tlu.

6 0

Paradoks dramatidnog razbljanaJugoslavije najbolje ilustrujeprimer Slovenije. Slovenadki separatizam odigledno nije bio dovolj-no jak da bi uspeo razbiti Jugoslaviju. Tek kada su srpski nacionalnilideri takode zauzeli separatistidku poziciju i odustali od jugoslo-

venske opcije, put razbijanju Jugoslavije bio je Sirom otvoren: Ud-ruZeni slovenadki, hrvatski i srpski separatizam su razorili jugoslo-

vensku drZavu, ali je onda ,,operetski rat" u Sloveniji' koji je ipakodneo nekoliko desetina Livota i mladih Slovenaca i regruta iz

drugih krajeva Jugoslavije bio potpuno suviSan. Da li '? MoZda je

ipak bio potreban slovenadkom naciclnaltlom vodstvu da medu Slo-vencima zatre svaku pomisao na bilo koji oblik zajednice sa drugimjugoslovenskim narodima. O tome kakve ie tragidne tazmere iposledice ,,kupanje nacionalne nezavisnosti u krvi" imati u Fl'vatskoji Bosni, slovenadki nacionalni lideri odigledno nisu razmiSljali 'Pitanje odgovornosti ostavljam ovde po strani. Zelim samo daukaZem na dinjenicu da je sedamdeset godina Zivota jugoslovenskih

naroda u zajednibkog drZavi odigledno ostaviio i neke dublje inte-gracijske procese. Otuda je biia potrebna ogromna ru5iladka energrlada se ti procesi uni5te. Da li trajno?

Tragidne posledice rata neie se meriti samo brojem ubijenihi ranjenih ljudi, milionima izbeglica i raseljenih lica, razorenimgradovima i selima. uniStenim privrednim i kulturnim objektima.U vrlo kratkom vremenskom periodu ogromna masa stanovniStvaje osiroma5ila, a ratni sukob je uni5tio srednju klasu. Veoma uskisloj pripadnika nacionalnih oligarhija, ratnih profitera, koji su sepraktibno preko no6i obogatili kriminalom, malverzacijama, pljad-kom drZavne i javne imovine, dominira socijalnom scenom u svlmnovonastalim drZavama. Dru5tvena struktura je poprimila anomidanoblik. Ogromna masa stanovni5tva, preko 907o,bori se za golopreZivljavanje. Stotine hiljada izbeglica, prognanih iz svojih do- =mova, iazvejanih po Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, dodatno t

devastiraju ionako bedne uslove Zivota. Na drugom-kraju deformi- !sane lestvice dru5tvene strukture, 3-5Vo tatnth profitera, dlanova '3

nacionalnih elitnih krugova, raspolaZu ne samo celokupnim nacio- Enalnim bogatstvom, nego i Zivotima bespomoinih i beznadnih igradana neiposobnih za graclanski revolt i podloZnih manipulaciji ;

nacionalnih demagoga. Oni mladi, u pravilu i sposobniji napuStaju Enovostvorene drZave. JoS jedan balkanski paradoks: obeiani raj dnovonastalih nacionalnih drZava pretvorio se u pakao svakodnevnogZivota ispunjen materijalnom bedom, strahovima i mrZnjama. U

6 l

o-

'6

o

!r

Nor

.(,ta

v

,N

tim drZavama se stvaraju autidna, ksenofobidna dru5tva, zasiienaoseianjem mrLnje i trajnim meduetnidkim neprijateljstvima. Rekaobih - trajno invalidna dru5tva i bez mladosti ibez minimalne dozemudrosti u javnim poslovima.

Vei sada se s velikom dozom verovatno6e moZe pretpostavitida 6e svi udesnici u predratnim i ratnim sukobima na tlu biv5eJugoslavije ostati - gubitnici. Svi su i bez ljudskih Lrtava i bezmaterijalnih razaranja mogli da postignu ono Sto im se sada dinikao privladan ali nedostii.an crlj. Ali ne, politika zlodina morala jeda poprimi sve oblike nakaznosti kojih se civilizovan svet grozi, au ljudima koji Zive na balkanskom tlu izaziva oseianje stida. VatreVukovara, Sarajeva i Mostara, bosanskih, slavonskih i l idkih selabacaju takvo svetlo na pretenciozne ,,nacionalne ciljeve" srpskih,hrvatskih i muslimanskih nacionalnih elita da precizno osvetljavajuput njihove istorijske odgovornosti, pre svega, pred vlastitim naro-dima. Plamenovi i eksplozije koji su gutali Narodnu biblioteku uSarajevu, AladZu dZamiju u Fodi, pravoslavni manastir Zitomislii,koji su sru5ili stari most u Mostaru i veliki broj katolibkih i pra-voslavnih crkava u slavonskim selima ostaie trajna svedodanstvanakaznog lica zlodina. Da bi se uop5te na balkanskim prostorimaZivelo, danas je najvaZniji cilj zaustaviti rat, a porom i kaznitizlodince na svim stranama. Naime, koreni ,,treieg balkanskog rata"nalaze se u ideji ,,nema nam zajednidkog Zivota". Ta ideja je raspros-tranjena u Sovinistidkim grupama svih nacionalnih zfijednica. Ljud-ski jednostavan odgovor na tu ideju je da na podrudjima zahvaienimratom ili onima kojima preti ratna opasnost ,,nema Zivotabez zajed-nidkog Zivota". U suprotnom,mrLnja i zlodini biie trajne karakte-ristike budu6eg Livota na ovim prostorima. I joS jedan balkanskiparadoks: mada su mir i naielo tolerancije preduslovi normalnoqljudskog Livota na Balkanu, Balkan je veoma daleko od realizacr.yetih preduslova. Godinama, verovatno i decenryama.

Tako dolazim i do svog predloga. Jugoslovenska drZavajestvorena na granidnom podrudju velikih civilizacija i imperija, odetnidki srodnih naroda koji nikada u svojoj istoriji nisu ni Ziveli uzajednidkoj drZavi. U granicamajedne drZave na5li su se pripadnicirazliditih naroda, vernici vi5e konfesija i vera. I kulture su im bilerazlldite,kao i stupanj ekonomske razvijenosti. Ne zalaZem se da tinarodi u budu6nosti Zive u zajednidkoj drLavi. Ali, s nadom da sene6e medusobno poubijati oni 6e Ziveti na istom tlu i mora6e daostvare izvesne oblike ekonomske. politidke i kulturne komuni-

kacije. Pitanje je kako okondati stare i aktualne sukobe i otvoriti

nove vizije. Kako zasnovati odnose medu jugoslovenskim narodi-

ma na nadelima tolerancije i razumevanja? Kako od neprijatelja

nadiniti dobre susede? Kako stedi zrelost zazajedni(ke poduhvate

i op5ti prosperitet? Kako obnoviti stari most u Mostaru i obnoviti

sve mostove koji su vekovima povezivali jugoslovenske narode?

Kako izgraditi nove mostove razumevanja? Kako povratiti rekejugoslovenskih izbeglica iz Evrope u nlihove zavl(aje? Ne da ratuju,

nego da grade jednu novu Evropu ljuclskog razumevanja u svom

zavltaju.

BoZidar JakSi6

LA FAILLITE DES ELITES NATIONALES

Ressurne

,,Les mouvements nationaux se r6veillent comme Belles au bois dormant

et meurent en monstres de Frankenstein". Cette effrayante mdtaphore trouve actuel-

lement sa plus dramat ique i l lustrat ion sour le sol balkanique, o i r les c i toyens de

l,ex-yougoslavie payent le prix fort des politiques catastrophiques de leurs dlites

nationales.Ceux qui ont euvre i sa destruction - les 6lites nationales et politiques de

tous les peuples de I'ex-Yougoslavie - voulaient rompre tous les ponts. Ils voulaient,

par les monstrueses purifications ethniques, par la sem6e entre gens simples - hier

encore bons vois ins- . l 'u iner tout espoir de v ie commune. I l leur fa l la i t bapt iser

dans le sang I'incl6pendance nationalel Comme s'ils n'avaient aucune confiance en

leurs propres peuples; craignant que, entre guerre et vie commune' les citoyens ne

choisissent cette derniere.Pour pouvoir tout s impl iment v ivre sur les terr i tor ies des Balkans, i l est

indispensable d'arreter la guerre puis de punir les coupables. En fait, les racines de

la ,,troisi6me guerre balkanique" se trouvent dans id6e que ,,la vie commune est

impossible,.. La seule r6ponse humaine consiste i affirmer qu'il n'y a pas d'avenir

sans vle commune.

62 63

o-

'6

o

!r

Nor

.(,ta

v

,N

tim drZavama se stvaraju autidna, ksenofobidna dru5tva, zasiienaoseianjem mrLnje i trajnim meduetnidkim neprijateljstvima. Rekaobih - trajno invalidna dru5tva i bez mladosti ibez minimalne dozemudrosti u javnim poslovima.

Vei sada se s velikom dozom verovatno6e moZe pretpostavitida 6e svi udesnici u predratnim i ratnim sukobima na tlu biv5eJugoslavije ostati - gubitnici. Svi su i bez ljudskih Lrtava i bezmaterijalnih razaranja mogli da postignu ono Sto im se sada dinikao privladan ali nedostii.an crlj. Ali ne, politika zlodina morala jeda poprimi sve oblike nakaznosti kojih se civilizovan svet grozi, au ljudima koji Zive na balkanskom tlu izaziva oseianje stida. VatreVukovara, Sarajeva i Mostara, bosanskih, slavonskih i l idkih selabacaju takvo svetlo na pretenciozne ,,nacionalne ciljeve" srpskih,hrvatskih i muslimanskih nacionalnih elita da precizno osvetljavajuput njihove istorijske odgovornosti, pre svega, pred vlastitim naro-dima. Plamenovi i eksplozije koji su gutali Narodnu biblioteku uSarajevu, AladZu dZamiju u Fodi, pravoslavni manastir Zitomislii,koji su sru5ili stari most u Mostaru i veliki broj katolibkih i pra-voslavnih crkava u slavonskim selima ostaie trajna svedodanstvanakaznog lica zlodina. Da bi se uop5te na balkanskim prostorimaZivelo, danas je najvaZniji cilj zaustaviti rat, a porom i kaznitizlodince na svim stranama. Naime, koreni ,,treieg balkanskog rata"nalaze se u ideji ,,nema nam zajednidkog Zivota". Ta ideja je raspros-tranjena u Sovinistidkim grupama svih nacionalnih zfijednica. Ljud-ski jednostavan odgovor na tu ideju je da na podrudjima zahvaienimratom ili onima kojima preti ratna opasnost ,,nema Zivotabez zajed-nidkog Zivota". U suprotnom,mrLnja i zlodini biie trajne karakte-ristike budu6eg Livota na ovim prostorima. I joS jedan balkanskiparadoks: mada su mir i naielo tolerancije preduslovi normalnoqljudskog Livota na Balkanu, Balkan je veoma daleko od realizacr.yetih preduslova. Godinama, verovatno i decenryama.

Tako dolazim i do svog predloga. Jugoslovenska drZavajestvorena na granidnom podrudju velikih civilizacija i imperija, odetnidki srodnih naroda koji nikada u svojoj istoriji nisu ni Ziveli uzajednidkoj drZavi. U granicamajedne drZave na5li su se pripadnicirazliditih naroda, vernici vi5e konfesija i vera. I kulture su im bilerazlldite,kao i stupanj ekonomske razvijenosti. Ne zalaZem se da tinarodi u budu6nosti Zive u zajednidkoj drLavi. Ali, s nadom da sene6e medusobno poubijati oni 6e Ziveti na istom tlu i mora6e daostvare izvesne oblike ekonomske. politidke i kulturne komuni-

kacije. Pitanje je kako okondati stare i aktualne sukobe i otvoriti

nove vizije. Kako zasnovati odnose medu jugoslovenskim narodi-

ma na nadelima tolerancije i razumevanja? Kako od neprijatelja

nadiniti dobre susede? Kako stedi zrelost zazajedni(ke poduhvate

i op5ti prosperitet? Kako obnoviti stari most u Mostaru i obnoviti

sve mostove koji su vekovima povezivali jugoslovenske narode?

Kako izgraditi nove mostove razumevanja? Kako povratiti rekejugoslovenskih izbeglica iz Evrope u nlihove zavl(aje? Ne da ratuju,

nego da grade jednu novu Evropu ljuclskog razumevanja u svom

zavltaju.

BoZidar JakSi6

LA FAILLITE DES ELITES NATIONALES

Ressurne

,,Les mouvements nationaux se r6veillent comme Belles au bois dormant

et meurent en monstres de Frankenstein". Cette effrayante mdtaphore trouve actuel-

lement sa plus dramat ique i l lustrat ion sour le sol balkanique, o i r les c i toyens de

l,ex-yougoslavie payent le prix fort des politiques catastrophiques de leurs dlites

nationales.Ceux qui ont euvre i sa destruction - les 6lites nationales et politiques de

tous les peuples de I'ex-Yougoslavie - voulaient rompre tous les ponts. Ils voulaient,

par les monstrueses purifications ethniques, par la sem6e entre gens simples - hier

encore bons vois ins- . l 'u iner tout espoir de v ie commune. I l leur fa l la i t bapt iser

dans le sang I'incl6pendance nationalel Comme s'ils n'avaient aucune confiance en

leurs propres peuples; craignant que, entre guerre et vie commune' les citoyens ne

choisissent cette derniere.Pour pouvoir tout s impl iment v ivre sur les terr i tor ies des Balkans, i l est

indispensable d'arreter la guerre puis de punir les coupables. En fait, les racines de

la ,,troisi6me guerre balkanique" se trouvent dans id6e que ,,la vie commune est

impossible,.. La seule r6ponse humaine consiste i affirmer qu'il n'y a pas d'avenir

sans vle commune.

62 63