Bojana 09 Vizantija
10
87 IX ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ Византијско или Источно римско царство је термин који се користи за хеленизовано Римско царство из доба касне антике и Средњег века. Престоница Византије била је у Цариграду (данас Истанбул), док су византијски цареви владали као директни наследници римских императора. У раном периоду византијске историје издвајају се следеће године: 330. када је Цариград свечано инаугурисан, затим 395. година када је цар Теодосије I поделио царство на два дела (Западно и Источно) и коначно 476. када је Западно римско царство престало да постоји. Византинци су сматрали себе Римљанима (грч.Ῥωμαίοι) и говорили су грчки језик који је био доминантан у Источном Медитерану још током хеленизма, да би га у VII веку потиснуо латински. Термин ''Византијско царство'' је модеран назив и био би стран његовим савременицима јер су они користили назив Βασιλεία Ῥωμαίων (Василиа Ромеон) односно грчки превод латинског назива за Римско царство (Imperium Romanorum). Име Византија потиче од старе грчке колоније на Босфору, Византиона, на чијем је месту подигнута престоница Источног царства - Константинопољ или Цариград. Године 324. Константин постаје једини владар Римске империје а у то време је Рим већ читав један век био напуштен као царска престоница. Константин је резидирао прво у Тријеру у данашњој западној Немачкој, па затим у Милану у северној Италији. Међутим, убрзо је увидео потребу постојања сталне престонице из које би било лакше надгледати угрожене границе на Дунаву и Еуфрату. Због тога је његов избор пао на место старог Византиона, који је имао одличан стратешки положај на граници два континента (Европе и Азије) и само са једне стране био приступачан морским путем. Такође, у прилог оваквом избору ишла је и његова близина богатим источним провинцијама које није ослабила криза присутна на западу. У периоду 324- 330. године Константин је ту изградио царски град који је назван Новим или Другим Римом али је убрзо преовладао назив Константинопољ (Константинов град). Осим тог назива, град се у Византији често ословљавао као "Краљица градова" (Βασιλίς τῶν πόλεων), док је у словенским језицима називан Цариград (град цара). По својој величини и богатству, Константинопољ је требало да представља паралелу вечном граду тј. Риму. Због важног стратешког положаја, Цариград је контролисао путеве између Азије и Европе, као и пролаз из Средоземног у Црно море. То је била развијена престоница која је у сваком погледу (друштвеном, економском, образовном, научном, религиозном и уметничком) била модерни центар света, са посебно великим утицајем на балканске Словене (Србија и Бугарска) и Русију. Пошто је Византијско царство било састављено од многих народа, Цариград је био космополитска средина и прави напредни велеград у коме су становали житељи многих нација али већином заједничке православне вероисповести. Књига “Notitia urbis Constantinopolitanae” из V века даје опис тадашњег Цариграда: престоница је имала 322 улице, 8 јавних и 153 приватна купатила, 5 житница, 8 водовода и цистерни, 14 цркава, 14 палата и 4388 кућа величине вредне помена. Обично се процењује да је тада град имао између 500 и 600 хиљада становника. Посебно је био грандиозан Хиподром у Цариграду
description
vizantija
Transcript of Bojana 09 Vizantija
-
87
IX
. (
), .
: 330.
, 395. I (
) 476. .
(.)
, VII
. '' ''
( )
(Imperium Romanorum).
, ,
- .
324.
.
, . ,
. ,
( )
. ,
. 324-
330.
( ). ,
" " ( ),
( ).
,
. . ,
, .
(, , , , )
, (
) . ,
.
Notitia urbis Constantinopolitanae V :
322 , 8 153 , 5 , 8 , 14
, 14 4388 .
500 600 .
-
88
. II
(193-211.) Circus Maximus ,
330. .
(Corpus Iuris
Civilis) ,
.
,
,
. ,
1453. , ,
.
, XVI
.
V
1453.
,
(, , , , ).
:
1. :
( IV V ).
(, , , ),
, .
, .
IV ,
. ,
.
2. (527-726.):
(527-565.)
.
(),
.
3. (726-843.):
()
.
(
)
.
4. (867-1056.):
.
( ,
-
89
).
.
.
( ). ,
.
5. , (1059-1204.):
. ,
, .
,
.
6. XIII : 1204. ,
(, , , , , ).
, ,
.
7. (1300-1453.):
XIV - .
, ,
,
. ,
. , ,
, ,
. ,
,
. ,
. , .
, , , , , .
()
.
( ), .
. , ,
( ).
-
90
, ,
,
.
.
(
) .
, , ,
( ). (
) (
).
.
.
.
.
.
,
-, , :
-
91
.
(
). .
, , .
.
, -
.
() .
.
IX , ,
, .
(527-565.),
,
.
.
.
,
.
, VI
, VI
,
532-537. , . ,
,
( , 531.
).
,
-
92
.
- (-)
, .
, 31 55 , 40 ,
,
, ,
'' ,
,
.'' ''
, .''
,
,
.
, VI
X ,
. (
) .
(1063.) ,
, .
(
).
. , IV
1204. ,
, ,
. ,
,
.
-
93
. , XI
.
, ,
.
.
(. - , , )
() , .
(, , .)
.
. ,
, .
(726-843.),
, , ,
,
,
. VII
787. ,
.
.
, ,
.
, XII
( , )
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0
-
94
(, , , ,
) .
,
.
, , .
.
,
.
, ()
.
. .
,
,
. ( .
),
. ,
.
, ,
. (.
) , .
.
.
,
,
.
( ),
,
.
, ,
. ,
,
,
,
.
( ),
, , XIV
-
95
,
.
, , ,
.
, .
, ()
.
,
,
a ().
, .
, IX
,
.
,
( ).
,
(. )
, XIII
, ,
.
,
. , ,
XI .
(
). ,
, , ,
, , .
-
96
12 (,
, , , , ,
, , , , ,
). ,
, ( ).
,
(). ,
,
(
). ,
,
(
).
,
a ,
565-566.
(a),
, , XIV
,
, , XIV
( )
( ),
, X
