Ponedeqak, 9. jul 2012. � Broj 60

biznis@novosti.rs

AGRAR �STR. 28.

Su{auni{tilaprinose

RADNA MESTA �STR. 24.

Posao naistokuzemqe

TR@I[TE �STR. 22.

Hrvatskadi`e izvozSrbije

TEMA STRU^WACI VE] PRIPREMILI SPISAK HITNIH MERAZA NOVU VLAST DA BI SE ZAUSTAVIO PAD PROIZVODWE

Ni`e takse prvi posao Vlade�� Prioriteti reforma javnog sektora, smawewe parafiskalnih nameta...

� Pi{u: S. BULATOVI]M. JANKOVI]

PROIZVODWA i eko-nomska aktivnost uSrbiji ove godine su u

padu. Privrednici, i do-ma}i i strani, spremilisu zato za budu}u vladuspiskove hitnih mera. Ti-{te ih isti problemi, pase i ponu|ena re{ewauglavnom podudaraju. IPrivredna komora Srbijei Ameri~ka privredna ko-mora poru~uju da su me|uprioritetima reformajavnog sektora, smaweweparafiskalnih nameta,ukidawe nepotrebnih ad-ministrativnih procedu-ra, kao i promena Zakona oradu.

Re{ewa

PRIVREDNA komoraSrbije je ponudila ukupno87 re{ewa, koja }e prvogradnog dana budu}eg premi-jera poslati u wegov kabi-net. Me|u najva`nijima sujo{ i fiskalna reforma, uzsmawewe poreza i doprino-sa na zarade i stimulacijuproizvodwe, investicija i{tedwe, i re{avawe pro-blema nelikvidnosti i us-postavqawe finansijskediscipline.

- Najve}i negativan uti-caj na poslovawe privred-

nika, sa aspekta utro{enogvremena, imaju admini-strativne procedure, do-bijawe gra|evinskih do-zvola, koje traje oko 279 da-na, sudski postupci od 630dana i administrirawenaplate poreza - isti~eMilo{ Bugarin, predsed-nik PKS. - Parafiskalninameti, porezi i doprino-si na zarade zaposlenih,kao i PDV imaju najve}inegativan finansijskiuticaj na poslovawe. Po-stoji oko 370 neporeskihdavawa koja optere}ujupreduze}a, a samo 77 ovih

nameta ~ini tro{ak od oko570 evra godi{we po sva-kom zaposlenom u privre-

di. Krajem osamdesetih go-dina svaki tre}i dinar udoma}em proizvodu dola-

zio je iz industrije, a da-nas je to svaki sedmi di-nar. To govori da nam je ne-ophodan novi koncept ra-zvoja industrije.

Nabavke

PRIVREDNICI okup-qeni u Ameri~koj privred-noj komori prioritete suformulisali u osam pred-loga. Na prvom mestu jekontrola „minusa“ u dr-`avnoj kasi. To je, veruju,mogu}e kroz ve}e prihodenapla}ene od trenutne „si-ve“ ekonomije. Vladi poru-~uju i da treba da se re{iproblem sve ve}eg broja lo-{ih kredita. Obe asocija-cije upozoravaju ne gubitkeu javnim nabavkama, pa sma-traju da bi tenderi trebaloda su efikasniji, a postup-ci transparentni. �

Moraju da pitajupoznavaoce

- OSNOVNO {to bi na{a vla-da trebalo da uradi, kadapreuzme kormilo, jeste da sekonsultuje sa adekvatnimstru~wacima iz svake pojedi-na~no privredne grane. Dosa-da, kada god su vlasti zvale upomo}, one okupe istih od 10do 15 privrednika, koji za-pravo ~ine svega pet odsto odukupne proizvodwe u zemqi.Nama su neophodni sastanci sastru~wacima iz svake oblastii to jednom mese~no, a ne jed-nom godi{we i pred izbore!

DRAGOQUB RAJI]UNIJA POSLODAVACA SRBIJE

TOPLICA SPASOJEVI]PREDSEDNIK UDRU@EWAKORPORATIVNIH DIREKTORA SRBIJE

Javni sektoru proizvodni

- ^IM nova vlada do|e na ~e-lo Srbije, treba da uradi tristvari. Prvo je da sredi unu-tra{wu situaciju kada je u pi-tawu olak{awe posla predu-zetnicima, odnosno smawiva-we procedura koje ko~e rad ionemogu}avaju doma}im, ali istranim investitorima da za-po~nu biznis u na{oj zemqi.Druga stvar je sporazum saMMF, koji mora biti potpisan{to pre, po {to povoqnijimuslovima, a posledwe je sta-bilizacija rashoda. Neophod-no je da tro{kove svedemo nasumu koju buxet mo`e da pod-nese. Ne zna~i da moramo sma-witi plate, ve} je boqe re-{ewe da smawimo broj izvr-{ioca u javnoj administraci-ji i poku{amo da te qudeprebacimo u proizvodwu.

Rokovi pla}awaROKOVI naplate u Srbiji su pre{li ~etiri meseca, a za dobardeo potra`ivawa odgovorna je dr`ava.- Najve}i teret nelikvidnosti nose mala i sredwa preduze}a- ka`u u PKS. - Potrebno je doneti zakon o rokovima izmire-wa nov~anih obaveza i stvoriti uslove za pove}awe finan-sijske discipline. Rokove izmirewa treba skratiti na 45 da-na. Potreban nam je i plan izmirewa starih dugovawa dr`a-ve prema privredi.

Predvidiv dinarPRIVREDA ne razmi{qa o fiksnom kursu, ali joj je, da biposlovala bez nepotrebnih oscilacija u ostvarivawu zara-de, neophodna predvidivost kretawa doma}e valute.- Treba obezbediti nisku inflaciju uz {to mawi dozvoqe-ni okvir za fluktuirawe - poru~uju privrednici. - Kurs di-nara mora ostati plivaju}i, ali predvidiv. Politika bitrebalo da bude takva da destimuli{e priliv {pekulativ-nog kapitala.

370 NEPORESKIH davawapostoji u Srbiji kojaoptere}uju preduze}a

630DANA traje prose~ansudski postupak

Najve}i negativan uticaj na poslovaweimaju administrativne procedure,dobijawe gra|evinskih dozvola iadministrirawe naplate poreza

biznis@novosti.rs22 NOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012.

TRGOVINA KAKO ]E PROMENE U REGIONU UTICATI NA PLASMAN

� Pi{e: Marija JANKOVI]

STRANA tr`i{ta suu prvih pet meseci2012. godine uvezla

za ~ak 8,7 odsto mawe srp-ske robe u odnosu na istiperiod lane, ~ak i u regio-nu. Ipak, jedna od mogu}no-sti za proboj na{ih proi-zvoda kod suseda jeste iulazak Hrvatske u EU. Na-{a roba }e postati mnogokonkurentnija od hrvatskerobe, posebno u razmeni s

drugim dr`avama na Balka-nu.

Iako je, prema procena-ma Narodne banke Srbije,izvoz jedino {to odr`ava

na{ bruto dru{tveni pro-izvod, stru~waci smatrajuda je i on „zakazao“ kao re-zultat pada tra`we zbogekonomske krize, ali iusled zna~ajnog smawewaproizvodwe, u prvom reducrne metalurgije.

Prognoza

VELIKU promenu u me-|usobnoj razmeni zemaqana Balkanu done}e i to {to}e Hrvatska da stekne sta-

tus punopravne ~laniceEU. Tako }e zapadni susedprestati da u~estvuje uCEFTA sporazumu, kao i usvim ostalim dogovorima

koji nisu u skladu sa zajed-ni~kom trgovinskom poli-tikom Unije.

- Pojedini proizvodi izSrbije, pogotovo iz obla-

sti agrara, ima}e povoqni-je uslove plasmana na regi-onalnom tr`i{tu - ka`eMitar Pr`uq iz Biroa zaregionalnu saradwu Pri-

vredne komore Srbije. -Zna~ajno }e opasti konku-rentnost hrvatskog duvanai proizvoda od wega, kao islatki{a. Dosad su carine

za ovu robu iznosile od 10do 15 odsto, a sa ulaskom uUniju, Hrvatska }e moratida ih pove}a na ~ak 57,6 od-sto. Ovo je, zato, velika

Najve}i uvoz

GLAVNI partneri Srbije u uvozu su Rusija, Nema~ka, Italija iKina. Iz Rusije smo, u prethodnom periodu, uvezli robu za ne-{to vi{e od milijardu dolara, iz Nema~ke za 842,7 milionadolara za Italije 677,2 miliona dolara i iz Kine za 568,9 mi-liona dolara. Kad je re~ o uvozu, preovla|uju elektri~ne ma{i-ne, aparati i ure|aji, gvo`|e i ~elik, nafta i naftni deriva-ti, elektri~na energija, kao i kameni ugaq, koks i briketi.

90 ODSTO ostvarenog suficita od izvoza Srbije jetrgovinska razmena sa zemqama CEFTA regiona

438 MILIONA dolara je izvoz za prvihpet meseci u Bosni i Hercegovini

256 MILIONA dolara je ostvaren suficit saCrnom Gorom u prvoj polovini 2012. godine

KOJI SU GLAVNI UZROCI PADA IZVOZA SRBIJE?

^elik obara prihode

- PAD robnog izvoza u periodu januar - maj posledica je ogromnog smawewa vred-nosti izvoza gvo`|a i ~elika (za 208 miliona evra) i obojenih metala (za 71 mi-lion evra). Po iskqu~ivawu ova dva sektora ostatak izvoza je imao relativnoveliku stopu rasta od 10 odsto. U martu i maju ostvarena je rekordna mese~navrednost izvoza kod mnogih grupa proizvoda, poput sto~ne hrane (12 miliona umaju), ~vrste biqne masti i uqa (15 miliona evra u martu), proizvoda za bojewei {tavqewe (8 miliona u maju), plasti~ne mase u ostalim oblicima (12), |ubri-va (11), proizvoda od metala (41).Najve}i problem za izvoz predstavqa pad tra`we u Italiji, gde je smawen pla-sman sa 416 na 326 miliona evra, dok izvoz u Nema~ku i Rusiju jo{ uvek raste.

MIROSLAV ZDRAVKOVI], EKONOMISTA

Kursne razlike smawuju razmenu

- OSNOVNI razlog za ovakvo smawewe izvoza u odnosu na prvu polovinu2011. godine jesu u kursne razlike izme|u dolara i evra. Tako, je vrednostna{eg izvoza, za prvih pet meseci ove godine, gledano u dolarima jako pala,jer je izvezeno robe u vrednosti od 4377,8 miliona dolara, {to ~ini smawe-we od 6,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvezeno je za7845,9 miliona dolara, {to je za 2,3 odsto mawe u odnosu na isti periodprethodne godine.Ako se to gleda u evrima, izvezli smo malo mawe nego lane, ali je zato uvozmnogo sko~io. Uvoz robe imao je vrednost od 5998,9 miliona evra, {to je za4,5 odsto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

IVAN NIKOLI], EKONOMISTA MAT

Prikqu~ivawe HrvatskeUni�� Zna~ajno }e porasti konkurentnost na{eg duvana i slatki{a, ali }e razmena {e}era

RAZMENASrbija }e mo}i mnogo jeftinije da prodaje svoje

SVET BIZNISA

UKUPNA VREDNOST TR@I[TA OGLA[AVAWA NAINTERNETU ZA PRO[LU GODINU U SRBIJI JE PRO-CEWENA NA VI[E OD 12,2 MILIONA EVRA, pre-ma podacima Interaktivnog advertajzing biroaSrbije. U 2010. ova procena je iznosila skoro de-vet miliona evra, {to je rast od 36,12 odsto, po-kazuju rezultati izve{taja Adeks 2011.Najve}i rast zabele`en je u kategoriji displej

ogla{avawa, odnosno u vidu banera na sajtovimai brendirawa pozadina - 54 odsto, ~ime ovaj se-gment doprinosi ukupnoj vrednosti tr`i{ta sa57 odsto. Veliki rast zabele`ilo je i ogla{ava-we na internet pretra`iva~ima, od kojih apso-lutnu dominaciju na srpskom tr`i{tu ima pre-tra`iva~ „Gugl“.Kada je re~ o mobilnom ogla{avawu, ovo tr`i-{te se u 2011. procewuje na samo 50.000 evra, alise o~ekuje wegov daqi rast zbog velike popular-nosti smart telefona. Iako je do pre pet godinainternet imao mawe od jedan odsto u~e{}a uukupnom medijskom ogla{avawu u Srbiji, premapodacima agencije „AGB Nilsen“, u pro{loj godi-ni dostigao je skoro pet odsto.

„@ELEZNICE SRBIJE“ I ITALIJANSKI KONZOR-CIJUM JV „ITALIJANA KONSTRUCIONI“ POTPI-SALI SU UGOVOR ZA IZVO\EWE RADOVA ZA DVO-KOLOSE^NU PRUGU. Ona }e se graditi od stajali-{ta Giqe do stanice Para}in, koja }e biti za br-zine do 160 kilometara na ~as.Re~ je o izgradwi `elezni~kog Koridora 10 na

va`noj deonici, du`ine 10,5 kilometara, a posaoje dodeqen najpovoqnijoj ponudi - od 16,2 mili-ona evra. Nadle`ni ka`u da je rok za izgradwunove dvokolose~ne pruge 415 dana.Italijanski konzorcijum imao je najpovoqnijuponudu na me|unarodnom tenderu, na koji je pri-spelo 15 ponuda iz 10 evropskih zemaqa, ukqu~u-ju}i i doma}a preduze}a. Finansirawe je obezbe-|eno iz kredita Evropske investicione banke.

INDUSTRIJSKA PROIZVODWA U SRBIJI U MAJUJE ZABELE@ILA PAD OD 3,1 ODSTO U ODNOSU NAISTI MESEC PRO[LE GODINE, a 3,2 odsto u od-nosu na prosek 2011. godine. Industrijska proi-zvodwa u periodu januar - maj, u pore|ewu saistim periodom 2011. godine, bila je mawa za 4,3odsto.Najve}i uticaj na pad industrijske proizvodwe,na godi{wem nivou, imale su proizvodwa elek-tri~ne energije, proizvodwa metala, eksploata-cija ugqa, proizvodwa hemikalija i proizvodwasaobra}ajnih sredstava. Posmatrano po sektorima, u maju u odnosu na istimesec pro{le godine snabdevawe elektri~nomenergijom, gasom, parom i klimatizacija imalipad od 17,4 odsto, rudarstvo od 14,4 odsto, dok jesektor prera|iva~ke industrije porastap 1,4 od-sto.Podaci po namenskim grupama pokazuju da je u od-nosu na maj prethodne godine do{lo do pada uproizvodwi energije za 15,8 odsto, kapitalnihproizvoda za 8,7 odsto, i intermedijarnih proi-zvoda, osim energije, za 1,1 odsto.

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012. 23

DOMA]IH PROIZVODA NA STRANA TR@I[TA

Smawitifiskalnideficit

Kao posledica visokog fi-skalnog deficita javni dug

Srbije nalazi se u zoni u kojojje verovatno}a du`ni~ke kri-ze relativno visoka, dok defi-cit u teku}em platnom bilansu~ini Srbiju izrazito rawi-vom na smawewe priliva stra-nog kapitala. Eventualna kri-za javnog duga ne bi pogodilasamo buxetske korisnike negoi ukupnu privredu - kamatnestope bi dodatno porasle, dokbi privredna aktivnost i za-poslenost opale za 5-10 odsto.Zbog toga je naglo i znatno sma-wewe fiskalnog deficita uovoj i narednim godinama ne-ophodan uslov za o~uvawe ma-kroekonomske stabilnosti,ali i za privredni oporavak ireforme.

Privredni sistem predsta-vqa osnovno efektivno

ograni~ewe za rast privredeSrbije na zdravim, dugoro~noodr`ivim osnovama. Osnovniproblemi privrede ne mogu sere{iti subvencijama ili po-ve}awem doma}e tra`we - onisu ve} preterano visoki, a po-sledice toga su izrazito lo{e.Prioritet treba da bude iz-gradwa privrednog sistema, ane re{avawe problema jednogpo jednog preduze}a. Kqu~ankorak u unapre|ewu privred-nog ambijenta je ukidawe nepo-trebnih i pojednostavqewekomplikovanih propisa iprocedura koji pove}avajutro{kove poslovawa. Iako jeprethodna vlada zapo~ela gi-qotinu propisa, ostvarenirezultati su vrlo skromni. Ra-

zlog za to je {to postoje sna`ne interesne grupe ko-jima odgovara ovakav netransparentan privrednisistem. To su, pre svih, privilegovani biznismenikoji ostvaruju ekstraprofite u netr`i{nim uslo-vima i birokrate koje svoje usluge takvim bizni-smenima napla}uju u obliku mita.

Postoje}i privredni sistem deformi{e podsti-caje za tr`i{ne u~esnike - umesto da uvode teh-

nolo{ke i tr`i{ne inovacije, oni se okre}u ne-produktivnim aktivnostima, kao {to su zahtevi zasubvencije, dobijawe dozvola koje su drugima nedo-stupne, borba za povla{}eni poreski tretman i dr.Osim toga preduze}a su optere}ena mnogobrojnim,~esto arbitrarno odre|enim kvazifiskalnim da`-binama, koje ote`avaju poslovawe, naro~ito malihpreduze}a. Stoga su ponovno aktivirawe giqotinepropisa i temeqna reforma poreskog sistema, uzodgovaraju}e antikorupcijske mere, presudni zaunapre|ewe privrednog ambijenta.

Uspostavqawe finansijske discipline, bez kojenema tr`i{ne privrede, neophodan je uslov da

se smawe tro{kovi i rizici poslovawa u Srbiji. Uuslovima finansijske nediscipline privredni su-bjekti nisu sigurni da li }e i kada naplatiti ispo-ru~ene proizvode, zbog ~ega izostaju mnoge tr`i{-ne transakcije. Gubitke po osnovu nenapla}enihproizvoda pokrivaju solventna preduze}a i krajwipotro{a~i preko ve}ih cena. Uslov za uspostavqa-we finansijske discipline je eliminisawe nesol-ventnih privrednih subjekata sa tr`i{ta, {to seostvaruje brzom i jeftinom ste~ajnom procedurom.Osim toga, neophodno je ukidawe zakonskih odredbikojima su preduze}a u restrukturirawu za{ti}enaod ste~aja, kao i zakonsko ograni~avawe rokova pla-}awa i efikasnije krivi~no sankcionisawe predu-zetnika - prevaranata.

Jezgro problema nesolventnosti koncentrisano jeu preduze}ima u restrukturirawu, pa je za uspo-

stavqawe finansijske discipline u Srbiji neop-hodno da se u relativno kratkom periodu (do dve go-dine) re{i status ovih preduze}a wihovom priva-tizacijom ili ste~ajem. Kao {to su pre 10 godina ne-solventne banke eliminisane sa tr`i{ta, krajwevreme je da se to uradi i sa nesolventnim preduze-}ima. Neograni~eno restrukturirawe navedenihpreduze}a ekonomski je neprihvatqivo kako zbogdirektnih tro{kova u obliku subvencija, tako izbog indirektnih gubitaka u obliku nepla}enih po-reza, dugova prema javnim preduze}ima, neproduk-tivnog anga`ovawa znatnog dela dru{tvenog bogat-stva.

LEK ZA PRIVREDU

MILOJKOARSI],FONDACIJAZA RAZVOJEKONOMSKENAUKE (FREN)

Kqu~ankorak uunapre|e-

wu privrednogambijenta jeukidawe nepo-trebnih i po-jednostavqewekomplikovanihpropisa kojipove}avajutro{kove

{ansa za na{u zemqu, da zna-~ajno pove}a izvoz na wihovu{tetu. Srbija bi mogla da do-bije na zna~aju u trgovini u re-gionu i zbog povoqnijih uslo-va u pogledu cene radne snage.

Ono {to, s druge strane, na-ma donosi negativne poslediceod prikqu~ivawa HrvatskeEU, jeste nepovoqniji izvozwihove robe u Srbiju. To suupravo najosetqiviji poqo-privredni proizvodi - mleko imle~ni proizvodi, jaja i pri-rodni med, sojino uqe, mesneprera|evine i mesne konzerve,

koje je Srbija uvezla po vredno-sti od 4,2 miliona dolara.

- Izvoz {e}era iz Srbije }ebiti znatno nepovoqniji - do-daje Pr`uq. - Od po~etka 2014.godine, koli~ina koja se izvo-zi u ovu zemqu }e biti ukqu~e-na u ve} postoje}u ukupnu kvo-tu izvoza {e}era u Uniju, kojasada iznosi 180.000 tona godi-{we.

Smawewe

ZA period od januara do ma-ja 2012. godine, iz Srbije je

izvezeno robe u vrednosti od~etiri milijarde dolara. Po-{to je na{a zemqa „pokleknu-la“ kada je u pitawu izvoz udr`ave zapadne Evrope, jedi-ni suficit je ostvaren u raz-meni sa zemqama CEFTA, ato su susedi.

- Ukupan izvoz u zemqe s ko-jima smo potpisali CEFTAsporazum je 1,1 milijarda do-lara - ka`e Jasmina Crnomar-kovi}, {ef grupe za spoqnutrgovinu iz Republi~kog za-voda za statistiku. - Tako jeostvaren suficit od 529 mi-liona dolara, koji je rezultatuglavnom izvoza poqopri-vrednih proizvoda. Ipak, ia-

ko je ova ra~unica pozitivna,i u razmeni s regionom smoimali osetan pad izvoza, okodevet odsto.

Tako je na{ najve}i uvoznikiz regiona, BiH, u prvoj polo-vini ove godine kupio 3,5 od-sto mawe robe iz Srbije. Ovajpad je osetan i u Crnoj Gori,gde se smawio izvoz za 9,5 od-sto, kao i u Makedoniji, kojaje za posledwih pet meseciuvezla 8,9 odsto mawe na{ihproizvoda. Ipak, prema pro-cenama iz PKS, najve}e sma-wewe je u razmeni s Hrvat-skom, gde je zabele`en padizvoza srpske robe za ~ak 13odsto. �

Najboqe se prodaje kukuruzPREMA odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifika-cije (SMTK), u izvozu najve}e u~e{}e imaju `itarice i proizvodiod wih.- Najvi{e smo izvezli kukuruz i ostale `itarice za koje smo dobi-li 384,3 miliona dolara, zatim elektri~ne ma{ine i aparate -317,3 miliona dolara, i obojene metale - 275,8 miliona dolara -ka`u u Republi~kom zavodu za statistiku. - Od izvoza gvo`|a i ~e-lika dobili smo 206,7 miliona dolara, a od proizvoda od metala -201,9 miliona dolara. Izvoz ovih pet odseka ~ini 31,7 odsto ukup-nog izvoza.

POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE ZA SRBIJU USLEDIZLASKA HRVATSKE IZ CEFTA SPORAZUMA

� Na{i proizvodi }eimati MNOGO NU@UCARINU u odnosu nahrvatske proizvode� Osetno }e biti

jeftiniji srpskiDUVAN I PROIZVODIOD DUVANA, KAO ISLATKI[I� Postoji mogu}nost da

od Hrvatske PREUZME-MO TR@I[TE BOSNE IHERCEGOVINE

� Ve} postoje}i izvoz{e}era u Hrvatsku }eu}i U PROPISANU KVO-TU Evropske unije, pa}e se ukupan izvoz overobe smawiti� Pove}a}e se CARINE

NA UVOZ hrvatskih pro-izvoda u Srbiju, pogo-tovo najosetqivijihpoqoprivrednih proi-zvoda - mleka, jaja imesnih prera|evina

Izvoz je „zakazao“ kao rezultat padatra`we zbog ekonomske krize, alii usled zna~ajnog smawewa proizvodwe,u prvom redu crne metalurgije

ji di`e Srbiji izvozbiti nepovoqnija. Susedi uvezli od nas devet odsto mawe nego lane

slatki{e od Hrvatske, kada ona pristupi EU

AVIO-KOMPANIJA „JAT ERVEJZ“ JE U PRVOJ POLO-VINI 2012. GODINE PREVEZLA REKORDAN BROJPUTNIKA, ukupno 575.363, {to je za 11 odsto vi{enego u istom periodu 2011. Popuwenost putni~kekabine pove}ana je za sedam odsto i iznosi 71procenat.„Jat ervejz“ je u junu prevezao 134.969 putnika uredovnom i ~arter saobra}aju, {to je 16 odsto vi-{e nego u istom mesecu 2011. godine, a prose~napopuwenost putni~ke kabine iznosi 74 odsto, {toje za dva odsto vi{e nego u junu 2011.U srpskoj avio-kompaniji istakli su da je u junu2012. u redovnom evromediteranskom saobra}ajuprvezeno 100.665 putnika, {to je rekordan brojputnika zabele`en u mesecu junu od 1991. godine.

ZASEDAWE TENDERSKE KOMISIJE ZA KUPOVINUFABRIKE AUTOMOBILA PRIBOJ O^EKUJE SE KRA-JEM OVE NEDEQE. Tada }e se otvarati i jedinapristigla ponuda za kupovinu ove fabrike. Fi-nansijski deo ponude konzorcijuma, koji ~inekompanija „Tim konstrak{ns investment“ iz Ve-like Britanije i „Finkom kapital iz Ukrajine“,

bi}e tek tada poznat jer je takva procedura.Prethodna dva tendera za prodaju preduze}a, ko-je je nekada bilo najve}i proizvo|a~ privrednihvozila na Balkanu, bila su neuspe{na. U Fabriciautomobila je po~eo kolektivni godi{wi odmor,pa }e, osim maweg broja radnika koji zavr{avajumonta`u jedne od serija kamiona, do 13. avgustaproizvodni pogoni biti prazni. M. L. J.

SPEC. BRITANSKI FARMACEUTSKIKONCERN „GLAKSO SMIT

KLAJN“ ]E MORATI DA PLATI REKORDNU KA-ZNU OD 2,4 MILIJARDE EVRA JER JE REKLA-MIRAO SVOJE MEDIKAMENTE NA NEDOZVO-QEN NA^IN. To je najve}a kazna koja je ikadaizre~ena jednom farmaceutskom koncernu.Neobi~no je i to {to je „Glakso“ u postupkuistrage priznao svoje nedelo. „Glakso“ je pri-znao i da vladinoj agenciji nije prijavio nimogu}e negativne efekte leka „avandija“, ko-ji se koristi u terapiji dijabetesa. Isposta-vilo se da lek ima neprijatne kontraindika-cije, posebno po kardiovaskularni sistem.

LU BREFOR, [EF KANCELARIJE SVETSKE BANKE U BEOGRADU

Reforma javnog sektoraSRBIJI su neophodni preduslovi za pove}awe investicija izaposlenosti, kao i za privredni rast. Potrebno je nastavitireformu javnog sektora, jer su tro{kovi za lokalna, dru{tvena ijavna preduze}a i daqe visoki. Mora se re{iti problem upravqawajavnim preduze}ima.

144324 25biznis@novosti.rs

NOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012.biznis@novosti.rs

NOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012.

MILIONA grad Kru{evac ukupnoduguje korisnicima subvencija zazapo{qavawe koji su ve}, popotpisivawu ugovora sa gradskomupravom, otvorili privrednadru{tva. Kru{eva~ka filijalaNacionalne slu`be za zapo{qavaweisplatila je samo dve od 48 pomo}i zaotvarawe sopstvenog biznisa.

POLAZNIKA dobilo je sertifikat ozavr{enom drugom stepenu obuke obavqewu starim i umetni~kimzanatima, ~ime su stekli preduslovda otvore sopstvene radwe izapo~nu mali biznis. Obuku prvog idrugog stepena u okviru projekta„Stari zanati - nova {ansa“zavr{ila su 73 polaznika.

PosloviNAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA

GWILANEO[ „BRATSTVO“Nastavnik fizi~kog vaspita-wa

KRU[EVACDOM U^ENIKA SREDWIH [KOLA„PANE \UKI] LIMAR“Ekonom

KRAGUJEVACOSNOVNA [KOLA „SVETOZARMARKOVI]“Nastavnik nema~kog jezika

S. MITROVICAPRED[KOLSKA USTANOVA „P^E-LICA“Direktor

SMEDEREVOOP[TINA SMEDEREVSKAPALANKA[ef Kabineta; Radnik na ad-ministrativno-stru~nim ioperativnim poslovima; Rad-nik na poslovima internet imedijske prezentacije; Sarad-nik na poslovima javne na-bavke; Inspektor naplate;Radnik na administrativnimposlovima ili poslovimaizrade baze podataka; Radnikna administrativnim poslo-vimaOP[TA BOLNICA „SVETI LUKA“Medicinska sestra-tehni~ar;Medicinska sestra-tehni~ar

PRIJEPOQEGIMNAZIJA PRIBOJProfesor ra~unarstva i in-formatike

PO@AREVACTURISTI^KA ORGANIZACIJAReferent turisti~ko-infor-mativnog centraO[ „DUDA JOVI]“DirektorGRADSKA UPRAVA GRADA PO@A-REVCANa~elnik Odeqewa za privre-du i finansije

DOM ZDRAVQAZAMENIK DIREKTORAOP[TINSKA UPRAVANa~elnik Op{tinske upraveOp{tine Golubac

SOMBORMAGNA SEATINGDirektor fabrike; Logisti-~ar; [ef ra~unovodstva; Kon-trolor kvaliteta; In`ewer

PAN^EVOPRED[KOLSKA USTANOVA„NA[A RADOST“Vaspita~; Vaspita~-priprav-nik

BEOGRAD„INTERNATIONAL PROPERTY MA-NAGEMENT“ DOOReferent za bezbednost, zdra-vqe na radu i PPZPRED[KOLSKA USTANOVA „DE^JIDANI“Vaspita~-pripravnik; Stru~nisaradnik pedagog; Medicinskasestra-vaspita~ u grupi-pri-pravnik; Vaspita~; Pedago{kiasistentOP[TA GIMNAZIJA „MILUTINMILANKOVI]“Nastavnik (vi{e predmeta)OSNOVNA [KOLA „DU[AN VUKA-SOVI] DIOGEN“PedagogSTUDIO LEPOTE „BERENIS“Pedikir-manikirDOM ZDRAVQA GROCKALekar specijalista ORL; Lekarspecijalista neuropsihijatar-psihijatar; Lekar op{te medi-cineVRHOVNI KASACIONI SUDOdr`avawe sistema hla|ewai grejawaDOO „J&V FINISHING“Serviser pneumatskih i elek-tro alataDOM ZDRAVQA „VIZIM“Sprema~icaPRVA BEOGRADSKA GIMNAZIJANastavnikSNOVNA [KOLA „IVAN GORANKOVA^I]“Profesor razredne nastave uprodu`enom boravku; Sprema-~icaUNIVERZITETSKADE^JA KLINIKA

Medicinska sestra-tehni~ar;Sprema~„AMAN“ DOOProdavac me{ovite robe

KRAQEVO„AMIGA“ DOOVoza~DOM ZDRAVQA - RA[KADoktor medicine;

LOZNICADOM ZDRAVQA KRUPAWDiplomirani biohemi~ar

VRAWEMUZI^KA [KOLA „STEVAN MO-KRAWAC“Nastavnik harmonike

SUBOTICA„TECHNOCOVERING“ DOOLimar„STUDIO MODERNA“ DOO ZA TR-GOVINU I EKSPORT-IMPORTKonsultant prodaje, telemar-ketingINB PROIZVODWAElektri~ar na odr`avawuelektro-ma{ina u pogonu„INNOVENG“ DOOTrgova~ki putnik-komercija-lista

JAGODINACENTAR ZA SOCIJALNI RAD „DE-SPOTOVAC“Portir; Voza~-auto-mehani~ar;Radnik nabavke i skladi{tewa

^A^AKDE^JI VRTI] IVAWICAAdministrativni radnik; Po-mo}ni radnik-~uvar

BERZA RADA Informacije: nsz.gov.rs

Pomo} na seluPROGRAMOM projekta „Unapre|ewe prava, zapo{qavawa i`ivotnih uslova izbeglih i interno raseqenih lica uSrbiji“ obuhva}ena su 42 doma}instva iz 12 sela, ianga`ovano 11 gerontodoma}ica. Svaka gerontodoma}icaima tri do ~etiri korisnika i pru`a im pomo} usvakodnevnim aktivnostima.

ZAPO[QAVAWE PRIVATNI SEKTOR [ANSA ZA DOBIJAWE POSLA U ISTO^NOJ SRBIJI

DR@AVNA slu`ba zazapo{qavawe u Somboru jeorganizovala specijalisti~kiseminar, pod nazivom „Put douspe{nog preduzetnika“, nakome }e se obra|ivati temevezane za finansijski aspektpreduzetni{tva, marketing,radne odnose i eksternukomunikaciju sa partnerima.Seminari ovog tipa, semstru~nih saveta, omogu}avajupreduzetnicima me|usobnikontakt i razmenu iskustava uciqu unapre|ewa poslovawa.Kako bi im dodatno olak{aliposlovawe, savetnici Poslovnog

centra NSZ prate rad korisnikasubvencija sprovo|ewemredovnih mentoringa iblagovremenim informisawemo programima koje im nudiNacionalna slu`ba zazapo{qavawe.

Prilikaugro`enima

NACIONALNI savet romskemawine Srbije potpisao jeMemorandum koji }e pomo}i ure{avawu problemazapo{qavawa i stanovawaRoma.Predsednik Nacionalnog savetaromske nacionalne mawineVitomir Mihajlovi} naveo je dabi 220 romskih porodicaraseqenih u kontejnerska naseqatrebalo da dobije na kori{}ewe~vrste stambene objekte, koji }ebiti u vlasni{tvu op{tina nakojima se budu nalazili.Mihajlovi} nije preciziraokada }e tender biti raspisan igde }e objekti biti izgra|eni,

istakav{i da je potrebno na}iadekvatne lokacije, kako bi seizbegla segregacija Roma i kakobi se lak{e integrisali me|ulokalno stanovni{tvo. On jekazao da su memorandumomobuhva}ene firme iz Nema~ke iSrbije koje }e ulagati uizgradwu fabrika i izgradwustambenih jedinica zapripadnike romske zajednice.

UGOVORE za samozapo{qavaweprimilo je 50 nezaposlenih izSmedereva. Sredstvima izbuxeta Grada i Ministrastvaekonomije i regionalnograzvoja, u ukupnoj vrednosti od6,9 miliona dinara, do poslaje do{lo 30 osoba osnivaju}ineku sopstvenu delatnost, ajo{ 20 osoba na{lo je posaokod poslodavaca koji supodneli zahtev za subvencijuza otvarawe novih radnihmesta. Ukupan iznos zasamozapo{qavawe po osobiiznosio je 150.000 dinara, doksu poslodavci dobijali

115.000 dinara zanovozaposlenu osobu.Prisutnima su uspeh u radpo`eleli direktorka FilijaleNSZ u Smederevu ipredsednici Lokalnog savetaza zapo{ljavawe. Istaknuta jei uspe{na petogodi{wasaradwa ove dve institucijena ubla`avawu goru}egproblema nezaposlenosti.

Dr`avne firmesrpski san

PO^EV od nezaposlenih, prekoonih koji su trenutno zaposleni,ali rade na pozicijama sani`im platama, do onih samawe godina radnog iskustva.Kao osnovni razlog zbog kojeg jeneki poslodavac po`eqan jeredovnost mese~nih prihoda.Kako je nezaposlenost u Srbiji idaqe visoka, svakom tre}emanketiranom nije va`an tipvlasni{tva preduze}a u kojembi radio. U istra`ivawu ukojem je u~estvovalo preko 2.500posetilaca sajtaposlovi.infostud.com, oko~etvrtina ispitanika kada bimogli, odabrali bi privatnukompaniju koja je u stranomvlasni{tvu. Da su i zaposleni

zadovoqni, pogotovo udr`avnim i privatnim stranimfirmama, pokazuje i podatak daoko 45odsto zaposlenih udr`avnim ustanovama `eli tuda radi, dok je isto za svojeradno mesto potvrdilo oko 50%zaposlenih u stranimkompanijama.

Privatnibiznis kao spas

� Pi{e: Milena POPOVI]

PRAVNICI daktilogra-fi, ekonomisti... Spisak ne-zaposlenih na birou rada sveje du`i, a {anse za dobar po-sao sve su mawe. Svi oni sa„proma{enim“ zanimawimadobili drugu {ansu pa je vre-me da svoje - do sada neispla-tive - diplome oka~e o klin iu biografiju upi{u nove ve-{tine. Zato Nacionalna slu-`ba za zapo{qavawe ve} tre-}u godinu zaredom sprovodiprogram obuke za nezaposle-ne, a kroz wega }e ove godinepro}i blizu 5.000 osoba. Obu-ke se sprovode ve}ini gradovaSrbije, a nezaposleni se edu-kuju za ~itav niz zanimawa,od pica-majstora, preko ge-rontodoma}ica, pa do ra~u-novo|a.

Prekvalifikacije i obukesu, ka`u u Nacionalnoj slu`-bi za zapo{qavawe, jedinina~in da u skorije vreme za-

rade kakvu-takvu platu i ko-na~no si|u sa te neslavne ta-ble.

- Na osnovu predloga o de-ficitarnim zanimawima ko-je smo dobijali sa lokala, to-kom pro{le godine organizo-vali smo obuke za 1.617 neza-

poslenih. Najvi{e ih je obu-hva}eno obukama za autodija-gnosti~are, vo|ewe poslov-nih kwiga i ra~unovo|e, ge-rontodoma}ice, metalogloda-~e i metalostrugare, poslov-ne sekretare, servisere ra~u-nara, kao i servisere gasnih

instalacija i sistema greja-wa - nabrajaju u NSZ. - S dru-ge strane, na zahtev poslodav-ca obu~ili smo 1.604 kandi-data. Najzastupqenije su bileobuke iz tekstilstva i ko`ar-stva (32,17 odsto), elektro-tehnike (29,97 odsto) i poqo-privrede i proizvodwe i pre-rade hrane (11,49 odsto).

I u „Infostudu“, najve}emportalu za zapo{qavawe uzemqi, ka`u da su preusmera-vawa ka novim zanimawimasve ~e{}a pojava jer je sveo~eglednije da je nekih zani-mawa previ{e, dok su drugasve popularnija. Prema wi-hovim podacima, u pro{lojgodini su se kao „xek pot“obuke pokazale one u kojimasu se obrazovali poslovni se-kretari, menaxeri, finansij-ski radnici, ali i konobari,kuvari i voza~i. Proma{enazanimawa, ve} dve godine una-zad, bila su novinari, psiho-lozi, veterinari... �

�Pi{e: Milena POPOVI]

@ITEQI isto~ne Sr-bije koji su bez poslanemaju ba{ mnogo ra-

zloga za radovawe, jer inve-sticije, a sa wima i nova rad-na mesta zaobilaze ovaj kraj.Me|utim, kako ka`u u Nacio-nalnoj slu`bi za zapo{qava-we, nije sve toliko crno, jer{ansa za upo{qavawe ovogdela Srbije mo`e biti turi-

zam u koji je tek po~elo da seula`e. Za posledwih mesec da-na, filijala NSZ -a u Boruprimila je svega 482 prijaveposlodavaca za novim radni-cima. Tra`e se profesori fi-zike, hemije i stranih jezika,ali i in`eweri elektroteh-nike i gra|evinski radnici.

Prosvetari

NA evidenciji borskog bi-roa trenutno se nalazi oko8.000 nezaposlenih. Najvi{eje diplomiranih pravnika iekonomista, ali ove osobe

lak{e i dolaze do posla. Za-nimawa u kojima je registro-vano vi{e slobodnih radnihmesta od broja raspolo`ivihradnika uglavnom su zanima-wa iz oblasti prosvete: pro-fesori matematike, fizike,stranih jezika. Deficitarnazanimawa su tako|e diplomi-rani farmaceuti i in`ewerielektronike.

- Golubac i \erdap su tu-risti~ki potencija Srbije -

obja{wavaju u Nacionalnojslu`bi za zapo{qavawe. -Nadamo se da }e dr`ava po~e-ti da ula`e u na{ kraj, jer }ese razvijawem turizma u golu-ba~kom kraju jedino smawitinezaposlenost.

Ipak, prognoze za ovu godi-nu nisu blistave. Iz NSZ na-vode da je 2012. godina sa as-pekta zapo{qavawa te{kagodina, jer je buxet mnogo ma-wi nego prethodne. Shodnotome, mawi broj preduze}a inezaposlenih mo`e da kori-sti podsticajna sredstva iprograme NSZ. Me|utim, i

daqe }e najve}i potencijalimati mala i sredwa preduze-}a, a posebno mali privrednisubjekti u privatnom sektorukoji zapo{qavaju od 10 do 49osoba. Generatori nove zapo-slenosti su i prera|iva~ka

industrija, trgovina, obla-sti u sektoru usluga.

Investicije

SVETLIJI trenutak zastanovnike isto~ne Srbije,

odnosno Zaje~ara je bio dola-zak fabrike „Gorewe“ u tajgrad“. - Slovena~ka kompani-ja uposli}e 300 qudi - dodajuu birou rada. - To nije velikibroj qudi, ali }e se lista odskoro 7.000, koliko ih je tre-

nutno na evidenciji, makarmalo smawiti.

Jo{ jedan dobra vest je {tobi do kraja godine oko 300qudi u Zaje~aru bi ove godinetrebalo da dobije posao krozfinansijsku podr{ku lokal-

ne zajednice i koriste}i nekiod 16 programa zapo{qavawakoje je ponudila Nacionalnaslu`ba za zapo{qavawe.

- Zaje~ar je jedan od gradovakoji su najvi{e izdvojili izbuxeta u ovu svrhu - 20 milio-na dinara - ka`e Dejan Jova-no}, direktor NSZ -a. - Toli-ko novca da}e Zaje~aru iNSZ, ~iji su ovogodi{wi ci-qevi da do posla do|u mladiqudi kojima }e biti ponu|e-no bespovratno po 160.000 di-nara za pokretawe sopstvenogbiznisa.

Privatnici

[TO se privatnog sektorati~e, `iteqi isto~ne Srbijeoglase za posao mogu na}i ina portalima za zapo{qava-we. Na sajtu „Infostud“ tre-nutno se nalazi oko tridesetoglasa za posao u Negotinu, anajvi{e se tra`e gra|evinskiradnici. Kada je Zaje~ar u pi-tawu, oglasa na „Infostudu“za rad u firmama koje sedi-{te imaju u ovom gradu imadvadesetak, dok se u Boru tre-nutno tra`i 14 novih radni-ka razli~itih profila. Naj-zastupqenija je sredwa stru~-na sprema, a potom sledi vi-{a {kolska sprema. U ovomokrugu deficitarna su zani-mawa iz oblasti informaci-onih tehnologija. �

Radna mesta za 300 `iteqa Zaje~ara

iinfo

SOMBOR18 elektrozavariva~a5 kwigovo|aAPATIN5 pekara5 gerontodoma}icaJAGODINA20 stolara18 kozmeti~ara10 elektrozavariva~aVR[AC10 uzgajiva~a povr}a5 kwigovo|a5 servisera ra~unara5 kozmeti~araSUBOTICA6 armira~a5 stolar10 elektrozavariva~a8 negovateqica

Obuke po gradovima

KROZ PROGRAM OBUKE ZA NEZAPOSLENE, U SRBIJI ]E OVE GODINE PRO]I OKO PET HIQADA OSOBA

Prekvalifikacijom do posla

OBUKA Kuvari su dosada najbr`e dolazili do posla

Tri godine do zaposlewaNA teritoriji isto~ne Srbije na posao se u proseku ~eka tri godine,od toga mu{karci dve i po a `ene ~etiri godine. Me|utim, praksaje pokazala da se sa dolaskom stranih investitora zapo{qavalovi{e od 50 odsto `ena sa evidencije u odnosu na mu{karce.

INVESTICIJASlovena~ka kompanija „Gorewe“ obezbedi}e posao serviserima, elektrotehni~arima, ali i ekonomistima

�� Trenutno najvi{e oglasa za profesore, gra|evinare, elektrotehni~are. Potencijal i u turizmu

RezultatiTOKOM 2010. programom obuka obuhva}eno 4.697 nezaposlenih. Na zahtevposlodavca kroz wih je pro{lo 1.857 i 58 odsto ih je, odmah po zavr{et-ku kursa, zasnovalo radni odnos. Zna~ajan doprinos dale su velike kom-panije koje su programom obuka u saradwi sa NSZ prekvalifikovali oko800 kandidata. Tako je, na primer, „Ruma guma“ obu~ila, a potom odmahi zaposlila 60 kandidata, a kompanija „Jura“ je posle obuke u svojim po-gonima ~ak 700 nezaposlenih, ponudila svima posao za stalno.

�� Najvi{e gra|ana edukuje se za kwigovo|e, elektrozavariva~e i kozmeti~are

U pro{loj godini su najboqe pro{lioni koji su se obu~avali za poslovnesekretare, menaxere, finansijskeradnice, ali i konobare i voza~e

Uspe{nijeposlovawe

� Pi{e: M. JANKOVI]

KLIJENTI koji se zadu-`uju kod banaka boqe dauzmu kredit u valuti u

kojoj primaju zaradu, jer usuprotnom mogu da budu `r-tve vrtoglave promene kur-sa. Kada su u pitawu krat-koro~ni zajmovi za {kolo-vawe ili odmor, realno jeda ih klijenti uzmu na godi-nu dana, a u situaciji daimaju velike finansijskepote{ko}e sa vra}awemsvog duga - ne smeju da ~eka-ju da kona~no ostanu beznovca, ve} odmah moraju dase obrate svojoj banci, ka`eza „Biznis“ Miroslav Re-bi}, ~lan Izvr{nog odboraSosijete `eneral banke.��Nedavno ste imali kam-

pawu za gotovinske krediteu kojoj ste akcenat stavilina brzinu odobravawa. Koli-ko je ta efikasnost zna~aj-na klijentima?

- U protekloj deceniji,bankarski sektor u Srbijipre{ao je veliki put, ao{tra konkurencija na tr-`i{tu doprinela je razvojuvelikog broja proizvodai usluga i te`wi bana-ka da klijentima ponu-de {to boqe uslove.Pored odgovaraju}egproizvoda, klijenti-ma je va`no i da sabankom ostvare nekuvrstu odnosa u komebanka prepoznajewihove potrebe ispremna je da imna odgovaraju}ina~in iza|e u su-sret. Brzina odobra-vawa kredita je u tomsmislu jako zna~ajna jer ueri kada se sve br`e `ivi,niko ne `eli da vi{e putadolazi u banku i ~eka odo-brewe nedeqama.

Pored toga, va`na je i in-terakcija izme|u klijenta iwegovog li~nog bankara ko-ji, pored poznavawa ponudesvoje banke, mora da ume daprepozna najboqe re{ewe zakonkretnog klijenta i da muda odgovaraju}i savet.��[ta je bio naj~e{}i sa-

vet u proteklom periodu ka-da su u pitawu pomenuti go-tovinski krediti?

- Pre svega, savetovalismo gra|anima da se, kad godje mogu}e, zadu`uju u valutiu kojoj primaju zaradu. Ve-

}ina gra|ana Srbije imaprimawa u dinarima, kojane prate kretawe kursaevra, te smo im preporu~i-vali da se zadu`uju u dina-rima i tako se za{tite odvalutnog rizika. Pored to-ga, stavqali smo im na ras-polagawe ~isto dinarskekredite sa promenqivomkamatom, u slu~aju gotovin-skih kredita, vezan za {e-stomese~ni belibor i kre-dite sa fiksnom kamatom,koji im garantuju istu ratuu doma}oj valuti do krajaperioda otplate. Oprede-quju}i se za fiksnu kamatu,pored valutnog, {tite se iod kamatnog rizika, jer sewihova rata ne}e mewati,bez obzira na promene vred-

nosti referentne kamate,kretawe cena na malo ilibilo koje druge promene natr{i{tu. Najzad, s obziromna to da se gra|ani oprede-quju za zajam od banke kadaimaju neku konkretnu potre-bu, savetujemo im da rok ot-plate usklade sa rokom tra-jawa robe ili usluge koja imje potrebna.

Ako, na primer, uzimajukredit da bi platili leto-vawe i {kolarinu za dete,realno je da se zadu`e na go-dinu dana. Ako se zadu`ujuda bi re{ili neki trenutniproblem, treba da se oprede-le za zadu`ewe koje }e ot-pla}ivati do trenutka kadasu re{ili problem i moguda nastave da funkcioni{uu redovnim okolnostima.�� Ipak, ima dosta gra|a-

na koji imaju problem sa ot-platom postoje}ih zadu`e-wa. [ta mogu da urade?

- Ono {to je ve} du`e vre-me na{ apel gra|anima jesteda ne ~ekaju da problemeskalira, da po~nu da kasnesa otplatom rata i da imdocwa bude ubele`ena u

kreditni biro. Pre ilikasnije, oni }e moratida otplate zadu`ewa, au situaciji kada imajulo{u kreditnu isto-riju, ne samo da }e tazadu`ewa otplatitipo ve}oj kamati, ve}}e im biti gotovo ne-mogu}e i da dobijunovi zajam. Zatostalno ponavqamoda ~im osete da im je

otplata kredita ote-`ana, bilo zbog gubitka

posla ~lana porodice, van-rednih tro{kova, smawewarealnih prihoda zbog rastaevra ili nekog drugog ra-zloga, gra|ani treba da seobrate svom li~nom banka-ru i sa wim na|u opciju re-finansirawa koja }e na naj-boqi na~in re{iti wihoveprobleme.

Mogu da, na primer, kre-dit indeksiran u evrima za-mene ~isto dinarskim. Akosu zadu`eni po razli~itimosnovama, mogu da sva zadu-`ewa spoje u jedan kredit itako snize ukupan iznos ka-mate i rate. Uz to, mogu daprodu`e rok otplate i da seopredele za grejs period,~ime odla`u pla}awe glav-nice. �

biznis@novosti.rs26 NOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012.

NOVAC POSLEDICE NOVOG ZAKONAINTERVJU MIROSLAV REBI],SOSIJETE @ENERAL BANKA

Kredit premavaluti plate�� Zajam za more uzimati do godinu dana

Gra|ani seopredequju zazajam kada imajuneku konkretnupotrebu, pa imsavetujemo da rokotplate uskladesa rokom trajawarobe ili usluge

MIROSLAV REBI],^LAN IZVR[NOG ODBORASOSIJETE @ENERAL BANKE

UKUPAN promet na Berzi u junu2012. godine iznosio je 929,74miliona dinara, odnosno ne{tovi{e od osam miliona evra. Uodnosu na prethodni mesec,vrednost prometa je zabele`ilapad od 32,2 odsto za iznos u dina-rima, odnosno 33,5 odsto zaiznos u evrima. Investicioneaktivnosti na Beogradskoj berziu junu, odvijale su se, iskazanovredno{}u indeksnih pokazate-qa, kao i tokom prethodna trimeseca, na silaznom trendu tr-`i{ta. Vrednosti indeksa kojiopisuje kretawe vrednosti naj-likvidnijih akcija - beleksa 15,kretale su se u rasponu od 427,88do 446,92 indeksna poena. Po-sledwa mese~na vrednost ovogindeksa iznosila je 435,98 in-deksnih poena, {to je u odnosu nakraj prethodnog meseca za 2,72odsto ni`a vrednost. Vrednostiop{teg indeksa - beleks lajna,kretale su se u rasponu od 874,05do 892,52 indeksna poena, dok jewegova posledwa mese~na vred-

nost iznosila 887,78 indeksnihpoena. U odnosu na kraj maja, pro-mena vrednosti beleks lajnaiznosila je -1,92 odsto. Iako jenastavqen negativan trend izprethodnih meseci, zabele`enoje usporavawe intenziteta padavrednosti oba indeksa. Vrednost tr`i{ne kapitaliza-cije Berze na kraju drugog kvar-

tala 2012. godine iznosila je727,6 milijardi dinara, odno-sno 6,3 milijarde evra. U odnosuna kraj prethodnog meseca, di-narska vrednost ovog pokazate-qa u junu bele`i pad od 1,5 od-sto, dok je pad vrednosti kapita-lizacije iskazane u evrima, zbogpozitivne promene kursa doma-}e valute u odnosu na evro, bione{to bla`i i iznosio je 0,83odsto. Tr`i{na kapitalizacijahartija od vrednosti ukqu~enih

na regulisano tr`i{te u junu be-le`i pad vrednosti od 5,92 od-sto, dok je vrednost ovog pokaza-teqa za hartije ukqu~ene naMTP beleks zabele`ila mese~nirast od 5,70 odsto. U okviru regu-lisanog tr`i{ta, za akcije i ob-veznice RS ukqu~ene na prajmlistingu zabele`ena je pozitiv-na promena vrednosti ovog poka-

zateqa, dok su akcije ukqu~enena standard listing zabele`ilenegativnu mese~nu promenuvrednosti kapitalizacije.U~e{}e stranih investitora utrgovawu akcijama (FIS) imaloje tendenciju smawena prose~-nih dnevnih vrednosti, {to jeposledica ne samo letweg za-ti{ja, du`ni~ke krize koja sezahuktava u evrozoni, ve} i suz-dr`anosti investitora usledde{avawa na lokalnom nivou.

[AJKA[KAFABRIKA [E]ERA,

@ABAQ+9,28%

„GO[A FOM“ AD,SMEDEREVSKA

PALANKA

� Pi{e: M. JANKOVI]

GRA\ANI su, sa Zako-nom o za{titi kori-snika finansijskih

usluga, svoje probleme sabankama - preneli na NBS.Glavna banka je za pola go-dine primene novog zakonaprimila 70 odsto vi{eprigovora i pitawa klije-nata nego za isti periodpro{le godine. Klijentisu se najvi{e `alili narad banaka - ~ak 86 odsto,i to na kredite, teku}e ra-~une i platne kartice.

Iako Narodna bankaSrbije nema informacijeo konkretnim tu`bamagra|ana koji su o{te}eni,dve banke su ve} ka`wenezbog nepo{tovawa propi-sa.

- Skoro sve banke su sklijentima zakqu~ile ilisu u postupku zakqu~ewaaneksa ugovora, ~ime jeobezbe|eno da ugovorenupromenqivu nominalnukamatnu stopu banka nemo`e da mewa jednostrano- ka`u uz NBS. - Na ovajna~in realizuje se jedan odosnovnih ciqeva dono{e-wa ovog zakona, a to je po-

Pqu{te kazne z

Ostali problemiMADA je novom regulativom ograni~ena samovoqa banaka, wo-me nije re{en veliki broj drugih problema.- Zakon se nije dotakao novca napla}enog u periodu pre 5. de-cembra, a ostavio je stare kredite za naplatu po kursevimakoje banke diktiraju, po provizijama za prevremenu otplatukoje idu i do tri odsto - ka`u u Udru`ewu bankarskih klije-nata. - Upravo to je ono na {ta se klijenti najvi{e u ovomtrenutku `ale.

�� Najvi{e `albi na otplatu kredita, te

EUROBANKA je tokom letwihmeseci pripremila specijalnuponudu - mogu}nost podizawasvih vrsta kredita bez tro{kovaobrade. Promocija traje do 31.avgusta i odnosi se na ke{kredite, potro{a~ke,refinansiraju}e, auto, stambene,kredite za rekonstrukciju stanaili ku}e i za preduzetnike.Ina~e, ovi tro{kovi iznose oko2,5 odsto od ukupnog iznosakredita. Za kredit mogu

konkurisati fizi~ka lica,preduzetnici i mala preduze}a.Svi zainteresovani se o ovoj po-nudi mogu informisati u jednojod sto filijala {irom Srbije.Dodatne informacije mogudobiti i besplatnim pozivom nakorisni~ki servis.

Bez tro{kovaobrade

NASTAVQAJU]I saradwu saosiguravaju}im ku}ama „Delta|enerali osigurawe“ i „Viner{tedi{e osigurawe“,Folksbanka je kreirala posebanproizvod osigurawa podnazivom „letwi paketosigurawa“. Paket obuhvata trivrste osigurawa - kasko,osigurawe stana i putnozdravstveno osigurawe.Zakqu~eni paket traje jedanmesec, odnosno pokriva vreme

koje klijent provede na odmoru.Odgovorni voza~i i turistibi}e osigurani i kod ku}e i naodmoru ukoliko se opredele zaovaj paket, koji sadr`i sva triosigurawa u jednom. Akcija trajeod 1. juna do 30. septembra.

J. T.

Paket od vi{eosigurawa

DINARSKI gotovinski kredit uFindomestik banci odobravase do kraja juna bez dodatnihtro{kova, odnosno bez tro{kanaknade, bez tro{ka upita ukreditni biro, kao i bezdepozita, i po veomapovoqnim kamatama. Tako|e, posebne pogodnostiimaju oni klijenti kojiprenesu svoju zaradu uFindomestik banku, jer im jeovaj proizvod dostupan uz jo{

povoqnije uslove u vidu ni`ekamate. Findomestikdinarskim ke{ kreditomgra|ani mogu i darefinansiraju sredstva podrugim obavezama i, ukoliko`ele, mogu do}i i do dodatnognovca.

Zadu`ivaweu dinarima

-20%

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012.

27

O ZA[TITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

a neposlu{ne banke

dizawe nivoa za{tite ko-risnika.

U Udru`ewu klijenataka`u da su osnovni pozi-tivni odjeci implementa-cije zakonske regulativesmawewe mese~nih anuite-ta klijentima banaka kojisu bili izlo`eni jedno-stranom podizawu kamata imar`i u svojim kreditima.

- Zakonom je, {to je veo-

ma bitno, uvedena institu-cija ka`wavawa banakakoje ga prekr{e, {to smoimali prilike da vidimoi na delu - ka`e Dejan Ga-vrilovi}, predsednikUdru`ewa bankarskihklijenata „Efektiva“. -Wime su ukinute provizijeza ga{ewe ra~una, ali suneke banke odmah reagova-le uvo|ewem provizije za

otvarawe ra~una.Od po~etka primene Za-

kona, dodaje Gavrilovi},gra|ani su se u po~etku naj-vi{e javqali u vezi saaneksima koje su banke nu-dile u sklopu primene za-kona. Sada se u najve}embroju slu~ajeva korisnicikredita `ale na prethodnopove}ane kamate, raspitujuse o mogu}nostima za po-

vra}aj novca, uglavnom mi-sle}i da se Zakon na to od-nosi. �

NAJ^E[]I PRIGOVORI

� USKLA\IVAWE POSTOJE]IHUGOVORA sa Zakonom kamatnihstopa� NEBLAGOVREMENO OBAVE[TA-

VAWE JEMACA o postojawu ne-izmirenog dugovawa glavnogdu`nika, odnosno wihovojobavezi da izmire dugovawa� POTE[KO]E U OTPLATI DUGO-

VAWA� Nemogu}nosti da se izvr{i

REFINANSIRAWE DUGOVAWA,naro~ito kada se radi o po-tra`ivawima banaka koja suindeksirana u {vajcarskimfrancima� Problemi pri PREVREMENOJ

OTPLATI KREDITA� Obra~un kamate na DUG PO

KREDITNOJ KARTICI� Neobave{tavawe o UVO\EWU

NAKNADE ZA ODR@AVAWE RA-^UNA i napla}ivawe te nak-nade i kad na ra~unu nemasredstava i/ili kad ra~un ni-je aktivan

~~iwenice

ku}e ra~une i platne kartice. ^ak 70 odsto vi{e primedbi

SAVETI[TA JE POTREBNO ZNATI O UGOVORU

O FINANSIJSKOM LIZINGU?

LIZING je jedan od korisnih i ~e-sto vrlo isplativih finansijskihinstrumenata za finansirawe ku-povine automobila ili opreme.Koriste ga kompanije, preduzetni-ci i privatnici u produktivne iinvesticione svrhe ili za li~nuupotrebu. Predmet lizinga mo`ebiti pokretna nepotro{na stvar,a minimalan rok na koji se zak-qu~uje ugovor o ovom finansij-skom instrumentu je dve godine.Specifi~nost lizinga, me|utim,zahteva dodatnu informisanost iopreznost korisnika ove usluge.Obavezni elementi ugovora o fi-nansijskom lizingu su:

1Bruto nabavna vrednostpredmeta lizinga, iznos

u~e{}a, iznos neto finansira-wa;

2Broj i iznos rata lizing nak-nade i period u kom rate do-

spevaju za naplatu (na primer sva-kog desetog u mesecu)

3Preostala vrednost predmetalizinga;

4Kod lizinga indeksiranog ustranoj valuti - treba da sa-

dr`i valutu u kojoj se vr{i in-deksacija, tip kursa valute koji se

primewuje pri odobravawu i ot-plati lizinga;

5Visina nominalne kamatnestope (NKS) na godi{wem ni-

vou uz odre|ewe da li je fiksnaili promenqiva, a ako je promen-qiva, elemente na osnovu kojih seodre|uje;

6Efektivna kamatna stopa(EKS) i ukupan iznos koji ko-

risnik treba da plati, a izra~u-nat je na dan zakqu~ewa ugovora;

7Kamatna stopa koja se prime-wuje u slu~aju docwe u skladu

sa ovim zakonom;

8Vrsta i visina svih naknadakoje padaju na teret primao-

ca lizinga, uz odre|ewe da li sufiksne ili promenqive, a ako su

promenqive - periode u kojima}e ih davalac lizinga mewati,kao i vrstu i visinu drugih tro{-kova (porezi, naknade nadle`-nim organima, pla}awe kazni zanepropisno parkirawe i dr.);

9Vrste sredstava obezbe|ewa,mogu}nost za wihovu zamenu

tokom perioda otplate predmetalizinga, kao i uslovi aktivirawatih sredstava u slu~aju neizmiri-vawa obaveza;

biznis@novosti.rs28 NOVOSTI • Ponedeqak, 9. jul 2012.

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ki urednik Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178

RE^ STRU^WAKA

� Pi{e: @arko GALETIN

POSLE vrlo intenzivne berzan-ske trgovine krajem juna, ove ne-deqe je promet na „Produktnojberzi“ skoro potpuno zamro. Uperiodu od 2. do 6. jula trgova-no je sa samo 201 tonom robe.Ovo predstavqa apsolutni mi-nimum u posledwih nekolikomeseci. Ukupna vrednost takvog,vi{e nego skromnog, prometaiznosila je tek 6.160.539 dina-ra.Odgovor na pitawe za{to je totako, le`i u ~iwenici da ponu-de nove p{enice, kukuruza i so-je, ili uop{te nema ili je ce-novno takva da ne nailazi naadekvatnu tra`wu. I dok je natr`i{tu kukuruza i soje to ve}postalo pravilo u ovo doba go-dine, dotle je uzrok ovakvog sta-

wa na tr`i{tu p{enice posle-dica niz razloga.Kukuruz je tokom nedeqe posti-gao prose~nu cenu od 22,67 di-nara po kilogramu (20,99 bezPDV). To je za ~ak 5,90 odsto vi-{e nego prethodne nedeqe, uznapomenu da je cena imala uzla-zni trend i da je posledwi ovo-nedeqni berzanski posao zak-qu~en po ceni od 21,70 dinarpo kilogramu, bez PDV. Ima gamalo u ponudi i potencijalniprodavci prate uzlazni trendsvetskih cena kukuruza.Cena soje je u porastu za jedanodsto i iznosi 57,24 dinara pokilogramu (53,00 bez PDV), po-novo se pribli`avaju}i sezon-skom rekordu.Razlozi odsustva p{enice izpro{lonedeqnog trgovawa suprvenstveno ~iwenica da o~e-kivani cenovni skok od strane

prodavaca, nije do{ao tako br-zo i da trenutno trgovci ne mo-gu da plate vi{e od 24,30 dina-ra po kilogramu (22,50 bez PDV).Po toj ceni realizovan je jedanajedini ovonedeqni posao i uodnosu na pro{lu nedequ cenanove p{enice je u porastu za7,14 odsto. Sa druge strane mli-nari sme{taju p{enicu u silosei nude pristojnu akontnu cenuod 20,00 dinar po kilogramu,bez PDV, uz primenu kona~nogobra~una u drugoj polovini ju-la, uz regresirawe transport-nih tro{kova i priznavawe de-la mar`e.^ini se da zahvaquju}i visokimcenama najzna~ajnijih poqopri-vrednih kultura koje su ostvari-vali tokom prethodne sezone,proizvo|a~i nisu prisiqeni daodmah, po svaku cenu, prodaju

svu p{enicu, kalkuli{u}i ioslu{kuju}i sa jedne strane ka-kve su izvozne kalkulacije naosnovu skoka svetskih cena p{e-nice, a sa druge da li }e, kada ipod kojim uslovima dr`ava kre-nuti u otkup novog roda.Pored navednih kultura trgova-no je jo{ sojinom sa~mom i sto~-nim bra{nom. Sojina sa~ma~vrsto dr`i cenovnu pozicijuod 50,00 dinara po kilogramu,bez PDV, dok je cena sto~nogbra{na u padu i iznosi 15,00dinara po kilogramu, bez PDV.PRODEKS, zahvaquju}i porastucena p{enice, soje i pogotovokukuruza, bele`i porast indek-sne vrednosti, u odnosu na pro-{li petak za 7,59 poena, bele-`e}i vrednost od 234,38 poena.To je ujedno i najve}a vrednostPRODEKSA, jo{ od aprila pro{-le godine.

AGRAR USEVI NA UDARU VELIKIH VRU]INA

� Pi{e: N. SUBOTI]

USEVI na gotovo 1,7 mi-liona hektara oranicau Srbiji su ugro`eni.

Kukuruzu, soji, suncokretui {e}ernoj repi, zasejani-ma ovog prole}a, velikeprobleme stvara visokatemperatura vazduha, kojuprati veoma mala koli~i-na padavina.

U Srbiji je, prema poda-cima Republi~kog hidro-meteorolo{kog zavoda, ujunu pala samo tre}ina uo-bi~ajene koli~ine padavi-na. Jun je, ina~e, jedan odnajki{ovitijih meseci ugodini, ali ove godine pa-lo je samo 30 odsto od pro-se~nih 60 litara ki{e. Uzto, posledwih desetak

„tropskih“ dana, sa tempe-raturama vi{im od 30 ste-peni, ali i toplim vetrom,izuzetno nepovoqno delujena useve.

Prinos

- KUKURUZ bukvalnovapi za ki{om, i sada jepravo vreme da onaj ko gaima, iskoristi sistem zanavodwavawe - ka`e \or|eJockovi}, rukovodilacOdeqewa za kukuruz sa no-vosadskog Instituta za ra-

tarstvo i povrtarstvo. -Zemqi{te su isu{ile vi-soke temperature pra}enetoplim vetrom, pa su biq-ke ve} po~ele da uvijaju li-stove. Na siroma{nijimzemqi{tima dowi listovibiqaka po~eli su i da odu-miru.

Ovakva situacija, dodajeJockovi}, mo`e veoma lo{eda uti~e na prinos, poseb-no na onim wivama, na ko-

jima nisu primewene kom-pletne agrotehni~ke mere.

- S obzirom na to da sekod nas kukuruz masovno se-je, i da ga imamo zasejanogna oko 1,3 miliona hektara,sigurno je da }e na gotovo50 odsto povr{ina bitiproblema zbog slabijeobrade i nedostatka prih-rane - ka`e Jockovi}. - Osmawewu prinosa, me|u-tim, jo{ uvek je rano da segovori.

Sli~na situacija je i sasojom. Kako navodi Milo{

Vidi}, rukovodilac Ode-qewa za soju, sa istog in-stituta, sojom je zasejanooko 150.000 hektara, i biq-kama je {to pre potrebnaki{a.

- Soja je u fazi intenziv-nog porasta i punog cveta-wa - obja{wava Vidi}. -Samim tim, biqkama je po-trebno dosta vode, a we uzemqi{tu gotovo da i ne-ma. Male rezerve zimske

vlage su potro{ene, a nabiqkama se ve} prime}ujeda dowe li{}e po~iwe da`uti. Ako ve} nema ki{e,bilo bi dobro bar da tem-perature vazduha malo„padnu“.

Suncokret, zasejan naoko 150.000 hektara, premare~ima Vladimira Mikli-~a, rukovodioca Odeqewaza uqne kulture, sa novo-sadskog Instituta za ra-tarstvo i povrtarstvo, bo-qe podnosi visoke tempe-rature od soje i kukuruza,

ali, i wemu bi su{a, akopotraje, mogla napravitiozbiqne probleme.

- Cvetawe suncokretauskoro se zavr{ava - ka`eMikli~. - Uskoro }e po~e-ti nalivawe zrna, a akotada vlage u zemqi{tu nebude bilo, sigurno je da }eto uticati na smaweweprinosa. Visoke tempera-ture tako|e mogu da ubrza-ju zrewe, pa je jasno da bi isuncokretu ki{a veomaprijala.

Tehnika

[E]ERNA repa, na oko60.000 hektara, kako obja{-wava Lazar Kova~ev, ruko-vodilac Odeqewa za {e-}ernu repu, sa istog insti-

tuta, tako|e „pati“ zbog vi-sokih temperatura, kao imawka vlage u zemqi{tu.

- Posebno su ugro`eneone parcele na kojima nijeura|ena kompletna agro-tehnika - ka`e Kova~ev. -Repa, ina~e, ulazi u fazuintenzivnog porasta kore-novog sistema i nadzemnogdela, tako da bi ki{a bilakorisna. Sre}om, pa repaima dubok koren, i mo`e da„vu~e“ vlagu sa ve}e dubineod 60 centimetara, gde jejo{ uvek ima. �

Wive ~ekaju ki{uWive ~ekaju ki{u�� Ugro`eni kukuruz i soja. U junu tri puta mawe padavina

NavodwavaweSISTEMI za navodwavawe u Srbiji, pre nego {to je Ministar-stvo poqoprivrede po~elo akciju rekultivacije kanala zanavodwavawe, iako imamo gotovo 3,6 miliona hektara obra-divih povr{ina pogodnih za zalivawe, bili su aktivni nasamo 40.000 hektara. Srbija je, samim tim, zauzimala posled-we mesto u Evropi po broju navodwavanih hektara.Situacija se, kako ukazuju stru~waci, ipak popravqa, ali ra-tarske kulture se jo{ uvek izuzetno retko zalivaju. Sisteme zanavodwavawe, naime, postavqaju vo}ari i povrtari.

Malo osiguranihZA subvencije Ministarstva poqoprivrede, namewene zaosigurawe poqoprivredne proizvodwe, ove godine potro-{eno je 15 milijardi dinara. Na ovaj na~in se registrova-nim poqoprivrednicima koji `ele da osiguraju svoju pro-izvodwu, refundira 40 odsto iznosa premije osigurawa.Najve}i broj poqoprivrednika, me|utim, kako upozoravajustru~waci, osigurava svoje useve samo kada to mora da u~i-ni, tako da je onih koji su useve osigurali od su{e veomamalo.

60 LITARA je prose~na koli~ina ki{ekoja padne tokom juna

20 LITARA je koli~ina ki{e koja je pala u junuove godine na teritoriji Srbije

65 CENTIMETARA od povr{ine je dubina slojazemqi{ta bez vlage

Kredit zapoqoprivredu

ME\UNARODNA finansijska korporacija,~lanica Svetske banke, odobrila je banciSosijete `eneral Srbija kredit od 70 milionaevra. Kredit je namewen finansirawupoqoprivrede, koji }e podr`ati ekonomskirazvoj, zapo{qavawe i izvoz. Celokupan program davawa povoqnih zajmovaSvetske banke je deo strategije za ja~aweregionalnog bankarskog sektora i za podr{kuekonomskom oporavku putem davawa podr{kepoqoprivredi.

Ovaj kredit obezbe|uje kontinuiranofinansirawe poqoprivrednih proizvo|a~akojima je to potrebno.

Priznawaagroliderima

PROKREDIT banka je u Novom Sadu tradicionalnouru~ila priznawe privrednicima u konkurencijimalih, sredwih i velikih poqoprivrednihgazdinstava. Dobitnici nagrade „Pro agro lider2012“ su poqoprivrednici koji idu savremenijimputevima u agraru, qudi sa idejom. Wihovi projektinajboqa su preporuka za dobijawe povoqnih kredita. U kategoriji velikih poqoprivrednih gazdinstavalidersko odli~je dobio je doma}in iz sela Brestovikkoji ve} vi{e od tri decenije uspe{no proizvodibreskve, jabuke, vi{we i gro`|e na 21 hektaru.

Zahtevi tr`i{ta su toliki da planira izgradwusistema za navodwavawe i nabavku jo{ jednehladwa~e. J. T.

Tra`wa ko~itrgovawe