11OgledaloMaj 2008

B I Z N I S

12 Ogledalo Maj 2008

D A S E N E Z A M E R I M O

Nisam siguran da li se ovo u Srbiji

vodi vijetnamski rat, predizborna kampanja

ili ne{to gore od oboje, ali sam siguran da

sam predsednika zemlje Serbije, Borisa

Tadi}a, video kako svira gitaru u Knez

Mihajlovoj, inspirisan saksofonistom iz jedne

sasvim druge drzave demokratskih orijentaci-

ja, nekog sli~nog uredjenja, koje po~iva na

principu demokratije. Drugim re~ima, opet je

popularna pesmica koju svi znamo i pevamo

po Americi. Pesma govori o zelenoj travi

doma na{ega… Secam se i Borisa Jeljcina

koji je pre desetak godina pokusao da odigra

Kaza~ok u predizbornoj kampanji, pa su ga

telohranitelji jedva zadr`ali da ne

padne na majku Rusiju. Kamene

face su i pre dvadeset godina bila

popularna igra na Dedinju, kao

intimna igra bogatih sinova, a

danas u demokrati~noj i poluglad-

noj Serbiji ni kamenje ne poma`e,

za tren oka tu su mrtvi ozbiljni

specijalci iz unutra{njosti.

Kaligulu ne}u ni da spominjem,

jer je ~ovek iz sasvim drugog

carstva u{ao u ovaj tekst. A

Srbija, Srbija je naravno oduvek

bila zemlja pravde, mira, ljubavi i

blagostanja, od Du{anovog

zakonika pa do novog Ustava.

Uvek vladaju red, mir i ljudska

prava.

Ponekad bi, dodu{e,

zafalilo ko~eva, sekira i `ive

sode. A {ta da radimo kad je

glogovo drvo gotovo izumrlo na

srpskim planinama, opet

nesta{ica u pravnoj dr`avi, a

narod `eljan mira i po{tovanja

medjunarodnih zakona. Ponekad

mi se ~ini da je svest od nesvesti

udaljena koliko i `ivot od smrti,

da putuju zajedno, u istom kupeu

istog voza.

Majka mi ka`e da sam kao dvo-

godi{njak potr~ao, sapleo se i pao na

kamen u selu Zaplanjska Topolnica. Nakon

toga su mi seljaci stavili glavu ispod zelene

pumpe i ispumpavali hladnu vodu preko

mog ~ela i potiljka dok na kraju nisam

do{ao svesti. I dan danas ~esto sebe upitam

da li sam se to ja osvestio ispod pumpe ili

jo{ uvek sanjam ispod hladne vode koja

izbacuje klobuke.

^udan smo, ali smo, bre, i lep

narod. Na primer Ana Ivanovi} uop{te ne

mora da igra tenis da bi bila prime}ena,

lepo dete pa lepo, prava lutka. Na{ pliva~

^avi} ne mora ni da pliva, pogledaj ga u

{iroka prsa, dovoljno je da mu dobro stoji

majica i {ta }e mu vi{e. Lepi smo na oko,

brate, i to ti je na{a vekovna odlika, ali

smo se po naravi pomalo i promenili, a

promenili smo i navike i `ivot.

Setite se, na primer, koliko je

nekada trebalo vremena da se skuva pevac

u loncu. Lonac nije ni mogao da se pok-

lopi jer su iz njega virile noge. Taj srpski

pevac je kukurikao i u vrelom loncu kao

da prinosimo `rtvu ispred kamena

mudrosti. A danas srpski pevac uhranjen

koncetratom ne stigne ni da kokodakne, a

ve} je postao topli obrok iz ekspres lonca.

Nema vi{e one op{te radosti. A radovali

smo se prole}u, skupljali u kasici-prasici

dinare i petobanke da bismo mami kupili

buket ru`a za osmu mart. Taj buket i danas

miri{e kao opijum kroz vetrove detinjstva.

Danas u proevropskoj Srbiji

mo`e da te tresne infarkt na sred Terazija

i nikom ni{ta, ba{ ni{ta. Zamolite danas u

Srbiji nekoga da vam pogura auto, pa }ete

videti koliko smo se kao narod promenili.

A nekada je i bilo puno radosti. Da me nije

sramota i danas bih zaigrao klikera na ~etiri

rupe. Se}am se popularne igre zvane trule

kobile, kradja ~okoladica iz lokalne samo-

posluge, rodjendana sa koka-kolom i send-

vi~ima, a na kraju detinjstva, masne fote i

gramofonske plo~e.

Danas moja rodjena deca zure u

kompjuter, pa za promenu zure u televizor

i zabezeknuto iskola~e o~i kada ja uhvatim

muvu u letu. Prosto ne razumeju pojam

prostora, dinamiku i brzinu desne ruke.

Razvla~e mi prste, ne veruju o~ima, obi~no

tada muva dodje do prostora i odleti, a one

i dalje za~udjeno misle i posmatraju me

kao pravog srpskog debila.

Pa naravno da znam kako se

hvataju muve, organizovali smo kao klinci

sportske {ampionate i merili vreme {toperi-

com. Ko uhvati najvi{e muva i spakuje ih

u praznu kutiju od {ibica dobije za nagradu

~okoladicu “@ivotinjsko carstvo” sa

sli~icom, dok najgori takmi~ar nosi najbol-

jega na krke do ku}e i vozi ga tri kruga

oko zgrade na poni biciklu.

Danas ove muve zunzare zuje oko

na{ih glava, kao da smo postali poljski klozet

za na{u ~itavu ujedinjenu Evropu, koja

namiguje, sme{ka se i pomalo nas zgro`eno

posmatra, kao {to mene posmatraju moja deca

dok ma{em rukama i lovim insekte po ku}i.

A od svega kao narod se izgleda

najvi{e radujemo prevremenim izborima.

Izbori i predizborna kam-

panja mu dodju ne{to kao

bal pod maskama ili spre-

manje zimnice. Hajdemo na

izbore da izaberemo novu

srpsku snajku. Kamo sre}e

da je u pitanju Bal vampi-

ra, pa da se barem bira

Drakula, onako lep i bled u

taksidu, kao pravi gospodin

i grof. Ovo ti u Srbiji dodje

kao neka `urka la`ova sa

mikrofonom i srpskom zas-

tavom, pa ko bolje la`e.

Ruska salatica ili zelena

travica doma na{eg, menja

odelo i navla~i kraljevo

runo. Podanici ga naravno

nose na krke do ku}e i

pakuju u crni blindirani

Mercedes, pa onda tri kruga

oko Slavije i hajdemo onda

u ~etnju po svetu na

dr`avnim jaslima. Kosovo

se brani od Brazila do

Afrike, malo daleki istok,

Va{ington, London i

Peking. Nije lo{e, ima se

mo`e se!

Pitam se da li je i

jedan od na{ih beogradskih lidera zasukao

rukave da malo pokosi travu na Dedinju

ispred svoje ku}e, tatine zaostav{tine. Sve

kad bi im dodali kosu u ruke pobili bi i sebe

i sve oko sebe, a vidim Dedinjani lepo

po{tuju i Titov grob i Ku}u cve}a, pa kad

malo bolje pogleda{ imaju i za{to, ~ovek bio

onako ba{ dobar, pa ostavio vile i stanove u

krugu dvojke dana{njim demokratskim snaga-

ma i onim drugim rodoljubima, nije ni ~udo

{to mu donose rosno cvece na beli grob.

Moj predlog je da sve na{e poli-

ti~are stavimo ispod zelene pumpe i da im

malo ohladimo glave i da pumpamo hladnu

vodu, sve dok oni ne zamiri{u na poljsko

cve}e ili na ne{to drugo. Da li je Vojislav

be`ao sa ~asova geografije u luna park ili

mu je iz geografskog atlasa neko pocepao

kartu sveta? Da li su na{i manekeni bili

prezauzeti svojom kolekcijom kravata i

satova, ili trebaju liberali da nam crtaju sve

te zvezdice i sviraju sav taj d`ez?

Narodnjaci, hajde da duvamo u gajde, a kad

dodju Radikali eto nama bratske Libije i

Kube u doma}insku posetu, pa da se onda

prekrstimo i poslu`imo goste, malo slatko

od jagoda i voda - voda.

Malo ko u Srbiji danas priprema

zimnicu, slatko od jagoda, tur{iju, ajvar i

pindjur. Pekle se paprike na limu u

dvori{tu, a tegle punile sloj i zatezale celo-

fanom i crvenom gumicom za kosu, i kad

se pravilo slatko od {ljiva sa orahom u sre-

dini, moj posao je bio da od unutra{nje

gume za biciklo se~em gumice, bio sam

dobar u tome, ~ak sam ih prodavao po

kom{iluku. Uz te mirise dima i pe~enog

povr}a naidje od negde i glas lokalnog

popravlja~a ki{obrana koji bi parao ulicu

svojim prozuklim glasom.

A danas sve vi~u, slogani i

politi~ke parole, grad cveta od radosti i hrli

u susret novim izborima. Izbori u Srbiji su

konkurs za hiljadu dobro pla}enih radnih

mesta i ni{ta vi{e od toga. Ponekad ne mogu

bogu dovoljno da zahvalim da sam Srbin

bez Srbije i da od nje ne zavisim i ne tra`im

ni{ta od svoje zemlje. A srpska deca, pla{i

me da }e na kraju srpski gradovi ostati bez

svoje dece i da }e srpska Vlada svoju decu

razduvati po svetu, kao cvet raspuklog

masla~ka . Nekad smo se igrali u dvori{tu i

kada bi proleteo avion pevali smo: Avione,

avione, baci nam bombone. Danas srpska

deca ulaze u avione i nestaju sa svog kon-

tinenta i iz svojih dvori{ta, nepovratno.

Izbori, izbori, pa opet izbori. Kad

malo razmislim ovi na{i politikanti `ele da

opet izbori budu sudbonosni, istorijski i

strasni. A ba{ nista nije strasno, jer pre

svega ako se nova vlada uop{te formira i

ovako i onako ne}e dugo trajati. Niti }e

vratiti Kosovo Srbiji, niti }e uvesti Srbiju

u Evropsku Uniju, niti }e sko~iti penzije

penzionerima, niti }e porodilje u bolnicama

imati vi{e posla od grobara na groblju, u

na{oj zemljici od pra{ine i pepela. Du`e }u

slu{ati kukurikanje onog dosadnog pevca,

kome se izgleda sprema vreli lonac sa pok-

lopcem, jer zaista je on preterao. Uvek kad

stignem sa puta u svoju staru sobu u grad

Ni{, ne da mi pevac oko da sklopim.

[to se nas samih Srba i prevre-

menih izbora ti~e, vredja me kad na{i poli-

ti~ki analiti~ari nazivaju na{ narod pogrd-

nim imenom” Srpsko glasa~ko telo”. Na{e

telo to je sveto telo i izraslo je iz Svetog

pisma, iz bajke, i palo nam sa neba kao

nebeska jabuka. Lepi smo, brate, visoki,

crni, plave o~i, sna`na ledja, glavni smo i

na bazenu i na brdovitom Balkanu, svi srp-

ski momci znaju da sko~e prelom i salto, a

da ne pljusne jedna kap vode iz bazena. A

devojke, devojke ko kneginje, crna oka,

lakih nogu, hodaju k’o gorske vile, milina

ih pogledati u glasa~ko telo, pa neka nas

gledaju svi ti svetski posmatra~i, imaju {ta

i da vide, imaju ~emu da se dive.

Zelena pumpa doma mog

Pi{e: Boban Ili}

Na{ao sam ~izmu na gradili{tu

nekog pristani{ta koje je

gledalo ravno u velike

oblakodere grada. U

~izmi prljave ~arape,

a u ~arapama mi{ i

nekoliko malih mi{i}a

tek izleglih, drhte

onako goli na jutarn-

joj hladno}i. Okolo

blato, {ljunak,

buldo`eri i

hladne bare koje

obe}avaju da }e

uskoro da se

zalede. Mi{i}i u

~izmi sisaju

majku i drhte.

Gadna je sudbina

ponu|ena ovim

s t v o r o v i m a

malim i

golu`dravim. Oni su samo dokaz da

stvorenje i u jednoj smrdljivoj ~izmi u

blatu, na nekom gradili{tu ~ije ma{ine prete

da ih pogaze, su ipak sre}ni ako doh-

vate maj~inu sisu i napune svoje

male stomake. Kroz ~izmu

prodire jutarnja svetlost a

mali mi{i}i se verovatno

pitaju {ta je to tamo {to

svetli, {ta ih tamo ~eka i da li

}e ikada presu{iti ovo toplo

mleko {to curi iz sise.

Jedan se kamion pribli`avao.

Uzeh ~izmu i smestih je

pored ograde u neko

trnje. Tu }e bar biti sig-

urni za neko vreme,

nadao sam se.

Pro~ita}u kasnije na

internetu kad

stignem ku}i koliko

mi{evim bebama treba

da odrastu. Odoh sre}an i

sedoh u svoja topla kola.

Ne znam za{to odjednom mi zali~i{e na

toplu unutra{njost one ~izme u trnju......

13OgledaloMaj 2008

P R I ^ E O G L E D A L A

Uz na{ koko{injac izrasla bila

neka velika travuljina i ko bi ga znao {ta

je sve u njoj bilo sakriveno. Jedna korn-

ja~a se tu udomila, izgubljena nanula

gospo|e debele Nate, no` skakavac Save

Robija{a {to mu je ispao dok je

poku{avao da nasilno poljubi debelu Natu

u mraku, kad su i{li puteljkom koji je

vodio pored mog koko{injca preko pruge.

Zatim, u toj travi sa bockama, koprivom

i nekim kiselim drvetom naselilo se jedno

ku~e koje smo nazvali Buki. Mita ~varak

pri~ao je da je ku~e ispalo iz kutije

za cipele pune tek ro|enih

{tenaca, koju je nosio

pijani Sima kroja~

prema reci i tu mu

taj sre}ni Buki

ispadne i zabije se

upla{en i vla`an od

onih muka ra|anja. ^im

je pao, pogledao je u nebo

i video mesec. Pitao se {ta

li je to {to visi odozgo

i umoran i prestravl-

jen zaspao u travi.

Koko{kama smo

bacali sve i

sva{ta: koru

hleba, zrno

p{enice ili kukuruza, stari ka~amak i

poparu od prekju~e i sli~ne ostatke hrane.

Ne{to je doletelo i do Bukija, koji je

tra`io maj~inu sisu, ali vraga – nema!

Nekoliko je dana sisao i pritom mislio

kako je `ivot lep, mleko ku~ke Zorke

toplo i slatko, a u napu{tenoj {tali Sime

kroja~a slama ~ista i `uta kao {areno

maj~ino uvo. [ta je bilo sa ku~i}ima iz

kutije, da li je jo{ neko palo na putu za

reku ili su potonuli u viru blizu pla`e

Mali jaz – niko nije znao. Nije znao ni

Sima, bacio je kutiju i oti{ao. Kad je

napu{tao avliju, zatvorio je vrata za

sobom, a ku~ka Zorka je, kako to obi~no

biva, tu`no gledala za njim. Mita i ja

prvi smo primetili {tene, dali mu ime

Buki i doneli mu mleko u jednoj praznoj

kutiji od jetrene pa{tete. Buki je sve to

polizao i mole}ivim pogledom tra`io jo{.

“Ja imam samo kiselo mleko u zeml-

janom grnetu”, rekoh i po|oh da

donesem. Dali smo mu i kiselo

mleko, ali Buki liznu i

odustade. “Je{}e kad

ogladni”, re~e Mita i

zajedno otr~asmo da

igramo loptu. Sutradan

pred ve~e setismo se

Bukija i dotr~asmo da

vidimo da li je jo{ uvek

`iv. Buki je le`ao pored

one limene konzerve,

sada potpuno prazne, i

~ekao valjda nas.

Ponovo mleko,

neki stari sir i

jedno par~e hleba

i masti. Buki je gledao sve to i zapo~eo

sa mlekom. I narednog dana u velikoj

travi iza mog koko{injca ~ekao je gladni

Buki, a mi smo mu redovno donosili

hranu. Jednom, dok smo na poljani jurili

za loptom, na igrali{te utr~a ku~e prate}i

~as mene, ~as Mitu ~varka. “Buki”, viknu

Mita, “to je na{ Buki! Porastao psi},

gledaj kako tr~i!” I eto tako je to po~elo.

Od tada u naredne ~etiri godine kad god

bismo moj drug Mita ~varak i ja i{li u

{kolu, i po lepom vremenu i po sne`noj

vejavici, pratio nas je Buki. Toliko smo

navikli na njega da ga nismo ni

prime}ivali. On bi se motao oko {kole,

deca bi mu bacala kifle, pa{tetu i poneko

kuvano jaje, i tako su ga upoznali svi.

^ikica u {koli zadu`en za ~isto}u i red

zvao ga je Buki Kolonac jer je `iveo u

fabri~koj koloniji u jednom sanduku

postavljenom iza mog koko{injca. Godine

su prolazile i mi smo zavr{avali ~etvrti

razred. Buki je uvek bio tu negde i ako

bi nas pri povratku ku}i saletelo neko

ku~e, on bi nas {titio, oterao psa i onako

ponosno, kao da je zavr{io dobar posao,

i{ao za nama gledaju}i nas i o~ekuju}i

pohvalu.

Ali na `alost, jednog ga dana

nije vi{e bilo. Zakasnili smo poslednjeg

dana u {kolu. Okretali smo se i ~udili {to

nas Buki ne prati, gde je, da nije bolestan

ili ga neki kamion udario. Posle {kole svi

smo oti{li do kutije iza koko{injca, ali

Bukija nije bilo. Tra`ili smo ga i po

bockama oko Mateji}eve {upe i kod

starog obdani{ta, ~ak smo i{li i do reke

da vidimo da nije bolestan i iscrpljen

oti{ao u vrbake da ugine van na{ih o~iju.

Nismo ga na{li. Do{lo je dugo leto i svi

smo bili tu`ni zbog Bukijevog nestanka.

Znali smo da ga nikada vi{e ne}emo

videti i svima nama iz kolonije polazak u

{kolu na jesen bez vernog pratioca psa

Bukija te{ko }e pasti.

^ I Z M E

D`o Moler

@ivi i radi u Njujorku. Po profesiji moler,

ro|eni je pisac, a u du{i nostalgi~ar.

B U K I

14 Ogledalo

B I Z N I S

Maj 2008

Neki ovakav

tekst nazivaju “kolim-

nom”, a ja imam `elju da

ne{to lepo ka`em o drugi-

ma, {to je na `alost redak

slu~aj u mojoj profesiji.

@ive}i ovde sa vama, koji

~itate ovaj list Ogledalo,

dele}i sudbinu mnogih

koji su odabrali Ameriku

za spas svoje du{e,

sre}em i upoznajem

mnoge ljude. Tako sam

upoznao porodicu Dobra{.

Dragana sam upoznao kao

fudbalskog trenera, po~eli

smo da se vi|amo kao

kom{ije u Indijani, pa me

je tak jednog dana pozvao

da odem sa njim i ~ujem

jednu novu grupu na{e

dece koji sviraju na{u

muziku. Samo saznanje

da se ti mladi ljudi bave

muzikom, bilo je

dovoljno da sa mojim pri-

jateljem odem te ve~eri u

restoran “Balkan”. Seli

smo sa Dobra{evom

porodicom, dok su se

momci pripremali za svirku. Tog trenutka

sam se vratio u vreme kad sam ja po~injao

sa svojom grupom “Podgori~ani”.

Ta `elja da se krene za muzikom

provejavala je na licima de~aka. Nisam

skidao pogled sa njih, zami{ljaju}i na

svoje drugare iz nekih davnih godina. O,

Bo`e, kao da je ju~e bilo. Re|ale su se

pesme za pesmom, a posle svake sam bio

ispunjen velikim zadovoljstvom {to ovi

momci sviraju na{u divnu muziku. Izbor

pesama, koje je pevao mla|i kolega,

ina~e sin mog prijatelja Dobra{a, Miki, je

ne{to {to me je odu{evilo. pitao sam se

kako je mogu}e da ovi mladi momci

znaju toliko starih i dobrih pesama, gde

su ih i od koga nau~ili. Muzika me je

tako ponela, da sam i sam u jednom

trenutku ustao, uzeo mikrofon zapevao

sa mladi}ima “Jorgovane” i u isto vreme

osetio neku ~udnu snagu u mom glasu,

kao da sam onaj nekada{nji {esnaestogo-

di{njak, kada sam tek po~injao svoju kar-

ijeru. @eleo sam da poka`em de~acima

koliko su me odu{evili i koliko sam

sre}an {to sam za njima i da se tako sa

njima upoznam preko pesme i podelim

koji minut sa mlado{}u njihovom i svo-

jom nekada{njom. I tako iz pesme u

pesmu, a kada su krenuli sa pesmama

gospodara moje du{e Tome Zdravkovi}a,

mahinalno sam izvadio nov~anik i mom

mladom i divnom kolegi dao prvi bak{i{

i dan-danas mi je `ao {to na toj nov~anici

ne napisah ne{to {to se nebi potro{ilo,

kao {to to obi~no biva sa novce, potro{i

se i devalvira. Ba{ divno ime dado{e svo-

joj grupi, ba{ ime `ivotno i blisko svima

koji jedu ovaj hleb sa devet kora sladak,

~emeran.

Tu poga~u koju delimo sa du{ama

koje vole muziku, te neprospavane no}i, te

snove koje sanja mlada Pop-Rok grupa iz

Indijane, “NO]NA SMENA”.

Samo napred momci, smenu

~ekaju `edne du{e zaljubljenih, voljenih i

ostavljenih, va{e pesme neka budu du{i

hrana, svima onima koji vas budu slu{ali.

Nekako s’prole}a Zoran Kalezi}

OgledaloMaj 2008 15

Nakon sve~ane Uskr{nje Liturgije

Vladika Longin je u Manastiru Nova

Gra~anica na{em sugra|aninu,. Ljubomiru

Penezi}u, uru~io Orden Svetog Save,

kojim ga je Patrijarh Pavle odlikovao kao

zadu`binara Hrama

Svetog Save u

Beogradu. Gospodin

Penezi} je u dva

navrata za izgradnju

Hrama poklonio po

100 000 dolara, a i

na Uskrs je, na izne-

na|enje svih prisut-

nih, Vladici uru~io

novi ~ek sa istim

iznosom.

“Ovo je

veoma va`no i

veliko priznanje za

mene, a novim

gestom i novom

donacijom `eleo

sam da podsetim i

sve druge da prilo`e izgradnji hrama, da

daju od srca, onoliko koliko mogu, jer je

Hram Svetog Save vazan za sve nas

Srbe.”

Mila Filipovi}

D R U [ T V O

ORDEN SVETOG

SAVE ZADU@BINARU

Predstavljamo vam

S am o h r a n a

majka Staka Tutu-

novi} uputila je pismo

u na{u redakciju sa

molbom za pomo}

njenom ~etvo-

rogodi{njem sinu

Mateji, koji boluje od

cerebralne paralize.

Mali Mateja

ro|en je sa 6 i po

meseci i zbog dugog

boravka u inkubatoru

po izlasku iz bolnice

dijagnostikovana je

celebralna paraliza.

Po~etkom februara

ove godine imao je

operaciju kukova, koja

nije uspe{no oko-

n~ana. Matiji je

potrebno da nastavi

le~enje u Rusiji, za koje su mu

neophodna nov~ana sredstava, preko

20.000 eura i to bi bio po~etak nje-

govih hirur{kih intervencija, koje }e

potrajati sve do njegove 16. godine.

Ovim putem Ogledalo

apeluje na sve ljude dobre volje da

pomognu Mateji, kako bismo mu

pru`ili {ansu za sre}no detinjstvo i

`ivot.

Direktan kontakt telefon

majke Stake Tutunovi},

KOJA VAM JE UNAPRED

ZAHVALANA je: 064-44-44-912

VA[E MALO MATEJI ZNA^I

PUNO – NEKI NOVI PO^ETAK

KA SRE]NOM DETINJSTVU.

H U M A N O S T - P O M O Z I M O U N E V O L J I

Accounting With Instiutituon:

DBDRSBG

Banca Intesa AD Beograd

Milentija Popovi}a 7b

11070 Novi Beograd

Republica Of Serbia

“NO]NA SMENA”

UZ STARE DOBRE PESME