| |11| Ogledalo |Oktobar 2007

B I Z N I S

| |12 | Ogledalo | Oktobar 2007

B I Z N I S

| |13| Ogledalo |Oktobar 2007

D A S E N E Z A M E R I M O

Srpska lopticaInternet je bez sumnje obelezio prelazak u 21, vek,

promenio na~in komunikacije u razvijenom svetu, pa i kod

nas. Od Morzeove azbuke do Mikrosofta i nije proteklo

puno vremena, razdaljine su se smanjile, slike sa visokom

definicijom u{le su u na{e zivote, Dord` Orvel je podario

~ovecanstvu mu~no predvidjanje, a mi smo svi nekako

postali globalni seljaci. Danas kad nam se deca svadjaju na

engleskom, a po{tansko sandu~e postaje no}na mora, kad

`ivimo u strahu i tresemo se pred nepla}enim ra~unima,

boje}i se da }e nam veliki brat sve oduzeti a tek ako se ne

daj Bo`e razbolimo ili polomimo svoju srpsku ruku, ode

sva imovina u jevrejske ruke. Pitamo se zar nije bilo hleba

u Srbiji i da li je neko u Srbij umro od gladi?

Naravno umrlo ih je dosta u Srbiji od posledica rata,

masne rane, od ciroze jetre, kao i od raka na plu}ima, ali

od gladi, nije jo{ niko.

Ono {to je globalno u nama je pre svega geografija,

mi smo za sada mnogo vi{e geografski nego politicki

pojam. [ta je to {to smo mi u dijaspori razvili, a da nismo

uspeli da donesemo u Srbiju, kojoj to mnogo izgleda i ne

treba, bar u ovo vreme vizionarskih specijaliteta sa ro{tilja

i demokratskog bureka sa sirom. Novo doba, nove komu-

nikacije, nova Srbija u novom svetlu, sve novo a ustvari

mi prose~no najstariji u Evropi.

Ponadali smo se za trenutak da }e nas otad`bina

do~ekati oberu~ke i ponuditi nam uslove

za pristojan povratak. Dobili smo

svoje ministarstvo i tu je negde

kraj pri~e o dijaspori. Ali ja i

dalje mislim da je Srpska

Pravoslavna Crkva mnogo ja~e

i va`nije ministarstvo od

dr`avnog, a {to se nas ti~e mi

jo{ nismo nau~ili da komunici-

ramo ni sami izme|u sebe, a

kamo li sa svetom koji

nas Srbe ne ume da

razume.

Z a p r a v o ,

izme|u svih

strate{kih ponu-

da srpskih bren-

d o v a ,

privredne i

politi~ke rene-

sanse, pro-

jekata i kultur-

olo{kog buma,

srpski bum je

odjeknuo kao petar-

da ili se samo malo

zadimio, kao kratki

mokri fitilj.

Opet Jovo nanovo i opet

nas svet ne ume da razume, ni nas

ni Sabor u Gu~i, ni Kosovski Boj,

ni petsto godina pod Turcima.

Sramota! Svet se opet obrukao. A mi

smo i dalje izgubljeno evropsko jagnje,

koje luta od nemila do nedraga i nazad.

Ali eto nama iznenadjenja, ~udo nevi|eno! Iznenada se

u na{im `ivotima pojavio jedan mali{an,

dvadesetogodi{njak, de~ak sa teniskom lopticom. Taj srps-

ki sin je razmotao srpsku zastavu pred svetom, rekav{i

hladnokrvno i ponosno: Da, ja sam Srbin i imam {ta da

ka`em i poka`em i ponosan sam na svoje roditelje i svoju

zemlju! I za samo dve nedelje pola Amerike je zapamtilo

kako izgleda na{a, srpska zastava. Druga polovina }e tek

da je zapamti.

Pola sveta je po~elo da navija za na{eg momka, iskreno

`ale}i zbog ne tako davne pro{losti. Ameri~ki i svetski

reporteri nisu mogli da se na~ude kako taj mladi Srbin te~no

govori engleski jezik i svi, ba{ svi, razumeju {ta on to `eli

da ka`e. Pa zar je trebalo da ~ekamo ovoliko dugo da na{

teniser dobije ~ansu da progovori, da bude neko koga je na

kraju svet ~uo i razumeo, ponavljam razumeo, zar je treba-

lo da ~ekamo da se rode klinci koji uz internet, sport i umet-

nost u~e svest i jezik kojim svet razmi{lja? Zar politi~ari i

na{e diplomate nisu dobro pla}eni za taj posao?

Djokovi} je proneo srpsku zastavu kroz Njujork i

zaka~io je na najvi{i jarbol svetske kulture i sporta. Hiljadu

puta sam gledao snimak na kome ruski vojnik hita i penje

se na nema~ki Rajhstag sa ruskom zastavom u ruci, ta zas-

tava je simboli~no zavr{ila Drugi svetski rat u Eropi.

Hiljadu puta sam video snimak ameri~og kosmonauta koji

zabada ameri~ku zastavu na tlo meseca, ta zastava je

otpo~ela novu eru u razvoju ~ove~anstva. Hiljadu puta sam

video brazilske fudbalske navija~e, koji ple{u u ritmu svoje

muzike, umotani u svoju zastavu. Nas Srbe su bombar-

dovali, pekli po ko`i, sve da priznamo da smo Srbi, da

priznamo da imamo svoju zastavu, mi smo se borili za

’’Jugo’’ ideje, a svoju jedinu i najdra`u zemlju nazivali

imenom regiona. Hvala Bogu da srpska zastava vi{e nije

na tavanu ni u podrumu, nego je stigla u ruke kli-

naca koji nemaju problema sa drugim civi-

lizacijama, niti ikoga oko sebe mrze i

kona~no umeju da objasne ko su, {ta su i

{ta znaju, ono {to mi stariji nismo znali

objasniti svetu.

Teniska loptica u srpskim

rukama je o~igledno efikasnija

od lova~ke pu{ke. Na kraju i

potpuno realno mi smo jo{

uvek u kategoriji zemalja

tre}eg sveta. Mi Srbi nemamo

toliko veliku istoriju i kulturu

o kojoj stalno pri~amo i ne

mo`emo se porediti sa veliki-

ma, nego sa malima. Na{i su

veliki Srbi Sveti Sava, Vuk

Karad`i}, Njego{, Tesla. A i oni

su postali veliki jer su to dokazali

pred svetom i uglavnom `iveli u

njemu. Na{e novine su ispunjene

golim guzama i senzacionalnim naslovi-

ma. Elitna srpska muzika i kultura se

svakodnevno emituje na islamskom progra-

mu televizije Pink, kultura dekorisana nogi-

cama, perjem i ki~ pozadinom.

Evo jednog divnog primera iz ~ika{ke

sredine. Reditelj @eljko Djuki}, koji uspe{no vodi svoje

pozori{te ovde u ^ikagu. Negove dve poslednje predstave

je ^ikago Tribjun proglasio kulturnim dogadjajem godine,

zamislite samo, rad na{eg ~oveka je obele`io ovogodi{nju

kulturu velegrada u kome `ivimo. U Beogradu to niko nije

objavio, ~ak {ta vi{e gostovanje njegovog pozorista u

Beogradu je u poslednjem trenutku otkazano.

Gde to prestaje komunikacija izmedju nas te{ko mi je

odgonetnuti, `ao mi je da smo ba{ mi koji `ivimo po svetu

trebali slu`iti kao glasnici i dobar primer uticaja na{e kul-

ture na svet i obratno, zapravo shva}eni kao ptice selice,

lastavice. Pa ako se neko na prole}e vrati - super, idemo

u kafi}, pa na ro{tilj, a ujutru burek sa sirom i jogurt -

Dobro do{li u Srbiju!

Ono za {ta sam se ja opredelio su porodica, karijera i

umetnost za koju `ivim i od koje crpim `ivot, a ne{to {to

mi je mnogo va`no je kultura mog naroda i njena afirma-

cija. Novac je u mom svetu neki lo`a~ parne lokomotive,

koja vu~e vagone `ivota iza sebe, crni Arapin koji lopatom

sipa ugalj u utrobu parnja~e.

Novak Dokovi} nije zaradio dva i po miliona dolara u

finalu, nije ~ak ni pobedio na turniru, nije dobio ni klju~eve

najnovijeg Leksusa, ni pehar. Sve je to oti{lo u ruke najbol-

jeg, {vajcarskog tenisera, [vajcarac je to zaslu`io, po{teno.

Novak je u~inio ne{to {to ni jedan moderni Srbin nije do

sada – pridobio je Ameri~ku publiku da navija za Srbiju

i za njega. Da li ima novca koji to mo`e da plati? Mo`da

je i vreme da se batalimo }orava posla i jalove srpske poli-

tike, mo`da je vreme da se malo bolje zagledamo u svoju

ro|enu decu, o~igledno je da imamo {ta nau~iti, ako ni{ta

drugo nau~i}emo kako se pravilno izgovaraju re~i na

engleskom i kako izgledaju osnovna pravila teniske igre,

igre po kojoj smo barem danas najpoznatija nacija na ovoj

na{oj planeti. Bravo mom~ino, {to bi rekli na{i stari

“Rodila majka “! Neka ti je svaka loptica zlatna, a {to se

ti~e devojaka ima i me|u Srpkinjama lepih teniserki. Mi

}emo svakako u`ivati u igri, brojiti pehare i teniske lop-

tice i visoko ra{iriti srpske zastave. ^estitam!

BBoobbaann IIllii}}

| |14 | Ogledalo | Oktobar 2007

O B I ^ N I L J U D I

RRaazzggoovvoorr ssaa RRaattoommiirroomm GGoo{{ii}}eemm

@ivot u ^ikagu - @upa u srcuU ^ikago je iz Srbije poslednjih neko-

liko godina stiglo mnogo, na prvi pogled

obi~nih ljudi. Sa jednim od njih,

Ratomirom Go{i}em, smo razgovarali i

moramo priznati da je on po mnogo ~emu

veoma zanimljiv i neobi~an ~ovek.

On dolazi iz Aleksandrovca @upskog

kod Kru{evca. Po zanimanju je bio uspe{an

trgovac i ekonomista, a u svom gradu je bio

poznat kao ugledan i po{ten ~ovek sa

velikim telenatom za mnoge hobije kojima

se bavio. Kao i za mnoge Aleksandrov~ane

i njegova najve}a ljubav je bila gajenje

gro`|a i izrada vina, mada se nije bavio

poljoprivedom. Gospodin Go{i} dolaskom u

Ameriku ostavio je prelep vinograd od 60

ari, u kome je gajio isklju~ivo Rajski

rizling. U vinogradu je imao i prodrum za

vino i ku}icu, u kojoj su se okupljali njegovi

prijatelji. Dolazili su ~ak iz Beograda i

Novog Sada, jer su znali da ima prirodno i

kvalitetno vino. Gospodin Go{i} je kao pravi

doma}in pekao i rakiju u dva razli~ita

kazana, jedan uobi~ajen, a drugi jo{ iz vre-

mena pre drugog svetskog rata. Kolika je

njegova ljubav prema vinogradu i

Aleksandrovcu @upskom primetiti smo kada

nam je nabrojao sve geografske podatke o

svom rodnom kraju. I uop{te nije slu~ajno

{to je tu ljubav nasledio i njegov sin Dule

Go{i}, koji u ̂ ikagu ima dva veoma uspe{na

restorana sa imenom iz zavi~aja “@upa” i

“Grozd” (Grape). O~igledno da je Dule od

oca nasledio ne samo ljubav prema `upskom

kraju i vinu, nego i trgova~ke i organiza-

cione sposobnosti, naime njegova dva

restorana i prodavnica su omiljeno mesto gde

se okupljaju na{i ljudi, koji su ovde deceni-

jama ili koji su do{li pre dan-dva iz Srbije,

bez obzira da li `ele da se provedu i ~uju

muziku iz “starog kraja” ili da sklope posao.

Otac i sin ponosni su na `upski kraj koji

ima specificano podneblje koje uti~e na

kvalitet vina. Tamo se vinogradi nalaze u

kotlini gde nema velikih oscilacija hladno}e

i toplote, dosta je sun~ano, nema nijedan

ve}a reka u blizini pa je vazduh suv, {to

daje vinu dovljno {e}era. ^ak je i Car

Lazar imao vinograd u Aleksandrovcu.

“Bogatstvo @upe je i u tome {to mladi

poljoprivredni proizvo|a~i ula`u veliki

napor i sredstva u proizvodnju vina. Na{

narod je po prirodi miran, to su radni ljudi

koji po{teno rade. Sre}om sada imaju

ma{ine pa je mnogo lak{e, nego pre kada

se sve ru~no radilo”, ka`e gospodin Go{i}.

Oduvek je na{ sagovornik bio radozna-

log duha i imao je vi{e hobija. [ah je

svakako sport po kome ga mnogi u Srbiji,

ali i u ^ikagu pamte. Naime, godinama je

bio predsednik [ahovskog kluba u

Aleksandrovcu, koji je bio u Srpskoj ligi.

Vi{e puta bio je prvak kluba i op{tine i

igrao je za prvu tablu Srpske lige. Ima tit-

ulu majstorskog kandidata i mnogo priz-

nanja na op{tinskom i republi~kom nivou.

Najdra`a mu je Zlatna zna~ka Republike

Srbije. Svoje majstorsko znanje dokazao je

i u Americi. Osvojio je prvo mesto bez i

jednog poraza na turniru [ahovske asoci-

jacije Ilinoisa u grupi od 60 u~esnika na

imanju Srpske bratske pomo}i.

Gospodin Go{i} je dokazao da ima i

odli~ne oragnizacione

sposobnosti, naime u

Skup{ini Op{tine

Aleksandrovac obavl-

jao je vi{e funkcija,

godinama je bio

odbornik i pot-

predsednik Op{tine.

Bio je i predesednik

tada{njeg Saveza

sindikata Op{tine, od

koga je 1987. godine

dobio najve}e priz-

nanje, Zlatnu plaketu

sa zlatnom zna~kom,

za poseban doprinos u

o r g a n i z a c i o n om

razvoju sindikata.

Od malena

gospodin Go{i} voli

da svira na fruli.

Nedavno je kao gost

iz Amerike otvorio

Julske igre u

Mitrovom polju svira-

ju}i “Aj idemo Rado” i “Takovsko kolo” i

dobio najve}i aplauz. On i sada ~esto za

svoje prijatelje zasvira srpske, stare, skoro

zaboraljene pesme.

U Americi se, kako ka`e, dobro sna{ao.

I{ao je u {kolu engleskog jezika gde je bio

jedan od starijih u~enika. Bilo mu je

naporno, ali najva`nije je da nau~io da se

sprazumeva u svakodnevnom `ivotu i da se

sada dobro snalazi. “Veoma je neprijatno za

starije ljude koji ranije nisu u~ili engleski

kada do|u u Ameriku. Nalazili smo se kako

ka`u, u neobranom

gro`|u. Do|e{ kao neko

ko je ne{to postigao u

`ivotu, a ovde treba da

po~ne{ od nule. Najte`e

je to {to ne znamo

jezik. Sre}om imam

sina i k}erku u Americi

pa nisam imao velikih

problema da se pri-

lagodim,” se}a se na{

sagovornik.

Govore}i o sre}i

gospodin Go{i} ka`e da je sve relativno, pa

i sre}a. Njemu je najva`nije da ima

potomke i da su svi zajedno. “Kad ljudi

dobiju decu, drasti~no im se menja na~in

`ivota. Po~inju da {tede i sve {to zarade je

za decu. To je kod nas tradicija, koju smo

prihvatili moja supruga Spomenka i ja. Sada

smo odvojeni, ona je u Kaliforniji kod

}erke Vesne, poma`e joj oko bebe, a ja sam

sa sinom, poku{avam da mu pomognem

koliko mogu,” ka`e Go{i}. Govore}i o svo-

joj deci sa ponosom isti~e: “Dule je bio

dobar fudbaler, igrao je sa Dragi{om

Bini}em za kru{eva~ki Napredak. Moja

`elja je bila da zavr{i fakultet i mislim da

nije pogre{io. Sada od njega imam dvoje

unu~adi. K}erka Vesna je zavr{ila

Arhitektonski fakultet. Radi svoj posao i

zadovoljna je. Za sada ima jedno dete.”

Ratomir Go{i} ka`e da jo{ nisu odlu~ili

gde }e da do~ekaju starost, jer je kako

ka`e, jo{ uvek mlad, jo{ nije napunio 70

godina. U porodici Go{i} ove jeseni bi}e

dva slavlja u oktobru unuk Ronin puni god-

inu dana, a deda Ratomir 70. ^estitamo im

obojci i `elimo im da zajedno provedu jo{

mnogo sre}nih godina.

MMaarriijjaannaa MMaalljjkkoovvii}}

Restoran Grozd: Gosi} i Miroslav Ili}

Gospodin Go{i} u razgovoru sa na{om saradnicom

| |15| Ogledalo |Oktobar 2007

A K C I J E

Krajem septembra po~ela je jo{ jedna modna sezona u

Majamiju. ^ast da otvori sezonu obezbedio je sebi najpop-

ularniji lokalni magazin Ocean Drive. Uzalud su se one

devoj~ice sa fasciklama u rukama trudile da budu kao

nesto stra{no va`ne, da se ba{ one (verovatno po prvi put

u `ivotu) za ne{to i pitaju. Da one npr. odlu~uju ko }e u}i

u, za neke nedosanjani svet mode, a ko }e, posle

vi{e~asovnog ~ekanja u redu – oti}i na neku drugu zabavu.

Jer i ovo sve je samo zabava. Moda je tu tek sporedna

stvar.

Nedelja mode otvorena je u opti~arskoj radnji “Of

Aspen” na ~uvenom Lincoln Rd. Dve kamere, dva fotoa-

parata, dve manekenke, dva manekena (njih ~etvoro stoje

kao `ive lutke u kupa}im kostimima) jedan DJ, dvadese-

tak promotera pi}a sponzora, jo{ toliko osoblja prodavnice,

otprilike toliko posetilaca i - eto gu`ve i vru}ine u malom

slatkom butiku. O~ekivali ste makar modnu reviju na

otvaranju Fashion Week-a? I ja sam.

Sutradansmo se preselili u Aventura Mall i

zajedno sa pedesetak slu~ajnih prolaznika prisustvo-

vali i pravoj reviji. ^ijoj? Kog kreatora? Za koju

modnu ku}u? Ma ko to uop{te zna. I koga je tu,

uostalom, za to jo{ i briga. One koji su ostavili

dovoljno dobar utisak na devojcice iza trake koja

deli povla{}ene od pu~anstva, u ime doma}ina

(organizatora ili kreatora) do~ekivao je feminizirani

de~ki} anga`ovan od strane organizatora da sa svo-

jom ekipom momaka, pripremi poslu`enje.

Mikronske porcije (kriza valjda – {ta li?) na

poslu`avnicima, nosilo je opet dvadesetak zgodnih

momaka u majicama siled`ijkama. Pa mora da

stvori utisak gu`ve - kao da se tu ne{to vrlo va`no

de{ava. Sa piste, obra}a nam se osoba (niko ne zna

ko je ona) i kao Suzana Man~i} nekada, izvu~i neke

brojeve, podeli nagrade (slu~ajno) svojim prijatelji-

ma i revija mo`e da po~ne. Kratka, kao mala crna

haljinica, {to bi mogao da bude naziv ove lepe revi-

je. Kendal, Sara, Andrea i par novih neiskusnih

devojaka, odrade posao bolje nego {to to mogu da

ocene oni kojima je revija namenjena. Zavr{ava se

revija, a niko ni da prokomentari{e {ta smo videli.

Svi su ve} u fazonu - vidimo se sutra: u Versaciju

ili Armaniju?

I zaista, opet se sutra vidimo svi mi isti u prodavni-

ci “Armani Exchange”, na uvek prometnoj Collins Ave. u

srcu South Beach-a. Na na{u sre}u butik veliki, AC radi,

pa mo`e da se di{e. Iste manekenke i manekeni od

prethodnih dana, smenjuju se kao `ive lutke na postolju u

sredini prodavnice, {ampanjca ima dovoljno, hrana opet

jadna, ve} stotinak ljudi (narod polako saznaje da je po~ela

sezona)... Momci u Armani ve{u izazivaju ski~anje {to zen-

skog {to mu{kog dela publike. Ma koga jo{ zanima kolek-

cija koja je predstavljena – kupci uop{te i nisu tu. I svi

pri~aju kako }e u stvari tek sutra biti prava stvar, u

novootvorenom hotelu “Vincci”.

I zaista, ~etvrtak, osam uve~e, mlade organizatorke -

totalno pogubljene, pa ispred vrata ostaju neke od legendi

no}nog `ivota South Beach-a, neke svima poznate face,

promoteri... ali zato mesto pored tek jedne stope visoke

piste nalazi nekoliko stotina zgubidana odu{evljenih ~injeni-

com da }e piti d`abe do fajronta ({to je moda divna stvar).

Mesta za kamermane i fotoreportere su postavljena ni`e od

piste (zar je i to mogu}e), a i to malo mesta zauzeli su

zalutali sre}nici (sa pocket-kamerama i mobilnim telefoni-

ma). Razlog okupljanja bi trebalo da bude revija “Perry

Ellis” i svi je jedva ~ekamo (da se zavr{i). I da odemo,

jer to {to smo videli i ovako nikoga nije ni zanimalo.

Mu{ka kolekcija, mu{ka revija. Napokon su i manekeni

do~ekali (~etvrti dan) da i oni pro{etaju pistom. I opet - svi

~ekamo sutra. I ~uveni hotel “Victor”. Kao, tamo }e biti to

{to }e obele`iti ovu nedelju mode. Bi}e “Papi”.

U petak sam do{ao dva sata ranije da vidim kako to

izgleda kada neko poku{ava da pripremi doga|aj kakav ~ak

nije imao prilike da vidi ni na TV. Karim je odradio pistu,

zvuk i svetlo (svetski, kao i uvek). Nick (Grk) je na vrati-

ma (tu je da spase stvar). Ljudi ulaze u hotel, ali bez speci-

jalne propusnice ne mogu na prvi sprat gde su bazen, pista

i (opet) {ankovi sa besplatnim pi}em. A revija? Koja? ^ija?

Ma to niko i ne pominje. Narod koji se zadesio tu, izdr`a}e

i ovu reviju. I svi }e se ne{to kao gurati da budu {to

bli`e pisti (ovaj put pista lepa, visoka) da kao ba{ oni

ne{to vide. Kao ba{ njih ne{to tu mnogo zanima. I

razumeju se. To mo`da mo`ete da pri~ate nekom dru-

gom. Dobre kolekcije (mu{ka i `enska), svega po

malo, casual, kupa}i kostimi, jakne, satovi,

ka~keti...defile i to bi bilo to. Jo{ da se na sopstveni

automobil nije ~ekalo vi{e od sat vremena razi{li

bismo se ranije. Ovako, upoznam neku devojku, lepa,

visoka, zgodna. Ka`e, radila sam u Milanu kao model.

Odakle si? Iz Albanije. Razmenimo telefone, ka`e pri-

javi}e se da u~estvuje na North American Balcan Top

Model 2008. Ekipa je ve} u pokretu – ve~e se nas-

tavlja na privatnoj zabavi kod Malinke.

E pa, ako vam sve ovo i ne li~i na ono {to ste

imali prilike da vidite na Fashion TV, pa zar jo{ niste

nau~ili da Amerika na TV izgleda malo druga~ije.

A ako vam se ~ini da volite ili pratite modu, ili

da o njoj znate vi{e nego drugi i da je ovo na~in

`ivota koji ste oduvek sanjali – po`urite. Slede}a

nedelja mode u Majamiju je Funkshion Fashion Week

sredinom oktobra.

U me|uvremenu, na www.kashogi.net mo`ete da

vidite i fotografije sa svih ovih de{avanja.

IIggoorr KKaasshhooggii

Ocean drive fall fashion week

EEVVOO NNEEKKOOLLIIKKOO

PPRRIIJJAAVVLLJJEENNIIHH

KKAANNDDIIDDAATTAA

PPRRIIJJAAVVIITTEE SSEE II VVII!!

wwwwww..kkaasshhooggii..nneett

Anastasija - ^ikago - Baby Marko - Njujork - Kids Lida - Njujork

NORTH AMERICAN BALCAN TOP MODEL 2008.

Ogledalo - Kashogi