BIZNIS PLANmojbiznisplan.com/wp-content/uploads/2015/07/Biznis-plan-Pekara-SR.pdf- lisnato testo...

PEKARA „ZLATNA PECIVA“

BIZNIS PLAN - proizvodnja hleba i peciva -

Beograd, januar 2014.

Ovaj primer biznis plana preuzet je sa portala MojBiznisPlan.com.

Dozvoljena je neograničena upotreba ovog plana u edukativne svrhe ili kao osnove za izradu drugih poslovnih planova. Nije dozvoljena neovlaštena reprodukcija, prodaja, objavljivanje ili bilo kakva druga

komercijalna upotreba ovog dokumenta, bez prethodne saglasnosti. Za sve dodatne informacije, kontaktirajte nas na: [email protected].

Sve informacije sadržane u ovom biznis planu su fiktivnog karaktera i ne odnose se na bilo koje konkretno

preduzeće ili pojedinca. U skladu s tim, bilo kakva sličnost sa stvarnim preduzećima, ličnostima, lokacijama ili poslovnim aktivnostima, u potpunosti je slučajna i nenamerna.

Ovaj primer biznis plana ima isključivo edukativnu namenu, tako da MojBiznisPlan ne snosi odgovornost za

bilo kakvu štetu nastalu korišćenjem podataka iz ovog biznis plana ili na bilo koji drugi način.

Copyright © MojBiznisPlan.com. Sva prava zadržana.

Sadržaj

1. Sažetak .................................................................................................................................................. 1

2. Uvod ..................................................................................................................................................... 2

2.1. O preduzeću ...................................................................................................................................... 2

2.2. O projektu ......................................................................................................................................... 2

3. Tržište prodaje ...................................................................................................................................... 4

3.1. Geografska dimenzija tržišta ............................................................................................................. 4

3.2. Ciljne grupe korisnika ........................................................................................................................ 4

3.3. Potencijal tržišta ................................................................................................................................ 4

3.4. Konkurencija ..................................................................................................................................... 5

3.5. Planirani prodajni asortiman ............................................................................................................. 6

3.6. Plan marketinga ................................................................................................................................ 7

3.7. Tržišna opravdanost projekta............................................................................................................ 7

4. Tržište nabavke ..................................................................................................................................... 8

4.1. Identifikacija potrebnih vrsta i količina sirovina................................................................................ 8

4.2. Procena nabavne cene sirovina ........................................................................................................ 9

4.3. Definisanje ambalaže za osnovna pakovanja .................................................................................... 9

4.4. Definisanje ambalaže za zbirna pakovanja...................................................................................... 10

4.5. Procena nabavne cene ambalaže .................................................................................................... 10

4.6. Struktura tržišta nabavke ................................................................................................................ 10

5. Tehnološki aspekti projekta ................................................................................................................ 11

5.1. Kratak opis tehnološkog procesa .................................................................................................... 11

5.2. Infrastruktura .................................................................................................................................. 12

5.3. Građevinski objekti ......................................................................................................................... 12

5.4. Oprema ........................................................................................................................................... 12

5.5. Potrebne količine energije i vode .................................................................................................... 13

5.6. Procena nabavnih cena energenata i vode ..................................................................................... 13

5.7. Potrebna radna snaga ..................................................................................................................... 13

5.8. Projekcija cene radne snage ............................................................................................................ 14

6. Finansijski aspekti projekta ................................................................................................................. 15

6.1. Proračun osnovnih sredstava .......................................................................................................... 15

6.2. Proračun trajnih obrtnih sredstava ................................................................................................. 15

6.3. Rekapitulacija ukupne vrednosti projekta ...................................................................................... 15

6.4. Izvori finansiranja ............................................................................................................................ 16

6.5. Obaveze prema izvorima finansiranja ............................................................................................. 16

6.6. Troškovi ........................................................................................................................................... 16

6.6.1. Materijalni troškovi ............................................................................................................. 16

6.6.2. Nematerijalni troškovi ......................................................................................................... 18

6.6.3. Troškovi amortizacije .......................................................................................................... 19

6.6.4. Troškovi plata ...................................................................................................................... 19

6.7. Ukupan prihod ................................................................................................................................ 19

6.8. Početni bilans stanja ....................................................................................................................... 20

6.9. Bilans uspeha .................................................................................................................................. 20

6.10. Gotovinski tok ................................................................................................................................. 21

Biznis plan za pekaru www.MojBiznisPlan.com

1

1. Sažetak

Pekara „Zlatna peciva“ osnovana je u Beogradu, kao zajednički poslovni projekat dva partnera. Pekara će na tržištu nuditi prepoznatljivu lepezu proizvoda, koja će uključivati: razne vrste hleba, peciva, lisnata testa, pite i kolače. Jedan od glavnih aduta prilikom osvajanja tržišta biće visok kvalitet uz konkurentne cene, kako bi se privukli kupci srednje kupovne moći.

Primarno ciljno tržište geografski obuhvata područje opština Novi Beograd i Zemun. U kasnijim fazama, planirano je širenje poslovanja i pokrivanje cele teritorije Grada Beograda.

Na tržištu se uočava postojanje značajne tražnje za proizvodima koji se planiraju proizvoditi. Slaba diferencijacija postojeće ponude, kao i postojanje velikog broja lokalnih konkurenata male pojedinačne snage, ukazuju da na tržištu ima dovoljno prostora za novog učesnika koji bi ponudio standardizovan i prepoznatljiv kvalitet, uz prihvatljive cene.

S obzirom da vlasnici već poseduju sopstveno zemljište, kao i adekvatan građevinski objekat u kojem će biti smeštena pekara, dodatno investiciono ulaganje podrazumevalo bi nabavku pekarske opreme, kao i obezbeđenje potrebnih obrtnih sredstava.

Ukupna vrednost projekta iznosi 21,1 milion din., od čega se 16,1 milion din. odnosi na osnovna sredstva, a 5 miliona din. na obrtna sredstva.

Posmatrano po strukturi izvora finansiranja, vlastito učešće iznosi 16,8 miliona din. (zemljište i građevinski objekat u vrednosti od 11,8 miliona din., kao i obrtna sredstva u vrednosti od 5 miliona din.), dok bi 4,3 miliona din. potrebnih za nabavku opreme bilo obezbeđeno iz kredita.

Kroz ovaj projekat planirano je zapošljavanje 12 radnika, odgovarajuće stručne spreme. Na taj način, projekat će doprineti smanjenju nezaposlenosti na području ciljnih opština.

Finansijske projekcije rađene su za period od pet godina. Projektovani godišnji prihod u prvoj godini iznosio bi oko 129,1 milion din., dok bi u petoj godini dostigao nivo od oko 215,2 miliona din.

Sa aspekta rentabilnosti, projekat je održiv tokom celog posmatranog perioda eksploatacije, pri čemu se u prvoj godini ostvaruje neto dobit od 27,2 miliona din., koja uz konstantan rast, u petoj godini dostiže nivo od 52,7 miliona din.

Projektovani gotovinski tok pokazuje suficit u svim godinama, što ukazuje da je projekat stabilan i likvidan tokom celog perioda eksploatacije.

Sve navedeno ukazuje da ovaj projekat ima svoju tržišnu, ali i investicionu opravdanost.


2

2. Uvod

2.1. O preduzeću

Naziv preduzeća: Pekara „Zlatna peciva“ d.o.o, Novi Beograd

Adresa: Omladinska bb, 11000 Beograd

Direktor Dragan Marić

Pravni status Društvo sa ograničenom odgovornošću

Vlasnička struktura:

Vlasnik % vlasništva

Dragan Marić 51%

Milan Kovačević 49%

Osnovna delatnost (šifra) 10.7 Proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine

Pekara „Zlatna peciva“ osnovana je u Novom Beogradu, kao zajednički poslovni projekat dva partnera.

G. Dragan Marić je diplomirani ekonomista, koji poseduje dugogodišnje iskustvo u oblastima upravljanja, prodaje i marketinga. G. Milan Kovačević je diplomirani inženjer tehnologije iz oblasti prehrambene industrije, sa dugogodišnjim iskustvom rada u pekarskoj industriji.

Kao rezultat želje da pokrenu sopstveni biznis, kao i kompatibilnosti ličnih znanja, veština i poslovnog iskustva, registrovali su zajedničku firmu, koja će se baviti proizvodnjom pekarskih proizvoda, proizvoda od brašna i kolača. Pored sopstvenog angažmana, u firmi će biti zaposleni i dodatni radnici, kako bi se poslovni proces mogao nesmetano odvijati.

Partneri će u firmu uložiti sopstvena novčana sredstva, a pored toga nedostajuća sredstva biće obezbeđena kroz kreditno zaduženje u banci.

Preduzeće planira da se na tržištu nametne jednistvenom ponudom proizvoda, uz prepoznatljiv visok kvalitet i prihvatljive cene.

2.2. O projektu

Pekara „Zlatna peciva“ će na tržištu nuditi prepoznatljivu lepezu proizvoda, koja će uključivati: razne vrste hleba, peciva, lisnata testa, pite i kolače.

Nastojaće se izgraditi snažna tržišna pozicija, najpre na području opština Novi Beograd i Zemun, a kasnije i na području celog Grada Beograda, otvaranjem sopstvenih proizvodno-


3

prodajnih punktova na atraktivnim lokacijama, ali i koristeći distributivnu mrežu lokalnih marketa i samoposluga.

Jedan od glavnih aduta prilikom osvajanja tržišta biće visok kvalitet uz konkurentne cene, kako bi se privukli kupci srednje kupovne moći.


4

3. Tržište prodaje

3.1. Geografska dimenzija tržišta

Primarno tržište preduzeća je područje opština Novi Beograd i Zemun.

U daljim fazama razvoja planira se širenje najpre na područja susednih opština (Stari Grad, Savski Venac, Čukarica i Surčin), a kasnije i na celo područje Grada Beograda.

3.2. Ciljne grupe korisnika

Kao ciljne grupe kupaca javljaju se:

domaćinstva

učenici i studenti

restorani.

Pored lokalnog stanovništva, očekuje se da će oko 15% prodaje činiti turisti koji posećuju Beograd.

Posmatrano po starosnoj dobi, očekuje se da će srednji i stariji segment potrošača biti više zastupljen kada se posmatra prodaja hleba, dok će mlađi potrošači biti zastupljeniji kod prodaje peciva i lisnatih testa. U prodaji pita i kolača se očekuje podjednaka zastupljenost i starije i mlađe populacije.

3.3. Potencijal tržišta

Prema zvaničnim statističkim podacima, na primarnom ciljnom tržištu živi oko 383.000 stanovnika, dok populacija na širem tržištu broji oko 1.660.000 stanovnika.1

Imajući u vidu da se radi o proizvodima koje svakodnevno konzumiraju gotovo svi stanovnici, može se proceniti ukupna apsorpciona moć tržišta. Istraživanje tržišta pokazalo je da prosečna potrošnja navedenih proizvoda iznosi 0,2 kg dnevno po stanovniku.

Na bazi prethodnih podataka, može se izračunati da ukupna apsorciona moć za proizvodima pekarske industrije na širem ciljnom tržištu iznosi oko 330 tona dnevno, odnosno oko 120 hiljada tona godišnje.

Detaljnija struktura, po opštinama, prikazana je u sledećoj tabeli:

R.b. Opština Broj

stanovnika Ukupna godišnja potrošnja (u kg)

1 Barajevo 27.110 1.979.030

2 Voždovac 158.213 11.549.549

1 Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije


5

3 Vračar 56.333 4.112.309

4 Grocka 83.907 6.125.211

5 Zvezdara 151.808 11.081.984

6 Zemun 168.170 12.276.410

7 Lazarevac 58.622 4.279.406

8 Mladenovac 53.096 3.876.008

9 Novi Beograd 214.506 15.658.938

10 Obrenovac 72.524 5.294.252

11 Palilula 173.521 12.667.033

12 Rakovica 108.641 7.930.793

13 Savski venac 39.122 2.855.906

14 Sopot 20.367 1.486.791

15 Stari grad 48.450 3.536.850

16 Surčin 43.819 3.198.787

17 Čukarica 181.231 13.229.863

UKUPNO 1.659.440 121.139.120

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije

Uz pretpostavku ostvarivanja tržišnog učešća od 0,5%, ukupno bi se na dnevnom nivou moglo plasirati oko 1.650 kg proizvoda, odnosno oko 605.000 kg godišnje.

3.4. Konkurencija

Na ciljnom tržištu prisutan je veliki broj konkurenata koji proizvode na području užeg ciljnog tržišta ali i onih koji proizvode izvan ovog područja.

Među najvažnije lokalne konkurente ubrajamo:

lanac pekara „Kroasan“

lanac pekara „Kifla“

lanac pekara „Centar“.

Pored navedenih, prisutan je i značajan broj manjih pekara. Međutim, nijedan konkurent nema pojedinačno tržišno učešće veće od 5%, što ukazuje da je tržište prilično usitnjeno.

Uočljivo je da je većina konkurenata orijentisana lokalno, odnosno pokrivaju samo one delove grada koji geografski gravitiraju njihovim prodajnim objektima. Pri tome, ne postoji neka značajnija razlika u asortimanu i kvalitetu proizvoda, koja bi omogućila većini potrošačima da pouzdano identifikuju proizvode jednog konkurenta u odnosu na ostale.

Najveći broj konkurenata oslanja se na direktnu promociju unutar svojih prodajnih objekata, povremenu podelu promotivnih letaka, kao i na preporuke postojećih kupaca, dok se u manjoj meri koriste određeni vidovi unapređenja prodaje (akcije, popusti i sl.). Veoma malo se ulaže u oglašavanje i izgradnju marke proizvoda, dok se savremeni kanali komuniciranja (internet, društvene mreže i sl.), gotovo i ne koriste.


6

3.5. Planirani prodajni asortiman

Proizvodni asortiman činiće sledeće grupe proizvoda:

- hleb (beli, polubeli, integralni, raženi)

- peciva (kifla, pogačica, pletenica, slani štapić)

- lisnato testo (kroasani, punjeni slani kroasani, punjeni slatki kroasani)

- burek (sa mesom, sirom, zeljem, krompirom)

- kolači (razne vrste sitnih kolača). Pregled svih proizvoda, kao i maksimalni godišnji kapaciteti, predstavljeni su sledećoj tabeli:

R.b. Proizvod Jedinica

mere

Prosečna dnevna količina

Maksimalan godišnji

kapacitet

I HLEB

1 Beli hleb kom. 1.000 360.000

2 Polubeli hleb kom. 1.000 360.000

3 Integralni hleb kom. 500 180.000

4 Raženi hleb kom. 500 180.000

II PECIVA

5 Kifla kom. 1.500 540.000

6 Pogačica kom. 1.500 540.000

7 Pletenica kom. 1.500 540.000

8 Slani štapić kom. 1.500 540.000

III LISNATA TESTA

9 Kroasan kom. 1.000 360.000

10 Punjeni slani kroasan kom. 1.000 360.000

11 Punjeni slatki kroasan kom. 1.000 360.000

IV PITE

12 Burek sa mesom (300g) kom. 500 180.000

13 Burek sa sirom (300g) kom. 500 180.000

14 Burek sa zeljem (300g) kom. 300 108.000

15 Burek sa krompirom (300g) kom. 300 108.000

V KOLAČI

16 Sitni kolači kg 50 18.000


7

3.6. Plan marketinga

Imajući u vidu karakteristike tržišta, kao i snagu i aktivnosti konkurencije, tržišna prepoznatljivost nastojaće se izgraditi prvenstveno kroz ljubaznost prodajnog osoblja, standardno visok kvalitet ponuđenih proizvoda i prihvatljive cene.

Promotivne aktivnosti biće u početku usmerene prvenstveno prema lokalnim domaćinstvima, kako bi se izgradila stabilna baza redovnih kupaca. Nakon toga, nastojaće se dalje graditi reputacija pekare i upoznatost potrošača sa njenom ponudom i cenama, kako bi se olakšao ulazak u maloprodajne objekte i podstakao dalji rast prodaje.

Od instrumenata promocije koristiće se lična prodaja, oglašavanje i unapređenje prodaje, što podrazumeva: štampanje i distribuciju promotivnih letaka, emitovanje promotivnih poruka na lokalnim radio stanicama, organizovanje periodičnih prodajnih akcija sa cenovnim popustima i sl. Pored toga, koristiće se i oglašavanje putem interneta i društvenih mreža, kako bi se privukli mlađi segmenti kupaca (učenici i studenti).

Poseban akcenat biće stavljen na kontakte i komunikaciju sa vlasnicima i menadžerima maloprodajnih objekata, kojima će se nuditi brza isporuka, povoljni uslovi plaćanja i stimulativna rabatna politika. Na taj način, nastojaće se osigurati prisustvo prodajnog asortimana u što većem broju prodavnica, samoposluga i marketa na području ciljnih opština, što će imati pozitivan uticaj na širenje poslovanja i rast prodaje.

3.7. Tržišna opravdanost projekta

Na tržištu se uočava postojanje značajne tražnje za proizvodima koji se planiraju proizvoditi. Slaba diferencijacija postojeće ponude, kao i postojanje velikog broja lokalnih konkurenata male pojedinačne snage, ukazuju da na tržištu ima dovoljno prostora za novog učesnika koji bi, na celom području grada, ponudio standardizovan i prepoznatljiv kvalitet, uz prihvatljive cene.

Zbog svega navedenog može se reći da ovaj projekat ima svoje tržišno opravdanje.


8

4. Tržište nabavke

4.1. Identifikacija potrebnih vrsta i količina sirovina

U procesu proizvodnje potrebno je obezbediti sledeće vrste i količine sirovina:

R.b. Vrsta sirovine Jedinica mere Godišnja količina

1 Pšenično brašno tip 500 kg 1.356.516

2 Pšenično brašno tip 400 kg 162.000

3 Pšenično brašno tip 850-1000 kg 13.482

4 Pšenično integralno brašno kg 32.832

5 Raženo brašno kg 13.482

6 So kg 24.732

7 Kvasac kg 24.444

8 Aditiv kg 11.196

9 Sitan sir kg 23.400

10 Ulje l 73.440

11 Mleveno meso kg 13.860

12 Crni luk kg 1.728

13 Šećer kg 15.120

14 Šećer u prahu kg 5.760

15 Džem kg 21.600

16 Margarin kg 108.000

17 Šunka kg 16.200

18 Sir kg 5.400

19 Zelje kg 5.400

20 Krompir kg 9.000

21 Maslac kg 3.600

22 Čokolada kg 3.600

23 Biber kg 270

UKUPNO


9

4.2. Procena nabavne cene sirovina

Nabavne cene sirovina projektovane su na nešto višem nivou od trenutnih tržišnih cena i prikazane su u sledećoj tabeli:

R.b. Vrsta sirovine Jedinica mere Nabavna cena

(din.)

1 Pšenično brašno tip 500 kg 31,93

2 Pšenično brašno tip 400 kg 39,03

3 Pšenično brašno tip 850-1000 kg 39,03

4 Pšenično integralno brašno kg 39,03

5 Raženo brašno kg 39,03

6 So kg 17,74

7 Kvasac kg 88,71

8 Aditiv kg 307,51

9 Sitan sir kg 177,41

10 Ulje l 118,27

11 Mleveno meso kg 532,24

12 Crni luk kg 41,40

13 Šećer kg 76,88

14 Šećer u prahu kg 76,88

15 Džem kg 147,84

16 Margarin kg 165,58

17 Šunka kg 390,31

18 Sir kg 502,67

19 Zelje kg 59,14

20 Krompir kg 59,14

21 Maslac kg 650,51

22 Čokolada kg 591,37

23 Biber kg 591,37

4.3. Definisanje ambalaže za osnovna pakovanja

Za pakovanje pojedinačnih proizvoda koristiće se papirne kese, folijske kese i papirne kutije. Pored toga, koristiće se i aluminijska folija kojom će se oblagati kutije za kolače, kako ne bi došlo do vlaženja ambalaže.

Za potrebe projektovanog obima proizvodnje, neophodno je obezbediti sledeće vrste i količine ambalaže:


10

R.b. Vrsta ambalaže Jedinica mere Godišnja količina

1 Papirna kesa kom. 2.736.000

2 Folijska kesa kom. 2.160.000

3 Papirna kutija kom. 72.000

4 Aluminijska folija m 36.000

4.4. Definisanje ambalaže za zbirna pakovanja

Gotovi proizvodi transportuju se do maloprodajnih objekata u specijalnim plastičnim gajbama (hleb) i kartonskim kutijama (ostali proizvodi). Plastične gajbe su tip povratne ambalaže koji se koristi višekratno, dok se kartonske kutije koriste jednokratno.

R.b. Vrsta zbirne ambalaže Jedinica mere Godišnja količina

1 Plastične gajbe kom. 300

2 Kartonske kutije kom. 81.000

4.5. Procena nabavne cene ambalaže

R.b. Repromaterijal Jedinica mere Nabavna cena

(din.)

1 Papirna kesa kom. 2,96

2 Folijska kesa kom. 1,18

3 Papirna kutija kom. 23,65

4 Aluminijska folija kom. 5,91

5 Plastične gajbe kom. 591,37

6 Kartonske kutije kom. 29,57

4.6. Struktura tržišta nabavke

Nabavka sirovina vršiće se u najvećoj meri od specijalizovanih dobavljača. Sa dobavljačima će se nastojati zaključiti dugoročni ugovori o saradnji, kako bi se obezbedile niže cene i stabilnost i kontinuitet snabdevanja.

Nabavka ambalaže i repromaterijala vršiće se od domaćih dobavljača ili dobavljača u bližem okruženju, pri čemu će se voditi računa o potrebama proizvodnog procesa, cenama i komercijalnim uslovima za nabavku.


11

5. Tehnološki aspekti projekta

5.1. Kratak opis tehnološkog procesa

Generalno posmatrano, proizvodni proces sastoji se od nekoliko faza:

1) Priprema sirovina

U ovoj fazi potrebno je pripremiti osnovne sirovine. Priprema brašna sastoji se u mešanju, prosijavanju i izdvajanju eventualno prisutnih primesa. Priprema kvasca podrazumeva rastvaranje kvasca u vodi, kako bi se on kasnije ravnomerno raspodelio u testu. Priprema soli obuhvata rastvaranje u vodi, u odgovarajućem omeru, te ceđenje rastvora pomoću cedila. Priprema vode sastoji se od mešanja hladne i tople vode kako bi se dobila tehnološki optimalna temperatura.

2) Pravljenje testa

Nakon pripreme brašna, kvasca, soli, vode i ostalih dodataka u određenim omerima, oni se mešaju pomoću miksera za testo. Mešanje se odvija u propisanom načinu i trajanju, u zavisnosti od tipa testa koje se priprema.

3) Fermentacija

Pripremljeno testo ostavlja se u posudama, kako bi fermentiralo. Trajanje fermentacije zavisi od izbora tehnološkog postupka, odnosno od količine pekarskog kvasca.

4) Deljenje testa

Nakon završene fermentacije, testo se transportuje do delilice, gde se odvajaju komadi testa željene mase.

5) Okruglo oblikovanje testa

Pomoću mašine za okruglo oblikovanje testa, komadi testa se valjaju i oblikuju u loptaste forme, kako bi se dobila glatka površina testa. Na ovaj način, onemogućava se izlazak stvorenih gasova iz testa.

6) Odležavanje testa

Nakon završenog okruglog oblikovanja, testo se transportuje do radnog stola, na kojem se ostavlja da odleži.

7) Oblikovanje testa

Nakon odležavanja, okrugli komadi testa se transportuju do mašine za duguljasto oblikovanje, kako bi se dobio željeni finalni oblik.

8) Završna fermentacija

Pre pečenja, testo se u finalnom obliku ostavlja da dodatno odleži, kako bi se dovršio proces fermentacije. Završna fermentacija obavlja se na kolicima kojima se testo transportuje do komore za završnu fermentaciju.


12

9) Pečenje

Testo kod kojeg je proces fermentacije završen, transportuje se do peći, u kojoj se peče na propisanoj temperaturi i u propisanom trajanju.

Tehnološki procesi za pojedine vrste proizvoda mogu u manjoj meri da odstupaju od opisanog tehnološkog procesa, u zavisnosti od njihove specifičnosti.

5.2. Infrastruktura

Za odvijanje poslovnog procesa neophodno je obezbediti adekvatne infrastrukturne uslove, koji podrazumevaju priključak na elektroenergetsku, vodovodnu, kanalizacionu i PTT mrežu.

S obzirom da je objekat u kome će se obavljati poslovna aktivnost potpuno opremljen, svi infrastukturni zahtevi su rešeni na adekvatan način.

5.3. Građevinski objekti

Za odvijanje planiranog poslovnog procesa koristiće se vlastiti poslovni objekat, koji se sastoji iz sledećih celina:

- proizvodni dio (200 m2)

- skladišni dio (100 m2)

- prodajni dio (50 m2)

- kancelarijski dio (50 m2).

Veličina i opremljenost poslovnog prostora u potpunosti zadovoljava sve tehnološke zahteve neophodne za nesmetano odvijanje proizvodnog procesa.

Poslovni objekat je privatno vlasništvo vlasnika i biće u procesu osnivanja unesen u kapital preduzeća, kao sopstveni ulog. Procenjena vrednost građevinskog objekta je 11.827.480 din.

5.4. Oprema

Za odvijanje procesa proizvodnje neophodno je obezbediti sledeću opremu:

R.b. Vrsta opreme Jedinica

mere Količina

Nabavna cena (din.)

Vrednost (din.)

1 Rotaciona peć kom. 1 1.182.748 1.182.748

2 Mikser kom. 1 354.824 354.824

3 Delilica kom. 1 295.687 295.687

4 Seckalica za hleb i peciva kom. 1 118.275 118.275

5 Laminator za testo kom. 1 177.412 177.412


13

6 Komora za fermentaciju kom. 1 177.412 177.412

7 Pekarski radni sto kom. 3 88.706 266.118

8 Pekarska kolica kom. 5 23.655 118.275

9 Vaga kom. 2 20.698 41.396

10 Tepsija kom. 50 591 29.569

11 Pekarska lopata kom. 10 1.774 17.741

12 Pleh kom. 100 3.548 354.824

13 Transportno vozilo kom. 2 591.374 1.182.748

UKUPNO 4.317.030

5.5. Potrebne količine energije i vode

Ukupno potrebne količine energenata i vode na godišnjem nivou predstavljene su u sledećoj tabeli:

R.b. Stavka Jedinica mere Godišnja količina

1 Električna energija kWh 108.000

2 Gorivo l 10.800

3 Voda m3 720

5.6. Procena nabavnih cena energenata i vode

U narednoj tabeli prikazane su nabavne cene potrebnih energenata i vode:

R.b. Stavka Jedinica mere Jedinična cena

(din.)

1 Električna energija kWh 6,00

2 Gorivo l 140,00

3 Voda m3 70,00

5.7. Potrebna radna snaga

Na osnovu tehnoloških i organizacionih zahteva, procenjene su potrebe za radnom snagom. Sistematizacijom su predviđena sledeća radna mesta:


14

R.b. Radno mesto Stručna sprema Broj potrebnih izvršilaca

1 Direktor VSS 1

2 Adminstrativni radnik VSS ili VŠS 1

3 Tehnolog VSS 1

4 Pekar SSS 6

5 Vozač SSS 3

UKUPNO 12

5.8. Projekcija cene radne snage

Troškovi radne snage po svakom radnom mestu, prikazani su u sledećoj tabeli:

R.b. Radno mesto Isplaćena plata

(din.) Porezi i doprinosi

(din.) Trošak plate

(din.)

1 Direktor 118.275 75.696 193.971

2 Adminstrativni radnik 59.137 37.848 96.985

3 Tehnolog 88.706 56.772 145.478

4 Pekar 47.310 30.278 77.588

5 Vozač 47.310 30.278 77.588


15

6. Finansijski aspekti projekta

6.1. Proračun osnovnih sredstava

R.b. Vrste sredstava Postojeća

sredstva (din.) Nova sredstva

(din.) UKUPNO

(din.)

1 Zemljište, infrastruktura, građevinski objekti 11.827.480 0 11.827.480

2 Oprema 0 4.317.030 4.317.030

UKUPNO 11.827.480 4.317.030 16.144.510

6.2. Proračun trajnih obrtnih sredstava

Trajna obrtna sredstva predstavljaju iznos kapitala koji je potreban tokom cele poslovne godine kako bi se nesmetano odvijalo poslovanje preduzeća. Dva najbitnija parametra za proračun trajnih obrtnih sredstava su iznos i period vezivanja obrtnog kapitala. Dani vezivanja za sve stavke utvrđeni su na osnovu prosečnog trajanja pojedinih faza:

R.b. Stavka Godišnji iznos

(din.) Dani

vezivanja Koeficijent

obrta Potrebna obrtna

sredstva (din.)

1 Zalihe sirovina i ambalaže 130.646.486 30 12 10.887.207

2 Proizvodnja u toku 147.183.276 1 360 408.842

3 Zalihe gotovih proizvoda 172.189.185 2 180 956.607

4 Potraživanja 215.236.481 5 72 2.989.396

5 Sredstva na žiro računu 215.236.481 3 120 1.793.637

UKUPNE POTREBE 880.491.909 - - 17.035.689

6 Dobavljači 130.646.486 30 12 10.887.207

7 Amortizacija 727.390 30 12 60.616

8 Plate 13.616.741 30 12 1.134.728

UKUPNO IZ TEKUĆEG POSLOVANJA 144.990.617 - - 12.082.551

UKUPNO TRAJNA OBRTNA SREDSTVA 735.501.292 - - 4.953.138

6.3. Rekapitulacija ukupne vrednosti projekta

R.b. Vrsta sredstava Iznos (din.) %

1 Osnovna sredstva 16.144.510 76,5%

2 Obrtna sredstva 4.953.138 23,5%

UKUPNO 21.097.648 100,0%


16

6.4. Izvori finansiranja

Projekat će biti finansiran najvećim delom iz sopstvenih sredstava. Vlasnici planiraju da u kapital firme unesu sopstveni objekat sa pripadajućim zemljištem i pratećom infrastrukturom (11.827.480 din.), kao i da obezbede potrebna obrtna sredstva (4.953.138 din.). Sredstva za nabavku opreme (4.317.030 din.) planiraju se obezbediti iz kredita.

R.b. Izvor Iznos (din.) %

1 Sopstvena sredstva 16.780.618 79,5%

2 Kredit 4.317.030 20,5%

UKUPNO 21.097.648 100,0%

6.5. Obaveze prema izvorima finansiranja

Kredit za nabavku opreme, u iznosu od 4.317.030 din., uzima se na period od 5 godina, uz godišnju kamatnu stopu od 6% i grejs period od 12 mjeseci.

Prema otplatnom planu banke, u prvoj godini platiće se samo iznos dospele kamate, u iznosu od 138.114 din. U preostalim godinama korištenja kredita, u anuitetima je sadržana i glavnica tako da godišnji troškovi iznose 1.217.372 din.

6.6. Troškovi Sumarni pregled svih vrsta troškova, u godini punog korišćenja kapaciteta, prikazan je u sledećoj tabeli:

R.b. Troškovi Godišnji iznos (din.)

1 Materijalni troškovi 134.276.184

2 Nematerijalni troškovi 3.370.832

3 Amortizacija 727.390

4 Plate 13.616.741

UKUPNO 151.991.147

6.6.1. Materijalni troškovi

Materijalni troškovi obuhvataju troškove potrebnih sirovina i ambalaže, kao i trošak energenata i vode.


17

Potrebne sirovine

R.b. Naziv sirovine Jedinica mere Godišnja količina

Cena po jed. mere (din.)

Ukupno (din.)

1 Pšenično brašno tip 500 kg 1.356.516 31,93 43.319.248

2 Pšenično brašno tip 400 kg 162.000 39,03 6.322.971

3 Pšenično brašno tip 850-1000 kg 13.482 39,03 526.212

4 Pšenično integralno brašno kg 32.832 39,03 1.281.455

5 Raženo brašno kg 13.482 39,03 526.212

6 So kg 24.732 17,74 438.776

7 Kvasac kg 24.444 88,71 2.168.332

8 Aditiv kg 11.196 307,51 3.442.932

9 Sitni sir kg 23.400 177,41 4.151.445

10 Ulje l 73.440 118,27 8.686.101

11 Mleveno meso kg 13.860 532,24 7.376.799

12 Crni luk kg 1.728 41,40 71.533

13 Šećer kg 15.120 76,88 1.162.405

14 Šećer u prahu kg 5.760 76,88 442.821

15 Džem kg 21.600 147,84 3.193.420

16 Margarin kg 108.000 165,58 17.883.150

17 Šunka kg 16.200 390,31 6.322.971

18 Sir edamer kg 5.400 502,67 2.714.407

19 Zelje kg 5.400 59,14 319.342

20 Krompir kg 9.000 59,14 532.237

21 Maslac kg 3.600 650,51 2.341.841

22 Čokolada kg 3.600 591,37 2.128.946

23 Biber kg 270 591,37 159.671

UKUPNO - - - 115.513.225

Potrebna ambalaža

R.b. Ambalaža Jedinica

mere Godišnja količina

Cena po jed. mere

Ukupno (din.)

1 Papirna kesa kom 2.736.000 2,96 8.089.996

2 Folijska kesa kom 2.160.000 1,18 2.554.736

3 Papirna kutija kom 72.000 23,65 1.703.157

4 Aluminijska folija m 36.000 5,91 212.895

5 Plastične gajbe kom 300 591,37 177.412


18

6 Kartonske kutije kom 81.000 29,57 2.395.065

UKUPNO - - - 15.133.261

Potrebni energenti i voda

R.b. Energent Jedinica mere Godišnja količina

Cena po jed. mere

Ukupno (din.)

1 Električna energija kWh 108.000 6,00 648.000

2 Gorivo l 10.800 140,00 1.512.000

3 Voda m3 720 70,00 50.400

UKUPNO - - - 2.210.400

Zbirni pregled materijalnih troškova

R.b. Stavka Godišnji iznos (din.)

1 Sirovine 115.513.225

2 Ambalaža 15.133.261

3 Energenti i voda 2.210.400

4 Materijal za investiciono održavanje 709.649

5 Ostali materijalni troškovi (kancelarijski materijal, mazivo itd.) 709.649

UKUPNO 134.276.184

6.6.2. Nematerijalni troškovi

Nematerijalni troškovi nastaju izvan procesa proizvodnje ali su nužni za odvijanje svih poslovnih aktivnosti u preduzeću. U pregledu koji sledi date su vrednosti koje su planskog karaktera (njihova vrednost procenjena je na bazi iskustvenih informacija).

R.b. Troškovi Godišnji iznos (din.)

1 Troškovi održavanja vozila 177.412

2 Troškovi marketinga 1.419.298

3 Naknada vanjskim saradnicima (knjigovođa) 354.824

4 Osiguranje 709.649

5 Poslovne takse 354.824

6 Ostali nematerijalni troškovi 354.824

UKUPNO 3.370.832


19

6.6.3. Troškovi amortizacije

Pri proračunu amortizacije korišćena je godišnja stopa amortizacije građevina od 2,5%, a opreme od 10%.

Polazeći od definisanih vrednosti građevinskih objekata i opreme, godišnji iznos amortizacije je 727.390 din. (295.687 din. za objekte i 431.703 din. za opremu).

6.6.4. Troškovi plata

Na osnovu tehnoloških i organizacionih zahteva biće zaposleno ukupno 12 radnika odgovarajućih kvalifikacija. Troškovi plata iskazani su u godišnjem bruto iznosu.

R.b. Radno mesto Broj

izvršilaca Vrednost isplaćenih

plata (din.) Porezi i

doprinosi (din.) Troškovi plata

(din.)

1 Direktor 1 1.419.298 908.350 2.327.648

2 Adminstrativni radnik 1 709.649 454.175 1.163.824

3 Tehnolog 1 1.064.473 681.263 1.745.736

4 Pekar 6 3.406.314 2.180.041 5.586.355

5 Vozač 3 1.703.157 1.090.021 2.793.178

UKUPNO 12 8.302.891 5.313.850 13.616.741

6.7. Ukupan prihod

Projekcija ukupnog prihoda data je na osnovu podataka o planiranoj količini finalnih proizvoda, te planirane prodajne cene po jedinici proizvoda.

R.b. Proizvod Jedinica

mere Godišnja količina

Jedinična cena (din.)

Godišnji prihodi (din.)

I HLEB

1 Beli hleb kom. 360.000 59 21.289.464

2 Polubeli hleb kom. 360.000 53 19.160.518

3 Integralni hleb kom. 180.000 71 12.773.678

4 Raženi hleb kom. 180.000 71 12.773.678

II PECIVA

5 Kifla kom. 540.000 18 9.580.259

6 Pogačica kom. 540.000 18 9.580.259

7 Pletenica kom. 540.000 18 9.580.259

8 Slani štapić kom. 540.000 18 9.580.259


20

III LISNATA TESTA

9 Kroasan kom. 360.000 36 12.773.678

10 Punjeni slani kroasan kom. 360.000 41 14.902.625

11 Punjeni slatki kroasan kom. 360.000 41 14.902.625

IV PITE

12 Burek sa mesom (300g) kom. 180.000 118 21.289.464

13 Burek sa sirom (300g) kom. 180.000 101 18.096.044

14 Burek sa zeljem (300g) kom. 108.000 101 10.857.627

15 Burek sa krompirom (300g) kom. 108.000 89 9.580.259

V KOLAČI

16 Sitni kolači kg 18.000 473 8.515.786

UKUPNO (I+II+III+IV+V) 215.236.481

6.8. Početni bilans stanja

Na osnovu relevantnih ekonomskih parametara (iznosi stalnih i obrtnih sredstava, te kapitala i obaveza), iskazane su vrednosti aktive i pasive u početnom bilansu stanja.

AKTIVA PASIVA

Stavka Iznos (din.) Stavka Iznos (din.)

Stalna sredstva 16.144.510 Sopstveni kapital 5.893.410

Obrtna sredstva 4.953.138 Obaveze 15.204.237

UKUPNO AKTIVA 21.097.648 UKUPNO PASIVA 21.097.648

6.9. Bilans uspeha

U bilansu uspeha iskazani su po stavkama prihodi, rashodi i dobit.

Pretpostavljeno je da se u prvoj godini radi sa 60% efikasnosti kapaciteta, pa su i odgovarajuće vrednosti prihoda i rashoda korigovane naniže. Svake naredne godine efikasnost se povećava za po 10 p.p., tako da je u petoj godini efikasnost maksimalna, pa su i vrednosti iskazane u punom iznosu.

Projekcijama je obuhvaćen period od 5 godina.


21

R.b. Stavka Period eksploatacije projekta

1. godina 2. godina 3. godina 4. godina 5. godina

I UKUPAN PRIHOD 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481

1 Prihod od prodaje 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481

II UKUPNI RASHODI 97.070.455 111.914.414 125.679.115 139.443.817 153.208.518

2 Materijalni troškovi 80.565.710 93.993.329 107.420.947 120.848.565 134.276.184

3 Nematerijalni troškovi 2.022.499 2.359.582 2.696.665 3.033.749 3.370.832

4 Amortizacija 727.390 727.390 727.390 727.390 727.390

5 Plate 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741

6 Anuiteti 138.114 1.217.372 1.217.372 1.217.372 1.217.372

III DOBIT (I-II) 32.071.434 38.751.123 46.510.070 54.269.016 62.027.963

7 Porez na dobit 4.810.715 5.812.668 6.976.510 8.140.352 9.304.194

IV NETO DOBIT 27.260.719 32.938.455 39.533.559 46.128.664 52.723.768

Kao što se vidi, projekat je održiv i profitabilan tokom celog perioda eksploatacije.

6.10. Gotovinski tok

Rb Stavka Period eksploatacije projekta

0. godina 1. godina 2. godina 3. godina 4. godina 5. godina

I POČETNO STANJE GOTOVINE 0 4.953.138 32.941.247 66.607.091 106.868.040 153.724.094

II GOTOVINSKI ULAZI 21.097.648 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481

1 Prihod od prodaje 0 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481

2 Sopstvena sredstva 16.780.618 0 0 0 0 0

3 Kredit 4.317.030 0 0 0 0 0

III GOTOVINSKI IZLAZI 16.144.510 101.153.780 116.999.692 131.928.236 146.856.779 161.785.323

4 Osnovna sredstva 16.144.510 0 0 0 0 0

5 Materijalni troškovi 0 80.565.710 93.993.329 107.420.947 120.848.565 134.276.184

6 Nematerijalni troškovi 0 2.022.499 2.359.582 2.696.665 3.033.749 3.370.832

7 Plate 0 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741

8 Anuiteti 0 138.114 1.217.372 1.217.372 1.217.372 1.217.372

9 Porez na dobit 0 4.810.715 5.812.668 6.976.510 8.140.352 9.304.194

IV GOTOVINSKI SUFICIT (II-III) 4.953.138 27.988.109 33.665.845 40.260.949 46.856.054 53.451.158

Tokom celog perioda eksploatacije projekat je likvidan, odnosno konstantno ostvaruje suficit novčanog toka.

Ovaj primer biznis plana preuzet je sa portala MojBiznisPlan.com.

Dozvoljena je neograničena upotreba ovog plana u edukativne svrhe ili kao osnove za izradu drugih poslovnih planova. Nije dozvoljena neovlaštena reprodukcija, prodaja, objavljivanje ili bilo kakva druga komercijalna upotreba ovog dokumenta, bez prethodne saglasnosti. Za sve dodatne informacije, kontaktirajte nas na:

[email protected].

Sve informacije sadržane u ovom biznis planu su fiktivnog karaktera i ne odnose se na bilo koje konkretno preduzeće ili pojedinca. U skladu s tim, bilo kakva sličnost sa stvarnim preduzećima, ličnostima, lokacijama ili

poslovnim aktivnostima, u potpunosti je slučajna i nenamerna.

Ovaj primer biznis plana ima isključivo edukativnu namenu, tako da MojBiznisPlan ne snosi odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu korišćenjem podataka iz ovog biznis plana ili na bilo koji drugi način.

Copyright © MojBiznisPlan.com. Sva prava zadržana.

Sve što treba da znate o pisanju biznis plana - na jednom mestu!

MojBiznisPlan je specijalizovani portal namenjen svima onima kojima je potreban poslovni plan. Posetite nas i saznajte:

Šta je biznis plan?

Ukoliko vam nije baš najjasnije šta je to poslovni plan i čemu služi, možete pročitati različite definicije, upoznati se sa vrstama biznis planova, kao i saznati koji su njihovi osnovni elementi. Obavezno štivo za one koji se prvi put susreću sa pojmom „poslovni plan“!

Kako se pravi biznis plan?

Ovaj praktični vodič će vas kroz nekoliko koraka provesti kroz proces izrade biznis plana – brzo i jednostavno! Ako nakon korištenja ovog vodiča ne budete u stanju da napišete biznis plan, vraćamo vam novac! Samo se šalimo, sve je potpuno besplatno!

Primeri biznis plana

Pregledajte našu arhivu i preuzmite urađene primere poslovnih planova, prilagođene upravo onoj delatnosti ili nameni koja vas zanima. Idealno za početnike koji prvi put prave poslovni plan, kao i za studente kojima je biznis plan seminarski ili diplomski rad!

... i još mnogo toga! Posetite nas na www.mojbiznisplan.com

http://mojbiznisplan.com/

Stručna pomoć za izradu biznis plana

Ukoliko vam je potrebna pomoć prilikom izrade ili jednostavno želite da čujete objektivno mišljenje o vašem poslovnom planu, stojimo vam na raspolaganju.

Za vas smo pripremili nekoliko paketa stručnih usluga:

50 € 150 € 250 €

Kontaktirajte nas za više informacija: [email protected]

Saveti i preporuke za poboljšanje biznis plana

Najpopularnija usluga

Pisanje radne verzije biznis plana

Finansijski proračuni i projekcije

Finalizacija (dorada) biznis plana

BASIC STANDARD PREMIUM

Prelom teksta i priprema dokumenta za štampu

mailto:[email protected]

BIZNIS PLANmojbiznisplan.com/wp-content/uploads/2015/07/Biznis-plan-Pekara-SR.pdf- lisnato testo...

Documents

Transcript of BIZNIS PLANmojbiznisplan.com/wp-content/uploads/2015/07/Biznis-plan-Pekara-SR.pdf- lisnato testo...