21

B I Z N I S

OOgglleeddaallooNovembar 2007

22 OOgglleeddaalloo

B I Z N I S

Novembar 2007

23OOgglleeddaallooNovembar 2007

K U L T U R A

Svoje najnovije knjige predstavili su zlaga~i izItalije, SAD, [vajcarske, Kanade, Velike Britanije, Hrva-tske, Japana, Portugalije, Angole, Brazila itd. Uz brojneknji`evnike iz inostranstva, svoje nove knjige potpisivali sui doma}i pisci - David Albahari, Dragan Veliki}, MirjanaBobi} Mojsilovi}, Ljiljana Habjanovi} \urovi}, MomoKapor, Isidora Bjelica, Milorad Pavi}... Po~asni gost Sajmabila je Italija, a slede}e godine bi}e Japan. Ovogodi{njisajam knjiga bio je posve}en Dositeju Obradovi}u iprosve}enosti.

Uo~i sajma knjiga ljubiteljima pisane re~i pred-staviljen je ~etvrti roman Dojne Gali} Bar, pod nazivomAna Li. Ina~e, ova knji`evnica iz ^ikaga je dobitniknagrade Ivo Andri} za `ivotno delo u 2006. godini, saobrazlo`enjem da su njena dela mostovi zbli`avanja,razumevanja i saradnje me|u ljudima, narodima i verama.Sasvim je neva`no da li }ete za Dojnu Gali} Bar re}i daje Amerikanka srpskog porekla ili Srpkinja koja vi{e od~etiri decenije `ivi u Americi. Ro|ena je u Bukure{tu,medicinu je diplomirala u Beogradu, psihijatriju specijal-izirala i usavr{avala u Parizu i ^ikagu i poznata je kao

pobornik savremenih metoda ule~enju. Sa suprugom, ameri~kim sen-atorom Vilijamom Barom, osnovala jetri specijalisti~ke bolnice u SAD, krozkoje je prolazilo hiljade ratom traumi-ranih izbeglica iz biv{e Jugoslavije.Ana Li je njen ~etvrti roman, koji jekao i svi prethodni {tampan na srp-skom. “Svaki se narod ogleda u svomjeziku, jer je jezik umetnosti najve}eisku{enje”, isti~e Dojna Gali} Bar.

Veliku pa`nju javosti nasajmu izazvala su i dela jedne odna{ih najplodnijih knji`evnika u rase-janju, Zlate @ivadinovi}, koja ~etiridecenije `ivi u Francuskoj. Osim {toje veliki borac za o~uvanje srpske}irilice ona je i ~uvar srpske istorijeo kojoj pi{e u svojim delima. Ove godine predstavila senajnovijim romanom “Pari`anin”.

Gost ovogodi{njeg Sajma knjiga u Beogradu bilaje i Aleida Gevara Mar}, k}erka slavnogargentinskog revolucionara Ernesta ^eGevare. Pri~a o slavnom ocu Aleide Gevaraiza{la je na srpskom jeziku odmah posleitalijanske premijere, a pre {panskog izdan-ja.

Primetan napredak naovogodi{njem Sajmu knjiga zabele`ila je iizdava~ka produkcija duhovne literature.Popularno “Sveto Pismo” posetioci su moglida kupe na raznimjezicima. U obiljuduhovne literaturepa`nju je privukla knjiga“Srpska pravoslavnacrkva u Dubrovniku do

po~etka 20. veka”. Izdava~ka ustanova Eparhije kanadskepredstavila se knjigom “Isto~nik”, a SPC, me|u brojnimknjigama i naslovom “Etni~ko ~i{}enje i kulturni genocidna KiM – svedo~anstva o stradanju SPC i srpskog narodana Kosovu i Metohiji od 1945. do 2005. godine”.

Veoma interesantan doga|aj tih dana bilo jepredstavljanje kapitalnog izdanja Moskovske Patrijar{ije“Pravoslavna enciklopedija”, u kojoj je oko 300 ~lanakaposve}eno Srpskoj pravoslavnoj crkvi, {to je nesumnjivosimbol pravoslavnog jedinstva u doba globalizacije. Dosada je izdato 15 tomova, ali je obra|eno samo prvih petslova. Do 2015. godine treba da bude objavljeno svih 30tomova Pravoslavne enciklopedije.

Pripremila Marijana Maljkovi}

52. ME\UNARODNI SAJAM KNJIGA U BEOGRADU

@@@@EEEENNNNEEEE OOOODDDD PPPPEEEERRRRAAAA

NNNNAAAAJJJJZZZZAAAAPPPPAAAA@@@@EEEENNNNIIIIJJJJEEEENajve}a i najzna~ajnija kulturna manifestacija u Srbiji, 52. Me|unarodni sajam knjiga u Beogradu odr`an je poslednje nedelje

oktobra. “Najve}u knji`aru na Balkanu” posetilo vi{e od 200.000 posetilaca, a svoja izdanja ljubiteljima pisane re~i predstavilo je vi{e

od 800 izdava~a iz zemlje i sveta.

24 OOgglleeddaalloo

F I L M

Snimanje filma “Tamo i ovde” Darka Lungulova

u srpsko-ameri~koj produkciji, po~elo je 29. septembra u

Njujorku, a na prole}e 2008. nastavlja se u Beogradu.

Naslovne uloge u filmu igraju Mirjana Karanovi},

Branislav Trifunovi}, Dejvid Tornton i ~uvena peva~ica

Sindi Loper. Projekat je potpomognut od Sekretarijata za

kulturu grada Beograda, a film je 2006. u Solunu dobio

nagradu za scenario. Ova dirljiva, imigrantska, ali i ljubav-

na pri~a, odvija se na dva kontinenta. Film }e se raditi uz

punu saradnju grada Njujorka i sjajnu internacionalnu

ekipu koju ~ine filmad`ije iz Srbije, Nema~ke, Italije,

Amerike, Rusije... Posebna atrakcija filma “Tamo i ovde”

je poznata peva~ica Sindi Loper, koja je inspirisana sce-

narijem komponovala i pisala tekst za pesmu koja se ina~e

nalazi na njenom novom albumu koji trenutno promovi{e

na Ibici. Radnja filma po~inje u Americi gde Njujor~anin

Robert upoznaje Branka, imigranta iz Srbije, sa kojim se

dogovara da za novac o`eni njegovu devojku u Srbiji radi

dobijanja zelene karte. Robert odlazi u Beograd, odseda

kod Brankove majke Olge, sa kojom do`ivljava ljubavnu

aferu koja se prekida kada ona sazna da joj je sin uhap{en.

Za prilike snimanja filma “Tamo i ovde” delovi Njujorka

bi}e zatvoreni. Na filmu }e saradjivati i renomirano ime iz

sveta dizajna, Mirko Ili}, kao i na{ poznati producent i

re`iser Vladan Nikoli}, koji ve} godinama `ive i rade u

Njujorku. Glavni producent filma je Georgie Lekovi}, a

produkcijska ku}a koja stoji iza filma je novoosnovana

beogradska KINOKAMERA.

DDaarrkkoo LLuunngguulloovv – pisac scenarija, reditelj i pro-

ducent filma, na pitanje odakle je dobio ideju za scenario

ka`e za Ogledalo:

-Dok sam po~etkom 90-tih, studirao film na

CCNY, izdr`avao sam sebe i porodicu voze}i kombi i

rade}i selidbe po Njujojrku. U Njujor{kom `argonu to se

zove “man with van” (covek sa kombijem). Lepi{ plakate

po ulicama na kojima pi{e “man with van” sa brojem

beepera (jos nije bilo bilo mobilnih telefona ili su bili

preskupi za mene) i mu{terije te zovu da zaka`u posao.

Uvek sam znao da je to dobra osnova za interesantu nju-

jor{ku pri~u. Dok sam pomagao ljudima da se presele, lako

sam mogao da saznam puno o njihovom `ivotu, na primer

da li se razvode, da li su izba~eni iz stana, da li idu iz

boljeg u gore… Kona~no sam pre tri godine po~eo da

pi{em scenario koji je, u stvari, kombinacija dve ideje:

Srbin u Njujojku, koji

radi kao “man with the

van” posao i Amerkanac

u Srbiju koji se tamo

na|e da bi o`enio ne~iju

devojku ,kako bi ona

dobila zelenu kartu. Te

dve pri~e su ispreple-

tane. Glavni junak

Branko radi selidbe sa

svojim kombijem.

Iskoristio sam detalje iz

petogodi{njeg iskustva

dok sam vozio kombi i

mukotrpno nosio

name{taj, tako da scenario ima kvalitet istinitog, do`ivl-

jenog, {to mislim da je jako bitno. Sve ostalo u ovoj pri~i

je fikcija.

-- KKoo ssuu pprroodduucceennttii ffiillmmaa??

-Glavni producent filma je \or|ije Lekovi}.

Producentska ku}a iz Beograda koja stoji iza filma je

“Kinokamera”, a Njujor{ki deo je ostvaren u saradnji sa

“Here and There Productions” iz Njujorka.

\or|ije Lekovi} (28) je mlad filmad`ija (direktor

fotografije i reditelj), a ovo mu je prvi producentski posao,

ali ga je odradio sa zrelo{}u iskusnog producenta i ima

ogromne zasluge za uspe{no privo|enje kraju produkcije

Njujor{kog dela filma. Ostali producenti su David Nemer,

Goran Petmil, Vladan Nikoli}, Frank Calo i ja.

Dobili smo veliku pomoc od renomirane nemacke

kompanije P+S Technik, specijalizovane u oblasti digitalne

kinematografije. Oni su nam, bez nakdane, ustupili opti~ku

spravu – adapter za filmski objektiv, vrednu 20 000$, a

cuvena kompanija ARRI nam je dala na koriscenje

vrhunske objektive, takodje bez naplate. Sve se to desilo

zahvaljujuci predanom producentskom radu Djordjija

Lekovica, ali i zaslugom naseg direktora fotografije

Mathias Schoeningh-a. On je privu~en tekstom pristao da

dodje u Njujork ~ak iz Berlina i radi na u~e{}e na ovom

filmu, a uz to je pomogao da se obezbedi i najsavremeni-

ja oprema. Takodje, producentska kuca “Reverse Angle” iz

Nema~ke, sa kojom smo u najozbiljnijim pregovorima oko

koprodukcije, je dosta doprinela do dobijemo ovaj

izvanredan paket opreme.

PPoo kkoojjoojj oossnnoovvii ssttee rraaddiillii gglluummaa~~kkuu ppooddeelluu??

-Od po~etka sam znao da bi Mirjana Karanovi} bila

savr{ena za ulogu Olge, Brankove majke. Smatram da je ona

daleko najbolja srpska glumica i jako sam sre}an da je ona,

po{to je pro~itala scenario, prihvatila ulogu. Ona je puna

entuzijazma za ovaj projekat, a ja sam izuzetno po~astvovan

njenim u~e{}em u stvaranju ovog projekta. Za Baneta

Trifunovica sam se tako|e odlu~io rano u procesu, po{to sam

pogledao neke filmove u kojima je igrao i jako mi se dopao.

AAnnaa MMoommiirroovvii}}

Novembar 2007

TAMO I OVDE

SSrrppsskkii ffiillmm uu NNjjuujjoorrkkuu

25OOgglleeddaallooNovembar 2007

F E L J T O N

Srpski narod, ~ije se ime prvi put

na tlu dana{nje Srbije pominje jo{ 822. a u

Gr~koj jo{ 610. godine, doselio se na

Balkan sa starim Slovenima. Kretali su se

iz severnih stepa iza Karpata na topli jug

Evrope i probili sve do granica Azije. I

danas u Judejskoj pustinji postoji manastir

Svetog Save osve}enog jerusalimskog, koji

svedo~i o prisutnosti srpskog bi}a i du{e. Srbi su kao pleme slovenskog nar-

oda `iveli severoisto~no iza Karpata, naizvorima i gornjem toku reka: Visle i Odre,Dnjestra i Buga, i u zapadnom deludnjeparskog kraja. Kako tvrdi istori~arLjubivoje Cerovi}, pravi preci Srba su `ivelina ukrajinskoj zemlji, u ranom srednjemveku, i to u Bojkiji, koja se nalazi na zapaduUkrajine. Bojkija se prostire na razvo|u rekacrnomorskog i balti~kog sliva. Na severu zah-vata gornji tok Sana, pritoke Visle, na jugo-istoku pore~je Dnjestra, do u{}a Lomnice, najugu do Teresve, pritoke Tise. Na zapadu seprostire do reke U`. Skoro u celini, Bojkijase danas nalazi u Ukrajini, a sasvim mali deoje na trome|i sa Slova~kom iPoljskom.

Odavde su se Srbisa Slovenima u VI vekupomerili prema Balkanskompoluostrvu i sa sobomponeli svoje nacionalnopam}enje. Srbi u Zahumljusu znali da govore da je„njihov knez od Visle”.

U k r a j i n s k iistori~ari V. M. Meljnik i E.V. [i{kin u radu „Najranijaetni~ka istorija Ju`nihSlovena”, na osnovu podata-ka koje daje KonstantinPorfirogenit, zaklju~uju dase iz postojbine nije iselilasva masa srpskogstanovni{tva, ve} je naKarpatima ostao veliki brojSrba, odnosno Bojki. Preostali uKarpatskim gorama Beli Srbi i Bojki suu{li kao etni~ka komponenta u po~etku urusinski, a zatim u ukrajinski elemenatisto~nog Slovenstva”.

Da se Bojkija u ranom srednjemveku zvala i Bela Srbija, odnosno Srbija,pi{e Ljubivoje Cerovi}, svedo~i i nazivnjenog zapadnog dela, prema Tisi, koji sevekovima nazivao Srpska zemlja, a sadaSribna, odnosno Srebrna zemlja. O bliskostistanovnika Bojkije u Ukrajini sa Srbima naBalkanskom poluostrvu, govori u svojimantropolo{kim radovima ukrajinski nau~nikV. B. Bunak. Na osnovu svestranih

vi{egodi{njih istra`ivanja, do{ao je dozaklju~ka da se u Bojkiji nailazi naantropolo{ki tip blizak Ju`nim Slovenima,odnosno Srbima. U govoru Bojki nalazi semno{tvo re~i koje su op{tepoznate u srp-skom jeziku, a „kojih nema u ukrajinskomjeziku na istoku od Dnjestra”.

Krajem IV veka nove ere, kadasu iz Azije preko Rusije i Ukrajine po~eliHuni da prodiru, pokoravaju}i mnogeevropske narode, Sloveni koji su bili podel-jeni i neslo`ni u odbrani, pod tom najez-dom krenuli su u veliku seobu.

SSVVEE SSRRPPSSKKEE SSEEOOBBEEVe} jedanaest vekova Srbi se sele

{irom planete od matice do tu|ine i natrag.Seobe su neraskidivi deo istorije srpskog nar-oda. Najve}e migracije Srbi su imali na pros-torima Balkana i jugoisto~ne Evrope, na koji-ma je proces formiranja dr`ava bio neprestanopra}en ratovima i pokretanjem naroda.

^itav vek i po je protekao u timseobama starih Slovena ka jugu Starog kon-tinenta. Na dana{njoj teritoriji Srbije, pre

dolaska Slovena, `iveli su Iliri i Tra~ani.Sloveni su se na jugu Starog kontinentapojavili zajedno sa Avarima, u najezdi ple-mena, koja je nastala posle pada i podeleRimskog carstva. Sloveni, a i Srbi sa njima,zaustavljeni su ispred Carigrada 626. godine,kada im je vizantijski car Iraklije dozvolioda se nasele oko Soluna. Kako je zabele`iocar Konstantin Porfirogenit, po jednom nar-odu, verovatno najve}em i najja~em, iz togslovenskog bratstva, Srbima, oblast okoSoluna je tada i dobila ime Servija.

Bio je to, mo`e se danas re}i,pprrvvii vveelliikkii ttaallaass sseeoobbee Srba sa severaEvrope na Balkan. Vladarski sin koji je

doveo Srbe na prostor izme|u Dunava iplanine Balkan, zapisano je u istoriji, umroje pre 680. godine. Tom rodu pripadali sui arhonti, prvi srpski knezovi Vi{eslav,Radoslav, Prisogoj i Vlastimir, koji su sepokoravali carevima Vizantije.

Srbi su u IX veku primilihri{}anstvo, a kada je knez Vlastimirporazio bugarskog kana Presija, oglasio jeujedinjenje srpskih plemena, stvaranjesrpske vojske i dr`ave na teritoriji Ra{ke.

U istoriji je, me|utim, ostalanajvi{e upam}ena seoba 60.000 Srba uUgarsku, koju je vodio patrijarh ArsenijeIII ^arnojevi} u leto 1690. godine. Ova~~eettvvrrttaa sseeoobbaa je trajala ~etrdesetak dana, aSrbi su naselili Ma|arsku, Austriju,Hrvatsku, Rumuniju, Sloveniju i do{li do^e{ke. Srbi koji su u ovom talasu preplav-ili Evropu, udarili su temelje srpske zajed-nice, koja je u narednom periodu,neprestano rasla, a mnogo re|e i opadala.

^etiri decenije kasnije, Srbi su seopet, ppeettii ppuutt,, pomerili prema istoku; ovogputa u Rusiju, Ukrajinu, Slova~ku, Belorusiju,

Moldaviju. Ra~una seda je tada unutarbe~kog carstvapokrenuto 100.000Srba prema istoku, od~ega je oko 10.000Srba oti{lo u Rusiju iUkrajinu. Oni suformirali dva naselja:Novu Serbiju iSlavjano-Serbi ju .Me|u ovim Srbimabilo je pripadnikana{eg naroda izBosne, Dalmacije iCrne Gore. Tako jeRusija opet postalaveliko srpskooto~estvo.

Srbi supotom imali devet

velikih seoba. A dana{nja deseta seoba,nazvana migracija raseljenih i izbeglih safakultetskim diplomama, traje jo{ uvek.Na`alost, i kao oslobodioci, ali i kao osva-ja~i, iseljeni Srbi su vekovima u susednimdr`avama, od strane monarhista, fa{ista ikomunista bili tretirani kao neprijatelji izato su bili `rtve njihove politike. To je biorazlog {to su u kasnijim decenijama Srbinestajali s tih prostora, bilo da su asimili-rani ili potpuno uni{teni kao narod.

Prema popisima useljeni~kihdr`ava, u dijaspori `ivi oko 2,8 milionaSrba. To je {iroko prostranstvo ~ija udal-jenost, od Novog Zelanda preko Azije,

Evrope i Amerike do Aljaske, iznosi~etrdeset hiljada kilometara. Na prostorimanekada{njeg Sovjetskog saveza ima oko40.000 na{ih ljudi - Ruska Federacija imaoko 25.000 Srba, a Ukrajina do 12.000.

MMIITTRROOPPOOLLIITT KKIIPPRRIIJJAANNIISrbi su veliku Rusiju prvo osva-

jali kao pojedinci, a potom kao narod. UXIII veku na evropskom tlu jo{ nije bilomnogo re~i o narodnostima. Jedina vezame|u narodima bila je vera. Pri kraju XIIIveka, kada su Rusi bili u nevolji kao mon-golsko roblje, srpski kralj “Stefan Dragutinje u rusku zemlju poslao svoje izaslanike savelikim darovima za crkve i manastire, kaoi obi~an narod”. Vide}i da su ruski vladao-ci morali napustiti svoj ruski manastir uSvetoj Gori, srpski car Stevan Du{an daje1347. dve zlatne bule tom ruskom manastirui podi`e novi. Kroz ceo XIII, XIV i XV vekSrbija je bila predstavnica cvetanja crkveneknji`evnosti kod Slovena. U Rusiji, zbogpoplave Mongola, knji`evnost je zamrla, pasu se iz Srbije tamo nosile crkvene knjige,~ime su Srbi, po priznanju samih ruskihistori~ara, podigli zamrlu prosvetu u Rusiji.

Takav je bio Srbin Kiprijan, kojije bio mitropolit kijevski i cele Rusije. Evo{ta o njemu veli istorik „Ruskoj slovesnos-ti” I. Porfirev:

„S imenom mitropolita Kiprijana,rodom Srbina (1376-1406), svezan je uplivsrpske pismenosti na na{u slovesnost.Medu starinskim rukopisima ima ih mnogokoji se nazivaju njegovim imenom. UKiprijanovom trebniku nailazimo prvi putna ~lanak o apokrifnim pri~ama. Kiprijanje zaista preneo u Rusiju vrlo mnogorukopisa iz Srbije, koja ba{ tada be{e izgu-bila svoju politi~ku samostalnost. Osimtoga, `ive}i u Carigradu i studijskojobitelji, on je pisao i prevodio mnogeknjige. Stari letopisi predstavljajuKiprijana kao veoma u~enoga knji`evnika,kao {to to i dokazuju njegovi spisi, razneposlanice, `ivot svetoga Petra i gramataopra{}anja.”

Posle Kiprijana, u Rusiju jeoti{ao drugi srpski sve{tenik PahomijeLogotet, o kome je Njekrasov napisaomonografiju „Pahomii Serbi”. Pahomije jenapisao mnoge kanone i `ivote ruskih sve-taca, ~ime sa bavio do smrti. U Rusiji jebio i jeromonah Iaija 1517, ali videv{i kakomalo jo{ ima u Rusiji knjiga, vratio se uSrbiju da ponese nove knjiga. On je pozapovesti srpskog mitropolita Todosija,1471. preveo s gr~kog delo DionisijaAreopagita „O crkvenim na~elima” imnoga druga dela.

SSRRBBII UU RRUUSSIIJJII 11.. PPII[[EE:: DDUU[[AANN LLOOPPUU[[IINNAA

VVEELL IIKKOO SSRRPPSSKKOO OOTTEE ^̂ EESSTTVVOOVVee}} vveekkoovviimmaa iissttoorrii~~aarrii kkoorreennee ssrrppsskkoogg nnaarrooddaa ttrraa`̀ee nnaa pprroossttoorriimmaa nneekkaaddaa{{nnjjee ii ddaannaa{{nnjjee RRuussiijjee,, UUkkrraajjiinnee ii BBeelloorruussiijjee.. SSrrbbii ssuu kkaaoo pplleemmee sslloovveenn--

sskkoogg nnaarrooddaa `̀iivveellii sseevveerrooiissttoo~~nnoo iizzaa KKaarrppaattaa.. KKaaddaa ssuu ssee pprrvvii ppuutt ttaammoo vvrraattiillii oossnnoovvaallii ssuu ddvvaa ssvvoojjaa ggrraaddaa.. UU mmee||uuvvrreemmeennuu SSrrbbii ii ddaalljjee oossvvaajjaajjuu RRuussiijjuu