BIOLOŠKE OSNOVEPSIHIČKOG ŽIVOTA

Genetske osnove Nervni sistem Endokrini sistem

BIOLOŠKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

Anatomsko- fiziološka organizacija organizma u celini

Biopsihičko jedinstvo -sve psihološko je istovremeno i biološko

Redukcionizam –psihologija nije primenjena fiziologija

E.Pugh- o složenosti ljudskog mozga

1.Genetske osnove

Geni GENI –delovi složenih DNK molekula u

hromozomima (lanci belančevina) nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj

psihičkog života Individualne razlike- kombinacijom hromozoma

roditelja (23 para) i razmenom gena (krosingover) – 2 x 23 x 30 000 gena Osobine- kombinacija gena (više gena = 1 osobina) Promene- mutacije i prirodno odabiranje Genetske studije- životinje (eksperimentalno

odabiranje) i ljudi (istraživanja srodnika)

2. Nervni sistemFunkcija

Usklađuje odnos jedinke i sredine- uspostavlja vezu sa spoljnim svetom preko čulno-nervnog sistema

Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini- unutrašnja organizacija svih funkcija

Predstavlja osnovu za odvijanje složenih psihičkih procesa- svest i samosvest

Neuron Strukturalna jedinica NS-a Telo, dendriti i akson- mijelinski omotač +

Švanova opna; vezivna opna=nerv Nadražljivost i sprovodljivost Impulsi bioelektrične prirode- “sve ili ništa” Sinapse- biohemijski proces –

neurotransmiteri

Sinapsa

Neurotransmiteri Acetilholin -parasimpatički sistem, kontrakcija mišića,

spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak -poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti.

Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao što su nikotin, droge, alkohol, aktiviraju ovaj sistem i zazivanjem doživljaja euforije mogu izazvati psihičku zavisnost. Parkinsonova bolest, shizofrenija

Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. Neke droge npr. ekstazi, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije.

Neurotransmiteri Noradrenalin (norepinefrin) iz srži nadbubrežnih

žlezda direktno putem krvi dospeva do gotovo svih organa. Kao hormoni stresa pripremaju organizam za borbu ili bekstvo- ubrzanje rada i povećanje snage srca, suženja krvnih sudova, proširenja zenica, itd. Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj depresije

Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića; smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i uznemirenosti organizma.

Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.

Shema nervnog sistema

Strukturalna organizacijaMoždano stablo Produžena moždina (medula oblongata) i most (pons), -refleksne aktivnosti (disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti oka) Retikularna formacija- budnost, tonus

Mali mozak (cerebelum) -tonus, ravnoteža, vegetativni sistem

Srednji mozak (mezencefalon)-spaja šupljinu mozga i međumozga-vidna i slušna orjentacija

Međumozak (diencefalon)- limbički sistem Talamus (raskrsnica puteva) Hipotalamus (emocije, endokrini i vegetativni sistem), hipofiza

Veliki mozak (cerebrum) frontalni (čeoni), okcipitalni (potiljačni), temporalni (slepoočni),

parijetalni (temeni) deo

Moždano stablo

Talamus i limbički sistem

Limbički sistem-visceralni mozak-hipotalamus, hipokampus, amigdalememorija, učenje, afekti, nagoni, vegetativni i endokrini sistem

Korteks

Korteks -siva masa (girusi, fisure i sulkusi/brazde) Subkorteks-bela masa (veze među hemisferama, asocijacione, projekcione)

Funkcionalna organizacija CNS Funkcionalna specijalizacija i asimetrija- jedna dominantna Lokalizacija funkcija- integracija više centara (govor) Zone korteksa- primarne, sekundarne, tercijerne Projekcija delova tela po funkcionalnim principima- po značaju,

ne veličini- homunculus (senzitivni i motorni) -Penfild

3 OSNOVNA FUNKCIONALNA BLOKA- Lurija blok regulisanja tonusa i stanja budnosti -retikularna

formacija, izvori aktivacije blok za prijem, obradu i čuvanje informacija- zone projekcija-

zadnji delovi korteksa VM-osmišljavanje i pamćenje blok programiranja, regulisanja i kontrole složenih formi

mentalne delatnosti- prednji delovi korteksa VM -aktivna svesna delatnost, izbori, anticipacija, usmeravanje ponašanja

Homunculus

3. Endokrini sistemHORMONI -preko krvi deluju na psihičke procese CNS-a –strukturalna i funkcionalna povezanost- hormoni-neurotransmiteri, hipotalamus-hipofiza Uticaj-permanentan (tiroksin- metabolizam) ili

povremen (adrenalin-stres) Hipofiza - rad drugih-stimulativno ili inhibiorno -baza

mozga Tiroidna žljezda -aktivnost: hipoaktivnost, usporenost i

hiperaktivnost, razdražljivost, emocionalno reagovanje –anksioznost i depresivnost, fizička i ment. ometenost

Nadbubrežna žljezda (adrenalna)-adrenalin (ekscitatorno) i noradrenalin (inhibitorno) -aktivnost i emocije u stresu, naporu (šećer, pritisak, borba ili bekstvo)

Gonade (polne ž.) -seksualna aktivnost, reprodukcija i polne karakteristike