Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira

april 2017.

BILTEN

2

Aktuelno ...........................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacijePropisi objavljeni u prethodnom periodu

Privredna aktivnost u industriji prerade drveta, nameštaja i papira ....................................................Industrijska proizvodnja Cene Privredna društva i preduzetnici Zaposlenost i zarade Relativni značaj delatnosti – bruto dodata vrednost Ukupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganja Spoljna trgovina

Globalni trendovi ............................................................................................................................................

Makroekonomsko okruženje .........................................................................................................................

Aktivnosti Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira ...........................Pregled inicijativa Podrška privredi .............................................................................................................................................Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima Najbrži put do inopartnera Edukacija CE znak i Srpski znak usaglašenosti – dokaz bezbednosti vašeg proizvoda Dualno obrazovanje

Metodološke napomene ................................................................................................................................Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira ..............................................Kontakt .............................................................................................................................................................

3

5

10

12

14

15

171818

U ovom broju

3

AktuelnoSednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije

Konstitutivna sednica Sekcije primarne prerade drveta u Užicu, u okviru Grupacije primarne prerade drveta, održana 3. februara 2017. godine.

Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača drvne ambalaže, održana 7. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Milorad Ostojić, vlasnik kompanije „Banija-Pal“ d.o.o, a za zamenika predsednika gospodin Goran Nenadović, menadžer QMS-a, iz kompanije „Šumadija Omega“ d.o.o.

Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača tapaciranog nameštaja, održana 13. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Slađan Disić, generalni direktor kompanije „Simpo“ a.d, a za zamenika predsednika izabrana je gospođa Zorica Polić, zamenica direktora kompanije „Atlas“ d.o.o.

Izborna sednica Grupacije za šumarstvo, održana 14. februara 2017. godine. Na mesto zamenika predsednika izabran je gospodine Pera Dobrojević, pomoćnik direktora za korišćenje šuma iz JP „Vojvodinašume“.

Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača građevinskih elemenata od drveta, održana 20. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Božo Janković, vlasnik kompanije „Enterijer Janković“ d.o.o, a za zamenika predsednika izabran je gospodin Bogdan Kavazović, vlasnik preduzeća „Tik“ d.o.o.

Izborna sednica Grupacije proizvođača celuloze i papira, održana 21. februara 2017. godine. Na mesto zamenika predsednika izabran je gospodin Miloš Ljušić, direktor fabrike kartona „Umka“ d.o.o.

Izborna sednica Grupacije primarne prerade drveta, održana 21. februara 2017. godine. Na mesto zamenika predsednika izabrana je gospođa Irina Matić, direktor prodaje kompanije „Microtri“ d.o.o.

Grupacije proizvođača nameštaja od masiva, održana 22. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Dušan Kolarević, direktor kompanije „Kolarević“ d.o.o, a na mesto zamenika predsednika izabran je gospodin Siniša Trkulja, direktor kompanije „Standard Furniture Serbia“ d.o.o.

Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača pločastog i ostalog nameštaja, održana 24. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Aleksandar Đorđević, vlasnik kompanije „Pinoles“ d.o.o, a za zamenika predsednika izabran je gospodin Miroljub Radovanović, direktor kompanije „Jela Jagodina“ d.o.o.

Konstitutivna sednica Odbora Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira, održana 27. februara 2017. godine.

4

Grupacije proizvođača nameštaja od masiva, održana 22. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Dušan Kolarević, direktor kompanije „Kolarević“ d.o.o, a na mesto zamenika predsednika izabran je gospodin Siniša Trkulja, direktor kompanije „Standard Furniture Serbia“ d.o.o.

Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača pločastog i ostalog nameštaja, održana 24. februara 2017. godine. Na mesto predsednika izabran je gospodin Aleksandar Đorđević, vlasnik kompanije „Pinoles“ d.o.o, a za zamenika predsednika izabran je gospodin Miroljub Radovanović, direktor kompanije „Jela Jagodina“ d.o.o.

Konstitutivna sednica Odbora Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira, održana 27. februara 2017. godine.

Realizovan okrugli sto i izložba na temu: „Promocija srpskog industrijskog dizajna u proizvodnji komadnog nameštaja i rasvete“, u Privrednoj komori Srbije, 13. decembar 2016. godine (80 učesnika, a predstavili su se dizajneri okupljeni oko dizajn studija „Šamlica“).

Prezentacija na temu - Izrada strategije drvne industrije - iskustva Srbije, na poslovnom forumu u Sarajevu, 16. decembar 2016. godine.

Prezentacija Međunarodnog sajma nameštaja, rasvete i dizajna Adriatic Design Expo u saradnji sa Ambasadom Republike Hrvatske, u Privrednoj komori Srbije, 26. januara 2017. godine. Proizvođačima nameštaja iz Srbije predstavljena je mogućnost da izlažu na sajmu, koji će se održati u Splitu, u periodu od 22. do 25. novembra 2017. godine i na taj način povećaju svoje prisustvo na tržištu Hrvatske. Privredna komora Srbije obezbediće niz pogodnosti srpskim kompanijama koje se odluče da izlažu na navedenom sajmu.

Novi propisi objavljeni u 2017. godini

Od 1. januara 2017. godine PDV na promet i uvoz briketa, peleta i slična dobra od drvne biomase obračunava se i plaća po posebnoj stopi PDV od 10 odsto.

2017

5

Privredna aktivnost u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira

Industrijska proizvodnja

Indeksi industrijske proizvodnje u preradi drveta i industriji nameštaja i papira (razvrstano po delatnostima), po mesecima 2016/2017. godine u

odnosu na prosek prethodne godine U periodu januar-decembar 2016. godine, industrijska proizvodnja u Republici Srbiji porasla je za 4,7 odsto u odnosu na isti period 2015. godine, dok je u sektoru prerađivačke industrije ostvaren rast od 5,3 odsto. U prvom kvartalu 2017. godine, industrijska proizvodnja je ostvarila skroman rast od 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U prva tri meseca tekuće godine, prerađivačka industrija je zabeležila značajan rast od 7,3 odsto.

U periodu januar-decembar 2016. godine u proizvodnji nameštaja registrovan je porast od 11,2 odsto u odnosu na isti period 2015. godine, dok je pad zabeležen u proizvodnji papira i proizvoda od papira (-0,5 odsto) i u preradi drveta i proizvodima od drveta (-1,3 odsto).

U prvom kvartalu 2017. godine registrovan je porast u proizvodnji nameštaja od 15,8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle go-dine. Prerada drveta i proizvoda od drveta, kao i proizvodnja papira i proizvoda od papira su rasle 4,9 i 10,2 odsto, respektivno.

Cene

Cene proizvođača industrijskih proizvoda u decembru 2016. godine bile su veće za 1,1 odsto u odnosu na novembar 2016. godine, a za 2,3 odsto u poređenju sa decembrom 2015. godine. U sektoru prerađivačke industrije ostvaren je međugodišnji rast od 0,1 odsto.

Najveći rast cena u 2016. godini, u odnosu na 2015. godinu, zabeležen je u proizvodnji papira i proizvoda od papira (4,9 odsto), dok je u preradi drveta i proizvodima od drveta, kao i proizvodnji nameštaja registrovan međugodišnji rast od 0,3 odsto.

U prva četiri meseca 2017. godine, rast cena industrijskih proizvoda posmatrane grane je bio niži od proseka prerađivačke industrije.

Indeksi cena proizvođača industrijskih proizvoda u preradi drveta i industriji nameštaja i papira (razvrstano po delatnostima), po mesecima

2016/2017. godine u odnosu na prosek prethodne godine

Izvor: RZS.

60,0

70,0

80,0

90,0

100,0

110,0

120,0

130,0

140,0

IV2016.

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

Ø2015=100 Ø2016=100Prerađivačka industrija

Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja

Proizvodnja papira i proizvoda od papira

Proizvodnja nameštaja

96,0

98,0

100,0

102,0

104,0

106,0

108,0

110,0

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

IV2017.

Ø2015=100 Ø2016=100

Prerađivačka industrijaPrerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštajaProizvodnja papira i proizvoda od papiraProizvodnja nameštaja

6

Privredna društva i preduzetnici Prema procenama RZS, u 2015. godini, u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira poslovala su 2.703 privredna društva, što čini 2,9 odsto ukupnog broja privrednih društava u Republici Srbiji. Od toga, najviše je registrovanih privrednih društava u oblasti prerade drveta i proizvodima od drveta (49,1 odsto), potom u proizvodnji nameštaja (24,1 odsto) i proizvodnji papira i proizvoda od papira (22,4 odsto), dok je u oblasti šumarstva i seče drveća registrovano 121 privredno društvo. S druge strane, poslove prerade drveta i proizvodnju nameštaja i papira, prema procenama, obavljalo je 5.139 preduzetnika.

Više od 80 odsto registrovanih privrednih društava činila su mikro preduzeća, dok su najveći promet ostvarila srednja privredna društva. Od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, 3,2 odsto je zaposleno u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira, i to najviše u proizvodnji nameštaja (37,2 odsto) i preradi drveta i proizvodima od drveta (27,5 odsto).

2015. godina

UKUPNO

Veličina privrednog društva

Mikro

(≤9)

Malo

(10-49)

Srednje

(50-249)

Veliko

(250+)

(struktura, u %)

Privredna društva 2.703 82,2 13,9 3,5 0,4

Zaposlenost 31.783 13,3 24,6 27,9 34,1

Ostvareni promet (u mlrd RSD) 187,4 11,4 23,1 42,1 23,4

Zaposlenost i zarade

U 2016. godini registrovano je 43.686 zaposlenih u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira, što je za 4,6 odsto više nego u 2015. godini. Povećanje registrovane zaposlenosti zabeleženo je u svim oblastima delatnosti u odnosu na period januar-decembar 2015. godine, i to u: preradi drveta i proizvodima od drveta (osim nameštaja) 6,6 odsto, proizvodnji nameštaja 4,2 odsto, proizvodnji papira i proizvoda od papira 3,7 odsto, i u šumarstvu i seči drveća 1,9 odsto

Registrovana zaposlenost u Republici Srbiji

Struktura privrednih društava, zaposlenih i ostvarenog prometa u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira

Republika SrbijaŠumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja i papira (ukupno)Šumarstvo i seča drvećaPrerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštajaProizvodnja papira i proizvoda od papiraProizvodnja nameštaja

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

1.845.49439.429

6.61812.976

7.10912.726

2014. 2014.2015. 2015.2016.(januar-decembar)

2016.

-100,0

16,832,918,032,3

1.896.29541.777

6.43114.336

7.03913.972

-100,0

15,434,316,833,4

1.920.67943.686

6.55615.280

7.29914.552

-100,0

15,035,016,733,3

Broj zaposlenih

Učešće u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i

papira, u %

7

Prosečna bruto zarada u Republici Srbiji, isplaćena u 2016. godini, nominalno je veća za 3,8 odsto, a realno za 2,6 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 3,7 odsto, a realno za 2,5 odsto. U periodu januar-decembar 2016. godine, u okviru delatnosti šumarstvo i seča drveća, prosečna bruto zarada po zaposlenom dostigla je 92,0 odsto republičkog proseka, prerada drveta i proizvodi od drveta (osim nameštaja) 61,8 odsto, a proizvodnja nameštaja 70,3 odsto. S druge strane, prosečna bruto zarada u delatnosti proizvodnja papira i proizvoda od papira veća je za 21,6 odsto u odnosu na republički prosek.

Prosečne bruto i neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji

Relativni značaj delatnosti - bruto dodata vrednost U strukturi bruto dodate vrednosti 2015. godine (BDV), prema podacima RZS objavljenim 20. oktobra 2016. godine, proizvodnja papira i proizvodi od papira učestvuju 0,5 odsto, prerada drveta i proizvodi od drveta, kao i proizvodnje nameštaja po 0,4 odsto, a šumarstvo i seča drveća 0,3 odsto. Najveću bruto dodatu vrednost u 2015. godini je ostvarila proizvodnja papira i proizvoda od papira u vrednosti od 16,5 mlrd dinara (136,7 mln evra), a potom prerada drveta i proizvodi od drveta (osim nameštaja) 14,8 mlrd dinara (122,6 mln evra), dok je bruto dodata vrednost u proizvodnji nameštaja iznosila 12,1 mlrd dinara (99,8 mln evra), a u šumarstvu i seči drveća 10,9 mlrd dinara (90,0 mln evra). Bruto dodata vrednost (BDV) po delatnostima

Republika SrbijaŠumarstvo i seča drvećaPrerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštajaProizvodnja papira i proizvoda od papiraProizvodnja nameštaja

Izvor: RZS.

I-XII 2015.61.14557.52836.50672.30037.237

I-XII 2015.44.43241.59625.89453.02026.625

I-XII 2016.63.47458.40339.20077.17544.627

I-XII 2016.46.09742.13528.00756.80631.983

I-III 2017.62.58858.63237.30975.06244.804

I-III 2017.45.43542.25926.61954.69132.026

Bruto zarade (u RSD) Neto zarade (u RSD)

2015. godina

Bruto dodata vrednost, ukupnoPoljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

Šumarstvo i seča drvećaPrerađivačka industrija

Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštajaProizvodnja papira i proizvoda od papiraProizvodnja nameštaja

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

100,08,20,3

18,90,40,50,4

-100,0

4,0100,0

2,32,61,9

0,7-7,7

7,71,9

-11,813,4-8,6

Učešće u BDV, u %u ukupnom u sektoru

Stope realnog rasta(2014. godina = 100, %)

8

Ukupne ostvarene investicije i strana direktnaulaganja Prema podacima RZS, ostvarene investicije u osnovne fondove bile su za 5,4 odsto veće u 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, pri čemu je međugodišnji rast realizovanih novih investicija u osnovne fondove bio veći i iznosi 6,2 odsto u 2015. godini. Više od dve trećine (67,3 odsto) isplaćenih sredstava za investicije u osnovne fondove potiče iz sopstvenih sredstava. Najveće učešće u ostvarenim inve-sticijama u osnovne fondove registrovano je u sektoru prerađivačke industrije (21,2 odsto).

Ukupne realizovane investicije u osnovne fondove u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira su 2015. godine iznosile 9,7 mlrd dinara (80,0 mln evra), od čega je 50,4 odsto realizovano u proizvodnji papira i proizvoda od papira (4,9 mlrd dinara, odnosno 40,4 mln evra), 28,2 odsto u proizvodnji nameštaja (2,7 mlrd dinara, odnosno 22,5 mln evra), 11,8 odsto u šumarstvu i seči drveća i ostatak u preradu drveta i proizvode od drveta.

U strukturi ovih investicija, najveće je učešće investicija realizovanih u domaću i uvoznu opremu (60,6 odsto), zgrade i ostale građevine (31,6 odsto), a preostalih 7,8 odsto u ostale investicije (intelektualnu svojinu – istraživanje i razvoj, softvere, baze podataka i ostalo).

Ostvareni međugodišnji rast neto priliva SDI u 2016. godini od 3,2 odsto najvećim delom je bio usmeren u izvozno orijentisane razmenljive sektore domaće privrede. Tokom 2016. godine, neto priliv SDI iznosio je 1,9 mlrd evra, dok prema aktuelnim projekcijama NBS, očekuje se da neto SDI u 2017. godini bude 1,6 mlrd evra. Najveći priliv SDI je registrovan u prerađivačkoj industriji, pri čemu je tokom prva tri kvartala 2016. godine više od trećine usmereno u proizvodnju metala i metalnih proizvoda, dok je po 15,0 odsto registrovano u proizvodnji motornih vozila i prikolica i industriji prehrambenih proizvoda, pića i duvana. Posmatrano prema geografskom rasporedu investicija i zemljama porekla kapitala, najveći priliv SDI registrovan iz zemalja EU(28) (73,0 odsto za prva tri kvartala 2016. godine), uz rastuće učešće priliva sa Bliskog Istoka i sa azijskog kontinenta. Tokom 2016. godine. godine u preradi drveta i industriji nameštaja i papira ostvaren je relativno slab neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 3,6 mln evra, što je značajno slabije u u odnosu na 2015. godinu, kada su iznosile 22,4 mln evra Investiciona aktivnost nerezidenata u prvom kvartalu 2015. godine je bila najviša (13,1 mln evra).

Izvor: NBS.Napomena: Prema prikazu delatnosti SDI u skladu sa BPM6 (korišćenjem „Priručnik za izradu platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije br. 6 MMF-a“) navedenom privrednom granom obuhvaćane su sledeće delatnosti: prerada drveta i proiz-vodi od drveta, plute slame i pruća, osim nameštaja, proizvodnja papira i proizvoda od papira i štampanje i umnožavanje audio i video zapisa.

60,6% Oprema

31,6% Zgrade i ostale građevine

7,8% Ostalo

Struktura ostvarenih investicija u osnovne fondove u 2015. godini

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

Neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, kvartalni podaci, 2014-2016. (u mln evra)

1,7

11,2

0,8 1,3

13,1

2,1

3,93,3

1,70,7 0,9

0,30,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

I II III IV I II III IV I II III IV

2014. 2015. 2016.

9

Spoljna trgovina

Šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja i papira je izvozno orijentisana privredna grana, čiji prosečan godišnji rast izvoza u periodu 2012-2016. godine iznosi 13,3 odsto. Izvoz ovih proizvoda je, prema preliminarnim podacima RZS, u 2016. godini dostigao 889,7 mln evra, uz učešće od 6,6 odsto u ukupnom izvozu Republike Srbije. U odnosu na 2015. godinu ostvaren je rast izvoza od 10,7 odsto. U istom periodu, uvoz je, prema preliminarnim podacima RZS, iznosio 858,4 mln evra (4,9 odsto ukupnog uvoza), uz međugodišnji rast od 6,3 odsto. Prosečan godišnji rast uvoza u periodu 2012-2016. godine iznosi 5,1 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nameštaja, papira, drvene građe i proizvoda od drveta iznosio je 31,3 mln evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 103,6 odsto.

U 2016. godini, izvezeno je 359,7 mln evra nameštaja (rast od 16,9 odsto u odnosu na 2015. godinu). Rast izvoza su zabeležile i ostale oblasti delatnosti, i to: šumarstvo i seča drveća 18,5 odsto (izvoz u vrednosti od 11,8 mln evra), prerada drveta i proizvodi od drveta (osim nameštaja) 9,1 odsto (199,5 mln evra) i proizvodnja papira i proizvoda od papira 5,2 odsto (318,7 mln evra). Na uvoznoj strani dominira proizvodnja papira i proizvoda od papira (uvoz u vrednosti od 540,0 mln evra, rast od 3,1 odsto), a najveći rast je zabeležila prerada drveta i proizvodi od drveta (17,0 odsto) sa uvozom od 178,0 mln evra. Proizvodnja nameštaja je zabeležila rast od 6,9 odsto (133,2 mln evra), a šumarstvo i seča drveća 1,5 odsto (7,2 mln evra). Najveći spoljnotrgovinski suficit zabeležila je proizvodnja nameštaja, u vrednosti od 226,4 mln evra, koji je povećan za četvrtinu u odnosu na 2015. godinu. Deficit beleži proizvodnja papira i proizvoda od papira (221,2 mln evra).

Među najznačajnijim trgovinskim partnerima izdvaja se EU(28), sa učešćem od 70,5 odsto u ukupnom izvozu u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira. U zemlje članice CEFTA izvezeno je 2016. godine 154,5 mln evra, a u ZND 55,0 mln evra. I na strani uvoza najzastupljenija je roba iz EU(28), koja je u Srbiju u periodu januar-decembar 2016. godine uvezena u vrednosti od 670,1 mln evra (43,3 mln evra više nego što je izvezeno). Sa članicama CEFTA i ZND ostvaren je suficit od 96,1 mln evra i 13,1 mln evra, respektivno.

U ukupnom izvozu Republike Srbije u EU(28) šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja i papira učestvuju 7,1 odsto vrednosno, a 6,4 odsto količinski, dok je učešće u ukupnom izvozu u članice CEFTA po vrednosti 6,4 odsto, a 5,4 odsto po izvezenoj količini nameštaja, papira, drvene građe i proizvoda od drveta.

540,6606,9

692,2803,6

889,7

703,5 736,3 797,1 807,5 858,4

-163,0 -129,3 -104,8-4,0

31,3

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Izvoz, mln EUR Uvoz, mln EUR Bilans razmene, mln EUR

Spoljnotrgovinska razmena u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira,

2012-2016. (vrednost, u mln evra)

Spoljnotrgovinska razmena u šumarstvu, preradi drveta i industriji nameštaja i papira prema najznačajnijim

partnerima u 2016. (struktura, u %)

Struktura IZVOZA u EU, CEFTA i ZND, u 2016. godini

Struktura UVOZA iz EU, CEFTA i ZND, u 2016. godini

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

70,5% EU(28)

17,4% CEFTA

6,2% ZND

6% Ostalo

78,1% EU(28)

6,8% CEFTA

4,9% ZND

10,2% Ostalo

10

Globalni trendovi

Kretanje cene drveta, odnosno rezane građe, prvenstveno zavisi od potražnje na tržištima najvećih privreda sveta, Kine i SAD.

Izgledi za naredni srednjoročni period će primarno zavisiti od privrednih performansi, odnosno, mogućnosti da privreda realno raste po stabilnim stopama. Sa druge strane, ponuda će zavisiti kako od raspoloživosti šumskih resursa, troškova ekspoloatacije (seče šume i prerade drveta), tako i od prirodnih faktora (šumski požari, najezda insekata).

U pogledu ponude, glavne teritorije sa kojih se eksploatiše drvna sirovina, su Severna Amerika, Ruska Federacija i Evropa (severni delovi, uključujući i Skandinaviju). Nakon konstantne ekspolatacije, resursi Kanade i američkog severo-zapada su značajno iskorišćeni, te se sprovode restrikcije u cilju obnove potencijala, što utiče na sma-njenje ponude. U narednom periodu se očekuje smanjenje proizvo-dnje u Kanadi, dok će autoput u SAD zabeležiti rast zbog većeg potencijala za eksploataciju na teritoriji južnih država. Značajan potencijal postoji u Ruskoj Federaciji, ali je problem nedostatak infrastrukture i visoki troškovi eksploatacije. U Brazilu, Indokini i Novom Zelandu ubrzano se razvijaju teritorije pod šumom, te se ocenjuje da će ove teritorije značajno povećati sopstvenu ponudu. U 2015. godini, ukupna vrednost globalnog izvoza i uvoza rezane građe je iznosila 33,4 i 36,4 mlrd evra, respektivno.

Cena rezane građe na čikaškoj berzi je tokom većeg dela 2016.godine imala rastući trend, kao rezultat veće potražnje na tržištu SAD, relativno stabilnog rasta u Kini, kao i zbog depresijacije američkog dolara. Izraženiji tempo rasta usledio je nakon najave široke infrastrukturne obnove u SAD, kao i usled porasta cene nafte na svetskom tržištu. U poslednjih godinu dana, cena rezane građe je dostigla najvišu vrednost 9. februara 2017. godine, od 375 dolara/fbm, dok je prosečna februarska cena bila 373 dolara/fbm.*

* Fbm je skraćenica za zapreminsku jedinicu mere (eng. foot, board measure) i cena se izražava za 1.000 fbm što odgovara zapremini od 2,36 kubnih metara (kubika).

Struktura izvoza rezane građe, 2015.

Struktura uvoza rezane građe, 2015.

21,3% Kanada

9,4% SAD

9,3% Rusija

8,9% Švedska

5,3% Nemačka

45,7% Ostali

21,1% Kina

16,1% SAD

5,9% Japan

5,7% UK

3,4% Nemačka

47,8% Ostali

5,45,9

7,4 7,87,0

5,7 5,5

6,8

8,17,5

2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

Kandaski izvoz, u mlrd USD Kineski uvoz, u mlrd USD

Kanadski izvoz i kineski uvoz rezane građe

Izvor: Međunarodni trgovinski centar, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

Izvor: Međunarodni trgovinski centar

11

U pogledu budućih kretanja na tržištu, očekuje se dalje smanjenje troškova eksploatacije i prerade drveta, što će dovesti do veće dodate vrednosti rezane građe. Glavno uvozno tržište će biti azijski kontinent, kao najmnogoljudniji, i sa svojom rastućom privredom. U tom smislu, blizina ruskog Sibira koji obiluje šumama, biće od značaja za agresivniji nastup izvoza Rusije na ovom tržištu, ali to zahteva suštinsko unapređenje lokalne infrastrukture.

Izvor: Bloomberg L.P.

200

220

240

260

280

300

320

340

360

380

400

1.3.20

16

22.3.

2016

12.4.

2016

3.5.20

16

24.5.

2016

14.6.

2016

5.7.20

16

26.7.

2016

16.8.

2016

6.9.20

16

27.9.

2016

18.10

.2016

8.11.2

016

29.11

.2016

20.12

.2016

10.1.

2017

31.1.

2017

21.2.

2017

320

330

340

350

360

370

380

390

400

1.2.20

17

2.2.20

17

3.2.20

17

4.2.20

17

5.2.20

17

6.2.20

17

7.2.20

17

8.2.20

17

9.2.20

17

10.2.

2017

11.2.

2017

12.2.

2017

13.2.

2017

14.2.

2017

15.2.

2017

16.2.

2017

17.2.

2017

18.2.

2017

19.2.

2017

20.2.

2017

21.2.

2017

22.2.

2017

23.2.

2017

24.2.

2017

25.2.

2017

26.2.

2017

27.2.

2017

28.2.

2017

Kretanje cene fjučersa (opšti) rezane građe na Čikaškoj produktnoj berzi (CME),

u proteklih godinu dana, u dolarima

Kretanje cene fjučersa (17. maj) rezane građe na Čikaškoj produktnoj berzi (CME),

u februaru 2017. godine, u dolarima

12

Makroekonomsko okruženje

Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokazateljem, uvećana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domaće potrošnje usled realnog rasta zarada stanovništva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tražnje na evropskom tržištu, što je omogućilo bolji plasman proizvoda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je vođen sektorima poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fleš proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP će u 2017. godini iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. godine je iznosila 8,1 mlrd evra, što predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao brže od izvoza (za 1,9 procentnih poena), čime se direktno uticalo na povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povećan je za 20,8 odsto u poređenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period januar-februar 2016. godine).

U platnom bilansu, deficit tekućeg računa je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (povećanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleženog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekućeg dela platnog bilansa označava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.

Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji značajno je uticalo poboljšanje poslovnog okruženja, čemu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglašavanje pravne regulative sa sistemom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteženje javnih finansija (budžetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje rezultate

Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije

Realni rast BDP (%)

Deficit tekućeg dela platnog bilansa (%)

Izvor: NBS.

Napomena: p – Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0

04.05

.2016

. 18

.05.20

16.

01.06

.2016

. 15

.06.20

16.

29.06

.2016

. 13

.07.20

16.

27.07

.2016

. 10

.08.20

16.

24.08

.2016

. 07

.09.20

16.

21.09

.2016

. 05

.10.20

16.

19.10

.2016

. 02

.11.20

16.

17.11

.2016

. 01

.12.20

16.

15.12

.2016

. 29

.12.20

16.

16.01

.2017

. 30

.01.20

17.

13.02

.2017

. 01

.03.20

17.

15.03

.2017

. 29

.03.20

17.

12.04

.2017

. 28

.04.20

17.

EUR / RSD USD / RSD

0,8

2,8 3,03,5

2015. 2016. 2017p 2018p

-4,7-4,0 -3,9 -3,7

2015. 2016. 2017p 2018p

13

Inflacija, prosek perioda

Neto SDI, u mlrd EUR

Izvor: NBS.

Izvor: NBS.

7,8 7,8

2,91,9

1,2

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

0,8

1,3 1,2

1,8 1,9

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

što je direktno uticalo na smanjenje budžetskog deficita i posledično na smanjenje potreba za zaduživanjem države kod domaćih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opšteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i prosečno je iznosila 1,2 odsto, dok je očuvana i relativna stabilnost deviznog kursa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou države (makroekonomski okvir) što je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog „rejtinga“[1] da unaprede očekivanja da će Srbija u narednom periodu poboljšati svoju poziciju kod domaćih i stranih inve-sti tora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uvećana i iznosi 3,6 odsto, što je u okviru cilja NBS (3,0 odsto ± 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se očekuje da inflacija ostane stabilna i da će se kretati na nivou nešto iznad 3,0 odsto.

U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i pretežno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.

U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budžetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, što je za 14,7 mlrd dinara bolji rezultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.

Prosečan srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan američki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.

* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.

BDP, realni (rast u %)Potrošnja domaćinstva, realna (rast u %)Državna potrošnja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)

Deficit tekućih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p – Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.

2007.5,9

---

-18,66,5

18,1-1,929,9

8,6

2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9

19,2-6,670,4

3,7

2015.0,80,5

-1,55,6

-4,71,9

17,7-3,774,6

5,4

2017e3,01,41,65,7

-3,92,4

--1,772,8

4,5

2016.2,80,82,35,0

-4,01,2

15,3-1,472,9

5,5

2018p3,52,22,65,7

-3,73,0

--1,369,6

4,3

Odabrani makroekonomski indikatori

14

Aktivnosti Udruženja za za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira

Pregled inicijativa

Udruženje za za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira je aktivno učestvovalo na izmeni PDV-a na promet i uvoz briketa, peleta i slična dobra od drvne biomase koji se obračunava i plaća po posebnoj stopi PDV od 10 odsto od 1. januara 2017. godine.

15

Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrške u 2017. godini: • Program podrške početnicima za započinjanje posla START UP• Program podrške izvoznicima• Program promocije izvoza• Podrška razvoju konkurentnosti MMSPP• Program podrške inovativnim MMSPP• Program podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima možete da pronađete na sajtu Razvojne agencije Srbije.

Najbrži put do inopartnera

Privredna komora Srbije je član Evropske mreže preduzetništva i koordinator Konzorcijuma EEN mreže u Srbiji. Usluge EEN mreže su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzećima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mreža preduzetništva ima za cilj da preduzeća lakše i brže pronađu partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i učešća na međunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.

Edukacija

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omogućava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapređenje postojećih i sticanje novih znanja, veština i kompetencija, kao i neprekidan lični i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledećem linku: PKS edukacija

Podrškaprivredi

16

Dualno obrazovanje

Nedostatak odgovarajućih stručnjaka u zanatskim i tehničkim zanimanjima, obrazovanih u skladu sa potrebama privrede predstavlja veliki izazov poslodavcima.

Privredna komora Srbije je na inicijativu privrede još 2013. godine započela sa aktivnostima uvođenja elemenata dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije u cilju dugoročnog rešavanja problema deficita kvalifikovane radne snage sa kojim se suočavaju različiti privredni sektori.

Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju kroz projekat „Razvoj privatnog sektora u Srbiji“ pruža Srbiji podršku u obrazovanju kadrova po meri privrede. Nakon širokih konsultacija sa svim relevantnim akterima, izabran je obrazovni profil operater za izradu nameštaja, koji predstavlja sublimaciju tri obrazovna profila zanatskog smera kao što su stolar, tapetar i lakirer. Kroz projekat SDC-a u školskoj 2016/2017. godini sedam preduzeća iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga otvorilo je vrata za obrazovanje uz rad učenika za zanimanje operater izrade nameštaja, a u saradnji sa Tehničkom školom iz Užica. U Subotici se ovaj profil realizuje u Politehničkoj školi u saradnji sa pet kompanija iz industrije nameštaja Svernobačkog okruga. U prvom upisnom krugu, škola u Užicu je upisala 26, a škola u Subotici 25 učenika.Posebna pažnja posvećena je aktivnom uključivanju privrede. Privrednici su učestvovali u davanju opisa poslova, čime je novi nastavni plan i program u potpunosti prilagođen realnim radnim procesima i zahtevima konkretnog radnog mesta. Fokus je na razvijanju stručnih kompetencija i povećanju udela praktičnih faza učenja, pre svega u preduzećima.

Učenici u prvoj godini provode dva dana nedeljno u kompaniji, a u drugom i trećem tri dana nedeljno. U prva dva razreda učenici stiču veštine i znanja za izradu nameštaja, a u trećem se opredeljuju za jednu od tri izborne tehnologije, tako da postoje tri izlaza: stolar, tapetar i lakirer.

Ovaj model obrazovanja je specifičan oblik srednjeg stručnog obrazovanja koji sadrži elemente dualnog sistema koje podrazumeva da se jedan deo obrazovanja realizuje u školi, a drugi deo na praksi u kompanijama koje se bave izradom nameštaja. Pored toga obezbeđena je odgovarajuća finansijska podrška, instruktor-radnik u kompaniji, kao i radno mesto nakon završetka školovanja.

U okviru ovih profila razvijaju se sveobuhvatne stručne kompetencije, čime se povećavaju izgledi za zapošljavanje svršenih učenika i doprinosi smanjenju nezaposlenosti u kategoriji mladih u Srbiji. Pored toga, kroz tehničke kadrove kvalifikovane u skladu sa potrebama privrede ostvaruje se doprinos povećanju konkurentnosti i razvijanju sektora privrede sa potencijalom rasta i zapošljavanja.

Za sve dodatne informacije o dualnom obrazovanju kontaktirajte Centar za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije na mejl: obrazovanje@pks.rs

17

Metodološke napomene

Šumarstvo, prerada drveta, industrija nameštaja i papira, prema KD(2010), obuhvata sledeće oblasti delatnosti: Šumarstvo i seča drveća, Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja, Proizvodnja papira i proizvodi od papira i Proizvodnja nameštaja.

Prema Nomenklaturi namene industrijskih proizvoda, produkti prerade drveta i proizvodnje drveta, plute, slame, pruća, proizvodnje papira i proizvoda od papira spadaju u intermedijarne proizvode, osim energije, dok proizvodnja nameštaja spada u trajne proizvode za široku potrošnju.

Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS” br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna društva. Veličina je utvrđena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosečnoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma određuje veličinu). Za potrebe analize u ovom biltenu, prema objavljenim procenama Republičkog zavoda za statistiku, pravna lica prema veličini razvrstana su u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima (prema Eurostat metodologiji i preporuci Evropske komisije, 2003/361/EC), na osnovu broja zaposlenih. Republički zavod za stati-stiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Baze podataka o broju privrednih subjekata, broju zaposlenih i prometu uspostavlјene su na osnovu završnih računa pravnih lica (Agencija za privredne registre), a broj preduzetnika i broj zaposlenih kod preduzetnika na osnovu podataka Poreske uprave.

Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokružene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slažu uvek sa zbirom pojedinačnih podataka, s obzirom na to da su korišćeni nezaokruženi brojevi (što daje preciznije podatke).

Korišćene skraćenice

Izvori podataka: Republički zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Srbije (PKS), Uprava carine (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Čikaška produktna berza (CME), Bloomberg L.P, Međunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).

Devizni kursevi: Svi preračuni u biltenu su izvršeni prema sledećim prosečnim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:

Odricanje od odgovornosti: Podaci su podložni izmenama u skladu sa promenama zvaničnih izvora podataka. Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnožavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: analitika@pks.rs.

BDP bruto domaći proizvodBDV bruto dodata vrednostSDI strane direktne investicijeKD(2010) Klasifikacija delatnostiSMTK Standardna međunarodna trgovinska klasifikacijaPDV porez na dodatu vrednostØ prosek perioda

ARS Anketa o radnoj snaziEU(28) Evropska unija koju čini 28 država članicaCEFTA Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgoviniZND Zajednica nezavisnih državaRSD srpski dinarEUR evroUSD američki dolar

EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.

2011.101,9502

73,3382

2013.113,1369

85,1730

2015.120,7328108,8543

2012.113,1277

88,1169

2014.117,3060

88,5408

2016.123,1179111,2903

Q1 2017.123,8771116,1761

18

Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira

Udruženje za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja, na najsveobuhvatniji način omogućava privrednim subjektima, njihovim vlasnicima i menadžerima, klasterima, nevladinom sektoru, nacionalnim institucijama i svima koji su odgovorni za pripremu budućih politika i strategija, uvid u tržišna kretanja, prikazuje trendove u povezanim podsektorima, kako bi razmenili korisne ideje i stručna mišljenja.

Udruženje stvara platformu za kvalitetnu interakciju svih učesnika i pronalazi optimalna rešenja za unapređenje prilika u ovom sektoru.

U okviru Udruženja aktivno je osam grupacija: • Grupacija proizvođača nameštaja od masiva• Grupacija proizvođača pločastog i ostalog nameštaja• Grupacija proizvođača tapaciranog nameštaja• Grupacija proizvođača drvne ambalaže• Grupacija proizvođača građevinskih elemenata od drveta• Grupacija za šumarstvo• Grupacija primarne prerade drveta• Grupacija proizvođača celuloze i papira

Kontakt

Privredna komora SrbijeResavska 13-1511000 Beograd

Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papiraJeša Erčić, sekretar

www.pks.rsE: bis@pks.rs

E: sumarstvo@pks.rs

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: (+381 11) 33 00 909

REGISTRIBAZE PODATAKA

IT PLATFORME

POSLOVNE INFORMACIJE

IPROVERITE

BONITET

OBUKE I

USAVRŠAVANJA

IZVOZNO UVOZNA

I OSTALA

DOKUMENTA

SERTIFIKATI LICENCE

STANDARDI

POVEZIVANJE LOKALNO

REGIONALNOMEĐUNARODNO

POTVRDE, UVERENJA

IMIŠLJENJA

MEDIJACIJA POSREDOVANJE

ISTRAŽIVANJAI

POKAZATELJITRŽIŠTA

DIGITALNE“e-USLUGE”

PKS USLUGE