НАРОДНА МАНИФЕСТАЦИЈА ПО 9. ПУТ

ВАСКРШЊИ САБОРБИЛТЕН ОПШТИНЕ МРКОЊИЋ ГРАД - Двоброј 56-57 - март/април 2015. године - БЕСПЛАТАН ПРИМЈЕРАК

СЈЕЋАЊЕ

Злочинцијош далекоод рукеправде

НОВИ ПРОЈЕКТИ

Трим-стазана БалканиДИВНА АНИЧИЋ

Максималнопосвјећениразвоју

РС-Силикон стартује у септембру

11

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕНајважније да смо и даље присутни на Косову и Метохији

У ПОСЈЕТИЗлатне рукемајстораСиме Савића 20

ЂОРЂЕ АЛЕКСИЋКошаркашкиталенат и поноснашег града8

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ О РАДУ НАЧЕЛНИЦЕ И АД

Аничић: Максималпосвећени развоју

ОСЦЕ У ДРВАРУПомирењеи повратак

У Дрвару је отворена но -ва канцеларија ОСЦЕ-а.Овом важном догађају, који јеод посебног значаја за БиХ иовај регион, поред многоб-ројних високих званица, при-суствовала је и начелницаопштине Мркоњић ГрадДи вна Аничић.

Нове просторије отвори-ли су Младен Иванић пред -сједавајући ПредсједништваБиХ, Ивица Дачић, министарвањских послова Србије, ИгорЦрнадак, министар вањскихпослова БиХ, те амбасадорОСЦЕ-а у БиХ Џонатан Мур.

- За отварање наше кан-целарије изабрали смо Др -вар, првенствено због пов-ратка избјеглица, али и збогпотреба за друштвеним иекономским развојем овеопштине - истакао је амбаса-дор Мур.

Присутним се обратио иминистар Ивица Дачић, који је уиме Србије предсједавајућиОСЦЕ-а. Он је увјерен да ћеДрвар имати посебно мјесто и убудућности БиХ, као свјетаопри мјер помирења и напретка.

- Двадесет година пос-лије Дејтона, Мисија ОСЦЕ-ау БиХ остаје посвећена ос -пособљавању друштва дасе ослободи предрасуда иконфликта, друштва у ко -јем се људска права пош-тују. Превенција радикали-зације један је од приорите-та нашег предсједавања.Такође смо посвећени пру-жању подршке пројектимакоји олакшавају одрживповратак - поручио је Дачић.

Младен Иванић је навеода је Дрвар симбол повраткаСрба на простор ФБиХ, теизразио увјерење да ће кан-целарија омогућити право наповратак и остваривање љу -д ских права.

Отварању канцеларијепри суствовао је и високи пре -дставник Валентин Инцко,ге нарални конзул Србије уБањалуци Владимир Нико -лић, министар индустрије,енергетике и рударства РСПетар Ђокић, предсједникФБиХ Маринко Чавара, на -челници околних општина, тепредставници вјерских и кул-турних институција.

Ђ. Ш.

вадесет пета сједницаСкупштине општинеМркоњић Град одр-жана је 26. марта узприсуство 22 од -

борника, који су разматрали 24 та чкедневног реда. Извод из записникаодборници су усвојили са 16 гласова"за" и шест "уздржаних" гласова.

Извјештај о раду начелникаопштине и Административнеслужбе општине за 2014. годинуусвојен је са 16 гласова "за" и шест"уздржаних" гласова. У извјештајусе наводи да је акценат био на при-влачењу нових инвестиција и отва-рању нових радних мјеста.

- У 2014. години покренута јепроизводња у бившим капаците-тима конфекције "Младост" изапошљавање 120 нових радни-ка, а настављена је и успјешнасарадња са италијанским инвес-титором "Р-С Силикон", који при-води крају инвестицију, и који сузакључно са 2014. годином отво-рили 20 нових радник мјеста.Такође, кроз општинске подсти-цајне програме отворено је 90нових радних мјеста, а покренутесу и активности на стављању уфункцију ПЗ "Подбрдо", што језакључно са 2014. годином ре -зултирало продајом пословнихпарцела за четири пословна су -бјекта, чиме је планирано отва-рање око стотину нових раднихмјеста у Пословној зони - истаклаје начелница Дивна Аничић.

Она је додала да ће и у наред-ном периоду настојати да својеактивности усмјери у правцу проак-тивног односа према повећањуукупне конкурентности општине, асве у циљу отварања нових раднихмјеста и запошљавања.

- Општинска управа ће битимаксимално посвећена реализа-цији Стратегије развоја општине,а осим тога кључне активности унаредном периоду биће и наста-вак активности на уређењуПословне зоне и привлачењенових инвестиција у исту. Један одсигурних гараната препознатљи-вости општине, не само у локал-ном него и у ширем контексту,јесте њена даља промоција иафирмација. У том смислу уз под-

ршку ГОЛД пројекта покренуте суактивности на сертификацијиопштине као атрактивне инвести-ционе средине, а која би требалода буде завршена током 2015.године. Планиране су значајнеактивности и на развоју пољопри-вреде и села, а започета је и им -плементација пројекта који сеодноси на истраживачке радове увези са рудно-минералним нала-зиштима на локалитету Сења -ково - објаснила је Аничићева.

Начелница је напоменула да јегодина 2015, година јубилеја каошто је 90 година од промјененазива града, 115 година од фор-мирања Српско-црквено пјевач-ког дру штва "Николајевић", 70година од формирања фудбал-ског клуба "Слобода" и 20 годинаод пада Западнокрајишких опш-тина и окупације Мркоњић Града.

Са 16 гласова "за" и шест "уз -држаних" гласова усвојен је Из -

У извјештају о раду у 2014.години, начелница општинеДивна Аничић истакла да јеакценат био на привлачењунових инвестиција и отвара-њу нових радних мјеста

3 ОПШТИНА MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

Парламентарци су једногласноусвојили Програм за подстицајпривредног развоја општине уовој години за шта је из буџетаопштине издвијено 500.000 КМ.Од тог износа 320.000 КМ бићепласирано за подршку развојуМСП и предузетништва, а180.000 КМ за подршку развојапољопривреде.

Средства за подршку развојаМСП и предузетништва биће рас-поређена на микрокредитирање уизносу од 120.000 КМ и на суфи-

нансирање активности МСП ипредузетништва 200.000 КМ.

Када је ријеч о расподјели сре -дстава, биће спроведена на сљедећиначин: за подршку пројектима за -пошљавања незапослених лица107.000 КМ, за подршку пројектимасамозапошљавања незапосле-них лица 27.000 КМ, суфинанси-рање запошљавања приправни-ка са завршеном ВСС 47.000 КМ иза подршку пројектима развојадрвопрераде 19.000 КМ.

- Циљ кредитне подршке

МСП и предузетништву је убла-жавање негативних посљедицаповећања каматних стопа кре-дитних линија пословних банака,као и побољшање доступностикредитних средстава истимакроз обезбјеђење депозита засваки одобрени кредит - истакаоје директор Аген ције за привредниразвој Горан Тодоровић.

Средства намијењена унапре-ђењу пољопривредне производњебиће остварена кроз микрокреди-тирање пољопривредне произ-

Општина са пола милиона марака подстиче при

Д

МИНИСТРАТИВНЕ СЛУЖБЕ

лно смо општине

4ОПШТИНАMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

вјештај о рјешавању управнихпредмета у Административнојслужби општине за 2014. годину.У овом периоду укупно је рјешава-но 2.900 предмета, а од тога 961предмет за који се води управнипоступак и 1.939 предмета за које сене води управни поступак.

Одлука о измјени Одлуке оизради дијела Регулационогплана "Центар" Мркоњић Градусвојена је са 16 гласова "за" и шест"уздржаних" гласова.

Овом одлуком из обухвата овогплана треба да се изузме површи-на на којој је изграђен пословниобјекат конфекције "Младост", собзиром да пројектним задатком инису тражене измјене у погледупросторног уређења које би сеодносиле на локацију предузећа"Младост" у Мркоњић Граду.

Одборници су једногласно ус -војили Одлуку о одобравањуновчаних средстава у износу од1.000 КМ за лијечење БожанеДедић - за уградњу кохлеарногимпланта како би се ријешио про-блем оштећеног слуха и како би сеизбјегло трајно оштећење.

Информација о стању уобласти културе и информисањаза 2014. годину усвојена је једно-гласно, док је Програм културнихактивности на подручју општинеза 2015. годину усвојен са 16 гласо-ва "за" и шест "уздржаних" гласова.

Информација о стању у облас-ти спорта са финансијским извјеш-тајем спортских клубова за 2014.годину, као и Програм спортскихактивности на подручју општине за2015. годину усвојени су са 16 гласо-ва "за" и пет "уздржаних" гласова.

Извјештај о реализацијиПро грама привредног развојаопштине за 2014. годину усвојенје са 16 гласова "за" и шест "уздр-жаних" гласова.

Овим програмом остварени сузначајни резултати у области МСПи предузетништа, као и у развојупољопривредне производње. Из -вр шене су све обавезе за корисни-

ке подстицајног програма из 2011,2012 и 2013. године, а извршене су иобавезе за кориснике програма у2014. години, а према планираномраспореду утрошка средстава, за -послено је 90 радника са бироа зазапошљавање од чега 11 приправ-ника, четири индивидуална пољо-привредна произвођача су корис-ници програма за подстицај у 2014.години, док је однос укупно одоб-рених и реализованих средстава запрограм подстицаја привреде у2014. години 87,65 одсто.

Одборници су једногласно ус -во јили План утрошка средставаод таксе за посебне мјере зашти-те од пожара, за шта је планирано100.000 КМ, које ће бити утрошенеза финансирање набавке возилаза потребе Ватрогасног друштва.

Са 15 гласова "за" и пет "уздр-жаних" одборници су усвојилиИнформацију о раду Скупштинеопштине и радних тијела Ску -пштине за 2014. годину. Током2014. године Скупштина општине јеодржала десет редовних сједницана којима је размотрила и усвојила63 приједлога одлука, осам нацртаодлука, 26 информација из разли-читих области друштвеног живота,осам програма рада, 20 извјештаја,22 рјешења, Статут општине и је -дан Јавни конкурс.

Одборници су једногласно ус -војили: Информацију о радуОпштинске борачке организа-ције Мркоњић Град за 2014.годину, Извјештај о радуОпштинске организације породи-ца заробљених и погинулих бора-ца и несталих цивила општине за2014. годину, Извјештај о радуОпштинске организације Црвеногкрста за 2014. годину, Информа -цију о стању безбједности на под-ручју општине за 2014. годину,Информацију о раду Порескеуправе - Подручна јединица Мр -коњић Град за 2014. годину,Информацију о раду Републичкеуправе за геодетске и имовинскоправне послове - Подручна једи-ница Мркоњић Град за 2014. годи-ну, Информацију о раду Право -бранилаштва Републике Српске -сједиште Бања Лука за период од31. јануара 2014. до 31. децембра2014. године и Извјештај о радуОсновног суда Мркоњић Град за2014. годину.

Са 16 гласова "за" и пет "уздр-жаних" гласова одборници суусвојили Рјешење о разрјешењучлана Одбора за сарадњу са гра-довима, општинама и мјеснимзаједницама Скупштине општи-не, као и Рјешење о измјениРјешења о избору предсједникаи чланова за исти Одбор.

С. ЋУСО

Фабрика за прераду метал-силицијума "Р-ССиликон" требала би, према плану, да почне са радому септембру мјесецу ове године. Изградња и опремањефабрике коштаће 30 милиона евра, а пројекат реа-лизује италијанска компанија "Металеге".

Директор Ђанмикаеле Фоља каже да се радовиодвијају планираном динамиком.

- У мају прошле године постављен је каментемељац за изградњу фабрике и могу рећи дарадови заиста напредују добро и да све идесвојим током, а почетак рада је планиран за сеп-тембар - открио је Фоља и додао да је у току процесзапошљавања и обуке радника.

- Запошљавање је у току, један дио радника језапослен директно на градилишту, а други дио јена обуци у нашој фабрици у Јајцу. Тренутно сузапослене 43 особе, али до септембра мјесецаћемо без проблема достићи број од стотину ивише људи, мислим негдје око 120 - казао је дирек-тор "Р-С Силикон".

Када је ријеч о набавци сировине како би се про-изводња могла несметано одвијати, Фоља истиче даће све бити спремно на вријеме.

- У току је набавка дрвета и дрвне масе, а када јеријеч о осталим сировина њихова испорука је дого-ворена за другу половину јуна мјесеца. Такође,желим рећи да сама прича о основним сировинамакоје нам требају за производњу значи упослење идругих фирми, јер се свакако све то допрема камио-нима што значи да ће друге локалне фирме иматиповећан обим посла и можда и додатна запослењаљуди - истакао је Фоља и нагласио да ће многе

локалне фирме - транспортне, машинске радионице,водоопрема и резни резервни дијелови - као и многидруги, директно или индиректно бити укључене упроцес рада када почне производња фабрике.

Начелница општине ДивнаАничић каже да јеовај пројекат веома важан за мркоњићку општину,али и цијелу Републику Српску.

- Изградњом фабрике у Бјелајцу директнукорист имаће општина Мркоњић Град и РепубликаСрпска, кроз запошљавање великог броја радни-ка и плаћање пореза, а индиректну корист ћеимати привреда цијеле регије обављањем разнихпослова за ову компанију. Сви готови производиће бити пласирани за инострано тржиште па ћенаша општина бити један од највећих извозника урегији - рекла је Аничићева.

Фабрика "Р-С Силикон" ће производити 15 хиља-да тона метал силицијума годишње, који се корис-ти за потребе медицинске и фармацеутске индус-трије, али и грађевинарства и металне индустрије ибиће једна од најмодернијих фабрика за те намјене усвијету са технологијом новије генерације која нећезагађивати животну средину. С. ЋУСО

Производи за извозСви производи из фабрике "Р-С Силикон"

биће пласирани на тржиште Европе - уЊемачку, Пољску, Мађарску, Италију иСловачку.

Од 2009. године траје сарад-ња Центрa за социјални радМркоњић Град са Хидро еле -ктра ном на Врбасу и до данас јереализовано више значајнихзаједничких пројеката. Ди ре к -то рица Центра, СлободанкаКља јић, каже да су средства до -бијена од Хидроелектране биланамјенски утрошена.

- У 2013. години Хидро -електра на нам је одобрила5.000 КМ помоћи које су утро-шене на санацију и изградњу

унутрашњег дијела поткров-ља породичне куће породицеТодоровић, док су нам у 2014.години донирали 20.000 КМ,што је искориштено за сана-цију и доградњу стамбенихобјеката за 13 породица, корис-ника социјалне заштите. Трипородице имају лице са теш-ким тјелесним и менталнимсметњама, док је у два случајаријеч о самохраним мајкама.Једна породица је из катего-рије породица погинулих бора-

ца, док се осталих седам нала-зило у статусу социјалне потре-бе - истакла је Кљајићева.

Она се захвалила управиХидроелектране на разумијева-њу и свесрдној помоћи и под-ршци коју свих ових година пру-жају Центру, а које они даље рас-поређују на вулнерабилне кате-горије становништва, те очекујуда наставе са овако добромсарадњом и у овој години.

С. Ћ.

водње за шта је намијењено 80.000КМ и суфинансирање активностипољопривредних произвођачаизносом од 100.000 КМ.

- Када је ријеч о расподјелисредстава намијењеним пољо-привредним произвођачима, онаће бити утрошена на сљедећиначин: подизање малињака20.000 КМ, формирање фарми60.000 КМ, самозапошљавање упољопривреди 15.000 КМ и под-стицаји за пчеларство 5.000 КМ -објаснио је Тодоровић.

ивредни развој

ИЗ РАДА МРКОЊИЋКОГ ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

Вриједна помоћ Хидроелектране

ИЗГРАДЊА ФАБРИКЕ Р-С СИЛИКОН У БЈЕЛАЈЦУ

Старт у септембру

УНАПРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКЕ ПОН

Нова трим-с

5 ОПШТИНА MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

Начелница општине Мрко -њић Град, Дивна Аничић саста-ла се са шефом Представни -штва Републике Српске у Ау -стрији Младеном Филиповић иразговарала о могућностима пла -смана домаћих производа на аус-тријско тржиште. Састанку су при-

суствовали и привредници са под-ручја општине из области дрво-прераде и металске индустрије.

Филиповић је привредницимапредставио пројекат представ-ништва који се проводи као под-ршка привредницима.

- Представили смо пројекатстварање базе података која ћебити доступна на страниципредставништва на њемачкомјезику. Путем општина и путемнаше Привредне коморе и укоординацији са Министарствомза економске односе и регионал-ну сарадњу упућиваћемо упитенашим привредницима који мо -гу да се представе на страниципредставништва - објаснио је Фи -липовић и додао да је у току један

конкретан пројекат који се реали-зује у сарадњи са аустријском при-вредном комором.

- Кроз овај пројекат насто -јимo да помогнемо нашим при-вредницима и да у мањим група-ма огранизујемо директне по -сјете Аустрији и директне кон-такте у релевантним секторимаса циљем дугорочног развоја исарадње.То ће се дешавати у

циклусу прољеће-јесен и над-амо се да ће тај пилот пројекат,чија реализација почиње у мајумјесецу, бити успјешан како бимогли да наставимо сарадњу ипосјете и на јесен.

Начелница Аничић је рекла даје са Филиповићем разговарала омогућностима сарадње општинеса представништвом.

- Филиповић нам је предста-

вио шта је то што ради пред-ставништво и како оно треба дабуде спона између наших и при-вредника у Аустрији. Надамо седа ће се заједничком сарадњомизмеђу општине, При вре днекоморе РС и представништвапронаћи прави партнери нашимпредузећима, како би они моглида пласирају своје производекоје тренутно имају, али и да сенађу привредници из Аустријекоји би улагали у наша пос-тојећа предузећа која су прилич-но успјешна - истакла је Ани -чићева и додала да је остављенпростор контакта свакој фи рмипојединачно са Представни штвомРепублике Српске у Аустрији.

С. ЋУСО

Четири пројектне иници -јативе међуопштинскеса радње у Босни и Хе -рце говини изабране су за

финансирање у оквиру Пројектаинтегрисаног локалног развоја(ИЛДП). Пројектни приједлози,укупно вриједни 598.221 КМ, изаб-рани су путем јавног позива који јетрајао од 24. децембра 2014. до 16.фебруара ове године, а на који јепристигло 14 апликација. Међу одо -бреним пројектима је и "Унапре -ђење и промоција туристичкепонуде" који општина МркоњићГрад реализује у сарадњи са опш-тином Јајце.

Овај пројекат подразумијеваизградњу трим стазе на Балканиу циљу развоја спортско-рекреа-тивног туризма у дужини од 1.300метара. За његову реализацијуопштина ће обезбиједити 31.954КМ, а из средстава УНДП/ИЛДП-аће бити осигурано 31.619 КМ штоукупно износи 63.573 КМ.

- Реализацијом овог пројекта

створиће се услови за унапређе-ње туристичке инфраструктуре,као и унапређење и промоцијатуристичке понуде на подручјуопштина Мркоњић Град и Јајцеповезивањем и обогаћивањемтуристичких садржаја - објасниоје Горан Тодоровић, директорАге нције за привредни развој опш-тине Мркоњић Град.

Начелник општине Јајце, Ар -мин Халитовић, истиче да ће сереализацијом створити предусло-

ШЕФ ПРЕДСТАВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У АУСТРИЈИ У ПОСЈЕТИ МРКОЊИЋ ГРАДУ

Филиповић: Стварање базе података

Доласком бољих временскихприлика предузеће "Мркоњићпу теви" наставило је радове наизградњи прве фазе Пословнезоне Подбрдо чија је укупна по -вршина 18,5 хектара.

Дамир Сладојевић, начелникодјељења за изградњу града иуправљање имовином, каже да сеизводе радови на машинском ис -копу канала за постављање кана-

лизационих цијеви и цијеви засакупљање оборинских вода.

- Заједно са тим се ради нашаловању и бетонирању шахтии њиховом спајању канализа-ционим цијевима. Такође се радеи припреме на ископу ровова заизградњу шахти и постављањеводоводних цијеви - објашњаваСладојевић и додаје да се упоредоради и на скидању хумуса радиприпреме терена за изградњуглавне саобраћајнице.

Милка Калаба, шеф гради-лишта, каже да радови иду пла-нираном динамиком за изградњуинфраструктуре, а радови на реа-лизацији прве фазе требали би дасе реализују у наредних 50 дана.

Након завршетка прве фазепројекта инвеститорима ће битиобезбијеђен пут на нивоу мака-дамског пута, обезбијеђени при-кључци за воду, ријешена кишна и

фекална канализација и доведе-на електрична енергија.

Стављањем у функцију ПЗ По -дбрдо створиће се услови за при-влачење нових инвеститора, за

нова радна мјеста, веће приходе ивеће извозне активности.

Средства за изградњу првефазе Пословне зоне обезбијеђенасу у оквиру пројекта интегриса-ног развоја (ИЛДП), који пред-ставља заједничку иницијативуШвајцарске владе и УНДП-а уБиХ и посредством пројекта"Кре до Крајина". Влада РС обе -збиједила је средства за изград-

њу водовода, док ће довођењеелектричне енергије помоћи Еле -ктропривреда РС, а остале тро -шкове финансира општина извла ститог буџета. С. Ћ.

Продато седам парцелаДо сада је у Пословној зони успјешно продато седам парцела

укупне површине 81.020 квадратних метара, а купци су четиридомаћа инвеститора, од којих су три из Мркоњић Града и један изопштине у окружењу. Инвеститорима остаје отворен позив да купујуплацеве и у наредном периоду по процедури слободне продаје.

Подршка Швајцарске

Проведба одобрених про -јеката ће почети у априлу 2015.године и трајати до новембра2015. године. Влада Швај -царске путем ИЛДП-а учествујеса 278.091 КМ, док су општинеучеснице и други партнери упројекту осигурали 320.130 КМ.

НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ ПОСЛОВНЕ ЗОНЕ ПОДБРДО

Путеви, канализација водовод и електро-мрежа

Фабрика камене вунеНачелница општине је истакла да ће заједнички наступ општине и

привредних субјеката ка представништву бити промоција пројекта истудије о Фабрици камене вуне, гдје је Мркоњић Град врло интересан-тан обзиром на близину налазишта свих материјала од којих се произ-води камена вуна.

НУДЕ У ОПШТИНАМА МРКОЊИЋ ГРАД И ЈАЈЦЕ

стаза на Балкани

6ОПШТИНАMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

Начелница општине ДивнаАничић и Драган Ћулафић,директор предузећа "Хитинг"из Бањалуке, потписали су уго-вор о изградњи и монтажихладњаче за складиштењевоћа и поврћа.

Капацитет хладњаче је 60тона, а вриједност пројекта је око90.000 КМ. Средства је обез-биједила општина уз подршкуУНДП-а у оквиру реализацијепројекта "Од воћара до пред-узетника", подршка складиште-њу воћа у хладњачама изСтратегије развоја општине.

Начелница Аничић каже да ћехладњача бити од великог зна-чаја за пољопривреднике, а наро-чито за произвођаче јагодичастог

и осталих врста воћа, јер од његасве више домаћинстава обезбје -ђује егзистенцију.

- Свакако хладњачу требада прати и сушара и још низпратећих елемената уз саму

хладњачу како би се вршиланека примарна прерада. Ми смовећ разговарали и о пласманупроизвода, јер то је нешто безчега не можемо и нећемо крену-ти у откуп производа од пољо-привредних произвођача сведок не будемо имали сигурнотржиште - рекла је Аничићева.

Хладњача ће бити поставље-на у Друштвеном дому у селуКотор и своје производе склади -штиће пољопривредни произво-ђачи са подручја општина Мрко -њић Град и Рибник. С. ЋУСО

ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРЕД МЈЕШТАНИМА У МЈЕСТУ БРДО

УСКОРО ХЛАДЊАЧА У КОТОРУ

Складиштење воћа и поврћа

ви за прихватљиво управљањеотпадом три опћине.

- Крајњи корисници пројектасвакако су грађани, али и фирмеза откуп секундарних сировина.Велика је важност овог пројектаи због партнерства које ће се ост-варити током његове проведбе.Између осталих, бит ће укљученаи јавна комунална предузећа саподручја опћина која ће крозреализацију овог пројекта иматимогућност унапређења услова

пословања у овој области -објашњава Халитовић.

Менаџерица ИЛДП пројектаАида Лаковић Хошо истакла је даопштине често имају заједничкеинтересе, али и дијеле сличне про-блеме које пуно ефикасније могурјешавати заједно, те је зато ме -ђуопштинска сарадња добро рје -шење за побољшање постојећихуслуга грађанима.

ИЛДП је заједничка иницијати-ва Владе Швајцарске и УНДП-а

која се реализује у сарадњи саМинистарством за људска праваи избјеглице БиХ, ФедералнимМинистарством правде, Мини -старством управе и локалне са -моуправе РС и оба савеза опш-тина/опћина и градова. Пројекатради на јачању система стратеш-ког планирања на локалном нивоуу БиХ, доприносећи реализацијилокалних развојних стратегија иунапређењу квалитета живота гра-ђана. С. ЋУСО

У насељеном мјесту Брдо одр-жана је презентација НацртаПросторног плана посебне на -мјене Туристичко-рекреационогцентра "Балкана", како би влас-ници парцела могли дати својемишљење, примједбе и приједло-ге у вези са планом.

Јасна Гузијан испред Новогурбанистичког завода, који радина изради плана, каже да је пре-зентација организована како би сечуло мишљење грађана.

- Грађанима је презентованплан и шта се њиме планира.Највећа заинтересованост вла -да за уже подручје обухвата окосамог језера Балкана, а то јеуједно и најатрактивнији дио,гдје су предвиђени одређени са -држаји који такође треба да сеграде - каже Гузијанова и додаједа се мјештани углавном интере-

сују за питања везана за коришће-ње њиховог земљишта и како ће убудућности план да утиче на то.

Власници парцела интересујусе да ли ће им израдом Просторног

плана бити одузета нека права ислично, а прије свега се они упућујуу расправу везано за одређенеактивности на својим парцелама.

Гузијанова је напоменула и да је у

току и јавни увид након којег ће серазмотрити све пристигле примједбеи приједлози грађана и изаћи са не -ким новим приједлогом плана. Та ко -ђе, биће организова и јавна расправагдје ће се још једном разматрати свиодговори на примједбе заједно саједном стру чном и широм јавношћу.

Израдом плана стекли би сеуслови за редефинисање садр-жаја и активирање земљишта утуристичке сврхе, а истовременоутврдиће се јасна правила кориш-ћења простора како би се зашти-тили јавни интереси и интересипојединаца. С. ЋУСО

Грађани о Просторном плану Балкане

Нацрт Просторног плана ТРЦ "Балкана" изра-дила је ЈУ Нови урбанистички завод Бањалука иобухваћена је површина од 104 хектара, а доносисе на период од 20 година.

У ужем обухвату Плана налазе се два језера,велико и мало, а у непосредном окружењу језера сеналази подручје туристичког центра Балкана са хо -

телом, бунгаловима, угоститељским објектом, про -стором за продају хране или пића, спортски терен исанитарни чвор, док шири обухват има и неке другенамјене као што су викенд зона, становање и бен-зинска пумпа. На ширем обухвату Плана заступљенесу основне потребе организације, уређења и плани-рања простора.

МалињациИнсталисање хладњаче је -

дан је од предуслова за интен-зивније активности на подиз-ању засада јагодичастог воћа,прије свега малине, јер се пока-зало да су многе средине зна-чајну пажњу посветиле подиз-ању малињака, пошто је мали-на тренутно на тржишту доно-си највећу зараду.

Прилика плусЦиљ програма "Прилика

плус", који спроводи Ре пу -бличка агенција за развојмалих и средњих предузећа,јесте успостављање комуника-ције и трајне везе између секто-ра образовања и предузећа,односно привреде.

Директор ове агенције, Ма -ринко Ђукић, рекао је да јеосновно питање пројекта токако да се приближи образов-ни сектор привреди.

- Окупили смо се да бисмоукрстили размишљања пре -дставника локалних власти,школе и привреде и да штовише укључимо реални сек-тор у креирање политикашколовања - истакао је Ђукићна представљању програма.

Д. ЛЕКИЋ

Нацртом плана обухваћено 104 хектара

Стање безбједности на подру -чју општине је задовољавајуће -закључено је на посљедњој сједни-ци Скупштине општине Мрко -њић Град на којој је усвојена Ин -формацију о стању безбједно-сти за 2014. годину.

На подручју које покрива стани-ца безбједности Мркоњић Градевидентирана су 163 кривичнадјела, што је за 4,49 одсто више уодносу на исти период претходнегодине, од чега је 145 из областиопштег криминалитета, једаниз привредног криминалитета и17 кривичних дјела из областибезбједности саобраћаја.

- Надлежним тужилаштвимаподнесено је 136 извјештаја о по -чињеном кривичном дјелу против141 особе због постојања ос новасумње да су починили кривичнадјела, од којих је 19 повратника, адеветоро су малољетни. У облас-ти општег криминалитета еви-дентирано је 145 кривичних дјела,што је за 4,32 од сто више у односуна исти период претходне године- открио је Ми лан Милекић, начел-ник ЦЈБ, и до дао да су укупноријешена 84 кривична дјела опш-тег криминалитета или 78,5 одсто.

- Међу имовинским деликти-

ма најбројније су крађе, 33, и бројим се повећао за 26,92 одсто уодносу на исти период претходнегодине. Надлежном тужилашт-ву поднесен је 31 извјештај про-тив 28 особа од којих је пет пов-ратника и два малољетника, арасвијетљено је 19 крађа које суизвршене по непознатом извр -шио цу - истакао је Милекић.

Прошле године евидентиранасу три случаја самоубиства, а радисе о двије особе мушког и једнојженског пола, од којих је једнаособа ста рости од 18 до 30 година,а двије старости преко 50 година.

Милекић је истакао да су у 2014.години евидентирана 163 прекр -шаја јавног реда и мира што је за8,94 одсто мање у односу на про-шлу годину.

- До смањења прекршаја до -шло је због појачаних превентив-них мјера према потенцијалнимпочиниоцима - тврди Миле кић.

Када је у питању безбједностсаобраћаја у току 2014. годинеевидентирано је 4.406 прекр ша -ја, што је мање за 60,49 одсто уодносу на исти период претходнегодине. На подручју ЦЈБ изведеноје више акција појачане контролесаобраћаја што је, очигледно, дало

позитивне ефекте. За прекршаје усаобраћају прошле године је под-несено 116 захтјева за покретањепрекршајног поступка, а издат је4.001 прекршајни налог.

Догодиле су се 174 саобра-ћајне незгоде, што је за 16 одстовише у односу на исти период пре-тходне године када се догодило150. У шест несрећа на друму билоје погинулих, у десет је било тешкоповријеђеним, у 34 лакше поврије -ђених особа, а у 124 је констатованаматеријална штета.

Припадници полиције токомпретходне године евидентирали суи 33 прекршаја из Закона о заш-тити од насиља у породици.

На крају је још напоменуто да јеу оквиру пројекта "Школски по -ли цајац" обезбијеђено редовноприсуство полицајца у непосреднојблизини школа. С. ЋУСО

Начелница општине ДивнаАничић потписала је са представ-ницима Архитектонско-грађеви -нског факултета уговор о израдии испоруци инвестиционо-тех-ничке документације за изград-њу водовода у МЗ Баљвине.

Вриједност уговора је 38.610КМ, а рок за завршетак радова је90 дана. Средства за израду про -јекта обезбиједио је Фонд за пов-ратак БиХ и општина МркоњићГрад, док ће мониторинг цјелокуп-ног процеса израде инвестиционо-техничке документације вршитиМинистарство за људска права иизбјеглице БиХ.

Израда пројекта је први коракка рјешавању проблема водоснаб-дијевања и стварању техничкихпретпоставки за реализацију про -јекта водоснабдијевања села Ба -љвине, а којим ће бити урађена

пројектна документација са тех-ничким рјешењем као и информа-ције о финансијским ресурсима којеје потребно обезбиједити како би сепројекат могао реализовати натерену.

Дамир Сладојевић, начелникодјељења за изградњу града иуправљање имовином, каже да јеизрада пројектне документацијепредуслов који је потребно уради-ти да би општина имала полазнуоснову за коју ће у наредном перио-ду изналазити финансијска сре -дства за затварање финансијскеконструкције цјелокупног пројекта.

- С обзиром да на пројектномлокалитету нема извориштапотребно је пројектовати водо-вод који би преузимао одређенупотребну количину воде са базе-на водовода Бочац, који је изгра-ђен у засеоку Шумњаци који при-

пада општини Бања Лука и да седаље због успона вода пумпа урезервоаре које је потребносмјестити на позиције са којих семоже вршити квалитетно водос-набдијевање највиших дијеловапредметног локалитета - кажеСладојевић и додаје да постојидоговор са градом Бањалука заспајање водовода Горњи Бочац-Баљвине.

Пројекат ће допринијети ства-рању побољшања услова повраткаи живота мјештана Баљвина крозрјешавање елементарног пра вастановништва на во ду за пиће.

С. ЋУСО

Општина Мркоњић Град иПривредна комора РепубликеСрпске потписали су уговор оспровођењу програма сертифи-кације ове локалне заједницекао општине са повољним пос-ловним окружењем по BFC сер-тификату.

Да би добила сертификатопштина мора да испуни 12 кри-теријума који обухватају унапре-ђење квалитета услуга и инфор-мација које јединице локалнесамоуправе пружају привредни-цима и страним инвеститорима.

Начелница општине Див -на Аничић рекла је да сертифи-кација треба да допринесе ин -вестирању и отварању новихрадних мјеста.

- Мислим да је још многопосла пред нашом општином,јер треба да се испуни око 80услова, али ми већ испуњава-мо основне параметре за пот-писивање уговора, међу ко -јима су формирање Привре -дног савјета, успостављањепо словне зоне и издавањегра ђевинских дозвола за мје -сец дана - навела је Аничићева.

Директорица Привредне ко -море Драгица Ристић рекла једа овај процес почињу општинекоје имају одговарајуће капаци-тете и које су стратешки опре -дијељене за унапређење свогпословног амбијента, с циљемпривлачења инвестиција.

- Сам сертификат пред-ставља доказ да одређеналокална заједница има по -вољно пословно окружење,

што значи даје усвојилао д р е ђ е н естандарде,међу којимаје формира-ње Привре -дног савје -та, усва ја -

ње страте -шких доку -

ме ната и доношење ефикас-нијих и транспарентнијих про-цедура за привреднике - реклаје Ристићева.

Она је изразила очекивањеда ће пут општине МркоњићГрад бити успјешан, с обзиром нанапоре за побољшање послов-ног амбијента које је ова локалназаједница већ начинила.

- Мислим да ће потписива-ње уговора бити само под-стрек да се унаприједи адми-нистрација у Мркоњић Граду ида буде потпуно на услузидомаћим и страним инвести-торима - закључила је ДрагицаРистић.

Процес сертификације под-разумијева анализу 12 основнихкритеријума, након чега се при-ступа испуњавању 80 поткрите-ријума. Полази се од тога да лиопштина има стратешка доку-мента, да ли је успоставила пос-ловни савјет, какве су им проце-дуре и електронске базе подата-ка, након чега пројект-евалуато-ри и представници локалне за -једнице праве пресјек стања иутврђују шта морају да испуне.

За локалне заједнице у овомпроцесу важно је да буду пре-познатљиве у региону, с обзи-ром да ће све општине са серти-фикатом бити додатно регио-нално промовисане код потен-цијалних инвеститора.

С. ЋУСО

7 ОПШТИНА MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

Рјешавање водовода и за Сурјан, Дубицу и Трново

Дамир Сладојевић истиче да се пројекат реализује у оквируСтратегије развоја општине, којом је предвиђено рјешавање питањаводоснабдијевања безводних подручја, гдје поред Баљвина спадају иСурјан, Дубица и Трново, у којима уопште није ријешено питање во -доснабдијевања и који због тога имају великих проблема посебно уљетном периоду када су суше.

Регионални програм

Програм сертификацијерегионалног је карактеракоји се реализује у БиХ, Хр -ватској, Србији и Македонији,при чему је у његовој пилотфази сертификовано 30 ло -калних заједница, од којих уРепублици Српској град При -једор.

ПОВОЉНО ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ

Сертификацијом до инвестиција

УГОВОР ОПШТИНЕ И АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА О ИЗРАДИ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Први корак ка изградњи водовода у Баљвинама

473возача искључено је изсаобраћаја током 2014.године на територији мркоњић-ке општине, а од тог броја њих424 је ову мјеру полиције заслу-жило због управљања возиломпод дејством алкохола.

!

ИЗВЈЕШТАЈ ПОЛИЦИЈЕ О СТАЊУ БЕЗБЈЕДНОСТИ

Више крађа, а мање прекршаја и саобраћајки

Полагањем вијенаца и слу-жењем парастоса погину-лима у капели Светог Ма -р ка у Мркоњић Граду оби-

љежена је 19. годишњица од отва-рања масовне гробнице у којој јепронађено 181 тијело српских ци -вила и војника, од укупно 364тијела пронађена у више секун-дарних гробница. Ово људскостра далиште дјело је оружанихснага Хрватске и ХВО-а.

За те ратне злочине још никоније одговарао, те их је Хашкитрибунал прије осам година усту-пио на процесуирање Тужила -штву БиХ које планира да га усту-пи правосуђу Хрватске.

- То је неприхватљиво. Зло чинје учињен на простору Босне иХерцеговине, која има тужилашт-во и суд и било би нормално дапроцесуира злочине почињене нањеном простору у размјениинформација и доказних поступа-ка са хрватским правосуђем. То јеједан од ријетких случајева да сето дешава на овакав начин и наовом мјесту које је оличење стра-вичног злочина, који има облике игеноцида и урбицида - рекао јеНедељко Митровић, испред Ре -публичке организације породица

заробљених и погину-

лих бораца и несталих цивила, идодао да представници Српске уорганима БиХ то не би требали и неби смјели прихватити, а да се органи-

зација, као НВО који представљажртве, мора се жестоко супротстави-ти таквој намјери.

Непроцесуирањем злочина ра -зочарана је и Мира Ђуза из Мрко -њић Града, која је у масовној гроб-ници нашла тијело свога братаЛује Ступара који је заробљен и назвјерски начин убијен.

- Када смо се 4. фебруара1996. године вратили из избјег-лиштва, прво смо дошли на гроб-ље. Видјела сам стуб на којем јебио конопац, а испод су билесправе на којима су наши људимучени, а видјела сам и два дугадрвета која су на средини ималажељезну куку. То је било страш-

но. Доктор Станковић, патолог,објаснио ми је да су жртвама првостављали гркљане на ту куку, пасу их тупим предметом тукли углаву - сведочи Ђуза и додаје да јетаквих било много.

Љиљани Перић злочинци суубили оца Душана, брата Слобо -дана и стрица Милорада Црнче -вића.

- Нашла сам их 4. априла,осјећај је мучан и ружан свакипут, јер то са нама живи свакидан. Мислим да је тешко у овомвремену велике неправде наћиправду за те жртве које су овдјестрадале на најгори начин - кажеПерићева.

Представници Општинске органи-зације заробљених и погинулих бора-ца и несталих лица из Мркоњић Градапосјетили су три породице погинулихбораца и уручили им симболичне покло-не поводом Васкрса.

Посјетили су Милеву Жупић (79),која је у рату изгубила три сина Живка,Жељка и Стевана. Драго јој је кад јој некодође у посјету.

- Хвала вам што сте дошли да меобиђете. Стара сам и болесна, ноге меболе, а највише ме обиђу сестре - каза-ла је Жупићева.

Обишли су и породицу Боје Црн -чевић (76) која је у рату изгубила синаСлободана и мужа Душана. И она се зах-валила организацији што је нису забора-вили.

Здравко Караћ из Организацијепородица заробљених и погинулих и нес-талих лица каже да они често посјећујупородице погинулих пред празнике.

- Питамо их како су, да ли им нештофали, обиђемо их да виде да нисусами. Овај пут смо одабрали породицеса двоје и више погинулих - казао јеКараћ. Д. Лекић

ЛИТЕРАРНИ РАДРепублика Српска

Отаџбина је оно од чегапотичеш, оно што јеси и штоћеш бити до краја. Да волимово плаво небо испод којег рас-тем срећан и слободан, схватиосам једне сасвим обичненедјеље.

Недјеља је дан потпунеслободе, дан кад сам ослобо-ђен разноразних школскихобавеза и захтјева које предмене постављају што родите-љи, што наставници. Прољећ-но јутро окупано сунцем накристално чистом небу обећа-вало ми је много. Неуобичајено,али то јутро умјесто на фудбал,отишао сам с татом на гробље.

Тата је палио свијеће нагробовима мени непознатимљудима. Тај дан сам схватиоцијену земље у којој живим ицијену моје слободе. Драган,Милан, Душан, Ратко и јошмнога имена са надгробнихспоменика су имена неостваре-них очева мојих никад рођенихдругара, дјевојчица и дјечакакојима није пружена шанса нида се роде. Ту на мјесном гроб-љу упознао сам живот. У менису се измијешале туга и срећа.Туга због мојих никад упозна-тих ортака. Срећа јер сам схва-тио величину мог оца који семлад из рата вратио без лијеверуке, али вјерујте да са једномруком грли љепше него неко садвије. Схватио сам да се у јед-ном моменту, пуно прије могдоласка на овај свијет, водиланајвећа битка од чијег исхода језависило моје постојање илинепостојање. Улог је био живот.Битка је завршена и створенаје земља у којој живим -Република Српска.

Те недјеље са оцем нагробљу схватио сам да поредповезаности са породицом, нанеки начин имам везу и саонима који давно, несебично ихрабро, уградише свој живот утемеље моје слободе. Та слобо-да носи име Република Српска.Ова земља је дио мене. Одрећисе ње за мене би значило одре-ћи се оца и осушити се каостабло без коријена јер отац јеу коријену ријечи отаџбина.

Марко Попадић

8ДРУШТВОMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

У организацији Републичке организације поро-дица заробљених и погинулих бораца и несталихцивила РС одржан је округли сто о теми "Упознава -ње са почeтком идентификације" у Заводу засудску медицину РС.

Недељко Митровић је рекао да је процедуралносве обезбијеђено за почетак идентификације као иуслови правни, технички, организацијски и финан-

сијски. - Сада само остаје да на терену дођемо до

сваке породице и да им објаснимо о чему се ради ида им пружимо шансу, јер на овај начин прије ћедоћи до истине него до лабараторије у Тузли, јерони то очито опструишу - истакао је Митровић инапоменуо да на овај начин желе да докажу да јемеђународна комисија пристрасна.

Пристрасна међународна комисија

Посјета породицама погинулих

5жртава, од 181

жртве из масовнегробнице у Мркоњић Граду,још није идентификовано.

!

СЈЕЋАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ У МРКОЊИЋУ

Злочинци још увијек далеко од руке правде

Марко Попадић (на слици са пре -дсједником РС Милорадом До ди ком)је ученик ОШ “Иван Го ран Ко вачић”из Мркоњић Гра да, а ње гов ли те -рарни рад је награђен на конкурсунајбољих литерарних и ликовнихрадова ученика основних и средњихшко ла, а поводом манифестације“Републици Срп ској за ро ђендан”.

9 ДРУШТВО MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

Разговарала: СЊЕЖАНА ЋУСО

Монашки пут епископа Теодо -сија кретао се од Манастира Цр -на Ријека, крај Новог Пазара, гдјезапочиње монашки живот под ду -ховним руководством игумана Ар -темија, садашњег умировљеногЕпископа рашко-призренског...

За епископа рашко-призрен-ског устоличен је 26. децембра2010. године у обновљеном сабор-ном храму Св. ВеликомученикаГеоргија у Призрену. У МркоњићГраду боравио у знак захвалнос-ти ктитору храма Светог СавеМладену Милановићу, који већдесету годину помаже манастире исрпски народ на Косову и Метохи -ји. Била је то прилика да са њего-вим Преосвештенством направимоинтервју за Локалне новости.

"Без обзира гдје смо, у ком вре-мену и како живимо, у невољама,опасностима и тјескобама, увијектреба да имамо Христа пред сво -јим очима, и увијек требамо Го спо -да носити у своме срцу. Кад имамоГоспода, онда ће нам живот битимного бољи и биће осмишљенији усваком погледу, јер кроз овајживот треба да наставимо вјечниживот. Међутим, не можемо то пос-тићи ако не будемо у овом животуимали Господа као свог животногсапутника и ако не будемо све својебриге, невоље и патње и мукупредали њему у молитви, у нади даће Господ све то чути и примити ипомоћи нам. Са Господом свуда, абез њега нигдје", поручио је епис-ком Теодосије вјерницима Мрко -њић Града, као и народу који вје -рује уопште.

ЛОКАЛНЕ НОВОСТИ: Који јеповод Ваше посјете?

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ: Дугосам желио да се сретнем са нашимвеликим ктитором и добротворомгосподином Младеном Милано -вићем који већ десету годину у кон-тинуитету помаже наше манасти-ре, нарочито на Косову и Метохији.

Желио сам да нешто поклонимонашем највећем дародавцу. Собзиром на то да смо сви кренулина обиљежавање 70 година одпробоја Јасеновачких логораша, јасам хтио да искористим тај трену-так и да посјетим Мркоњић Град ида се сусретнем са нашим даро-давцем, али не само са њим него иса овим вјерницима, јер ја сам крозњега видио колико и овај народима широку душу, колико има пле-менито срце и колико желе да оношто имају подијеле са другима.Донио сам му икону коју су насли-кале монахиње из наше Епархије.На њој је урађен филигран, позла-та и окови те иконе од наших ста-рих Призренаца који су се бавилитим старим занатом. То је иконаБогородице Елеусе милостиве изхрама Богородице Љевишке уПризрену, гдје Богородица у једнојруци држи Христа, а у другој кор-пицу. Господ узима из те корпице идаје свима којима је потребно,сиромашнима, невољнима и оста-лима. Та икона симболички пред-ставља нашу захвалност Младенуи свима који Косово и Метохију носеу свом срцу и који од онога штоимају желе да подијеле са други-ма. Можда нас је и ова невоља којаје прије задесила Мркоњић Граднего Косово и Метохију зближила,и у тој невољи се родило једновјечно, трајно пријатељство изме-ђу дародаваца и нас који примамоте дарове. Ето, и ми смо узвратилиједним нашим даром.

ЛОКАЛНЕ НОВОСТИ: Штанам можете рећи о животу Пра -вославне цркве и вјерника наКосмету?

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ: Најва -жни је је да смо ми данас присутнина Косову и Метохији и да опс-тајемо на том нашем светом прос-тору. Како су наши преци опстајалии својим животом и присуствомсачували наше светиње и нашусвету косовско-метохијску земљутако и ми угледајући се на њих

дужни смо да то исто чинимо. Ко -сово и Метохија нису само гео-графски појам, нису само терито-рија, они за нас представљајунешто много више. Са вјером уБога и подстакнути великом же -љом, вјером и љубављу на тим све-тим просторима, за нашим Косо -вом и Метохијом ми заиста ево и уовим тешким временима живимо иопстајемо.

ЛОКАЛНЕ НОВОСТИ: Којипростор обухвата епархија икакво је стање у храмовима, теколико православних хришћанаданас живи на Космету?

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ: Ја самепископ рашко-призренски и мениприпадају двије области које суданас много угрожене. Тешко би мибило мјерити и рећи које су угроже-није, да ли Рашка област гдје има -мо све више надирање муслимана,а то је колијевка српске државе,гдје се зачела српска држава стариРас и село Дежава гдје је рођенСвети Сава, или Косово и Метохија,за које видимо само по нашим све-тињама на том простору колико јету била присутна наша држава. Урашко-призренској епархији има -мо око 65 свештеника и бар поло-вина тих свештеника не могу даживе ту јер нема народа који јевећим дијелом избјегао. Двије тре-ћине народа је послије 1999. годи-не напустио Косово и Метохију,тако да имамо градове без Срба.Рецимо, Приштина има око 45 Србаданас, а имала је око 40 хиљада,град Призрен има око 20 Срба, аимао је од 8 до 10 хиљада, градЂаковица има данас само манас-тир Успења Пресвете Богородицегдје живе двије монахиње и двијемирјанке, жене које су ту остале,док су Дечани, Вучитрн, Урошевац,Штимље и многи градови практич-

Преосвећени Епископ рашко-призрен-ски Г. Теодосије служио је у Храму СветогСаве вечерњу литургију уз саслужење про-тојереја Драгана Липовчића.

Окупљеним вјерницима епископ Теодосијесе обратио поучном бесједом у којој је истакаонепроцјењив значај очувања вјере, духовностии доброчинства. У свом обраћању говорио је иколико је тешко живјети у посљедњих 16 годи-

на на Косову и Метохији, те да то не би моглибез помоћи добрих људи.

Епископ Теодосије молитву у храму СветогСаве одржао је на позив домаћина и ктиторахрама Младена Милановића, који уназаддесет година помаже светиње и српски народна Косову и Метохији, а који су у овим тешкимусловима опредијељени да остану да живе и дасе Богу моле у светињама Косова и Метохије.

Тим поводом Епископ Теодисије му је у знакмале захвалности уручио икону БогородицеЕлеусе милостиве из храма БогородицеЉевишке, коју су насликале монахиње изепархије рашко-призренске и нагласио да ико -на симболички представља њихову захвалностгосподину Младену и свима који Косово и Ме -тохију носе у свом срцу и који од онога штоимају желе да подијеле са другима.

Како су наши преци опстајали исвојим животом и присуствомсачували наше светиње и нашусвету косовско-метохијскуземљу тако и ми угледајући сена њих дужни смо да то источинимо. Косово и Метохија нисусамо географски појам, нисусамо територија, они за наспредстављају нешто више

ИНТЕРВЈУ: Е

Најваи даљна Ко

Литургија у мркоњићком Храму Светог Саве

Дошао сам у Мркоњић Град да се сусретнемса нашим великим ктитором и добротвором

господином Младеном Милановићем, али несамо са њим него и са овим вјерницима, јер ја сам крозњега видио колико и овај народ има широку душу,колико има племенито срце и колико желе да оношто имају подијеле са другима. Донио сам му иконукоју су насликале монахиње из наше Епархије. На њојје урађен филигран, позлата и окови од наших старихПризренаца који су се бавили тим старим занатом. Тоје икона Богородице Елеусе милостиве из ХрамаБогородице Љевишке у Призрену.

:ДРУШТВОMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕСусрет са Патријархом

У скупштинској сали општинеодржана је промоција књиге "Имудри и безазлени, сусрет саПатријархом" новинарке и уред-нице Религијског програма Ра -дио Телевизије Републике Срп -ске, Жане Вукосављевић.

Осим ауторке, о књизи је гово-рио парох мркоњићки ДраганЛи повчић.

- Повод за писање дјела јебио разговор са блаженопочив-шим српским патријархом Па -влом, са којим је снимљен божић-ни разговор у децембру 2003.године у згради Патријаршије уБеограду - рекла је ауторка ЖанаВукосављевић.

Она је додала да је књига свјет-ло дана угледала 12 година послијеи сматра да није касно што је упра-во сада изашла, јер мисли и ријечипатријарха Павла некако сададобијају на снази.

- Жана на овај начин, нашусвету вјеру, како нама самима,представља и другим народимаи гледајући добра дјела наша идобру вјеру нашу препознајуистинитог и правог Христа - ре -као је парох мркоњићки Драган Ли -повчић и додао је да је ово уједно иприлика да се сви подсјете нанашег блаженопочившег патри -јар ха, "светитеља који хода", какосу га људи још за живота његовогзвали и који је Свето јеванђељепреточио у свој живот.

Ауторка је у књизи покушалада на што аутентичнији начин пре-несе патријархову живу ријеч, да јуотргне од заборава и подијели садругима. У додатку даје објашње-ња уз поједине патријархове одго-воре. Ријеч је о информацијама којеупотпуњују интервју са Патри јар -хом, као што су извјештаји светихапостола и јеванђелиста Матеја,Марка, Луке и Јована, Житија све-титеља итд.

Рецензије су написали др Вла -дислав Топаловић, професорПравославног богословског фа -култета "Св. Василије Остро -шки" у Фочи и архимандрит Да -нило Павловић, игуман манасти-ра Житомислић.

Ауторка је своје прво књижев-но остварење посветила свим тра-гаоцима за смислом постојања ипутницима, којима су Љубав, Надаи Вјера водиље на животној стази.

С. ЋУСО

но без иједног Србина. У самомграду Пећ, не рачунајући ПећкуПатријаршију, живи само седамСрба. Али, иако нема нашег ста-новништва ми смо сачували хра-мове, оне који су били срушени мисмо обновили и данас у Пећи има -мо два млада свештеника којиживе са својим породицама. Значи,у рашко-призренској епархији имаоко 100 монаха и искушеника у око20 манастира и све то желимо и узбожију помоћ за сада успијевамода сачувамо нашим животом иприсуством.

ЛОКАЛНЕ НОВОСТИ: Знамода је Косово колијевка српскедуховности, какав је црквени идуховни живот данас на томпростору и колико вјерници мо -гу да се крећу и испољавају сво -ју вјеру, те да посјећују цркву?

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ: Нашивјерници који живе на Косову иМетохији све више долазе у храмо-ве. Рекао бих да у овој невољивиде да им је црква остала јединастабилна институција за коју могуда се вежу и да остваре неке својеживотне потребе. Ми имамо и на -родне кухиње, њих шест у којимасе храни више од двије хиљадељуди дневно и имамо разне актив-ности по питању обнове, по питањупомоћи вишечланим породицама,а помажемо и студенте. Црква себави народом и народ препознајеу цркви нешто више него што бицрква у неким другим околностимазначила народу. Такође, много ви -ше нам долазе вјерници из цен-тралне Србије и из других крајева,из Републике Српске, из Црне Горе.Људи долазе као хаџије у својЈерусалим да се поклоне нашимсветињама, моштима наших све-титеља и одлазе са Косова и Мето -дије, што је мени драго, испуњенидуховном радошћу и пуна срца.Благодат божија нас држи на Ко -сову и Метохији и предводи и на -грађује све оне поклонике којидолазе.

ЛОКАЛНЕ НОВОСТИ: Каквоје стање са призренском Бо -госло вијом и како се одвија њенрад? Има ли заинтересованихученика и одакле они долазе?

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ: Ја бихрекао да је призренска Бого сло вијанајвеће чудо на почетку 21. вијека.Седамнаестог марта 2004. годинеБо гословија је потпуно спаљена.

Већ 1999. године професори и уче-ници су прешли у Ниш и нико нијеповјеровао да ће се икад обновитињен живот и рад. На црквено-архијерејском сабору 2011. године јасам поменуо и затражио да седонесе одлука о обнови рада теБогословије. Ми смо тада билиобновили само једну најстаријузграду Богословије и Епархијскидом помоћу Европске агенције зареконструкцију. Овдје ми нико нијевјеровао да се то може остварити,тако да су ме многи епископи усабору тада питали:

''Да ли ти Теодосије стварномислиш да се може обновити радте Богословије? Да ли ће ико одродитеља послати своје дијете даучи у тој школи, послије свега штосе десило и с обзиром на то да утом граду сад има само 20 Срба?Да ли вјерујеш да ће ико од про-фесора да дође да ти живи уПризрену и да предаје, како мис-лиш то да обновиш?''.

Ја сам рекао да ће тај покушајбити веома битан и значајан заСрбе који су на Косову и Метохији. Иту нашу жељу је Господ чуо и заис-та нас је подржао. Не само да језаживјела призренска Богосло -вија, већ она данас представљаједан од наших највећих светиони-ка како на Косову и Метохији тако ишире, што нашој цркви многозначи. Данас имамо око 44 ученикау четири разреда, и у септембрутреба да крене пета генерација.Имамо око десетак професора исви су весели и задовољни, простоје то божија благодат.

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г. ТЕОДОСИЈЕ

ажније је да смо ље присутни осову и Метохији

Ја сам епископ рашко-призренски и мениприпадају двије области које су данас

много угрожене. Тешко би ми било мјеритии рећи које су угроженије, да ли Рашка област гдјеимамо све више надирање муслимана, а то јеколијевка српске државе, гдје се зачела српскадржава стари Рас и село Дежава гдје је рођен СветиСава, или Косово и Метохија, за које видимо само понашим светињама на том простору колико је тубила присутна наша држава. Двије трећине народаје послије 1999. године напустио Косово и Метохију,тако да имамо градове без Срба.

И најмањи инцидент може за нас да буде фаталан

ЛОКАЛНЕ НОВОСТИ: Колико су безбједне наше светиње у овомтренутку и да ли има инцидената?

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ: Могло би се рећи да је данас нештобезбједније него што је то било 1999. и 2004. године, али све је торелативно. И најмањи инцидент може да покрене за нас фаталнонасиље, у смислу да и ово мало што нас је нестанемо са тих прос-тора. Наше храмове и манастире су дуго чували припаднициКФОР-а. Натови војници још само су остали у манастиру Дечанида чувају Високе Дечане, док остале наше светиње, манастире,цркве и Богословију чува Косовска полиција. Ријеч је о мјешови-том одреду Срба, Албанаца и Муслимана, њих 160 на чијем челује Србин из Зубиног Потока, али и то је боље него да немамоникакву заштиту. Али, као што сам рекао све је то релативно јер услучају неког насиља то није довољно да би се наше светињесачувале.

У београдском Сава центру 27.марта Удружење Мркоњићанаобиљежило је 33 године рада, узприсуство великог броја Мркоњи ћа -на и њихових пријатеља. Била је топрилика да они који живе у Бео -граду и широм Србије да се вратеуспоменама и присјете родног краја.

Дружење у Сава центру је упот-пунило присуство званичне деле-гације општине Мркоњић Град којује предводио предсједник Скуп -шти не општине, Миленко Миле -кић, са још педесетак гостију из

Мркоњић Града.Предсједник удружења Жарко

Гајић, поздравио је присутне, а по -себно госте из Мркоњић Града, каои бројне госте из Зрењанина, Па -нчева, Новог Сада, Српске Цр ње,Банатског Новог Села, Врш ца, теим пожелио добру забаву и весеље.

- Наше Удружење је најстари -је завичајно удружење у Бео гра -ду. Захваљујући нашим људимауспјели смо да опстанемо све овегодине. Удружење се до сада ба -вило сакупљањем хуманитарне

помоћи, набавком књига за биб-лиотеку у Мркоњић Граду, орга-низовањем дружења у Београду,одласцима у родни крај, а у на -редном периоду планирамо већеактивности на успостављањукул турне и спортске сарадње.

Миленко Милекић, предсједникСкупштине, захвалио се на дивномдружењу и помоћи коју је удружењедо сада упутило у Мркоњић Град.

- Имам част да вас испредопштине Мркоњић Град поздра-вим и да се са вама дружим.

Велико вам хвала на томе, као иза сву помоћ коју сте до садаслали. Сарадњу са родним крајемсте исказали и ове године сла-њем новчане помоћи за страдалеу прошлогодишњим поплавамашто нам је много значило - рекаоје Милекић и додао да општинаМркоњић Град одржава добреодносе са овим завичајним удру-жењем и помаже им у раду, па сутако и ове године помогли орга-низовање ове манифестације.

На прослави госте је забављао

оркестар Часлава Виденовића, азапажене наступе имали су ВеснаМалић и чланице Етно групе"Жар" из Мркоњић Града, теСла виша Кежић и Петар Дедићиз Подрашнице.

Такође, на вечери Мркоњићанапретпремијерно је емитованапјесма "Косидба", за коју је музи-ку и текст написао наш врхунски ко -мпозитор Радослав Грајић. Пјес -ма ће бити премијерно изведена уизвођењу Недељка Билкића по -чет ком јула на Балкани. С. ЋУСО

33. ДРУЖЕЊЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА МРКОЊИЋАНА У БЕОГРАДУ

Традиционално дружење

Традиционална народна манифеста-ција "Васкршњи сабор на Коло бари"одржана је по девети пут на Ле денипонедјељак испред Културног цен-

тра "Петар Кочић" на Тргу Српске војске.Трговиште Колобара, испред зграде сре -

ског начелства од старина је било зборно мје -сто о Васкрсу на Ледени понедјељак гдје су семлади и стари уз поздрав "Христос Воскресе"такмичили у туцању васкршњих јаја, са надомда ће година која је пред њима бити боља ироднија, испуњена миром и љубављу. У жељида сачува сјеме ове народне светковине, прије

девет година Културни центар покренуо јеову манифестацију првенствено намијењенудјеци.

Увођењем више такмичарских дисципли-на дјеца, омладина, а и старији поштоваоциове хришћанске и православне традицијесваке године са нестрпљењем очекују Васкр -шње дружење у Културном центру или ис -пред њега.

Трочлани жири у саставу: предсједникМилан Ћоћкало и чланови Никола Ћоћкалои Зорица Верем, имао је пуне руке посла даодрже ред и омогуће учесницима да своје

умијеће и вјештине покажу кроз такмичењакоја су специфична за ову манифестацију.

На Васкршњем саборовању учествовалоје 115 такмичара у осам такмичарских катего-рија.

Најљепше јаје писаницу, са крстом и нат-писом Христос Воскресе, урадио је СтанкоДаниловић, а ништа мање лијепо украшенаваскршња јаја била су из руку вриједних мла-дих умјетника Милоша Добријевића, Ми -лијане и Богдане Милановић, Стефана иАње Бајић. Сви награђени су добили дипло-ме, књиге, а првонаграђени је добио 20 КМ.

Најмање јаје од ластавице пронашао јеи донио Желимир Јовандић, а највеће одморке Милан Павловић који су награђени са

дипломама и књигама.Најстарији Миле Шормаз и најмлађи

учесник Алекса Томић показали су да годи-не нису препрека када је велика љубав премаваскршњем такмичењу. Награђени су са дип-ломом и по 10 КМ.

Најпрецизнији од 42 такмичара код уба-цивања јајета у сепетић били су МиланПавловић, Данило Богојевић и ДушанДимитрић, док су посебну вјештину и брзинуу ношењу јајета у дрвеној кашици од 30 так-мичара, показали Миљан Ласица, НемањаЈовандић и Данило Богојевић. Награђени суса дипломом, а првонаграђени са 20 КМ.

Најатрактивнија је била дисциплина утуцању или разбијању јајета од јаје, која јеокупила 65 учесника. Најтврђе јаје које јепреживјело сва силна ударања у пет такми-чарских кола донијела је такмичарка МајаИликтаревић, док је друго мјесто припалоНемањи Јовандићу, а треће Дејани Цвијић.Такмичари су награђени дипломама, књига-ма и 20 КМ за прво мјесто.

Књиге као поклон у знак сјећања на овуВаскршњу радост обезбиједио је Клуб умјет-ничких душа. С. ЋОЋКАЛО

ДРУШТВО MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI21

ДЕВЕТИ ВАСКРШЊИ САБОР НА КОЛОБАРИ

Васкршње шаренице

Укључимо СОС, сви, овог тре -на! Нашем суграђанину Бо -бану Ђурићу, омладинскомраднику, волонтеру и јед-

ном од највећих хуманиста нашегграда, потребно је 300.000 КМкако би се извршила операција ко -љена и како би Бобан заувијекмогао рећи „збогом“ штакама.

Наиме, Бобан болује од јакоријет ке болести, хемофилије те јеову операцију његових кољена не -могуће извести без најсавременијиххирурших метода, врхунских хирур-га, те лијекова који су изузетно ску -пи, а који су неопходни како би сезауставило крварење.

Када у пар реченица опишемоБо банов проблем, баш као сада, то ине изгледа тако страшно. Али, кадабисте били осуђени да свој животпроведете у борби са овом болести,када бисте своје дјетињство прове-ли лежећи у болничком кревету, амладост у борби за набавку лијекова(који тада нису били доступни),схва тили бисте колико је заправоовај проблем велики и мукотрпан заБобана и његову породицу. Само оникоји га познају јасно им је да би оњему могли причати и писати дани-

ма, са осмјехом на лицу - али увијекса присуством некакве кнедле у грлу,свјесни његовог проблема са којимсе он бори као највећи Супермен. Окаквом човјеку је ријеч говори и тода су његови пријатељи управо ибили иницијатори за покретање овехуманитарне акције под називом"БУДИ ДРУГ за Бобана".

Кажу да само храбре и великепрате и велике несреће, јер онислаби не би ни издржали. Његоваболест није била и његов пораз,напротив, јер он је од тога направиосвоју личну побједу. Заправо, низсвојих побједа и тиме показао свимада човјек може да буде јачи и одсамог себе. Бобан је заиста јачи и одсамог себе! Оснивач је омладинскеорганизације "Центар" у Мрко -њић Граду те њен дугогодишњипредсједник. Учио је младе шта зна -чи бити човјек, колико су амбиције у

животу битне и да срећа није у мате-ријалним стварима. Учио их је дабуду волонтери, позивао на во -лонтирање, организовао је мношт-во радионица како би начинио штовећу едукацију младих. 2012. годинему је Министарство породице,омладине и спорта додијелило иРепубличку награду "за најбо-љег организатора волонтира-ња". Омладинска организација "Це -

нтар", као и сам Бобан, међу оснива-чима су Омладинског савјета Репу -бли ке Српске. Поред тога, покретачје великог броја иницијатива забољу здравствену заштиту обоље-лих од ријетких болести што јерезултирало усвајањем Програмаза ријетке болести од стране ВладеРепублике Српске.

Немојмо допустити да наш Бо -бан буде сам у овој битки. Будимо ими дио ње. Покажимо Бобану коликонам је стало да се и ми боримо узњега те да сви заједно истрајемо уовоме. ИЛИЈА ЛУКАЧ

За шездесетосмогодишњег Мрко -њи ћанина Симу Савића важи она на -родна изрека да има златне руке. Овајсамоуки мајстор од своје четрнаестего дине бави се мајсторлуком, а посље -

д њих десетак година и израдом сталака заиконе, свијеће, кадионице и кандила, али иетно предмета и сувенира од дрвета.

Тврди да је за четрдесетак година мајстор-лука изградио око 150 кућа, на подручју мрко-њићке и сусједних општина. Неимарством сетри године бавио радећи у Бечу у Аустрији.

Савић је самоук, јер није ишао у школу.Међутим, то му није представљало проблем дау Аустрији ради на зидању вишеспратница и да"чита" најсложеније пројекте. Својим даром језапањио и Аустријанце. Што нису успијевалиаустријски инжењери рјешавао је Симо, неимарродом из Медне код Мркоњић Града.

- Дар за грађевинарство наслиједио самод свога оца, који ме је као малог дјечакаводио са собом да радим и да му помажем

код изградње кућа. Отац је млад умро па самја са деветнест година почео сам да градимкуће. Није било лако, али се морало радити иод нечега живјети - сјећа се тих дана Симо.

Симо Савић по одласку у пезију одлучио седа своје слободно вријеме "убија" у малојрадионици, са два ножића и длијета, израђу -јући од дрвета етно предмете које су некадакористила домаћинства у мркоњикој и сусјед-ним општинама. С успјехом израђује универ-залне сталке за иконе, свијећњаке, мале кадио-нице и кандила. У свом послу ненадмашен је ипознат наделеко.

Све то ради са много љубави, а све предме-те вјерно чува јер планира да једног дана својугаражу претвори у мали етно-музеј.

- То што ја израђујем од дрвета, мало коможе. За израду користим два мала ножића идлијето, а од бушилице сам направио малитокарски строј за обраду и брушење дрвета.Док радим у радионици и правим разне пред-мете и минијатурне објекте, као што су воде-нице, коњска и волоњска запрега, кућице иракијски казан, ја се одмарам. То је моја зани-мација, хоби и садржај живота, јер ја једно-ставно не могу без рада - објашњава Савић.

Мада је самоук мајстор и није ишао у школу,Савић спонтано долази до идеја за израдуетно-предмета. Све што изради ради за својудушу, из хобија и жеље да старине сачува одзаборава и да их покаже младим генерацијама.

- Први мој рад био је израда минијатур-них коњских кола, оних која се користе закоњске запреге у Крајини. Касније сам почеода израђујем разне предмете. Посебно ужи-вам док израђујем универзални сталак за

иконе, свјећњаке за свијеће и кандила. Свето израђујем углавном од јаворовог дрвета,јер је много погодније за обраду од храста ијасена. Док израђујем предмете радим пола-ко и не журим. У раду уживам. Док израдиммали точак за коњска кола треба ми двадана мирног рада - прича Савић.

СЛОБОДАН ДАКИЋ

Насљедник Савић наглашава да у његовој породи-

ци за сада нема нико да исказује интерес заизраду етно-предмета. За то нису заинтере-совани његов син, као ни унук Симо.

22ДРУШТВОMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ХУМАНИСТИ БОРИСЛАВУ ЂУРИЋУ

БУДИ ДРУГ за Бобана

СИМО САВИЋ, ВРИЈЕДНИ ПЕНЗИОНЕР ИЗ МРКОЊИЋ ГРАДА

Златне руке мајстора Симе

РачунБрој жиро рачуна на који је

могуће уплатити новац: 562-099-8100-2503-04 (БориславЂу рић, Развојна Банка БањаЛука). Надамо се да ће поновобити отворен и м:тел-ов број захуманитарни позив нашем Бо -бану.

Омладинском раднику и волонтеру потребна јепомоћ да прикупи 300.000 КМ за операцију

Симо је за четрдесетак година мајсторлука изгра-дио око 150 кућа на подручју мркоњићке и сусјед-них општина, а данас израђује постоља за иконе,свијеће, кандила, етно предмете од дрвета...

IN MEMORIAMМИЛАН МИТРИЋ

Лакоћа заборављања

На вијест о смрти МиланаМитрића медији као да су малоостали по страни. Није да нису тајтужни догађај забиљежили, алинекако стидљиво, као да се олакозаборавило шта је он значио уинформисању и да смо изгубиливеома значајног новинара.

Митрић је био новинар и боем,тако да је кроз професију и ванње оставио видљив траг како уЈајцу, тако и у Мркоњић Граду гдјега је донио ратни вихор и примо-рао да почне из почетка битку запреостали дио живота. За сво гаовоземаљског живота вјерујемда ни сам Митрић, који је врснописао и имао оно што се каже"новинарство у малом прсту" нијеникада до краја разграничио сва-

кодневни живот од професије,професију од боемије и тако укруг. Код њега је то некако билоиспреплетено, умрежено и вјеро-ватно му је давало снагу, али истотолико и нарушавало здравље. Ито се по обичају вртило у круг.Милан Митрић је посебно уживаорадећи прилоге о спорту (био једописник београдског Спорта иновинске агенције СРНА), али јенајвише времена провео за мик-рофоном.

Животни пут му је био баштрновит, све могуће недаће, анарочито ратне сручиле су му сена главу, па је хтио не хтио мораомијењати мјеста пребивалишта:Јајце, Мркоњић Град, Бања Лука иобратно, па на крају и до смртиМркоњић Град.

Памтиће га као радника бро -јни електронски медији, али нај -више Радио Мркоњић Град, Ра -дио Јајце и Радио Крајина, мада јеоставио трага и у другим инфор-мативним кућама са којима је пов-ремено и према потреби са -рађивао. Они који су га боље поз-навали уједно су знали колико сеиздвајао, просто штрчао изнадбројних просјечних актера у ин -формисању, изузетном хариз-мом, невјероватним гласовниммогућностима и реторичком спо-собношћу. Због тога је и као води-тељ бројних јавних и спортскихманифестација као ријетко ко"владао" простором и публикомбило да је то у дворанама, на ста-дионима или трговима.

Смрт га је недавно одвојилаод нас, али се надамо да неће узе -ти сјећање на њега, човјека који јеу животу много пропатио док нијеотишао на небо. Не смијемо забо-равити да ће нас Милан Митрићпосматрати са неба, са висина и"опомињати" да се наше памће-ње не контаминира заборавом.

ЖИВКО ЂУЗА

МузејСавић има у плану да дио своје радиони-

це уреди као музејски простор.- Све што израдим остављам за свој

мали музеј. Не желим ништа да продамјер сви сувенири мени много значе. Досада нигдје нисам сам излагао своје про-изводе, али имам у плану да се појавимна некој изложби у нашем граду - кажеСа вић.

Клуб умјетничких душа изМркоњић Града организовао јекњижевно вече на којем су читанинаграђени радови који су пристиг-ли на 14. Међународни конкурсхумора и сатире о теми "Аме ри -чки покер - руски рулет - ?!", по -водом 1. априла - Дана шале. Гостманифестације био је бањалучкикњижевник Слободан Јанковић.

На конкурс се пријавило 115аутора из Хрватске, БиХ, ЦрнеГоре, Бугарске и Словеније са1.350 афоризама, 35 прича, 65пјесама, 110 епиграма, 20 пјеса-ма у акростиху, 20 шала и поша-лица, 30 вицева, 10 басни, петбајки и пет хуморески.

Предсједник Клуба умјетнич-ких душа Слободан Ћоћкало ре -

као је да се на овај конкурс из годи-не у годину пријављује све вишезаинтересованих афористичара.

- Ове године је био најтежи,али и најзначајнији конкурс, јер јебило највише заинтересованих.Морамо знати да су хумор и сати-ра озбиљна област, што су аутории показали - изјавио је Ћоћкало.

Награђени афоризми биће об -ја вљени у заједничком зборнику,по водом 14 година конкурсахумора и сатире.

Своје афоризме читао је и сати-ричар Јанковић, који је посебноодушевио мркоњићку публику.

- Било је дивно вече, као иобичај који се овдје гаји. Људикоји воде овакав програм су пра -ви амбасадори једног града. Мр -коњић је постао међународно по -знато мјесто по култури и забави- закључио је Јанковић и додао даму је част што су га позвали у овајград, који осјећа својим и гдје је не -када ишао у Гимназију. Д. ЛЕКИЋ

Нај-афоризам из ПожаревцаЗа најбољи афоризам ове године изабран је афоризам Миодрага

Лазаревића из Пожаревца, који гласи: "Амерички покер - руски рулет -кинеске ципеле!"

23 КУЛТУРА MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПОВОДОМ ДАНА ШАЛЕ

Амерички покер и руски рулет

ПРОМОВИСАНА КЊИГА АФОРИЗАМА "Ово и оно" Живка Ђузе

У Мркоњић Граду промовисана је књига афоризама "Ово и оно"афористичара Живка Ђузе. Гости на промоцији били су афористи-чари из Бањалуке Миладин Берић и Динко Османчевић, а у програ-му су наступили и чланови Градског позоришта.

Ђуза, који је из Мркоњић Града, афоризме пише четрдесетак годи-на и до сада је објaвио пет књига. Књига "Ово и оно" је збирка афори-зама насталих током протеклих двадесeтак година. Предсједник мрко-њићког Клуба умјетничких душа Слободан Ћоћкало рекао је да јеЂуза модеран афористичар, чији афоризми имају "жаоку" и пецкају ло -ше људске навике и друштвене девијације.

Динко Османчевић је оцијенио да је Ђуза један од највећих афорис-тичара са ових простора.

Ђуза пише прозу и у припреми је рукопис за нову књигу завичајнихприча из Подрашнице и околине Мркоњић Града.

Д. ЛЕКИЋ

Глумци Жељко Милошевићи Владан Поповић одиграли су уМркоњић Граду представу "Че -кајући Марчела" која је насталау копродукцији Културне сцене"Мале ствари" из Требиња иТеатра "Федра" из Бугојна.

Ријеч је о трагикомедији која јеурађена по тексту чији су ауториСтефано Ричи и Ђани Фортеа, ау режију и адаптацији ЖељкаМи лошевића који игра у пред-стави. Милошевић је истакао даму је највеће задовољство штопублика разумије оно што се пре -дставом жели рећи.

- Ми постављамо питање дали постоји и колико је танкалинија између нормалног и не -нормалног, јер овдје су двојицалудака који се играју неких нор-малних ситуација, а свједоци

смо, ако имало отворимо очи,колико је око нас оних нормал-них који се у ствари играју луда-ка - објаснио је Милошевић.

Поповић је навео да је темапредставе људска отуђеност уданашњем друштву.

- Радња је смјештена у паркумоболнице, а све је то пола-зишна основа да се испричаколико смо удаљени једни оддругих, колико смо усамљени, иколико смо најусамљенији не -гдје у самом себи и у сопственојотуђености - каже Поповић и до -даје да се нада да је мркоњићкапублика уживала у представи.

Представа "Чекајући Марче -ла" играна је на свим просторимаби вше Југославије, а гостовала јеи у Чешкој.

Д. ЛЕКИЋ

ПЕТАР БОЖОВИЋ ГОСТОВАО У МРКОЊИЋУ

Нељудски однос Срба према култури

Истакнути српски глумац ПетарБожовић оцијенио је у Мркоњић Граду,гдје је одиграо монодраму "Чеговић"Драгана Ускоковића, да је однос премакултури, који је присутан у цјелокупномсрпском народу - нељудски.

Народу дају ријалити

Божовић се присјетио ивремена када је почињао.

- То је било уређено дру-гачије. Може неко да кажеда је то било у политичкесврхе. Баш ме брига у које јето било сврхе, бар се пажњаније придавала анти-култу-ри, бар не више него култу-ри. Узмите само музику икако то иде и која врста.Кажу, то народ воли. Тоније тачно, него ради се отоме шта му ти константнонудиш. Ако стално имашријалити шоуе, може једи-но то да гледа, шта бидруго - истакао је ПетарБожовић за Глас Српске..

- Задовољан сам публи-ком, али оним што се улажеу културу и како изгледајудомови културе нисам уопш-те задовољан, то су две раз-личите и опречне ствари -рекао је Божовић након пред-ставе.

Он је истакао да са једнестране има осјећања дивнихљуди и публике која прима иосјећа нешто, а с друге странеима осећање горчине, бијеса иљутње.

Божовић је додао да јемркоњићка публика дивна, каои публика у другим мјестима уРепублици Српској у којима јегостовао.

Д. Лекић

ПОЗОРИШНО ГОСТОВАЊЕ

Чекајући Марчела

ВЈЕНЧАНИ - МАРТ/АПРИЛ 2015.ИЛИЋ ПЕТАР и ЧИГОЈА МИЛИЈАНА,ЂУРИЋ МЛАДЕН и ТЕШАНОВИЋ МИ -ЛАНА, КАУРИН ДРАГАН и СТАНИЋ МА -РИЈА, ДЕЛИЋ НИЈАЗ и КУРБЕГОВИЋАДИЛА, БРЕШО БРАНКО и ГАЛИЋ МИ -РЈАНА, МРЂАН НЕМАЊА и РОЖА СА -ЊА, ЈОТИЋ НЕМАЊА и КНЕЖЕВИЋ ЈЕ -ЛЕНА, ПЕКЕЗ ДРАГАН и ТАНАСИЋ РА - ДМИЛА, ЈОРГАНОВИЋ РАДОСЛАВ и КУ -ДРА БРАНКА, ЋИРКОВИЋ НЕДЕЉКО иОЛАБИНА МИЛИЈАНА

УМРЛИ - МАРТ/АПРИЛ 2015.КАУРИН СТАНА из МРКОЊИЋ ГРАДАСЛАДОЈЕВИЋ СТОЈА из ТРИЈЕБОВАДЕВУРА МАРА из МРКОЊИЋ ГРАДАКУРБАЛИЈА ДРАГО из ДРВАРАЉУБОЈА ИЛИНКА из КОПЉЕВИЋАНОВАКОВИЋ ЗАГОРКА из ГУСТОВАРЕЕРЕМИЈА ДУШАН из БЈЕЛАЈЦАЛИСИЦА МИРКО из ПОДРАШНИЦЕПЕРИЧЕВИЋ СПАСЕНИЈА из СУРЈАНАСТАНКОВИЋ ЈЕЛКА из ГЕРЗОВАБУДИША МИТАР из ДОЊИХ ГРАЦАХЕГАНОВИЋ ОМЕР из БАЉВИНАЦИГАНОВИЋ МИЛЕ из ВРБЉАНАГРУЈИЧИЋ МИЛКА из М. ГРАДАМИЛИЋ МИЛАН из МРКОЊИЋ ГРАДАМАРКЕЗ СТАКА из ШИПОВААРЕЖИНА ДРАГОЉУБ из ШЕХОВАЦАСТОЈИЧИЋ МОМЧИЛО из М. ГРАДАТАНАСИЋ ЈОВАНКА из ПОДРАШНИЦЕЧУЛИЋ МИТАР из ПОДБРДААРСЕНИЋ ЂУРО из ПОДОРУГЛЕЛАКИЋ СТАНА из БАЉВИНАЛАЗЕНДИЋ МИЛИЦА из ПОДБРДАТЕГЕЛТИЈА ЈОВО из МРКОЊИЋ ГРАДАМИЛАШИНОВИЋ ЈОВО из КОПЉЕВИЋАПАЛАЛИЋ МИЛАН из М. ГРАДА

24ИНФОMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

IZDAVA^Op{tina Mrkowi} GradAdministrativna slu`ba

ZA IZDAVA^ADivna Ani~i}

Na~elnik op{tine

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Milenko Mileki}

PRIPREMA I URE\UJERedakcija Biltena

REDAKCIJATijana Ra|evi} Drqa~a

Swe`ana ]uso\ur|ica [olak

Slobodan Daki}Biqana ]eli}Draga Leki}

Miroslav Milanovi}

Јелена Вученовић(lektor)

ADRESATrg Kraqa Petra IKara|or|evi}a 1

Mrkowi} Grad

E-ADRESAjavnost@mrkonjic-grad.rs.ba

ELEKTRONSKO IZDAWEwww.mrkonjic-grad.rs.ba

ТЕЛЕФОН: 050/220-928

TEHNI^KA PODR[KAKikindske

Kikinda, Vojvodina, Srbija

[TAMPAНезависне новине

TIRA@ - 1.000 primjeraka

IZLAZI MJESE^NO

ИЗ МАТИЧНЕ СЛУЖБЕ

Не каже се без разлога да оно што сеприча или је било или ће бити. Народ каже даБог обично бира најбоље. И тако када је 2012.године Бог почео да призива на небо мрко-њићке шахисте у релативно кратком року пре-минула су чак тројица: Јован Станишић, Мир -ко Цвијић и Момир Чулић.

Првокатегорник Станишић по професији јебио професор историје и готово цијели раднивијек је провео као предавач у овдашњој гим-назији. Као страствени љубитељ шаха имао јеод њих тројице најдужи „стаж“ у клубу. И да -нас се његови ученици с невјерицом вајкају:„Зашто и ти профо тако рано оде у историју“?

Од Мирка Цвијића мајсторског кандидата,снаге мајстора није било бољег вариоца нада-леко. Рат је учинио своје и нагнао га да кренена дуги избјеглички пут, оставио га без игдјеичега. Шахом је лијечио своју тугу због тога.

За Момира Чулића се слободно може рећида је био дијете мркоњићког шаховског клубау којем је поникао и стасао у једног од водећихшахиста. Не само као изванредан шахиста,већ и као конобар Момо је оставио трага докје ревносно услуживао госте у Хотелу „Кра -јина“, а касније дуги низ година на Балкани.Из данашње перспективе може се за овутројицу шахиста рећи да су били узданицеШ.К. „Мркоњић Град“.

Међутим, у причи о шахистима који судавали посебан печат шаховском животу унашем граду треба свакако поменути и неко-лицину оних, који нису рођени Мркоњићани,али су радећи у нашем мјесту, другујући санама и као велики заљубљеници у древну игрупо црно-бијелим пољима остали у лијепомсјећању.

Један од њих био је стоматолог Асаф Ха -џић онако тих и ненаметљив, просто гос под -ствен. Поштовали су га сви шахисти и радо сањим играли маратонске, слободне партије.Асаф је био неуморан и прави примјер како сеужива у шаху.

Још један стоматолог био је чест посјети-

лац клупских просторија. Милован Боротићсе радо надигравао са разним противницимана шаховској табли. Остао је упамћен по томешто оне партије, које је губио није уопштекоментарисао. Поразе је ћутке подносио, алиби сваку партију коју добије обавезно пропра-тио радосним гласним узвиком: „Ова је билалепа“!

Копајући по не баш сређеној архиви клубаили пак освјежавајући сјећања, која и те какоблиједе треба отргнути од заборава још једанзанимљив детаљ и поменути човјека који јеимао додирних тачака са шаховским животомграда у прошлости. Легенда српске музичкесцене, пјевач, али уз то добар шахиста МикиЈевремовић приликом гостовања у Мркоњић

Граду је у више наврата, додуше незваничнои са промјењивим успјехом одмјеравао снагеса неколицином наших шахиста. Биле су тоблиц партије. Мики Јевремовић, који је 2011.године у трећој групи великог шаховскогопен турнира у Чикагу био први (6,5 поенаиз 7 кола) и освојио награду шест хиљададолара није се ни обрукао, али ни прославиоу Мркоњић Гра ду. Ако аутор овог текста каоактер мечева са популарним пјевачем, имаправо и да се мало нашали онда ћу истаћи даје након тих дуела навече на концерту Мики ите како имао разлога да запјева свој хит:„Пијем да је заборавим“.

Да заборави не тако мали број изгубљенихбрзопотезних партија.

ЦРНО-БИЈЕЛЕ СТАЗЕ - ИЗ MРКOЊИЋКE ШAХOВСКE ПРOШЛOСTИ (12)

Шаховски неповрат

ОВАКО ЈЕ ИСПИСИВАНА КЛУПСКА ИСТОРИЈА: Детаљ са дербија Друге ша -хов ске лиге РС Ш.К. „Мркоњић Град“ – ПОШК у нашем граду

ИН МЕМОРИАМ МИЛАН МИЛИЋ

Одлазак сањараНекад је неко записао нешто што сви знамо. А,

то је да још од почетка цивилизације важи племе-нито правило: о мртвима све најбоље. И баш збогтога писању овог некролога пјеснику МилануМилићу приступио сам са повеликом дозом опреза,све плашећи се да бижутеријским рјечником неоскрнавим слово туге за сањаром из Тријебова,мркоњићким пјесником који је више вјеровао у поезију него у стварнисвакодневни живот, живећи га онако како је само он знао и могао даживи.

Било је и неприхватања средине која није довољно разумјела тајно-вита значења његове литерарне мисли и животне филозофије. Имао једодуше подршку, слабашну и недовољну од своје сабраће и сапатникапоетског начина размишљања.

Ни након изласка двије збирке пјесама прије двадесет година,Милан Милић није „одложио“ своје перо за писање, настављајући трага-ње за инспирацијом и довијајући се да како тако прибави мастило.

Животне недаће су га шибале, болест се „острвила“.Није био довољно схваћен, као што и он сам много тога није могао

рационално докучити. Међутим, нико није могао да му ускрати машта-ње. Будан је сањао ходајући по ливадама родног Тријебова али и утаба-вајући и онако тврд мркоњићки асфалт. Тако маштајући још увијекдјечачки, није могао ни да сања, да ће једне априлске ноћи болестан иизмучен, али тог тренутка нечим ободрен спокојно заспати... Заспати иупокојити се.

Пјесници се најбоље осјећају међу звијездама.Милић је предодређен на трајање у пјесничким сјећањима и послије

смрти, а локални званичници из области културе би уз сасвим малотруда или најмање што би могли да учине у знак захвалности, то је даприкупе све његове рукописе, објављене и необјављене, довршене и онетек започете да их заштите и представе јавности. ЖИВКО ЂУЗА

Чланови омладинског ансамбла мркоњићког Градскогпозоришта одиграли су комедију “Бубица”, намијењену за дјецуод 10 до 15 година. Представа је рађена према тексту Тоде Нико -летића, а у режији вође Градског позоришта у Мркоњић Граду, про-фесорице Дубравке Николић.

- Сваке године урадимо барем један Николетићев текст, јерих дјеца воле. Дјеца добро прихватају представу и мислим да суи глумци и публика уживали - рекла је Николићева и најавила даће до јуна Градско позориште сваки мјесец имати по четири пред-ставе на репертоару.

- Трудићемо се да буду разноврсне, да буде и дјечијих ипредстава за одрасле. Играће наши глумци, а биће и гостујућих- поручила је Николићева.

Дарија Јовић из Шипова, која игра у представи, рекла је да јеово поучна прича која говори о пријатељству и неким стварима којесу вјечна тема за умјетнике попут љубави и вјерности. Д. ЛЕКИЋ

ПРЕМИЈЕРА ГРАДСКОГ ПОЗОРИШТАКомедија "Бубица" замркоњићке малишане

Малишани из Дјечијег вр -тића „Миља Ђукановић“из Мркоњић Града оби-љежили су Свјетски дан

планете Земље акцијом уређењадворишта у овој установи. Они суову активност реализовали у окви-ру еколошког плана рада овепред школске установе. Лијепо сун-чано вријеме малишани су уз сађе-ње цвијећа искористили и за игру,пјесму и дружење.

Васпитачица у вртићу Дали -борка Поповић, рекла је да су уакцији уређења дворишта вртићаучествовала дјеца старије васпит-не групе.

- У вртићу дјеца се током цијелегодине едукују из области еколо-гије и очувања животне средине,јер је битно код дјеце док су јошмали развијати свијест и потребуда чувају животну средину. Ма ли -шани су на посебно припремљенојзеленој по вр шини од цвијећа начи-

нили ам блем-лого Јавне установеДјечији вр тић „Миља Ђукановић“,који симболизује дјечије руке - рукепријате љ ства - рекла је Поповићева.

Дјечак Милош Арежина исти-че да су малишани са много љубавии одушевљења радили на уређењусвог дворишта и сађењу цвијећа.

- Ја волим цвијеће, јер имаразне боје. Са цвијећем смо натра ви израдили амблем вртића -рекао је Милош.

Слично причају и његови друга-ри Урош Милић и Срђан Писарић,који су својим другарима рецитова-ли пјесмице о потреби очувања жи -вотне средине. С. ДАКИЋ

25 ХРОНИКА MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

АКЦИЈА УРЕЂЕЊА ДВОРИШТА У ВРТИЋУ „МИЉА ЂУКАНОВИЋ“

Малишани обиљежили дан планете Земље

Око 250 мркоњићких гимназијалацаорганизовали су "Прољетни фестивалученичке креативности", на којем су секроз различите тачке представљали. Је -данаест одјељења се представило кроз пје -вање, игру, игроказ, глуму и слично...

Директорица Гимназије Ивана Берић је

казала да је свако одјељење добило зада-так да осмисли тачку којом ће се представи-ти.

- Сврха пројекта је да се дружимо ваннаставе и да ојачамо дух школе и да сезабавимо. Важна је ствар да су ученицисамостално извршили задатак, сами су

морали наћи рјешење, сарађивали су каотим и међусобно комуницирали - објасни-ла је Берићева и додала да ученици морајуразвијати способности.

- Те способности су иновативност икреативност, комуникација и сарадња,критичко размишљање, оцјена и само-

оцјена, а све су то имали у овом пројекту -казала је Берићева.

Пројекат је покренуо Савјет ученика усарадњи са управом школе како би њиховамашта и креативност дошли до изражаја.

Д. ЛЕКИЋ

Чланице Кола српских сес-тара "Блага Марија" из Ора -ховљана подијелиле су поклонедјеци са посебнимпотребама у Дне -вном центру задје цу и омлади-ну "Бу бамара".Дјеци која боравеу том центру Домаздравља "Др Јо -ван Рашковић" уМркоњић Градупо дијељене су иг -ра чке, храна и сла - ткиши.

- Малишани ињихови родитељи обрадовалису се поклонима, али и бризикоје су исказале чланице Коласрпских сестара према дјеци сапосебним потребама - рекла јесо ци јални радник у ЦентруСвјетлана Крупљанин.

Дневни центар "Бубамара"ра ди од 2013. године и његовеуслуге користи педесеторо дјеце

са посебним потребама из мрко-њићке и општине Рибник. Сре -дства за рад Центра обезбјеђујеопштина Мркоњић Град, Це -нтар за социјални рад, донато-ри и људи добре воље.

Д. ЛЕКИЋ

Мркоњићко Коло српских сестара Пакети помоћи поводом Васкрса

Коло српских сестара "Рођење Пресвете Богородице" изМркоњић Града поводом надолазећих васкршњих празника организо-вало је подјелу пакета са основним животним намирницама за 25социјално угрожених породица. Ријеч је о вишечланим породицама,као и о старим и изнемоглим лицима. Пакети садрже основне животненамирнице, брашно, јаја и слично, те средства за хигијену. Помоћ су обез-биједиле чланице Кола, као и грађанство које је могло купити и оставља-ти храну у маркетима "Милић", "НМС-Комерц" и у трговачкој радњи"Аничић". Такође је Задружна трговина донирала 20 врећа брашна,као и Бест маркет 19 пакета основних животних намирница.

Дијана Еремија, чланица Кола српских сестара, каже да је овоједна од њихових редовних акција.

- Циљ нам је да поводом вјерских празника обрадујемо оне којимаје помоћ потребна. Драго нам је да можемо усрећити људе и показатиим да нису сами онда кад им је то најпотребније - казала је Еремија.

Д. ЛЕКИЋ

ПРОЈЕКАТ УЧЕНИКА МРКОЊИЋКЕ ГИМНАЗИЈЕ УЗ ПОДРШКУ ПРОФЕСОРА

Прољетни фестивал ученичке креативности

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА ИЗ ОРАХОВЉАНА

Поклони за дјецу са посебним потребама

190дјеце борави у три вас-питно-образовне групеДје чијег вртића „Миља Ђука -новић“, који има и Подручноодјељење у Подрашници.

!

Начелница општине ДивнаАничић састала се са пред-ставницима Удружења

пензионера и разговарала оактивностима које је удружењереализовало у претходној као и оплановима за ову годину.

Жарко Субашић, предсјед-ник Удружења, каже да су оства-рили значајне финансијске ре -зултате и консолидовали рад.

- У протеклој години по -дијелили смо једнократне нов-чане помоћи за око 400 пензио-нера у укупном износу од35.000 КМ, за 130 породицаумрлих пензионера обезби је -дили смо дио средстава затрошкове сахране, као и одла-зак 200 пензионера на једно-дневну екскурзију - објаснио јеСубашић и истакао да је удруже-ње прошлу годину завршило саоко 30.000 КМ на рачуну, асредства ће бити утрошена утекуће одржавање објекта.

Дивна Аничић је рекла да јеопштина задовољна са радомУдружења пензионера и да ћеколико је у њеној моћи помоћи

њихов рад.- Договорили смо се да им

општина помогне око санацијекрова који је у јако лошем

стању и набавке штампача ифотокопир апарата који имнедостају како би несметанорадили - открила је начелница

и додала да ће општина обез-биједити и средства за израдусоцијалне карте.

С. ЋУСО

26ХРОНИКАMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

НАЧЕЛНИЦА ПРИМИЛА ПРЕДСТАВНИКЕ УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА

Општина уз пензионере

Унашем граду основано јеудружење за пружањепо дршке породицама,осо ба ма и заједници у

менталном здрављу. Удруже њечини 10 чланова и предсједникБорислав Ђурић. Основано језарад доприноса у заштити и уна-пређењу особа са менталним по -ре мећајима и особа зависних одпсихо-активних супстанци (ал - кохол, дрога), те особа са другимменталним поремећајима. Такође,удружење се бави и пружањемквалитетних услуга у третману изаштити менталног здравља љу -ди и породице са Пост тра ума т -ским стресним синдромом (борци,породице погинулих и несталих,избјегла и расељена лица и сл.).

- У нашој друштвеној среди-ни постоје предрасуде о особа-ма са менталним проблемима из

чега често произилази да теособе доживљавају и дискрими-нацију од људи из своје среди-не. Самим тим, особе са оваквими сличним проблемима често суискључене из свих сфера дру -штвеног живота. Друштво имне даје шансу да побједе својпроблем и постану равноправничла нови друштва - прича намСње жана Лукић, социјални рад-ник и стручни сарадник овог удру-жења.

По ријечима предсједника Ђу -ри ћа, циљ удружења јесте да со -цијализују особе са менталнимпроблемом и да их прилагоде иукључе у друштвени живот. Тако -ђе и да оснаже те особе, како би сеи саме знале изборити са предра-судама које свакодневно сусрећу удруштву, те да их науче обрасци-ма боље комуникације и помогну

да ојачају самопоуздање. - Кроз повећан број едукацио-

них радионица као и стручни итимски рад удружења, наш основ-ни задатак јесте да помогнемо иучинимо да особе са оваквим про-блемима буду потпуно равноправ-не у свим аспектима нашег друшт-ва. Наиме, оно што је један одосновних проблема наших корис-ника јесте то да поједини нисусамостални, како у виду здравст-

веног, тако и у виду финансијскогстановишта. Да се овакве особе неби и даље третирале, од странедруштва или појединаца, каоособе према којима је дискримина-ција оправдана, један од главнихциљева је и повећање свијестицјелокупног друштва о менталномздрављу, о самом појму менталногздравља, болестима ове природеи превенцији истих – каже на крајуБорислав Ђурић. ИЛИЈА ЛУКАЧ

Етикетирање је озбиљан проблем- Из свега можемо за кљу чити да су особе са менталним про-

блемима у по тпуности етикетиране као оне које не требају даприпадају нашем друштву, те да је њихова дискриминација по -тпуно оправдана. Ово је оз биљан проблем којем се ду го ниједавало на важности. Због те занемарености смо могли при -мјетити да су особе са менталним проблемима често јако повуче-не или незаинтересоване - закључује Сњежана.

Подршка особама са менталним поремећајима

Милан Стеванић, предсједник мр коњићке Борачке организације, каже даће им у току 2015. године бити приоритет стамбено збрињавање по ро дица погину-лих и ратних војних инвалида.

- Бавићемо се и проблемом незапослених бораца, њихове дјеце, законом оправима бораца и борачким додатком тако да су то неки наши устаљени про-блеми и задаци - казао је Стеванић и нагласио је да је у току изградња једне згра-де за збрињавање девет породица погинулих бораца.

- Том зградом ће се доста тога ријешити, и остао би још мали број да серијеши, али то је промјенљива категорија, пошто се увијек појављују новизахтјеви, неријешени случајеви и ја се надам да ћемо у договору са Владом инадлежнимм министарством и локалном заједницом барем привести крају тепроблеме ове године - закључио је Стеванић и додао да се нада да ће успјетипројекат који спроводе Борачка организација РС у договору са Министарством и саВладом да предузетницима даје неки подстицај за запошљавање демобилисанихбораца. Д. ЛЕКИЋ

Свјетски дансвјесностио аутизму

Поводом обиљежавања 2.априла, Свјетског дана свјеснос-ти о аутизму, радници ЈУ Центарза социјални рад Мркоњић Град,посјетили су породицу Арежинаиз Мркоњић Града и уручили јед-нократну новчану помоћ родите-љима Гордани и Лази, чији је синЛука лице са развојним пореме-ћајем из спектра аутизма. У Мрко -њић Граду Арежине су једина поро-дица на евиденцији Центра која јесуочена са дијагнозом аутизма.

Други април обиљежава се ши -ром свијета као Свјетски дан свјес-ности о аутизму од 2007. године,када је резолуцијом Уједињенихнарода тај дан одређен као датумна који се широм свијета настојиподизати свијест о аутизму. Иако сеу посљедње вријеме интензивнијеприча о том развојном проблему идаље је непознаница за многе.Обиљежавање тог дана један је одначина да се скрене пажња на овупопулацију, њихове специфичнос-ти и тешкоће.

ПОМОЋ ОПШТИНЕ

Васкршњи пакети за социјално угрожене

Општинска управа МркоњићГрад подијелила је пакете хране заваскршње празнике за 84 породи-це из категорије социјално угроже-них. Пакети су подијељени на нивоуопштине, а садржавали су печење,колаче, сокове, перетке и васкр-шња јаја за празничну трпезу.Укупна вриједност пакета била јеоко 3.000 КМ, а средстава је обез-биједила општина.

Такође, у сарадњи са Центромза социјални рад, подијељени су ими пакети помоћи са основним жи -вотним намирницама, укупне ври -једности 1.700 КМ. Пакети су осимуља, шећера, соли, тјестенине и су -хомеснатих производа садржава-ли и средства за хигијену.

По ријечима начелнице ДивнеАничић, локална самоуправа нас-тоји да сваке године обрадује су -гра ђане поводом најрадоснијегхри шћанског празника - Васкрса.

С. ЋУСО

БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА О ПОМОЋИ ПОРОДИЦАМА ПОГУНИЛИХ И ИНВАЛИДА

Приоритет - стамбено збрињавање породица

ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ "УЗДРАВЉЕ"

Милан Васић (1928-2003)био је историчар, академик и једанод оснивача Филозофског фа-култета у Бањалуци те његовпрви декан.

Рођен је 1928. године у селуДоња Пецка, у општини Мрко-њић Град. Бавио се историјомјугоисточне Европе у османскомраздобљу. Објавио је већи бројнаучних и стручних радова, прика-за и осврта.

Био је и члан Академије наукаи умјетности БиХ (АНУБиХ) иАкадемије наука и умјетностиРС (АНУРС), предсједник Друш-тва историчара БиХ, члан редак-ције часописа "Преглед" и уред-ник Годишњака Друштва исто-ричара БиХ.

За свој наставни, научни идруштвени рад био је добитникнеколико награда и признања, ме-ђу којима се посебно издвајајуплакета Универзитета у Сара-јеву, повеља друштвенополитич-ких организација Филозофскогфакултета те 27-јулска наградаСР БиХ.

У родном мјесту завршио јеосновну школу, а у Бањалуци1950. године Учитељску школу.Четири године касније завршио јестудије историје са турским језикомна Сарајевском универзитету.

Радни вијекНа Филозофском факултету у

Сарајеву одбранио је докторскудисертацију на тему "Мартолозиу југословенским земљама под

турском владавином". Послијекратког наставничког рада у Дру-гој мушкој гимназији у Сарајеву,изабран је за асистента на Фило-зофском факултету у Сарајевуна предмету Историја народаЈугославије - период турскевладавине.

Након одбране докторске те-зе 1963. провео је дуже вријеме наспецијализацији у Институту заисторију и културу Блиског ис-тока и туркологије Универзи-

тета у Минхену.Када је у јуну 1964. изабран за

доцента Филозофског факултетау Сарајеву, до 1975. године про-шао је сва наставничка звања.Поред историје југословенских на-рода под турском влашћу, пред-авао је и одређене специјалне кур-севе из историје Османског цар-ства. Спада у круг истакнутихстручњака за османску и балкан-ску историју.

У граду на ВрбасуНапустио је Филозофски

факултет у Сарајеву 1992. годинеи прешао у Бањалуку, чији је првидекан био од 1994. до 1998. Каоредовни професор на Одсјеку заисторију предавао је српску и бал-канску историју од 15. до 18. вијека,а на Правном факултету у Ба-њалуци држао је предавања изнационалне историје државе иправа.

У свом научно-стваралачкомраду објавио је више од 60 науч-них радова. Око 20 његових ра-дова објављено је на пет странихјезика: француском, турском,њемачком, енглеском и руском.Своја научна истраживања обав-љао је у свим југословенским архи-вима који посједују значајнијефондове турских и других оријен-талних рукописа, али и у архивимаТурске, Аустрије и Њемачке.Држао је предавања на универзи-тетима у Минхену и Грацу. Рефе-

рате на научним скуповима подно-сио је у Грацу, Брну, Атини, Кем-бриџу, Минхену и Анкари.

Капитална дјела"Главно Васићево научно дје-

ло, које га је квалификовало каоистакнутог стручњака за историјуОсманског царства, јесте књига'Мартолози у југословенским зем-љама под турском владавином'.

Мартолози су били посебан род утурској војсци и ова књига о њимасматра се главним научним дјеломо томе у свјетској литератури заосманску историју", рекли су ст-ручњаци историје о његовом дје-лу.

Истакли су да је пратио исто-рију настанка, успона и падањаовог војног реда у вријеме успонаОсманског царства, као и његовупостепену деградацију након1683. године.

Други по вриједности Васићевнаучни рад је студија "Градови уЦрној Гори под турском влаш-ћу". Заједно са Браниславом Ђу -р-ђевом, издао је и збирку доку-мената под насловом "Југосло -венске земље под турском вла-давином до краја 18. стољећа".

Преминуо је 2003. године, у76. години, у Бањалуци.

БИЉАНА ПОПОВИЋ(Извор: Независне новине,

5. април 2015. - Истакнуте исто-ријске личности Бањалуке)

У свом научно-стваралачком радуобјавио је више од 60 научних радо-ва. Око 20 његових радова објавље-но је на пет страних језика: францус-ком, турском, њемачком, енглескоми руском. Своја научна истраживањаобављао је у свим југословенскимархивима који посједују значајнијефондове турских и других оријен-талних рукописа, али и у архивимаТурске, Аустрије и Њемачке

ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ: МИЛАН ВАСИЋ, АКАДЕМИК (1928–2003)

Велики стручњак заОсманску историју

Удружење у његову част Удружење студената историје "Др Милан Васић" Бањалука (УСИ

"Др Милан") је самостално, непрофитно, неполитичко удружење сту-дената које штити њихова права и интересе. Мисија овог удружења јеширење идеје студентског организовања и студентске солидарности.

У склопу активности посебан акценат ставља на специфичнеобласти историје као друштвено одговорне науке, као што је односдруштва према прошлости и историјским и културним добрима и спо-меницима те многе друге активности.

Мартолози - (мартолог -грч. наоружан) паравојскау турском царству састав-љена од локалног хриш-ћанског становништва

27 ДРУШТВО MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

Посјетите званичну презентацију Општине Мркоњић Град

www.mrkonjic-grad.rs.ba

28ДРУШТВОMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

УТршћанском Лојду, број258, од 1908. год. објавље-на је репортажа о Варцар -Вакуфу под називом Бос. –

херцеговачки народно – гос-подарски водич

ВАРЦАР-ВАКУФ 1908. ГОДИНЕ

''Варцар – Вакуф. – Та бо са -нска варош лежи у варцар – ва -куфском котару, а у окружју трав-ничком. Има око 2.500 житеља,од којих су преко половице мусли-мани. Негда звала се та варошсамо Варцар и Варцарево. Дола -ском Турака у Босну, или бољерекши, кад су наши људи у Боснипопримили ислам, добила је ва -рош име Варцар – Вакуф. А такоје зову данас муслимани и савдруги свијет. За вријеме турскевла давине звао се Варцар – Ва -куф такођер ''Јениџе – Касаба''(Нови град). Варцар – Вакуф,удаљен је од Јајца 24, од Кључа37 km. Лежи врло лијепо. Шу -мовите горе закрилиле су варцар– вакуфску долину са свих стра-на. Поток Црна риека жубори крозварош, која је изпреплетена крас-ним бостанима и башчама, па је уњој и њеној околици љети правиземаљски рај. Средишња годиш-ња топлота износу 90 C.

Житељи и околичани Ва р -цар – Вакуфа, баве се поглавититрговином, обртом, пољодјел-ством, воћарством и марво-гојством. Варцар – вакуфски ко -тар производи годинице у сред-њој мјери 360.000 ока шљива, аи доста другог воћа и сочива.Марвогојство умнажа се од годи-не на годину. Може се поприекоузети да у котару има 33.000 ко -мада говеда, 3.200 комада ко -ња, 1.400 комада свиња, 14.000коза, 28.000 оваца. Сваке суботеобдржавају се у Варцар – Вакуфуседмични вашари или сајмови.Годишњи се сајам држи од 8-10.рујна. На тај се сајам дотјера око22.000 комада крупне и 45.000комада ситне марве. Жита дове-зе се 10 – 11.000 товара. Кућни јеобрт лијепо развит. Творе се пок-ривачи од козје длаке, такозванемутапе и струке, а начини их сегодимице око 13 – 14.000 комада.Обрт коса добро иде, па их се угодини начини и прода око 10.000комада. Изкује се 16 – 17.000 но -жева. Изпече се око 25.000 лона-ца, који сачињавају врло живахантрговачки чланак.

Дрварска индустрија достаје важна. У шумама ''Мањача'' и''Ду бичка гора'' посједује тврдкаИвана Гргурина из Бањалуке ра -дионицу дужица, за које се потро-

ши преко 12.000 м буковине угодини.

Рударство напредује добра-но. Рудокоп Сињаково, које лежиоко 1000 м над морским зрцалом,исцрпљује бакрачу из лежиштажељезне рудаче у палеозојскомшкриљевцу. Копови и пружнамрежа обухваћају скоро 18 км.Годишња производња износи65.000 q сирове рудаче, дотично42.000 q чисте руде. У рудокопуради око 120 рудара. Има ондјечисте радна праоница, лучилни-ца, ковачница, радионица, писар-на и станови за рударско особље.Рударница састоји из трију топио-ница, једне рафинадне пећи са

двије турбине од укупно 38 HP. Урударници запослено је око 100људи. Годимице производи сеоко 1.600 q бакра, од чега извозисе 1.250 q, а 350 q преради се уударници у разне бакрене пре д -ме те и оруђе. Све то прода се уБосни. Удраница састоји из двајудвоструких ударача, који су гоње-ни двама воденим котачима, сасилом од 28 подпуних коњскихсила. У ударници запослено око12 радника. Осим рударнице иударнице посједује завод уредов-ну зграду, двие чиновничке куће, 7радничких кућа, 1 лабораториј, 1ко вачницу, 1 столарницу, три скла -дишта, двие угљарице и водовод,дуг 250 м, онда удругу за обскрбустарости и немоћи и болесничкублагајну.

Главнији су трговци у Ва -рцар – Вакуфу: Ахмед Медић(из воз жита, вуне, коже, ситне икрупне марве), Салих Дедић(извоз воћа, вуне и кожа), РистоГашић (мјешовита роба), МијоЂукић (мјешовита роба), Паво

Стипанчић (разна роба и извозпокривача од козје длаке или ко -стрети у Хрватску и Мађарску),Никола Бркић и Ђуро Вареника(жељезна роба), Вајо Срђеновић(мјешовита роба и извоз сирови-на), Мато Ћорић (мјешовита ро -ба и извоз сировина), СтипоШкарица ( разна роба)''.

ВАРЦАР ВАКУФ 1910. ГОДИНЕ

Звао се тада Варцар Вакуф,Срез Варцар Вакуф, округ Тра -вник. Организирана градска опш-тина са 3.279 становника. ОдЈајца 24 км, од Кључа 37 км уда-љен. Лежи на брдовитом терену,окружен брдима, на 591 м надмор-ске висине, на потоку Црна ријека.Просјечна годишња температураизноси 9 ст. Ц, има: Среско начел-ство, Срески суд, Пошту и телег-раф, Среску жандармеријску ста-ницу, финансијску стражу, Ри -мока толички жупни уред (жуп-ник: Анто Лацић) и цркву Српско-

православну епископију ( епископСтојан Тркуљић) и цркву, Ваку -фску комисију, 4 џамије, општа исрпско-православну школу, 2 мек-теба, реформисани мектеб и једнуновосаграђену занатску школу заженску омладину (1911), те касино(предсједник Иван А. Миличевић– 40 чланова), Хрватску читао-ницу ( предсједник Нико Стипић),Српско-правсолавно пјевачкодруштво ''Николајевић'' (пре -дсједник Нико Бабић – 48 члано-ва), Муслиманску читаоницу''Кираетхана (38 чланова – пре -дсједник Хасан ефенди Херемић)и Ватрогасно друштво.

ГЛАВНО занимање мјесногстановништва: трговина и за -натство. Пољопривредна произ-водања (1905): пшенице 444.000ока, јечма 645.000 ока, зоби182.000 ока, свјежег воћа 677.000ока, оваца 27.487 комада, коза16.701, чекињасте стоке 1.342,коња 3.129, говеда 32.466 кома-да. Недјељни сајам сваког по -недјељка, годишњи од 8. до 10.

Се птембра и 21. Новембра. Го -дишњи просјечни догон: 20.000комада крупне и 40.000 ситнестоке, те 10.000 товара жита. Укућној индустрији произведе сепросјечно око 12.000 мутапа одкозије длаке, 8.000 коса, 15.000ножева и 20.000 лонаца. РудникСињаково на надморској висиниод 1.000 м ( бакрене и жељезненаслаге) напуштен 1906.

ОПШТИНСКО ВИЈЕЋЕ: На -челник: Аго Церић. Подначелник:Ристо Гашић. Вијећници: ИлијаАрежина, Нико Стипић, Јово Ђу -кић, Симо Бесера, Хусеин ага Ар -на утовић, Шаћир ага Шеховић,Стипо Шкарица, Салих Дедић, Ах -мед ага Медић. Градски љекар:мјесто непопуњено. Биљежник:Секанина Јозеф. Градска бабица:Мирослав Савка.

ОПШТИНСКИ ИМЕТАК 1910.године. Непокретна имовина:116.000 Круна, у изградњи 14.000Круна. Буџет: 47.620 Круна. Изда -ци: 40.090 Кр, од тога за санитар-но и хуманитарне сврхе 6.649 К,школе: 10.162 К, ватрогаство: 380К. Модерно изграђена Општинсказграда, амбуланта с лијепим пар-ком, месарница, водовод, петро-лејско освјетљење ( 60 лампи).

ТРГОВАЧКЕ ФИРМЕ: НикоСтипић и син: трговина мјешови-том, кратком и жељезном робом.Ристо Гашић: мјешовита роба.Ахмед Медић: извозник воћа,вуне, коже, чекиња, ситне и крупнестоке. Салих Дедић: извозникисте робе. Васо Срђеновић: мје -шовита роба и извоз сировина.Паво Стипанчић: трговац ситномробом. Главни извозник ћебади уМађарску Никола Бркић. Мага -зин жељезне робе Мијо Ђукићмјешовита роба... припусна стани-ца: 1 пастух и 1 бик.

ГОСТИОНЕ: Хотел ''Босна'' с 4собе. Главни хан са 4 собе. Лијепоза видјети Кисларагина џамија.

ПРИПРЕМИО: Ф. БАХТИЈАРЕВИЋ

ГРАДСКИ ВРЕМЕПЛОВ (14)

Варцар Вакуф

Преузето из рукописа књиге Слободана Ћоћкала ''Призирање'' – путописи, репортаже, чланци и историјски записи о мркоњићком крају

У организацији Ловачког уд-ружења "Лисина" из МркоњићГрада одржано је још једно тради-ционално "Ловачко вече". Као исваки пут до сада, одзив је био ве-лики, а према евиденцији Удруже-ња било је присутно преко 320 гос-тију који су свадбени салон "Ни-на" испунили скоро до посљедњегмјеста.

На самом почетку забаве свеприсутне, топлим и бираним рије-чима, у име организатора поздра-вио је предсједник ЛУ "Лисина",Драго Павловић, пожеливши сви-ма угодну и лијепу вече.

Поред добре музике, јела и

пића, организатори су се и овегодине побринули за богату томбо-лу. Захваљујући спонзорима, дона-торима и организатору, фонднаграда је био богат, међу којиматреба истаћи главну награду ЛЕДТВ, коју је освојио Стефан Туто-рић, те специјалну награду мотор-ну тестеру Вилаџер поклон ловцаНемање Радића, а награду је ос-војио Вељко Живковић.

Ловачко вече се још једномпоказало као мјесто сјајног друже-ња, а сада ловцима предстоје дании мјесеци када ће се морати покази-вати и на терену.

З. ВЕРЕМ

Испуштањем воде из једног оддва језера у Туристичко-рекреа-тивном центру "Балкана" дошлоје до помора рибе и ракова.

У Спортском риболовномдруштву Мркоњић Град кажу даје штета огромна. Поред 40.000комада ријечне пастрмке, са коликосу кажу порибили језеро, због од-ливања воде, угинуло је и мноштворакова. Риболовно друштво одмахје обавијестило о свему општину,СУП и ресорно минисатрство, аликажу, од никог није стигао одговор.

- Због чега се то ради, и комеје стало да уништи овај рибљифонд и ракове, који су пре-живјели тешку катастрофу ипоново га има овдје у језеру зах-ваљујући рибарима, дјеци и нас-тавницима. Сваке године мипорибљавамо језеро, а коме годсмо се обратили, каже није то унашој надлежности, видитедаље - рекао је Слободан Обра-довић, замјеник предсједникаСпортског риболовног друштва.

Рибари кажу да стање не одго-вара ни њима, али ни гостима којипосјећују језеро и тврде да власникБалкане није смио то да уради.

- Био сам присутан када дола-зе гости и окрећу главу од неуго-

дног непријатног задаха, мири-са. Ми као удружење смо власни-ци, односно, министарство нам једало на управљање Воде РС, па иБалкану. Као и да нисмо управ-љачи, са водом се дешава и ради

ко шта хоће - објаснио је Лазо Ра-дак, члан скупштине Савеза спор-тских риболоваца РС.

Како сазнајемо, право на одлу-чивање о језерима Балкане неманико. Спор између власника ТК

Балкана и општине Мркоњић Градјош увијек је на суду. Такође доз-најемо, да је у случају порибљава-ња, у језеру морао остати минимумводе потребан за рибе.

(ИЗВОР: АТВ)

29 ДРУШТВО MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

НЕКОНТРОЛИСАНО ИСПУШТАЊЕ ВОДЕ ИЗ БАЛКАНЕ

Уништен рибљи фонд

ВЕЧЕ УДРУЖЕЊА "ЛИСИНА"

Ловци уживали у весељу и богатој томболи

Редовно чишћење

Слободан Пузић, директорТК Балкана, каже да је језероиспражњено ради редовноггодишњег чишћења. Додаје даће извршити и реконсктрукцијубране, јер јој пријети пуцање.

- Прошле године потписанје споразум између Балкане иЈУ Воде, гдје је наложено штасве треба да се уради да би себрана реконструисала. Измеђуосталог, треба да се испустивода - објашњава Пузић.

П о с ј е т и т е з в а н и ч н у п р е з е н т а ц и ј у О п ш т и н е М р ко љ и ћ Гр а д

www.mrkonjic-grad.rs.ba

Низ лоших игараНови тренер мркоњићких фуд-

балера Вуле Тривуновић је, на-кон добрих припрема, најавио до-бре игре и добре резултате у нас-тавку првенства Прве лиге РС.Међутим, ни игра а ни резултатинису испунили очекивања љубите-ља фудбала у Мркоњић Граду, аборба за опстанак у лиги ће се во-дити до посљедњег кола.

У првој утакмици против Вла-сенице, која је због великог сни-јега одиграна у Милићима, Мрко-њићани се нису прославили, па суизгубили резултатом 3:0 (1:0). Узанимљивој утакмици против Сло-боде из Новог Града ефикаснијису били Мркоњићани, и побиједилиса резултатом 3:2 (1:0). Идуће

двије утакмице је Слобода игралау гостима, од Напретка је изгуби-ла са 1:0 (1:0), а у Требињу одЛеотара са 1:0 (0:0).

Ванредно стањеНеријешен резултат у Мр -

коњић Граду са Сутјеском 1:1 (0:0)упалио је црвени уларм у управиклуба, јер лоша игра и резултативоде клуб у амбис. Уведено јемобилно стање, најављене супромјене у екипи у случају сљед-ећег кикса, а за најодговорнијег јеодређен тренер клуба. Ванреднемјере су уродиле плодом, у двијеутакмице је освојено шест бодоваи створиле се реалне шансе заопстанак у лиги. Слобода је у Гра -дишци побиједила Козару са ре -зултатом 1:0 (0:0), у Мркоњић Гра -ду је побијеђен Пролетер са 1:0(1:0), па је након 21. кола заузелаосмо мјесто на табели.

М. МИЛЕКИЋ

2:СПОРТMРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015. LOKALNE NOVOSTI

У 19. колу Младост је биладомаћин, рутинском игром је ус-пјела да побиједи екипу Грађан-ског резултатом 72:63, и тиме про-дужи наду за пласман међу првихпет екипа на табели. Међутим,услиједила су три пораза, тако дасу све наде да наставе такмичењеза првака БиХ пале у воду. Прво је ужестокој борби Хео у Билећи сав-ладао Младост резултатом 82:75,и повећао шансе у борби за опста-нак. Потом су и кошаркаши Ши -роког као домаћини били убједљи-ви против Мркоњићана, па је утак-мица завршена резултатом 87:68.У посљедњем колу Лиге 12 БиХ,кошаркаши Младости нису успјелиу Мркоњић Граду да изненадеекипу Спарса из Сарајева, утакми-ца је завршена резултатом 84:94.Тако су Мркоњићани уписали 13.пораз и завршили сезону, док суСпарси освојили прво мјесто и нас-тавили такмичење у Лиги 6 БиХ.Заједно са њима, даље такмичењеу Лиги 6 настављају екипе Игокее,Леотара, Слободе, Ши-роког иЗрињског. Екипе са зачеља табелеХео, Челик и Босна су испале изЛиге 12 у нижи ранг такмичења.

Подбацили кључни играчи

Мркоњићки љубитељи кошар-ке су разочарани што неће моћи дау наставку борбе за првака БиХгледају и бодре домаћу екипу, којаје у почетку првенства важила заједног од фаворита за освајањепрвог мјеста. Према ријечима тре-нера Горана Сладојевића, кључ-ни играчи нису испунили очекива-ња, а и честе повреде играча сутакође биле узрок лоших резулта-та. Три играча у току првенства сунапустили клуб, тако да је на распо-

лагању било мало играча способ-них да одиграју важне утакмице.

- Вјеровао сам у квалитетекипе Младости и сматрам дасмо уз мало среће могли да сепласирамо у Лигу 6. С обзиромшта нас је све пратило у токупрвенства, на крају морам битизадовољан освојеним осмиммјестом. Првенство Босне и Хер-цеговине је сваке године све ја-че, велике кошаркашке срединесве више улажу у кошарку, њи-хове екипе постижу добре резул-тате и дворане постају све пуније- каже Сладојевић. Стварање новог тима

Првенство је завршено, играчису на одмору, управа клуба анали-зира резултате и кроји планове занову сезону, а тренери селектују но-ву екипу. Љубитељи кошарке сузабринути стањем у клубу, боје сенаставка агоније мркоњићке ко-шарке, јер су свјесни да је тешко оп-стати међу најбољима.

Ипак, све наде у бољу будућ-ност мркоњићке кошарке су упрте уГорана Сладојевића, стратега Мла-дости и већ неколико година најбо-љег тренера у Босни и Херцегови-ни. Творац “мркоњићког кошар-кашког чуда”, како га бројни

медији величају, не бјежи од одго-ворности, планира да направиекипу за велике успјехе и да вратипублику у дворану.

- Ми у Мркоњић Граду семорамо ослањати на домаћеиграче, квалитетно радити самлађим категоријама и прикљу-чивати им талентоване играчеиз других средина. Само ствара-њем домаћих играча, квалитет-ним и напорним радом, уз помоћграда и публике можемо парира-ти јачим кошаркашким центри-ма - поручује Сладојевић.

М. МИЛЕКИЋ

Профи-клуб- Досадашњи резултати

нас обавезују да током љетастворимо и припремимо екипу,која ће бити способна да сепоново врати у сам врх кошар-кашке елите. Такође, морамонаправити позитивну атмос-феру око клуба и морамо битибоље организовани, јер овајранг такмичења захтијевапрофесионалано вођење клу-ба - објашњава први тренер Го-ран Сладојевић.

Табела Првенства БиХ1. ОКК "Спарс" 22 20 2 255 422. КК "С. Леотар" 22 14 8 95 363. ОКК "Слобода " 22 14 8 82 354. ХКК "Широки" 22 13 9 136 355. ХКК "Зрињски" 22 13 9 48 356. КК "Какањ" 22 12 10 39 347. КК "Грађански" 22 9 13 -37 318. КК "Младост" 22 9 13 -51 319. КК "Варда ХЕ" 22 8 14 -125 3010. КК "Хео" 22 9 13 -67 3011. ОКК "Челик" 22 7 15 -182 2912. КК "Босна Rоyаl"22 5 17 -193 27

Табела Прве лиге РС1. Леотар 21 13 3 5 25 15 422. Рудар Приједор 21 12 4 5 24 11 403. Козара 21 11 4 6 39 22 374. Крупа 21 10 6 5 23 16 365. Сутјеска 21 10 4 7 26 22 346. Слобода (НГ) 21 10 3 8 30 32 337. Текстилац 21 9 5 7 17 16 328. Подриње 21 7 7 7 19 16 289. Слобода (МГ) 21 8 2 11 20 27 2610. Власеница 21 7 4 10 20 27 2511. Младост 21 7 3 11 23 31 2412. Дрина ХЕ 21 5 6 10 21 30 2113. Пролетер 21 5 4 12 22 33 1914. Напредак 21 3 5 13 18 29 14

Неуиграни- Обавили смо добре при-

преме и имамо квалитетнуекипу, међутим нисмо јошуиграни и нисмо ефикасни.Наши најбољи играчи нису уформи, тако да очекујем унаставку првенства њиховебоље игре и боље резултате.Свака утакмица је тешка, свеекипе су јаке и води се грчеви-та борба за освајање свакогбода - изјавио је Вуле Триву-новић, тренер Слободе.

КОШАРКА ПОРАЗИ МРКОЊИЋАНА У ЗАВРШНИЦИ ПРВЕНСТВА

Младост без Лиге 6

Кошаркаши Младости нису успјели да се пласирају уЛигу 6 БиХ и неће са најбољим екипама наставити так-мичење за шампионски пехар, пошто су у завршниципрвенства забиљежили једну побједу и чак три пораза

ФУДБАЛ СТРУЧНИ ШТАБ И ИГРАЧИ СЛОБОДЕ НИСУ ИСПУНИЛИ ОЧЕКИВАЊА

Борба за опстанак у Првој лиги РС

СПОРТ MРKOЊИЋ ГРАД МАРТ/АПРИЛ 2015.LOKALNE NOVOSTI

Како ми је отац биофудбалер, а каснијетренер, цијели мојживот био је спорт.Као дијете, вријемесам проводио са

оцем на фудбалском терену, а саосам година сам почео трениратиу Слободи, тако да је моја прванаграда везана баш за тај спорт -почиње нам причу Ђорђе Алек -сић, млади таленат који је обећа-вао још од својих првих почетака.

Велика прекретница у њего-вом животу се десила онда кадаје изграђена спортска дворана унашем граду. Гледајући старијекошаркаше на терену, пратећисве утакмице, одлучио се опроба-ти и у кошарци. Не слутећи да ћему баш тај спорт донијети толикоуспјеха, прикључио се пиониримаклуба Младости. Његове много-бројне награде, које су каснијеуслиједиле, остаће заувијек уисторији нашег града.

Већ на самом почетку његовталенат примјећује тренер пио-нира Миладин Рмуш, чије под-стицаје, савјете и сву наду коју јеулагао Ђорђе, како каже, никаданеће заборавити. За кратко ври -је ме, Алексић се прикључује ста-ријој групи. Професионалну ка -ри јеру започиње са четрнаестгодина када се прикључује пр -вом тиму Младости. Већ ту га једочекао озбиљан рад, великоодрицање зарад спорта, тимскидух и све оно што је до тада по -стигнуто унутар клуба, захваљу -јући самом тренеру Горану Сла -дојевићу.

- Био сам најмлађи кошар-каш премијер лиге БиХ, што језа мене била неизмјерна част.Када вас неко примијети, под-ржава и бодри, вјерује у вашталенат, улаже у ваш труд ирад, онда можете само замис-лити какав је то осјећај за јед-ног клинца као што сам ја тадабио. Несебичну подршку самдобио од свога тренера, али ионих ранијих када сам играо умлађим категоријама. Такође,искуство које су ми пренијелистарији играчи клуба је нештошто се заувијек памти. – причанам Ђорђе.

Како је његов велики таленатбио очигледан, Управа клуба јепо слала његове податке у Ко -шаркашки савез БиХ и предло-жили су га на шири списак кадет-ских репрезентативаца. Конку ре н -ција је била велика, а списак сесве више сужавао.

- Када сам обавијештен дасам међу одабраних дванаестиграча, срећи ми није било краја,јер знам колико је за све треба-ло времена, труда и одрицања.Одмах сам обавијестио клуб.Била ми је част што сам уопштебио у прилици да представим

Кошаркашки Савез РепубликеСрпске, али сам исто тако знаода ту представљам и свој матич-ни клуб и свој град. Стога ми је тобила и велика одговорност.Нисам смио да изневјерим својетренере и све оне људе који сувјеровали у мене. Напорни тре-нинзи, одсуство од породице ипријатеља брзо се заборави акоиз тога створите неки успјех.Одрицање зарад спорта јенеопходно.

Успјеси и резултати његовогталента су итекако видљиви: такоје Ђорђе 2012. године бионајмлађи члан кадетске репре-зентације на Европском првен-ству у Букурешту, а 2013. наистом, био је један од најефи-каснијих играча. Репрезентацијаје ушла у А дивизију. Након тогпрвенства, одржаног у Сараје -ву, већ 2014. првенство је одржа-но у Турској. И ту се Алексићпредставио у нај бољем свјетлу, аи тамошњи тре нер Драган Бајићвидио га је као сјајног и перспек-тивног играча.

Значајне награде које је досада освојио су: најперспектив-нији кошаркаш у нашем граду,најперспективнији кошаркаш Ре -пу блике Српске, трећи спортистаграда, а ове године и други спор-тиста Мркоњић Града.

Захвалан је Ђорђе свима они -ма који су га бодрили цијело ври -јеме, прије свега породици, при -јате љима, тренерима, старијимко шаркашима од којих је, како

каже, много научио. Захвалностдугује и својој школи, разредномстарјешини, директору и свимпрофесорима који су имали ра -зумијевање за његово често од -суство са наставе.

Ђорђе је један од ријетких одкојег би многи имали шта да на -уче, првенствено то да таленатније пресудан фактор за постиза-ње било каквог успјеха, већ јесамо један од фактора на којемби се требало радити. Упорност,одлучност, истрајност, тимски духи жеља за побједом је нешто штоје нужно једном спортисти. Уколи -ко нема солидарности међу игра -чима, утолико нема и тимског спо -рта. Није истина она стара изрекада је важно само учествовати, јерсамо они који су предани свомеспорту, као Ђорђе, знају колико јепобједа битна. ИЛИЈА ЛУКАЧ

Значајне награде које је досада освојио су: најперспек-тивнији кошаркаш у нашемграду, најперспективнијикошаркаш Републике Српске,трећи спортиста града, а овегодине и други најбољи спортиста Мркоњић Града

Успјеси и резултати његовог талента су ите-како видљиви: тако је Ђорђе 2012. године бионајмлађи члан кадетске репрезентације наЕвропском првенству у Букурешту, а 2013. наистом, био је један од најефикаснијих играча.Репрезентација је ушла у А дивизију. Наконтог првенства, одржаног у Сарајеву, већ 2014.првенство је одржано у Турској. И ту сеАлексић представио у најбољем свјетлу, а и тамошњи тренер Драган Бајић видио га је као сјајног и перспективног играча.

31

ТАЛЕНТИ ЂОРЂЕ АЛЕКСИЋ, КОШАРКАШ МЛАДОСТИ

Кошаркашки понос Мркоњића

Posjetite zvani~nu internet prezentaciju Op{tine Mrkowi} Grad

www.mrkonjic-grad.rs.ba