BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA … · ci Cetiwu, a zatim bio i ruski konzul u...
2
169 POSLEDWI RUSKI DIPLOMATA NA SRPSKOM DVORU Veliki prijateq i dobrotvor srpskog naroda i posledwi ruski carski po- slanik na srpskom Dvoru, Nikolaj Henrikovi~ Hartvig (1857 - 1914), ro|en je na Kavkazu, u gradu Gori (dana{wa Gruzija), u osiroma{enoj aristokrats- koj porodici vojnog lekara, Rusa nema~kog porekla. Zavr{io je studije na Imperatorskom novorosijskom univerzitetu u Odesi. Diplomatsku slu`bu je zapo~eo sa 18 godina, u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih po- slova Ruske imperije. Slu`io je kao ata{e u tada{woj crnogorskoj prestoni- ci Cetiwu, a zatim bio i ruski konzul u bugarskom gradu Burgasu. Dugotrajno obavqawe funkcije direktora Azijskog departmana, gde je, izme|u ostalog, birao i kandidate me|u balkanskim Slovenima za dobijawe ruskih stipendi- ja, formirao je u slovenskim zemqama ogroman krug wegovih “u~enika”, pris- talica, po{tovalaca i prijateqa. Bio je strastveni slovenofil. Brinuo je o polo`aju siroma{nih studenata, videv{i u wima tvorce budu}eg slo- venskog preporoda. Popularnost Hartviga me|u Slovenima je bila ogromna, naro~ito u Srbiji, koja je, posle 1903, definitivno usmerila svoju politiku prema Rusiji. Zato je imenovawe Hartviga, koji je prethodno radio kao {ef diplomatske misije u Persiji (Iranu), za diplomatskog izaslanika u Beo- gradu 1909, u Srbiji do~ekano sa odu{evqewem. Hartvig je bio iskreno za- qubqen u Srbiju, a Srbi su mu uzvra}ali qubavqu i dubokim po{tovawem. Uspostavio je bliske odnose sa kraqem Petrom I, Nikolom Pa{i}em (Rusi su u {ali za wih govorili: Na{a brada se savetuje sa va{om bradom), vojvodom Putnikom... U`ivao je veliko poverewe Svetog cara Nikolaja Romanova, a wegovi zvani~ni izve{taji Rusiji su bili puni topline za srpski narod i ve- like hvale za srpsku vojsku, ~ime je skrenuo pa`wu Carske Rusije na Srbiju. Wegova zasluga u zauzimawu Rusije za Srbiju bila je presudna. Svojim radom je veoma zadu`io Srbiju, koju je `eleo da napravi jakom i slobodnom. Uz we- govo aktivno u~e{}e, formiran je Balkanski savez Srbije, Bugarske, Gr~ke i Crne Gore, koji je razbio Otomansku imperiju, doveo Srbiju do pobedonosnih Balkanskih ratova i osloba|awa od turskog ropstva. DOBROTVORNI RAD Nikolaj Hartvig je bio dobrotvor Fonda u~enika Bogoslovije Svetoga Save SABORNIK BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA MIHAILA NEDEQA, 9. JUL 2017, GODINA 18, BR. 43 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 u Beogradu. Po re~ima mitropolita (potoweg patrijarha) Srbije Dimitrija, “On je ~inio mnogo, do posledweg ~asa. ^inio je na{oj Crkvi, ~inio je na{oj omladini, {iqu}i je na vi{e obrazovawe u Rusiju; svuda, na sve strane, wegov se rad osetio. Neiscrpnu plemenitost i milosr|e Hartvigova doma najboqe su osetili na{i siromasi, rawenici i bolesnici”. Iz prvog braka, Hartvig je imao k}er Qudmilu, koja je slu`bovala na srpskom Dvoru, kao lek- tor kraqice Marije. U Srbiji je bio o`ewen Aleksandrom Pavlovnom, ~lanicom Kola srpskih sestara, koja je u srpskom dru{tvu u`ivala veliki ugled i qubav, poznata po izuzetnoj energiji, odva`nosti, hrabrosti i organizatorskim sposobnostima, kao i wen suprug. Preko Hartvigovih je ostvarivana ogromna ruska humanitarna pomo} Srbiji, tokom Balkanskih ratova. U Prvom bal- kanskom ratu, Aleksandra Hartvig je, zajedno sa ostalim znamenitim ~lani- cama Kola i tzv. “diplomatskim snahama”, organizovala bolnicu u Beogradu, u kojoj je zbriwavala rawenike i bolesnike. Samo dva meseca po upokojewu supruga, u Vaqevu je osnovala novu bolnicu za srpske rawenike i bolesnike, dopremiv{i i ~etiri vagona sanitetskog materijala i hrane. Nikolaj Hart- vig je do te mere {titio srpske interese da se, u {ali, govorilo da deluje vi{e kao predstavnik Srbije na ruskom Dvoru nego ruski poslanik na srp- skom. Dobitnik je brojnih doma}ih i stranih odlikovawa, me|u wima i Or- dena Svetoga Save I reda. PRVA @RTVA VELIKOG RATA Posle Sarajevskog atentata, nadvile su se pretwe ratom nad Srbijom i opas- nost izbijawa velikog evropskog rata. Rusija nije `elela rat, znaju}i da u wemu ne mo`e biti pobednika. Hartvig je, od savetnika austro-ugarskog poslanstva [torka, tra`io hitan sastanak sa austro-ugarskim poslanikom Gizlom, po Gizlovom povratku iz Be~a, gde je prisustvovao izradi koncepta austro-ugarskog ultimatuma Srbiji. Hartvig je vatreno poku{avao da spre~i rat i napad na Srbiju, ali su Gizlove re~i bile: “Hartvig vi{e ne mo`e da spre~i ono {to sada mora da izbije! Da! Hartvig bi hteo da dobije u vremenu dok se Srbija potpuno ne oporavi od svih gubitaka u Balkanskom ratu i dok se ponovo ne obnovi Balkanski savez. Razume se da mi to ne smemo dozvoliti. Moramo na svaki na~in iskoristiti ovu aferu /Sarajevski atentat - prim. prir./ da do|e do rata”. Hartviga je pokosio smrtonosni sr~ani udar, 10. jula 1914, mada u narodu nikada nije prestala da `ivi pri~a da ga je Gizl otrovao. Bio je prva `rtva Velikog rata - doslovno je polo`io `ivot za Srbe. OPELO I POGREB Koliko je Hartvig voleo Srbe svedo~i i ~iwenica da je, davno pre smrti, tra`io da bude sahrawen u Srbiji. Vest o wegovom upokojewu se muwevito
Transcript of BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA … · ci Cetiwu, a zatim bio i ruski konzul u...
169
POSLEDWI RUSKI DIPLOMATA NA SRPSKOM DVORU
Veliki prijateq i dobrotvor srpskog naroda i posledwi ruski carski po-slanik na srpskom Dvoru, Nikolaj Henrikovi~ Hartvig (1857 - 1914), ro|en je na Kavkazu, u gradu Gori (dana{wa Gruzija), u osiroma{enoj aristokrats-koj porodici vojnog lekara, Rusa nema~kog porekla. Zavr{io je studije na Imperatorskom novorosijskom univerzitetu u Odesi. Diplomatsku slu`bu je zapo~eo sa 18 godina, u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih po-slova Ruske imperije. Slu`io je kao ata{e u tada{woj crnogorskoj prestoni-ci Cetiwu, a zatim bio i ruski konzul u bugarskom gradu Burgasu. Dugotrajno obavqawe funkcije direktora Azijskog departmana, gde je, izme|u ostalog, birao i kandidate me|u balkanskim Slovenima za dobijawe ruskih stipendi-ja, formirao je u slovenskim zemqama ogroman krug wegovih “u~enika”, pris-talica, po{tovalaca i prijateqa. Bio je strastveni slovenofil. Brinuo je o polo`aju siroma{nih studenata, videv{i u wima tvorce budu}eg slo-venskog preporoda. Popularnost Hartviga me|u Slovenima je bila ogromna, naro~ito u Srbiji, koja je, posle 1903, definitivno usmerila svoju politiku prema Rusiji. Zato je imenovawe Hartviga, koji je prethodno radio kao {ef diplomatske misije u Persiji (Iranu), za diplomatskog izaslanika u Beo-gradu 1909, u Srbiji do~ekano sa odu{evqewem. Hartvig je bio iskreno za-qubqen u Srbiju, a Srbi su mu uzvra}ali qubavqu i dubokim po{tovawem. Uspostavio je bliske odnose sa kraqem Petrom I, Nikolom Pa{i}em (Rusi su u {ali za wih govorili: Na{a brada se savetuje sa va{om bradom), vojvodom Putnikom... U`ivao je veliko poverewe Svetog cara Nikolaja Romanova, a wegovi zvani~ni izve{taji Rusiji su bili puni topline za srpski narod i ve-like hvale za srpsku vojsku, ~ime je skrenuo pa`wu Carske Rusije na Srbiju. Wegova zasluga u zauzimawu Rusije za Srbiju bila je presudna. Svojim radom je veoma zadu`io Srbiju, koju je `eleo da napravi jakom i slobodnom. Uz we-govo aktivno u~e{}e, formiran je Balkanski savez Srbije, Bugarske, Gr~ke i Crne Gore, koji je razbio Otomansku imperiju, doveo Srbiju do pobedonosnih Balkanskih ratova i osloba|awa od turskog ropstva.
DOBROTVORNI RADNikolaj Hartvig je bio dobrotvor Fonda u~enika Bogoslovije Svetoga Save
SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE
SVETOG ARHANGELA MIHAILA
NEDEQA, 9. JUL 2017, GODINA 18, BR. 43
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
170
u Beogradu. Po re~ima mitropolita (potoweg patrijarha) Srbije Dimitrija, “On je ~inio mnogo, do posledweg ~asa. ^inio je na{oj Crkvi, ~inio je na{oj omladini, {iqu}i je na vi{e obrazovawe u Rusiju; svuda, na sve strane, wegov se rad osetio. Neiscrpnu plemenitost i milosr|e Hartvigova doma najboqe su osetili na{i siromasi, rawenici i bolesnici”. Iz prvog braka, Hartvig je imao k}er Qudmilu, koja je slu`bovala na srpskom Dvoru, kao lek-tor kraqice Marije. U Srbiji je bio o`ewen Aleksandrom Pavlovnom, ~lanicom Kola
srpskih sestara, koja je u srpskom dru{tvu u`ivala veliki ugled i qubav, poznata po izuzetnoj energiji, odva`nosti, hrabrosti i organizatorskim sposobnostima, kao i wen suprug. Preko Hartvigovih je ostvarivana ogromna ruska humanitarna pomo} Srbiji, tokom Balkanskih ratova. U Prvom bal-kanskom ratu, Aleksandra Hartvig je, zajedno sa ostalim znamenitim ~lani-cama Kola i tzv. “diplomatskim snahama”, organizovala bolnicu u Beogradu, u kojoj je zbriwavala rawenike i bolesnike. Samo dva meseca po upokojewu supruga, u Vaqevu je osnovala novu bolnicu za srpske rawenike i bolesnike, dopremiv{i i ~etiri vagona sanitetskog materijala i hrane. Nikolaj Hart-vig je do te mere {titio srpske interese da se, u {ali, govorilo da deluje vi{e kao predstavnik Srbije na ruskom Dvoru nego ruski poslanik na srp-skom. Dobitnik je brojnih doma}ih i stranih odlikovawa, me|u wima i Or-dena Svetoga Save I reda.
PRVA @RTVA VELIKOG RATAPosle Sarajevskog atentata, nadvile su se pretwe ratom nad Srbijom i opas-nost izbijawa velikog evropskog rata. Rusija nije `elela rat, znaju}i da u wemu ne mo`e biti pobednika. Hartvig je, od savetnika austro-ugarskog poslanstva [torka, tra`io hitan sastanak sa austro-ugarskim poslanikom Gizlom, po Gizlovom povratku iz Be~a, gde je prisustvovao izradi koncepta austro-ugarskog ultimatuma Srbiji. Hartvig je vatreno poku{avao da spre~i rat i napad na Srbiju, ali su Gizlove re~i bile: “Hartvig vi{e ne mo`e da spre~i ono {to sada mora da izbije! Da! Hartvig bi hteo da dobije u vremenu dok se Srbija potpuno ne oporavi od svih gubitaka u Balkanskom ratu i dok se ponovo ne obnovi Balkanski savez. Razume se da mi to ne smemo dozvoliti. Moramo na svaki na~in iskoristiti ovu aferu /Sarajevski atentat - prim. prir./ da do|e do rata”. Hartviga je pokosio smrtonosni sr~ani udar, 10. jula 1914, mada u narodu nikada nije prestala da `ivi pri~a da ga je Gizl otrovao. Bio je prva `rtva Velikog rata - doslovno je polo`io `ivot za Srbe.
OPELO I POGREBKoliko je Hartvig voleo Srbe svedo~i i ~iwenica da je, davno pre smrti, tra`io da bude sahrawen u Srbiji. Vest o wegovom upokojewu se muwevito
Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.
www.saborna-crkva.com. [email protected]. Tira`: 1000 primeraka.
172
U NEDEQI PETOJ PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 09.(26) Prepodobni David Solunski10.(27) Prepodobni Sampson Stranoprimac11.(28) Prenos mo{t. Sv.besreb.Kira i Jovana; Sv.mu~.Dabrobosanski i Mile{evski12.(29) Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan13.(30) Sabor Svetih dvanaest apostola - Pavlovdan14.(01) Sveti mu~enici i besrebrenici Kozma i Damjan15.(02) Polagawe rize Presvete Bogorodice
Draga bra}o i sestre, na Petrovdan, 12. jula, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 9:00. Do tada, na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle jutarwe i ve~erwe slu`be ili bdenija. Petrovdan pada u sredu, pa je trpeza i ovoga dana posna. Sve~ari Svetog Petra i Pavla
mogu donositi slavske kola~e i `ito na osve}ewe ve} od 7:00.
PAM]EWE I ZABORAVOdmah potom, Beogradska op{tina je, na vanrednom zasedawu donela odluku da se Beogradska ulica nazove Hartvigovom. Usled rata i politi~kih prome-na, to je sprovedeno tek 1930. godine, kada je kraq Aleksandar I Kara|or|evi} naredio da se Beogradska ulica posveti uspomeni na Hartviga. Posle Drugog svetskog rata, komunisti~ke vlasti su je preimenovale u Borisa Kidri~a. Ovih dana je Nikolaj Hartvig dobio ponovo svoju ulicu na Vra~aru, koja vodi od ^uburske do Maksima Gorkog (iako je, po mi{qewu poznavalaca wegovog dela, zaslu`io ve}u ulicu, pa i trg). Spomenik mu je podignut i osve}en tek na 25. godi{wicu smrti, 12. novembra 1939, na zalagawe kneza Pavla. Beo-gradska op{tina mu je podigla predivan spomenik, u obliku kapele, u ruskom nacionalnom stilu, sa ruskim kupolama, u belom mermeru i sa ikonom-mo-zaikom Svetog Nikole, porodi~nog za{titnika Hartvigovih (wegovi preci su primili Pravoslavqe). Osve}ewu spomenika su prisustvovali: izasla-nik kraqa, predstavnici Beogradske op{tine, gospo|a Hartvig, veliki broj ruskih emigranata i Beogra|ana, delegati ratni~kih i nacionalnih ruskih i srpskih udru`ewa. Spomenik je ra|en po nacrtu arhitekte Kovalevskog, {efa Odseka za generalni plan u Beogradskoj op{tini. Pored Nikolaja Hartviga, sahrawene su i supruga Aleksandra (1944) i k}er Qudmila (1931). Od 2002. godine, 10. februara se obele`ava Dan ruskih diplomatskih radnika, polagawem cve}a na grobove po~iv{ih diplomata, ponajpre na Hart-vigov. (Podse}amo na izuzetnu pri~u o `ivotu, delima i pogibiji ruskog kon-zula na Kosmetu, Grigorija [~erbine, u ovogodi{wem Saborniku br. 27). Po-sle 90 godina od upokojewa, Prvo beogradsko dru{tvo je odr`alo umetni~ko Ve~e se}awa na Nikolaja Hartviga, u Ruskom domu, septembra 2004. godine.
171
pro{irila prestonicom. Na hiqade Beogra|ana se okupqalo ispred ruskog poslanstva, gde je preba~eno wegovo telo. Na molbu srpske Vlade, Sveti car Nikolaj Romanov je odobrio Hartvigovu sahranu u Beogradu. Bio je to izuzetan slu~aj da se {ef ruske diplomatske misije sahrawuje u inostrans-tvu. Na dan pogreba, 14. jula, sve beogradske radwe su bile zatvorene, na svim ku}ama su istaknute crne zastave, a narod je bio sve~ano odeven. Nikolaja Hartviga je ispra}alo preko 80.000 qudi (po navodima {tampe, bilo ih je i do 100.000). Politika je objavila: “Pogreb Nikole Hartviga }e, u svakom pogledu, ostati u uspomeni kao ne{to, ~ega nikada pre toga nije bilo. Ni-kada jo{, ni u kojoj zemqi, nije jedan strani poslanik sahrawivan i oplaki-van tako iskreno i tako duboko, kao {to Nikolu Hartviga `ali i oplakuje srpska prestonica i cela zemqa”. Zabele`eno je i da je Hartvig sahrawen sa po~astima “s kakvima se samo vladari sahrawuju, a sa u~e{}em i `alo{}u s kakvom jedan narod sahrawuje samo svoje najmilije i najdra`e velikane”. Najstariji Beogra|ani su svedo~ili da je Hartvigov pogreb, po masovnosti, dr`avnim po~astima i svenarodnim emocijama, prema{io ~ak i pogreb kneza Mihaila, koji je do tada ostao upam}en kao najsve~aniji i najmasovniji. Nepregleda povorka je pratila Hartvigov kov~eg od ruskog poslanst-va do Saborne crkve, gde je slu`eno opelo. Slu`io je mitropolit Dimitri-je, sa episkopima i celokupnim sve{tenstvom, a pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo. Sve~ane besede o Hartvigu su odr`ali mitropolit Dimi-trije i Nikola Pa{i}. Prisustvovala je ~itava vojska Beogradskog garnizo-na, najvi{i predstavnici dr`ave, Crkve i brojnih ustanova. Pogrebnu litiju od Saborne crkve do Novog grobqa su predvodili mitropolit Dimitrije, sa episkopima, kraq Petar I, prestolonaslednik Aleksandar, kraqevi} \or|e i princ Pavle, predsednik Vlade Nikola Pa{i}, a u~estvovali su i ~la-novi Vlade, ministri Kraqevine Srbije, diplomatski kor, predsedni{tvo Skup{tine i Dr`avnog saveta, Generalitet, oficirski kor, izaslanstvo Beogradske op{tine, kao i Hartvigova supruga Aleksandra i k}i Qudmila. ^itava ceremonija je trajala vi{e od ~etiri ~asa, po vrelom letwem danu. Na Novom grobqu, pri spu{tawu kov~ega sa Hartvigovim telom, oprostio se od wega jo{ jednom wegov prijateq, Nikola Pa{i}, sav u suzama. Narod se spustio na kolena i u suzama odao posled-wu po{tu velikom ~oveku. Sahrana Niko-laja Hartviga je zabele`ena i na films-koj traci, koja se ~uva u Jugoslovenskoj kinoteci. Nekada{wi ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Konuzin, zapisao je: “Mnogi od u~esnika o`alo{}ene povorke ubrzo su poginuli tokom Velikog razbuk-talog rata: prilikom paqbe po Beogradu, povla~ewa preko Albanije, na Solunskom frontu, zauvek su ostali na poqima Prvog svetskog rata, ~iji je balkanski ~vor poku{avao da raspetqa N. H. Hartvig”.
Hartvigu je narod nastavio da dolazi na grob, pali vo{tanice i donosi cve}e. U Politici je zabele`eno kako je jedna majka dovela sin~i}a na grob, a dete je, pale}i sve}u, upitalo da li
im je Hartvig bio neki rod. Majka je odgovorila: “Zapamti, sine, Hartvigu je svaki Srbin
bio rod, a Boga mi, i meni”.
