33

GOSPOD NIJE SLAMAO SLOBODNU VOQU U^ENIKA

(U ovom broju navodimo re~i znamenitog ruskog Starca, shiarhimandrita Ilije (Nozdrina), duhovnika patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila i manastira Optina Pustiwa, o izboru duhovnika i na{em odnosu sa wim) ... U~iti se duhovom ̀ ivotu zna~i sjediwavati molitvu i obrazovawe. Naravno, naro~ito je va`no shvatiti da duhovnik ne mo`e dati ~oveku, u 5 ili 10 minuta, ono za {ta su potrebne godine. Neretko se de{ava da neko ulazi u Crkvu, misle}i da }e odmah postati svetiteq ili dobiti posebne duhovne darove od Boga. No, tako ne biva. Molitva, okretawe ka Bogu, mora biti sjediweno sa obrazovawem, znawem i promenama u svakodnevnom `ivotu. To su promene koje duhovni otac mora da prati, ali on sam ne mo`e mnogo da ponudi duhovnom ~edu koje nije spremno da primi. Duhovni otac mo`e da ob-jasni, ali - kako pi{e u Jevan|equ - seja~ seje, ali kada ptice do|u i pozobaju zrnevqe, ~ovek opet ostaje prazan. ^edo i duhovni otac treba da budu sarad-nici. Tek tada mo`emo govoriti o istinskom ~ovekovom duhovnom rastu. (Smatra se da duhovni otac treba da nau~i svoje duhovno ~edo da sa-mostalno razmi{qa i uzrasta duhovno. Me|utim, mnogi vole da sebe povere sve{teniku, tra`e}i savet i kakve tapete da kupe. Da li je ovo u redu?) ^ovek treba da sa~uva svoju voqu i da donosi svoje odluke jer jedino on sam mo`e da donese kona~nu odluku u svojoj du{i. Zar Gospod nije mogao da spase Judu da Ga ne izda? Naravno da je mogao. Pa, za{to nije? Jer je to jedino mogao u~initi silom. Primoravawe ~oveka je nedopustivo za Boga, za svetost Bo`iju. Iznu|eno dobro ne mo`e biti dobro. Jer, za{to je Spasiteq razapet? On je mogao da napravi savr{en svet i bez toga, svet bez ikakvih poroka na zemqi, da ~oveku ni{ta ne nedostaje, bez vojske i kancelarija. No, Gospod je to mogao u~initi samo prinudom, slomiv{i slobodnu voqu qudi. A, On to nije uradio, ostaviv{i qudima mogu}nost da sami biraju izme|u dobra i zla. Dru{tveni `ivot osobi daje znawe, kulturu i iskustvo - ali, ostavqeno je ~oveku kako da sve to iskoristi. Isto je i u duhovnom `ivotu. Gospod nam daje - kroz Svoju spasonosnu misiju, preko Krsta - mogu}nost da pobedimo svoje slabosti i da se borimo sa |avolom. No, koristiti mo`emo tu mogu}nost samo po na{oj slobodnoj voqi. Gospod je stvorio univerzum za nas; On nam je dao zakone po kojima treba da `ivimo, On nam je dao vodu, hranu i sve {to nam je potrebno.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 13. NOVEMBAR 2016, GODINA 18, BR. 9

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

34

Ali, kako }emo `iveti u ovome svetu - prvenstveno zavisi od nas samih, na{e voqe, rada i znawa. Da-kle, va`no je da `ivot bude zasnovan na ispuwavawu Bo`ijih zapovesti i slobodnom qudskom izboru. (Ali, {ta ako duhovni otac otvoreno slama voqu duhovnog ~eda, ne poku{avaju}i da u~i, ve} komandu-je?) Onda on nije duhovni otac. [ta jo{ ima na to da se ka`e? Sve je re~eno u Jevan|equ. Pogledajte kako je

Spasiteq postupao, kako su postupali Apostoli. Tako treba i duhovnik da postupa. ... Naravno, treba podsta}i osobu da se promeni, treba je ispravqati i voditi - ali, u isto vreme, duhovnik ni pod kakvim okolnostima ne sme da gu{i ne~iju li~nost. (Neki qudi tra`e duhovnika u manastiru, ne gledaju}i u svoju paro-hijsku crkvu) Opet, nije dobro da se gleda “iza sedam brda”, misle}i da je negde tamo boqe. Starac Siluan je rekao da, ako osoba veruje svom duhovnom ocu, Gospod }e mu otkriti mudrost preko wega, bez obzira koliko je duhovnik mudar, u~en ili iskusan. Ovde onaj ko tra`i treba da ima veliko poverewe u Gospoda. Ako postoji poverewe u Boga, onda }e mu Bo`ija blagodat otkriti ono {to je potrebno. ... Naravno da se `ivot monaha i mirjanina u velikoj meri razlikuje. Ovo su dva razli~ita puta, koja ipak podjednako vode istom ciqu: spasewu du{e i zajedni{tvu sa Bogom. ... Razlika je u tome {to je mir-janin optere}en drugim obavezama - brine o porodici, podi`e decu, ima druge va`ne, bogougodne brige. ^ovek koji `ivi u svetu suo~ava se sa masom ovoze-maqskih isku{ewa - ali, to nije dodatna opasnost, ve} dodatna prilika jer, prevazila`ewem ovih isku{ewa, osoba sti~e neprocewivo duhovno iskustvo. Va`no je zapamtiti da Gospod zna kome da po{aqe kakva isku{ewa. Ne posto-ji niko ko ne mo`e biti spasen. Dakle, biraju}i put, ~ovek mora da zapamti da su oba, i mona{ki i mirjanski, podjednako spasonosna. Va`no je napraviti pa`qiv odabir, bez `urbe, po ~ovekovim unutarwim prioritetima - i onda delovati sopstvenim rasu|ivawem, sa Bo`ijom istinom. ([ta treba da ~ini osoba koja je tek postala veruju}a i koja tra`i duhovnog oca?) Va`no je da zapamti da na{ svet u zlu le`i i da smo svi gre{ni... Svako, ukqu~uju}i tu i duhovnika, ima svoje grehe. Potpuno savr{enstvo ne postoji. Zaista, postoje qudi velikog znawa i duhovnog iskustva, kojima se ~ovek mo`e poveriti na duhovno rukovo|ewe. Me|utim, treba pa`qivo bi-rati, imaju}i u vidu da ~ak i veoma dobar duhovnik mo`e da, iz nekog razloga, ne odgovara li~no vama. ̂ ak i veoma predusretqiv i iskusan duhovnik nekada mo`e da vam ne odgovara iz nekih ~isto qudskih kriterijuma, i vama }e biti te{ko da izgradite odnos sa wim. Zato je va`no sve proceniti, izme|u os-talog, i li~nu uskladqivost. ... Va`no je poveriti sebe nekome na duhovno rukovo|ewe, ali va`no je, tako|e, ne zaboraviti, u svom poverewu prema ~oveku, samostalno ocewivati ono {to se doga|a. Neophodno je upore|ivati re~i duhovnog oca sa re~ima Jevan|eqa, sa u~ewem Svetih otaca Crkve, sa wenim sabornim odlukama, koje je va`no izu~avati i razumeti. Nikakav au-toritet duhovnika ne mo`e biti iznad wih.

35

O DUHOVNOM OCU

Pravoslavnom iskustvu najbli`e zna~ewe pojma duhovni otac nalazimo u jednoj prelepoj re~i drevnog keltskog hri{}anstva - amhara, koja u doslovnom smislu zna~i: prijateq du{e. A, biti prijateq du{e i jeste pravi kvalitet i vode}a oznaka istinskog duhovnog oca i onoga {to on zaista i treba da bude. Starci i duhovnici se najlak{e prepoznaju po tome {to oni nikada nisu autoritetom i dostojanstvom “nedodirqive persone”, ve} jedino i samo na{i sapatnici i saputnici, od nas stariji iskustvom vere i bogatiji qubavqu, na radosnom, ali ne i lakom, putu ka Hristu i, Hristom u nama izgra|ene i oplemewene, li~nosti. Protojerej-stavrofor dr Milo{ Vesin

Ciq duhovni{tva je da obra|uje i neguje ono seme `ivota koji je Gospod da-rovao qudskoj du{i; te wegovo ~uvawe od nepoznatih staza duhovnog `ivota, i da bude putevoditeq i miri ~oveka sa Bogom, preko blagodatnih sila Svetih Tajni. Arhimandrit Jovan (Krestjankin)

Kada su Svetom starcu Gavrilu Gruzij-skom postavili pitawe: prema kom kriterijumu treba birati duhovnog oca, odgovorio je: “Prema wegovim delima...”

Nikada o jednoj istoj stvari ne treba pitati razne duhovnike, kao {to ne treba ponovo pitati jednog istog, zato {to samo prvi odgovor ide od Gospoda, a drugi - od qudskog rasu|ivawa u Starcu, a ne od Boga u wemu. Iz kwige “Pouke i saveti duhovnog oca”

Nije dobro da ~ovek stalno mewa duhovnike. Zamislite gradwu neke zgrade, prilikom koje se stalno mewaju projektanti i in`eweri. Takva gradwa ne mo`e iza}i na dobro. Sv. Starac Pajsije Svetogorac

Znaj da u ove dane ima mnogo prele{}enih i la`nih u~iteqa...

Sv. Simeon Novi Bogoslov

Jedan od zadataka duhovnika je i taj da vaspita ~oveka u duhovnoj slobodi, u carskoj slobodi ~eda Bo`ijih, i da ga ne dr`i u stawu infantilnosti

celog `ivota, da ne bi za svaku sitnicu tr~ao, bespotrebno, naprasno, svom duhovnom ocu, ve} da bi izrastao u takvu meru kada }e on sam nau~iti da

slu{a ono {to Duh Sveti objavquje neizrecivim re~ima u wegovom srcu.Mitropolit suro{ki Antonije (Blum)

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

36

U NEDEQI 21. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 13.(31) Sveti apostoli Stahije, Amplije, Urvan i drugi14.(01) Sveti Kozma i Damjan - Vra~evi15.(02) Sveti mu~enici Akindin, Pigasije i drugi s wima16.(03) Obnovqewe hrama Svetog velikomu~enika Georgija - \ur|ic17.(04) Prep. Joanikije Veliki; Sve{tenomu~enik Nikandar18.(05) Prepodobnomu~enici Galaktion i Epistima19.(06) Sveti Pavle Ispovednik; Prepodobni Varlaam Hutinski

DUHOVNI[TVO I NEUROZE

Postoji jedna vrsta duhovnosti koja je povezana sa emocijama - estetska, sen-timentalna, strasna, koja lako mo`e da postoji paralelno sa sebi~no{}u, ta{tinom i senzualno{}u. Takvi qudi tra`e hvalu i dobro mi{qewe svog duhovnog oca, a za wega je veoma te`ak zadatak da slu{a i prihvati wihovu ispovest, jer oni dolaze da bi se `alili na druge, da bi jadikovali. Oni su puni sebe i spremno optu`uju svog bli`weg. Slab kvalitet wihove reli-giozne odanosti najboqe se vidi po lako}i sa kojom prelaze u stawe gneva i nervoze. Oni su daqe od mogu}nosti istinskog pokajawa nego ve}ina okore-lih gre{nika. ... U tome le`i opasnost posta i asketizma, ako ih ne reguli{e iskusni duhovnik i ako su li{eni sadr`aja molitve. ... Svaki sve{tenik treba da bude dobro obave{ten o neurozi i psihi~kim oboqewima... ^est slu~aj: i pokajnik koji do|e na ispovest i sve{tenik koji ga ispoveda - ~istu neurozu pogre{no smatraju verskim iskustvom; ili sve{tenik ne prepozna histeri~nu struju koja se krije is-pod odre|enih izraza, i tako samo pogor{ava situaciju. A, ~esto se de{ava i suprotno: bolno stawe du{e, optere}eno grehom, upetqano i zbuweno nere{enim sukobima, pogre{no se smatra nervnim oboqewem. Znamo za slu~ajeve kada je jedna jedina ispovest bila dovoqna da izbri{e (navodno, duboko) ukorewene bolesti nerava, koje nikakvo le~ewe nije moglo da is-celi. Onaj ko ~esto ide na ispovest i ne natovaruje svojoj du{i veliki teret greha, mo`e da bude samo zdrav. Ispovest je lekovito rastere}ewe du{e. ... Preterano skrupulozni qudi, sumwi~avi na svaki pokret svoje du{e, koji sebe i svog duhovnog oca mu~e stalnim sitni~avim razmatrawem svojih grehova, na kraju dospevaju u stawe potpunog haosa. Treba im zabraniti da stalno analiziraju sami sebe i da ispituju svoju savest; treba im dati jed-nostavnu, okrepquju}u dijetu: molitvu i dobra dela; jer, kroz wih se zadobija jednostavnost du{e i razvija se ose}aj za Istinu. Kada se to postigne, mo`e se nastaviti sa samoistra`ivawem. ... Najboqi lek za sve du{evne bolesti je - RADOST. O. Aleksandar Jeq~aninov