8/13/2019 Bilo Da Je Predmet Njene Analize Predstava Drugoga u Putopisnoj Fikciji

1/2

Bilo da je predmet njene analize predstava Drugoga u putopisnoj fikciji, putnom izvetaju,ili stranac u umetnikim ostvarenjima poput filma ili stripa, istraivaka grana o kojoj govorimonaziva se imagologija. Zahvaljujui njenom postepenom izranjanju iz komparativne knjievnosti imogunostima plodnog kombinovanja antropologije, socijalne psihologije, istorije i semiotike, meuozbiljnim, akademskim temama nale su se i neke, samo naizgled neozbiljne. Kao izvori na kojimaimagologija gradi analizu prep oznaju se beleke sa putovanja, a kao predmeti istraivanja, bogatiopisi uivanja dendija ili prikazi ratova i revolucija u udaljenim kraljevstvima, zamiljena egzotinamesta, navodni repati stranci, a danas, ak opasni tuinci koji prete da ugroze stabilnost svetskogporetka.

U celini, imagologija je istraivaka grana koja se smelo kree po imaginarnim kraljevstvimaudaka i fokusira na razumevanje raznih iskrivljenja, mahom nastalih prekomernim poreenjem savlastitom kulturom, ujednaavanjem sa sopstvenim standardima. U tom poreenju i ujednaavanjukojem su svi putnici skloni i jeste ona naizgled prikrivena ozbiljnost imagolokih tema, a odatleproizilazi njena komunikacija sa popularnim disciplinama kakva je kulturna antropologija. Susede, ilistanovnike udaljenih zemalja poredimo sa sobom ne bi li pojaali njihovu bioloku, geosimboliku,kulturnu, ideoloku drugost; poredimo ih da bismo razumeli svet i pojednostavili ga povlaenjemgranica. Posredstvom zamiljenih granica izmeu nas i drugih pojednostavljuje se sloenastvarnost, iskrivljuje, generalizuje, i stvaraju stereotipi puni manipulativnih predispozicija, dovoljnosnani da se posredstvom njih vri civilizacijsko devalviranje. U kritici takvih postupaka, imagologijaje nala svoj glavni zadatak, i stoga, interpretira predstave o Drugome. Ona tei da zaviri izazvaninog i opipljivog, da dosegne tamo gde su mitovi i konstrukcije stvarnosti, a da na tekonstrukte, iskrivljenja, ili ak izmiljotine, ukae ne otkrivajui kakvi su i kosu zaista pripadnicijedne grupe, nego kako nam se oni prikazuju.

Jo uvek nedovoljno zastupljena u domaem i stranom akademskom svetu, imagologija ipakuspeno kri svoje puteve, to je u proteklih tridesetak godina dokazala popularnost bliskihkroskulturnih studija i postkolonijalne kritike.

Pie: Sanja Lazarevi -Radak | dan(datum): 30 januar 2011.

Podele sveta treba shvatiti ozbiljno, u meri i na nain na koji to inimo sa simbolima. U njima uvek imaonog prizvuka svetosti, ili bar nedodirljivosti, neupitnosti zbog koje se ne igramo binarnom logikom. Umnogo emu to je put skrnavljenja ovetalih slika koje omoguavaju da sebe/nas injih/Druge vidimo na propisane naine. Ali, ta ako u realnosti stvari nisu ba onako jednostavnekako nam od detinjstva govore, i ako je svet vie od neega to se moe deliti na strane. Jer, sutinskapodela sveta nije uvek bila ona, za nas uobiajena, na Istok i Zapad. U doba Renesanse osnovnakonceptualna polarizacija Evrope bila je usmerena na Sever i Jug. Italijanski gradovi su se bez izuzetkasmatrali centrima umetnosti, filozofije, govornitva i trgovine. Invazija na Italiju 1494. godine oznailaje poetak perioda varvarstva - naseljavanje sa Severa koje je prekinulo procvat stvaralatva. Pre noto je ovaj proces zapoeo, govorilo se o zaostalosti Severa, njegovoj opasnosti, o grubim ljudima koji

svakog asa mogu doi i unititi dugo stvarane centre Juga. Tako se pred kraj petnaestog vekaRenesansa suoila sa varvarstvom Severa.Polarizacija Evrope na junjaku civilizovanost isevernjako varvarstvo bila je za ljude tog vremena neto poput oigledne istine: Jugu je pripadalo sveuzvieno i plemenito, a Severu sve nisko, grubo i brutalno. No, kako su se menjale okolnostiu kojima se Evropa nalazila, menjale su se i izmetale geo-simbolike take napretka i zaostalosti,sve dok podela na Sever i Jug nije postala sasvim nefunkcionalna. Ovakva geografska perspektivaizloena je reviziji prosveenih i donela modernu reorijentaciju kontinenta koja je proizvela Zapadnu iIstonu Evropu. Zbog dugog nepoznavanja, Poljska i Rusija su mentalno odvojene od poznate vedske i

http://www.malinemo.rs/wp/author/sradak/http://www.malinemo.rs/wp/author/sradak/http://www.malinemo.rs/wp/author/sradak/http://www.malinemo.rs/wp/author/sradak/http://www.malinemo.rs/wp/author/sradak/

8/13/2019 Bilo Da Je Predmet Njene Analize Predstava Drugoga u Putopisnoj Fikciji

2/2

Danske i dovedene u vezu sa orijentalizovanim Balkanom i Otomanskom imperijom. Od periodaRenesanse do Prosveenosti, evropski centri kulture i finansija pomereni su sa Rima, Firence i Venecijeka gradovima poput Pariza i Londona, pa je tako Volterova percepcija Evrope iz osamnaestog veka biladr ugaija od geografije Makijavelija u kojoj je kao centar u esnastom veku bila postavljena Firenca.Sada je centar sveta bio Pariz. Ova geografija kontinenta je pasivno nasleena od Prosveenih i ostalau upotrebi i danas. Tako je prosvetiteljstvo pomerilo stare centre i stare krajeve koje su naseljavalivarvari i drugi necivililzovani i zaostali narodi severa negde na Istok, ime su konano stvorenievropski Istok i Zapad kakve poznajemo. Ujedno, time je otvoren novi prostor na kome su se moglizamiljati stranci: opasni poput onih koji su nekada doli sa Severa, na ta su dodavane nijase kojima suocrtavani kao prljavi i lenji, postajui svojevrsna obeleja onih koji dolaze sa Istoka. Dakle, Istok iZapad je nemogue fiksirati kao to je to nemogue uiniti sa napretkom i zaostalou, i to samostoga to su svi oni konstrukti, ne deo sveta, ve njegove slike.