BILJNI PREPRATI ZA POVEĆANJE OTPORNOSTI ORGANIZMAProf dr Danijela Pecarski

BILJNI PREPRATI ZA POVEĆANJE OTPORNOSTI ORGANIZMA

TRADICIONALNA PRIMENA: 

FITOTERAPIJA POTKREPLJENA

NAUČNIM DOKAZIMA: 

• Pošto je savremena medicina baš u ovakvim slučajevima još uvek uglavnom nemoćna, danas se pre svega u cilju prevencije, ali i lečenja različitih bakterijskih i virusnih infekcija kod kojih nije opravdana upotreba antibiotika, kao što su nazeb, kijavica ili grip koriste fitopreparati i dijetetski suplementi koji sadrže biljne droge sa potvrđenim adaptogenim (žen-šen), imunomodulatornim (ehinacea) ili antimikrobnim delovanjem (propolis i beli luk).

BILJNI IMUNOSTIMULANSI I ADAPTOGENI

BILJNI IMUNOSTIMULANSI I ADAPTOGENI

BILJNI ADAPTOGENI

BILJNI ADAPTOGENI-opšti tonici

BILJNI ADAPTOGENI-farmakološki efekti

Osobine adaptogena:

Mehanizam delovanja

adaptogena

•

Mnogi misle da su adaptogeni zapravo stimulansi – delomično to i jesu.

Po svom sastavu se razlikuju od klasičnih stimulativnih supstanci, glavna razlika je zapravo u delovanju.

Stimulansi uglavnom rade na kratkotrajnom poboljšanju metabolizma ćelija ili pojačanog prenosa signala, koji možemo uporediti s pojačanim ubrizgavanjem kod motora - kratkotrajno podižu učinak, ali nakon toga zabeležavaju nagli pad potencijala i produžavaju vreme oporavka.

Adaptogeni podižu potencijal tela time što deluju na povećanoj sintezi RNK u ćelijama, te kao posledicu nemamo nagli pad potencijala, nego blago spuštanje na uobičajeni tempo tela.

 

Adaptogeni se po svom sastavu razlikuju od klasičnih stimulativnih supstanci, ali glavna razlika je zapravo u delovanju, što je prikazano na grafikonu.

Hipotetički mehanizam delovanja adaptogena na stresni sistem u depresiji.

Hipotetički mehanizam delovanja adaptogena na stresni sistem u depresiji.

• Stresom izazvano oslobađanje CRH iz hipotalamusa, praceno oslobađanjem ACTH iz hipofize, simulira oslobađanje hormona nadbubrežne žlezde i NPI kako bi se nosili sa stresom.

• Kortikotropin-oslobađajući hormon (CRH, originalno nazvan kortikotropin-oslobađajući faktor, CRF, takođe poznat kao kortikoliberin), je polipeptidni hormon i neurotransmiter koji učestvuje u odgovoru organizma na stres. On pripada familiji kortikotropin-oslobađajućih faktora.

• Njegova glavna funkcija je stimulacija hipofizne sinteze adrenokortikotropnog hormona. Adrenokortikotropni hormon (ACTH),takođe poznat kao kortikotropin, adrenokortikotrofski hormon, je peptidni hormon koga proizvodi i izlučuje prednja hipofiza. On je komponenta hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine i čisto se proizvodi u odgovoru na biološki stres (zajedno sa kortikotropin-oslobađajućim hormonom iz hipotalamusa ).

• Neuropeptid I (NPI) neuropeptid koji je uključen u različite fiziološke i homeostatske procese u centralnom i perifernom nervnom sistemu. NPI je identifikovan kao najzastupljeniji peptid prisutan u centralnom nervnom sistemu sisara, I izlučuje se pored drugih neurotransmitera kao što su GABA i glutamat.

• Regulacija prekomerne reakcije je inicirana otpuštanjem kortizola iz kore nadbubrežne žlezde, nakon čega sledi vezivanje za glukokortikoidne receptore (GR) u mozgu. Ovaj signal zaustavlja dalje oslobađanje hormona u mozgu, a povecanje kortizola izazvano stresom se u cirkulaciji smanjuje do normalnog nivoa . Dok je kratak i blag stres (eustress) od suštinskog značaja za život, ozbiljan stres može izazvati bolest-depresiju, koja je povezana sa generisanjem aktivnih molekula koji sadrže kiseonik, uključujuci azotni oksid, za koji se zna da inhibira formiranje ATP. Utvrđeno je da signalni protein JNK izazvan stresom inhibira GR; prema tome, ova povratna normalizacija je blokirana i sadržaj kortizola u krvi depresivnih pacijenata je stalno visok. Ovo je povezano sa oslabljenim pamcenjem, smanjenom sposobnošcu koncentracije, umorom i drugim simptomima. Adaptogeni suzbijaju povišenu JNK i kortizola u stresu i stimulišu formiranje HSP70, za koji se zna da inhibira JNK. Shodno tome, nivoi azotnog oksida više se ne povecavaju i generisanje ATP-a nije potisnuto.

Hipotetički mehanizam delovanja adaptogena na stresni sistem u depresiji.

• Hiperaktivnost hipotalamus-hipofiza-adrenalna (HPA) sprege i povišeni nivoi glukokortikoidnih hormona kod pacijenata sa depresijom, uglavnom se pripisuju smanjenoj povratnoj regulaciji HPA, naverovatnije uzrokovanom promenjenom funkcijom receptora za glukokortikoidne hormone, glukokortikoidni receptor (GR). Antidepresivi, ublažavaju mnoge neurobiološke poremecaje depresije, uključujuci hiperaktivnost HPAsprege, i na taj način ublažavaju simptome depresije. Postoje jaki dokazi za tvrdnju da antidepresivi vrše ove efekte modulacijom ovih GR receptora. Ideja da je terapijska aktivnost antidepresiva posredovana, barem delimično, obnavljanjem GR funkcije, u skladu je sa studijama koje pokazuju da smanjena funkcija GR doprinosi hiperaktivnosti HPA sprege i razvoju depresivnih simptoma.

Hipotetički mehanizam delovanja adaptogena na stresni sistem u depresiji.• JNK- Odgovara na aktivaciju stresom iz okoline i pro-inflamatornim

citokinima fosforilacijom brojnih transkripcionih faktora, i tako reguliše transkripcionu aktivnost. Stresom aktivirane proteinske kinaze (SAPK) / Jun-amino-terminalne kinaze (JNK) su članovi MAPK porodice i aktivirani su različitim stresovima okoline, upalnim citokinima, faktorima rasta i GPCR agonistima.

• Heat shock protein 70 (Hsp70)- Protein 70 za toplotni šok (Hsp70), ključni molekulski pratilac, sa funkcionalnom analogijom sa antioksidantom, štiti celije od oksidativnog oštecenja. Uopšteno, proteini toplotnog šoka (HSP) deluju koji pomažu u ispravnom savijanju nastalih i nagomilanih stresnih proteina i sprečavaju njihove agregacije.

Adaptogene biljke i njihove aktivne supstance

Ostali manje poznati

adaptogeni

• Šisandra /Wu-Wei-Zi/ (Schizandra chinensis) je poznata u kineskoj tradicionalnoj medicini kao biljka koja štiti od stresa i ubrzava oporavak organizma(koristi se sušeni plod, koji se obrađuje na poseban način. Aktivne supstance su više vrsta šizandrina i šizandrola, koje imaju hepatoprotektivno i protuupalno djelovanje)

Manje poznati

adaptogeni

• Koren astragulasa, Astragulus membranaceus

• Koren vitanije, Withania somnifera

• Kordiceps-plodonosno telo gljive Cordyceps sinensis...

• EMA- (Evropska komisija za lekove) proizvode na bazi droga sa adaptogenim delovanjem svrstava u tradicionalne biljne lekove.

• EMA je do sada objavila samo monografiju korena sibirskog žen šena i rizom i koren rodiole čije su indikacije: ublažava stres, slabost, umor, iscrpljenost.

Ženšen (Araliacea)

• Jedan je od najpoznatijih adaptogena, to jest biljaka koje omogućavaju organizmu da se prilagodi i bude stabilan u situacijama kada dolazi do promene fizioloških procesa. Adaptogeni su se ranije nazivali psihofizički tonici, jer poboljšavaju psihičko i fizičko stanje organizma. Postoji nekoliko vrsta ženšena, a najpoznatiji su koreanski (koristi se preko 2000 god.) i sibirski.

• Koren žen-šena i njegovi preparati zauzimaju značajno mesto u tradicionalnom lečenju koje se u istočnoj Aziji primenjuje više od 2000 godina. Ime ovoj biljci je dao Rus Majer 1843. godine. Na latinskom „pan“ znači – sve, a „axos“ – leči, što bi u slobodnom prevodu značilo da Panax „leči sve“. A reč ginseng je kineskog porekla i znači čovekoliki koren, zbog njegove sličnosti ljudskom obličju.

Ženšen (Araliacea)

• DROGU čini oguljen i osušen koren (beli žen-šen) ili prvo poparen pa osušen koren (crveni žen-šen) samoniklih ili gajenih biljaka iz roda Panax. Koren je cilindričan, ali često i granat, tako da oblikom podseća na telo čoveka.

• SASTOJCI. Hemijski sastojci korena žen-šena su dobro proučeni. Prema poslednjim istraživanjima, dokazano je da adaptogeni i imunomodulatorni efekat zbog čega se ova droga najviše i koristi, potiče od ginsenozida, polisaharida i poliacetilena. Ginsenozidi ispoljavaju pre svega antioksidativni i imunostimulirajući efekat. Visokomolekularni polisaharidi (glikani) pokazuju hipoglikemična, antiulcerozna i imunološka svojstva.

Ženšen (Araliacea)

• DELOVANJE. Pošto se žen-šen već vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini, podaci o njegovim lekovitim svojstvima su često pomešani sa legendama. Međutim, od 1960. godine rad mnogih istraživača doveo je do saznanja da je najviše proučeno delovanje ove droge na psihičku i fizičku radnu sposobnost čoveka. Prema monografiji korena ginsenga Komisije E (ekspertska grupa formirana 1978. godine od strane Nemačke nacionalne agencije za zdravlje, a sa ciljem procene efikasnosti i delotvornosti fitopreparata) iz 1991. godine je navedeno da se biljka koristi „kao tonik za sprečavanje slabosti i umora, za povećanje izdržljivosti i oslabljene koncentracije, i kao potpora pri oporavljanju“.

• Takođe, zapaženo je da ekstrakti korena ginsenga smanjuju napade banalnih infekcija, što se objašnjava indukcijom paraimuniteta (stečena specifična imuna zaštita tela protiv antigena i toksina, koja nastaje aktiviranjem imunog sistema stranim materijama). Komisija preporučuje ograničavanje trajanja tretmana na 3 meseca, jer postoji mogućnost pojave efekata sličnih hormonima koji se ne mogu zanemariti.

Ženšen (Araliacea)

• TOKSIKOLOGIJA I NEŽELJENA DEJSTVA. Nijedna od studija nije pokazala da postoji povećan rizik pri primeni preparata sa korenom žen-šena, tj. ovim je testovima potvrđeno da su preparati sa korenom žen-šena primenjeni u terapijskim dozama u toku dužeg vremenskog perioda, netoksični

• KONTRAINDIKACIJE. Zbog malog broja kliničkih istaživanja o uticaju ginsenga na trudnice, doilje i malu decu, ne preporučuje se njegova upotreba kod istih. Takođe, zbog mogućeg uticaja ginsenga na produkciju hormona, pacijenti oba pola sa dijagnostifikovanim tumorima genitalnog trakta bi trebalo da izbegavaju upotrebu ovih preparata bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom.

Ženšen (Araliacea)

• Nauka kaže da:

* je jedan od najbolje proučenih hemijskih adaptogena, ali da se ne može definisati mehanizam i načini kako deluje * neka istraživanja ukazuju da može da smanji šećer u krvi obolelih od dijabetesa tipa 2, ukoliko se uzima pre i posle obroka, ali nema dovoljno kliničkih potvrda 

Ženšen (Araliacea)

• U narodnoj medicini koristi se:

* za povećanje fizičke i mentalne sposobnosti * da smanji šećer i loš holesterol u krvi * protiv nesanice * za povećanje izdržljivosti, ublažavanje umora i pokrezanje korišćenja rezervi energije* protiv depresije * da poboljša cirkulaciju * za lečenje upala u zglobovima * protiv impotencije

Ženšen (Araliacea)

• Neželjena dejstva i upozorenja:

• Sibirski žen šen- ne duže od 3 meseca.

* ne preporučuje se deci, trudnicama, dojiljama, onima sa povišenim krvnim pritiskom, infektivnim bolestima i poremećajima koagulacije krvi* mogu da se jave nesanica, mučnina, glavobolje, povišen krvni pritisak i hipoglikemija * istovremeno uzimanje ženšena sa antikoagulansima povećava mogućnost krvarenja, a sa antidijabeticima može da izazove hipoglikemiju

Delovanje

Gubitak težine

Zlatni koren (Rhodiola rosea)

• Zlatni koren (Rhodiola rosea)-arktička ruža

Raste u Skandinaviji, Sibiru, Gruziji, na Kavkazu, u Gruziji, a ruski naučnici su identifikovali 200 podvrsta ove biljke. Za nju su znali i lekari iz Kine, Mongolije, a na Tibetu su o njoj pisali pre više od hiljadu godina. 

Zlatni koren (Rhodiola rosea)

Nauka kaže da:

* sadrži polifenolne sastojke koji mogu da pojačaju odbrambene sposobnosti organizma

(dobro je hemijski proučen), ali nema

mnogo kliničkih studija koje potvrđuju dejstvo

* prilikom uzimanja mora precizno da se

dozira

FARMAKOLOŠKI EFEKTI

• Poboljšanje fizičkih i kognitivnih sposobnosti

• Antidepresivno i anksiolitiko dejstvo

• Immunostimulirajuće dejstvo

• Antioksidantno dejstvo

• Kardioprotektivno dejstvo

• Antiinflamatorno delovanje

• Antimikrobno delovanje

• Delovanje na endokrini sisitem

• Antiproliferativno delovanje

Zlatni koren (Rhodiola rosea)

• U narodnoj medicini koristi se:

* protiv tuberkuloze i teških bolesti* da popravi raspoloženje* za osveženje i jačanje organizma* protiv teškog zamora* da smanji depresiju* za poboljšanje mentalnih i fizičkih sposobnosti

• Koristiti maksimalno dve nedelje!

* ako se predozira može da izazove nesanicu, glavobolju, lupanje srca i razražljivost* ne smeju da je koriste oni sa izraženim simptomima nervnih bolesti, iscrpljenosti, povišenog krvnog pritiska, ateroskleroze* ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, obolelima od bipolarne psihoze i pacijentima koji piju antidepresive

BILJNI IMUNOSTIMULANSI

BILJNI IMUNOSTIMULANSI

IMUNITET

UROĐENI STEČENI

(prirodni, nativni) (adaptivni,specifični)• Biljni imunostimaulnsi pojačavaju urođeni imunitet, povećavaju

urođenu sposobnost organizma prema infektivnim organizmima (stimulišu fagocitozu neutrofila i makrofaga, povećavaju izlučivanje citokina(IL-1, IL-6, TNF-α...), povećavaju aktivnost NK ćelija.

Echinacea spp., fam. Asteraceae

• Poreklom je iz Severne Amerike, a lekovite osobine ispoljavaju tri vrste:

• Echinacea purpurea (herba i koren), Echinacea angustifolia(koren) i Echinacea pallida(koren). Kada je o lekovitosti reč, prve dve su pokazala najbolje rezultate, a treća se najviše koristi jer se najuspešnije uzgaja. Ove biljke samonikle rastu u svetlim šumama i pašnjacima SAD-a i Kanade, gde ih lokalno stanovništvo tradicionalno koristi kao melem za brže zarastanje rana kao i lek za sve bolesti. Danas se za medicinsku upotrebu najčešće koriste kultivisane vrste iz Evrope, pojedinih oblasti Azije kao i iz Severne Amerike.

Echinacea spp., fam. Asteraceae

• Ehinaceu vekovima koriste Američki starosedeoci, a u XIX veku njena upotreba je bila odobrena i od strane nekoliko naučnika. Međutim, pošto njena takozvana medicinska svojstva nisu bila odobrena 1909. godine od strane Američke Medicinske Asocijacije, popularnost ove droge je naglo pala. Nešto kasnije, nakon nekoliko urađenih ispitivanja u Nemačkoj koja su dala pozitivne rezultate ehinacea je povratila svoju popularnost. U tom periodu sastojci ehinacee su se koristili kao antibiotici, sve dok sredinom XX veka nisu sintetisani prvi pravi antibiotici. Ipak danas su preparati od ehinacee verovatno najpopularniji fitopreparati na Evropskom i Američkom tržištu

ZBOG IMUNOSTIMULIRAJUĆEG DEJSTVA U PREVENCIJI I TERAPIJI PREHLADE KORISTE SE PROIZVODI NA BAZI EHINACEA VRSTA.• E.purpurea(purpurna ehinacea)

• E.palida(bleda ehinacea)

• E.angustifolia(uskolisna ehinacea)

Echinacea spp., fam. Asteraceae

• Najčešće se koristi koren od sve tri vrste ehinacee, mada se mogu koristiti i cvetovi, lišće i stabljika ovih biljaka u fazi cvetanja. Od sveže droge se ižrađuje sok, a nakon sušenja droga se može koristiti za izradu čaja i ekstrakta.

• SASTOJCI. Iz korenja ovih biljaka izolovan je veoma veliki broj jedinjenja. Danas, prema najnovijim farmakološkim studijama, utvrđeno je da imunostimulatorni efekat ovih biljaka potiče od polisahatida i derivata kafene kiseline.

Echinacea spp., fam. Asteraceae

• DELOVANJE I UPOTREBA. Preparati ehinacee povećavaju odbrambene sposobnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Zahvaljujući svom imunostimulatornom efektu, ehinacea povećava produkciju belih krvnih zrnaca i štiti humane ćelije od „napada“ bakterija i virusa, tako što produžava vreme koje im je potrebno da prodru u ćeliju.

• Na osnovu ovakvog delovanja ehinacea se koristi u profilaksi i terapiji banalnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Njenom upotrebom sprečava se pojava simptoma infekcije, odnosno skraćuje se vreme trajanja infekcije sa 10 na 6-7 dana.

• Ispitivana je i primena ehinacee u lečenju pacijenata koji boluju od raka i SIDE, međutim još uvek nisu izvedeni jasni zaključci ovih istraživanja. Ipak u Evropi, intravenozno se primenjuju preparati ehinacee u lečenju nekih vrsta raka. Takođe Evropski lekari na ovaj način leče i infekcije urinarnog trakta.

Echinacea spp., fam. Asteraceae

• Prema monografiji Komisije E koja je prerađena 1992. godine pozitivan rejting je dat samo alkoholnom ekstraktu korena Echinaceae palide i sveže isceđenom soku nadzemnih delova Echinaceae purpureae. Tako su ekstrakti korena indukovani kao preparati “koji podržavaju lečenje infekcija sličnih prehladi”, a sokovi od ehinacee kao preparati “koji podržavaju lečenje rekurentnih infekcija gornjih respiratornih puteva i urinarnog trakta”.

• Danas se kao i u tradicionalnoj primeni, ehinacea koristi i lokalno, u lečenju različitih promena na koži, kao što su ekcem, psorijaza ili ujedi insekata.

Ehinacea (Echinacea purpurea)

• Nauka kaže da:* purpurna ehinacea ima dobro dokumentovanu primenu, a neki njeni ekstrakti koji se dobijaju ceđenjem nadzemnog dela biljke svrstavaju se u kategoriju biljnih lekova, dok se druge dve vrste uglavnom koriste na osnovu tradicionalnih iskustava* zaista može dobro da pripremi organizam da podnese drastičnije promene spoljašnje temperature * može da utiče na odbrambene sposobnosti organizma i da ga pripremi da lakše preboli kijavice i prehlade i da se one ne komplikujeu i ne šire

Ehinacea (Echinacea purpurea)

• U narodnoj medicini koristi se:* za prevenciju i lečenje prehlade i kijavice* da stimuliše imuni sistem u borbi protiv infekcija* za rane i za probleme kože kao što su akne ili čirevi

Ehinacea (Echinacea purpurea)

• NEŽELJENI EFEKTI. U multicentralnoj studiji koja je uključivala 1231 pacijenata, samo kod oko 5% učesnika su zabeleženi lakši neželjeni efekti, kao što su neprijatan ukus nakon primene, povremena mučnina i gastrointerstinalni bolovi.

• KONTRAINDIKACIJE. Pošto ehinacea kao i svi imunostimulansi, ima visok potencijal za stimulaciju autoimunog procesa, kontraindikovana je njena primena kod pacijenata sa sistemskim bolestima kao što su tuberkuloza, leukoza, multipla skleroza, oboljenja kolagena i ostale autoimune bolesti.

• Zbog malog broja raspoloživih informacija kako njena primena deluje na fetus, novorođenčad i malu decu, ipak nije preporučljiva njena upotreba kod trudnica, dojilja i dece tokom ranog detinstva (deca mlađa od godinu dana).

• Takođe, pošto ehinacea pripada familiji biljaka za koje je poznato da često izazivaju alergijske reakcije, individue koje znaju da su osetljive na neke od biljaka iz ove familije, bi trbalo da budu oprezne i da po mogućstvu izbegavaju njenu primenu.

Ehinacea (Echinacea purpurea)

Ehinacea (Echinacea purpurea)

• Neželjena dejstva i upozorenja:

* mlađi od 12 godina mogu da je koriste isključivo pod nadzorom lekara ili farmaceuta* bebama do 12 meseci se ne preporučuje* imunomodulatori kao što je ehinacea mogu da se koriste 5-10 u dozama propisanim u uputstvu, u intervalima tokom godine sa pauzama od 2-3 nedelje, ukupna terapija max. 8 nedelja.* moguća su alergije pacijenata koji su alergični na biljke iz familije Asteraecae kao što su maslačak i kamilica* ne bi trebalo da je uzimaju oboleli od autoimunih oboljenja (sida, multipla skleroza, lupus, reumatoidni artritis)

Bela imela (Viscum album) 

• Ova biljka parazitira na četinarima, granama voća i listopadnog drveća i hrani se sokovima biljke domaćina. Ova biljka parazitira na četinarima, granama voća i listopadnog drveća i hrani se sokovima biljke domaćina. 

Bela imela (Viscum album)

• Nauka kaže da:

* može da podstakne i aktivira odbrambene sposobnosti organizma, ali u veoma specifičnim visokoprečišćenim oblicima. Reč je o vrlo koncentrovanim ekstraktima koji sadrže proteine lista imele i daju se kao dodatna terapija protiv teških oboljenja kao što je karcinom* čajevi i tinkture bele imele nemaju ni približno dejstvo kao koncentrovani preparati koji se daju kao injekcija * nije dokazano da reguliše krvni pritisak

Bela imela (Viscum album) 

• U narodnoj medicini koristi se:

* za lečenje raka * da ublaži i leči glavobolje i epileptične napade* protiv povišenog krvnog pritiska* za lečenje šećerne bolesti 

Bela imela (Viscum album) 

•

Neželjena dejstva i upozorenja:

* imela sadrži neke supstance jakog dejstva, ali se ne zna kako se u organizmu resorbuju i koji su im `putevi` * sirova, neprečišćena imela je otrovna, a ako bi se jela izaziva povraćanje, epileptičke napade, usporavanje rada srca pa, čak i smrt* ubrizgani ekstrakt imele može da izazove svrab ili crvenilo na mestu gde je injekcija data

Mačja kandža (Uncaria tomentosa)

• Potiče iz amazonske prašume Perua Južne Amerike i deo je indijanske tradicionalne medicine. Raste kao drvenasta loza koja se `penje` po stablima, a koriste se preparati pripremljeni od unutrašnjeg sloja kore, koja sadrže alkaloide, supstance jakog farmakološkog delovanja. Potiče iz amazonske prašume Perua Južne Amerike i deo je indijanske tradicionalne medicine. Raste kao drvenasta loza koja se `penje` po stablima, a koriste se preparati pripremljeni od unutrašnjeg sloja kore, koja sadrže alkaloide, supstance jakog farmakološkog delovanja. 

Mačja kandža

Mačja kandža (Uncaria tomentosa)

• Nauka kaže da:

* naučni radovi potvrđuju da može da stimuliše odbrambene sposobnosti organizma, ali to nije potvrđeno kliničkim ispitivanjima* ekstrakti mogu da se koriste protiv nekih inflamatornih (upalnih) stanja kao što je reumatoidni artritis

Mačja kandža (Uncaria tomentosa)

• U narodnoj medicini koristi se:

* protiv parazita u organima za varenje* da stimuliše imunitet* za usporavanje širenja nekih vrsta raka

Mačja kandža (Uncaria tomentosa)

• Neželjena dejstva i upozorenja:

* može da izazove dijareju* ne preporučuje se pacijentima kojima su presađeni neki organi, trudnicama i dojiljama 

NEŽELJENA DEJSTVA BILJNIH

IMUNOSTIMULANSA

• Nisu namenjeni za dužu primenu

• U slučaju duže primene može doći do fiziološke imunosupresije(neg. uticaj na imuni sistem)- leukopenija kod upotrebe soka Ehinacece duže od 6 nedelja, može doći do razvoja hroničnih zapaljenskih bolesti.

• Postoji opasnost od razvoja autoimunih bolesti

• Alergije kod osetljivih osoba

• Dužina primene 5-8, maksimalno 10 dana, pauze 2-3- nedelje u toku godine, max. 8 nedelja godišnje.

• Trudnice , dojilje i deca do 12 godine se ne preporučuje.

BILJNI ANTIOKSIDANSI

• PRIMENA:

• U prevenciji patoloških procesa povezanih sa proesom starenja, zbog zaštitnog delovanja čiji su aktivni principi polofenoli-procijnidi.

• List i ekstrakt zelenog čaja , Thea sinensis

• Ektrakt semenski i lista vinove loze, Vitis vinifera

• Ekstrakt kore primorskog bora, Pinus pinaster

BILJNI ANTIOKSIDANSI

• Biljni antioksidansi blokiraju liidnu peroksidaciju, neutrališu slobodne radikale

• Za procijanide je utvrđeno da ispoljavaju i druge efekte:

• Vazoprotektivno( inhibraju kolagenzu, elastazu, hijaluronidazu- učestvuju u održavanju normalne propustljivosti zidova kapil efekte:raju kolagenzu, elastazu, hijaluronidazu- učestvuju u održavanju normalne propustljivosti zidova kapil

• Antimutageno

• Antikancerogeno(polifenoli zelenog čaja- EGCG-epikatehingalat)

BILJNI ANTIOKSIDANSI

• Biljni antioksidansi se koriste u prevenciji:

• Kancera

• Kardiovaskularnih poremećaja

• Inflamatornih procesa

• Povećavaju otpornost organozma prema stresu

Probiotici

• Probiotici su veoma važni za zdravlje i jačanje imuniteta. Tek nedavno je njihov značaj u potpunosti shvaćen, i prirodan balans u crvenoj flori gde preovladavaju dobre bakterije (probiotici), a ne ostale loše bakterije određuje kompletno zdravlje orgaizma, i svaki disbalans u korist loših bakterija rezultira u padu imuniteta, alergijama i ostalim problemima. Postoji na milione različitih tipova bakterija, stoga treba varirati hranu koja je bogata probioticima. Unos probiotika i prebiotka kroz suplementaciju takođe može biti pametan izbor ukoliko se ne unosi dovoljno proizvoda ili ukoliko dođe do pada imuniteta ili alergija. Lekovi, antibiotici pogotovo, uništavaju dobre bakterije stoga ih treba izbegavati.

PROPOLIS

• Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) kao i ostaci uginulih pčela obloženi su smolastom materijom-propolisom koja očigledno sprečava njihovo raspadanje. Ovo je navelo naučnike da ispitaju sastav ove materije. Tako je utvrđeno da je propolis gusta, tamna smolasta masa koja nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčela na smolu koju one sakupe sa pupoljaka i mladih izdanaka. Pčele ovom materijom oblažu i zatvaraju pukotine i šupljine u košnici, pa pčelari na ovaj način i stimulišu pčele da prave propolis.

• SASTOJCI. Propolis sadrži preko 100 jedinjenja. Najviše su zastupljeni fenoli (58%), zatim pčelinji vosak (24%), drugi voskovi (8%), a prisutni su i flavonoidi (6%), triterpenska jedinjenja (0,5%), lipidi. Značajno je i prisustvo bioelemenata kao što su Mn, Cu, Zn.

• Međutim pošto je sastav propolisa uslovljen njegovim geografskim poreklom, odnosno biljnom vrstom sa čijih pupoljaka je skidana smola, često se može zabeležiti i prisustvo estara kafene i ferula kiseline, vanilina i eugenola.

PROPOLIS

• DELOVANJE I UPOTREBA. Upotreba propolisa je zastupljena gotovo na svim kontinentima, a njegov sastav, kao što je već pomenuto zavisi od geografskog porekla i biljne vrste koju pčele koriste, pa iz različitih delova sveta stižu i različiti izveštaji o njegovom delovanju.

• Istorijski gledano propolis se u tradicionalnoj medicini koristio oralno u lečenju bakterijskih infekcija kao što je tuberkuloza; gljivičnih infekcija kao što je oralna kandidijaza, infekcija izazvanih parazitima kao što je malarija i virusnih infekcija kao što je kijavica. Različitim labaratorijskim ispitivanjima na životinjama i ljudima potvrđeno je ovo antiinfektivno delovanje za koje se predpostavlja da potiče od flavonoida. Ali ipak, propolis nije efikasan antiinfektivni lek.

• Jedan od sastojaka propolisa, fenetil estar kafene kiseline (CAPE), može da ometa delovanje faktora koji se normalno oslobađaju pri inflamaciji, tj. pokazuje antiinflamatorni efekat. A prema rezultatima pojedinih animalnih studija propolis može povećati funkciju imunog sistema, a može imati i antikancerogeno delovanje.

PROPOLIS

• Stimulacija aktivacije makrofaga je može smatrati dokazom nespecifičnog imunostimulantnog delovanja propolisa. Na osnovu ovakvog delovanja propolis se može koristiti i u prevenciji infekcija koje mogu biti izazvane Gram-bakterijama (Klepsiella pneumoniae, Proteus vulgaris, Escherihia coli, Pseudomonas aeruginosa), a što je i potvrđeno studijom urađenoj u Sofiji na Institutu za Imunologiju i Mikrobiologiju, Bugarske Akademije Nauka.

• Početkom 2003. godine su objavljeni rezultati randomiziranog konrolisanog kliničkog istraživanja o potencijnoj upotrebi vodenog eksrtakta propolisa kao dopunskog sredstva u lečenju pacijenata sa astmom.

• Preparati propolisa za spoljašnju upotrebu su se koristili u narodnoj medicini za lečenje opekotina. Zbog svoje žilave konzistencije propolis je dobro štitio oštećenu kožu, mnogo pre pojave prvih zavoja, a zahvaljujući njegovom antiinfektivnom delovanju štitio je kožu od infekcija. I danas se kod pojedinaca sa opekotinama drugog stepena mogu koristiti kreme sa propolisom da bi se smanjila inflamatorna reakcija i organizam zaštitio od prodora mikroorganizama. U iste svrhe ispitivana je i njegova upotreba nakon hirurških intervencija u ustima.

PROPOLIS

• DOZE. Nakon skupljanja propolisa iz košnice, koji je na običnoj temperaturi mek, ova masa se hladi da bi postala čvrsta i lomljiva. Kao takva ona je lakša za dalju obradu, jer se može prevesti u prah, iz koga se najčešće izrađuje 2-4% etanolni rastvor za premazivanje sluznica. Konsentrovaniji rastvori (20%) se koriste eksterno.

• Pošto danas na tržištu postoji veliki broj preparata koji u različitom stepenu sadrže propolis, a koriste se u različitim oblicima (puderi, ekstrakti, kapsule, tablete) i za različite indikacije, najbolje je pridržavati se uputstva proizvođača.

• NEŽELJENI EFEKTI I KONTRAINDIKACIJE. Za sada su zabeleženi neželjeni efekti samo kod pojedinaca koji su alergični na propolis ili neku njegovu komponentu. Najčešće se manifestuju kao bolne ranice u ustima kod oralne primene, odnosno svrab nakon primene preparata na kožu.

• Svaki pojedinac koji zna da je alergičan na neki od pčelinjih proizvoda ili pati od polenske kijavice trebalo bi da izbegava kontakt sa propolisom ili njegovim proizvodima, odnosno njegovu upotrebu.

• Iako prema najnovijim istraživanjima upotreba vodenog ekstrakta propolisa pokazuje povoljne rezultate kod pacijenata sa astmom, on može biti i kontraindikovan u ovom stanju, pa je najbolje ne koristiti ga pre konsultacije sa stručnim licem.

Allium sativum, fam. Alliaseae

• On je naš univerzalni začin, sirotinjska hrana i najvažniji preventivni lek. Njegova zaštitnička moć prerasla je u mitove i legende, tako da je postao biljni simbol borbe protiv zlih sila: vampira, veštica, demona, ali i bolesti, epidemija i smrti.

Allium sativum, fam. Alliaseae

Allium sativum, fam.

Alliaseae

• DELOVANJE I UPOTREBA. Iz istorijskih podataka se vidi da su još u starom, srednjem i mnogo godina u novom veku beli luk priznavale za lek službene medicine raznih naroda. Ali je u toku poslednjih vekova, a naročito u XIX veku gotovo potpuno izbačen iz farmakopeja.

• Međutim, njegova tradicionalna upotreba u našim krajevima se očuvala sve do danas. Osim kao preventivno i kurativno sredstvo za vreme raznih epidemija, beli luk se koristi i u lečenju obolelog srca i krvnih sudova, zatim organa za disanje i varenje, protiv crevnih parazita, kao i u lečenju pojedinih živčanih i kožnih bolesti.

• Zahvaljujući prisustvu sumpornih jedinjenja, aliina i alicina koji su fitoncidi, antibiotici višeg bilja, čeno belog luka zaista ima potvrđeno antimikrobno delovanje, pa se može koristiti u prevenciji i lečenju pojedinih bakterijskih i gljivičnih infekcija, a ovo delovanje bi se moglo povezati i sa tradicionalnom upotrebom kod prehlade i gripa. Antibiotici belog luka pokazuju jedno važno svojstvo u odnosu na industrijski proizvedene antibiotike. Oni ne uništavaju korisne mikrobe-fiziološke saprofitne bakterije i mikroorganizme koji normalno naseljavaju određene telesne sisteme. Dakle, beli luk deluje samo na štetne – patogene mikroorganizme.

Allium sativum, fam. Alliaseae

Allium sativum, fam.

Alliaseae

• DOZE. Preporučena doza je 4g sveže droge, odnosno adekvatna količina preparata. Primenjuju se i manje doze, tokom dužeg vremenskog perioda, 0,8-1g dnevno u toku 4 meseca.

• NEŽELJENI EFEKTI I KONTRAINDIKACIJE. Pored neprijatnog mirisa kože i daha, primena preparata može da izazove kožne, alergijske reakcije. Retko kada primena ovih lekova izaziva poremećaj crevne flore, a drugih štetnih efekata ili kontraindikacija nema.

• Iz široke palete proizvoda sa belim lukom koje možete naći u našim apotekama, mi vam preporučujemo:

Na našem tržištu ima mnogo biljnih preparata koji se preporučuju za

povećanje odbrambenih sposobnosti organizma, ali pacijenti bi trebalo da ih

uzimaju oprezno :

1. preparati za jačanje imuniteta ne bi trebalo neprekidno da se koriste, jer je nepoželjno da se stalno aktiviraju centri koji proizvode odbrambene ćelije pošto tako mogu da izazovu suprotan efekat2. adaptogene ne bi trebalo primenjivati u slučajevima povećane nervne uzbuđenosti, povećanog krvnog pritiska, infarkta srca, povišene telesne temperature 3. tradicionalni biljni lekovi uvek imaju neka ograničenja pri uzimanju, a najčešće je da se ne preporučuju mlađima od 12 godina, trudnicama, dojiljama i hroničnim bolesnicima, jer mogu da reaguju sa drugim lekovima koji su deo redovne terapije 4. imunomodulatori bi trebalo da se koriste 10 dana do dve nedelje u onim dozama propisanim u uputstvima5. obavezno čitajte uputstva i koristite proizvode proverenih, odgovornih proizvođača Na našem tržištu ima mnogo biljnih preparata koji se preporučuju za povećanje odbrambenih sposobnosti organizma, ali pacijenti bi trebalo da ih uzimaju oprezno .