Izbor pravne formePravna forma opredeljuje mesto (poziciju) davaoca sopstvenog kapitala. Kriterijumi izbora pravne forme

– Broj kriterijuma vremenom raste pod – Broj kriterijuma vremenom raste pod uticajem:

razvoja pravnih formi preduzeća iuslova osnivanja i poslovanja preduzeća, koje definiše zakon.

– Najznačajniji kriterijumi (faktori) izbora pravne forme:

pribavljanje kapitala,odgovornost,uticaj vlasnika na vođenje poslova,učešće u dobitku ili gubitku,poresko opterećenje,saodlučivanje zaposlenih,obaveza publiciteta itroškovi osnivanja.

– Pribavljanje kapitalaOvo pitanje tangira poreklo kapitala (sopstveni ili pozajmljeni).U pribavljanju sopstvenog kapitala može da učestvuje pojedinac, grupa (ortaci) ili puno lica (akcionari).Oblikovanje strukture kapitala je od Oblikovanje strukture kapitala je od velike važnosti i za buduće poslovanje preduzeća, u pogledu održavanja likvidnosti i pribavljanja dopunskog kapitala, jer visina sopstvenog kapitala predstavlja važan faktor rentabilnosti, sigurnosti i kreditne sposobnosti (boniteta) preduzeća.

– Pribavljanje kapitalaIzbor pravne forme vezuje se za planiranje potreba kapitala (koje su uslovljene projektovanim ulaganjima u fiksna i obrtna sredstva), sa jedne strane, i pokrića tih potreba, tj. mogućnosti za pribavljanje sopstvenog i pozajmljenog kapitala, sa druge strane.kapitala, sa druge strane.Osnivanje inokosnog preduzećapretpostavlja da vlasnik raspolaže dovoljnim kapitalom, a na pozajmljeni kapital može računati samo ako poseduje privatnu imovinu čijim zalaganjem može da obezbedi osiguranje zajma.

– Pribavljanje kapitalaZa osnivanje preduzeća u formi društva lica bitni su raspoloživost kapitala i posedovanje privatne imovine na osnovu koje se može pribaviti pozajmljeni kapital, ali i saradnja ortaka sa puno poverenja.Forme društva kapitala podesne su za Forme društva kapitala podesne su za pribavljanje većih suma kapitala.Ulaganje kapitala uslovljava strukturu aktive, a njegovo pokriće strukturu pasive.Usklađivanje potreba i pokrića ispoljava se horizontalnim i vertikalnim bilansnim relacijama.

– OdgovornostU pitanju je odgovornost u pravnom smislu – odgovornost prema poveriocima.Inokosno preduzeće: preduzetnik odgovara celokupnom svojom odgovara celokupnom svojom imovinom (kako onom koja je uložena u preduzeće, tako i privatnom).Javno trgovačko društvo: svi ortaci odgovaraju celokupnom svojom imovinom.

– OdgovornostKomanditno društvo: komplementari odgovaraju celokupnom svojim imovinom, a komanditari samo do visine uloga.Društvo sa ograničenom Društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo: vlasnici odgovaraju samo do visine uloga, odnosno do nominalne vrednosti akcija.

– Uticaj vlasnika na vođenje poslovaUticaj može da bude direktan ili indirektan.Direktan uticaj: inokosni vlasnik i vlasnik kapitala u jednopersonalnom društvu sa ograničenom odgovornošću – oni samostalno upravljaju – oni samostalno upravljaju preduzećem.U društvima lica ortaci raspolažu pravom saodlučivanja i kontrole, pri čemu se ova prava mogu ugovorom ili statutom preneti na jednu ličnost.

– Uticaj vlasnika na vođenje poslovaDruštva kapitala: indirektan uticaj, preko skupštine akcionara ili skupštine ortaka, a vođenjem poslova se bave stručnjaci.Specifičan slučaj: zatvorena Specifičan slučaj: zatvorena (nekotirajuća) akcionarska društva u kojima poslove vode većinski akcionari (npr. familijarna društva, u kojima je paket akcija raspodeljen između članova familije, koji upravljaju poslovima).

– Učešće u dobitku i gubitkuInokosna preduzeća: ceo dobitak pripada vlasniku, ali on snosi gubitak do visine ukupne poslovne i privatne imovine.Društva lica: učešće u dobitku određuje se ugovorom, a ako nije definisano se ugovorom, a ako nije definisano ugovorom, primenjuju se odredbe zakona.Društva kapitala: raspodela prema učešću u osnovnom kapitalu, a osnov za raspodelu je neto dobitak umanjen za izdvajanja u rezerve.

– Poresko opterećenjePojedine pravne forme podležu različitim poreskim obavezama (razlike u visini poreskih stopa i načinu utvrđivanja poreske osnovice).Inokosna preduzeća i društva lica: Inokosna preduzeća i društva lica: oporezuje se dohodak.Društva kapitala: oporezuje se dobitak.

– Saodlučivanje zaposlenihPravo saodlučivanja zaposlenih, zajedno sa pravom njihovog učešća u dobitku, se u poslednje vreme sve više zakonski podržava ili zahteva. Podrazumeva uključenje zaposlenih u Podrazumeva uključenje zaposlenih u upravni i nadzorni odbor.Realizacija ovog prava se obično vezuje za pravnu formu i veličinu preduzeća, u smislu ukupnog broja zaposlenih.

– Obaveza publicitetaOdnosi se na zakonsku prinudu revizije i objavljivanja godišnjih zaključaka.Vezana je za pravnu formu i veličinu Vezana je za pravnu formu i veličinu preduzeća, a takođe zavisi i od toga da li se njegove hartije od vrednosti kotiraju na berzi ili ne.

– Troškovi osnivanjaJavljaju se razike u njihovoj visini i knjigovodstvenom tretmanu u zavisnosti od pravne forme preduzeća.Najniži su u inokosnim preduzećima i društvima lica (honorari za sastavljanje društvima lica (honorari za sastavljanje i overavanje ortačkog ugovora i ugovora o kupovini nekretnina, troškovi upisivanja u sudski registar, porez na sticanje nekretnina i takse na firmu).

– Troškovi osnivanjaKod akcionarskih društava se pojavljuju, pored pomenutih, i dodatni troškovi (plate i režijski troškovi osnivača, troškovi štampanja akcija, prospekata i uvođenja na berzu, prospekata i uvođenja na berzu, revizorske ocene izveštaja osnivača, porez na kapital). Osnivački troškovi u ukupom iznosu obično čine 5-7% osnovnog kapitala.

– Troškovi osnivanjaKnjigovodstveni tretman:

aktiviranje i godišnje otpisivanje –Francuska ilizabrana aktiviranja (gubitak osnivanja) – Nemačka

IV Direktiva daje pravo opcije.IV Direktiva daje pravo opcije.Troškovi izgradnje (troškovi studija i istraživanja, reklame, propagande, istraživanja tržišta, organizacije proizvodnje, administracije, prodaje, probnog pogona) – podobni su za aktiviranje, ali to nije svuda i obavezno.

– Troškovi osnivanjaTroškovi proširenja – slični su troškovima izgradnje, s tim što nastaju posle izgradnje.Tekući specifični pravni rashodi –karakteristični su za akcionarska karakteristični su za akcionarska društva i veća društva sa ograničenom odgovornošću (troškovi revizije i objavljivanja godišnjeg zaključka, sazivanja i održavanja skupštine akcionara, upravnog i nadzornog odbora i honorari njihovih članova).

Vrste pravnih formiinokosno preduzeće društva licadruštva kapitaladruštva kapitalazadruge

Inokosno (individualno) preduzeće– Postoji jedan vlasnik (fizičko lice),

koji pribavlja potreban kapital u celini.

– Vlasnik je nosilac potpunog rizika i ima neograničenu odgovornost ima neograničenu odgovornost prema poveriocima – odgovara celokupnom poslovnom i privatnom imovinom.

– Zakonom nije propisana minimalna visina sopstvenog kapitala.

Društva lica– Opšta definicija: spoj ili integracija

najmanje dva lica radi ostvarivanja određenih ciljeva.

– Mogu se osnivati prema odredbama građanskog ili trgovačkog prava.

– Društvo građanskog prava nastaje udruživanjem netrgovaca u cilju obavljanja jednokratnih poslova, u slučaju stvaranja bankarskih konzorcijuma ili zajedničkog obavljanja advokatske prakse.

– Društva kapitala u predosnivanju (pre unošenja u registar) imaju karakter društava građanskog prava.

– Društva lica prema odredbama trgovačkog prava: (a) trgovačko (ortačko) društvo i (b) komanditno društvo.društvo.

– Društva lica, za razliku od društava kapitala, nisu pravna lica.

– Trgovačko (ortačko) društvo: (1) javno trgovačko društvo i (2) tajno društvo.

– Javno trgovačko društvo:Definicija: ugovorno sporazumevanje dva ili više lica o trgovačkoj delatnosti pod zajedničkom firmomzajedničkom firmomPostoji neograničeno i solidarno jemstvo svih ortaka za obaveze prema poveriocima.Odnosi ortaka se definišu ugovorom.

– Javno trgovačko društvo:Početak poslovanja: upis u registar ili pokretanje poslova od strane jednog ortakaOrtaci mogu biti fizička i pravna lica.Zakon, po pravilu, ne propisuje minimalnu visinu uloga.

– Tajno ortačko društvo (tajni ortakluk):Nastaje učestvovanjem tajnog ortaka u trgovačkoj delatnosti, koju obavlja neko drugi, sa imovinskim ulogom, na način da taj ulog pređe u imovinu vlasnika odnosne trgovačke imovinu vlasnika odnosne trgovačke delatnosti. Glavni motiv: želja da učešće ostane izvan saznanja javnostiTajni ortaci mogu biti fizička i pravna lica.

– Tajno ortačko društvo (tajni ortakluk):Tajni ortaci učestvuju u dobitku.Moguće je ugovaranje da tajni ortak ne učestvuje u gubitku.Tajni ortaci mogu, ali i ne moraju da Tajni ortaci mogu, ali i ne moraju da učestvuju u latentnim rezervama, što se rešava ugovorom.Udeo tajnog ortaka ulazi u sastav osnovnog kapitala vlasnika.

– Tajno ortačko društvo (tajni ortakluk):Tajni ortak ne odgovara za obaveze preduzeća.Firma ne sadrži ime tajnog ortaka.Vlasnik ima pravo na vođenje poslova.poslova.Tajni ortak ima pravo da zahteva reviziju godišnjeg zaključka.U slučaju stečaja, tajni ortak ima pravo na potraživanje po osnovu uloga.

– Komanditno društvoPredstavlja rezultat ugovornog sporazumevanja dva ili više lica o obavljanju poslova pod zajedničkom firmom, pri čemu su jedan ili više ortaka odgovorni celom imovinom ortaka odgovorni celom imovinom (komplementari), a odgovornost jednog ili više ortaka je ograničena visinom uloga (komanditari).Ortaci mogu biti fizička i pravna lica.

– Komanditno društvoDva tipa: – bazni ili opšti tip, u kome su

komplementari fizička lica i – tip društva u kome su

komplementari pravna lica komplementari pravna lica (obično društva sa ograničenom odgovornošću) – Nemačka.

Pravo na vođenje poslova pripada komplementarima.

Društva kapitala– Predstavljaju društva u kojima

uplaćeni udeli supstituišu ličnost vlasnika.

– Forme:akcionarsko društvokomanditno društvo na akcijedruštvo sa ograničenom odgovornošču

– Akcionarsko društvoDefinicija: trgovačko društvo sa svojstvom pravnog lica čiji ortaci učestvuju u osnovnom kapitalu društva, podeljenom na akcije jednake vrednosti, bez lične jednake vrednosti, bez lične odgovornosti za obaveze društva

– Akcionarsko društvoIma svojstvo trgovačkog društva –obavezno je da poštuje trgovačko pravo i plaća porez na dobitak.Poseduje sopstvenu pravnu ličnost – ima sopstveni život, prava i – ima sopstveni život, prava i obaveze različite od lica koja ga sačinjavaju, ima sopstveno ime, imovinu, sedište, mogućnost obraćanja sudu, itd.

– Akcionarsko društvoOsnovni kapital, čija visina ne može da bude ispod granice utvrđene zakonom, podeljen je na jednake delove (akcije), čija vrednost takođe ne može da bude ispod zakonom ne može da bude ispod zakonom utvrđene granice. Akcije vlasnicima donose pravo glasa na sednicama skupštine akcionara i pravo na učešće u dobitku i rezultatima likvidacije.

– Akcionarsko društvoNe postoji lična odgovornost akcionara za obaveze društva –odgovornost je limitirana visinom uloga. Razmenom akcija vlasnici se menjaju, a da to ne tangira se menjaju, a da to ne tangira visinu kapitala preduzeća.

– Akcionarsko društvoPrednosti: – finansijske: mogućnost da se sa

velikim brojem sitnih uloga konstituiše značajan kapital

– pravne: (a) ograničenje odgovornosti, (b) funkcionisanje odgovornosti, (b) funkcionisanje društva bez ličnih motiva, (c) pravo upravljanja, koje pripada vlasnicima kapitala, i (d) prenosivost akcija

– poreske: nezavisnost oporezivanja zarada menadžmenta od oporezivanja profita

– Akcionarsko društvoNedostaci:– visoki troškovi osnivanja– nemogućnost participiranja svih

vlasnika u upravljanju– povećani formalizam

– Komanditno društvo na akcijePredstavlja kombinaciju komanditnog i akcionarskog društva.Ima svojstvo pravnog lica, za razliku od komanditnog društva bez akcija.Kapital komanditara podeljen je na Kapital komanditara podeljen je na akcije.Upravu formiraju komplementari.

– Društvo sa ograničenom odgovornošćuDefinicija: društvo kapitala koje ima svojstvo posebnog pravnog lica, čiji ortaci učestvuju u osnovnom kapitalu društva svojim ulozima, ali nisu lično odgovorni za obaveze društvaRazlike u odnosu na akcionarsko Razlike u odnosu na akcionarsko društvo: – Učešća nisu potvrđena prenosivim

hartijama od vrednosti.– Članstvo ima lični karakter.– Ortačkim ugovorom mogu da se

učvršćuju odnosi ortaka.

– Društvo sa ograničenom odgovornošćuZakon propisuje: (a) minimalnu visinu ukupnog osnovnog kapitala, (b) minimalnu visinu pojedinačnog uloga, (c) maksimalno učešće uloga u stvarima i (d) minimalnu gotovinsku uplatu pre upisa u registar.uplatu pre upisa u registar.Ulozi mogu da budu nejednake visine.Osnivači: jedno ili više lica.Zaključuje se ortački ugovor (statut).

– ZadrugaPredstavlja društvo sa nefiksiranim (otvorenim) brojem članova, formirano sa ciljem da se poslovanje i privređivanje članova podstiče zajedničkim preduzetništvom.zajedničkim preduzetništvom.Zadatak: ekonomsko potpomaganje Postoji ravnopravnost članova, bez obzira na visinu uloga.Nije profitno orijentisana.

– ZadrugaVrste (sa aspekta pravne forme):1. sa neograničenom odgovornošću2. sa ograničenom odgovornišću3. bez obaveze jemstva3. bez obaveze jemstvaVrhovni organ: generalna ili glavna skupština, u čiji sastav ulaze svi akcionari.