UNIVERZITET U NIUFakultet Zatite na radu

ESEJ

Predmet: Odrivi razvojTema: Bie skoro propast sveta

Mentor:Student: Milena Stankovic Jovana Zivkovic 11094

Ni, 2012. Bie skoro propast sveta

Uvod U poslednje vreme se toliko govori o "propasti sveta" da se ini da ljudi nekako ive u strahu i troe svoje vreme razmiljajui o tome. Svi znaju da je negativan uticaj na vazduh, vodu I zemljite od nae strane glavni razlog propasti ili smak sveta. Postoji vise stavova o tome. Neki su za to da se zagaenje treba smanjiti i kada vide kako je to nemogue ive u panici, neki meutim, kau da je apsurdno sada zatititi planetu kada smo na smom kraju i kada nam nema spasa. U bilo kom sluaju, ni jedni, niti drugi ne mogu svesno razmiljati o problem i moguim reenjima.ak i na medijima preesto sluamo takve vesti o "propasti sveta". ta se moe uiniti po tom pitanju, da li moemo smanjiti rad prljavih tehnologija i glavnih emitera zagaujuih supstanci, da li mozemo promeniti navike i kako usaglasiti ekologiju i ekonomiju su pitanja na koja teko dajemo odgovore.

Potronja resursa radi razvoja ekonomijeak i svest o tome da troenje resursa i zagaenje vazduha, vode i zemljita kodi naoj planeti nije dovoljna. Kod mnogih je svest prisutna, ali ne i dovoljna da se neke od ivotnih navika izmene. Prljave tehnologije i svest o njima i njihovom tetnom dejstvu nije da ne postoji, ali se ne mogu zatvoriti takva preduzea, jer mnogi ive od njihovog rada i prehranjuju svoje porodice. ta bi se desilo kada bi sve firme i uopte aktivnosti koje zagauju planetu, pa i nas same, zatvorili? Zvui apsurdno, ali bi verovato tada nastao "smak sveta", nastala bi ogromna pometnja. Ipak, od svega toga mi ivimo, indirektno, da toga nismo ni svesni. To ne znai da i dalje trebamo ovim tempom da nastavljamo da ivimo i da i dalje bahato zagaujemo ne mislei na ono to e se desiti posle nas. Ipak, sve to mora ii postepeno, polako zamenjujui deo po deo, uvoditi iste tehnologije i koristiti obnovljive resurse. Ako uvedemo nove tehnologije, sa maksimalnim iskorienjem ojaaemo I ekonomiju, ali emo i smanjiti zagaenja. Sa istim terhnologijama neemo imati toliko negativnih produkata, a sa druge strane imaemo maksimalno iskorienje predmeta tehnologije. Ako za primer uzmemo eksploataciju ruda sa novim tehnologijama imali bismo vei stepen iskorienja i smim tim smanjili eksploataciju, a dobijali vise proizvoda i imali veu dobit. Zamena prljavih tehnologija istim i zamena neobnovljivih izvora energije obnovljivim zahtevala bi ogromne koliine novca. Ekonomska kriza i nestabilnost su veliki problemi takvog napredka. Ipak, ekonomija je u stalnoj meuzavisnosti sa svim tehnologijama.

Ekologija ili ekonomijauveno pitanje, koje se postavlja i na koje moemo uvek dobiti dva odgovora. Ekolozi e uvek ljutito odovoriti da je ekologija bitnija jer je to sve to nas okruuje, dok e ekonomisti rei da nam za sve osnovne ivotne potrebe treba sredstva, uglavnom materijalnih. I kada ih ujemo sloiemo se i sa obe strane. Najtee je usaglasiti ih i naterati ih na kompromis. Trebamo uvati nasu planetu i sauvati je za nae potomke, ali trebamo i uzimati od nje, onoliko koliko smo spremni da joj damo,u smislu njenog ouvanja. Ekonomiju trebamo razviti kako bi imali sredstva za normalno funkcionisanje, onoliko koliko smo spremni da uloimo svoj rad. U praksi je malo nerealan i ekoloki i ekonomski stav, jer e uvek biti i onih koji vise zagauju, a vise uzimaju, kao i vise rade, a nemaju materijalnih sredstava. Pojedinci nikako nemaju mogunost da pojedinano urade neto po tom pitanju, ali ipak od pojedinca sve kree. Mora se samo postici neki bilans, grubo reeno, izmeu ekologije i ekonomije. Kao to je ve reeno, sadanja napredna znanja i uslovi mogu doprineti zameni svega to teti ekologiji, a da je u cilj bolje ekonomije.

Najtee je iskoreniti navike Sve se moe napisati, svako pravilo, zakon, kao I sankcije u sluaju nepotovanja, razviti svest, ali ipak najtee je iskoreniti navike. Poevi od nabanalnijih i svakodnevnih navika u kui, pa sve do navika u naem delovanju na ivu i neivu prirodu. Tako je I kada je u pitanju na odnos prema prirodi i njenim dobrima. Znamo da ne treba troiti vodu, jer su zalihe male, ali ipak, ako smo navikli da provodimo sat vremene pod tuem, veoma teko emo to promeniti. Takoe, od naih pojedinanih navika, pa do navika u procesima rada gde se otpadni materijali najee samo odloe, umesto iskoriste ponovo. Ali kao to stiemo navike tako moemo stei i nove, samo nam je potrebno mnogo vise vremena. Valjda nee biti kasno. Moramo poeti odmah, moramo poeti od sitnica kako bismo stigli do veih i vanije.

Zakljuak Zatita ivotne sredine je veoma vana, ali ne moemo sada iskoreniti sve navike i odrei se svega u cilju toga. Moramo, tano, ali postepeno. Veliki problem je to je zagaenje ve dobilo velike razmere i osim toga to je trebamo zatititi, trebamo je izleiti, oistiti, rekultivisati. Problem postoji, ne moemo zaboraviti na to. Isto tako moramo biti svesni da ne moemo prekinuti sve aktivnosti koje nisu u skladu sa pravilima, jer ipak sve te aktivnosti, iako tetne, sastavni su deo naih ivota.Propast sveta je vest od koje strepimo, ali nas ne sme zaslepiti i naterati nas da zanemarimo sadanje obaveze koje imamo prema planeti i sebi samima. Ne moemo to postii preko noi, ve postepeno, korak, po korak. Propast sveta je samo pria koja je ispriana kako bi smo shvatili i izvuki neku poruku, ako je vei broj nas ne shvati nai potomci e bitio osueni na to da odgledaju predstavu te prie.