BIBLIOTEKAR 2009 OBJAVA

Библиотекар 1-4 (2009)

1

БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ

2

Савет часописа Библиотекарпроф.др Гвен Александер

Миро Вуксановићпроф.др Мирослав Пантићпроф. др Предраг Пипер

проф. др Десанка Стаматовић

Уређивачки одборпроф. др Жељко Вучковић, Педагошки факултет, Сомбор

проф. др Драган Бараћ, Народна библиотека Србијепроф. др Татјана Апарац Јелушић, Свеучилиште у Задру

проф. др Гордана Стокић Симончић, Филолошки факултет, Београдпроф.др Барбара Моран, Универзитет Северна Каролина, Чепел Хил

Весна Црногорац, Библиотекарско друштво СрбијеЈасмина Нинков, Библиотека града Београда

Весна Ињац Малбаша, Народна библиотека СрбијеМилица Стевановић, Народна библиотека Крушевац

Главни и одговорни уредникпроф.др Жељко Вучковић

Класификација текстова по УДКНародна библиотека Србије

Први број часописа Библиотекар објављен је 1948. године.

Часопис Библиотекар излази уз подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ Републике Србије.

ISSN 0006 – 1816


3

Б И Б Л И О Т Е К А Рчасопис за теорију и праксу библиотекарства

СТАТУС И ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА БИБЛИОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ

Год. LI св. 1-4 (2009)

Библиотекарско друштво Србије

Београд, 2009


5

УДК 021.1 02:174

Проф. др Жељко ВучковићПедагошки факултет, Сомбор[email protected]

О СМИСЛУ И ВРЕДНОСТИMAБИБЛИОТЕКАРСКЕ ПРОФЕСИЈЕ ДАНАС

Сажетак

Историја показује да се мисија и вредности библиотека мењају у

зависности од карактера друштава у којима библиотеке настају. У овом

тексту аутор разматра темељне вредности савременог библиотекарства и

кључне факторе који утичу на обликовање библиотечких услуга у

информатичком друштву: преобиље информација, убрзане технолошке

иновације, нове друштвене и политичке захтеве. Да ли су традиционална

мисија и вредности библиотекарства данас застарели? Према Мајклу

Горману, библиотекари треба да бране кључне вредности на којима је

грађена култура библиотека – заједницу, писменост, учење, услуге, разум,

демократију и интелектуалну слободу.

Кључне речи: библиотеке, вредности, култура, мисија и будућност

библиотекарства

1. Воља за смислом као темељ људске мотивације

По мишљењу Виктора Франкла, савремени човек мора одлучно поставити питање смисла живота и рада, јер без одговора на то питање није могуће превладати осећање егзистенцијалне празнине у свету префорсиране тежње за материјалним добрима и брзим задовољствима. Да би био срећан, човек мора бити уверен да његов начин живота и рада имају смисла, вредности и значаја: „Оно

6

чиме је човек најдубље прожет није воља за моћ нити воља за радост него воља за смисао... И управо на основу те своје воље за смисао, човек тежи за тим да пронађе смисао и да га оствари, али исто тако и неко друго људско биће у виду Ти да сретне и да га воли. Обоје, ово остварење и овај сусрет, дају основа за срећу и за радост.“ (Шешић, 1977)

Једну од суштинских карактеристика људске врсте чини способност човека да превазиђе своје биолошке оквире и ограниче-ња и да свој живот и живот заједнице гради и стално развија у свету смисла и вредности. У производно-техничкој пракси човек обликује природу, то јест објекте изван себе. Специфичност вредносне праксе је у томе што њоме човек гради и обликује сопствену природу кроз активан однос према другим људима, као и према самом себи. Вредности су део процеса осмишљавања човековог живљења, а настају у току самоспознавања и самоостваривања личности.

Сам појам вредности може се разумети и одредити као позитивно или негативно значење неког објекта, појаве или процеса, повезано са жељама, интересима или мишљењима људи. То значи дасвет вредности није свет објективних датости, већ свет који човек стално ствара и осмишљава, па се зато за вредности не каже да постоје, него да важе.

Вредности представљају концепције, критеријуме и веровања о пожељним циљевима људске егзистенције, начинима понашања и друштвеним односима људи, који се стварају и мењају током друштвено-историјске праксе. Вредности су схватања о лично и друштвено пожељним начинима понашања, облицима активности и коначним стањима друштва или појединца. Вредности представљајуодговоре на питања која почињу са ''зашто?''

Као људска бића, ми смо суштински одређени оним шта вреднујемо и начином на који то чинимо. Кроз наше вредности и животне ставове осветљавамо своју егзистенцију, препознајемо и откривамо себе. Разликујемо се од других живих бића по томе што смо свесни онога што јесмо и што можемо тежити нечему вишем и хуманијем. Човек је биће смисла и вредности. (Вучковић, 2005)


7

Вредности су засноване у самим условима људске егзи-стенције као заједничке егзистенције. Наше сазнање и наше емоционално препознавање ситуације другог људског бића воде нас до успостављања заједничких вредности које имају објективну вали-дност. Вредности као централни ставови који одређују приоритете у људском понашању дају значење и структуру животу. За њих се веже човекова потреба за трајношћу, постојаношћу и смислом људског живљења.

2. Лествице вредности и смисла

Систем вредности можемо дефинисати као одређен скуп вредности које су организоване на континууму од релативне важно-сти и које међусобно творе одређен тип искуствених, логичких и емоционалних веза и односа.

Филозофи и научници учинили су много напора да класифи-кују вредности и одреде њихову хијерархију. Доиста, изгледа прилично уверљиво да су вредности у животима појединаца и друштвених група поређане као на некој лествици: нешто људи цене више, нешто мање, а нешто често сасвим занемарују. Нарочито у временима кризе историја присиљава људе на избор и одлуку између различитих вредности. Као илустрацију покушаја да се установе хијерархија вредности навешћемо четири теорије.

Према немачком филозофу Максу Шелеру, постоји следећа априорна хијерархија вредности:

1. религиозне вредности (свето)2. духовне вредности (истинито, лепо, правично)3. виталне вредности (племенито, здраво, снажно)4. хедонистичке вредности (пријатно, непријатно). (Šeler,

1987)Према Шелеру, хедонистичке вредности подређене су

виталним, виталне духовним, док су све три заједно посвећене врховној вредности светог.

Познати психолози Олпорт, Вернон и Линдзи стандардизо-вали су своју скалу вредности које су организоване у једном пира-мидалном моделу:

8

1. религијске вредности (јединство)2. естетске вредности (хармонија)3. политичке вредности (моћ)4. теоријске вредности (истина)5. друштвене вредности (љубав према другима)6. економске вредности (корисност). (Hol; Lindzi, 1983)Ерих Фром установио је следећу класификацију основних

потреба и вредности које проистичу из специфичности људске егзистенције:

1. припадност2. превазилажење (креативност)3. укорењеност (братство)4. осећање идентитета (индивидуалност)5. потреба за оквиром оријентације (разум). (Hol; Lindzi,

1983)

3. Посао и потреба за смислом

Једну од најутицајнијих класификација вредности и потреба сачинио је Абрахам Маслов. У његовој познатој пирамиди налазе се физиолошке потребе, затим потреба за сигурношћу, потребе за припадањем и љубављу, те потреба за уважавањем. На врху пирамиде налази се вредност самоостваривања личности. Човек мора да буде оно што може да буде. Музичар мора да се бави музиком, песник да пише, сликар да слика, научник да се бави истраживањем. Сваки човек мора да буде веран својој сопственој природи и свом најдубљем креативном потенцијалу. Управо ову потребу и вредност Маслов назива самоостварењем. Само у креативном акту човек се истински уздиже изван пасивности и случајности своје егзистенције у област сврсисходности и слободе.

Највише људско задовољство и највишу срећу човек досеже тек када тежи такозваним Б-вредностима или вредностима бића(истина, лепота, доброта, целовитост, складност, смисао). Већина ових потреба може се задовољити у креативном и осмишљеном послу. Зато је суштински задатак просвећеног или хуманог


9

менаџмента да мотивише запослене да своје потребе за смислом реализују управо на свом радном месту, волећи посао који раде и људе са којима раде: „Сва људска бића бесмисленом послу претпо-стављају посао са смислом. Ово је умногоме слично истицању високе људске потребе за системом вредности, системом разумева-ња света и проналажења смисла у њему. Ако је посао бесмислен, тада и живот постаје помало бесмислен.“ (Маслов, 2004)

Теорију и праксу просвећеног менаџмента могу разумети и реализовати само они лидери који истински верују у људе и у важност задовољавања њихових највиших потреба и вредности у са-мом радном процесу. Просвећени менаџер полази од хуманих и оптимистичких филозофско-антрополошких и психолошких преми-са о људској природи. Људи не постижу најбоље резултате онда када су контролисани и споља присиљени да раде, већ када кроз свој посао остварују здраве људске потребе за активношћу, складом, новином, развојем, идентитетом, признањем, креативношћу, љу-бављу и пријатељством. Једном речју, када је у послу задовољена потреба за смислом. Зато аутор Малог принца каже: Ако хоћеш да изградиш брод, немој да окупљаш људе да набаве дрво и припреме алат, него пробуди у људима чежњу за непрегледним далеким морима.

4. Аксиолошки темељи савременог библиотекарства

Аксиолошки приступ карактеристичан је за прву целовиту расправу о друштвеној мисији библиотека, познату Ранганатанову књигу Пет закона библиотекарства. Ранганатан дедуктивно утемељује библиотекарство на пет „закона” или „златних правила: Књиге су за читање; Сваком читаоцу његова књига; Свакој књизи њен читалац; Поштујте време читаоца; Библиотека је организам који расте. (Ranganathan, 1963) Иако се може учинити да су поменути принципи самоочигледни, не треба потценити њихов теоријски и педагошки значај. Готово сви аспекти модерног библиотекарства могу се проучавати у светлости ових закона, а они такође могу послужити за исправљање недостатака у раду са

10

читаоцима. Наравно, у савременим интерпретацијама дошло је и до неких терминолошких корекција изворних формулација, тако да се уместо „читалац” употребљава „корисник”, уместо „књига” - „инфо-рмација” или „публикација”, уместо „библиотека” - „информациони систем”. У светлости ових измена, пети закон гласио би: „Информа-циони систем је организам који расте”, а својом разрадом предвиђао би појаву нових извора информација и подстицао динамичну самоадаптацију целокупне библиотечко-информационе делатности у складу са друштвеним и технолошким променама и потребама корисника.

Ранганатанов пионирски покушај утемељивања теорије библиотекарства има неколико важних недостатака и недоследно-сти. Његови принципи нису заправо научни закони у строгом смислу те речи, већ пре морални или вредносни ставови, идеали, визије пожељне, а не стварне библиотечке ситуације, „другим речима, ради се о принципима професионалног понашања, или о идеалу библиотечких услуга и овде појам „научни закони” може да одведе на погрешан пут. Ово су очигледна ограничења обима и домашаја Ранганатанове теорије. Њој такође недостаје одговарајући друштвени контекст, иако има очигледно социолошке импликације. На пример: „Књиге су за све људе” претпоставља постојање опште писмености, политичку демократију и еманципацију жена. Сви они који сматрају да социолошки фактори представљају темељни део теорије библиотекарства, морају стога кренути даље од пет закона који би одредили и размотрили ове факторе. Ипак, њихова вредност остаје као метод изражавања професионалних принципа, чак и када они нису практично остварени”. (Benge, 1970)

Даљи развој теорије библиотекарства кретао се управо ка проширивању основа дисциплине и њеном социолошко-аксиоло-шком утемељењу. У утицајној Бродфилдовој студији Филозофија библиотекарства из 1949. године овај аутор указује на неопходност преиспитивања друштвених циљева библиотекарства, професиона-лних идеала и односа према кориснику. Он се залаже за примат потреба појединачних корисника библиотека, разрађујући фило-


11

зофску подршку слободи читања и интелектуалној слободи као језгру мисије јавног библиотекарства.

У радовима припадника и следбеника чикашке библиоте-карске школе дати су најзначајнији прилози филозофској и социолошкој разради теорије јавног библиотекарства. Батлер је објавио свој познати Увод у библиотекарство (1933), Дантон Пле-доаје за филозофију библиотекарства (1934), Мартин Америчка јавна библиотека као друштвена установа (1937), а Џеси Шир и Џозеф Нитецки у читавом низу књига и студија поставили суфилозофске основе библиотекарства као социјалне епистемологије. Према њиховом виђењу, библиотекарство као комуникациони и социјални процес карактерише имагинарни дијалог, у библиотеци или изван њених зидова, између појединачних читалаца и одабраних аутора, унутар контекста организованих колекција документованог знања, израженог у различитим формама и медијима и доступних корисницима за њихове образовне, информационе, културне и рекреационе потребе. Библиотекарство као социјална епистемоло-гија има властити корпус теоријског знања, али истовремено обухвата и практична знања, методе, стандарде, процедуре и вештине за уређивање и организовање целокупног јавног знања у сврху његовог што потпунијег и што хуманијег коришћења.

Мајкл Горман је 1995. године предложио реинтерпретацију Ранганатанових пет закона библиотекарства у контексту нових социјалних и технолошких промена. Његове формулације гласе : 1. Библиотеке служе човечанству; 2. Поштујте све форме помоћу којих се знање преноси. 3. Интелигентно користите технологију за повећање квалитета услуга; 4. Штитите слободан приступ знању; 5. Поштујте прошлост и стварајте будућност. (Crawford, Gorman, 1995).

Смисао првог Гормановог закона састоји се у уверењу да библиотеке постоје ради квалитетног услуживања појединаца, заједнице и друштва у целини. Управо у оваквом светлу ваља разматрати и прихватати и технолошке иновације при чему питање „на који начин ће ова промена побољшати квалитет услуга које библиотека пружа”, представља аналитичко оруђе од највишег

12

значаја. Други аспект закона јесте нагласак на хуманитету као повезивању потреба појединца и универзалних људских вредности. Мисија библиотека мора обухватити и индивидуална трагања за истином и заједничке идеале културе.

Други закон представља одговор на честе недоумице пово-дом теорија о „смрти књиге”, „беспапирном друштву” и слично. Библиотекари морају уважавати све медије за бележење и преноше-ње знања, а свако ново средство комуникације не треба схватити као укидање постојећих, већ као његов природан континуитет и допуну.

Историја напретка у библиотекарству заправо је прича о успешној интеграцији нових технологија и средстава комуникације у постојеће програме и услуге. Трећи Горманов закон подразумева тражење одговора на одређени проблем пре него тражење где применити нову технологију, уз уважавање принципа економично-сти и ефикасности.

Четврти закон изражава одговорност библиотека као демо-кратских друштвених институција. Друштво без слободних библи-отека подложно је диктатури и тиранији. Отвореност и општедосту-пност библиотека предуслов је социјалних, политичких и интелекту-алних слобода.

Прогрес се не састоји само из промена, већ и из искуства. Када су промене апсолутне, онда не постоји ништа што би требало поправљати. Они који не познају прошлост, у опасности су да је понове. Ове познате мисли филозофа Џорџа Сантајане изражавају смисао Гормановог петог закона библиотекарства: Библиотеке будућности морају сачувати осећање за традицију и историју и у исто време отвореност ка новим технологијама и новим људским потребама.

На Раганатановом и Гормановом трагу Морис Лајн, дугого-дишњи директор Британске библиотеке, понудиће своју верзију пет основних начела савременог библиотекарства, објављену 1996. године. Ево како гласе Лајнови закони: 1. Библиотеке су места за чување и проток информација из прошлости и садашњости. 2. Библиотеке су организације које помажу људима у трансформацији информација у знање. 3. Библиотеке треба да раде са информа-


13

цијама без обзира на то где оне настају или се чувају. 4. Сви људи су потенцијални корисници библиотека. 5. Све облике чувања и представљања информација треба користити тако да то одговара и организацијама које стварају информације и поједицима којима су информације потребне. (Line, 1996)

Први закон указује на смисао и значај континуитета у библиотечко-информационој делатности. Другим принципом Лајн наглашава улогу активног, критичког и просветитељског приступа у библиотечком раду. Трећи и пети закон истичу начела отворености и универзалности библиотека и потребу динамичне адаптације друштвеном окружењу.

За заснивање парадигме модерног библиотекарства посебан значај има четврти Лајнов принцип. Делатност библиотека не треба да се ограничи само на садашње кориснике, јер је практично свако њихов потенцијални корисник. Неопходно је непрестано, али и маштовито и креативно привлачити нове чланове и развијати нове корисничке потребе. Нова технологија за то пружа изванредне могућности. При томе кориснику треба прилазити као људском бићу са својим индивидуалним карактеристикама и потребама којима треба одговорити на најадекватнији начин.

Хуманистички принцип садржан је и у Лајновој формула-цији која сажима и обухвата свих пет закона: Библиотекарство је уређивање информационих извора за људе. Другим речима, библио-текарство треба да служи људским бићима, које стога треба добро познавати и разумети. Његова основна карактеристика јесте уређивање свих извора информација према потребама корисника, односно организација корпуса људског знања уз помоћ библиогра-фских метода и техника. Неуређена информација је хаос и стога ће основне библиотечке функције чинити претпоставку развоја друштва знања.

Оно што повезује Горманов и Лајнов теоријски приступ није само социоепистемолошка инспирација њихових истраживања, већ и заједничка вера у будућност библиотека. Будуће библиотеке биће отворене и гостољубиве за разнолико мноштво – људи, материјала и услуга. Различите библиотеке и различити корисници захтеваће и

14

постојање како електронских тако и штампаних облика комуника-ције. У будућности ће се користити и линеарни текст и хипертекст. Библиотекари ће наставити да испуњавају двоструку мисију, да задовоље потребе корисника и да очувају тековине културе. У исто време повећаваће се и број корисника који ће директно приступати изворима информација и знања. Будуће библиотеке обухватаће и зграде и посредничке услуге, физичке колекције и приступ до удаљених база података. Укратко, уместо у терминима „или-или”, библиотеке се морају мислити у терминима „и-и”.

За библиотеке будућности најважније је да остану верне својим изворним циљевима, задацима и вредностима. Горман наглашава четири идеје које не би смела да заборави ниједна библиотека у информатичком друштву:

1. Први разлог постојања библиотека јесте хумано пружање услуга људским бићима и људској заједници.

2. Знање и разумевање, а не подаци или информације морају остати централна брига библиотекарске заједнице.

3. Основни етички принципи библиотекарства јесу сарадња, једнак приступ збиркама и услугама и интелектуална слобода.

4. Библиотекари треба да су поносни на своју мисију коју вековима испуњавају и да су свесни њене тежине и одговорности.

Горман закључује да ће будуће библиотеке бити отворене за све нове идеје о томе како радити боље и како прихватити нове технологије. С једне стране, оне морају увидети потребу за променом својих метода, а с друге стране – сачувати континуитет својих циљева и мисије: "Библиотекари морају одлучно бранити вечиту сврху библиотека – прикупљање, чување, организацију и дисеминацију записа знања и информација људске врсте и пружање услуга на темељу ових записа. Штавише, они треба да бране и својим примером показују кључне вредности на којима је грађена култура библиотека –заједницу, писменост, учење, услуге, разум, демократију и интелектуалну слободу”. (Crawford, Gorman, 1995, p. 183).

Од Александрије до наших дана, библиотеке су својеврсна социјална легитимација заједница које свој идентитет заснивају на култури знања. Зато ће њихова мисија остати непромењена и у динамичном свету високих информационих технологија: подршка хуманитету и демократском развоју друштва, кроз слободан приступ


15

јавном знању. (Вучковић, 2003).

Статус и професионализација библиотекарства заправо су две стране једне исте медаље. Основне претпоставке за побољшава-ње друштвеног статуса и професионализацију савременог библиоте-карства јесу висока професионална самосвест, самопоштовање и одговорност утемељени на разумевању и уважавању заједничких општељудских, стручних и личних вредности и идеала. Само уз поштовање ових вредности и идеала могуће је остварити оптимисти-чку визију коју је пре тачно двадесет година изнео Ли Финкс у једном од најутицајнијих радова из домена библиотечке аксиоло-гије: "Да библиотекари буду срећни у срећним библиотекама; то није немогућ сан". (Finks, 1989).

Литература

1. Шешић, Б. (1977) Човек, смисао и бесмисао. Београд : Рад.2. Вучковић, Ж. (2005) Бизнис и морал : основи пословне етике.Нови Сад : ЦЕКОМ.3. Šeler, M. (1987) Položaj čovjeka u kozmosu. Sarajevo : "Veselin Masleša".4. Hol K. S.; Lindzi G. (1983) Teorije ličnosti. Beograd : Nolit.5. Маслов, А. (2004), Психологија у менаџменту, Нови Сад : Адижес.6. Ranganathan, S. R. (1963) The Five Laws of Library Science. New York : Asia Publishing House.7. Benge, R. (1970) Libraries and cultural change. London8. Crawford, W, Gorman, M. (1995) Future libraries : dreams, madness and reality. Chicago : ALA.9. Line, M. (1996) Fiwe laws of librarianship // LA Record, 3 (1996).10. Вучковић, Ж. (2003) Јавне библиотеке и јавно знање. Нови Сад : Библиотека Матице српске.11. Finks, L. W. (1989) Walues without Shame // American Libraries, April, 1989.

16

ON PURPOSE AND VALUES OFLIBRARY PROFFESION TODAY

Abstract

It is clear from history that the mission and the values of libraries are

shaped by the societies in which they exist. In the paper author discusses basic

values of modern librarianship and the key factors for development of modern

library services in the information society: the flood of information, rapid

inovations in tehnology, new economic and political demands. Are the

traditional missions and values of librarianship obsolete? According to Michael

Gorman, librarians must defend the core values upon which the culture of

libraries is built - community, literacy, learning, service, reason, democracy and

intellectual freedom.

Key words: libraries, values, culture, mission and the future of

librarianship.


17

УДК 027.8:023-051023-051:37.014.3(497.11)

Проф. др Гордана Стокић СимончићУниверзитет у Београду,Филолошки факултет Катедра за библиотекарство и информатику[email protected]

Мр Славица ЈанковићБиблиотека Земунске гимназије[email protected]

ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР ПРЕД ИЗАЗОВИМА РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА

Сажетак

Одговорност школске библиотеке као образовне, васпитне и

културне базе школе условљена је захтевима текуће реформе образовања

која носи нови сет закона и продзаконских аката, а темељи се на принципу

флексибилности и мултидисциплинарности. Школски библиотекар налази

се пред задатком јасног дефинисања своје улоге у образовном процесу, као

и пред задатком професионализације своје делатности. У раду се

анализира актуелна позиција библиотекара у српском основном и

средњошколском окружењу, те предлажу мере за њено унапређење.

Кључне речи: Школски библиотекар, компетенције, статус, про-

фесионализација, школска библиотека, реформа образовања, информа-

циона писменост, информационе студије

Увод

Библиотекари основних и средњих школа, од којих се очекује да позитивно и без предрасуда комуницирају са децом и

Гордана Стокић Симончић / Славица Јанковић

18

одраслима, сагледавају потребе корисника, сарађују са појединцима и групама унутар и изван школске заједнице, уважавају културне разноликости, познају теорију и методологију учења, поседују информационе вештине и вештине коришћења информација, позна-ју специфичности библиотечке колекције и начине на који им се приступа, познају књижевност и медије намењене деци, поседују практична знања у области управљања и маркетинга, као и у обла-сти информационих технологија1, јесу сарадници у настави, који спектром својих активности у великој мери обогаћује искуство учења у школи.

Актуелна реформа образовања у Србији подразумева прела-зак са традиционалног модела у модел активне наставе где су наста-вници и ученици партнери у процесу стицања знања. То партнерство засновано је на подели одговорности за образовни про-цес, али и на свести о разлици у нивоу знања, вештине и искуства између наставника и ученика. У ситуацији када се ученик и наставник нађу на истом задатку, a приступају му из потпуно различитих позиција, улога стручних сарадника у школи огледа се у пружању неопходне помоћи обема странама да дођу до сопственог циља.2 И школски библиотекар, који се према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања (2009) сврстава у стручне сараднике, дели ту одговорност.

Савремено окружење развија нови концепт знања, нови концепт основне писмености и нови концепт текста. Мултимеди-јалност и дигитални текст захтевају писменост утемељену на техно-вештинама, способности коришћења, анализе и синтезе различитих информационих токова, интерактивном односу и учењу кроз рад, тимском решавању проблема, критичком мишљењу те међукулту-рној толеранцији и умрежавању. У таквим околностима школски библиотекар мора да обезбеди подршку корисницима различитог

1 Љубановић, Г. (прев.).(2005). IFLA/UNESCO смернице за школске библиотеке. Гласник Народне библиотеке Србије, 1, 387-417.2 Павловић, Б. (2004). Партнерски односи у настави као фактор подстицања учења и когнитивног развоја. Зборник Института за педагошка истраживања, 36, 151-167.


19

развојног доба од ученика првог разреда до завршних разреда средњих школа, наставника, стручних сарадника, па и заинтересова-них родитеља, субјеката и правних лица локалне заједнице. Исто-времено, он мора подржати и различитости којима ученици и наставници приступају образовним програмима.

Претпоставке за успешан рад школске библиотеке

Два основна смера деловања школске библиотеке предста-вљају обезбеђивање материјала/грађе неопходне за неометано одвијање наставе и културно-просветне активности. Актуелна и стимулативна грађа, заједно са програмима школске библиотеке, подстицај су на стицање нових знања, богаћење искуства учења у школи, проширење искустава у претраживању и коришћењу информација и знања, социјализацију деце.

Коришћење услуга школске библиотеке мора се заснивати на Општој декларацији Уједињених нација о људским правима. Право за све и посебна права за посебне корисничке групе оживотворене су у међународној библиотечкој заједници дефинисањем два приоритета: информациона писменост и партнерство. Док информационо описмењавање обезбеђује дугорочне задатке библиотеке на развоју локалне заједнице, инсистирање на партнерству ствара услове за краткорочне и дугорочне резултате и опстанак постигнућа, омогућава максималну искористивост ресурса и њихово проширење, производи „додатну вредност“ која се ствара у заједничком раду, стимулише, доприноси афирмацији у заједници и ствара мрежу подршке.

Савремена школска библиотека усаглашава своје активности са захтевима савременог образовања: у библиотеци су већ заступље-ни савремени приступи у савладавању наставног програма, прихва-ћене информационе технологије, оне су већ креативно оријентисане кроз огледне часове и ваннаставне активности. У таквим околно-стима школски библиотекар је spiritus movens: својим личним и професионалним компетенцијама он представља кључ успеха у стратешкој оријентацији ка развијању нације доживотних читалаца, креативних и одговорних појединаца, посвећеника у различитим областима знања.


20

Професионализација делатности школског библиотекара је-дан је од предуслова за успешан рад школске библиотеке. Заједнице које стратешки размишљају знају да су библиотеке подразумевајући део организовања свих сазнајних делатности у друштву и да је њихова развијеност управо сразмерна развијености самог друштва. Отуда и потреба да се активности школског библиотекара правно и статусно регулише положај, односно да јој се да одговарајући значај.

Претпоставке професионализације делатностишколског библиотекара у Србији

Полазећи од генералне поставке да концепт професије подра-зумева корпус знања и из њега изведене вештине, признату професи-оналну обуку, оријентацију на пружање услуга, постојање удружења за унапређење/контролу професије и јавно признање професије, долази се до неопходних смерница за анализу актуелне позиције школског библиотекара у Србији. Оквир за анализу представљају и статистички подаци о броју од 1372 школскe библиотекe које Народној библиотеци Србије достављају податке о пословању и које су укључене у мрежу библиотека Србије, 9,3 милиона књига у школским библиотекама, 44% школских библиотека које имају рачунаре, 3 % школских библиотека које имају могућност коришћења е-поште и 1,6 % које користе интернет.3

У Србији професија школског библиотекара није јавно при-зната. Стасавајући у оквирима још недовољно афирмисане профе-сије библиотекара, школски библиотекар издваја се по природи посла, јер ради као one man band у институцији која се примарно не

3 Митрић, М. (2009). Коришћење фондова и услуга школских библиотека у Србији. Необјављен рукопис. Ова анализа урађена је на основу података о пословању школских библиотека достављених за базу Мрежа библиотека Србије у периоду 2004-2008. године.Као извори за анализу, поред података достављених за базу МБС, коришћени су и извештаји о извршеном надзору над стручним радом школских библиотека, које матичне библиотеке, по извршеном надзору, достављају Народној библиотеци Србије.


21

бави библиотекарством, те је готово предодређен на изолованост од струке као и од наставног процеса у школи. Но, изолован је и по томе што ради у оквиру надлежности министарства за образовање, а не министарства за културу, па своје професионалне претензије мора остваривати на потпуно специфичан начин.

Закон о основама система образовања и васпитања4

означио је школског библиотекара као сарадника у настави, а чла-ном 19. одредио је задатке стручних сарадника. Они својим компе-нтенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређују образовно – васпитни рад и сарадњу са родитељима. Стручни сарадници прате остваривање утврђених стандарда постигнућа које је дефинисао Завод за вредновање квалитета образовања и васпи-тавања. До сада су урађени Образовни стандарди за крај обавезног образовања и то за наставне предмете српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија, физика, хемија, музи-чка култура, ликовна култура, физичко васпитање. Изборни предме-ти и стручни сарадници нису одређени стандардима постигнућа, нити Завод у свом Стратешком плану за 2006 – 20105, помиње школске библиотекаре у било ком контексту.

Школе имају свој развојни план који подржава опште принципе и циљеве образовања и васпитања и који је у чврстој везиса наставним плановима и програмима. Школска библиотека своју стратегију развоја мора ускладити са стратешким планом развоја установе који дефинише приоритете у остваривању васпитно –образовног рада, а доноси га Стручни актив за развојно планирање на основу Извештаја о самовредновању, Извештаја о остваре-ности стандарда постигнућа и других индикатора квалитета рада установе. Организационе реформе усмерене ка остваривању заједни-чке мисије и визије условљавају и нову позицију библиотекара. Библиотекар мора развијати партнерске односе и са ученичким

4 Закон о основама система образовања и васпитања. (2009).Службени гласник, бр. 72. Београд: Службени гласник.5 Завод за вредновање квалитета образовања. (2009, октобар 10).Стратешки план 2006 – 2010. Преузето са http://www.ceo.edu.rs/images/stories/publikacije/Strategija2006-2010_final.pdf


22

парламентом, другим библиотекама, невладиним сектором, ре-сорним установама. Он истовремено мора бити део тима за само-вредновање, тима за школско развојно планирање, подстицати развој секција, омогућити појединцима да се укључе у акције наме-њене деци и младима не територији општине, града, републике и других држава. Тимски рад омогућава школској библиотеци да обједини све актере заједничким улагањем у постизање циља. Подела рада захтева сарадничке вештине, а постигнути резултати су упех за све.

Неравноправна улога школских библиотека, а самим тим и школског библиотекара видна је у Закону који у Састав Нацио-налног просветног савета није укључио представника Друштва школских библиотекара Србије (ДШБС), нити представника Секције за школске библиотеке Библиотекарског друштва Србије (БДС), иако су ту представници Педагошког друштва Србије и Друштва психолога Србије. Тако је већ унапред антиципирана неповољна улога школског библиотекара као стручног сарадника у односу на психолога и педагога који су по „неписаном правилу“ најчешће координатори тимова од значаја за развој образовне установе.

Недовољно јасна ситауција је и у Правилнику о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника6 и Правилнику о стручном усавршавању и напредовању наставника, васпитача и стручних сарадника у образовању7. Иако Правилник о програму рада стручних сарадника у средњој школи и Правилник о програму рада стручних сарадника у основној школи посебно дефинишу библиотечко – информацијску делатност школског библиотекара поменутим правилницима нису прецизно дефинисана знања која библиотекар као стручни сарадник треба да поседује како би обављао ову делатност. Ни ресорно министарство проблем није решило спровођењем испита за стицање лиценце за рад у библиотеци који би постојеће недоумице решио примером добре праксе.

6 Правилнику о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника. (2009). Службени гласник, бр. 93. Београд: Службени гласник.7 Правилнику о стручном усавршавању и напредовању наставника, васпитача и стручних сарадника у образовању. (2004). Службени гласник, бр. 14. Београд: Службени гласник.


23

Правилник о стручном усавршавању и напредовању на-ставника, васпитача и стручних сарадника у образовању предвиђа професионални развој запослених у просвети. Након завршетка приправничког стажа и стицања лиценце (школским библиотекари-ма испит за стицање лиценце још увек није обезбеђен) обавезни део професионалног развоја је стручно усавршавање. Програме стручног усавршавања сваке школске године обезбеђује Завод за унапређење образовања у сарадњи са установама, стручним друштвима и удружењима регистрованим за обављање делатности у области образовања и васпитања. Они су дефинисани по предме-тним областима, а објављују се у Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању. Акредитовани семинари за библиотекаре подгрупа су области Српски језик и књижевност и категорисани су као обавезни и изборни. Школски библиотекар, према тумачењу Завода, 60 часова обавезних и 40 часова изборних семинара не мора бирати из области библиотекарство, него и из предметне области за коју је стекао лиценцу за наставника.

Подршку професионалном развоју школских библиотекара већ неколико година обезбеђује Библиотекарско друштво Србије. Оно је, различитим модалитетима ангажовања, омогућило реализацију четири стручна семинара: семинар Савремена школска библиотека (2007) и Школски библиотекар – сарадник у настави (2008), подржали су БДС и Филолошки факултет у Београду, а реализовали стручњаци са Факултета и из БДС; Школска библиотека као место учења (2009), подржао је Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Ниш, док се БДС појавило као коорганизатор, а његови стручњаци као реализатори; семинар Примена стандарда за рад школских библиотека (2009) подржало је Библиотекарско друштво, које је и реализатор. Одвијајући се у атмосфери бројних недоречености и неразрешених статусних проблема, ови семинари помогли су стотинама школских библиотека да одговоре потребама реформе образовања, захтевима за осавремењавање библиотечког пословања, као и захтевима за стицање лиценце.

Професионално удруживање школских библиотекара у Србији скопчано је са бројним проблемима. Нехомогена образовна


24

структура школских библиотекара, разлике у регионалном економском развоју које се одражавају на стање у школама, али и неспремност на волонтерски рад, могу бити нека од објашњења за недовољну видљивост асоцијација школских библиотекара у друштву. Након вишедеценијског постојања Секције за школске библиотеке БДС, која је радила са променљивим успехом, године 2006. основано је самостално Друштво школских библиотекара Србије, са задатком да на ефикасан начин заступа интересе својих чланова. У ту сврху покренут је Билтен, часопис стручног удружења, који објављује радове посвећене проблемима у струци, стању школских библиотека, путевима њеног развоја, иновацијама, наградама, закључцима са састанака Друштва, а установљена је и Награда Мина Караџић за најбољег библиотекара и најбољу библиотеку у основној и средњој школи. Ипак, након три године рада, ДШБС недовољно учествује у унапређењу статуса школског библиотекара као стручног сарадника у образовно – васпитној установи. Иако Министарству просвете Републике Србије редовно указује на пропусте у одређивању професионалног статуса библиотекара и школске библиотеке у образовној институцији представници Друштва нису и учесници у доношењу одлука. Није остварена сарадња са другим струковним удружењима у окружењу, нити веза са међународним асоцијацијама школских библиотека. Друштво школских библиотекара Србије као струковно удружење од 2006. године нема ниједан акредитован програм стручног усавршавања у Заводу за унапређење образовања и васпитања8.

Поред Катедре за библиотекарство и информатику, која на Филолошком факултету у Београду већ 20 година школује библиотекаре, искорак у добром правцу – ка утемељењу професије школски библиотекар – могао би бити и новопокренути студијски програм за образовање школских библиотекара на Педагошком факултету у Сомбору (2006).

8 У организацији ДШБС-а одржан је дводневни семинар под називом Школске библиотеке у Србији у 21. веку (Сремски Карловци, 16-17. новембар 2006).


25

Оријентација на пружање услуга - примери добре праксе

Неки библиотечки посленици и данас осећају нелагоду када чују да се библиотекарство дефинише као услужна делатност. Следе два примера добре праксе која би требало да покажу како услугазаправо значи широк дијапазон активности које, удружене, воде добробити друштва, с једне, и професионалној добробити школског библиотекара, с друге стране.

А) У канадској провинцији Онтарио, чији је главни град Торонто, а која има око 13,5 милиона становника, Удружење школских библиотекара (Ontario School Library Association – OSLA) основано је 1929. године. Данас, мисија удружења је да унапређује програме школских библиотека и концепт библиотекара-наставника, промовишући своје чланове као лидере у извођењу школских наста-вних програма. Означавајући школску библиотеку као место на коме дете овладава информационом писменошћу и развија вешти-не/навике доживотног учења, Удружење је, 1999. године, усвојило курикулум информационих студија за узраст од 6 до 18 година, јасно прецизирајући очекиване исходе за сваки школски разред и тоу три подручја: Испитивање и истраживање, Информационе техно-логије, Информације и друштво. Сврха овога документа била је да подржи, унапреди и интегрише информационе вештине у укупан школски програм основних и средњих школа у Онтарију, оспо-собљавајући ученике да информацијама приступају ефикасно и ефективно, стратешки решавају проблеме, развијају критичко мишљење, способност комуникације, одговорност... Кроз дефиниса-на очекивања (знања и способности које ученици треба да развију у сваком наредном разреду и да их покажу у свим предметима, на часовима, тестовима и другим активностима) и домете (метавештине: усвајање идеја и расуђивање, организовање, повези-вање, примена) преломљени су процес (Inquiry and Research), приме-њене вештине (Information Technologies) и контекстуална знања (Information and Society), да би се дошло до развијеног програма за систематично подучавање у области информационе писмености.

Као кључни носилац информационих студија у основним и средњим школама промовисан је наставник-библиотекар (teacher-librarian). Њему је додељена сложена улога: као наставник он развија


26

и остварује наставни план везан за информациону писменост; као информациони стручњак он развија школску информациону базу; као инструктор/партнер он сарађује са наставницима у подстицању самосталног учења; а као организатор програма он осмишљава и спроводи политику школске библиотеке.9

Јасно дефинисана по обухвату и одговорности, као и по стручним компетенцијама које запослени мора да поседује, професија школског библиотекара укоренила се у школску праксу Канаде, Сједињених Америчких Држава и Аустралије. На темељу информационе писмености као стратешке потребе ових друштава прецизно су дефинисани задаци и образовни профил библиотекара у школским библиотекама, што је деловало подстицајно на развој свести о сопственом значају, јачање стручних асоцијација и теоретски корпус дисциплине.10

9 Ontario School Library Association . (2009, октобар 15). Information Studies: Kindergarten to Grade 12. Преузето са http://www.accessola.com/action/positions/info_studies/html/toc.html10 Ontario School Library Association . (2009, октобар 15). Преузето са http://www.accessola.com/osla/bins/index.aspAustralian Library and Information Association: Teacher Librarian. (2009, октобар15). Преузето са http://www.alia.org.au/education/qualifications/teacher. librarian.html.Teacher Librarian. (2009, октобар 15). Преузето са http://librariantoolkit. blogspot.com/


27

Б) Библиотека Земунске гимназије је школске 2008/09. годи-не образовној и културној јавности представила електронску библи-отеку. Електронска библиотека је део пројекта www.zemunskagimnazija.edu.rs чији је развојни циљ унапређење улоге Земунске гимназије у друштвеној средини. Развојни план Земунске гимназије, у години када ова школа обележава 150 година свог постојања, у средиште активности поставио је библиотеку. Она је постала информативни центар за све учеснике у образовном процесу, али и спона између наслеђа и потреба актуелне образовне заједнице. Библиотека је образовној и културној јавности представљена под слоганом – Пут од ученичке и наставничке књижнице до савремене школске библиотеке.

Ограничене развојне могућности условљене одсуством сталног финансирања и незаинтересованошћу шире друштвене заједнице за живот школе определиле су активности библиотеке која се ослонила на сопствене ресурсе. Мотивисаност запослених и образовна традиција стара 150 година биле су фактор подршке.

Библиотека је морала да задовољи потребе наставног процеса и специфичне потребе ученика и наставника, али и да стекне нову позицију у образовном и културном окружењу. Књижни фонд, састављен из легата и предметних библиотека, актуализован је представљањем Електронског каталога на Интернету. Библиотечки фондови постали су јавно добро школске и локалне заједнице.

Електронска библиотека је створила репозиториј објеката учења груписаних у: наставни материјал који је организован по стручним већима, психолошки-педагошки материјал, базу података за школске библиотекаре, радове ученика, видео и аудио записе дефинисане по предметним областима, електронску књигу. Објекте учења (елемент знања или цело предавање) произвели су професори и ученици или тимови професора и ученика у нашој и другим школама. Део репозиторија је веза ка одабраним објектима учења других референтних институција.

Рационализација сагледана у светлу боље искоришћености интелектуалног потенцијала наставника у школи и ван ње омогућена је стварањем збирке дигиталног образовног материјала која је у сваком тренутку била доступна на интернету свим актерима у образовно–васпитном процесу.


28

Електронска библиотека у гимназији подстакле је наставнике и ученике на производњу и употребу дигиталног наставног материјала и унапредила образовни процес коришћењем информационих техноло-гија. Она је омогућила ученицима активно учење у интеракцији која је остварена преко навигације, симулације, комуникације (дискусиони форуми и брза размена података, електронска пошта ...) и on-lineпровере знања (On-line тестови су направљени као интерактивне вебстранице). Доступност наставне грађе на Интернету обезбедила је бољу искоришћеност интелектуалног потенцијала наставника и ученика у образовној заједници.

На веб страни школе представљене су Е-књиге, прва електро-нска изложба под називом Издавачка делатност школе и електро-нски часопис Мета знања. Генерације матураната окупила је електронско издање монографске публикације Одјеци (књига о матурантима школе „који завређују пажњу“) и Споменица Земунске гимназије 1858 - 2008. Догађаји у оквиру књижевно–реторичке трибине „др Милош Ђурић - Рашко Димитријевић“ приказани су текстом и сликом на Интернет страни под називом дешавања.Библиотека се представила и у међународном окружењу тако што је постала део међународне мреже школских библиотека School-libraries.net.

Део електронске библиотеке је и библиотека под именом за школске библиотекаре.


29

Библиотека Земунске гимназије је допринела професи-оналном оснаживању школских библиотека Србије представљањем на Интернету докумената од значаја за рад школских библиотека који су категорисани у следеће групе: документа, стручни текстови, стручно усавршавање, часописи, награде, међународне асоцијације и удружења.

Електронска библиотека као део пројекта www.zemunskagimnazija.edu.rs дала је Земунској гимназији нову видљивост и препознатљивост у образовном и културном окружењу чувајући наслеђе који је ова школа градила од 1858. године.

Библиотечка секција је школске 2008/09. године започела два пројекта: Ученици ствараоци и Моје будуће занимање. Ученици ствараоци је пројекат који промовише стваралаштво младих у Земунској гимназији. Чланови секције су припремили прву самосталну изложбу Ане Радуловић. На изложби је присуствовао велики број ученика и професора, али и стручна јавност, новинари, глумци ... У оквиру пројекта Моје будуће занимање ученици Земунске гимназије упознају се са будућим професијама. Први гост у оквиру овог пројекта је била Мира Адања Полак, која је причала о новинарству. А о томе шта значи бити научник говорио је др Иван Драганић, један од истакнутијих познавалаца радијационе хемије.

Као део тима који је представљао Земунску гимназију у основним школама чланови секције су учествовали у изради промо-тивног материјала (флајери и мултимедијална презентација) и заје-дно са професорима реализовали презентацију у основним школама. Секција је сарађивала са ученицима који раде на књизи о Земуну (ментор Јасмина Перишић) и са секцијом Медицинске школе у Земуну. Настављена је сарадња са Похвалом руци (удружењем које окупља особе са Дауновим синдромом), Дечијим културним центром (промоција књиге Поздрави неког) и Свратиштем (присуство облежавању првог рођендана). Посета Сајму књига је реализована са Задужбином Доситеј Обрадовић. Ученици су осим сајамској продајној изложби књига присуствовали и манифестаци-јама – Пут високог школства, два века Велике школе и промоцији сабраних дела Доситеја Обрадовића.


30

Обележени су: Међународни дан школских библиотекара (посета библиотеци Свети Сава, додела награде ученику и професо-ру за допринос у раду школске библиотеке, јавни час у читаоници библиотеке); Међународни дан слепих; Међународни дан борбе против фашизма (сећање на матуранта Земунске гимназије који је страдао у јеврејском логору); Светски дан борбе против СИДЕ; Међународни дан матерњег језика (израда постера, израда презента-ције и огледни мултимедијалним час који је представио франкофоне Сезара и Сенгора, велике борце за матерњи језик).

Најактивнији чланови библиотечке секције награђене су за допринос развоју библиотечке секције и њену појачану присутност у школском и животу локалне заједнице.

Закључак

Слика школских библиотека у Србији изузетно је шаролика и показује да међу појединим библиотекама постоје велике разлике. У времену када се од њих очекује да се активно укључе у информа-ционе системе како би на одгoварајући начин одговориле на захтев реформе образовања један број школских библиотека још увек нема читаонице, одговарајући наменски простор, полице, фондове, рачунаре и стручни кадар. Не толико по броју књига (просечно 14,7 по ученику), колико по њиховој неодговарајућој предметној структури (57% литературе за наставу матерњег језика), по недозвољено великом броју библиотека које немају основна информациона помагала, као и по нестабилној структури, сталној флуктуацији око 1200 запослених од којих је само половини место школског библиотекара заиста радно место, може се пратити заостајање у овом пољу библиотечке делатности. Минимум стандарда за школске библиотеке донет је давне 1973. године и данас је потпуно превазиђен, а нове стандарде неопходно је донети што пре. Осим тога што морају бити јединствени, тј. односити се на укупан основношколски и средњошколски систем Србије, они морају ујединити тј. на пословима примене стандарда окупити надлежна министарства, управе школа и школске библиотекаре. С друге стране, школски библиотекари би са надлежним мини-


31

старством морали постићи јасан и конзистентан договор о жељеним ефектима и дометима рада школског библиотекара, заснован на потреби потпуне интеграције библиотеке у школски програм. Актуелна ситуација у којој се квалитет школе и успешност појединца у њој не везују за рад библиотеке и библиотекара неодржива је те ће се наредних година и брзином професионализа-ције делатности школског библиотекара мерити квалитет реформе школског система у Србији, као и укључивање српског друштва у информационо доба.


1. Australian Library and Information Association: Teacher Librarian.(2009, октобар 15). Преузето са http://www.teacherlibrarian. com/tltoolkit/pro_reading/30_3_proreading.html.2. Вранеш, А. (ур.).(2007). Савремена школска библиотека: зборник предавања одржаних 10. и 11. новембра 2007. на Филолошком факултету у Београду. Београд: Библиотекарско друштво Србије3. Јанковић, С. (2009). Читаоци у дечијој библиотеци. Београд: Задужбина Андрејевић.4. Љубановић, Г. (прев.).(2005). IFLA/UNESCO смернице за школске библиотеке. Гласник Народне библиотеке Србије, 1, 387-4175. Љубановић, Г. (прев.).(2005). IFLA/UNESCO манифест за школске библиотеке. Гласник Народне библиотеке Србије, 1, 4 6. Митрић, М. (2003). Школске библиотеке у Републици Србији –положај, функције, основни показатељи садашњег стања и приоритети развоја. Гласник Народне библиотеке Србије, 1, 147-161.7. Митрић, М. (2009). Коришћење фондова и услуга школских библиотека у Србији. Необјављен рукопис.8. Ontario School Library Association. (2009, октобар 15). Information Studies: Kindergarten to Grade 12. Преузето са:http://www.accessola.com/action/positions/info_studies/html/toc.html9. Ontario School Library Association.(2009, октобар 15). Преузето са:http://www.accessola.com/osla/bins/index.asp.


32

10. Павловић, Б. (2004). Партнерски односи у настави као фактор подстицања учења и когнитивног развоја. Зборник Института за педагошка истраживања, 36, 151-167.11. Петрић, Б. (2006). Речник реформе образовања. Нови Сад: Платонеум.12. Scheirer, B. (2009, октобар 15). The Changing Role of the Teacher-Librarian in the Twenty-first Century. Преузето са:http://www.usask.ca/education/coursework/802papers/scheirer/scheirer.htm .13. Стокић Симончић, Г. и Ж. Вучковић. (2003). Управљање библиотекама у добу знања. Панчево: Градска библиотека; Источно Сарајево: Матична библиотека.14. Teacher Librarian: The Journal for School Library Professionals.(2009, октобар 15). Преузето са:http://www.alia.org.au/education/qualifications/teacher.librarian.html15. Teacher Librarian. (2009, октобар 15). Преузето са http://librariantoolkit.blogspot.com/16. Црногорац, В. (2008).Нова улога школског библиотекара. Библиотекар, 3-4, 155-159.17. Црногорац, В.(2008). Савремена школска библиотека. Библиотекар, 3-4, 131-154.


33

SCHOOL LIBRARIAN MEET THE CHALLANGES OF EDUCATION REFORM

Abstract

Actual reform of educational system in Serbia is based on the principles

of flexibility and multydisciplinary and it encompasses school library as the

educational, pedagogic and cultural foundation of the school. Two serious tasks

are in front of the school librarian: responsibility of defining his role in an

educational process, and competency for directing his activities toward

professionalization. The article gives an analysis on the actual status of school

librarians in Serbian primary and secondary schools; based on the analysis some

measures for developing the position are suggested.

Key words: School librarian, competency, status, professionalization,

school library, reform of education, information literacy, information studies.

Весна Црногорац

34


35

УДК 027.8:[023-051:37(497.11)”200”

Весна ЦрногорацБиблиотекарско друштво Србије[email protected]

СИСТЕМ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА

Сажетак

Успешан професионални развој библиотекара у савременом окру-

жењу првенствено зависи од успостављања и правилног функционисања

укупног система утемељеног на правним прописима. Професионални

развој подразумева стално учење и стручно усавршавање као и активан

однос према личном развоју. У раду је представљен правни амбијент

успостављеног система за професионални развој школског библиотекара

према претходним и новим законским решењима у области образовања и

васпитања и дат је краћи осврт на његове предности и недостатке. Уместо

закључка, изражено је уверење да ће доносилац подзаконских аката, у која

спадају и стандарди за рад школских библиотека, уважити решења и

стручну аргументацију библиотечке професије у Србији.

Кључне речи: школски библиотекар, професионални развој,

стручно усавршавање

Увод

О савременом друштву које се развија и напредује данас говоримо као о друштву знања, друштву које као своју централну вредност поставља учење и које истовремено креира правни амбијент за усвајање концепта доживотног образовања и стручног, односно личног усавршавања својих грађана.


36

Суштинска мисија најразвијенијих библиотека света данас састоји се у стварању универзалног центра у коме средишно место заузимају дијалог, слобода и размена идеја, док се различите културе повезују у име знања и прогреса. У библиотекама се такоостварује и идеја савремене демократије која зависи од знања и информација, док је библиотекар у овом контексту својеврсна спона која омогућава слободан и непристрасан приступ свима. Истовре-мено, библиотекар учи и схвата да су друштво знања и обавештена јавност темељ демократије као идеје друштвене једнакости и једнаких могућности за све, без обзира да ли он ради у школској, народној или специјалној библиотеци.

Стога перманентно, континуирано образовање, учење за цео живот или доживотно учење - како све називамо образовање које се не завршава формалним − јесте вредност коју су најразвијеније земље света и међународне институције поставиле као универзалну. Европска унија је средином деведестих година прошлог века бројним документима (декларацијама, повељама, конвенцијама) дефинисала правце развоја европског друштва у XXI веку који треба да донесу напредак свим грађанима Европе. Најважније одлике овог напретка јесу да „сваки грађанин, породица, школа, привреда и администрација буду доступни путем Интернета, да се омогући креирање дигитално писмене Европе и снажне културе која је спремна да развија и финансира нове идеје“1.

Србија је у циљу придруживања Европској унији и интегра-ције у модерно информационо друштво Европе, потписала међу-народна и донела национална документа од стратешког интереса у овом домену. Истовремено, у процесима демократизације и транзиције друштва, доносећи и усаглашавајући бројне правне прописе са правом Европске уније − чијем пуноправном чланству тежи − држава је у области просвете донела 2003. године значајан Закон о основама система образовања и васпитања РС2, којим је по 1 European Information Society 2010: http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/i2010/index_en.htm2 Закон о основама система образовања и васпитања РС. (2003). Службени гласник РС, бр. 63, Београд: Службени гласник. Измене Закона су објављене у Сл. гласнику бр. 58 / 2004 и бр.62 / 2004.


37

први пут у нашем образовном законодавству на експлицитан начин подржала основне вредности демократског и слободног друштва. Њиме су истовремено постављени повећани захтеви у погледу компе-тентности наставника, васпитача, стручних сарадника, директора и секретара образовних установа у циљу подизања квалитета и професионализације у овој виталној друштвеној области.

Крајем августа 2009. године донет је нови Закон о основама система образовања и васпитања РС3, чије доношење су условила три кључна фактора: потреба усаглашавања са Уставом и другим законима донетим после 2003. године4; потреба усаглашавања са важним стратешким документима државе5 и интенција да се побо-љша онај део система који је у пракси спровођења претходног закона имао слабе резултате. Новим законом се инсистира на поседовању како ''општих компетенција'' за живот у савременом друштву и развијању нових знања и вештина за XXI век (информациона писме-ност; еколошка култура; мотивација; комуникација) тако и стручних компетенција у складу са стандардима занимања, захтевима тржишне економије, науке, технологије. Доношење овог Закона је свакако од изузетног значаја за изградњу савременог, демократског и ефикасног образовног система у Србији, у коме школски библиотекар има важно место и значајну улогу.

IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке истиче да је школски библиотекар део образовно – васпитног процеса школе а

3 Закон о основама система образовања и васпитања. (септембар 2009). Службени гласник РС, бр. 65,72, Београд : Службени гласник.4 Најновији Устав Републике Србије донет је септембра 2006.године, три године после доношења претходног Закона о основама система образовања и васпитања. У складу са новим уставним решењима донети су у међувремену и други закони који су у вези са Законом о основама система образовања и васпитања, као што су: Закон о забрани дискриминације, Закон о високом образовању, Кривични закон...5 Реч је о правним тековинама Европске Уније; националним програмимаинтеграције Србије у ЕУ, као и препорукама развојних стратегија Владе Србије (смањење сиромаштва, миленијумски циљеви, национални план акције за децу, стратегија за младе, стратегија развоја информационог друштва, образовање одраслих...).


38

да се задатак школске библиотеке састоји у „пружању информација и сазнања који су неопходни за успешно учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању6“.

Правни оквир професионалног развоја У образовно-васпитном систему школски библиотекар и

даље припада групи стручних сарадника које и прошли и нови закон експлицитно одређују према врсти послова које обавља: „стручне послове у школи обављају стручни сарадници: психолог, педагог и библиотекар, у музичкој школи – психолог, педагог, нототекар и медијатекар, а у школи за образовање одраслих – андрагог, психолог и библиотекар.“7, те се формулација „стручни сарадник“ у свим правним прописима у области образовања и васпитања односи и на школског библиотекара. С друге стране, статус „стручног сарадни-ка“ за разлику од некадашњег је измењен, заправо изједначен са статусом наставника и васпитача, што представља једну од најзначајнијих новина овог Закона за библиотекаре. Дефинишући задатке стручног сарадника, законодавац даје школском библиотека-ру једну нову и одговорну улогу: „Задатак стручног сарадника јестеда својим компетенцијама, саветодавним и другим облицима радаунапређује образовно-васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у установи, да прати остваривање утврђенихстандарда постигнућа, пружа подршку наставницима и васпитачимаза унапређивање њиховог образовно-васпитног рада, у складу сапринципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ наставни-цима у развијању индивидуалних образовних планова и помоћ деци, ученицима, родитељима, наставницима и васпитачима, по питањимакоја су од значаја за образовање и васпитање и развој професи-оналне каријере ученика8.“

6 IFLA / UNESCO Манифест за школске библиотеке. Доступно преко: http://www.ifla.org/en/publications/iflaunesco-school-library-manifesto-1999[02.11.2009] 7 чл. 116, ст. 5. Закона о основама система образовања и васпитања. Службени гласник РС.(2009), бр.65. 8 Исто, чл. 119, ст.1.


39

На основу овако дефинисаних задатака школски библиотекар добија саветодавну улогу, улогу стручњака који помаже и подржава укупан образовно–васпитни процес, али се његова улога која проистиче из библиотечко–информационе делатности, будући да се овом одредбом и не помиње − не може препознати као основна, већ као „скривена“. Тек подзаконским актима, донетим на основу претходног Закона о основама система образовања и васпитањарегулисана је улога библиотекара која проситиче из библиотечко-информационе делатности, али на начин који је заслужио озбиљну стручну критику. На овом месту нећемо анализирати решења која су била предвиђена управо Правилником о сталном стручномусавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника9, из 2004. године, будући да се он мора усагласити са новим Законом. Претпостављамо да ће Министарство просвете, задужено да донесе нови правилник у року од две године од ступања на снагу новог закона − успети да креира нови правни амбијент за остваривање и библиотечко–информационе делатности школског библиотекара, који може бити једино релевантан уколико се консултују стручњаци из библиотекарства. У противном, може се догодити да остане на снази да се такозвани „степен остварености образовно васпитних циљева у односу на почетно стање“ за библиотекара оцењују у односу на: 1) уређеност фонда; 2) рад са ученицима; 3) сарадњу са наставницима; 4) информативно документациони рад! и 5) културни и јавни рад. Да бисмо појаснили ризик од овако постављеног решења, илустроваћемо примером „показатеља остварености наведених циљева“ библиотекара у школи у односу на „информационо–документациони рад“ који, између осталог, садржи и овакву формулацију: „Библиотекар израђује и ажурира каталоге у складу са изменама библиотечке класификације!“

Постојање правне регулативе и њена адекватна и ефикасна примена су свакако базична претпоставка за изградњу целокупног и одговорног система професионалног развоја запослених у образовању којима припада и школски библиотекар. Професиона- 9 Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника. Службени гласник РС. (2004), 14.


40

лни развој запослених у образовању подразумева: обавезу сталног стручног усавршавања и могућност напредовања у виша звања. Подизање концепта сталног стручног усавршавања школских библиотекара на ниво обавезе свакако представља једну од кључних промена. Напредовање у каријери стицањем звања према претхо-дном закону изгледало је, међутим, изненађујуће и помало необично за библиотечку стручну јавност. Стицањем звања библиотекара полагањем стручног испита у Народној библиотеци Србије у складу са Законом о библиотечкој делатности10 стручњаци у области библиотекарства даље напредују у виша звања: вишег библиотекара до библитекара саветника, па је претходно решење да је школски библиотекар заједно са наставницима и васпитачима могао да напредује од педагошког саветника, преко ментора и инструктора до вишег педагошког саветника представљало у најмању руку изненађење и за саме школске библиотекаре, без обзира на њихово формално образовање и без обзира на већ положен стручни испит из библиотекарства. Будући да се овакав концепт напредовања за шест година његове примене није показао у пракси прихватљивим, новим Законом у процесу стручног усавршавања: „наставник, васпитач и стручни сарадник може професионално да напредује стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник“11. Овом одредбом законодавац, усвајајући само нешто другачије термине за звања, поново недвосмислено изражава став да су наставник, васпитач и стручни сарадник (библиотекар) изједначени у систему професионалног развоја, те да су звања која стичу у процесу напредовања доведена у исту раван. Имајући у виду да су школски библиотекари запослени у установама којима је основна делатност образовно–васпитна а не библиотечко–информациона, као што је то случај са јавним библиотекама, овакво решење изазива утисак код једног дела библиотечке јавности да је школски библиотекар између два надлежна министарства (једно просвете, а друго културе)

10 Закон о библиотечкој делатности. Службени гласник РС (1994), 34.11 Чл.129, ст.2 Закона о основама система образовања и васпитања. Службени гласник РС.(2009).


41

заправо „нигде“ или „негде“ између две значајне друштвене области какве су просвета и култруа.

У хрватској законодавној терминологији, на пример, школски библиотекар, односно „књижничар“, такође је „стручни сурадник“12 у образовном систему државе. На примеру Закона о основном школству запажамо да као стручне сараднике хрватски закон набраја већи број стручњака који раде у основној школи па су: „стручни сурадници у основној школи педагог, психолог, дефекто-лог, здравствени радник, социјални радник и књижничар“13. Будући да једно поглавље овог Закона регулише статус учитеља и стручног сарадника заједно, већ према одредбама чл.75. „они могу напредо-вати у струци и стјецати звања ментор и савјетник“.14

Стручно усавршавање школских библиотекара у Хрватској Министарство знаности образовања и шпорта поверило је Агенци-ји за одгој и образовање које је „устројило мрежу сталног стручног усавршавања школских библиотекара организовану по жупанијама а спроводе га школски књижничари–саветници који су одговорни за актуелност и квалитет тема“15. Овим закључујемо да су се обе државе определиле за концепт обавезног стручног усавршавања запослених у образовању кроз правни и институционални оквир, показујући овим системским приступом опредељеност за савремени развој образовања својих грађана који зависи и од стручно обученог наставника, односно стручног сарадника.

Институционални оквир професионалног развоја Нови Закон о основама система образовања и васпитања

истовремено успоставља институционални оквир професионалног

12 Zakon o osnovnom školstvu Republike Hrvatske. Доступно преко: http://www.poslovniforum.hr/zakoni/zakon_o_osnovnom_skolstvu.asp [14.11.2009]13 Исто, чл.72.14 Исто, чл.75.15 Банек З. Ковачевић Д. Ловринчевић Ј. (2009). Школска електронска библи-отекаЕлектронска библиотека: зборник радова. Београд: Филолошки факултет, стр. 672.


42

развоја запослених у образовању који обухвата на националном нивоу: Национални просветни савет, Министарство просвете и Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за професионални развој запослених, док на регионалном нивоу обухвата: школске управе (у пракси познате као „продужена рука министарства просвете“) и регионалне центре за професионални развој.16

И већ код прве и најзначајније институције, каква је Наци-онални просветни савет (НПС), коме је Закон у области система образовања и васпитања таксативно наменио десет најзначајних и најодговорнијих надлежности, које се најкраће могу назвати „креирањем целокупног образовно–васпитног система“ − школски библиотекари су наишли на препреку. Утврђујући правце развоја и унапређивање квалитета образовања НПС утврђује и стандарде сталног стручног усавршавања запослених у образовању, те је потреба да у његовом саставу буде и представник школских библиотекара вишеструко оправдана.

Међутим, ни претходним, а нити новим саставом који оба закона наводе већ у својим првим одредбама17 − нема представника Библиотекарског друштва Србије, односно Друштва школских библиотекара, као струковних удружења18. Док је старим Законом НПС имао 42 члана, новим је тај број повећан на 43 и то да би

16 Регионални центри су за сада формирани само у Нишу,Чачку и Ужицу. Њихово отварање у већим центрима државе се планира. 17 Чл.13. Закона о основама система образовања и васпитања. Службени гласник РС. (2009). 18 Чланом 13. новог Закона регулисан је састав Националног просветног савета који у тач.5. наводи: ''по једног члана из реда наставника, васпитача и стручних сарадника представника Савеза удружења васпитача Србије, Савеза учитеља Републике Србије, Друштва за српски језик и књижевност Србије, Друштва за стране језике Србије, Друштва математичара Србије, Друштава историчара, Српског географског друштва, Друштва физичара Србије, Српског хемијског друштва, Српског биолошког друштва, Српског филозофског друштва, Савеза друштава музичких и балетских педагога Србије, Друштва ликовних педагога Србије, Савеза педагога за физичку културу, Друштва психолога Србије, Педагошког друштва Србије, Социолошког друштва Србије и Друштва дефектолога Србије, са листа кандидата које подносе ова удружења;


43

Друштво социолога Србије имало свог представника, али не и Друштво школских библиотекара!19 Будући да је Народну скупштину Србије, као доносиоца закона требало убедити да је неопходно да повећа број чланова НПС за један, не улазећи у оправданост решења да то буде баш социолог, чини нам се да проблем има двоструку димензију. С једне стране и предлагач20 и доносилац21 Закона су поново изоставили школског библиотекара из састава НПС, чиме су нам показали да игноришу његову нову и одговорну улогу у друштву заснованом на знању коме тежи укупан образовни систем државе. С друге стране, сусрећемо се у својој професији са евидентном слабошћу библиотечких удружења коју проузрокује наша недовољна иницијатива и недовољан ангажман да скренемо пажњу на статус и значај школског библиотекара у образовању деце и младих. Улога библиотечких удружења у професионализацији савременог библиотекарства може свакако бити тема посебног истраживања, али се ваља на овом месту подсетити да је Библиотекарско друштво Србије (БДС) деценијама активно бринуло о статусу школских библиотекара. Оснивањем посебног удружења - Друштва школских библиотекара Србије (ДШБС) - пре четири године, иницираном из Министарства просвете и без сарадње са БДС, престао је сваки рад секције за школске библиотеке БДС. Својим укупним активностима, а нарочито реализацијом програма за стручно усавршавање школских библиотекара, које компетентно осмишљавју и реализују стручњаци БДС већ три године – полако враћају школске библиотекаре под

19 У већ поменутом чл. 116. после ст. 5 који одређује стручног сарадника –библиотекара у основној и средњој школи, став 6. гласи: ''зависно од потреба школе и програма који се остварује, додатну подршку и стручне послове може да обавља и социјални радник, дефектолог, логопед и андрагог''. Упркос чињеници да сам закон предвиђа психолога, педагога и школског библиотекара као обавезне стручне сараднике (сем у музичкој школи где помиње ''медијатекара'' , рекли бисмо уместо ''библиотекара''), у НПС нема само представника Друштва школских библиотекара. С друге стране, социјални радник и дефектолог се одређују као сарадници који ''могу'' ( не морају!) да обављају послове у зависности од потребе школе, али представник Друштва социолога је ушао у састав НПС новим Законом. 20 Предлагач закона је Министарство просвете РС.21 Доносилац је Народна скупштина Србије.


44

његово окриље, упркос чланству у ДШБС. Било би сасвим оправдано помислити како су на овај начин школски библиотекари у предности, јер имају два удружења која брину о њиховим статусним и професионалним питањима. После новог изостављања школског библиотекара из састава НПС, мишљења смо да је важно преиспитати намеру суштинске сврсисходности иницијатора оснивања Друштва школских библиотекара са позиције Министарства просвете, будући да није имало никаквог утицаја ни на предлагача ни на доносиоца закона да имају свог представника. С друге стране, постојање оба удружења у којима школски библиотекари могу изразити своје потребе и захтеве, ангажовати се и бити део велике породице библиотекара Србије, без обзира на институцију у којој раде − сматрамо веома значајним, а сарадњом и креирањем партнерских односа међу њима могуће је у будућности значајније утицати на побољшање њиховог статуса и места у друштву.

Министарство просвете је друга у хијерархији институција задужена за статус и професионализацију школског библиотекара. У процесу одобравања програма сталног стручног усавршавања, министар просвете доноси листе обавезних и изборних програмакоје је претходно одобрио Завод за унапређивање образовања и васпитања22. Министар такође има право да утврди листу програма које сматра од посебног значаја, када обезбеђује и њихово финансирање. Лице ''задужено'' за питања библиотекара основних и средњих школа државе (на радном месту саветника за школске библиотекаре) у Министартсву просвете није библиотечки стручњак, већ педагог! чиме се потврђује став дела наше стручне јавности о новом игнорисању и библиотекарства као делатности и библиотекара као признате библиотечке професије. Чини нам се да је одговор и на ову нелогичност базиран како на незнању и

22 Према одредбама још увек важећег Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника васпитача и стручних сарадника(Сл.гласник РС бр. 14/2004 и 56/2005) ''наставник, васпитач и стручни сарадник дужни су у току пет година да похађају најмање 100 часова програма и то: 1) најмање 60 часова са листе обавезних програма из свих области укупно и 2) до 40 часова са листе изборних програма'' (чл.10).


45

недовољној информисаности надлежних институција (у овом случају Министарства просвете), тако и на још једној слабости библиотечких удружења што недовољно раде на промоцији своје професије и на сталном указивању на њен значај у образовном систему државе. Истовремено, у овај процес промоције и указивања на значај библиотечко-информационе струке, требало би да се укључи и Народна библиотека Србије као централна матична библиотека за све библиотеке у Србији.

Завод за унапређивање образовања и васпитања РС, чији је оснивач Влада РС, задужен је између осталог и за спровођење стручног усавршавања школских библиотекара преко свог Центра за професионални развој запослених у образовању. Центар првенстве-но унапређује и развија систем сталног стручног усавршавања и професионални развој запослених и вреднује квалитете остваривања програма. У поступку одобравања и реализације програма за стручно усавршавање Центар спроводи низ активности и тако, између осталих сарађује и са струковним удружењима23.

Регионални центри за професионални развој основани су са циљем да пруже могућност школама да професионални развој запо-слених у образовању прилагоде потребама у свом региону. Једна од практичних улога ових центара јесте организација семинара у месту рада или у непосредној близини, чиме се омогућава смањење трошкова стручног усавршавања.

Закључак

Обавезни професионални развој и стручно усавршавање школског библиотекара успостављен је системски, чиме се обезбе-ђује елементарна претпоставка његовог успешног остваривања. После доношења новог Закона о основама система образовања и

23 Библиотекарско друштво Србије већ три школске године добија акредит-ацију својих програма за стручно усавршавање школских библиотекара: Савремена школска библиотека (2007 / 2008) и Школски библиотекар сарадник у настави (2008/2009), заједно са Филолошким факултетом у Београду и Примена стандарда за рад школских библиотека (2009 / 2010).


46

васпитања који регулише ову обавезу, очекује се да Министарство просвете донесе подзаконска акта (нови правилник о стручном усавршавању и стицању звања) као и стандарде за рад школских библиотека. Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања је крајем 2008. године израдила нацрт стандарда за рад школских библиотека, у чијој изради су, поред стручњака из Завода, учествовали и стручњаци из области библиотекарства (представни-ци Катедре за библиотекарство Филолошког факултета, Библио-текарског друштва Србије, Друштва школских библиотекара као и Народне библиотеке Србије). Овај нацрт, међутим, још увек чека на усвајање за које је задужен министар просвете. Иако разлози за одлагање његовог усвајања нису познати библиотечкој јавности, његово доношење сматрамо извесним, будући да је нужно дефини-сати питања минималних услова за обављање библиотечке делатно-сти у основним и средњим школама у Србији.

Уверени смо да би ова питања најцелисходније била решена када би Министарсто просвете за израду целог сета подзаконских аката за школске библиотеке (у које спадају и поменути стандарди) ангажовало угледне стручњаке из Библиотекарског друштва Србије, Друштва школских библиотекара, Заједнице матичних библиотека Србије, Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске из Новог Сада. Напомињемо да су Стандарде за јавне библиотеке иСмернице за специјалне библиотеке такође урадиле радне групе састављене од угледних стручњака из ових библиотечких удружења и установа. Такође напомињемо да су и на међународном плану Смернице за школске библиотеке донели заједнички Унеско и IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions), Међународна федерација библиотечких удружења и установа, као најугледније светско библиотечко удружење.


47


1.Банек З. Ковачевић Д. Ловринчевић Ј. (2009). Школска електронска библиотека Електронска библиотека: зборник радова. Београд : Филолошки факултет, 667 – 681.2. European Information Society 2010. Доступно преко :http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/i2010/index_en.htm[20.10.2009]3. Закон о основама система образовања и васпитања. (2009). Службени гласник РС, бр. 65: 72, 66 – 100. Београд : Службени гласник. 4.IFLA / UNESCO Манифест за школске библиотеке. Доступно преко: http://www.ifla.org/en/publications/iflaunesco-school-library-manifesto-1999 [02.11.2009]5. Министарство просвете РС. Доступно преко: http://www.mp.gov.rs[10.11.2009]6. Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника. (2004). Службени гласник РС, бр.14. Београд : Службени гласник.7. Правилник о изменама и допунама Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника. (2005). Службени гласник РС, бр.56. Београд : Службени гласник.8. Standardi za školske knjižnice Republike Hrvatske. Доступно преко: http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/272719.html [10.11.2009]9. Црногорац, В. (2009). Стратешки оквир за развој информационог и дигиталног друштва Србије. Електронска библиотека: зборник радова. Београд : Филолошки факултет, 355 - 362.


48

PROFESSIONAL DEVELOPMENT SYSTEMFOR SCHOOL LIBRARIANS

Abstract

Successful professional development of librarians in the modern

environment is primarily dependent on the establishment and proper functioning

of its overall system, based on legal regulations. Professional development

means continuous learning and active approach to personal development. This

paper presents the legal environment of the established system of professional

development for school librarians according to the previous and new legal

framework in the field of education and gives short presentation of its

advantages and disadvantages. Instead of a conclusion, author expresses the

conviction that the legal authorities, charged for new acts, which include

standards for school libraries, will respect professional solutions and arguments

of the library professionals in Serbia.

Keywords: school librarian, professional development, continuing

education.


49

УДК 027.625:[023-51:174

Драгослава РодаљевићНародна библиотека Ужице[email protected]

ЕТИКА И УСЛУГЕ ЗА ДЕЦУ УЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМA

Сажетак

Рад говори о библиотечким услугама за децу у јавним библиоте-

кама Србије и потреби да се ограничи приступ непровереним информа-

цијама и информацијама које могу имати непожељан утицај на развој

личности детета. Кодекси библиотекара, наше земље и земаља у

окружењу, не третирају на задовољавајући начин ову проблематику. Основ

за такво расуђивање налазимо у Конвенцији о правима детета и другим

етичким принципима који се изворно могу наћи у Библији. Етика као наука

прецизно дефинише на чему почива суживот мултиетничких заједница са

веома разноликом моралном праксом. У сврху побољшања услуге за децу

у јавним библиотекама потребно је сачинити план и програм активности

које би чиниле минимум библиотечке услуге намењених деци на нивоу

Државе и осмислити систем који би мотивисао библиотекаре да га

спроводе. Да би то функционисало, библиотекари морају имати систем

обавезне едукације који не би смео бити добровољан нити зависити од

руководилаца библиотеке и који би, заправо, морао имати обавезујући

карактер.

Кључне речи: Библиотечке услуге за децу, слободан приступ

информацијама, кодекси библиотекара, Конвенција о правима детета,

библиотечко образовање, IFLA-ине Смернице за библиотечке услуге за

децу.

Драгослава Родаљевић

50

Увод

Етика као наука о моралу требало би да нам помогне у библиотечкој пракси. Рад са децом је по много чему специфичан и одговоран па би нам ова филозофска дисциплина могла пружити основне смернице у разлучивању пожељне од непожељне праксе. Многи ће се питати да ли нека од библиотечких услуга може уопште бити лоша и на основу чега то можемо знати. Која су то подручја праксе која могу имати непожељне последице? Ово разматрање сматрам потребним због тога што се слобода приступа информа-цијама не дефинише прецизно када су у питању деца. Да ли су све информације пожељне и какав оне утицај могу оставити на развојличности детета? Који циљ желимо постићи у раду са децом?Васпитање деце не зависи у великој мери од услуга у библиоте-карству али га сасвим и не искључује. Библиотечка услуга намењена деци првенствено треба да се уклопи у остварење образовних и васпитних циљева школе али и да пружа ширину у слободи избора и самообразовању деце. Који су то морални циљеви којима тежи једна заједница? Како их сада можемо јасно видети? Ако циљ не постоји онда је наша пракса насумична, пуна промашаја, како то апостол Павле каже - као да ударамо ваздух (1. Кори. 9:26)1. Можемо ли јасно одредити циљ ако имамо у виду да се моралне норме могу у знатној мери разликовати? Многе јавне личности су снизиле некада важеће моралне норме нашег друштва. Шта онда можемо очекивати од младе генерације и које циљеве постављамо у њиховом васпитању? Морални плурализам у великој мери нас може збунити када желимо одредити минимум моралних захтева у једној професији. Да би друштвена заједница функционисала, тај минимум је неопходан. Мултиетничке заједнице су тај проблем решиле тако што су дефинисале заједничка мерила. Ричард Џорџ у књизи Пословна етика2 јасно истиче три елемента на којима почива заједнички морал без обзира на разноликост моралне праксе. Идеје

1 Свето писмо. (2006). Београд: Јеховини сведоци – хришћанска верска заједница.2 Ричард Т. Џорџ. Пословна етика, Београд,Филип Вишњић, 2003.


51

се тичу уважавања људских бића, уважавања истине и уважавања својине других. Нема никакве сумње да нам је важно да су око нас особе које имају развијена одређена карактерна својства као што су истинољубивост, храброст, савесност и поштење.

Овај рад неће се бавити филозофским разматрањем етике и морала већ анализом библиотечких услуга за децу у светлу неких општих аката као што су: Кодекс Библиотекарског друштва Србије, IFLА-ине Смернице за библиотечке услуге за децу и Конвенција о правима детета коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација.

Задњих година код нас се пуно пише о слободном приступу информацијама, укидању цензура, неговању разноликости и поштовања људског достојанства као основног права човека. Слобода приступа информацијама за малолетно дете може значити слободу приступа лажним, непровереним и, на крају, штетним информацијама. Ако у библиотеци имамо приступ Интернету, да ли библиотекар има морално право и обавезу да надзире коришћење те услуге када су деца у питању? Ако имамо став да се не сме користити цензура и ограничење, да је све дозвољено, да ли ћемо нанети штету детету? У обиљу информација, од којих многе нису поуздане, стиче се утисак да се све релативизује и да црта која раздваја истину од лажи све више бледи а негде сасвим нестаје. Желим заобићи расправу о истини и могућностима њеног поимања. Истакла бих истинољубивост, као пожељну особину која се огледа у ставу да желимо одбацити лаж као непожељну праксу. Истинољубивост сигурно може бити један од вредних циљева у васпитању деце.

Етички кодекс

Етика се дефинише као део филозофије који проучава и процењује моралне вредности (шта је добро или шта је рђаво, шта треба да буде или шта не треба да буде). Неке професије су настојале заштити и унапредити своју праксу постављајући поштовање етичких норми као захтеве пред своје стручно особље.


52

Као резултат тог напора имамо етичке кодексе. Етички кодекси имају за циљ да уреде односе у професионалном деловању и понашању, да пруже идеале и тежње дате професије а и санкције за кршење усвојених норми професионалне етике. Библиотечка пракса је сложена самим тим што је услуга у библиотекарству намењена свим грађанима једне заједнице. Библиотекари су давно схватили потребу да се библиотечкој услузи за децу мора посветити посебна пажња па се тако поставља као основни захтев у стандардима за јавне библиотеке да имају формирана дечја одељења са издвојеним фондовима за децу и адекватним простором. Таква брига је изостала када су у питању програми за децу који би се реализовали у јавним библиотекама. Сам приступ информацијама није прецизно уређен. Кодекс библиотекара Србије а и осталих земаља у окружењу садржи афирмативан став: Библиотекар обезбеђује највиши ниво услуга, залаже се за слободан проток инхформација и искључује сваки облик цензуре3 који не даје могућност ограничења на тражени захтев корисника него то ограничење и забрањује. Како се то може рефлектовати у пракси? Замислимо ситуацију у пракси када малолетно дете тражи публикацију чија је тема магија или штиво које на неадекватан начин обрађује теме расизама, национализама, истичући их као пожељне. Какво вођство имамо у етичким кодексима наше струке? Кодекс Библиотекарског друштва Србије има став у коме стоји забрана наношења штете кориснику и установи. Хрватско књижничарско друштво је уз свој Кодекс дало и права и дужности који из њега проистичу. У делу који се односи на права и дужности наводи неопходност поштовања начела примјерености као и штићење и неповредивост пословне и државне тајне4. Овај део у извесној мери сугерише могућност примене ограничења приступу неким информацијама. Етички кодекс

3 Кодекс Библиотекарског друштва Србије. Доступно преко: http://www.bds.rs/ custom.html (01.10.2009), став трећи. Библиотекари Републике Српске имају идентичан кодекс као БДС. Доступно на: http://www.bibliotekari-rs.org/ (01.10.2009).4 Етички кодекс – Хрватског књижничарског друштва. Доступно преко:: www.skole.htnet.hr/os-varazdin.../eticki_kodeks.htm (11.09.2009).


53

библиотекара Босне и Херцеговине у члану 6 наводи да се не смеју давати непроверене и нетачне информације корисницима5.

Шта нам може помоћи у етичком вредновању библиотечкихуслуга за децу?

Етички кодекс библиотекара нам не пружа довољно конкретних смерница којим би смо се могли руководити када је у питању рад са децом и доступност информација. Јасно је да помоћ морамо тражити ван библиотечке струке. Треба размотрити највиша законска акта како бисмо поуздано могли одредити етичка правила. Треба узети у обзир Конвенцију о правима детета, Смернице за библиотечке услуге за децу које је издала IFLА, а изнад свега -основне моралне и етичке принципе на којима почива савремени хуманизам а који се у изворном облику налазе у Библији. Анализу бих почела од златног правила које је Исус изнео у Јеванђељу поМат. 7:12 6 које гласи: Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима. Рекло би се да је поента развијање емпатије и активан однос у чињењу добра. Да ли ово правило нас ограничава, слободно можемо рећи да, али то ограничење је и нама и другима на корист. Заправо примена овог златног правила нас ограничава у чињењу зла а при том нам не дозвољава пасиван однос у чињењу добра или занемаривање туђег добра. Да ли овај принцип завређује да буде пресликан у многе етичке норме и кодексе различитих професија? У слободном и демократском друштву се подразумева да наше право не угрожава туђу слободу. Ово начело примењује и Конвенција о правима детета. Члан 137 који говори о праву детета

5 Етички кодекс библиотекара Босне и Херцеговине. Доступно преко: www.bgs.ba/kodeks.html (11.09.2009)6 Свето писмо. (2006). Београд: Јеховини сведоци – хришћанска верска заједница.7 Конвенција о правима детета: усвојена или отворена за потписивање и ратификовање или приступање резолуцијом Генералне скупштине Уједињенихнација 44/25 од 20. новембра 1989. Ступила на снагу 2. септембра 1990. Службени лист СФРЈ (Међународни уговор ) 15/1990. (датум ратификације 18.12.1990, податак преузет са сајта Министарства правде Републике Србије.


54

да тражи, прима и даје информације садржи и два става који то право ограничавају:

а) када се ради о поштовању права и угледу других,б) ради заштите националне безбедности или јавног поретка или јавног здравља и морала.

Конвенција о правима детета у члану 14 и 15 регулише слободу мисли, савести, вероисповести и удруживања деце и такође понавља претходно наведене ситуације када се то право може оспорити. Члан 17 је посебно интересантан јер регулише улогу средстава јавног информисања и приступа информацијама и материјалима из различитих извора. Цео процес мора бити подређен развоју социјалног, духовног и моралног добра детета као и његовом физичком и менталном здрављу. У ту сврху посебно се наглашава издавање и дистрибуција дечјих књига при чему треба обратити пажњу на задовољење језичких потреба мањинских група.

http://www.mpravde.sr.gov.yu/lt/articles/medjunarodne-aktivnosti-eu-integracije-i-projekti/medjunarodna-pravna-pomoc/multilateralni-ugovori.html).Члан 13.1. Дете има право на слободу изражавања; право обухвата слободу да

тражи, прима и даје информаицје и идеје свих врста без обзира на границе, било усмено, писмено или штампано, у уметничкој форми или преко било ког другог средства информисања по избору детта. 2. Примена овог права може бити предмет извесних ограничења, али само таквих која су одређена законом и неопходна: (а)-ради поштовања права или угледа других; или (б)- ради заштите националне безбедности или јавног поретка (orde public), или јавног здравља и морала.Члан 14.1.Стране уговорнице ће поштовати право детета на слободу мисли, савести и вероисповести. 2. Стране уговорнице ће поштовати права и обавезе родитеља и у одређеним случајевима законских старатеља, ради усмеравања детета на остваривање његовог права на начин који је у складу с развојним способностима детета. 3. Слобода изражавања вероисповести или уверења може бити предмет само таквих ограничења која су одређена законом и потребна да заштите јавну сигурност, поредак, здравље или морал и основна права или слободе других.Члан 15. 1. Стране уговорнице ће признати право детета на слободу удруживања и слободу мирног окупљања. 2. Остваривању ових права не могу бити постављена никаква ограничења, осим оних која су у складу са законом и која су неопходна у демократском друштву и у интересу су националне сигурности или јавне безбедности, јавног поретка (ordre public), заштите јавног здравља или морала или заштите права и слобода других.


55

За нас је посебно значајан став е) овог члана који гласи: Подстицати развој одговарајућих смерница за заштиту детета од информација и материјала штетних по његово добро, имајући у виду одредбе члана 13 и 18 ове конвенције. Да ли библиотечка услуга за децу треба да има у виду добро детета и да се озбиљно позабави утицјима одређених врста информација на развој његове личности? Дете несвесно прима и упија утицаје своје околине, усваја ставове одраслих и опонаша их. Можемо рећи да је дете посебно погодно за манипулацију и да се код њега могу укоренити многе предрасуде управо зато што још није успело да изгради критички однос према информацијама које му се нуде. Тема доступности одређених штетних информација нашој деци је много комплексна и захтева ангажман шире друштвене заједнице, почев од издаваштва, дневне штампе па до Иинтернета, ТВ програма и библиотека. Породица је прва и основна средина која има највећи утицај на развој личности детета. Без претеривања може се рећи да у великом броју породица, код нас, родитељи не нуде позитиван утицај, ни примером ни васпитном праксом. Многи родитељи су се повукли и уступили простор за васпитање ТВ програмима и Интернету, сами не размишљају какав узор представљају својој деци.

Да ли је то било добро јасно видимо сада, када су последице очигледне. Када народ који је био највећа жртва фашизма по својим градовима гледа графите са кукастим крстовима а малолетничко насиље узима маха у нашим школама. Одговорне особе у образовном систему нас убеђују да су то испади појединаца али изостају темељна истраживања девијантног понашања ученика. Ако смо имали шансу да спречимо формирање предрасуда само код једне особе а то нисмо учинили да ли смо одговорни за то? Свакако да јесмо. А шта ако смо немарним односом омогућили да предрасуде цветају у умовима младих.

Да ли су родитељи радили у интересу добра свог детета када су васпитање препустили другима? Да ли је можда ново време пред родитељство поставило нове изазове, као прво неопходност адекватне едукације. Примена шаблона које смо понели из својих породица више није била могућа и уместо да се хватамо у коштац и


56

сами едукујемо и на прави начин удовољимо новим изазовима, ми смо се једноставно повукли.

Сличну ствар је учинио и образовни систем, а некако се подразумева да по аутоматизму и све друге институције чине исто под изговором нисмо ми једини и нисмо ми најважнији. Библиотечка услуга за децу није од пресудне важности у васпитању деце али се не може ни сасвим искључити. Радила сам непосредно са децом једну деценију и знам да сам као и други библиотекари била у ситуацији да ограничим приступ информацијама, из збирки које не припадају дечјем одељењу. Увек се негде провлачила сумња да ли сам можда повредила право детета. Као родитељ сам размишљала како бих се ја осећала да неко мом детету даје такве садржаје без мог знања и превагнуо је тај морални осећај одговорности. Таквих ситуација нема много али их не смемо занемарити.

IFLА-ине Смернице за библиотечке услуге за децу нуде нам помоћ у постављању циљева код разматрања позитивног утицаја наших услуга на развој детета.

Наше савремено библиотекарство махом није конципирано тако да се дечја одељења развијају као главни едукативни центри који помажу функционалну и информатичку писменост деце али и њихових родитеља и старатеља, што би требало да буде један од циљева наше струке. Набавка библиотечке грађе намењене деци одговоран је задатак и у овим Смерницама се наилази на сугестију да то буде књижна али и некњижна грађа примерена различитим узрастима као и обавезан приступ Интернету. Наводе се следећи критеријуми избора грађе: да је веома квалитетна, примерена узрасту корисника, савремена и чињенично поуздана, да предста-вља одраз разних вредности и мишљења, да представља одраз културе локалне заједнице и увод у глобалну заједницу8. Пошто-вањем ових смерница елиминисаћемо многе негативне трендове али у пракси то није тако лако. Сложеност ситуације можемо видети ако размислимо само о једној ствари, о садржајима који подстичу

8 Смернице за библиотечке услуге за децу. Гласник Народне библиотеке Србије. (2006), бр. 1 , стр. 205-209. Доступно преко: http://www.nb.rs/view_ file.php?file_id=1832, (11.09.2009).


57

насилно понашање а намењени су деци. Пођимо од цртаних филмова па преко књижевности за децу до насилних видео игрица. Ако желимо да библиотечке услуге за децу имају позитиван утицај на развој личности детета морали бисмо се позабавити самом суштинском садржајном анализом публикација које нудимо деци. Да ли би то значило у старту кршење етичких норми професије и непоштовање Кодекса библиотекара Србије? Занимљиво је да су неке државе увиделе да је важно прецизно дефинисати културну политику и програме намењене деци и омладини. Израел је 2002. године удруженим настојањима стручњака који се баве васпитањем и образовањем деце и стручњака из радиодифузних организација, државних и приватних, потписао Конвенцију о емитовању телеви-зијског програма за децу и омладину. Конвенција је формулисана као Десет закона о емитовању програма, и она наводи пет принципа шта се мора чинити и пет принципа шта се не сме чинити. У шестом члану се обавезују да ће се: Уздржавати од приказивања света као места где влада насиље, суровост и нехуманост, као и оног где се насиље приказује у позитивном контексту и као једини начин да се проблеми реше.9

Закључци и сугестије

Етички Кодекс библиотекара Србије од велике је помоћи у библиотечкој пракси. Међутим, овим правним актом свакако би требало обухватити и специфичности библиотечких услуга за децу.Наша пракса није баш позитивна у оној мери у којој би могла бити, и не користи на оптималан начин услове које јој обезбећује локална заједница. Да бисмо уопште кренули напред потребно је да је најпре реално проценимо и идентификујемо проблеме на којима желимо радити. Задњих година се улажу напори у том смеру. Води се база података о опремљености библиотека и њиховом стручном особљу. Стандарди за јавне библиотеке су у процесу усвајања што предста-

9 Лемиш Д. (2008). Деца и телевизија, стр. 312-316. (прев. Мирјана Ивањи). Београд: Clio


58

вља велики корак напред. Кратак осврт на рад дечјих одељења у библиотекама Златиборског округа идентификује реалне препреке у пракси. Постоје општине у којима библиотке немају ниједан рачунар, као ни посебно издвојено одељење за рад са децом. Да ли можемо рећи да су деца из тих општина дискриминисана, да су фактори нечињења условили ту врсту дискрминације? Сиромаштво сигурно није узрок таквог стања јер средства за обезбеђивање тих услова нису велика. На крају крајева, то се могло добити из разних донација које су биле на располагању, али је за њих требало неко и да конкурише.

Да ли се смемо усудити да кроз једну објективну призму посматрамо ангажман и добру вољу самих библиотекара у испуње-њу своје улоге када је у питању реализација програма за децу у дечјим одељењима? Колико незаинтересованост и пасивност библиотечког особља доприноси лошем стању и да ли ту можемо говорити о кршењу етичког кодекса? Сматрам да Библиотекарско друштво мора осмислити начине и механизме који би покренули а ако треба и натерали на активност људе да се усавршавају у својој струци, да се едукују и помажу едукацију својих корисника. Шта треба да буде циљ едукативних активности једне библиотеке? Може се рећи да је то осамостаљивање корисника у проналажењу жељених информација, могућност препознавања правих поузданих извора од оних других који то нису. Да бисмо постигли тај циљ наша едукација мора бити унапред осмишљена, прецизно планирана и свима доступна.

Сада је реализација програма за децу препуштена вољи појединаца и њиховим напорима да у скромним условима постигну што боље резултате. То би могло да буде добро ако би постојаала стратегија, план и пројекат обавезних програма који би се реализовали а наше личне склоности да буду нешто што ће допунити и обогатити библиотечку праксу. Заправо, желим указати на недостатак минимума стандарда библиотечке услуге за децу у програмском делу. Треба да постоје осмишљени програми за рад са децом који се морају реализовати као део основне делатности у библиотекарству. Рад са децом је по много чему специфичан,


59

захтеван али изнад свега леп. Библиотекарско друштво би морало имати механизме награде и казне за успешно чињење и нечињење стручног особља. Да ли професионално лице сме да одабере да не прати едукацију у оквиру своје струке? Можемо се позвати на Кодекс да он крши начела, али ако не постоје други механизми награде и санкција само позивање на Кодекс неће натерати такве особе да се покрену и удовоље захтевима струке.

Наш Кодекс је постављен као идеал из кога нису произашла права и дужности, правне регулативе и санкције, а он треба да обезбеди аутономију наше струке и да омогући етичко вредновање наше праксе. Морамо поћи од тога да минимум моралне норме чини поштење као морални захтев за све као и захтев да се говори истина. Ко је тај ко треба да уреди функционисање једне професије? Да ли ми то очекујемо од неког другог или смо свесни да то треба да уредимо сопственим снагама? Најбоље решење управо ће доћи од професионалаца а не од политичара и министарства. Ако имамо у виду Конвенцију о правима детета, јасније можемо сагледати у ком смеру треба да делујемо. Из такве анализе треба да проистекну конкретни циљеви а из њих правила и захтеви за професионалну библиотечку услугу која је намењена деци.

Уместо закључка још једном да се осврнемо на Конвенцију о правима детета (на Члан 31.) 10. Свако од нас ко ради са децом може анализирати своју праксу и видети у којој мери подстиче учешће деце у културном животу средине. Било би потребно анали-зирати нашу културну сцену намењену деци да бисмо јасно видели шта је то добро и шта је то што се у датим околностима могже учинити. Велику одговорност у том погледу имају библиотеке које су једине установе културе у својој локалној заједници. Библиотека-рима је неопходна подршка локалне заједнице а она често изостаје. 10 Члан 31.1.Стране уговорнице признају право детета на одмор и слободно време, на учешће у игри и рекреативним активностима које одговарају узрасту детета и на слободно учешће у културном животу и уметности. 2. Стране уговорнице ће поштовати и подстицати право детета на пуно учешће у културном и уметничком животуи и подржаће пружање одговарајућих и једнаких могућности за културне, уметничке, рекреативне и слободне активности.


60

Финансијери немају разумевања за функцију библиотеке па је неопходно пружити снажну професионалну подршку колегама у њиховом напору да обезбеде материјална средства за реализацију својих програма. Важно је да та подршка дође и од Друштва библиотекара као професионалног удружења, најпре у смислу постављања стандарда, али и у осмишљавању обавезних културних садржаја намењених деци.


1. Бабић, Ј. (2005). Морал и наше време. Београд: Службени гласник.2. Свето писмо. (2006). Београд: Јеховини сведоци – хришћанска верска заједница.3. Ди Џорџ, Р.Т. (2003). Пословна етика. (прев. МирославаСмиљанић-Спасић). Београд: “Филип Вишњић”.4. Лемиш Д. (2008). Деца и телевизија. (прев. Мирјана Ивањи). Београд: Clio5. Смернице за библиотечке услуге за децу. Гласник Народне библиотеке Србије. (2006), бр. 1 , стр. 205-209.6. Генерална скупштина Уједињених нација. (1989). Конвенција о правима детета. Доступно преко: http://www.mpravde.sr.gov.yu/lt/articles/medjunarodne-aktivnosti-eu-integracije-i-projekti/medjunarodna-pravna-pomoc/multilateralni-ugovori.html (14.10.2009).7. Етички кодекс – Хрватског књижничарског друштва. Доступно преко: www.skole.htnet.hr/os-varazdin.../eticki_kodeks.htm (11.09.2009).8. Етички кодекс библиотекара Босне и Херцеговине. Доступно преко: www.bgs.ba/kodeks.html (11.09.2009).9. Кодекс Библиотекарског друштва Србије. Доступно преко: http://www.bds.rs/custom.html (01.10.2009).10. Живковић Ј. Етичке норме и правила професионалног понашања. Доступно преко http://www.link-elearning.com (12.09.2009).


61

ETHICS AND SERVICES FOR CHILDRENIN PUBLIC LIBRARIES

Abstract

This work is about library services for children in public libraries in

Serbia and the need to limit the access to unchecked information and the

information that can have undesirable influence on development of child’s

personality. Codes of librarians, from both our and surrounding countries, don’t

treat this problems in a satisfied way. The base for such reasoning we find in the

Convention on the Right of the Child and other ethical principles that can

originally be finding in the Holy Bible. Ethics as a science, defines precisely the

basis, where stands mutual life of multiethnic societies with very heterogeneous

moral practice. In order to improve services for children in public libraries, it is

necessary to make a plan and programs of activities that will make a minimum

of library service intended for children on the state level, and devise a system,

that will motivate librarians to carry it.

In order that this system may operate, the librarians have to have a

system of compulsory education, which couldn’t be neither voluntary nor

depend on library’s manager, it really has to be compulsory.

Key words: library services for children, free access to information,

codes of librarians, Convention on the Rights of the Child, library education,

IFLА directives for library services for children.

Милоје Радовић

62


63

УДК 027.625:[023-51:174028.5:027.625(497.11)

Милоје РадовићНародна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево[email protected]

ЕТИКА И БИБЛИОТЕЧКИПРОГРАМИ ЗА ДЕЦУ

Сажетак

Библиотекарство, као и сваки библиотекар понаособ, свакодневно

мери своје вредности, своју етику, у односу на стварност, на конкретног

посетиоца. У нашем случају посетилац је дете (Фројд: Дете је отац

човеков) што додатно проширује професионални и пословни кодекс. У

контексту оваквог промишљања, у раду се етика посматра као питање

савести и избора, а савест и избор су строго индивидуалне категорије. То

не умањује значај институционалне етике која представља тежишни део

рада. Стварност указује да су пословна правила (пословна етикa) у

библиотекама неопходна, али је све више примера да етика управља

институционалном филозофијом што се огледа у садржају рада

библиотеке, у порукама која она шаље јавности.

Тај се став у другом делу рада аргументује примерима програма за

младе Народне библиотеке Стефан Првовенчани из Краљева. На основу

дугогодишњег практичног искуства доказује се да је савременa библиотека

КУЋА СВИХ КУЋА, односно незаобилазни фактор у социјализацији и

изградњи система вредности младих корисника. Истовремено, млади

својим системом вредности повратно утичу на библиотеку која, у светлу

нових технологија, иде ка новим етичком кодексу.

Кључне речи: деца, дечје библиотеке, библиотекарска етика,

културни програми за децу, креативност деце, читање


64

Увод

Библиотекарска етика је, упркос културним, религијским и економским разликама, у основном и битном иста у свим деловима света. Тo се огледа у несебичној посвећености посетиоцу, односно читаоцу или кориснику библиотечких услуга како га, чини ми се погрешно, све чешће називамо. Ми који живимо од библиотеке и за библиотеку, одлично знамо да главна снага наше етике није у принуди, већ у унутрашњем доживљају библиотеке. Онакви смо каквим нас корисник види. Нема библиотеке и библиотекара на кога се ово не односи. Зато свака установа и сваки појединац непрекидно морају да врше избор, предузимају акције и да при томе свакодневно мере и унапређују своју етику. Тим пре, и далеко више, ако је реч о дечјој библиотеци, односно дечјем библиотекару. Поред написаног, у овом случају, делује далеко више ненаписани, али стварни библиотекарски етички кодекс.

Али, да се за тренутак вратимо посетиоцу, читаоцу, кориснику и библиотеци која се упорно труди да га привуче. Он је циљ и смисао њенога постојања. Кроз паметну и осмишљену маркетиншку политику увериће га да му је оно што му нуди управо оно што му је потребно, да би се остварио у нечему што жели. Тај сусрет је могућ на три начина: 1. да корисник лично дође у библиотеку, 2. да је посети не излазећи из своје куће и 3. да библиотека посети њега. Плаши чињеница да, у сва три начина њиховог сусретања, постоји непрекидна опасност огрешења о његова права. Најчешће се то догађа тамо где се најмање очекује: у програмској делатности библиотеке. То је делатност која непрекидно шаље поруке јавности и увек је добро видљива, чак и кад нико од новинара не дође на програм.

Да погледамо за кога се праве библиотечки програми. Наравно, за публику, или како се у нашем случају често каже, за просечног или очекиваног посетиоца. Управо је такав став могуће етичко огрешење јер нема просечног посетиоца, нема претпостављене публике, нема прецизно дефинисане циљне програмске групе. Сваки програм својом темом уобличава публику,


65

али она може бити и нека друга. Колико се пута десило да на програме не дођу они што су добили позивнице, односно они које смо очекивали, већ неки други, непознати нам људи. Ето најважнијег испита из библиотекатрске етике. Положиће га онај библиоекар који искаже дубоко пошовање према таквом посетиоцу. Оно почиње речима: Добро дошли поштовани посетиоци... При томе се, у даљем обраћању, мора показати довољно скромности и промишљености, а пре свега у слању порука. Тиме исказујемо поштовање према његовом знању и култури, односно његовом систему вредности. Нашим порукама утичемо на тај систем и само од нас зависи колико ћемо га оплеменити или нарушити. Поштовање посетиоца значи дати му слободу да сам утиче на културни догађај, односно да се осети делом приче због које је дошао. Он има право да изађе чим уђе, да оде са половине програма или кад год хоће, односно да остане до краја. У било којем од ових случајева треба га једнако и несебично поштовати. Неко се сада пита како и зашто исто? Да ли је то у реду, зар то није у супротности са циљем коме библиотека тежи? Нарушавамо ли тиме углед професије, односно установе? Да ли је морално да се у оваком случају непоштовања присутних одговара поштовањем? Уверен сам да јесте. Јер, као што књига и читалац, пре или касније, постају једно, и библиотека и њен посетилац, пре или касније, постаће једно.

Програми за децу

Библиотека која се не бави децом личи на човека без ногу и руку. Можда је ова аналогија необична, али је тачна. Рад са децом је стратешки циљ чак и за библиотеке са једним запосленим. Он нема алтернативу. Кроз тај рад се непрекидно спајају и стално, са сваким појединачним случајем, проверавају и преплићу лична и профе-сионална етика, а норме које управљају дужностима и одговорно-стима попримају карактер јавног поверења, које се тешко стиче, а лако губи.

Етика која уобличава концепт библиотечких програма за младе није примењени библиотекарски кодекс, већ начин размишља-


66

ња, стање ума и духа. За разлику од архива и музеја, библиотека свакодневно даје мноштво информација по појединачним жељама и интересима. Из те свакодневне динамике и разноликости она црпи своју снагу, а програмима за децу и младе успешно се брани од досаде и културног замора.

Библиотеке имају много могућности да заинтересују младе. Програми за младе су један од најпопуларнијих и најефикаснијих начина да се млади уведу у библиотеку, да заволе оно што се у њој догађа, стекну истомишљенике, пријатеље, прошире своја знања и афирмишу таленат. И то није све. Кроз овакве програме они, али и библиотекари, проверавају своје вредносне ставове, усвајају нове, ослобађају се рђавих навика, изграђују се као космополитске личности, стичу нова знања сходно личном интересовању и задовољавају стваралачке знатижеље.

Да би библиотека остварила програмске циљеве потребан јој је креативни тим састављен од различитих професија: уметника, хуманиста и волонтера који ће се препознати у постављеним циљевима. Они ће, потом, око себе и своје идеје лако окупити заинтересоване установе и појединце.

У жељи да што боље илуструјем однос етике и програма за младе определио сам се за конкретну ситуацију, односно за оно што се већ десет година успешно ради у Народној библиотеци Стефан Првовенчани у Краљеву.

У завсности од циља и садржаја програми за младе у краљевачкој библиотеци су груписани у едукативне – програми за свакога и креативне – програми намењени талентованој деци. И једни и други захтевају озбиљну припрему. Са етичког становишта разлика је утоме што се у првима тежиште ставља на вредносне поруке, а у другима на стваралачку слободу. Дете које учествује у овој причи није празан лист хартије, већ личност која има изграђене вредносне ставове и судове. Оно је усвојило нека правилапонашања, уме да разликује добро и лоше, праведно и неправедно а донекле разуме и прихвата дужност – велико и важно питање етике.


67

1. Кућа свих кућа(Прилог етици првог сусрета)

Деца се са библиотеком први пут сусрећу на више начина. Долазе са родитељима, рођацима, друговима, појединачно, организовано са вртићем или школом. Тај сусрет је јако битан. Он је непоновљива прилика за доживљавање библиотеке као пријатног места, као племенитог простора у којем се поштују неке норме, правила понашања чији основни смисао није забрана, већ подстрек за дружење, за заједнички доживљај нечег лепог, пријатног, непоновљивог. Тај сусрет је темељ свим потоњим сусретањима детета и библиотеке. Контакт који се тада успостави битно одређује однос који се одликује квалитетним и обостраним задовољством.

Народна библиотека Стефан Првовенчани је, имајући у виду етички, али и психолошки, социолошки и васпитни значај тога сусрета осмислила посебан едукативни програм посвећен првом доласку деце у библиотеку. Библиотека себе представља као њихову другу кућу, односно као кућу свих кућа, у којој важе нека правила понашања која се увек могу променити у боља. Програм који следи је разигран, раздраган, духовит, забаван и обавезно интерактиван. А дете у писани свет уводи неко ко му је познат (модел очигледног примера), ко је учећи у Библиотеци Стефан Првовенчани постигао запажене резултате у науци, култури, уметности или спорту. Поента програма је да дете при доласку у библиотеку мисли да је открило још једно место где може да се заигра, а да из библиотеке одеуверено како је открило кућу у којој стањује знање и при томе да све то постоји, као што и постоји, само због њега. Кад се има у виду да је знање једна од најважнијих људских вредности, да је учење израз свести о животу, о односима међу људима, и ако то, као добро смишљену и детету примерену поруку, кажемо, онда је циљ програма остварен. Остварен је и један од важних циљева пословне и професионалне етике. Можемо га назвати радост професије или задовољство послом.

Наравно да се ови циљеви могу остварити и на неке друге, можда и успешније начине. Како и који су то начини? О томе


68

одлучује дечји библиотекар. И та слообода је још један од важних етичких циљева јер пружа могућност за самоиницијативу, за стварање повољне пословне климе и укључивања различитих институција и појединаца у причу од опште користи.

2. Читање је путовање у знање(Прилог етици читања)

Библиотека није образовна установа. И не треба да буде, али је савремено образовање без ње незамисливо. Она је његова највећа подршка која почиње у раном узрасту детета и траје целога живота.

Право на читање је, као што је познато, једно од важних људских права. Његово кршење траје од почетака писане историје човечанства. Библиотека је, без обзира што нема правну моћ, најјачи и најважнији бранилац тог права. Бранећи право на читање, библиотека брани своју вишевековну племениту мисију. И више од тога. Она брани, од њега самога, кршиоца права на читање.

О значају читања за децу у раном узрасту најбоље говори Алберто Мангел: Дете које учи да чита преко књига добија приступ у заједничко памћење, па се тако упознаје са зеједничком прошлошћу коју онда обнавља, у већој или мањој мери, сваким новим читањем. У Библиотеци коју смо узели за пример, озбиљно су, и у духу поменутих речи, схватили проблем читања у раном узрасту. Најновија акција посвећена овом проблему зове се Краљево чита. Покренута је под слоганима: Читање је путовање у знање и Где год да сте са књигом се лепше расте. Промовисана је на највећем градском тргу, највећој читаоници на отвореном, а промотери су, поред осталих били: Горан Петровић, Снежана и Владе Дивац, Дејан Алексић, др Милан Никодијевић, др Срђан Данојлић, протојереј Љубинко Костић и глумац Миле Недељковић.

Јавним демонстрирањем етике читања покушали смо да скренемо пажњу шире јавности на стање читања у нашој земљи. Акција је наишла на добар пријем код деце и културне јавности а прихваћена је и у неким важним установама. Уверени смо да ће својим садржајем, порукама и примерима донети бољитак у


69

библиотекрском послу, односно у другачијем друштвеном односу према читању као важној људској тековини.

3. Здравствено просвећивање(Прилог етици здравља)

Библиотека Стефан Првовенчани је једна од ретких библи-отека која је покренула посебан пројекат посвећен здравственом просвећивању. Ради га у сарадњи са Заводом за јавно здравље и Црвеним крстом Краљево. Кроз програме здравственог просвећива-ња шаље се порука да је здравље велика вредност и да је неопходно учити како да се сачува. То ради креативна радионица Мала школа здравља. Теме које се обрађују су врло актуелне и од посебног су значаја за младе људе. Прилагођене су узрасту полазника и то од предшколског до матуре. Издвајамо неке: Здрава храна, Поремећаји у исхрани, (анорексија...), Болести прљавих руку, Болести зависности (алкохолизам, наркоманија, дрога, пушење), Болести уста и зуба, СИДА....

У жељи да се укључи што већа популација младих користи се модел вршњачке едукације. То подразумева да деца едукована за одређену тему едукују своје вршњаке по својим школама, односно предшколским групама, наравно уз стручну помоћ здравственог особља. Радионица је, иначе, као и сви други програми за младе, интерактивна. Деца на посебне начине изражавају свој однос и етички став према постављеном проблему. За пример ћу навести тему Борба против пушења. Од мноштва порука које су млади упутили јавности, по свом особеном етичком садржају и јасноћи издвајају се:

- Од дуванског дима се зебе,- Живот је више од дима,- Гледај опушак и схвати: ко пуши то ће постати.Ове смо примере навели са жељом да покажемо њихову

етичку вредност и посебно да илуструјемо позитиван одговор младих на напор Библиотеке да им помогне у очувању здравља. Иначе, сваки програм, без обзира на узраст публике, има за циљ да


70

допринесе превенцији – основном смислу здравствене етике, а поента свих програма је у порукама: не наносити штету другима и појачати одговорност за сопствено здравље, за своје одлуке и поступке.

4. Уморна планета(Прилог еколошкој етици и биоетици)

Едукативни еколошки програми спадају међу најважније програме Народне библиотеке Стефан Првовенчани. Пажљивим одабиром водитеља, предавача и промотера, кроз добро осмишљен радионички рад, остварени су запажени резултати. Издвајамо две мале публикације које су настале у току протеклих неколико година. Прва је Флора Краљева – попис биљних врста које живе у Краљеву и ближој околинии. Деца су са водитељем мр Живком Славковићем била у прилици да се на лицу места упознају са биљком, да науче нешто о њој и од ње и да запишу њену тачну адресу. Тако је настао мали адресар од 220 врста биљака које живе у Краљеву. Он представља добар и успешан пример еколошке и етичке едукације. Друга публикација носи наслов Дрвеће, жбуње и траве Краљева у заштити здравља и животне средине. У практичном погледу деца су упознала лековито дрвеће, жбуње и биље Краљева и ближе околине, њихове особине и еколошки значај за ширу околину. Такође су научила како се праве екстракти, тинктура, чајеви, сунчеви раствори – тоници, јастуци од мирисних трава. То је веома корисно и практично искуство којим ће се полазници радионице користити целога живота.

Свакако да је овакав методски приступ позитивно утицао на јачање еколошке свести код младих, на позитиван морални однос према околини. Он садржи две важне норме етике и биоетике:

- Чувај, чувај све живо,- Мисли глобално, делај локално.Овај део излагања ћу завршити одговором једног шестого-

дишњег детета. На моје питање: Шта је екологија? одговорило је:Екологија је кад мама и тата пуше, а ја изађем напоље.


71

Уместо било каквог коментара упитајмо се: Колико је у овој, само на први поглед, наивној и једноставној дечјој искрености постављено озбиљних и важних друштвених, пре свега, етичких питања на која треба многи да одговоре.

5. Креативни програми(Прилог освајању слободе)

Програми који подстичу и афирмишу дечје ствааралаштво негује већина савремених библиотека. Најпопуларније и најраспро-страњенији су радионице лепог писања, односно књижевне радионице (радионице у којима расту писци), затим цртачке,ликовне, радиоинице стрипа, анимираног филма, глуме и лепог говорења. Све те облике креативног рада са децом има и краљевачка библиотека. По освојеним наградама за дечје стваралаштво, она предњачи у српском библиотекарству. Нећемо улазити, мада је и то битно, у етичко питање, у садржај и метод њиховог рада, већ ћемо се посветити њиховом доприносу у стварању слободне и креативне личности.

Гете је говорио да деца из свега могу да створе све. То је, по нашем мишљењу, добро полазиште за рад са децом у креативним радионицама. Тиме се на делу показује однос библиотеке према будућим уметницима. Озбиљан и одговоран рад са таквом децом подразумева високи професионализам, личну одговорност и изнад свега љубав према послу, односно професији и људима. У овом случају професионална библиотекарска и лична етика су на великом испиту. То се најпре тиче „одабира деце“ за учешће у радионицама. Има много деце која желе да буду у радионици, рецимо књижевној, а да очигледно немају дара за писање. Библиотекари и водитељи радионица морају да поступају веома пажљиво и да воде рачуна о последицама које може да изазове њихова одлука. Краљевачка библиотека је усвојила јединствен етички став – у Кући свих кућа за сваког има места. Али, то умањује ефекат рада са талентованом децом, што је полазна основа поменутих програма, рећи ће неко. И биће у праву. Решење је у другој, адекватној, добро осмишљеној


72

понуди која ће бити довољно атрактивна и привлачна за дете. Тако ће оно, пре или касније, пронаћи своје место и задовољити своје унутрашње креативне потребе.

6. Принцип бесплатности(Прилог примењеној – животној етици)

Практична, односно животна етика и етика библиотечке свакодневице у први план истиче и нека питања која могу озбиљно да угрозе програмску делатност за младе. Реч је о финансирању и о начину расподеле увек недовољних средстава унутар саме установе.

Спонзорство и самофинансирање су реалност која са етичког становишта представља отворен ризик са којим се данас живи и дела.

Библиотека Стефан Првовенчани је увела принцип беспла-тности за полазнике креативних радионица и едукативних програма. То је у складу са њеном пословном етиком. Али, одређене програмске делатности се ипак морају финансирати спонзорством (цртани фимови, стрипови, еколошке публикације и друго). Како избећи напред поменуте ризике? Искуство је показало да је неопходно постојање добре воље, правилно и пажљиво изграђи-ваних партнерских односа и, наравно, много преданости послу која ће дати видљиве и добре резултате.

При томе је умереност пожељно правило деловања, али пословна етика налаже да се у некаквој погодној форми истакне и назначи допринос, чак и најмањи, и то свих учесника програма.

Само у таквом односу принцип бесплатности има будућност.

... И на крају

Библиотека данас – то је незамењиви информациони и културни центар који окупља људе и идеје, пропагира књигу и учење, подстиче и афирмише креативно стваралаштво, бави се издаваштвом и науком

Да ли ће и сутра бити тако?


73

Са појавом нових технологија могуће је многе информационе и културне потребе за које је данас неопходно ићи у библиотеку, задовољити на осами и код куће. У неким се библиотекама већ осећа смањење броја посетилаца. Како их повратити? Може ли програмска делатност повратити младе људе у библиотеку или треба смислити нешто друго?

Пример програмске делатности библиотеке који смо кори-стили у раду показује да не треба бити превише забринут. Жеља за живом речју, њена моћ и потреба за знањем, за афирмацијом свога талента надмашује све најсавременије технологије. Извесно је да ће библиотека остати кућа свих кућа у којој ће увек бити за сваког места. Посетиће је свако ко жели да нађе храну за своје мисли и дом за добре намере, а речи из наслова овог текста и даље ће бити улазна карта за све правце света.


1. Блек С. (2003). Односи с јавношћу. Београд: Клио.2. Вранеш А, прир. (2005). Деца и библиотека: зборник радова са Међународног научног скупа одржаног у Београду од 5. до 9. октобра 2005. Београд: Филолошки факултет, Библиотекарско друштво Србије.3. Ди Џорџ Р. Т. (2003). Пословна етика. Београд: Филип Вишњић4. Драгићевић Ш. М. (1993). Хоризонти читања: домети културне анимације. Београд: Поинт.5. Килибарда К. Ш. (1998). Морално-еколошка култура. Београд: Драганић.6. Мангел А. (2005). Историја читања. Нови Сад: Светови.7. Сингер П. (прир.), (2004). Увод у етику. Нови Сад: Издавачка књижарница Зоран Стојановић..8. Темков К. (2003). Добро, боље, најбоље: етика за младе: етички лексикон. Ниш: Бајка.


74

ETHICS AND LIBRARYPROGRAMS FOR CHILDREN

Abstract

Library science, as every librarian individually, permanently measures

its values and ethics in regard of reality and specific guest. In our case, the guest

is a child (Freud:”A child is a man’s father”), which additionally broadens the

professional and business codex. In context of the contemplation, ethics is

regarded as a question of conscience and choice in work, and these two are

strictly individual categories. It doesn’t reduce the significance of the

institutional ethics, which represents the basic part of the work. The reality

points out that the operating regulations (the business ethics) are necessary in

libraries, but there are more and more examples showing that the ethics itself

controls the institutional philosophy which is represented in the contents of the

work of the library, through the massages it sends to the public.

That attitude is argued in the second part of the work with examples of

the programs for the youth of the public library “Stefan Prvovencani” in

Kraljevo. On the basis of longstanding practical experience, it is proved that the

contemporary library is “The Home of All Homes”, that is to say, the

unavoidable factor in the socialization and the establishment of the system of

values of juvenile users. Alongside, the young affect the library, which heads to

a new ethical code, reversible, with their system of values, in the light of the

new technologies.

Key words: children, libraries for children, library ethics, culture

programmes for children, children`s creativity, reading.


75

УДК 026/027:659.127026/027:005

Вука ЈеремићУниверзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд[email protected]

МАРКЕТИНШКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ УФУНКЦИЈИ ОПСТАНКА БИБЛИОТЕКА

НА ТРЖИШТУ ИНФОРМАЦИЈА

Сажетак

У раду се разматра однос библиотекарства и маркетинга и

могућност практичне примене неких маркетиншких иницијатива да би се

унапредило функционисање библиотека и обезбедио њихов опстанак на

тржишту информација. Неке од таквих иницијатива су промоција,

брендирање, евалуација, то јест мерење вредности, као и различити

начини превазилажења кризе. Маркетиншке технике не треба буквално и

дословно из света бизниса преносити у библиотекарство, већ стално имати

у виду специфичну улогу, организацију и задатке библиотеке, а нарочито

хуманистичке вредности на којима почива и које су још увек главни

смисао њеног постојања.

Кључне речи: библиотечки маркетинг, брендирање, евалуација

Маркетинг у хуманистичком кључу

Када се разматра однос између библиотекарства и маркетинга као релативно нове дисциплине, а нарочито када је реч о примени маркетиншких техника и стратегија на организацију и пословање библиотека, не треба губити из вида неколико важних чињеница.

Током целог свог историјског постојања, од антике до данас, библиотеке су истовремено егзистирале као врхунске творевине

Вука Јеремић

76

друштва које сведоче о његовом културном развоју и доминантним вредностима, али и као ''слуге друштва'' које га својом специфичном, а незамењивом делатношћу унапређују у једном важном –хуманистичком аспекту. По начину финансирања, као и по својој функцији, библиотеке су у огромном проценту непрофитне организације и не функционишу на принципима моћи, утицаја и зараде. У набавној делатности библиотекари се заиста баве и еконо-мским пословима, оперишући одговарајућим категоријама као што су тржиште, роба, услуге, цене, буџет, конкуренција и слично, али превасходно имајући у виду интересе из хуманистичке сфере као што су проширивање граница знања, култ духовног уздизања, интелектуални елитизам, културна демократија, неговање традици-је, уважавање етичких постулата.

Библиотеке су културно-просветне институције од мањег или већег националног значаја, али истовремено и установе (организаци-је) које припадају корпусу такозваних услужних делатности, с тим што је реч о нарочитој врсти високо софистицираних услуга – оне, дакле, нису и не могу бити предузећа, јер имају другачије устројство, циљ, сврху и улогу у друштву, па се сходно томе и њихов успех, значај и корисност мере специфичним критеријумима и параметрима који се разликују од оних који се примењују у бизни-су. Библиотеку као друштвену појаву изнедрила је и развила инте-лектуална традиција хуманистичких наука која није проистекла из базичних људских потреба да се обезбеди материјални основ за преживљавање и репродукцију, нити из накнадних потреба да се манипулише природом, људима и добрима како би се остварио технолошки напредак, а са њим финансијска и свака друга надмоћ. Напротив, реч је о делатности базираној на хуманистичком систему вредности, које се исказују у квалитативним, а не у квантитативним категоријама.

С друге стране, продор електронских информација као и конкурентност и комерцијализација који су завладали на пољу на коме се обавља библиотечко пословање консеквентно су довели до велике и нагле промене корисничких навика, потреба и очекивања, па се на првом месту нашао брз, комфоран и јефтин приступ што


77

већем броју најновијих извора информација. Тако су промена медија и ''монетизација'' информација, то јест комерцијални аспект њиховог пружања, донекле променили статус и функцију библиотека. Наиме, бизнис у коме су информације постале роба, нагло се развио и постао главно поље компетитивности, па су библиотеке суочене са невиђено оштром конкуренцијом на том врло специфичном тржишту. Многи корисници сматрају да им на овом плану Интернет пружа све што је неопходно. У тај посао укључени су провајдери, агенције и, чак, информатички брокери, тако да у свести многих људи постоји уверење да ће до праве информације много комотније и брже доћи из неких других, а не из библиотечких извора. У овим околностима библиотеке морају удвостручити напоре да одговоре изазовима новог доба, не само да би задржале кориснике, већ и своје место међу институцијама, организацијама и агенцијама које се појављују као озбиљна конкуренција.

Дакле, библиотеке више не могу да остану у комотном положају очекивања корисника који немају где да оду и потраже информацију која им је потребна, већ су принуђене да у великој гужви која влада на тржишту информација, изнађу и наметну оне ресурсе, сервисе и услуге по којима су ексклузивне, то јест незамењиве. Зато се библиотеке све више усмеравају на економски аспект свог постојања и хтеле не хтеле укључују у конкурентско тржиште. Као што је речено, у преовлађујућем историјском периоду ове установе су углавном функционисале у непрофитном сектору друштва, ослобођене страха од неостварене зараде као главног узрока пропасти. У извесном смислу, ова делатност је доскора уживала у луксузу нетакмичарског окружења, осмишљена тако да служи једној нарочитој сврси која се налази високо изнад ужурбаног света у коме владају сурови принципи конкуренције и профита. Међутим, актуелна реалност налаже свим типовима библиотека да се пробуде из овог трњем заштићеног сна и укључе у живи свет, јер оне могу бити живе само ако их друштво и корисници тако перципирају. То се нарочито односи на специјалне библиотеке које функционишу у немилосрдном корпоративном свету и које се већ у оквиру својих компанија и предузећа сусрећу с мање или више драстичним кресањем буџета, а често и са затварањем.


78

Ефикасно оружје у борби да се промени слика библиотеке у свести корисника може бити квалитетна маркетиншка иницијатива, али не буквално и дословно пренесена из света бизниса, већ прилагођена њеној специфичној улози и значају. У последње време суочени смо са појавом амбициозних и самоуверених маркетиншких стручњака који без хуманистичког образовног темеља, без икаквог радног искуства у културно-просветним институцијама, а самим тим и без валидног увида у суштину њиховог функционисања, покушавају да натуре ''брза и ефикасна решења'' која не воде рачуна о специфичности ових институција и доносе више штете него користи. Додатно отежавајућа околност проистиче из чињенице да то најчешће нису прваци у својој струци, већ они који нису имали прилике да се експонирају у свету бизниса, па покушавају да ту фрустрацију реше у области културе, уводећи новине које понекад делују заиста гротескно. Утолико је за судбину библиотеке много боље да је води и евентуалну кризу решава тело састављено од врхунских искусних библиотекара који се додатним трудом и обуком могу упутити у неке маркетиншке технике које неће бити саме себи циљ, већ само средство за унапређење библиотеке и њен опстанак на тржишту информација1. Неке од таквих иницијатива су промоција, брендирање, евалуација, то јест мерење вредности, затим превазилажење кризе, као и транзиција у друге делатности и занимања, чему се прибегава тек када су исцрпљене све друге солуције.

1 У тексту Дејвида Андерсона, ''Libraries Marketing Strategy 2007-2010''(Маркетиншка стратегија у библиотекама 2007-2010) као приоритетне маркетиншке активности у библиотеци наводе се: промотивне активности, фокусирање на корисника и брзо потпуно задовољавање његових потреба, перманентно анализирање и унапређење сервиса и услуга, осмишљавање снажног бренда и атрактивног логоа, али и мотивација запослених у смислу спровођења свега наведеног. Доступно преко: www.eastdunbarton.gov.uk/.../ Marketing%20Strategy,%20030407.pdf [15.10.2009.]


79

Промоција

Реализација промоције је део ширег маркетиншког плана, а њена сврха је побољшање комуникације између библиотеке оличене у њеним услугама, сервисима и стручњацима и циљне групе корисника. Начелно, три главна елемента добре промоције су :

- јасна и прецизна порука публици о понуди (обавештавање);- подстицање публике додатним услугама и сервисима (ини-

цијатива);- плаћен публицитет, односно рекламна пропаганда (адвертај-

зинг).У постојећим околностима трајног недостатка средстава чак

и за основну делатност библиотека, а камоли за нешто што личи на луксуз, јасно је да само први и други елеменат долазе у обзир, а да плаћену рекламу, чак и у врло развијеним земљама, себи може приуштити симболичан проценат библиотека, па и када функциони-шу у корпоративном сектору.

Промоција почива на тачној претпоставци да корисници у ствари и не знају шта им библиотека све пружа, док им се то јасно и разговетно не каже. Библиотекари се понекад чуде што, упркос добром фонду, услузи и амбијенту, ипак имају малу посећеност. Део решења лежи у доброј промоцији која ће кориснике благовремено и ефектно обавестити о свему што им стоји на располагању, а библиотеку учинити незаобилазном станицом у њиховим редовним активностима.

Пре израде промотивног плана ваља одговорити на неколико важних питања. Шта је суштина промоције? Ко је прималац поруке? Која средства и медији су најпогоднији за промоцију? Коначно, ко је одговоран за промоцију? Такође, није згорег обезбедити подршку финансијера да би се добила одговарајућа средства. Али и сама библиотека има на располагању изванредне интерне могућности за промоцију као што је, на пример, производња промотивног матери-јала у сопственој режији: брошуре, флајери, листе принова, библиографије, годишњи извештаји, постери, календари, видео материјал, веб странице. Осим тога, библиотека може привући


80

публику организовањем изложби и презентација којима представља свој фонд и сервисе или се уклапа у неки важан јубилеј или актуелан друштвени догађај. Такође важну улогу могу имати специјални програми са гостујућим предавачима из најразличитијих области као и програми обуке, курсева и семинара. Иако најефтинији, веома ефикасан начин промоције је усмено обавештавање које обављају мотивисани и комуникативни библиотекари, не чекајући да им се корисници обрате, већ идући у сусрет њиховим потребама.

Кад је реч о специјалним библиотекама, оне су на известан начин заиста специјалне – специфичне и уникатне: оне имају високо специјализован фонд, исте такве библиотекаре, а такође и публику. Међутим, менаџери оснивачке организације често карактеришу библиотеку као додатни (чак непотребни) трошак, као онај сектор организације (предузећа, фирме, компаније, агенције) у који се улаже, а који директно не учествује у остварењу профита. Разумљиво, када се фирма или предузеће суоче са кризом или економским тешкоћама, менаџерима је најлакше да смање библиотечки буџет, или чак затворе библиотеку. То им се чини као најједноставнији и најбезболнији начин уштеде средстава, што значи да они не увиђају значај и вредност библиотеке у оквиру организације. Таква перцепција обавезује библиотеке да појачају ангажман у вези са промоцијом, како би осветлиле значај својих фондова, сервиса и услуга и демонстрирале сасвим специфичну, али важну улогу коју библиотека може имати за запослене. Наравно, и други типови библиотека нису изузети од могућности затварања, лимитирања трошкова или смањења обима делатности, тако да и оне морају уложити додатне напоре да потцртају свој значај и улогу у ужем и ширем контексту2.

Најважније је држати на уму да промоција није једнократна акција, већ континуиран процес који подразумева и редовну евалуацију на основу упитника, анкета и статистичких прегледа.

2 Када је реч о академским библиотекама као водич може послужити студија под називом ''Role of Marketing Strategy in Academic Libraries : A Study'' (Значај маркетиншке стратегије у академским библиотекама). Доступно преко: www. crl.du.ac.in/ical09/papers/index_files/ical-108_103_233_2_RV.pdf [15.10.09].


81

Добра промоција библиотеке не доприноси само подизању њеног угледа и привлачењу већег броја корисника, већ је понекад буквално спасава од укидања, мењајући њену слику не само у очима читалаца, већ и финансијера.

Брендирање

Овај појам неки бркају са много ширим и комплекснијим појмом маркетинга, иако је заправо реч о једној важној компоненти маркетиншке иницијативе. С друге стране, често се значење овог појма сужава и своди на лого или марку, слоган или упечатљив приказ неког производа, услуге или сервиса. Наведени елементи јесу од важности за физички аспект бренда. Али, саставни, и то претежни део бренда је психолошки, то јест психосоцијални одговор потрошача, корисника, конзумента, купца... Добар бренд заправо полази од физичких претпоставки да би евоцирао емотивну реакцију и произвео позитиван однос у свести циљне групе3. Шта је суштина бренда? То је истовремено форма, садржина, представа, утисак и доживљај – дакле свеобухватан психолошки концепт који се ствара у свести публике, где може остати заувек или бити избрисан као гумицом.

Први корак у креирању бренда је суочавање са постојећим идентитетом библиотеке. Шта библиотека стварно значи својим конкретним корисницима? Каква су њихова очекивања? С друге стране, какво је очекивање оснивача и финансијера? Важно је

3 У тексту под називом ''The Significance and Implementation Model of LibraryBrand Strategy'' (Значај и имплементација модела библиотечке стратегије брендирања) кинески аутор Донгдонг Ма разликује брендирање на унутрашњем и спољашњем плану: унутрашње брендирање усмерено је на унапређење сервиса, подизање комуникационе културе и стварање пријемчивог амбијента, а спољашње (експресивно) усмерено је директно на психу корисника.Доступно преко: www.ccsenet.org/journal/index.php/ass/article/view/3145/288 [15.10.2009.]


82

реално сагледати библиотеку и њен значај бар са ова два стано-вишта, а затим узети у обзир физичке компоненте – простор, опре-му, осветљеност, чистоћу, амбијент у целини. Физичка презентација која укључује атрактиван, препознатљив и свеприсутан лого као и карактеристичан дизајн и колорит, веома је важна компонента доброг бренда, јер у свести корисника учвршћује идентитет библиотеке.

Следећи корак је препознавање атмосфере коју креирају запослени својим ставом и понашањем. Да ли се корисници увек осећају као добродошли? Да ли са запосленима остварују пуну комуникацију, усмену и електронску? Да ли се библиотекари труде да корисничке захтеве процесуирају што је могуће ажурније? Свеукупно понашање запослених мора јасно и недвосмислено показивати да је корисник у центру пажње, а његове потребе од прворазредног значаја. Иако се овакве сугестије сматрају као подразумевајуће и скоро баналне, реалност нас уверава да никад није сувишно упозорити ради кога су библиотеке основане и чему су намењене. Штавише, у грађењу снажног и ефектног бренда библиотеке морају ићи корак испред корисника и понудити им и оно што је изван њихових уобичајених очекивања и аспирација.

Један од начина да се унапреди бренд је коришћење SWOT4

или сличне матрице, при чему се јарко осветљавају предности и дотад неискоришћене могућности библиотеке, док се минимализују слабости и избегавају потенцијалне сметње које могу угрозити функционисање библиотеке и стратегију увећања њеног значаја за оснивача. Јер, осим технике, ефикасно брендирање има и јасно постављену стратегију која се развија на два нивоа. На једном нивоу су прецизна обећања која се тичу квалитета, брзине и актуелности, а на другом нивоу је обавезно, благовремено и потпуно испуњење датих обећања у свакој интеракцији са корисником. Очигледно,

4 Скраћеница од речи: Strenghts, Weaknesses, Opрortunities and Threats што дословно значи: снаге, слабости, могућности и претње, а односи се на предности то јест потенцијал библиотеке, затим њене унутрашње слабости, неискоришћене шансе, и на крају спољашње претње то јест факторе угрожавања.


83

кључ успеха у бренд стратегији је конзистентност која повећава кредибилитет, а тиме посредно учвршћује позицију библиотеке у ширем контексту.

Такође треба имати у виду још једно златно правило: брендирање не сме да буде дисперзивно, већ фокусирано. Фокус је још једна кључна реч у овој области, јер увек постоји реална опсаност да се ''уради превише'', то јест да се утисак преоптерети мноштвом детаља који прогутају суштинску поруку. Најважније је усредсредити се на оно што је ексклузивно, по чему се библиотека издваја од других извора информација, а када је реч о корисницима, фокусирати се на оне који библиотеку не користе и на разлоге њихове незаинтересованости.

Библиотеке су у савршеној позицији да капитализују своју главну вредност - а то је ангажман запослених као живи и уникатни део бренда. У поређењу са другим информационим опцијама као што су Интернет или базе за самостално претраживање, компара-тивна предност библиотека лежи баш у незамењивој улози библиотекара – увек присутних и расположивих живих бића која су своје знање, вештине и каријеру посветила томе да корисницима помажу у истраживању и излазе у сусрет њиховим информационим потребама5. Дакле, управо библиотекари могу бити та кључна компонента која диференцира библиотеку као високо професиона-лан али и хуман интерактивни информациони центар.

У оквиру стратегије брендирања, од велике важности нису само релеванција и конзистентност6, већ и трајност која се на

5 Лаура Клодет у студији ''Identify Your Brand'' (Препознај свој бренд) управо у личности библиотекара налази кључне елементе доброг бренда: знање, искуство, посвећеност, поштење, пријазност, толеранција, флексибилност. Доступно преко: www.sla.org/content/Shop/Information/.../identbrand.cfm [19.10.2009.]6 У презентацији ''The New Brand Strategy for The British Library'' ( Нова стратегија брендирања у Британској библиотеци) Џенет Виклинсон наводи основне елементе стратегије брендирања: суштина – располагање глобалним знањем, мисија – помоћ корисницима да увећају ниво индивидуалног знања, визија – побољшање квалитета живота, вредности – поштовање достојанства, приступ иновацијама, стандарди који обезбеђују релевантност. Доступно преко: www.m25lib.ac.uk/dmdocuments/JanWilkinson.pdf [19.10.2009.]


84

садржинском плану постиже повећањем квалитета, а на формалном плану различитим средствима као што су редизајнирање логоа, или редовно ажурирање веб страна да би се ''испратиле'' неке значајне промене или унапређење услуга. У сваком случају, без обзира да ли има или нема активну бренд иницијативу, библиотека има добар или лош бренд, јер њени корисници своје актуелно искуство и перцепцију прерађују у трајну импресију и доживљај библиотеке који се тешко мења.

Евалуација

Кад је реч о јавним или академским библиотекама, оне имају обавезу да пред својим оснивачима (држава, град, општина, факултет, универзитет) образложе своје функционисање и степен испуњења задатака, а пред финансијерима (министарство или секретаријат културе или пак просвете) да рационално оправдају потрошена средства. Поставља се, међутим, питање на основу којих критеријума се може измерити квалитет неког сервиса или услуге, али и ангажман и компетенција запослених. Онај ко прима и користи информације, дакле крајњи корисник, наводи разноразне факторе као што су: пријатна атмосфера, љубазност запослених, прецизност и свеобухватност претраживања, лакоћа и комфор коришћења, актуелност, квалитет и релевантност информација, уштеда времена и трошкова... Са аспекта оснивача и финансијера, ако није могуће донети профит или остварити значајну уштеду, очекује се да библиотека покрива своје трошкове. Вођени таквом логиком, многи оснивачи избегавају обавезу редовног наменског финансирања, због чега библиотеке упадају у понижавајућу ситуацију да им се искључују телефони, грејање и струја, а да не говоримо о избегавању наменског финансирања основне делатности – набавке књига, часописа и других информационих извора, што се негативно рефлектује на културу и просвету целокупне друштвене заједнице.

Приликом евалуације, евидентирања учинка и вредновања резултата у библиотекама, поставља се неколико важних питања:


85

- методи и учесталост евалуације;- области пословања подложне евалуацији;- сврха за коју се користе резултати;- да ли се добијени резултати публикују и размењују;- планирање за одређени период;- препреке које спречавају ваљаност евалуације.Оптималан период за евалуацију је две године, а главне

методе су: анкете (преко упитника које попуњавају корисници), статистике коришћења (фонда, услуга, сервиса), формирање фокус група, коментари корисника на веб странама, интервјуи, неформална комуникација. Евалуацијом, мерењем учинка и евидентирањем могу бити обухваћени сви сегменти пословања, све услуге и сервиси као и фонд у целини. Питања се могу, дакле, односити на амбијент, понашање и ефикасност запослених, опрему, вредност електронских ресурса, вредност часописа и књига, нарочито референсне збирке и слично.

Резултати евалуације могу имати различиту сврху: могу се подносити у облику извештаја вишој инстанци (спољној или интерној), могу послужити као основа за унапређење постојеће делатности или увођење нових сервиса, затим као образложење буџетских потраживања, или као облик трајног мониторинга. Резултати се могу размењивати са сродним институцијама, објављи-вањем у стручним гласилима, путем електронске поште или преко веб странице. Евалуација може бити редовно заступљена у краткоро-чним, дугорочним или средњорочним плановима, а такође може бити обогаћена новим методама испитивања и евиденције. Оно што се појављује као баријера која спречава њено извођење најчешће је недостатак времена, немогућност мотивисања корисника да учествују у анкетама и интервјуима, али и неразумевање значаја који ова активност (ако се ваљано и континуирано спроводи) може имати за развој и функционисање библиотеке.

Постоји неколико начина мерења резултата који се могу применити на библиотечко пословање. На пример, могу се мерити конкретни чиниоци као што су величина буџета, број запослених, активност изградње колекција (број и вредност принова), број


86

корисника, величина простора, број компјутера и остале опреме. Овим методом се обезбеђује релативно лако састављање извештаја. Затим се могу поредити утрошено време запослених и коштање дате услуге или сервиса. У оквиру овога може да се направи поређење са другим библиотекама и информационим центрима да би се утврдио степен оперативности и ефикасности. Такође је на располагању и одређивање задовољства корисника конкретним сервисима и услугама на основу чега се утврђује који су сервиси и услуге приоритетни, па се на основу тога једни проширују а другима се сужава поље деловања.

Најважније у библиотекарству је комбиновање квантитати-вног и квалитативног приступа. Сами по себи, бројеви не дају најјаснију слику вредности библиотечких сервиса и услуга. Потпуна представа се добија тек повратном информацијом о степену задо-вољства појединачних корисника. То укључује упућеност на библиотеку као извор информација, затим значај добијених информација у радном, научном или едукативном процесу и коначно да ли је претраживање свеобухватно и благовремено а информација потпуна и тако представљена да може да се користи за потребе даљег истраживања или конкретне примене. Евалуација у сваком случају подразумева неколико перспектива: корисничку (време, квалитет и ниво услуге), интерну (компетенције запослених), перспективну (развој и унапређење услуга) и финансијску (финанси-јска оправданост)7.

Превазилажење кризе

Каква је будућност библиотека? Има оних који најављују крај традиционалних библиотека и библиотекара као неумитну

7 Према ауторима К. Робертсу и Д. Вуд постоји неколико поузданих знакова да је библиотека у опадању: мала подршка у јавности, немотивисано особље и управа, слаба искоришћеност постојећих ресурса, неангажован услужни потенцијал, изолација у културном миљеу заједнице, одсуство резултата. Доступно преко: www.accessola2.com/superconference2007/sat/1915/bigidea.pdf[19.10.2009.]


87

последицу продора нових електронских медија и муњевитог развоја комуникационих технологија. Али и пре него што до тога дође, библиотеке су најчешће због финансијских разлога суочене са могућношћу најрадикалније опције, а то је затварање. Од свих типова библиотека, специјалне библиотеке, нарочито оне у корпоративном сектору, имају најнесигурнији статус јер њихова судбина директно зависи од процене финансијског менаџмента оснивачке организације. Са падом и растом профита, са економским тешкоћама или напредовањем, и судбина библиотеке се мења: она се може отворити и затворити, а да то не потресе ни запослене у организацији (који и иначе не хају превише за библиотеку) нити колеге у сродним библиотекама. Притисак директних трошкова је најчешћи и најважнији разлог за директоре када одлуче да затворе библиотеку као најмање профитабилан (или сасвим непрофита-билан) сектор организације. Мало безболније решење је утапање у друга одељења или секторе где се јасно не распознају специфичне функције и задаци библиотеке. Да ли затварање библиотеке увек значи и затварање свих могућности за библиотекаре?8 Библиотека као таква може бити затворена, а особље ипак задржано због својих знања и вештина и премештено у друге секторе као што су маркетинг, истраживање, информационе технологије и слично.

Као што знамо, многи појединци себе сматрају потпуно компетентним да сами и без ичије помоћи пронађу релевантне информације у оквиру отвореног приступа или, чак, директно плаћајући ту услугу. Заиста, данас су људи у прилици да обезбеде самостално истраживање и приступ информационим изворима о каквом се некада само могло сањати. Може се рећи да смо у добу где доминира ''самоуслуживање'' информацијама што у свим типо-вима библиотека прилично угрожава стандардну улогу библиоте-

8 Под називом: ''IMLS Study on the Future of the Library Workforce'' могу се наћи панели са различитим типовима библиотека и сугестијама како унапредити постојећу делатност и опстати у оквиру сопствене професије. Доступно преко:www.libraryworkforse.org/tiki-index.php?page=Presentations [15.10.2009.]


88

кара као својеврсних посредника између ресурса и корисника. На ову чињеницу се морају усредсредити библиотекари из свих сектора у процесу редефинисања своје улоге. Факат је да се одлука о затва-рању доноси само на основу трошкова, а не и на основу вредности које библиотека обезбеђује надређеној организацији и друштвеној заједници, па треба умногостручити напоре да се тај аспект учини добро осветљеним. Дакле, традиционални концепт библиотекара је промењен, а будућност стручњака у библиотечко-информационој делатности управо је пропорционална њиховој способности да се прилагоде сталним променама у професионалном окружењу. Да би успели у том нетрадиционалном амбијенту, библиотекари и информатички стручњаци морају бити у стању да се уклопе у трајно променљив свет информационих технологија, што подразумева нов приступ и нове навике, али и чврсту вољу да се динамичним приступом унапреди стручни, организациони и истраживачки аспект библиотечке делатности9.

У информатичком добу, вештине и специјалности би-блиотекара добијају нову шансу у анализи, селекцији, евалуацији, организацији и дисеминацији врхунских информација и то у најприступачнијем формату. Често конверзија информација у знање представља управо онај квалитет који разликује успех од неуспеха. Критичка професионална комбинација супериорних претражива-чких вештина и врхунске стручне и технолошке експертизе игра кључну улогу у трансферу знања. Ако се библиотекар специјалиста налази у центру орбите набројаних знања и способности, само је реторско питање које су то професионалне могућности и шансе које се налазе изван традиционалних библиотечких услуга. Неке могућности се крију у специјализованим информационим центрима,агенцијама за рекламу и оглашавање, професионалним организаци-јама, истраживачким центрима, банкарском сектору. Нова знања, вештине и капацитети отварају врата информационих система, издаваштва, маркетинга, веб презентација и сличних делатности. У

9 Детаљније у тексту Сузан Вивер ''Non-traditional jobs for special librarians'' (Нетрадиционални послови за библиотекаре специјалисте). Доступно преко:www.libsci.sc.edu/SpecialLibrariesHandbook/non-traditional.htm [15.10.2009.]


89

свету се већ сада као алтернативна поља за високо професионалне библиотекаре ојављују менаџмент знања, консалтинг, библиотера-пија и рад са ментално и физички осујећеним корисницима10.

На крају се поставља питање шта библиотекар конкретно може да уради да спречи најгори сценарио. Ако се годинама аутистично уљуљкивао у својој традиционалној улози – вероватно ништа нарочито. Али ако је имао проактиван, отворен и динамичан приступ, можда има неку могућност да спречи затварање библиотеке, или бар затварање могућности за наставак своје каријере. Осим перманентног стручног и професионалног усавршавања, најважније је пробијање зидова библиотеке. Као што је већ образложено, најпо-вољнији транзициони правац за даровите и способне библиотекаре је менаџмент знања, па је ова активност и modus operandi и modusvivendi за библиотекаре-специјалисте који неће себи дозволити да се мумифицирају у оквиру четири библиотечка зида. Чак и када се библиотеке затварају или смањују обим делатности, библиотекари могу да пласирају своје знање, вештине и креативност на ширем плану света бизниса, науке, па чак и забаве.

10 У тексту ''The expanding roles of librarians for the new millennium'' (Нарастајуће улоге библиотекара у новом миленијуму) аутор Јинхонг Танг наводи три нове и кључне улоге: добављач информација, едукатор и менаџер знања. Доступно преко: www.iassistdata.org/publications/iq/iq22/iqvol221tang.pdf [15.10.2009.]


90


1. Hayes, R.M. (2001). Models for Library Management, Decision-making and Planning. London: Academic Press2. IMLS Study: The Future of Librariens in the Workforce (2005). [on-line]. Доступно преко: www.libraryworkforse.org/tiki-index.php?page=Presentations [15.10.2009.]3. Layne, A. (2007). Branding @ Your Library . [on line]. Доступно преко:www.libsci.sc.edu/BOB/class/clis724/LayneAshley.htm [15.10.2009.]4. Pfeil, А. (2005). Going places with youth your outreach: smart marketing strategies for your library. Chicago: American Library Association 5. Price, C.L. (2004). Defining Value in Information Centers. [on-line].Доступно преко:http://www.libsci.sc.edu/bob/clis724/SpecialLibrariesHandbook/definingvalue.html [15.10.2009.]6. Sáez, E. (2002). Marketing concepts for libraries and information services. London: Facet Publishing.7. Schachter, D. (2007). Special libraries in transition: what to do if the axe is falling. [on-line]. Доступно преко: http://findarticles.com/p/articles/mi_m0FWE/is_7_11/ai_n27342826/pg_1?tag=artBody [15.10.2009.]8. Siess, J.A. (2003). The visible librarian: asseting your value marketing and advocacy. Chicago: American Library Association9. Walters, S. (2004). Library marketing that works. New York: Neal-Schuman Publishers10. Weaver, S. (2005). Non-traditional jobs for special librarians. [on-line]. Доступно преко:www.libsci.sc.edu/SpecialLibrariesHandbook/non-traditional.htm[15.10.2009.]11. Wolfe, Lisa A.: Library public relations, promotions, and communications: a how-to-do-it manual (2005). New York: Neal-Schuman Publishers12. Жупан, В. (2001). Маркетинг у библиотекама. Београд: Свет књиге.


91

MARKETING INITIATIVESAS A CHANCE FOR THE LIBRARIES

TO SURVIVE AT THE INFORMATION MARKET

Abstract

In this paper author discusses the relationship between librarianship and

marketing, pointing out the practical application of some marketing initiatives to

improve all library activities and also to enable their survival at the information

market. Such initiatives are: promotion, branding, evaluation, and crisis solving.

It doesn’t make sense to transfer marketing techniques literally from business

into librarianship. We should always keep in mind the specific role, organization

and mission of the library, especially the humanistic values which are the basis

of the library existence.

Key words: library marketing, branding, evaluation.

Гордана Лазаревић / Сунчица Глишић / Јелена Ђурђулов

92


93

УДК 027.7:093/094(497.11)027.7:093/094]:004(497.11)

Мр Гордана Лазаревић[email protected]

Сунчица Глишић[email protected]

Јелена Ђурђулов[email protected]Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд

ОДГОВОРНОСТ БИБЛИОТЕКАРА УСАВРЕМЕНОМ ОКРУЖЕЊУ:

Очување фонда реткости уУниверзитетској библиотеци Светозар Марковић

Сажетак

Фондови и збирке старе и ретке библиотечке грађе заузимају

посебно место у свакој библиотеци која их поседује. О важности ових

збирки говоре и многe међународне конвенције и закони који су донешени

и који се доносе у циљу очувања, заштите и коришћења старе и ретке књи-

ге, као својеврсних културних добара.У фонду реткости Универзитетске

библиотеке „Светозар Марковић” налазе се драгоцене рукописне, старе и

ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и

збирка старих географских карата и мапа.

Значај и вредност овог фонда намеће питање будућности матери-

јала на којем се чува књижевно, уметничко и научно стваралаштво. Чува-

ње, иако је реч о активности која захтева велике напоре и непрестано

усавршавање, не представља посао одвојен од осталих библиотечких

делатности, јер књижна грађа захтева сталну бригу и заштиту.


94

Последњих година се све више ради на процесу дигитализације

старих фондова, због вишеструких предности које пружа овај вид очувања

културне баштине, чиме се њихов садржај још више приближава потенци-

јалним корисницима. Део књижног фонда који чине старе и ретке књиге на

тај начин остаје сачуван од неизбежног пропадања услед трошности

материјала и постаје доступан широј јавности на једном другом медију, без

страха од додатних оштећења.

Кључне речи: фонд реткости, старе и ретке књиге, библиотечки

материјал, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, заштита,

конзервација, дигитализација.

*

Фондови и збирке старе и ретке библиотечке грађе заузимају посебно место у свакој библиотеци која их поседује. О важности ових збирки говоре и многе међународне конвенције и закони који су донешени и који се доносе у циљу очувања, заштите и коришћења старе и ретке књиге, као својеврсних културних добара.

Списак међународних организација које имају пројекте везане и за ретке књиге и рукописе дат је на сајту Међународне организације библиотечких удружења и институција (InternationalFederation of Library Associations and Institutions - IFLA). У оквиру своје мисије да даје смернице за чување и коришћење библиотечке грађе, те као водеће удружење у свету библиотекарства, IFLA је у своје активности укључила и бављење старом и ретком књигом преко Секције за ретке књиге и рукописе. Циљ ове Секције је да промовише разумевање значаја ретких књига и рукописа за научна истраживања и као једног битног дела цивилизацијског наслеђа у међународном контексту. Такође, предвиђен је и форум за дискусију и размену информација међу библиотекарима, а у вези сакупљања, чувања, библиографске контроле и коришћења тих материјала у свим типовима библиотека.

Друга водећа организација за унапређење библиотекарства је Америчко библиотечко удружење (American Library Association -


95

ALA), које такође има Секцију за ретке књиге и рукописе. Оно је створено с циљем да промовише интересе библиотекара који раде с ретком књигом, рукописима и другим специјалним колекцијама, иницирајући професионалне едукационе програме и организујући састанке, семинаре и радионице на ту тему. Посебни допринос ове организације је доношење Етичког кодекса за библиотекаре посебних збирки. У преамбули овог документа се наглашава да библиотекари ових збирки морају, пре свега, да буду упознати са Етичким кодексом ALA-е и њеним основним принципима, те даимају изузетну одговорност у вези заштите културних добара и очувања оригиналних артефаката. Посебне колекције често имају велику документарну, новчану и естетску вредност, те библиотекари који се брину о овим збиркама морају бити нарочито опрезни у смислу етичког односа према њима. То подразумева и строго избега-вање уплитања било каквог личног интереса у препоруци и набавци материјала за посебне збирке, који би евентуално угрозили углед професије и библиотеке у којој раде. Такође, у духу основне поставке библиотечке професије, библиотекари одговорни за ове збирке, морају поштовати принцип слободног приступа информа-цијама јавности, док су, с друге стране, одговорни за заштиту поверљивости истраживача и материјала у складу са правним статутима, уговорима донатора и политике библиотеке. Лична истраживања библиотекара посебних збирки треба подстицати, јер то унапређује професионални развој и институционалне циљеве.

Осврнућемо се сада на ситуацију у нашој земљи, а посебно на Универзитеску библиотеку „Светозар Марковић“ и њено место у овој значајној проблематици.

Шта је стара и ретка књига? По дефиницији датој у Закону о културним добрима Републике Србије стару и ретку књигу сачињавају: рукописи, рукописне и штампане књиге, периодика и друга библиотечка грађа настала до краја 1867. године, ретке књиге, одређени примерци периодичних издања и друге ретке библиотечке грађе, настале и после ове године, одређена библиотечка грађа која се на основу овог закона доставља овлашћеној библиотеци као обавезни примерак и документација о њој, као и посебне библиоте-


96

чке целине које су због свог садржаја, уметничке, културне и историјске вредности значајне за науку и културу. 1

Министарство културе прати и анализира стање заштите старе и ретке књиге и припрема документацију везану за утврђи-вање старе и ретке књиге за културно добро од изузетног значаја, док статус такве књиге утврђује Народна скупштина Републике Србије. Регистар старих и ретких књига, у складу са законом, води библиотека која обавља делатност заштите старих и ретких књига на територији на којој се налази стара и ретка књига а која се уписује у регистар. Народна библиотека Србије у Београду води централни регистар старих и ретких књига.

До сада је за културна добра од изузетног значаја утврђено 1976 старих и ретких књига. Одлуке о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја, а које су се тицале грађе коју поседује Универзитетска библиотека, донете су у два наврата, 1979. и 2000. године. Године 1979, на листи од 486 књига, Универзитетска библиотека је поседник књига од броја 207-296 a године 2000, на листи од 404 јединице, књиге из Универзитетске библиотеке „Свето-зар Марковић” су наведене од броја 323-362. 2

Фонд реткости

Универзитетске библиотеке Светозар Марковић

У фонду реткости Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” налазе се веоме вредне и по свом значају драгоцене рукописне, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка и збирка старих географских карата и мапа. Такође, овај фонд садржи и публикације које се без обзира на време штампања сврставају у ретке: уникатне примерци, библиофилска издања, публикације објављене за време светских ратова.

Збирка ћирилских рукописа броји 90 рукописних књига и има две сигнатуре: Рс (у ову групу спадају рукописи из основног фонда Универзитетске библиотеке и Ћор. (рукописи добијени на 1 Закон о културним добрима, „ Службени гласник РС”, бр. 71/942 „ Службени гласник РС”, бр. 54/79 „ Службени гласник РС”, бр.12/2000


97

чување и употребу 1956. године, а сигнатура је формирана по имену Владимира Ћоровића који је ову групу рукописа описао у време када се налазила у Српском семинару на Филозофском факултету у Београду).

Ћирилски рукописи углавном садрже црквене текстове (јеванђења, минеји, псалтири, молитвеници), и најстарији међу њима, из 13. века је Псалтир писан на пергаменту. Од ћирилских рукописа световне садржине поменућемо Косовски бој и Душанов законик. Препис Душановог законика, писан крајем XV или почетком XVI века, познат је и као Барањски рукопис и представља један од важнијих преписа Душановог законика.

Под сигнатуром Рс налази се и десетак рукописа на латинском и италијанском језику, а међу њима најзаступљенији су преписи дела дубровачких писаца, као што су Зборник преписа Мавра Ветрановића, Зборник преписа дела дубовачких песника, Commentaria suorum temporum.

Збирка оријенталних рукописа је од непроцењиве вредности. У њој се налази 633 рукописа распоређених у 397 томова. Ови рукописи писани су на три оријентална језика – арапском, турском и персијском, са темама из области религије, права, историје, књижевности и филозофије. Најстарији рукопис датира из 1206. године.

Од најстаријих штампаних књига из XV века, инкунабула, издвајају се Октоих првогласник и Псалтир с последовањем из 1494. године, штампане у Цетињској штампарији и Biblia latina штампана у Нирнбергу 1477. године, ручно украшена. Такође је значајна и збирка србуља, књига из XVI века, које су штампане у Венецији, Грачаници, Милешеви, Скадру, Београду итд, а од њих својом вредношћу истичу се примерак Октоиха, штампан у Грачаници 1539. године, који има изванредно ретку илустрацију – дрворез мелода са манастиром Грачаница на првом листу, као и Четворојеванђеље, штампано у Београду 1552. године.

Од великог броја књига на страним језицима значајно је по-менути De institutione bene vivendi, прво издање дела Марка Мару-лића, штампано у Венецији 1506. године, Chronicorum turcicorum, са


98

гравиром Београдске тврђаве, штампано у Франкфурту 1578. године, Птоломејева La Geografia, штампана у Венецији 1574. године, l regino degli Slavi Мавра Орбина из 1601. године, чувени Меркаторов Atlas штампан у Амстердаму 1630. године који садржи мапу Србије.

Од бројних књига из XVIII века нарочито су драгоцене Стематографија Христифора Жефаровића из 1741. године која је штампана у Бечу, Латински буквар, штампан у Венецији 1767. годи-не и први српски часопис Славено-сербски магазин (Венеција 1768) Захарија Орфелина, Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића из 1783. године штампан у Лајпцигу, Историја разних словенскихнарода Јована Рајића (Беч 1794) и прве српске новине – Славено-сербске вједомости штампане у Бечу 1792– 1794. године.

Од домаћих књига из XIX века издвајамо Вукову пјеснарицуи Писменицу, објављене у Бечу 1814. године и једино оригинално издање Устава књажевства Сербије, такозваног Сретењског устава издато у Крагујевцу 1834. године.

Од периодичних публикација у фонду реткости чувају се Српске новине од почетка излажења (Крагујевац 1834), Новине сербске које су излазиле у Бечу од 1813. године, Шумадинка Љубе Ненадовића из 1850. године, Даница илирска Људевита Гаја из 1836. године и многе друге.

Изузетно је драгоцена и занимљива архивска збирка у којој су сачувана писма и документи настали од краја XVII па све до XXвека. Највећи део ове збирке чини обимна лична преписка знаменитих историјских личности која броји око 22.000 страна.

У збирци географских карата и атласа посебну пажљу привлаче старе мапе наших крајева, као и бакрорези са плановима Београда из XVIII века.

Захваљујући напорима библиотекара из одељења реткости, целокупна архивска збирка и збирка рукописа су микрофилмоване у циљу заштите. У овом одељењу библиотекари веома професиона-лно приступају вођењу регистра старе и ретке књиге и на основу њиховог стручног мишљења формирају се предлози који се шаљу Народној библиотеци Србије о томе које би књиге из фондова Уни-верзитетске библиотеке требало да се уврсте на списак покретних културних добара Србије.


99

Када се говори о фонду реткости поставља се питање будућности материјала на коме се чува књижевно, уметничко и научно стваралаштво. Због пропадања хартије губи се велики део нашег колективног памћења, странице књига се распадају и претварају у прах.

У чланку Општи принципи конзервације и рестаурације у библиотекама3 каже се да је сврха и циљ библиотеке у најширем смислу конзервација: прикупљање докумената (рукописа штампа-них и осталих дела) из прошлости и садашњости и њихово чување на начин који ће омогућити да та документа буду доступна данашњим и будућим корисницима. У њему се утврђују правци спровођења конзервације и изнети су проблеми са којима се библиотеке сусрећу при очувању библиотечких збирки.

Библиотекар који се бави конзервацијом мора да прошири своја знања не само из класичних области његовог стручног образо-вања као што су библиотечко пословање, историја библиотека, палеографија, историја штампе, законска регулатива из области културних добара, већ би било потребно да стекне и знања из несродних области природних наука и да прати развој технологија конзервације. Ово интердисциплинарно образовање је потребно за стручњаке који би били компетентни да дају стручне савете, праве програме рада и одређују приоритете.

Да томе придодамо проблеме који су генерално везани за чување библиотечких колекција – од неадекватних амбијенталних услова магацина (потреба да се одржавају одговарајућа температура и влага, као и јачина светлости, негативно дејство прашине, могућност биолошких оштећења), до последица елементарних непогода које могу бити катастрофалне.

Чување библиотечке грађе није само дужност библиотекара, већ целокупне заједнице. Поред тога што корисници треба да поштују неке основне норме понашања при коришћењу књига, библиотекар је дужан да примени технике и стратегије за дуготрајно чување дела која су му поверена. Чување, иако је реч о активности

3 Principles of conservation and restоration in libraries, IFLA journal, V, 1979.


100

која захтева знатне напоре и непрестано усавршавање, не предста-вља посао одвојен од осталих библиотечких делатности, јер књижна грађа захтева сталну бригу и заштиту.

Чак и каталогизација једног документа доприноси његовом бољем очувању. Библиотека која жели да очува своје наслеђе треба да поседује детаљан опис библиотечких јединица. Посебно за ретка или вредна дела исцрпни каталошки опис указује да ли је књига читаоцу заиста потребна, па ће мање бити изложена хабању. Поред раније установљене обавезе микрофилмовања последњих година се све више ради на процесу дигитализације старих фондова, због вишеструких предности које пружа овај вид очувања културне баштине, чиме се њихов садржај још више приближава потенци-јалним корисницима.

Осим функције очувања културног богатства велике вредно-сти и општег значаја, дигитализација омогућава брз и лак приступ информацијама и разним врстама библиотечке грађе, што уједно одговара потребама информатичког доба у којем живимо. Део књижног фонда који чине старе и ретке књиге на тај начин остаје сачуван од неизбежног пропадања услед трошности материјала и постаје доступан широј јавности на једном медију, без страха да ће бити додатно оштећен.

Поред императива чувања и заштите старе и ретке књиге, дигитализацијом вредних књига из библиотечких фондова постиже се још једна важна функција библиотека – успостављање међу-културне комуникације, те презентовање националног блага од изузетног културног и историјског значаја, а све то у форми диги-талних материјала, лако доступних преко електронских база пода-така.

Пројекат дигитализације започео је у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић 2008. године. Електронски записи старе и ретке књиге у локалној бази података инкорпорирани су и претраживи преко узајамног каталога библиотекa чланица система COBISS.

Према пројекту, предвиђено је да се најпре дигитализују рукописи, рукописне и штампане књиге које су према Закону о


101

културним добрима категорисане као старе и ретке књиге од изузетног значаја, а њихов попис је објављен у Службеном гласнику Републике Србије бр. 54/79 и 12/00. Све ове књиге најпре су каталошки обрађене и записи за њих су саставни део електронског каталога Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Сваки запис у електронском каталогу поседоваће линк, односно везу са дигитализованим садржајем, чиме ће корисник на једноставан начин моћи да прегледа књигу која му је потребна.

У Универзитетској библиотеци се грађа из фонда старе и ретке књиге дигитализује, а Народна библиотека Србије поседује софтвер којим се омогућује онлајн приступ документима. На тај начин корисницима се омогућује да уласком на сајт Народне библиотеке Србије (http://digital.nb.rs) дигитализовани материјал гледају на Интернету.

На сајту Универзитетске библиотеке (http://unilib.bg.ac.rs)постоји Дигитални репозиторијум на коме је материјал у PDF формату могуће и читати и преузети, али се не може штампати без одобрења библиотеке у циљу заштите од злоупотребе и неовлашћене репродукције. Тренутно је доступно седам књига које су део посебне библиотеке Гедеона Дунђерског.

Запослени у Одељењу за развој библиотечког система, диги-тализацију фондова и културну делатност са посебном пажњом и великом професионалном одговорношћу рукују овим вредним фондом. Свакодневно се чини напор да дигитализовани материјал сукцесивно постане доступан на интернету, па је од почетка 2009. до данас дигитализовано око 10.000 страница.

Путем сајта Дигитална Народна библиотека Србије у оквиру завичајних збирки, доступан је део фонда Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду у који улазе: збирка ћирилских рукописа, збирка старе и ретке књиге и рукописи из заоставштине Исидоре Секулић.

Такође напомињемо да је до сада дигитализовано и Народној библиотеци Србије предато више књига које се налазе на листи покретних културних добара Србије.

Осим сакупљања и складиштења културних добара у базе података, постиже се и то да се коришћењем метаподатака располо-


102

живе информације о публикацији учине још доступнијим. Описива-ње библиотечке грађе према међународним стандардима пружа корисницима информацију о форми и садржају самих докумената, њиховом физичком стању, да ли су сачувани и на другим медијима као и о њиховом месту у библиотеци. На тај начин је омогућена боља размена информација и олакшано коришћење фондова.

Професионални изазови и обавезе библиотекара у савреме-ном окружењу подразумевају лични ангажман у очувању и пре-зентовању библиотечке грађе из фондова старе и ретке књиге, заштиту културног и научног наслеђа, као и активно учествовање умеђукултурној комуникацији и презентовању националних култу-рних добара.


1. Дигитални репозиторијум Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Доступно преко : http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/index.php2. Đardulo, А (2005). Zaštita i konzervacija knjiga. Beograd: Clio3. Закон о културним добрима. (1994). Службени гласник РС. Београд : Службени гласник, 714. Одлука о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја (1979). Службени гласник РС. Београд : Службени гласник , 545. Одлука о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја (2000). Службени гласник РС. Београд : Службени гласник , 126. Прописи који регулишу заштиту културних добара. Доступно преко : http://www.kultura.sr.gov.rs7. Rare Books and Manuscripts Sections. Доступно преко : http://www.ifla.org/en/about-the-rare-books-and-manuscripts-section8. Стара и ретка књига. Достуно преко : http://digital.nb.rs/scc/9. RBMS Code of Ethics. Доступно преко: http://www.rbms.info/about/index.shtml#ethics


103

RESPONSIBILITY OF LIBRARIANS INCONTEMPORARY SURROUNDINGS Preservation of Rare Book Collection inUniversity Library Svetozar Markovic

Abstract

Rare book collection occupy a special place in every library which owns

them. Many international conventions and laws are made in purpose to preserve,

protect and ensure adequate use of old and rare books, a cultural heritage of

great importance.

The treasure in the University library Svetozar Markovic holds valuable

manuscripts, old and rare printed books, old magazines and newspapers,

archival documents and old maps collection.

The importance and value of this fund impose the question of the future

of materials on which literary, artistic and scientific human creativity is

preserved. Although considered as an activity which demands great effort and

continuous improvement, conservation is not a job separate from other library

activities, because written materials require constant care and protection.

In recent years, process of the old funds was intensified due to the

multiple advantages offered by this type of preservation of cultural heritage,

making their content more approachable to potential user population. Part of the

book fund, which consists of old and rare books, thus remains saved from the

inevitable deterioration due to fragility of materials and becomes available for

the general public in some other medium, without fear of additional damage.

Keywords: rare book collection, library materials, the University Library

Svetozar Markovic, preservation, conservation, digitization.

Татјана Брзуловић Станисављевић

104


105

УДК 347.77.043(73)”2001/...”347.77.043(497.11)”2007/...”

347.78.04(73)”2001/...”347.78.04(497.11)”2007/...”

Татјана Брзуловић СтанисављевићУниверзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд[email protected]

КОРИШЋЕЊЕ CREATIVE COMMONSЛИЦЕНЦИ У СРБИЈИ

Сажетак

У овом раду представљена је корпорација Creative Commons

International и Creative Commons1 лиценце. Ову корпорацију основала је

група стручњака, на челу са Лоренсом Лесигом, која се бави интелекту-

алном својином и њеном правном заштитом у Сједињеним Америчким

Државама, уз подршку правних факултета са универзитета Харвард и

Станфорд. Почетак рада ове непрофитне организације датира из 2001.

године и почива на законодавству Сједињених Америчких Држава. У

Србији је носилац пројекта увођења ове лиценце Викимедија Србије, коју

подржава Центар за нове медије www.kuda.org и Слободна култура, мрежа

за афирмацију слободне културе, слободног софтвера и слободног знања,

www.slobodnakutura.org.

Крајем децембра 2007. године и Србија је кренула са увођењем CC

лиценци и њеним прилагођавањем нашем закону о заштити ауторских

права. Лиценце које региструје Creative Commons засноване су на законо-

давству о ауторским правима и помажу њихово остваривање на флекси-

билнији начин. Дела су означена знаком CC. Ова лиценца састоји се из три

дела: основног описа, садржаја уговора и метаподатака. Она није

екслузивна, тако да је могуће дело објавити и под неким другим условима

1 у даљем тексту користи се и скраћеница CC


106

у комерцијалне сврхе, а коришћење у некомерцијалне сврхе остаје сло-

бодно. Лиценца дефинише широк спектар могућности између пуног оства-

ривања ауторских права (copyright) и јавног власништва (public domain).

Овом лиценцом могуће је заштитити књижевна дела, Интернет страну,

фотографије, блогове, музику, филмове и све друго што је заштићено

законом. С друге стране, није погодна за заштиту рачунарског програма

нити се њоме могу заштити идеје и чињенице.

Данас се ова лиценца користи у 53 земље широм света, а више од

130 милиона радова лиценцирано је Creative Commons-ом.

Кључне речи: Creative Commons лиценце, ауторско право, јавно

власништво, равноправно дељење

Историјат

Почетак пројекта Creative Commons везује се за 2001. годину. Корпорацију која је креирала ову лиценцу основала је група стручњака који се баве интелектуалном својином и њеном правномзаштитом у Сједињеним Америчким Државама уз подршку правних факултета Харвард и Станфорд. Седиште корпорације је у Масачусетсу, Сан Франциску и Лондону, а сараднике има у целом свету.

Лиценце које региструје Creative Commons засноване су на законодавству о ауторским правима и помажу њихово остваривање на флексибилнији начин. Дела су означена знаком CC. Ова лиценца састоји се из три дела: основног описа, садржаја уговора и метаподатака. Она није ексклузивна, тако да је могуће дело објавити и под неким другим условима у комерцијалне сврхе, а коришћење у некомерцијалне сврхе остаје слободно. Размена дела на Интернету не сматра се комерцијалном употребом ако се врши бесплатно. Аутор може да задржи сва права или нека права, неких може и да се одрекне. Уколико дође до кршења ауторског права лиценца је документ валидан на суду и онај ко је кршио одредбе лиценце приликом коришћења ауторског дела одговара за повреду ауторских права. Први судски процеси због плагијата, у којима је ова лиценца прихваћена као


107

валидан доказ заштите ауторског права у Сједињеним Америчким Државама већ су окончани на задовољавајући начин.

У следећој 2002. години корпорација је већ реализовала своју прву верзију лиценце (1.0). У наредним годинама број земаља укључених у овај пројекат се повећавао, а лиценце су се уводиле у земљама широм света. У 2003. години егзистира око милион лиценцираних радова. Када је наредне године реализована следећа верзија (2.0) било је око 4,7 милиона радова који су користили Creative Commons лиценце. Већ 2005. појавила се нова верзија лиценце (2.5), а број лиценцираних радова повећао се на 20 милиона. Те године основана је и Science Commons под вођством Џона Вилбакса и тима са Универзитета Масачусетс. То је стратегија за много ефикасније претраживање веба у научне сврхе. Циљ је да развијајући технологију учини претраживање лакшим и створи алате једноставније за свакодневну употребу. Верзија Creative Commons(3.0) датира из 2006, и на овај начин лиценцирано је преко 50 милиона радова, већ у току прве године, а у току наредне било је чак 90 милиона лиценцираних радова. У току 2007. креиран је и ccLearn, као део Creative Commons-а, првенствено усмерен на максимално искоришћавање Интернета као подршка отвореном учењу и отвореним образовним ресурсима. Његова мисија је минимализација законских, техничких и друштвених препрека при коришћењу и употреби. Прве лиценце објављене су у Америци, а пројекат лиценцирања је започет или се користи у преко педесет земаља широм света. Тренутно су у процесу укључивања још неке земље, као што су Јерменија, Ирска, Тајланд. Све лиценце ван територије Америке под контролом су Creative Commons International.

Услови под којима се може лиценцирати неко дело:

АУТОРСТВО – дозвољавате умножавање, дистрибу-цију и јавно саопштавање дела и прераде под условом да се име


108

аутора наводи на начин за који су се определили сам аутор односно даваоци лиценце.

НЕКОМЕРЦИЈАЛНО - дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела и прераде али само у некомерцијалне сврхе.

БЕЗ ПРЕРАДЕ - дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без прераде.

ДЕЛИТИ ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА – дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела и прераде, али само ако се прерада дистрибуира под истом лиценцом.

Ако креирате сајт или напишете неки рад а не изаберете ниједан модел закона да вас заштити, било да је реч CC лиценцама или јавном власништву, немате никакву легалну заштиту. Закон о ауторском праву даје вам суштински монопол над вашим радом, будући да само ви можете имати могућност копирања, прераде, дистрибуције и извођења, али то вам не омогућава да свој рад поделите са другима. CC лиценце вам нуде избор алтернатива и могућност да задржите сва права, или ниједно.

У наставку је објашњење сваке од шест уобичајених лиценци које вам се нуде када изаберете да публикујете рад под CC лиценцом.

1. „Ауторство“ (by). Ово је најслободнија лиценца, којом се дозвољава умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, и прерада ако се наведе име аутора на начин како је он то одредио, чак и у комерцијалне сврхе.

2. „Ауторствo – некомерцијално“ (by-nc). Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде под условом да се име аутора или власника лиценце наводи на начин за који су се определили сам аутор односно даваоци лиценце.

3. „Ауторство – без прерада“ (by-nd). Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела. Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преоблико-вања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин који је одредио аутор или власник лиценце.


109

4. „Ауторство – делити под истим условима“ (by-sa). Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела и прераду. Дозвољава се умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, као и прераде под условом да се име аутора наводи на начин за који су се определили сам аутор односно даваоци лиценце, и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом.

5. „Ауторство – некомерцијално – делити под истим условима“ (by-nc-sа). Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела и прераду. Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, као и прераду, под условом да се име аутора наводи на начин за који су се определили сам аутор односно даваоци лиценце или власника лиценце и ако се прерада дистрибуира под истим или сличним условима.

6. „Ауторство– некомерцијално– без прерада “ (by-nc-nd). Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, под условом да се име аутора наводи на начин за који су се определили сам аутор односно даваоци лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. У односу на све остале лиценце Creative Commons-а ова лиценца је најрестриктивнија у погледу права коришћења дела.

Тренутно су највећи корисници веб сајтови као Flickr.com, који је на овај начин заштитио милионе фотографија на свом сајту. У иностранству се на овај начин лиценцирањe примењује и у издавачким и медијским кућама, у приватним и јавним институција-ма. Овај систем лиценцирања подржавају и Google, Flickr, Yahoo, Mozilla, Microsoft. Занимљиво је да постоји интересовање за коришћење ових лиценци у радовима и архивима који се баве традиционалним медијима. Имамо пример Британске библиотеке која је у свом манифесту навела да је отворено лиценцирање начин очувања архива. Нека истраживања показују да је прва докторска дисертација написана и лиценцирана овом лиценцом било где у свету била дисертација Оли Ермина написана у мају 2006. године на Калифорнијском Институту технологије (Caltech). Матијас Кланг, лидер пројекта CC лиценци у Шведској, написао је докторски рад


110

који је лиценциран CC лиценцом у октобру 2006. године. Велики број електронских дисертација лиценциран је на овај начин и на Универзитету у Единбургу. Библиотека Универзитета Мичиген, интегрисала је свој фонд као јавно власништво и њихов садржај адаптирала CC лиценцама.

CC у Србији

Почетак увођења ове лиценце код нас датира од 15.12.2007. године. У Србији је носилац пројекта увођења ове лиценце Викиме-дија Србије, коју подржава Центар за нове медије www.kuda.org и Слободна култура, мрежа за афирмацију слободне културе, слободног софтвера и слободног знања www.slobodnakultura.org.

Овај сет правних докумената требало би да обезбеди брзо и лако лиценцирање садржаја компатибилно са нашом домаћом правном регулативом. Све о овој лиценци у Србији можете наћи на сајту http://creativecommons.org/international/rs/ .

Слободна култура је мета-организација2 коју чине различите организације и особе чији се круг деловања креће у широком распону почев од права преко визуелне уметности, слободног знања, политике до слободног софтвера. CC је нови систем који је уграђен у постојећи закон о заштити ауторских права (copyright), који аутору дозвољава да дели своја ауторска дела са другима, те да користи све друге садржаје које нађе на Интернету, музику, слике, филмове, блогове и све друге врсте материјала који су обележени овом

2Према www.slobodnakultura.org «Slobodnakultura.org (freeculture.org) is a meta-organization, a collective for the enhancement of free culture, free software and free knowledge that was initiated by artists, theorists, activists, media and law experts and organizations: Kuda.org Novi Sad <http://kuda.org/?q=en>, Dez.org Belgrade <http://www.dez.org.yu/>, Wikimedia Serbia <http://rs.wikimedia.org/>, Biro Belgrade http://birobeograd.info/about.html>, Žene na delu (Women at Work) Belgrade <http://zenergija.org>, Act Woman Belgrade, Mreža kreativnih ljudi (Creative Network) Belgrade <http://www.creemaginet.com/>, Free Software Network FSN <http://ngo.fsn.org.yu/>, Linux User Group Novi Sad <http://www.ns-linux.org/> and Linux User Group Belgrade (LUG) <http://www.linux-beograd.org.yu/>, GNU Club Niš <http://gnu.elfak.ni.ac.yu/>, BG Wireless <http://www.bgwireless.net/en/>, Gradilište Niš.»


111

лиценцом. CC лиценца дефинише цео спектар могућности заштите сопственог и туђег рада, између традиционалног приступа када су сва права задржана (all rights reserved) и јавног власништва (publicdomain) када ниједно право није задржано. Оно што је најбитније, то је да сви људи слободно без сукоба са важећим законом, гледају, слушају, читају или на било који други начин користе ваш рад. Kоришћење рада могуће је уз поштовање услова под којим је аутор одредио да се дели (share alike - делити под истим условима), неограничено. Коришћење ове лиценце не спречава аутора да задржи своје право над контролом комерцијалне употребе под својим условима. Препорука је да се не користи за заштиту рачунарских програма.

Један од твораца Creative Commons лиценци. Лоренс Лесиг каже: "Ни један аутор не одриче се власништва над ауторским правима када га заштити Creative Commons лиценцом ".3 То је само дозвола за одређене врсте коришћења рада која се даје унапред, и базира се на важећим законима о заштити ауторских права – без тога, дозвола не би имала смисла. У овом случају власник ауторских права своја права задржава, и може да каже "ево, на ове начине вам дозвољавам да користите мој рад". То у пракси значи следеће: аутор задржава права над својим радом и другима даје право на одређене изузетке и дозволе, онако како процењује да је најбоље за њега и његов рад.

За претраживање радова који су лиценцирани овом лиценцом може се користити Creative Commons претраживач, који је доступан на следећој адреси http://search.creativecommons.org, као и Гуглов претраживач на адреси http://www.google.com/advanced_search. Данас Гугл приказује 4.620.000 страница које имају везе са CCлиценцама. Тај број се повећава из дана у дан, будући да је све више земаља превело лиценце на своје националне језике и ускладило их локалним законима о ауторском праву.

3 Weitzman, J. B., and Lawrence L. "Open Access and Creative Common Sense." Open Access Now, 10 May 2004. Доступно преко http://homepages.law.asu.edu/ ~dkarjala/OpposingCopyrightExtension/commentary/LessigCreativeCommonsFlaLRev2003.htm


112

Пре него што се одлучите да лиценцирате дело треба размислити о неколико ствари и будите сигурни да сте правилно разумели функционисање ових лиценци. Утврдите прво да ли сте власник ауторског права, будите сигурни да имате ауторско право и да желите да лиценцирате дело CC лиценцом. Ако сте створили дело ви сте аутор, али ако сте га створили радећи у некој институцији онда нисте власник, већ је то послодавац или институција. У том случају власник одлучује да ли жели да лиценцира дело или не. Ако је дело настало као резултат рада под уговором, онда проверите да нисте уговором пренели права на неког другог. Ако радите у сарадњи са другим ауторима, онда морате проверити да ли имате изричиту дозволу коаутора за лиценцирање дела CC лиценцом. Након тога утврдите да ли се ваше дело може лиценцирати овом лиценцом. Као што је логично, CC лиценцама се не могу заштитити идеје, чињенице и оно што није заштићено законом. CreativeCommons лиценца заснована је на ауторскоправном законодавству и њоме се лиценцирају сва дела заштићена законом. Она вам допушта да сами бирате начин на који ћете користити своја ауторска дела: умножавање, прераде, дистрибуцију, некомерцијалну употребу.

Лиценце су саставни део дела, али аутор може објављивати дело независно од тога уз новчану надокнаду, дакле нису ексклузивне нити искључиве. Ове лиценце нису опозиве, дакле ако се предомислите, не можете да спречите друге да користе дело које сте објавили под CC лиценцом ако га користе у складу са условима лиценце. Ви можете да престанете да дистрибуирате дело у сваком тренутку, то не утиче на промет претходно умножених примерака.

Како се може лиценцирати ауторско дело? Све се може одрадити од куће веома једноставно седећи испред компјутера. Прво се оде на сајт http://creativecommons.org/licenses, онда се изабере језик и лиценца коју желите. Све је даље лако, само се следе упутства. CC лиценце су објашњене на три начина:

1. Основни опис (human readable code) је верзија разумљива људима и на једноставан начин објашњава шта је дозвољено а шта не коришћењем ове лиценце.


113

2. Садржај уговора (lawyer readable code) је правна верзија лиценце за оне које то занима, коју су правници уобличили својом правном терминологијом и

3. Метаподаци (machine readable code) су машински читљива верзија лиценце намењени компјутерима и омогућавају тражење и налажење дела с обзиром на основне услове лиценце.

Оно што нас занима то је основни опис лиценце где се на једноставан начин објашњава и вама и другима шта је дозвољено а шта не у коришћењу вашег рада. Компјутер ће прочитати метаподатке и направити HTML садржај који се може копирати на сопствени сајт или на сајт на коме је рад, појавиће се знак који говори да је рад заштићен CC лиценцом, са аутоматски генерисаним линком до саме лиценце на сајту Creative Commons. Дакле, поступак лиценцирања је крајње једноставан у три корака и све је потпуно бесплатно. У употреби је тренутно верзија (3.0).

Примена CC лиценци у Србији доприноси унапређењу слободне и легалне размене мултимедијалног садржаја, као и дистрибуцији садржаја и сарадњи између аутора и аутора и публике. Истовремено се на овај начин формира платформа за слободан проток информација између институција, нарочито оних у области културе и образовања и њихових корисника. На овај начин се олакшава организација архива и приступ документима, као и међуинституционална размена.

Ко користи CC лиценце:

1. AL JAZEERA (2009) на почетку године основали су репозиториј који је садржао видео спотове лиценциране CC лиценцом који приказују израелско-палестинску конфронтацију. Користе лиценцу ауторство-некомерцијално-без прерада.

2. GOOGLE – употребљава CC лиценце на различите начине преко свог великог дигиталног сервиса, кроз BOOK search engine, или дозвољавајући својим корисницима да лиценцирају садржај са You tube, Picasa и других сличних сервиса.


114

3. OPEN COURSE WARE - Масачусетс институт технологије покренуо је иницијативу да сва предавања и курсеве постави у отворени приступ бесплатно на сајт факултета, 2004. године. Данас је у отвореном приступу 1900 курсева који су претежно из природних и техничких наука. Сви курсеви могу да се адаптирају, преводе и редистрибуирају. Лиценцирани су лиценцом ауторство-некомерцијално-делити под истим условима.

4. PLOS - Public library of science- велики издавач научних часописа (7). PLOS Biology, PLOS Medicine и PLOS Оne имају високи импакт фактор, а цео њихов садржај лиценциран је CC лиценцом.

5. WHITEHOUSE.GOV - Обамина администрација лиценцира овом лиценцом председничке фотографије из предизборне кампање и информације за медије.

6. WIKIPEDIA - слободна енциклопедија заснована на добровољној бази људи који су окупљени око заједничког интереса, одличан је пример како и некомерцијални пројекти могу да опстану. Лиценцирани су лиценцом ауторство-некомерцијална употреба-делити под истим условима.

Сведоци смо убразаног технолошког развоја и експанзије коришћења Интернета. Скоро све што се ради размењује се преко Интернета. Наравно, чињеница је да су закони спорији од праксе, и да нове промене нису још адекватно обухваћене законским регулативама. Creative Commons је нова алатка која нам омогућује да слободно делимо садржаје међусобно, да сарађујемо на онај начин како ми то уредимо, без икаквих законских препрека и уз задржавање законске заштите оних ствари које желимо да заштитимо. Creative Commons International и Слободна култура (www.slobodnakultura.org) су непрофитне организације чији је циљ да ауторима врате контролу над ауторским делима.


115


1. Lessig, L. (1994). "The Creative Commons". Florida Law Review 55: 763–777.http://homepages.law.asu.edu/~dkarjala/OpposingCopyrightExtension/commentary/LessigCreativeCommonsFlaLRev2003.htm2. Weitzman, J. B., and Lawrence L. "Open Access and Creative Common Sense." Open Access Now, 10 May 2004.http://www.biomedcentral.com/openaccess/archive/?page=features&issue=16 3. License Your Work доступно на:.http://creativecommons.org/license/ (15.10.2009)4. Creative Commons Serbia доступно на: http://creativecommons.org/international/rs/ (16.10.2009) 5. International Overview доступно на:http://wiki.creativecommons.org/International_Overview (16.10.2009)6. Creative Commons licenses Доступно на:.http://en.wikipedia.org/wiki/Creative_Commons_licenses (18.10.2009)7. Frequently Asked Questions Доступно на:http://wiki.creativecommons.org/FAQ (19.10.2009.)8. About history доступно на: http://creativecommons.org/about/history/(19.10.2009.)9. Applying Creative Commons licenses to your educational resourcesдоступно на:http://learn.creativecommons.org/wp-content/uploads/2009/04/cclearn-step-by-step-applying-cc-licenses-06-apr-09.pdf (20.10.2009.)10. Creative Commons доступно на:www.flickr.com/creativecommons(20.10.2009.)11. First Swedish dissertation with a CC license Доступно на:http://www.earlham.edu/~peters/fos/2006/09/first-swedish-dissertation-with-cc.html (20.10.2009.)


116

USE OF CREATIVE COMMONSLICENSES IN SERBIA

Abstract

This paper contains the presentation of the Creative CommonsInternational and Creative Commons Corporation’s licenses. Thiscorporation has been founded by the group of specialists, headed withLawrence Lessing, dealing with intellectual property and its legalprotection in the USA, with support of Harvard and Stanford LawSchools. This non profit organization has been active since 2001 and has been lying on the USA legislation. In Serbia the project manager for the introduction of such license is Wikimedia Serbia, supported by the Center for New Medias (www.kuda.org) and Free Culture (www.slobodnakultura.org), a network for affirmation of free culture, free software and free knowledge. At the end of December in 2007 Serbia started to introduce CC licenses and to adjust them to our Law on Copyright and Related Rights. Licenses registered by Creative Commons are groundedon the legislation and copyrights and they help their realization in moreflexible way. All works are designated by CC sign.

This license includes three parts: basic description, the contents of the contract-agreement and metadata. It is not exclusive, so it is possible to publish the work also under some other conditions for commercial purposes, and its use for non-commercial purposes remains free. It specifies a wide scope of possibilities between full realization of copyrights and public domain. This license can be used for protection of literary works, Internet page, photographs, blogs, music, movies and everything else protected by the law. On the other hand, it is not suitable for protection of IT applications, facts and ideas.

Today this license is being employed in 53 states all over the worlds, and more than 130 million of works are licensed by CreativeCommons.

Key words: Creative Commons licenses, copyrights, public domain, share alike.


117

УДК 026:005 027.6:005

Цвета Костов, [email protected]

Вука Јеремић [email protected]Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд

ОРГАНИЗАЦИОНИ, ФИНАНСИЈСКИ, РАЗВОЈНИИ ЕТИЧКИ АСПЕКТ ФУНКЦИОНИСАЊА

СПЕЦИЈАЛНИХ БИБЛИОТЕКА

Сажетак

У раду се разматрају главни сегменти функционисања специјалних библиотека: организација, буџет, развојни план и етичке норме. У највећем делу наведени принципи су исти за све типове библиотека – на пример селекција је фундаментални принцип грађења колекција и у специјалним и у академским библиотекама, а стратешко планирање развоја колекција може се применити на већину библиотека. Али, посебан однос између специјалних библиотека и њихових надређених организација (и финансије-ра) доноси и неке специфичности не само приликом оснивања, или у домену финансија, већ понајвише у етичкој сфери где се срећемо са дилемама којих нема у библиотекама јавног или едукативног сектора.

Кључне речи: специјалне библиотеке, оснивање и организација, развој колекција, финансијски менаџмент, етичка начела.

Оснивање и организација

Оно што се тек свршеном студенту библиотекарства, али и искусном библиотекару чини као недостижан сан – понуда да у

Цвета Костов / Вука Јеремић

118

оквиру неке организације заснује специјалну библиотеку и реализује све аспекте њене делатности, убрзо се може претворити у безизлазан кошмар, уколико се препусти паници и не прати логичан след корака који се у том изазовном, али свакако веома одговорном задатку подразумевају. Дакле, после правила број један које гласи: не паничи, следе правило број два: никада брзоплето не одбијај такву понуду и правило број три: брзо се сети свих који ти могу помоћи да се снађеш у околностима које су веома компликоване без обзира на стечено школско знање и евентуално искуство у неком од библиотекарских послова. Када се задовоље ови превасходно психолошки предуслови, треба без оклевања, али поступно присту-пити послу, пратећи неке најважније кораке.

Идентификација окружења и интерних услова

Кад је реч о екстерним условима, није свеједно да ли се организација која планира да оснује библиотеку налази у метрополи, великом или малом граду, има ли у близини владиних и невладиних установа, канцеларија или агенција, и нарочито, има ли организација које пружају исте или сличне услуге. Такође – каква је саобраћајна повезаност, да ли у близини постоје школе и факултети и да ли су усмерени на посебну специјалност (техника, бизнис, медицина, хуманиора). Најважније је знати колико библиотека – јавних, школских, академских и специјалних има у ужем и ширем окруже-њу, може ли се сарађивати са њима, и у којим специфичним областима.

Унутар организације најважнија питања су ко поседује и во-ди организацију, колико дуго она постоји и шта је њена основна де-латност, да ли функционише у оквиру владиног, невладиног, прива-тног или јавног сектора. Од значаја је и колико има запослених, који су најважнији сектори (одељења, одсеци), шта представља главни развојни потенцијал и, у вези са тим, постоји ли развојни и истраживачки сектор као главни потенцијални партнер библиотеке.


119

Прецизирање основних елемената функционисања

Следећи сет питања гласи: да ли је у оквиру организације икада постојала библиотека и ако јесте – зашто је укинута, и шта је од ње уопште преостало? Ко је иницијатор оснивања, који је његов кључни мотив и који сектори ће највише користити библиотеку? Такође, да ли запослени користе услуге неких других библиотека у окружењу? У разговору са оснивачем, који је по правилу и финансијер, треба тражити прецизне одговоре на следећа питања: коме ће се конкретно подносити извештаји, да ли ће се самостално располагати буџетом, то јест да ли ће тај буџет бити сепаратан или у оквиру генералног буџета? Потом се може ући у разматрање врсте материјала који ће се превасходно набављати и у ком преовла-ђујућем медију. Тек на крају, кад се утврди расположиви простор за магацин и отворен приступ, одлучује се како ће се књиге и други материјал сигнирати, инвентарисати, класификовати и каталоги-зирати.

Дизајнирање услуга и сервиса

Најважније сервисе пројектујемо пошто се претходно прецизно обавестимо ко ће бити примарни корисници и које ће бити њихове најфреквентније и најважније потребе, а такође и да ли ће они вршити сопствена истраживања у свом пољу, или ће то очекивати од библиотекара. Најважније је паралелно са дизајни-рањем услуга и сервиса организовати одговарајуће курсеве и радионице на којима би се корисници обучили за самосталан рад чиме би се смањио притисак на библиотекара.

Организациона шема, људски ресурси и етички кодекс

Организациона шема специјалне библиотеке прави се после увида у организациону шему институције којој припада.1 Ако има 1 Сходно једној од дефиниција да је ''специјална библиотека главни извор информација организације коју опслужује''. Према: ''Objectives and Standards


120

више запослених у библиотеци, прво се прави хијерархија надле-жности и одговорности међу њима, а онда и према надређеној организацији – шефовима других одељења и сектора, као и директору. Кад је реч о људским ресурсима, за свако место потребно је припремити прецизан опис посла и ниво одговорности, предвиде-ти неопходне стручне и остале услове, као и могућност усавршава-ња и напредовања. У овом делу може се приступити и формулацији стручног и етичког кодекса који би обавезивао запослене на одређени облик понашања како према појединачним корисницима, тако и према надређеној организацији.

Мисија, циљеви и задаци

Артикулација мисије значи дефинисање функције и улоге би-блиотеке у ширем контексту. Надовезује се на мисију организације, али иако има општи значај, треба да буде јасно и разговетно изречена – на које кориснике је усмерена, коју врсту услуга и сервиса пружа и са ким сарађује.

Циљеви и задаци се надовезују на мисију и заправо из ње проистичу, али морају бити прецизно спецификовани. Они иду у сусрет конкретним потребама корисника и деле се на краткорочне (конкретни задаци најчешће за једну фискалну годину) и дугорочне (трајни задаци у вези са набавком, техничким сервисима, каталогом...) За разлику од мисије која се формулише начелним исказима, задаци се исказују егзактно: бројчано, процентуално, датумски.

Пројектовање буџета

При самом оснивању најважнији фактор су финансијски ре-сурси, и то они који су неопходни за формирање базичне ре-ферентне колекције и колекције специјалистичких студија из циљане области. Осим тога, неопходан је и сепаратни једнократни

For Special Libraries''. Доступно преко: http://www.sla.org/speciallibraries/ ISSN00386723V55N10.PDF [19.10.2009.]


121

буџет за набавку опреме: намештаја, полица, компјутера и пратеће опреме. Није на одмет направити поређења са сродним библиоте-кама, издвојити приоритете, бити спреман на алтернативна решења, и благовремено се бацити у потрагу за евентуалним додатним финансијером.

Буџет и финансијски менаџмент

Сврха

Ако поставите питање ''Шта је то буџет?'' – већина ће одговорити да је то количина новца расположива за одређене трошкове, а мањи део да је реч о некој врсти плана. А заправо –буџет је план активности одређен финансијским ресурсима који омогућују његову имплементацију. Поједностављено речено, задатак специјалне библиотеке у корпоративном свету јесте да максимизира вредност информационих сервиса и других услуга, истовремено минимализујући укупне трошкове. Као један сегмент оснивачке организације која је истовремено и њен финансијер, специјална библиотека има сопствени буџет који покрива њене специфичне задатке чији је крајњи циљ да директно подржавају мисију, циљеве и задатке надређене организације.

По правилу, буџет сажима три најважније активности, а то су планирање, координација и контрола. Ваљан буџет је пројектован за одређени фискални период, јасно и прецизно артикулисан и флексибилан. Планирање буџета специјалних библиотека укључује запослене по целој вертикали. Са врха долазе организациони циљеви и очекивања, а библиотечко особље ће проценити висину буџета који те циљеве може да испуни. Буџет служи и као база за координацију програма, сервиса и услуга, јер када запослени сагледају глобално расположиве ресурсе, онда они могу показати већу одговорност за појединачне активности као и објективније уклапање појединачних трошкова у целокупна средства организације. Истовремено, буџет је ефикасан елеменат контроле у дужим и краћим периодима, при чему контрола може бити редовна, али и ненајављена.


122

Типови буџета

Иако постоје најразличитији типови буџета (сумарни,формула, нулти), најприкладнији за специјалну библиотеку су линеарни и програмски.

1. Линерани буџет се најчешће примењује у специјалним билиотекама. Свака категорија (материјал, плате, опрема...) се сепаратно приказује, а сабирањем се добија завршна сума. Овакав буџет олакшава детаљно планирање, али и контролу трошкова, међутим, тешкоће се јављају приликом одређивања релације са циљевима надређене организације. Такође је приликом поређења са претходним периодима могуће да се превиде неки трошкови специфични за одређени период или околности.

2. Програмски буџет фокусира се на сервисе и услуге које специјална библиотека пружа клијентима и директније је повезан са генералним циљевима оснивачке организације. Овај тип буџета је заправо развијени и екстензивни линеарни буџет. Сваки програм (сервис, услуга) појављује се појединачно, разбијен на ставке као у линеарном буџету, тако да се може рећи да је програмски буџет збир линеарних буџета. Овај буџет олакшава компаративну анализу различитих библиотечких програма, рационализујући објективну важност сваког понаособ и минимализујући распон између њих.

Презентација буџета

Буџет није само предлог који се усваја на почетку неког фискалног периода, већ континуиран процес који подразумева најразличитије активности. То је пре свега редовна комуникација међу особљем библиотеке и са надређеним инстанцама, благовреме-но антиципирање раста трошкова, припрема исцрпних периодичних извештаја о расходима, као и додатне активности међу којима је најважнија проналажење и активирање допунских финансија као што су донације и поклони. Али, ефектна и високо професионална презентација буџета може бити од кључног значаја за добијање оптималних средстава. Најбоља презентација је кратка и сажета,


123

прецизно поентирана и максимално информативна, како би пружи-ла јасну и уравнотежену слику потреба специјалне библиотеке. Главно је фокусирати се на значај библиотеке у оквиру оснивачке организације у смислу да библиотечки програми подржавају њене опште циљеве. Од велике користи могу бити валидни статистички извештаји који сведоче о квалитету и ефикасности.

Стандарди

Библиотекар у специјалној библиотеци мора бити спреман да инстанци изван библиотеке представи своје активности у квантитативним категоријама. Међу формалним стандардима за специјалне библиотеке су стандарди које је усвојила Асоцијација специјалних библиотека (Special Libraries Association) у документу под називом ''Принципи и стандарди за специјалне библиотеке'' (''Objectives and Standards for Special Libraries'')2, а тичу се особља, колекција, сервиса, буџета и техничких услова. Професионалне организације као што су асоцијације адвокатских или медицинских библиотека такође су промовисале стандарде који се тичу ових специфичних професија. Све ово може да послужи као основа за стандардизовање у специјалним библиотекама, а да се допуњује у сваком појединачном случају консултовањем професионалних и стручних публикација и асоцијација.

Када дође до кризе и смањења буџета, библиотеке су прве на удару, па је зато од значаја да библиотекари благовремено, активно и конзистентно демонстрирају значај своје делатности у склопу целе организације, како би она била перципирана не као баласт, већ као витална компонента успеха. Ипак, увек треба бити спреман на редукцију буџета, па уместо да се тврдоглаво инсистира на стандардима, боље је благовремено издвојити приоритете. Ако већ дође до лимитирања буџета, нико изван библиотеке не може боље проценити где ће смањење средстава начинити најмању штету.

2 http://www.sla.org/speciallibraries/ISSN00386723V55N10.PDF [19.10.2009.]


124

Стратешко планирање развоја колекција

Појам

Термин ''развој колекција'' упућује на процес систематичног грађења библиотечких колекција у циљу служења истраживању, учењу, радном процесу и другим потребама корисника. Процес укључује селекцију и прибављање актуелног и ретроспективног материјала, затим планирање стратегије континуиране набавке као и евалуацију колекција да би се одредило у којој мери оне одговарају корисничким потребама. Појам ''развој колекције'' има пасивно значење ако се има у виду само њен раст или увећање. Али како се под тим термином подразумева и функција планирања, онда он поприма и активно значење. Ако се стратешком планирању дода и таква набавна политика у којој је главни принцип селекција, онда је реч о доношењу одлука у складу са имплементацијом претходно јасно формулисаних принципа и критеријума.

План набавке и развоја

Као што је већ наглашено, специјалне библиотеке су креира-не са специфичном сврхом да обезбеде актуелне и кредибилне ресурсе за специјализоване кориснике. Околности у којима се данас одвија овај процес су: експлозија информација, жестока конкуренција на тржишту информација, непостојане цене, увећање популације истраживача у најразличитијим областима, као и њихова повећана очекивања. У овим околностима сви типови библиотека удвостручују напоре не само да би задржале кориснике, већ и своје место међу конкурентским институцијама.

У том смислу, велику важност добија стратешко планирање и у оквиру њега формулисање и усвајање плана политике развоја колекција.3 Тај план је одраз конзистентне и континуиране набавне

3 У складу са начелом да набавна политика специјалне библиотеке мора бити заснована на претходно утврђеним општим библиотечким принципима.


125

политике и неопходан водич приликом доношења одлука које се тичу набавке класичних публикација као и приступа електронским ресурсима, затим њиховог интегрисања у кохерентне колекције, обезбеђења њихове трајности и раста, као и организовања одговарајуће заштите. Артикулисан, образложен и усвојен план набавке и развоја чини циљеве потпуно разумљивим и олакшава координацију и сарадњу како унутар библиотеке, тако и у оквиру ширег система.

Садржај стратешког плана набавке

Краткорочни и дугорочни задаци као и улога у ужем и ши-рем контексту;

публика – примаоци (коме се обраћа: запосленима, оснивачу, финансијеру, администрацији или свим набројаним инстанцама);

дефинисање циљне корисничке популације (карактеристике, ниво, предмет интересовања, разликовање примарних и секунда-рних корисника);

1. дефинисање потреба (везане за радни процес, научно-истраживачке, едукативне);

2. кратак и уопштен опис колекција и информационих ресурса (величина, преовлађујући формати и језици);

3. део који се тиче сарадње са другим библиотекама (уступање, позајмица, конзорцијумски аранжмани);

4. специјализовани сервиси (претраживање база, умножа-вање).

Конкретне процедуре које се тичу приоритета и лимита у развоју колекција требало би да сачињавају посебан део овог плана:

- опредељење за преовлађујући медиј (штампани, дигитални, или оба равноправно);

- преовлађујући повез (броширани, тврди);- разлог и оправдање дуплицирања материјала;

Доступно преко: http://www.sla.org/speciallibraries/ISSN00386723V55N10.PDF[19.10.2009.]


126

- извори редовног и додатног финансирања и њихово преци-зно усмеравање;

- регулисан однос између куповине, размене и поклона;- прецизно регулисан начин примања (и одбијања) поклона;- прецизна правила о архивирању, презервацији, замени, ало-

кацији и одбацивању;- јасно разликовање процене квалитета од цензуре.

Селекција

У специјалним библиотекама принцип селекције је фунда-ментални принцип изградње колекције! Примарна улога плана на-бавке је у ствари артикулисање критеријума за селекцију материја-ла, како штампаног тако и електронског. У оквиру овог документа корак по корак је објашњен процес прикупљања нових ресурса и њиховог инкорпорирања у постојеће. Такође су јасно раздвојени нивои развоја колекције: основно-информативни, инструктивни и истраживачки.

Није без значаја којим ће се критеријумима библиотекар у специјалној библиотеци руководити у процесу селекције. Без обзира о ком типу публикација да је реч, превасходно се води рачуна о њиховом рангу, квалитету и релеванцији, али кључни критеријуми су свакако: актуелност, садржај, приступ, сврха, цена и услови лиценце, ауторитет аутора или друге инстанце (издавач, рецензент). Осим тога, селективна набавка у специјалним библиотекама заснива се на неколико проверених метода, а то су:

- систематско коришћење добрих и поузданих библио-графских извора о специјализованом предмету;

- редовно коришћење специјализованих часописа који су референтни за колекцију;

- увид у листе принова сродних библиотека које могу бити добри водичи у набавци;

- редовно консултовање колега као незамењивих партнера у грађењу квалитетне колекције;


127

- систематско прибављање студија, извештаја и других изда-ња установе-оснивача.

Предности које овакав план доноси су вишеструке: минимизирање импровизације, идентификација краткорочних и дугорочних циљева, препознавање приоритетних потреба корисни-ка, учвршћивање високих стандарда у грађењу колекције, обезбе-ђење квалитета и континуитета. Осим тога, овај план служи као врста водича за ново особље, критеријум за самоевалуацију и поуздана је заштита библиотеке од незаконитог и неетичког притиска у смислу набавке неодговарајућих или ирелевантних публикација, примања неадекватног поклона и пролиферације материјала.4 У том смислу овакав документ прописује процедуре примања (и одбијања) поклона ради заштите интереса и библиотеке и донатора, а такође и јасне процедуре замене или искључивања материјала.

Етичка начела

У свим типовима библиотека, па и у специјалним, постоји обавеза тачности (истинитости, веродостојности) пружених информација, као и могућности да до њих равноправно дођу сви чланови корисничке популације. У веома ретким случајевима, библиотекари се срећу са драматичном етичком дилемом да ли да испоруче информацију која може бити потенцијално опасна за појединца или друштво у целини. Библиотекари у специјалним библиотекама суочавају се са специфичним етичким проблемима и дилемама зато што је реч о потребама мање, професионално и интересно уједначене клијентеле која је радним или истраживачким процесом организационо тесно повезана са библиотеком. У сваком 4 Одличан пример оваквог документа је: ''Стручно упутство о пријему и дистрибуцији библиотечке грађе добијене путем поклона'' (Усвојено на Стручно-научном већу НБС 09.02.2006. године) (''Службени гласник РС'' бр 12/05; 34/94). Доступно према: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1415[19.10.2009.]


128

случају, етички аспект функционисања специјалних библиотека подразумева поштовање неколико кључних критеријума.

Квалитет

Корисници у специјалним библиотекама очекују најактуе-лније информације из кредибилних и ауторитативних извора. Такве информације добијају се тек после пажљивог и свеобухватног истраживања. Пошто је библиотекар у специјалној библиотеци углавном једини професионалац који располаже таквим знањима и вештинама, он је често претрпан пословима и условљен временским роковима. У идеалним околностима његов задатак био би да након систематског истраживања обезбеди најрелевантније информације у предвиђеном року. У редовним приликама библиотекар се честосуочава са дилемом да ли да жртвује квалитет или да тражи продужетак рока, али он ту дилему не би смео да решава без консултација са корисником. Пошто квалитет услуга у специјалној библиотеци директно зависи од обучености и професионализма библиотекара, он има моралну обавезу сталног усавршавања како у основној струци (ради пуне компетентности приликом селекције) тако и у осталим знањима и вештинама, нарочито у информатичкој сфери.

Једнакост

У односу на друге типове библиотека специјалне библиотеке имају предност јасног и прецизног дефинисања својих корисника и њихових потреба. Оне нису отворене за ширу публику и опслужују само чланове сопствених организација. Чак и када није тако, јасна је разлика између примарне и секундарне клијентеле. Ова околност међутим не елиминише етички проблем једнаког приступа, то јест потпуне равноправности корисника. Да ли у специјалној библиотеци неког предузећа или фирме треба имати у виду хијерархијски однос међу запосленима или на једнак начин третирати почетника и његовог претпостављеног? У свим професионалним етичким


129

кодексима важно место заузима обавеза једнаког третмана корисни-ка без обзира на њихов статус. И у овом правилу наравно има изузетака. Од деликатности и етичке осетљивости библиотекара зависи да ли ће препознати ове случајеве и реаговати тако да се корисник никад не осети угрожено или ускраћено.

Конфликт интереса

Библиотекар специјалне библиотеке може се наћи у ситуаци-јама где постоји конфликт интереса и где треба вешто балансирати између професионалних етичких стандарда и вредности (користи) организације. Хонорарни рад је у том смислу врло деликатно, чак контроверзно подручје. Запослени се може обратити библиотекару да овај за њега обави истраживање које нема никакве везе, штавише је супротно интересу организације. У овом случају библиотекару може бити понуђен новац за додатни рад и време. Нема ничег неморалног у прихватању додатног посла који се обавља ван институције и ван радног времена, уз подразумевајућу лојалност матичној организацији. Међутим, у тим случајевима библиотекар је често у ситуацији да користи базе и друге ресурсе библиотеке у којој је запослен, за шта је свакако неопходна дозвола одговарајуће инстанце. Постоји још једна етичка дилема са којом се могу суочити библиотекари у библиотекама медицинског или правничког сектора, а то је давање савета спољним корисницима. Библиотекари морају енергично одбити пружање медицинских и правничких савета и стриктно се задржати у оквирима својих компетенција, а то је давање информација у одређеној области.

Поверљивост

У библиотекарству се изразито наглашава важност заштите приватности корисника. У неким специјалним библиотекама ово може бити трик-ситуација, јер се поставља питање ко је заправо клијент – појединац или надређена организација. Претпоставимо да директор жели да зна чиме се запослени баве и која су им поља


130

истраживања. Да ли библиотекар има обавезу да му пружи на увид ове информације, или може да се позове на право поверљивости истраживања? У овој врло деликатној ситуацији библиотекар треба да прати генералну политику и опште вредности организације око чега би требало да је претходно постигнут консензус на свим нивоима. У сваком случају, библиотекар не би смео да шири информације без знања корисника којег се оне тичу. Могуће је замислити да у некој истраживачкој организацији две особе истовремено врше истражива-ња у истој врло партикуларној области, чиме заправо, и не знајући, постају конкуренти. У овом случају библиотекар има обавезу готово заветног ћутања, ако не жели да наруши професионални кодекс и доведе себе у врло непријатну ситуацију.

Лична етика

Иако је корисничка популација специјалне библиотеке у принципу много мања и јасније дефинисана, и ту се библиотекар може наћи у ситуацији колизије његових професионалних обавеза и личних моралних убеђења – на пример да обавља истраживање, набавља литературу или информације које су у дубокој несагласности са његовим моралним начелима и веровањима. Груб пример је кад адвокат тражи информације које ће му помоћи да одбрани свог клијента за кога је библиотекар убеђен да је крив. Овде спада и пружање услуга маркетиншком стручњаку за рекламирање производа које библиотекар сматра штетним и чије рекламирање му је сасвим неприхватљиво. У наведеним и сличним случајевима библиотекар треба своју професионалну обавезу да стави изнад својих убеђења, јер одбијање посла може значити и губитак посла. Али ако библиотекар не може да остане неутралан, и уколико је компромитација његовог личног става сасвим неподношљива, он мора донети индивидуалну одлуку свестан свих последица које она подразумева.

Професионални етички кодекс Да би се библиотекару олакшало доношење понекад врло

деликатних одлука, није наодмет да се у овиру библиотеке усвоји и


131

обзнани професионални етички кодекс као база за поступање у овој осетљивој области. Таква врста водича претпоставља ситуације у којима се библиотекар може наћи и препоручује како да се у датим околностима постави. Не постоји уникатан, сепаратан и јединствено применљив етички кодекс за специјалне библиотеке. Свака библиотека га израђује за себе имајући у виду приоритете и вредности сопствене организације као и кодексе других библиоте-чких асоцијација. Кад је реч о типу етичког кодекса, он може бити израђен као императив који се беспоговорно извршава, или као претпостављени идеал коме се стреми. Он може бити дефинитиван или отворен за допуне, садржати опште принципе или конкретне сугестије. Такође, може бити усмерен само на професионалце, само на публику, или на обе категорије. У сваком случају, конструктиван и применљив етички кодекс је пројектован више као водич него као скуп строгих правила.5

Цензура

Године 1995, 28. јуна, прихваћен је Етички кодекс Амери-чког библиотечког удружења6 који садржи осам главних принципа међу којима је и принцип нелимитираног приступа и слободног протока информација. Уопштено говорећи, реч је о схватању дужности и обавезе да се овај принцип поштује чак и када нису баш сви срећни и задовољни због његове примене. На пример, иако извесна група људи неку књигу може сматрати неприличном, дужност библиотекара је да је заштити од сваког облика цензуре.

5 Нека библиотечка удружења поштовање усвојеног етичког кодекса сматрају моралном обавезом и професионалном дужношћу својих чланова, док је за нарушавање етичких принципа предвиђено покретање дисциплинског поступка или ангажовање професионалног Суда части. Опширније на: http://www.bam.ba/site/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=39, http://archive.ifla.org/faife/ethics/slacode.htm, и: http://archive.ifla.org/faife/ ethics/lacode.htm[19.10.2009.]6ALA – American Library Association, АLA Code of Ethics. Доступно на: http://www.ala.org/ala/mgrps/divs/acrl/about/board/docs/0708mw/MW08ACRL_Doc24.3_Rev.pdf [19.10.2009]


132

Лимитирање приступа може имати свој смисао и оправдање када штити неко право које је фундаменталније. Овде смо, међутим, на врло клизавом терену јер се постављају питања инстанце која одлучује и процењује и отвара ли се тиме могућност злоупотребе.

На етичком плану, оно што је специфично и најважније за специјалне библиотеке је диференцијација приватних интереса појединачних корисника и општих интереса организације у целини. О специфичности кодекса у специјалним библиотекама, а нарочито о специфичном схватању цензуре и лимитираног приступа говоре многи примери. У јавним, школским и академским библиотекама информација се третира као опште добро у слободном приступу, а у предузећима и компанијама као пословна тајна од које може зависити успех и профит. У неким сегментима као што је владин сектор (на пример, Министарство одбране) слободан проток информација може проузроковати несагледиво опасне последице, а у архивама чак постоји законска обавеза протока тридесет, педесет, па и сто година да би се отворила документација о нечијем животу, догађају или целом историјском периоду. Јасно је да се у оваквим случајевима не може дословно поштовати принцип о слободном и нелимитираном протоку информација. У овој области се специјалне биоблиотеке најизразитије диференцирају од осталих типова библиотека, па на етичка питања треба обратити посебну пажњу.


1. Agee, J. (2007). Acquisitions go global: an introduction to library collection management in the 21st century. Oxford: Chandos Publishing.2. Бери, Е. (новембар 2005). Промовисање услуга специјалне библиотеке. Панчевачко читалиште. Год. 4, бр. 7, стр. 60-64.3. Bryson, J. (2002). Effective library and information centre management. Aldershot: Ashgate.4. Дејвис, Џ. И. (2007.). Мисије, визије и вредности у библиотекама. Годишњак библиотеке Матице српске, стр. 130-137.5. Guidelines for Special Libraries. (on-line). Доступно преко:www.alia.org.au/policies/special.libraries.html [12.10.2009.]


133

6. Johnson, P. (2009). Fundamentals of collection development and management. Chicago: American Library Association.7. Костов, Ц. (2008). Стратешко планирање и организационе промене у библиотекама: императив савременог доба. Библиотекар, 50 (1/2), стр. 57-66.8. Кучинар, Р., Миљановић, М. (2005). Буџет као основ система контроле менаџмента. Q квалитет, Год. 15, бр. 7/8 стр. 77-81.9. McMenemy, D. (2007). Librarians and ethical neutrality: revisiting The Creed of a Librarian. (on-line). Доступно преко: http://www.emeraldinsight.com/Insight/ViewContentServlet?Filename=/published/emeraldfulltextarticle/pdf/0350560301.pdf [19.10.2009.]10. Митрић, М. (2009). Специјалне библиотеке у установама културе. Савремена библиотека, Год. 21, бр 26, стр. 41-48.11. Oppenheim, C., Pollecut, N. (2000). Professional association and ethical issues in LIS. Journal of Librarianship and Information Science, 32, 187. (on-line). Доступно преко: http://lis.sagepub.com/cgi/reprint/32/4/187 [19.10.2009.]12. Прусак, Л., Матрацо, Џ. (мај 2007). Стратегија од шест корака: тактика за успех корпоративне библиотеке. Панчевачко читалиште, Год. 6, бр. 10, стр. 76.13. Ромић, Л. (март 2004). Концепт буџетирања као модел стратегијског управљања у новој економији. Стратегијски менаџмент, Год. 7, бр. 4, стр. 41-43.14. Special Libraries Management Handbook. (on-line). Доступно преко: www.libsci.sc.edu/SpecialLibrariesHandbook/INDEX.html [14.10.2009.]


134

SPECIAL LIBRARIES:ORGANIZATION, BUDGETING,DEVELOPMENT AND ETHICS

Abstract

The paper discusses the main aspects of special libraries working:

organization, budgeting, development plan and ethical values. The most

mentioned principles are common for all library types. For example, the

selection is the fundamental collecting principle both for the academic and

special libraries too. And strategic planning could be applied to all library types.

But, the distinctive relationship between special libraries and their corporative

organizations produces some specific features not only on the occasion of their

founding, or in the frame of the budgeting process, but mostly at the ethical

sphere where we meet the dilemmas which are very different from the ones in

the public or educational sectors.

Key words: special libraries, founding and organization, collection

development, financial management, ethical issues.


135

ПРИКАЗИ И ПРИЛОЗИ

Милица Црнојевић

136


137

УДК 32:929 Ђилас М.(049.3)012 Ђилас М.(049.3)

Мр Милица ЦрнојевићНародна библиотека Србије[email protected]

ИДЕЈНА И МОРАЛНА ВЕРТИКАЛАМИЛОВАНА ЂИЛАСА

(Милован Ђилас : библиографија са хронологијом живота и рада / сачинио Добрило Аранитовић. – Београд : Службени гласник, 2008 (Београд : Гласник). – 384, [16] стр. с таблама ; 24 cm. – (Библиотека Lexis / [Службени гласник]. Едиција Библиографије).

„Milovan je pobedio zlo trpljenjem, ispaštanjem, radom, učenjem i razmišljanjima, pročitavanjima i debatama u meri koju su mu prilike i vlasti i ljudi oko njega dozvoljavali“. (Desimir Tošić: Ko je Milovan Đilas, str. 112).

„Ја нећу да живим животом осамљености и анонимности у замену за затворски живот.“ (Милован Ђилас, 1967).

„Bezizlazi su česta sudbina pojedinaca i političkih pokreta, ali ne i naroda“. (Milovan Đilas: Nacionalni problemi Jugoslavije, danas. Naša reč, London, mart 1985).

Библиографија Милована Ђиласа чији је аутор Добрило Аранитовић, верно одражава судбину писца и политичког мислиоца који је почетком педесетих година прошлог века, тражећи брзе демократске промене, на идеолошком плану у југословенском друштву, изазвао велике потресе. "У сукобу са поретком који је сам стварао, и са идеологијом коју је ватрено заступао и грубо наметао, Ђилас је после 1954. био изложен многим невољама и понижењима,


138

али је судбину прихватио као пут очишћења и унутрашње слободе".1

Бојкотовали су га и забрањивали више од тридесет година, најдуже од свих српских писаца. "Надзирани су сви људи с којима се сусретао, страдали су и они који су читали његове књиге и они који су покушавали да му помогну да нешто објави".2 Суђења овом најдуже прогоњеном политичком противнику у СФРЈ била су тајна, судски списи нису били доступни јавности.3 Одлуке о кривичном гоњењу формално су доносили органи правосуђа – одлучивали су, заправо, Ј. Б. Тито, Кардељ и Ранковић. Ђиласу је била искључена слобода кретања и интелектуалног комуницирања.4 Изолација је престала 1989. године.

„Ђиласовштина“ је схваћена као врло озбиљна опасност, међутим, критика се сводила на јефтину пропаганду – на Истоку и у Југославији проглашена је за ревизионизам, а на Западу је изазвала велико интересовање. Репресија над Ђиласом је завршена тек „падом нове класе и саморазарањем комунизма“, процесом који је Ђилас предвиђао,5 - „ни комунизам, као ни други револуционарни деспотизми, није успео да доведе себе у склад, а камоли да се поистовети с неидеализованим, природним тежњама – с обичним свакодневним животом људи“.6

Милован Ђилас је окривљаван, између осталог, и за „лијеве грешке“ у Црној Гори – бранило га је само неколико истакнутих интелектуалаца у земљи.7, 8 Према Владимиру Дедијеру, Ђилас

1 Палавестра, П. (1991).О Ђиласу као писцу. Књижевност – критика идеологије. Београд : Српска књижевна задруга, стр. 298.2 Исто, 283.3 Цемовић, М. (1997). Тајна суђења Миловану Ђиласу. Нови Сад : Дневник, стр. 7. 4 Исто, 129.5 Исто, 9.6 Цитирано према: Čavoški, K. (1990). "Nesavršeno društvo" kao ispunjeno proročanstvo . Đilas, M. Nesavršeno društvo : (i dalje od Nove klase). Beograd : "Slobodan Jović", str. 170.7 Цемовић, М. (1997). Тајна суђења Миловану Ђиласу. Нови Сад : Дневник, стр. 130.8 Момчило Цемовић о "лијевим грешкама" каже да Ђилас не само да није крив – "напротив, његовим доласком у Црну Гору, марта 1942. године, такве грешке


139

много пише о реторзијама које су вршили партизани, али избегава да пише о околностима у којима је до њих долазило, као и о реторзијама које је сам наређивао, чак пребацује одговорност на друге 9 – "из изјава многобројних очевидаца и учесника тих догађаја које сам прикупио, може се закључити да је Ђилас био веома критичан према другима, али да је своју одговорност покушавао да заташка".10 Десимир Тошић тврди да је «историјска чињеница ... да Ђилас није био у Црној Гори за време појаве «Пасјег гробља»,11

наглашава да је Ђилас «био за вишепартијски плурализам још 1953. и за то платио..»,12 и да је био један од најискренијих побуњеника у сукобу са Совјетским Савезом 1948, а затим против свих режима источноевропских земаља, све до 1989,13 са основном визијом «о једном цивилизованом друштву без оптерећења идеологијама»,14

«први који је поставио основе политици демократске еволуције»,15

«највеће име Црне Горе у последњих скоро стотинак година».16 У иностранству се на прогон Милована Ђиласа веома оштро реаговало. Осим штампе, реаговале су и бројне међународне организације, бројни угледни појединци, књижевници, уметници.17

Већину својих књижевних дела Ђилас је написао у затвору. За њега је, према речима Бранка Поповића, писање представљало "наставак ангажоване битке за смислен живот".18 Према Палавестри,

су сузбијане". (Cemović, M. (1997). Đilasovi odgovori. Beograd : Svetlostkomerc, str. 73.9 Tošić, M. (2003). Ko je Milovan Đilas? : disidentstvo 1953-1995. Beograd : Otkrovenje, str. 67-68.10 Dedijer, V. (1991). Veliki buntovnik Milovan Đilas : prilozi za biografiju . Beograd : Prosveta, str. 270.11 Tošić, D. (2003). Ko je Milovan Đilas? : disidentstvo 1953-1995. Beograd : Otkrovenje, str. 102.12 Исто, стр. 81.13 Исто, стр. 82.14 Исто, стр. 86.15 Исто,стр 92.16 Исто, стр 120.17 Цемовић, М. (1997). Тајна суђења Миловану Ђиласу. Нови Сад : Дневник, стр. 227.18 Поповић, Б. (2005). Стасавање Милована Ђиласа. Ђилас, М. Бесудназемља.Београд : Политика : Народна књига, стр. XXVII.


140

најопсесивнија приповедачка тема овог «писца моралног искупљења» је – "омамљујућа лакоћа убијања",19 а две највеће – рат и ратно зло и Црна Гора, којој припада његов морални кодекс. 20

Једна од привилeгованих тема је и љубав,21 а његово духовно сродство образују Његош и Марко Миљанов, Михаило Лалић и Матија Бећковић.22 "Једини начин да човек не остане сам" – каже Ђилас у "Обраћању Марку Миљанову! – "и не пода се злу кад га сколе насиље и сиромаштво, јесте повратак и опирање на морална начела и духовне вредности."23

Палавестрина оцена је да је "Ђилас... постао један од најсмелијих политичких мислилаца данашњега света, писац можда најзначајнијих мемоарских књига у новијој српској књижевности".24

Писао је песме, приповетке, романе, успомене, дневнике, мисли, расправе, студије, биографије, путописе, критичке огледе и теоријске чланке.25 Његова критика марксизма није само полити-чка.26 Био је "спреман да за своју изречену мисао страда и тамну-је".27

За дела "Нова класа", Несавршено друштво" и "Пад нове класе – повест о саморазарању комунизма" Момчило Цемовић каже да се њима Ђилас потврдио као најистакнутији критичар комунизма и визионар, а да су се његова предвиђања обистинила и пре него што је предвидео.28 Може се рећи да је био "родоначелник диси-дентског покрета у комунистичком свету", а његова Нова класа 19 Палавестра, П. (1991). О Ђиласу као писцу. Књижевност – критика идеологије. Београд : Српска књижевна задруга, стр. 289.20 Исто, 292.21 Поповић, Б. (2005). Стасавање Милована Ђиласа.Ђилас, М. Бесудна земља. –Београд : Политика : Народна књига, стр. XXVII.22 Палавестра, П. (1991). О Ђиласу као писцу. Палавестра, П. Књижевност –критика идеологије. Београд : Српска књижевна задруга, стр. 293.23 Цитирано према: Палавестра, П. О Ђиласу као писцу, стр. 284.24 Палавестра, П. (1991). О Ђиласу као писцу. Палавестра, П. Књижевност –критика идеологије. Београд : Српска књижевна задруга, стр. 299. 25 Исто, 300.26 Čavoški, K. (1990). "Nesavršeno društvo" kao ispunjeno proročanstvo. Đilas, M. Nesavršeno društvo : (i dalje od Nove klase). – Beograd : "Slobodan Jović", str. 170.27 Исто, стр. 174.28 Cemović, M. (1997). Đilasovi odgovori. Beograd : Svetlostkomerc, str. 86.


141

"нанела [је] комунистичком покрету одлучујући смртни ударац у идеолошкој сфери".29

Од 1954. Ђилас није могао да објави у Југославији ни књижевни, ни политички текст. Већина његових дела објављена је у иностранству.30 Он је најпревођенији и најцитиранији српски аутор. Његова дела преведена су на преко тридесет језика, а Оксфордски форум за светску књижевност сврстао је «Нову класу» у сто дела која су извршила највећи утицај на културу и цивилизацију Европе у 20. веку.31

Добрило Аранитовић је пописао књижевне и публицистичке радове Милована Ђиласа, као и књиге и прилоге о њему. Аутор наводи изворе којима се служио, пописани су хронолошки у оквиру литературе о Ђиласу, у Речи библиографа.

Ђиласове књиге почеле су се објављивати на српском готово четири деценије након свог настанка. Та издања, као и књиге и зборници радова о њему и на нашем језику, наговештај су новог виђења књижевног и публицистичког дела. Према речима Добрила Аранитовића у уводном тексту – без рецепције обилате грађе коју нуди Библиографија Милована Ђиласа, не може се ни проучавати ни разумети читава епоха.

Тешкоће у изради ове Библиографије савршено су јасне –страни листови и часописи су у нашој земљи забрањивани због Ђиласових прилога, или када се о њему писало на начин непри-хватљив нашој власти. Михаило M. Миленковић, чија је анотирана библиографија радова Милована Ђиласа обухватала период од 1928. до 1975, био је протеран 1974, али је срећом пописао и до тада необјављене Ђиласове радове, штампане у обимном зборнику Partsof a Lifetime (Њујорк, 1975).

29 Михајлов, М. (1996). Родоначелник дисидентског покрета. Поповић, Б. (уредник). Милован Ђилас. Београд : Култура, 1996, стр. 309.30 Đilas, A. (1990). Beleška o piscu. Đilas, M. Revolucionarni rat. Beograd : Književne novine, str. 449.31 Цемовић, М. (1997). Тајна суђења Миловану Ђиласу. – Нови Сад : Дневник, стр. 130.


142

Свој обимни рад аутор Библиографије сматра само торзом једне могуће, целовите Ђиласове библиографије, која ће бити остварљива тек када буду доступни документи и грађа органа безбедности.

Највећи део грађе обрађен је de visu, док је већина радова на страним језицима и стране литературе о Ђиласовом делу рађена на основу документације коју је састављачу ставио на располагање Алекса Ђилас. У напомени је аутор навео да нису виђене.

Структура ове библиографије – хронолошки распоред јединица у оквиру жанрова, као и хронолошки распоред литературе о Ђиласу и његовом делу, са шест регистара и детаљном хронологијом живота и рада – потврђују речи Добрила Аранитовића да «ова библиографија прераста у својеврсни библиографски роман». Хронологија живота и рада Милована Ђиласа тако је чињенична, прецизна и својим објективним тоном пружа изванредну помоћ млађим генерацијама да створе јасну слику о Ђиласу, као и протеклом времену.

Неке наведене чињенице делују готово црнохуморно, на пример „Пецачки клуб „Дунав“ избацује Милована Ђиласа из свог чланства“ (1954); „Београдски издавачи су тада [1954] добили директиву: „Од Ђиласа не објављивати ништа, чак ни књигу о сађењу купуса (ако би је написао);“ Септембра месеца [1981], у интервјуу ревији Спорт, Владимир Дедијер протестује што се Ђиласове књиге не штампају код нас: „како можемо критиковати нешто што нико није прочитао?“. Нажалост, ту су и чињенице које илуструју сву дубину наших трагичних подела, које још увек трају, у складу са „Ћераћемо се још“: „У листу Погледи бр. 76 (1991), који излази у Крагујевцу, објављен текст кривичне пријаве против Милована Ђиласа, „због извршења ратног злочина против цивилног становништва, из чл. 142 КЗ СФРЈ“. Заступник тужбе адвокат Милан В. Тошовић“.

Генерацијама којима је овај „библиографски роман“ покре-нуо мучна и тешка сећања можемо, на крају, само поновити Бећковићеве стихове: „А жртве су вазда ближе циљу, / Но циљ оним који побиједе!“, а Ђиласовим земљацима – «Нема жива славна Црногорца“.


143

Као потврду тезе аутора о овој библиографији као „библиографском роману“ навешћемо један број карактеристичних библиографских јединица, само из Библиографије радова о Миловану Ђиласу у току једне, судбинске године:

2490. [Чолаковић, Родољуб]: Не треба много доказивати да Ђилас одступа од марксизма. – Политика, 51/1954, 14719 (20. 1), 2. *Иступање на Трећем (ванредном) пленуму.

2503. [Извршни комитет Централног комитета Савеза комуниста Југославије]: Саопштење Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије. – Политика, 51/1954, 14710 (10. 1), 3. *Поводом ставова Милована Ђиласа, изнесених у чланцима објављеним у листу Борба.

2505. [Јовановић, Блажо]: Наши људи су схватили да је чланак „Анатомија једног морала“ у ствари борба против Партије. -Политика, 51/1954, 14719 (20. 1), 6. *Иступање на Трећем (ванредном) пленуму.

2524. [Марковић, Мома]: Само малограђански слојеви и дезоријентисани интелигенти аплаудирају Ђиласу. - Политика, 51/1954, 14719 (20. 1), 4. *Иступање на Трећем (ванредном) пленуму.

2528. [Мијатовић, Цвијетин]: Ђиласови чланци су смишљена, деструктивна политичка акција – рекао је Цвијетин Мијатовић. -Борба, 19/1954, 16 (20. 1), 3. *Иступање на Трећем (ванредном) пленуму.

2531. [Минић, Милош]: Ђиласова схватања нису у складу са одлукама Шестог конгреса ни са марксизмом. – Реч Милоша Минића. - Борба, 19/1954, 15 (19. 1), 2-4. *Иступање на Трећем (ванредном) пленуму.

2547. Popović, Milentije: Četvrti plenum CK SKJ. – Našastvarnost, 8/1954, 4, 85-93. *Na str. 88-90. kritika Đilasovih„malograđansko-anarhističkih stavova“.

Ауторове напомене о природи, намени и поводу дела такође су допринеле могућности читања ове Библиографије као књижевног дела.


144


145

УДК 017:655.5(497.11)"1791/1866"(049.3)

Мр Милица ЦрнојевићНародна библиотека Србије, Београд[email protected]

КЊИЖЕВНИ РЕЉЕФБИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

(ОБЈАВЉЕНИЈА Матице српске : 1791-1866 / [редактор Јасна Картало-

вић]. – Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2008 (Нови Сад : Футура

публикације). – XI, 90 стр., [24] стр. с таблама ; 24 cm. – (Каталог старих и

ретких књига Библиотеке Матице српске ; књ. 6).

„Тек када се времену које нас занима приближимо тако да својим погледом можемо обухватити не само велике него и мале писце, као и све оно што је чинило стварни, свакодневни живот књижевности, тек тада ће нам се књижевни рељеф епохе појавити пред очима у свеколиком свом богатству, разгранатости и међусобној испреплетености, тако да ће и највећи врхови, не изгубивши ништа од своје висине, изгубити много од своје усамљености и неприступачности.“ Јован Деретић, Алманаси Вуковог доба (Београд: Институт за књижевност и уметност: „Вук Караџић“, 1979), 5.

У веома вредној едицији Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске као шеста књига 2008. изашла су Објављенија Библиотеке Матице српске : 1791-1866. Електронску обраду података урадиле су мр Мирјана Брковић, Финка Пјевач и Јасна Карталовић, а техничку припрему за штампу Новка Шокица-Шуваковић.

Објављенија њихови аутори називају и известија, књижевна обзнана, објав, објава, књижевна објава, оглас претплате, књижевни


146

оглас, књижеван позив, обзнаније, позив на претплату, позив на пренумерацију, разглас, разглас књижеван и слично.

Каталог садржи 244 јединице од којих су 73 огласи на новине, часописе, листове, календаре и алманахе. Тако налазимо у бр. 1-3 Известије за новине – Сербскија повседневнија новини браће Маркидес Пуљо, у бр. 10 Позив на претплату на Славено-сербскија вједомости за 1794. годину, а у бр. 16-18, 24-28, 32-33, 35-37, 44, 46-47 Објављенија и позив на пренумерацију на Новине сербске из царствујушчега града Вијене Димитрија Давидовића за 1813, за другу половину 1814, за другу половину 1815, прву половину 1816, другу половину 1817, 1820. и прву половину 1822. године. Налазимо и огласе на прве српске алманахе - Објављеније о Забавнику Димитрија Давидовића за 1816. (бр. 34), 1818. (бр. 43) и у бр. 65 Позив на претплату на забавник Даницу Вука Стеф. Караџића за 1829. годину, као и бр. 56, 58, 62 Оглас на Банатски алманах за 1827, 1828. годину. Оглас на алманах-зборник Цвеће налазимо у бр. 67 и 68.

Огласе на календаре-забавнике видимо у бр. 113 (Оглас на други Забавник Димитрија Давидовића за 1837) и у бр. 115 (Позив Српске зоре на пренумерацију за 1837). Можемо издвојити и Објављеније на Српско-далматински алманах Божидара Петрановића за 1837. (бр. 114)

Објављеније на „србску књигу најнароднију“, орган Матице српске, налазимо у

бр. 52, 55, 107 - Објављеније о Сербској летописи за 1824, 1826; позив на пренумерацију на Летопис Матице српске (1833); у бр. 136 - Позив на претплату на другу половину године 9. течаја Narodne novine и Danicu horvatsku, slavonsku i dalmatinsku Људевита Гаја (1843); бр. 149 је Оглас на први број Напретка Данила Медаковића, први српски лист штампан Вуковим правописом; Објављеније - Оглас на Новине читалишта београдског за 1849. (бр. 150), за годину у којој су са другим бројем престале да излазе због малог броја пренумераната1, упркос почетног успеха код читалаца;2

1 Булатовић, Б. (1997). Новине Читалишта београдског (1847-1849). Булатовић, Б. Летопис културног живота 1791-1849. Нови Сад: Матица српска ; Београд: Институт за књижевност и уметност, стр. 336.


147

бр. 151 - Позив на претплату Вестника (1848), првог новосадског политичког листа; бр. 181 - Оглас на први број Јавора, листа за забаву, поуку и књижевност; бр. 184, 198, 211 - Позив на претплату на Даницу Ђорђа Поповића, лист за забаву и књижевност, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма,3 за 1862, 1863. и 1864. годину.

У Каталогу налазимо и оглас на новине Glas od svih stranahМирка Данијела Богданића, које због цензуре нису штампане (бр. 4), као и оглас на необјављени часопис Духовна беседа (бр. 205), необјављене књиге (бр. 209). У Каталогу је у напоменама наведен податак да дело није објављено, као и узрок, уколико је био познат, што је још један у низу података које нуди о политичкој и културној стварности Србије овог периода.

У самим објављенијима некад су наведена објашњења о разлозима престанка излажења листа (нпр. мали број претплатника) и разлози поновног покретања (бр. 208).

Наводи се и оријентација периодичне публикације, нпр. за лист Србска слобода уредништво у огласу каже: „Нов, политичан и књижеван лист србски ...“ (бр. 235), или је већ у самом наслову огласа наведено да је дело на пример настало на позив Матице српске (бр. 237).

Објављенија су углавном на једном листу, две или четири стране, међутим, има их и на 16 страна, као на пример оглас Стефана Новаковића 1793. године на Историју храбрих славенских народов а најпаче Болгар, Сербов и Хорватов Јована Рајића (бр. 6-8).

Одређени број објављенија садржи и образац за имена претплатника, на пример оглас претплате на први бр. НапредкаДанила Медаковића (бр. 149), Позиви на претплату на СветовидАлександра Андрића (бр. 164, 170, 171, 179), као и Позив Игњата Фукса на претплату на Милошеву (бр. 177), Књижевни огласи Карла Хинца (бр. 178, 188), Позив на претплату Стефана Вулпеа (бр. 180),

2 Исто, 332.3 Бикицки, М. (1993). Новосадске серијске публикације. Бикицки, М. Прилози за историју српске периодике Нови Сад: Библиотека Матице српске, стр. 28.


148

Јована Јовановића Змаја (бр. 181), Ђорђа Рајковића (бр. 185-187), Николе Ђ. Вукићевића (190) и Феликса Каница (бр. 191).

За читаоца Каталога може да буде занимљив елемент „савре-меног маркетинга“ - начин на који се аутори огласа обраћају читаоцима: Честный Господине! Намъ Высокопочитаемый!, Почитаємый Господине, Предрагій роде србскій!, Славно обштество!, Српском свету што новине чита, Свĕма Славено-Сербима и осталима любительма кньижности, а потписују додајући имену уз титулу или занимање Всепокорнĕйшïи, всепокорнĕйшïи слуга, покорнĕйшій, покорнĕйшïи слуга, понизнĕйшиій слуга, Роду нашемъ покорнĕйшïи, Рода Сербскогъ Нижайше Слуге, Роду Србскомь Понизнĕйшиïи, Свагда на услузи готовъ и слично.

Аутори објављенија су често сами писци оглашаваних дела, нпр. Іоакïма Вуича Славено-Сербскога Списателя Животописаніе и чрезвичайна нĕгова приключенія (бр. 97), Симе Милутиновића Сарајлије Троесестарство или Сербске тры милине, у коме најављује Пĕванію Црногорску и Херцеговачку ... „за кою ће опета и особито у свое вріеме изаћи обявленіе“ (бр. 117), Богобој Атанацковић за Даракъ Србкиньи (бр. 142) и за необјављену књигу Росица (бр. 143-145), Јоксим Новић Оточанин за Србство (бр. 161) и Ђорђе Рајковић за Песме (185 и 186).

У Објављенијима налазимо и огласе издавача, односно књижара:

Глигорије Возаровић је аутор Књижевног објављенија на „Дĕла Досиөеевы четврту часть“ (1833), „Писма Досіөеєва, као продуженіє Живота и приключения нĕговы“ (1833)4 , као и Позива свима љубитељима и почитатељима многозаслуженога Доситеја Обрадовића, за Споменицу Доситејеву.

Вођен идејом да објави и споменицу Доситеју Обрадовићу позвао је 1842. учене Србе, Словене и „инородце“ да на свом језику, стихом или у прози, изнесу сопствене мисли и „чувства“ о Доситеју, уз обећање да ће све прилоге који стигну до 1. августа 1843. сабрати

4 Од 1833. до 1836. изашла су Доситејева дела у девет књига, а 1845, као десета, Писма Доситејева.


149

у књигу и „прекрасно печатати“.5 Не зна се из којих разлога није дошло до штампања споменице.6

Карл – Драгутин Хинц је аутор књижевног огласа за Триде-сетъ година из живота Милана Наранџића (1860), који садржи и образац Имена господе предплатника и за Басне Доситеја Обрадовића (1861), такође пропраћен обрасцем Име предплатника. Басне, међутим, нису објављене, јер је Хинц после супер-заплене стоваришта књига 11. марта 1861. напустио Нови Сад.7 Карл Хинц је Милана Наранџића штампао о свом трошку и када је 15. јуна 1860. почела заплена његове књижаре у корист потраживања владике Платона, на стоваришту је имао 250 примерака ове књиге.8

Светолика Лазаревића налазимо као аутора књижевног огласа (штампаног Вуковом ћирилицом) за другу књигу Милана Наранџића (1863), у коме наводи да је Јаков Игњатовић на његову молбу продужио овај роман,9 и књижевног огласа за другу књигу сопствених стихова Споменак (1865). Васа Стајић помињући ову књигу Споменка наводи да је једини циклус "мало само интересантан" Спомен лепим Србкињама.10 Другу књигу Милана Наранџића Лазаревић је штампао о свом трошку.11 Лаза Чурчић у тексту Књижарско-издавачки рад Светолика Лазаревића помиње и Оглас датиран на Видовдан 1863, уз који је одштампан Списак и цене књига... које је продавао. Чурчић у истом тексту наводи да је тај оглас 1860. поклоњен Библиотеци Матице српске.12

5 Према: Пејчић, Ј. (1997). Глигорије Возаровић. Јоновић, П. (прир.). Српско књижарство. Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 356.6 Исто, 356.7 Стајић, В. (1997). Петар Стојановић. Јоновић, П. (прир.) Српско књи-жарство, Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 193.8 Стајић, В. (1997). Књижаре. Јоновић, П. Српско књижарство. Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 101-102.9 Чурчић, Л. (1997).Књижарско-издавачки рад Светолика Лазаревића. Јоновић, П. (прир.). Српско књижарство. Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 210.10 Стајић, В. (1997). Светолик Лазаревић. Јоновић, П. (прир.) Српско књижарство. Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 206.11 Исто, 207.12 Чурчић, Л. (1997). Књижарско-издавачки рад Светолика Лазаревића. Јоновић, П. Српско књижарство, Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 209-210.


150

Објављенија наших издавача представљају још једно сведочанство о њиховим намерама којима су подигли, како наводе Новине србске у чланку поводом Возаровићеве смрти, „вечити спомен код народа србског“.13

Игњат Фукс је аутор Позива на предплату на Милошеву : юначке песме Iоксима Новића Оточанина (1860), Комарацъ : шаљивилист (1862), Позива на предплату Путника (26. фебруара и децембра 1862) и Позива на предплату на дело Федон или О безсмртности душе од Мојсија Менделссона : превео Јован Хаџић вел. бележник у Н. Саду (1866). У Позиву на претплату на Путник од 26. фебруараФукс о својим побудама каже следеће: »Већ одавна осећа се нужда једног периодичног листа у Српству, које би искључиво служило на изображење и облагорођење дечијег ума и срца и на подизање народног чувства и поноса ...». Наводећи за Фукса да је „набавио и,може се рећи, упропастио хумористичан лист Комарац“, да је покренуо и Путник, ангажујући као одговорног уредника Емила Чакру 14, „човека свог формата“, након што су Ђорђе Рајковић, Јаков Игњатовић и Ђорђе Натошевић одустали од сарадње с њим, Васа Стајић не помиње издавање Милошеве и Федона.15 О раду Игњата Фукса, Петар Јоновић каже да се „бавио и издавачким шпекулацијама и некоректном трговином, а био је велики политички противник Светозара Милетића и Срба у Новом Саду“.16

Некада су издавана по два или више огласа на неку књигу, на пример:

- бр. 173 Кньижевни обяви са позивомъ на уписиванĕ : Животъ и дĕла Србскогъ Просветителя, светогъ Симеона Мироточивогъ иначе Стефана Неманĕ : описана нĕговымъ сыновима

13 Цитирано према: Гавриловић, Г. (1997). Глигорије Возаровић. Јоновић, П. (прир.). Српско књижарство, Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 328-329.14 Емил Чакра је аутор Новог позива на предплату Путника, месечног часописа за забаву и науку (1863).15 Стајић, В. (1997). Игнац Фукс. Јоновић, П. (прир.). Српско књижарство. Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 200-202.16 Јоновић, П. (1997). Књижаре у "Српској Атини" 1850-1918. Јоновић, П. (прир.) Српско књижарство. Нови Сад: Матица српска: Прометеј, стр. 111.


151

св. Стефаномъ Првовенчанымъ и светим Савомъ I Србскимъ / Професоръ Сергіє Николићъ, член Чуварногъ Одбора Србски Живописа, и бр. 175 Кньижевна обзнана : Животь и дĕла србскогъ просветителя светогъ Симеона Мироточивогъ иначе Стефана Неманĕ, првогъ србског краля / Сергіє Николићъ Професоръ права.

Аутор Позива на претплату на шаљиви лист с илустрацијама Комарац је Ђорђе Рајковић јануара 1861 (бр. 187); позив је поно-вљен 1862 (бр. 196 и 200), као и 1865. године (бр. 224).

Светозар Милетић је аутор Позива на предплату на политични лист србски Застава (1865) и Предходне објаве политичког листа Застава (1866). За лист Сељак : недељни лист за кућу, поље и башту, са илустрацијама у Објављенијима налазимо три позива на претплату –бр. 215, 232 и 233, као и за лист Путник (бр. 201, 203, 219).

Наилазимо и на оглашавање више дела у једном огласу штампара Игњата К. Сопрона на календаре Подунавац, Сион, Забавник, Мачванин, Крин, Лĕто и Календар за џеп (бр. 195).

Поједини огласи су штампани упоредо на српском и страном језику, нпр. латинском (бр. 9), словачком (бр. 70), немачком (бр. 116, 163), мађарском и немачком (бр. 127), а има примера да је оглас штампан на страном језику, нпр. оглас на Банатски алманахДимитрија Тирола за 1828, и на његову књигу Немачка граматика(бр. 58) штампан је на немачком језику.

Одређен број огласа су додаци уз поједине бројеве периоди-чних публикација – Сербскија повседневнија новини браће Маркидес Пуљо и Новине сербске из царствујушчега града Вијене. Од огласа уз Славено-србске вједомости, у којима је Новаковић оглашавао Рајићеву Историју тако да можемо пратити историјат издавања (најава књиге, њеног садржаја, Рајићева дозвола да се књига штампа, позива на пренумерацију, доношење списка пренумераната, што је почетак пренумерације у нашем издаваштву)17 можемо издвојити, осим позива на претплату на саме Вједомости, три

17 Булатовић, Б. (1997). Српски листови XVIII века. Булатовић, Б. Летопис културног живота 1791-1849 .Нови Сад: Матица српска ; Београд: Институт за књижевност и уметност, стр. 16.


152

примерка једног огласа на Историју (бр. 6-8).Посебну вредност овог Каталога представљају и неки Вукови

огласи: оглас на друго издање Народних српских пословица (бр. 154) и на Српски рјечник (бр. 156). Оба огласа изашла су и у периоди-чним публикацијама – оглас на Пословице у Србским новинама и Danici ilirskoj (у хрватској језичкој редакцији), као и у Novinama dalmatinsko-hervatsko-slavonskim (у језичкој редакцији Богослава Шулека) 18 на Српски рјечник у Јужној пчели, Србским новинама(старим правописом)19 и Narodnim novinama.20 Објављеније на прву књигу Народних српских пјесама од 1. маја 1840. (бр. 128) у краћој верзији (у хрватској језичкој редакцији) изашло је у Danici ilirskoj.21

Оглас на другу књигу Српских народних пјесама (бр. 141) изашао је и у скраћеној верзији – у Србским новинама, Danici horvatskoj, slavonskoj i dalmatinskoj и Zori dalmatinskoj (у хрватској језичкој редакцији), као и у Сербским народним новинама.22

Каталог прате ауторски регистар и регистар наслова (ћири-лички и латинички), регистар места издања (тј. штампања) и хроно-лошки регистар. Снимци објављенија представљају додатни извор података.

На основу објављенија ствара се мозаик бројних чињеница о читаоцима у Србији тог времена. Можемо одгонетати њихове жеље и потребе, које превиђамо под утицајем великих писаца епохе. Навешћемо пример из снимака (бр. 61):

- „... Овде ће се ясно представити, што и разный читателя вкусъ захтевати може: ... Миланова к' Зораиди непорочна любовь; ньіове судбине ... Милоша Обилића храбра и подражаванїя достойна дĕла ... описанїе исте оне страшне и одсудне борбе; Кнеза Лазара

18 Никић, Љ. (1977). Прилози Библиографији списа Вука Караџића, Ковчежић,књ. 14-15, стр. 227.19 Исто, 227.20 Добрашиновић, Г. (1960). Ка проучавању библиографије Вукових списа.Београд : б. и., 1960, стр. 70.21 Исто, 78.22 Никић, Љ. (1977). Прилози Библиографији списа Вука Караџића. Ковчежић,књ. 14-15, стр. 225.


153

смерть и погребъ с' нĕговымъ тастомъ Югомъ Богданомъ, девет

Юговића, и с' осталимъ Србскимъ Сердарма – све ће то овде живо и подбудително описано быти“.

Након увида у Објављенија може се само одати признање и ауторима записа и редакторки Јасни Карталовић на беспрекорној обради, редакцији и лепом и занимљивом уводном тексту. Библио-теци Матице српске можемо честитати не само на објављеном каталогу већ и на дигитализацији комплетне збирке објављенија, подвргнутој претходно конзерваторском поступку.

Радивој Стоканов

154


155

УДК 027.52(497.113)"1859/..."

Радивој СтокановГрадска библиотека Карло Бијелицки, Сомбор

ПРЕ И ПОСЛЕ ВЕКА И ПО

Упоран у настојању да истраје у подизању градског читалишта, далеке 1859. године Карло Бијелицки се обратио сомборском Магистрату речима које се и после века и по читају као заветна порука и пред будућношћу:

Човечанство које данас живи не може своме потомству оставити узвишенији, достојнији и пун благослова споменик сећања и не може се у толикој мери задужити за захвалност као оснивањем једне овакве властите библиотеке која ће граду служити на велику част.

Од прапочетка, од Прве генералне скупштине Удружења за оснивање јавне општинске библиотеке, 2. јануара 1859. године, Градска библиотека у Сомбору била је непрекидно до 1920. подстанар Градске куће. Њен утемељитељ и дугогодишњи библиотекар био је финансијски службеник Карло Бијелицки (1813-1878). У најранијим деценијама постојања главнину књижног фонда чинила је немачка књига. Од 22.687 књига у 1881. години, на немачком језику је 19.582, на мађарском 2595, на српском 352 и 158 књига на латинском, француском и другим језицима.

Селећи се, потом, у међуратним и првим послератним годинама као бескућник, половином педесетих година минула века нашла је свој први кров у суседству Грашалковићеве палате, у згради некадашње Мађарске читаонице, сазиданој између 1884. и 1886. у еклектичком стилу. У уређеном простору данас су смештени Дечје одељење и управа.

Због нарастајућег књижног фонда одељење одраслих је крајем шездесетих година нашло нов смештај у Главној улици, у


156

броју 11, по исељењу Народне банке. Градњу једноспратнице, у стилу неоренесансе, 1877. године финансирала је Сомборска штедионица, која је основана 1868. Амблематика кошнице са две пчеле, изнад улазних врата, после једног века добила је тако нову, просветитељску, садржину. Награда за марљивост посетиоцима није више новац него знање. Уз позајмно одељење и књиговезницу у приземљу, на спрату се сада налазе Одељење за каталогизацију, сачитаоницом за научни рад, Завичајно одељење, Одељење за развој и унапређење библиотечке делатности и Одељење општих послова.

Доградњом библиотеке, зграде на три нивоа, од 1988. године Библиотека добија нови простор за књигу и посебне збирке и постаје место савременијег пословања.

У 2009. години, обележавањем 150 година непрекидног рада Библиотека наставља програмима и пројектима уређење и опремање одељења, дигиталних читаоница и Конгрес центра 025, уз програме Библионет 09, Вељкови дани, издавачку продукцију и матичну делатност.

Политичко-територијалном организацијом Сомборске општине 1963. године Градској библиотеци припојене су Народне књижнице и читаонице, као 14 огранака. Новим Законом о библиотекарству 1994. године постала је матична библиотека Западнобачког округа.

У дуговеком животу Библиотеке њени управници често су биле личности вишег духовног реда – архимандрит Стефан Илкић, историчар културе и њен до данас једини биограф и хроничар Радивој Плавшић, књижевници Јанош Херцег и Миро Вуксановић.

Целокупан библиотечки фонд у јубилејској години садржи преко 340.000 књига, највише на српском, мађарском и немачком језику, и множину наслова периодике (новина и часописа). Језгро Библиотеке чине данас завичајна збирка (5.000 књига), збирка старе књиге, споменика културе (300 књига) и збирка ретке књиге (400 књига), уз вредан фонд научне књиге. 1

1 Пројектом New City - пробуђени град Сомборска библиотека и у наредних 150 година приклања се слогану БИБЛИОТЕКЕ КРЕИРАЈУ БУДУЋНОСТ.


157

ХРОНОЛОГИЈА ОСНИВАЊАБИБЛИОТЕКЕ У СОМБОРУ

1856 – 1859

ИЗВОДИ ИЗ ПРЕПИСКЕ

16. децембар 1856. године

Карло Бијелицки: Поштовано Удружење за ширење књига, брошура... ради народног образовања у „Аустриском календару за два гроша за 1857. годину“ прочитао сам да се општине могу обратити Удружењу за ширење књига, брошура... ради народног образовања у Бечу, чија је сврха да општинама упућује читаве збирке најодличнијих књига уз најповољнију цену, као и извесну количину малих списа сасвим бесплатно ради ширења образовања и знања.

...Највише нас занима од чега се састоје обећане збирке и како се оне најјефтиније могу добити?


Председник Удружења Кратки: Поштовани господине Бијелицки, најважније средство за постизање нашег циља су Кружоци читалаца. Они се могу основати у сваком месту које има смисао и жељу за културом, образовањем и ширењем поучних дела, и где имамо човека који ће добити наше поверење за вођење једног таквог Кружока.

18. фебруар 1857. године

Карло Бијелицки: Господине, Кратки, у Сомбору који броји близу 25.000 становника већина грађана зна немачки, све

Хронологија оснивања библиотеке у Сомбору...

158

интелигенција без изузетка. Али због општег ниског степена културе у ширим народним масама, желим енергично да се заложим за његов бољитак. Целокупној јавности је мало стало до народног благостања, а две постојеће Читаонице, мађарска и српска, немају готово никакав значај и улогу. Због свега тога намеравам да уз помоћ неколицине својих пријатеља, и уз сарадњу сомборске интелигенције оснујем Удружење за оснивање Општинске библиотеке.

13. март 1857. године

Председник Удружења Кратки: Господине Бијелицки решили смо да Вам дамо дозволу за формирање Читалачког кружока под бројем 46 у Сомбору. Такође Вас обавештавам да смо примили Ваш списак од 35 чланова новоформираног Кружока од којих сте на име чланарине убрали 70 форинти, ...Истовремено Вам шаљемо 66 дела у 73 свеске, све изашле бројеве часописа „Абендштунден“, чланске карте и почасне дипломе за утемељиваче Кружока.

30. јун 1857. године

Карло Бијелицки: Господине Кратки послате књиге нису оно што смо тражили и захтевали, што се поготово односи на квалитет њихове садржине. Књиге су поред тога скупе и њихов број не одговара нашим потребама. Ви очигледно настојите да политиком формирања књижног фонда утичете и на формирање става читалаца. Дипломе које сте нам послали пуне су грешака, тако да њихова симболика никога није одушевила. Сматрамо такође, да часопис „Абендштунден“ нема никакву вредност и ни један наш члан га не би купио за своју књижницу. Пошто Ваше књиге нико не узима на читање, а ради поправљања стања у самом Кружоку из својих средстава набавио сам 26 романа у најелегантнијем повезу за свега 10 форинти и њима додао још неколико интересантних дела из своје библиотеке.


159

30. август 1857. године

Председник Удружења Кратки: Ваше благородство, намера Удружења је да шири целисходне списе свим слојевима друштва. ...Ако укус образованих Сомбораца воли само романе, онда је више него разумљиво зашто они неће да читају књиге Удружења. Вама као водиоцу Кружока стављено је у дужност да читаоцима не дајете свакојаке романе на читање.


Карло Бијелицки: Господине Кратки ...у Сомбору постоји жеља за оснивањем једне Општинске библиотеке која би се бринула и за ниже народне слојеве и за грађанску интелигенцију истовремено. У ту сврху смо 31. октобра упутили молбу Царском и краљевском српско-банатском државном намесништву у Темишвару да дозволи организовање таквог Удружења ради оснивања заједничке и свима сталежима и националностима одговарајуће јавне Општинске библиотеке за бесплатно коришћење. Пошто се Библиотека не може формирати само са књигама које су власништво Удружења, дали смо набавити 500 књига са великим бројем слика, бакрореза и карата које су издате од предузећа Друштво за ширење народу добрих књига из Штутгарта.Истовремено смо у вредности 28 форинти и 16 крајцара купили 165 свезака, три пута више него што смо од Вас примили.

28. јануар 1958. године

Председник Удружења Кратки: Господине Бијелицки ...У Катологу који сте нам послали препознали смо један процес који није у складу са циљевима и Статутом Удружења, процес који вређа нашу част. Преводе са француског језика које сте Ви навели у Каталогунеће ни један брижљиви отац коме је стало до морала своје породице да им да у руке. Онај коме је непознат развој ствари, ако случајно


160

узме Ваш каталог књига или ће се иронично насмејати или ће се дубоко згрозити када међу књигама које су пореклом од Удружења за ширење књига, брошура... у Бечу нађе и овакве којештарије.

6. јун 1958. године

Карло Бијелицки: Господине Кратки Ваше последње писмо није решило постојећу ситуацију, напротив, она се сада више ником не допада. Ми у Сомбору смо од Царског и краљевског државног намесништва добили дозволу под бројем 18.206 од 28. децембра 1857. године за оснивање нашег Удружења. Статут Удружењадонесен на Скупштини 14. марта 1858. године, потврђен је и заведен од 7. маја 1858. године под бројем 5136/997 чиме смо постали Удружење за оснивање Општинске библиотеке у Сомбору за развијање општег образовања. ...Што се тиче књижевних којештарија, оне су најтраженија дела у свим књижарама и у свим угледним друштвима она се читају са највећим интересовањем.

20. јул 1858. године

Председник Удружења Кратки: Ваше благородство, потписана Управа примила је Ваше писмо од 6. јуна ове године које својим увредљивим тоном превазилази сва ранија писма ...Управаодлучно одбија да ово ново Удружење прими међу своје чланове, и због тога ће Вам вратити износ годишњих чланарина.

27. јул 1858. године

Председник Удружења Кратки: Поштовани и слободни краљевски граде Сомборе, у вези са угледом које ужива Бечко удружење за ширење књига, брошура... ради народног образовањаод стране двора и највиших државних надлештава, његова Управамисли и нада се да ће те корисне циљеве које стоје под протекторатом његове Царске и краљевске висости екселенције господина надвојводе Франца Карла, и уз које сарађују сви министри и остале личности на водећим положајима, прихватити уз


161

сарадњу у Вашој надлежности.

2. јануар 1859

2. јануара 1859. године Удружење за оснивање јавне Општинске библиотеке у Сомбору одржало је своју I Генаралну скупштину.

- Скупштина је ставила у дужност првом изабраном предсе-днику Удружења Адалберту Хауке, сенатору, да на следећој седни-ци Градске скупштине да потребна објашњења и замоли за највишу заштиту, сарадњу и помоћ.

- Карло Бијелицки је у новоформираним руководећим орга-нима Библиотеке обављао три функције и то, секретара, библиоте-кара и рачуновође.

10. мај 1859.

Карло Бијелицки: Поштовани градоначелниче, господине Дзбански, достављам Вам записник са одлукама I Генералне скупштинеУдружења за оснивање јавне Општинске библиотеке у Сомбору у којима између осталог наводимо да ће Удружење, на основу и у духу Статута, једнако поштујући све овдашње народности, на свима језицима који се овде говоре, савесно, и у једнаком сразмеру набављати књиге. Такође, намера Удружења не састоји се само у оснивању јавне Општинске библиотеке која би том Удружењу припадала приватно, него наглашава да је сваког тренутка спремна да је сматра власништвом целокупног грађанства, тј. као Градску библиотеку и да је ставља под највишу заштиту Градског магистрата, и да је формално преда граду чим град буде могао да је смести са свим потребштинама које изискује вођење Библиотеке, у одговарајућу просторију.

9. август 1859. године

Карло Бијелицки: Поштовани градоначелниче, ...узимамо у себи слободу да замолимо поштовано Општинско веће да узме у


162

обзир општу корист и важност ове ствари, и да повољну и јединствену прилику која се већ сада пружа изволи решити у нашу корист, да Општинска библиотека приликом изнајмљивања буде смештена у одговарајућу просторију.

5. новембар 1859. године

Игнац Дзбански, градоначелник: Господине Хауке, Општинско веће је одлуком од 17. септембра радосно и са захвалношћу узело на знање одлуку I Генералне супштине Удружења за оснивање јавне Општинске библиотеке у овдашњој Градској општини и погледу преношења Удружењске библиотеке у власништво Градске општине. Имам част да Вам саопштим примедбу да ће Магистрат са своје стране сматрати за своју дужност да потпомаже циљеве Удружења усмерене на општу корист.

5. новембар 1859. године

Игнац Дзбански, градоначелник: Господине Бијелицки, Општински одбор је радо примио на знање објашњење I генералне скупштине Удружења за оснивање јавне општинске библиотеке у Сомбору, које се тиче преласка Библиотеке у власништво града, и Вашој благородности за вишегодуишњи труд, пожртвованост и жртве, које је Ваше благородство под врло тешким околностима у циљу оснивања Удружењске библиотеке поднело, изражава се захвалност коју сте Ви у великој мери и заслужили. Врло ми је угодно што Вам ово саопштавам Вашем благородству, као што испуњавам и врло угодну дужност истовременим упознавањем надлежне Царске и краљевске окружне власти о деловању Вашег благородства за општу корист.


Павле Петровић, царски и краљевски саветник Државног намесништва и претстојник округа: Господине Бијелицки осећам


163

се побуђеник да Вам изјавим моје потпуно признање за Ваше деловање у смислу оснивања Општинске библиотеке чији је циљ народно просвећивање, у које сте уложили толико труда и које се показало успешним, као и несебичност што сте ову Библиотекупренели у својину општине Сомбор, и да ће за мене бити уживање да са Вашим заслужним деловањем упознам и виша надлештва у случају да Ви продужите деловање у том смислу.


Павле Петровић, царски и краљевски саветник Државног намесништва и претстојник округа: Поштована Царска и краљевска окружна финансијска управо молим Вас да нам саставите декрет у коме се одаје признање службенику Карлу Бијелицком за његово комплетно деловање на оснивању Народне библиотеке.

Архивска грађаГрадске библиотеке Карло Бијелицки у Сомбору


164


165

УДК 37.018.48

АЛЕКСАНДРИЈСКА ИЗЈАВАО ИНФОРМАЦИОНОЈ ПИСМЕНОСТИ

И ДОЖИВОТНОМ УЧЕЊУ

(The Alexandria Proclamation onInformation Literacy and Lifelong Learning)

У славу овонедељне потврде локалитета Светионик (Pharos) у Александрији, једног од древних светских чуда, учесници Колоквијума на високом нивоу из области информационе писмености и учења за цели живот, који се одржава у Александријској библиотеци од 6. до 9. новембра 2005, објављују да су информациона писменост и доживотно учење светионици информационог друштва који осветљавају путеве развоја, напретка и слободе.

Информациона писменост

- обухвата способности које препознају потребе за информа-цијама и које лоцирају, процењују, примењују и стварају информа-ције у оквиру културних и друштвених контекста.

- је кључна за конкурентни напредак појединаца, предузећа (поготову малих и средњих предузећа), региона и земаља.

- обезбеђује кључ за ефективни приступ, коришћење и стварање садржаја који дају потпору економском развоју, образова-њу, здравственим и друштвеним службама, и свим осталим видови-ма модерних друштава, и због тога обезбеђује суштинску основу за испуњење циљева миленијумске декларације и светског самита о информационом друштву; и

- превазилази постојеће технологије како би обухватило уче-ње, критичко мишљење и интерпретативне способности које прелазе стручне границе и оснажују појединце и друштва.

Александријска изјава о информационој писмености...

166

У оквиру контекста развоја информационог друштва, апелујемо на владе и међувладине организације да следе политику која ће промовисати информациону писменост и учење за цели живот.

Посебно их молимо да подрже следеће:- регионалне и тематске састанке који ће олакшати усвајање

стратегија информационе писмености и учења за цели живот у одређеним регионима и социоекономским секторима.

- професионални развој запослених у образовању, библиоте-кама, архивама и здравственим и друштвеним службама по принци-пима и обичајима информационе писмености и учења за цели живот.

- укључивање информационе писмености у почетно и проду-жено образовање везано за кључне економске секторе и састављање и администрацију владине политике, као и у праксу саветника на пољу пословног, производног и пољопривредног сектора.

- програме који ће повећати могућност запошљавања и пре-дузетничких способности жена и људи са посебним потребама, као и имиграната, образованих људи који раде послове испод свог образовног нивоа и незапослених; и

- признавање учења за цели живот и информационе писмено-сти као кључних елемената за развој општих способности које морају бити предуслов за акредитацију свих образовних програма и програма обуке.

Уверавамо све да је свесрдно улагање у стратегије информационе писмености и учења за цели живот вредно за све и да је кључно за развој информационог друштва.

Усвојено у Александрији, у Египту, у Александријској библиотеци, 9. новембра 2005.

(За Библиотекарско друштво Србије

с енглеског превео Душан Стаменковић.)


167

УПУТСТВА ЗА САРАДНИКЕ

У складу са Актом о уређивању научних часописа Мини-старства науке РС од 09. јула 2009. године, молимо сараднике да у циљу уједначавања формата чланака поштују следеће параметре:

- радови треба да садрже укупно између: 1.800 – 4.000 речи;- текстови треба да буду писани на српском (ћирилицом) или

енглеском језику (Times New Roman – Serbian – Cyrilic, односно Times New Roman - English), фонт 12;

- у горњем левом углу стране наводе се: пуно презиме и име (свих) аутора, пун (званичан) назив и седиште установе аутора (афилијација), контакт подаци (е - адреса). *Функција и звање аутора се не наводе;

- наслов прилога. Поред наслова на језику рада, наслов се даје и на српском и енглеском језику. Ови наслови исписују се испред сажетка на одговарајућем језику;

- испод наслова наводе се сажетак (100 – 200 речи) и кључне речи (2 – 10) на српском језику;

- на крају прилога наводи се Литература, испод које следенаслов рада, сажетак и кључне речи на енглеском језику.

Молимо сараднике да за Литературу и напомене прате следећи:

ФОРМАТ ЦИТИРАЊА APA стил(American Psychological Association's style – Reference list)

За опис монографске публикације: Презиме, иницијал имена аутора (година издавања).Наслов

књиге. Место издавања: издавач.

168

За опис приређеног издања:Презиме, иницијал имена, и презиме, иницијал имена (прир.)

. (година издавања) . Наслов дела. Место издавања: издавач.За опис преведене књиге:Презиме, иницијал имена аутора. (година издавања) . Наслов

дела. (име и презиме преводиоца, прев.) . Место издавања: издавач.За опис вишетомног дела: Презиме, иницијал имена аутора. (година издавања) . Наслов

дела. У иницијали имена и пуна презимена више аутора (прир.), На-слов књиге (број тома) . Место издавања: издавач.

За опис нештампаног рукописа: Презиме, иницијал имена аутора. (година). Наслов дела. Нео-

бјављени рукопис.За опис прилога у периодичној публикацији: Презиме, иницијал имена аутора (на исти начин поновити

уколико је више аутора). (година или пуни датум) . Наслов текста. Наслов часописа, свеска, стране

За опис прилога доступног преко интернета: Презиме, иницијал имена аутора (година) . Наслов текста.

Наслов периодичне публикације, свеска, стране. [on-line] . Доступно преко: интернет адреса [датум преузимања]

За опис филма: Презиме, иницијал имена продуцента (продуцент), презиме,

иницијал имена директора (директор) . (година) . Наслов [филм] . Место издавања: издавач.

За опис касете, плоче, компакт диска: Презиме, иницијал имена аутора (врста ауторства) . (година) .

Наслов (врста носиоца информација и број) . Место издавања: изда-вач, пуна адреса издавача.

Уредништво задржава право да изврши селекцију присти-глих текстова. Текстови се не враћају.


169

САДРЖАЈ / CONTENTS

Жељко Вучковић

О СМИСЛУ И ВРЕДНОСТИMAБИБЛИОТЕКАРСКЕ ПРОФЕСИЈЕ ДАНАС ................................................. 5

ON PURPOSE AND VALUES OF LIBRARY PROFFESION TODAY ....... 16


ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР ПРЕД ИЗАЗОВИМАРЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА ........................................................................... 17

SCHOOL LIBRARIANMEET THE CHALLANGES OF EDUCATION REFORM ........................... 34


СИСТЕМ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈАШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА ................................................................... 35

PROFESSIONAL DEVELOPMENT SYSTEMFOR SCHOOL LIBRARIANS ......................................................................... 48


ЕТИКА И УСЛУГЕ ЗА ДЕЦУ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМA ................ 49

ETHICS AND SERVICES FOR CHILDREN IN PUBLIC LIBRARIES ....... 61

170


ЕТИКА И БИБЛИОТЕЧКИ ПРОГРАМИ ЗА ДЕЦУ ................................... 63

ETHICS AND LIBRARY PROGRAMS FOR CHILDREN ............................ 74


МАРКЕТИНШКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ У ФУНКЦИЈИ ОПСТАНКА БИБЛИОТЕКА НА ТРЖИШТУ ИНФОРМАЦИЈА .................................... 75

MARKETING INITIATIVES AS A CHANCE FOR THE LIBRARIESTO SURVIVE AT THE INFORMATION MARKET ..................................... 91


ОДГОВОРНОСТ БИБЛИОТЕКАРА У САВРЕМЕНОМ ОКРУЖЕЊУ:Очување фонда реткости уУниверзитетској библиотеци Светозар Марковић ..................................... 93

RESPONSIBILITY OF LIBRARIANSIN CONTEMPORARY SURROUNDINGS Preservation of Rare Book Collectionin University Library Svetozar Markovic ....................................................... 103


КОРИШЋЕЊЕ CREATIVE COMMONS ЛИЦЕНЦИ У СРБИЈИ .............. 105

USE OF CREATIVE COMMONS LICENSES IN SERBIA ........................... 116


ОРГАНИЗАЦИОНИ, ФИНАНСИЈСКИ, РАЗВОЈНИ ИЕТИЧКИ АСПЕКТ ФУНКЦИОНИСАЊАСПЕЦИЈАЛНИХ БИБЛИОТЕКА ................................................................ 117

SPECIAL LIBRARIES: ORGANIZATION, BUDGETING,


171

DEVELOPMENT AND ETHICS .................................................................. 134


ИДЕЈНА И МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА МИЛОВАНА ЂИЛАСА ............. 137


КЊИЖЕВНИ РЕЉЕФ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ..................... 145


ПРЕ И ПОСЛЕ ВЕКА И ПО ........................................................................ 155

ХРОНОЛОГИЈА ОСНИВАЊАБИБЛИОТЕКЕ У СОМБОРУ 1856 – 1859 ................................................. 157

АЛЕКСАНДРИЈСКА ИЗЈАВА ОИНФОРМАЦИОНОЈ ПИСМЕНОСТИ И ДОЖИВОТНОМ УЧЕЊУ ...... 165

УПУТСТВА ЗА САРАДНИКЕ .................................................................... 167


173

БИБЛИОТЕКАРчасопис за теорију и праксу библиотекарства

Год. LI св. 1-4 (2009)

Главни и одговорни уредникпроф. др Жељко Вучковић

Класификација текстова по УДКНародна библиотека Србије

Лектура Милица Стевановић

Графички дизајн корицаМр Жељко Комосар

Коректура и припрема за штампуВесна Црногорац

Издавач:Библиотекарско друштво Србије

Београд, Скерлићева 1Web: www.bds.rs

Еmail: [email protected]

За издавача:проф. др Жељко Вучковић

ШтампаГИП Пунта

Ниш

Тираж400

174

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

02(497.11)

БИБЛИОТЕКАР : часопис за теорију и праксу библиотекарства / главни и одговорни уредникЖељко Вучковић. - Год. 1, бр. 1 (1948/1949)-год. 47, бр. 1/2 (1997) ; год. 48, бр. 1/4 (2006)- . - Београд (Скерлићева 1) : Библиотекарско друштво Србије, 1948/1949-1997; 2006- (Ниш : ГИП Пунта). - 24 cm

Тромесечно. - Тема бр. 1/4 (2009): Статус и професионализација библиотекарства у СрбијиISSN 0006-1816 = Библиотекар (Београд)COBISS.SR-ID 427270

BIBLIOTEKAR 2009 OBJAVA

Documents

Transcript of BIBLIOTEKAR 2009 OBJAVA