BIBLIOTEKA FRONESISinstifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/Ugrozena_sloboda.pdf · Vojislav...

BIBLIOTEKA FRONESIS

Vojislav Koštunica

UGRO@ENA SLOBODAPolitièke i pravne rasprave

Institut za filozofiju i društvenu teoriju

„Filip Višnjiæ“

Beograd, 2002.

Reè unapred

Radovi u ovoj knjizi objavljivani su u periodu od trinaest godi-na, prete`no u filozofskim, sociološkim i pravnim èasopisima i zbor-nicima. Uz manje, stvarno neznatne izmene, pre svega skraæenja,ovde se pojavljuju onako kako su prvobitno napisani.

U vreme kada su ti radovi nastajali nije mi bila namera da oni unekom trenutku postanu delovi jedne šire celine, odnosno da se naðuu jednoj knjizi. Ipak, sa izvesne, vremenski sasvim nevelike, a doga-ðajima više nego bogate istorijske distance, lako se moè uoèiti jed-na zajednièka nit koja spaja te tekstove. Svi su oni, naime, na nekinaèinmeðusobno povezani isticanjem vrednosti ljudske slobode i te-`njom da se odgovori na pitanje šta je to što ugroàva slobodu poje-dinca. Moglo bi se isto tako reæi i da se ovde razmatra problemnastajanja novih vidova neslobode – karakteristiènih za prethodna triveka, odnosno period koji nazivamo modernim dobom – i moguæ-nost eventualne odbrane od njih.

Nije ništa neobièno što su politièki mislioci èije se ideje analizi-raju u ovoj knjizi pruàli razlièite odgovore na ovo pitanje, ako ima-mo u vidu razlièite društveno-istorijske okolnosti u kojima su njihovadela nastala. Iako su svi ti pisci na prvo mesto stavljali neprocenjivuvrednost slobode, oni se nisu u svemu slagali, a neretko su se i sporili,u traganju za odgovorom na pitanje šta je to što slobodu ugroàva ikako se sloboda i prava pojedinca mogu najbolje zaštititi.

U èemu su razlièiti pisci, pre svega oni èije se ideje razmatrajuna stranicama ove knjige, videli opasnost po slobodu u modernom

5

dobu? Videli su je u politièkim porecima koji ne poèivaju na sagla-snosti onih kojima upravljaju, u otuðenosti vlasti u velikim dràvnimzajednicama, u posrednom, predstavnièkom karakteru vlasti, u razli-èitim tipovima posebnih udruènja, pre svega strankama koje vlastitiinteres pretpostavljaju opštem interesu, gušeæi pritom i pojedinèevuslobodu. Videli su je i u preteranom umnoàvanju zakonskih i drugihpravnih propisa koje utièe da se pravna sigurnost zameni pravnomnesigurnošæu, a vladavina zakona vladavinom ljudi koja nije ograni-èena pravom, tako da se pretvara u arbitrarnost vlastodràca.

Pisci koji su se bavili pitanjem slobode u društvu koje je nastaloposle Francuske revolucije, raspadom starog reìma, polazili su odèinjenice da se, za razliku od slobode u starim društvima, sloboda udemokratskim društvima oslanja na jednakost. Za razliku od slobodestarih naroda, koja je bila sloboda u nejednakosti, sloboda modernihnaroda moè biti samo sloboda u jednakosti. Meðutim, demokratija ijednakost isto onako kao što podstièu pojedine strane slobode, drugestrane mogu gušiti. Savremena društva i pojedinci ne mogu spreèitisvekoliki razvoj u pravcu demokratije, odnosno jednakosti uslova,ali od njih zavisi da li æe se to kretanje završiti u slobodi ili neslobodi.Razvoj jednakosti ne znaèi i neopozivo ukidanje moguænosti neslo-bode. Naprotiv, razvoj jednakosti utire puteve novim, još nepozna-tim vidovima neslobode.

Za razliku od nekih svojih prethodnika, Aleksis de Tokvil, DònStjuart Mil i drugi njihovi savremenici opasnost po slobodu nisu vi-deli u svemoæi pojedinca i manjine, veæ u njihovoj nemoæi u odnosuna svemoæ veæine umodernom demokratskom poretku. Pri tome, onisu pod svemoæi veæine, odnosno tiranijom veæine podrazumevalii moæ centralizovane i birokratizovane dràve i tiraniju javnogmnjenja, odnosno tiraniju ili despotizam vladajuæeg mišljenja.

Razmatranja u ovoj knjizi s razlogom zapoèinju sa Aleksisom deTokvilom koji je, baveæi se nastankom demokratskog društva, ali i sila-ma koje guše slobodu, stvari najšire posmatrao i nesumnjivo najdaljevideo. Na samom poèetku Demokratije u Americi Tokvil je napisao:„Ova knjiga ne svrstava se ni uz jedno viðenje; pišuæi je, nisam bio na-meran niti da povlaðujem niti da se suprotstavim ijednoj stranci; predu-zeo sam da vidim, ne drugaèije, nego dalekose`nije nego stranke; i dok

6

se one bave samo sutrašnjicom, ja sam hteo da mislim na buduænost.“Misleæi veæma na buduænost nego na sutrašnjicu Tokvil je relativnobrzo bio zaboravljen da bi skoro èitav vek kasnije bio ponovo otkriven,kada je njegovo delo nadraslo svoje vreme i kada se ispostavilo da sunjegova razmatranja tiranije javnog mnjenja, odnosno pojava masov-nog društva i konformizma, pojedinca usamljenog i izgubljenog umasi,centralizacije vlasti i birokratizacije društvenog ìvota, više nego upe-èatljiva razmatranja tegobne ìve stvarnosti.

Ono što odlikuje dela velikih politièkih filozofa jeste vizija, kojazavisi od stanovišta od kojeg se polazi, sa kojeg se posmatraju stvari.U tom pogledu viðenje ili vizija ima deskriptivni karakter. Ali o vizi-jama politièkih mislilaca moè se govoriti i u jednom drugom smi-slu: u tom drugom znaèenju imaginativni karakter vizije nadjaèavanjen deskriptivni karakter. Ta vrsta vizije bila je prisutna u delimaviše politièkih filozofa koji su objašnjavali prirodu i razvojne te`njemodernog društva nastalog posle velikih revolucija potkraj 18. veka.Takve vizije nastajale su, a da njihovi tvorci, imajuæi pred sobomnešto sasvim novo, nisu bili u stanju ni da im pronaðu pravo ime.

Muèeæi se sa pojavom, odnosno vizijom koju je ne sasvim do-sledno nazivao tiranijom veæine, Tokvil je na kraju Demokratije uAmerici priznao: „Mislim, dakle, da vrsta potlaèenosti kakva pretidemokratskim narodima neæe ni po èemu lièiti na ono što joj je pret-hodilo u svetu, njen obrazac ne mogu naši savremenici naæi u svomseæanju. Uzalud i sam traìm izraz koji bi taèno oznaèio predstavukoju sam sebi o njoj stvorio i koji bi je obuhvatio; stare reèi, despoti-zam i tiranija, tu ne odgovaraju. Stvar je nova, pošto ne mogu da jojnaðem ime, treba da pokušam da je definišem.“

Baveæi se pojavama koje u modernom demokratskom društvuugroàvaju slobodu, moderni politièki mislioci, pa i jedan od nesum-njivo najdalekovidijih meðu njima, Aleksis de Tokvil, sudarili su seneèim što nisu do kraja mogli sagledati: to je uticaj moderne tehnike,èije sumoguænosti u preoblikovanju ljudskih društava, politièkih po-redaka i odnosa u svetu zaista nesluæene, a mo`da i u mnogo èemupogibeljne.

U završnim redovima prve knjige Demokratije u Americi, napi-sane u pretprošlom veku, daleke 1835. godine, Tokvil je mogao èak

7

da nagovesti dojuèerašnju bipolarnu sliku sveta: „Postoje danas nasvetu dva velika naroda, koja pošavši sa razlièitih polazišta, kao dase kreæu ka istom cilju; to su Rusi i Angloamerikanci. Oba naroda surasli u seni, neprimeæeno; i dok su pogledi sveta bili upravljeni dru-gde, oni su odjednom stupili u prvi red nacija, i svet je gotovo u istomèasu saznao i za njihovo rodjenje i za njihovu velièinu... Polazišta suim razlièita, ni putevi im nisu isti; ipak se èini da je tajni naum provi-ðenja i jednom i drugom narodu namenio da jednog dana drè u ru-kama sudbinu po polovine sveta.“ Tokvil, meðutim, nije mogao dapredvidi kako æe izgledati novo ustrojstvo odnosa u svetu, kao štonije mogao da predvidi ni kako æe izgledati tiranija vladajuæeg miš-ljenja, koja je u njegovom vremenu bila svedena na okvire nacional-nih dràva, kada na njoj zasnovani novi poredak, zahvaljujuæi moæimoderne tehnike, pod novim imenima kao što su, recimo, mondijali-zacija i globalizacija, osvoji skoro ceo svet. To nesumnjivo temu ougroènoj slobodi ne prestaje da èini aktuelnom, doduše na jedannovi naèin. Kao što, uprkos drugojaèijim najavama, istorija nemasvoj kraj, tako nema kraja ni oblicima ugroàvanja slobode, ma kakooni bili prikrivani i prikazivani u drugaèijem svetlu.

8

Demokratija i njene granice

Aleksis de Tokvil i problem tiranije veæine

Tokvilov odnos prema demokratiji

Demokratska revolucija, to je vodeæa tema politièke filozofijeAleksisa de Tokvila.1 Savremenik nastajanja i uspona demokratije uprošlom veku, Tokvil je uzeo da ispita uticaj modernog društva natradicionalni društveni poredak, kao i da otkrije izglede modernihdemokratskih društava. Pri tome je njegovo prouèavanje demokrat-skog društva bilo podstaknuto te`njom da se pronaðe odgovor najedno drugo pitanje – na pitanje da li je moguæna sloboda u demokra-tiji.2 Pitanje moguænosti i karaktera slobode u demokratskom poret-ku najva`niji je problem Tokvilove politièke filozofije.

Problem demokratije, odnosno moguænosti slobode u demokra-tiji u celokupnom Tokvilovom delu podseæa na one muzièke motivekoji se stalno i iznova javljaju, koji na trenutak išèeznu da bi ponovoizbili u prvi plan. Ipak, ovaj je problem najpotpunije i najbolje obra-

9

1 Ovaj rad ne predstavlja celovit prikaz Tokvilove politièke filozofije, veæ, kao što isâm naslov upuæuje, pretresanje jednog od pitanja pokrenutih u njoj. Kako je ovoistovremeno i deo jednog šireg razmatranja o Tokvilovoj politièkoj filozofiji, toovde nije bilo moguæno ulaziti u bli=e i podrobnije objašnjenje nekih drugih va-=nih tema u Tokvilovom delu. U ovom radu, takoðe, biæe samo reèi o pojavi tira-nije veæine, a ne i o sredstvima kojima se, prema Tokvilovom mišljenju, mo=esuprotstaviti tiraniji veæine.

2 Veoma podsticajan i širok osvrt na ovaj problem u istoriji politièke filozofijemo=e se naæi u radu Koste Èavoškog „Problem slobode u demokratiji“, Filozof-ske studije 1973, str. 3-69.

ðen u prvom i najveæem delu ovoga pisca – u Demokratiji u Ameri-ci.3 U prouèavanju demokratskog poretka Tokvil je pošao od analizeamerièkog društva, koje je – lišeno ruševina zamaka i feudalne proš-losti – pruàlo uzor demokratije u najèistijem obliku. Prilikom bo-ravka u Americi njega je iznad svega zanimalo dejstvovanjedemokratskog sistema. Tokvilovo glavno delo nije delo o amerièkojdemokratiji, veæ o demokratiji u Americi; u Americi je Tokvil videonešto više od Amerike – sliku same demokratije (une image de ladémocratie elle méme).4 Zato i kaè u jednom pismu Dònu StjuartuMilu : „Amerika je samo moj okvir: moj predmet je demokratija.“5

Prema Tokvilu, pokretaèko naèelo demokratije jeste „jednakostuslova“ (egalité de condition). Ono što je za Marksa bila klasna bor-ba, za Vebera racionalizacija društvenog ìvota, za Tokvila je jedna-kost. Svaki je od ovih mislilaca, kako piše Robert Nizbet, „daojednoj dinamiènoj strani društvenog poretka odluèujuæi razvojni uti-caj“.6 Ovu tvrdnju, naravno, ne treba shvatati kao da je jednakostosnovni i jedini uzrok iz koga se izvode sva istorijska zbivanja.Mnoštvo shvatanja, mnjenja i pobuda našeg doba, prema Tokvilu,duguje svoje poreklo okolnostima koje nemaju nièeg zajednièkog sajednakošæu, pa su joj èak i sasvim suprotne. Mada priznaje postoja-nje i delovanje svih ovih uzroka, Tokvil o njima manje govori. Ciljnjegovih razmatranja nije da istakne poreklo i prirodu svih ljudskih

10

3 Prvi veæi izbor iz Tokvilovog dela objavljen je 1864-1866. u redakciji Gistava deBomona. Daleko je veæe i pouzdanije izdanje Tokvilovih celokupnih dela u predvi-ðenih 13 tomova, odnosno 22 knjige, koje je poèelo da izlazi od 1951. godine uopštoj redakciji J. P. Majera – Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes, Paris,Gallimard. Od sistematskih dela Tokvil je inaèe napisao Demokratiju u Americi(prva knjiga pojavila se 1835, a druga 1840), Stari reìm i revoluciju (nedovršenodelo èiji je prvi deo izašao 1856), dok su posle Tokvilove smrti objavljena njegovaSeæanja (1893). Najveæi deo Tokvilovih dela su razlièiti politièki, ekonomski, knji-èvni i drugi spisi, beleške sa putovanja, kao i ogromna prepiska sa savremenicima.

4 Alexis de Tocqueville,Oeuvres complètes: De la Démocratie en Amérique, Paris,Gallimard, 1967, tom I, knj. I, str. 12.

5 Navedeno premaMax Lerner, „Introduction: Tocqueville and America“, u Alexisde Tocqueville, Democracy in America, London, Fontana, 1966, str. LIII.

6 Robert Nisbet, „Tocqueville, Alexis de“, International Encyclopedia of the So-cial Sciences, David Sills ed., New York, Macmillan, 1968, knj. 16, str. 91.

sklonosti i ideja, veæ samo da ustanovi u kojoj je meri jednakost ovepojave preinaèila.7

Glavno naèelo evropske istorije poslednjih sedam vekova jeste,prema Tokvilu, izjednaèavanje društvenih redova. Dok se plemstvostalno spušta, graðanstvo se neprekidno uzdiè na društvenoj lestvi-ci. Veæi deo evropskog srednjeg veka istorija je njihovog pribliàva-nja. Prebirajuæi po stranicama istorije toga perioda jedva da moèmonaiæi na dogaðaj koji nije doprineo širenju jednakosti. Jaèanje poli-tièke moæi sveštenstva koje je otvorilo svoje redove razlièitim druš-tvenim slojevima; uspon pravnika sa uslo`njavanjem društvenihodnosa; širenje trgovine praæeno bogaæenjem i uzdizanjem graðan-stva; protestantizam sa svojim ukidanjem hijerarhijskih odnosa ukrilu crkve; pronalazak štampe i jaèanje sredstava opštenja; verova-nje u ljudski duh kao èinilac društvenog napretka i uticanja na voðe-nje dràvnih poslova u vreme prosveæenosti – sve su to primeriširenja jednakosti.

Širenje jednakosti doprinelo je širenju demokratije. Pod demo-kratijom Tokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obeleàva od-sustvo aristokratskog naèela u ureðenju društva. Suština demokratskerevolucije jeste u prelasku aristokratskog (feudalnog) društva u de-mokratsko društvo. Posledice tog širenja jednakosti nemogu se svestiu okvire politièkog delovanja, veæ utièu na najrazlièitije strane druš-tvenog kulturnog ìvota. U razvalinama, u ostacima starog društve-nog poretka, Tokvil je nazirao obrise novog ureðenja društva. On jeisto tako smatrao da je u savremenom svetu demokratija koja se teme-lji na jednakosti neizbe`na. Kao snaàn vihor koji sve pred sobomobara i nosi, kao nabujala reka, ona se nemoè zaustaviti. U stvaranjudemokratskog poretka društva uèestvuju namerno ili nenamerno,voljno ili nevoljno svi. Delovanje i pristalica i protivnika demokratijeide u jednom smeru; svi oni, hteli to ili ne, rade na istoj stvari. Razvoju pravcu jednakosti zato je neminovan, odnosno èinjenica je proviðe-nja (fait providentiel); taj razvoj je opšti, postojan i izmièe ljudskojmoæi, a svi ljudi i zbivanja doprinose njegovom napretku.8

11

7 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 7.8 Isto, knj. I, str. 4.

Mada bi pojedina mesta u uvodnom deluDemokratije u Americimogla da navedu na suprotan zakljuèak, Tokvil je bio nepomirljiviprotivnik istorijskog determinizma. Odbacivanje istorijskog deter-minizma naroèito je razvijeno u njegovoj prepisci sa Arturom de Go-binoom,9 jednim od najistaknutijih predstavnika tumaèenja istorijepomoæu rasnog èinioca. U svojim Seæanjima Tokvil je takoðe zabe-leìo da ne podnosi „one apsolutne sisteme, koji èine sve istorijskedogaðaje zavisnim od velikih prvih uzroka meðusobno povezanihsudbinskim lancem, one misaone sisteme koji proteruju i same ljudeiz povesti ljudskog roda.“10 To što savremeno društvo ide u pravcudemokratije ne znaèi, prema Tokvilu, da ljudi ne mogu da utièu natok i odlike demokratskog procesa i na svoj ìvot u demokratski ure-ðenim društvenim zajednicama. Naprotiv, oni mogu da utièu. Baš udemokratskom poretku društva, u kome je razlièitost porekla izgubi-la svoj nekadašnji znaèaj, regulisanje ìvota ljudi postaje sve višeproizvod njihove volje. Ta volja ljudi moè mnogo da uèini, ali nemoè više da povrati stare odnose i društveni poredak.11

S druge strane, to što savremeno društvo stremi u pravcu demo-kratije ne znaèi da je sloboda u njemu unapred osigurana. Demokrat-ska revolucija povezuje slobodu sa jednakošæu, ali ostavlja moguæ-nost njihovog suprotstavljanja, pa i potpunog razilaènja. Ciljdemokratske revolucije je podudaranje slobode i jednakosti. Meðu-tim, dok sloboda u doba demokratije moè da postoji samo sjedinjenasa jednakošæu, jednakost je moguæna i u savezu sa despotizmom.12

Demokratija se temelji na naèelu jednakosti, ali ovo moè u stvarno-sti da se izvrgne u jednakost u ropstvu, umesto jednakosti u slobodi.Demokratiji prete dve vrste opasnosti. Prva je ukidanje same demo-kratije uvoðenjem nedemokratskih ustanova. Druga opasnost sadrà-na je u sasvim novom obliku despotizma koji se razvija u krilu samih

12

9 Vidi Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Correspondance d’Alexis deTocqueville et d’Arthur de Gobineau, Paris, Gallimard, 1959, tom IX.

10 Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Souvenirs, Paris, Gallimard, 1964,tom XII, str. 84.

11 Karl-Heinz Volkmann-Schluck, Politièka filozofija, Tukidid, Kant, Tocqueville,Zagreb, Naprijed, 1977, str. 91.

12 Isto, str. 96.

demokratskih ustanova – u tiraniji veæine. Tiranija veæine, prema To-kvilu, najveæi je nedostatak demokratskog ureðenja društva. U njego-vom delu ova pojava je donekle i zbirni naziv za skoro sve mane de-mokratije koje dovode u pitanje moguænost slobode.

U drugoj knjizi Demokratije u Americi Tokvil je izbegavao daimenuje pojavu, koju je prvobitno oznaèio kao tiraniju veæine. Ta po-java je sasvim nova i nesvodljiva na pojave i odnose starog društve-nog poretka. Stare reèi „despotizam“ i „tiranija“ neprikladne su da jeoznaèe.13 Kloneæi se u drugoj knjiziDemokratije u Americi upotrebeizraza „tiranija veæine“, Tokvil je ispitivao oblike pojave o kojoj jereè. Preveden na reènik današnje društvene nauke Tokvilov pojamtiranije veæine obuhvata pojavemasovnog društva, izdvojenost poje-dinca i propadanje zajednice, preovlaðivanje konformizma i osred-njosti, sveopštu racionalizaciju i birokratizaciju društvenog ìvota isvemoæ dràve.

Tokvil je smatrao da je demokratija nezaustavljiva, ali ne i neu-krotiva. Ljudi ne mogu da drè pod nadzorom napredovanje demo-kratije ali oni, ipak, mogu da kontrolišu i njene štetne i njene korisneposledice. Oni nemogu da iskljuèe dejstvo prirodnih sila, ali mogu daga uèine korisnim. Štetne posledice demokratije, odnosno širenje jed-nakosti bez slobode, mogu se obuzdati pomoæu više društvenih i poli-tièkih sredstava. Ta su sredstva pre svega lokalna samouprava,društveno i politièko udruìvanje, sloboda štampe, nezavisno sud-stvo, poštovanje pravno propisanih postupaka i formi. Tako izlazi da iopasnosti po slobodu u demokratski ureðenim društvima, kao i sred-stva da se ove opasnosti preduprede i otklanjanju, izviru iz samogtoga društva. Iz njega izviru i pretnje njemu samom i njegov spas.14

Savremena društva i pojedinci nemogu se, dakle, odupreti te`njii kretanju u pravcu jednakosti uslova, odnosno demokratije. Jedinood njih zavisi, meðutim, da li æe se to putovanje završiti u ropstvu ilislobodi.15 Time dodirujemo pitanje vrednosnih pretpostavki Tokvi-love analize demokratije. Nasuprot konzervativcima i reakcionarima

13

13 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 324.14 Volkmann-Schluck, Politièka filozofija, str. 124.15 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 339.

svoga vremena, Tokvil je bio nepokolebljivo ubeðen u nezadrìvostdemokratske revolucije. Za razliku od veæine liberala i privrènikademokratije, Tokvil je upozoravao da je te`nja ka jednakosti u demo-kratiji spojiva sa neslobodom kao i sa slobodom. Razvoj jednakosti,po njegovom mišljenju, ne znaèi i neopozivo ukidanje moguænostitiranije. Naprotiv, razvoj jednakosti utire puteve novim, još nepozna-tim vidovima tiranije.

Protivnicima demokratije Tokvil je nastojao da ukaè ne samo daometanje društvenog razvoja u pravcu demokratije nije više u ljudskojmoæi veæ i to da je demokratija praviènija od starog društvenog poret-ka. Negirajuæi najuzvišenija svojstva ljudskog duha u manjem obimunego što je to bio sluèaj u starim tipovima društva, sama demokratijase odlikuje osobenom uzvišenošæu, jer dovodi do širenja umerene ko-lièine sreæe meðu svim ljudima. Za razliku od slobode u starim druš-tvima, sloboda u demokratskim društvima oslanja se na jednakost. Zarazliku od slobode starih naroda, koja je bila sloboda u nejednakosti,slobodamodernih narodamoè biti samo sloboda u jednakosti. Prista-licama demokratije, s druge strane, Tokvil je skretao pa`nju na njenemane i pretnje po slobodu koje demokratija nosi u sebi.

Tokvilova nepristrasnost u odnosu prema demokratiji naroèitoje lepo izraèna u pismu prijatelju i prevodiocu Demokratije u Ame-rici na engleski Henriju Rivu: „Pišem u zemlji i za zemlju u kojoj jerazlog jednakosti pobedio – bez moguænosti vraæanja u aristokratskiporedak. Pri ovakvom stanju stvari, du`nost mi je naroèito da istak-nem rðave te`nje, koje jednakost moè izazvati, da bih spreèio svojesavremenike da pred njima klonu. Ovo je jedini èastan zadatak zasve koji pišu u zemlji u kojoj je borba okonèana. Usuðujem se da iz-nosim teške istine o sadašnjem francuskom društvu i o demokrat-skim društvima uopšte, ali sve ovo kazujem kao prijatelj a ne kaokritièar. Kao prijatelj o ovome smem da govorim. Vaš prevod trebada potpomogne moje gledište; ovo ne traìm od prevodioca veæ odèoveka. Èini mi se da ste u prevodu poslednje knjige (misli na prvuknjigu Demokratije u Americi – V. K.) ne èleæi to, a povodeæi se zasopstvenim pobudama, dosta ulepšali ono što je suprotno demokrati-ji, a ublaìli ono što bi moglo da naškodi aristokratiji. Preklinjem vasiskreno da, makar se borili i protiv samoga sebe, saèuvate pravi

14

karakter moje knjige, koji èini stvarna nepristrasnost teorijske ocenedva društva, starog i novog, pa èak i iskrena èlja da se doìvi uspo-stavljanje novog društva.“16

Ipak, baš je ovakav Tokvilov nepristrasan odnos prema demo-kratiji doveo do nesporazuma u tumaèenju njegovog dela, do toga dase predstavnici razlièitih ideologija i politièkih pravaca pozivaju naTokvila. Nesuglasice oko Tokvilovog dela traju do danas. Pogrešnashvatanja i tumaèenja ispoljavaju se u naše vreme u pogledima onihkoji Tokvila smatraju konzervativcem, èistim liberalom, pa èak iumerenim ili konzervativnim socijalistom. Te nesuglasice su prisut-ne i u razjašnjavanju odnosa izmeðuMarksovih i Tokvilovih shvata-nja – od onih pisaca koji teè da što više suprotstave TokvilaMarksu,do onih drugih koji gledaju da Tokvila što više pribliè Marksu. To-kvilova politièka filozofija, meðutim, izmièe veæini uobièajenih i ne-maštovitih podela politièkih doktrina. Ona jeste sinteza razlièitihpogleda i tumaèenja graðanskog društva i politike u prošlom veku,ali je samosvojna. Sa veæinom predstavnika liberalizma ona ne deliverovanje u neizbe`nost pomirenja i spajanja demokratije i slobode,niti prihvata èisto negativno shvatanje slobode, koje je opet karakte-ristièno za klasièni liberalizam.

Ovaj pokušaj saètog odreðivanja Tokvilovih društvenih i poli-tièkih ideala zahteva jednu dopunu. Svedok demokratske revolucije iborbe dva razlièita društvena poretka i suprotstavljenih sistemavrednosti, Tokvil je – po svome poreklu pripadnik „staroga reìma“– izraàvao u svome delu i ìvotu napetost izmeðu tradicionalnih imodernih vrednosti. To što je Tokvil pisao više o manama demokra-tije nego o njenim preimuæstvima, nije bilo izazvano samo te`njomda se upravi pa`nja na neka po slobodu pogibeljna svojstva demo-kratije veæ i razoèaranošæu saznanjem da nastupanje savremene de-mokratije odnosi neke vrednosti koje je staro društvo razvilo. Ovounutrašnje razdiranje vidno je na više mesta u Tokvilovim radovima.U jednoj liènoj, za ìvota neobjavljenoj belešci, sâm je Tokvil, nanaèin po otvorenosti blizak Paskalovom, istakao svoju razumsku

15

16 Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Correspondance anglaise: Corre-spondance d’Alexis de Tocqueville avec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris,Gallimard, 1954, tom VI, knj. I, str. 47.

opredeljenost za demokratiju, istovremeno sa instinktivnom naklo-nošæu aristrokratskim vrednostima.17

Upozoravajuæi na ovakve protivureènosti u Tokvilovom delu neporièemo da je Tokvil stalno stremio tome da što nepristrasnije iotvorenije razjasni suštinu demokratije i njene izglede. U sudaru po-litièkih ideologija i programa, usred pomame stranaèkih strasti, -Tokvil se trudio da pogledom što dalje dopre; on se nije tolikozanimao sadašnjošæu koliko je stalno motrio na buduænost.18 Tokvi-lova politièka filozofija, pre svega njegova razmatranja u Demokra-tiji u Americi, nisu samo zadivljujuæi prodor u razumevanje itumaèenje demokratskog poretka graðanskog sveta u prvoj poloviniprošlog veka veæ i neobièan nagoveštaj buduænosti toga sveta. Zatoje shvatljivo i sve èešæe vraæanje i obraæanje Tokvilu u naše vreme.

Politièka tiranija veæine

Otkrivajuæi zapreke koje demokratija nosi sama u sebi, opasno-sti po slobodu koje su demokratiji svojstvene, Tokvil je, kao što jeveæ izneto, najviše bio obuzet problemom tiranije veæine. Sâm nazivove pojave, treba odmah to reæi, više zbunjuje nego što razjašnjava.On dovodi u nedoumicu spajajuæi u sebi oèigledno razlièite stvari.

Pod samom tiranijom veæ je uobièajeno podrazumevati oblikpolitièkog ureðenja koji se odlikuje nepostojanjem ogranièenja vla-sti i vlastodr`aca. I Platon i Aristotel svrstavali su tiraniju u iskvare-ne oblike vlasti. Tiranija je, po Aristotelu, monarhija koja ima samou vidu interese monarha; ona je despotska vlast jednog èoveka naddr`avnom zajednicom. Tiranija nema u vidu opšte interese, osim akoje u pitanju lièna korist tirana. 19

Prvobitno, tiranija je vezivana za odreðeni oblik sticanja i vrše-nja vlasti od strane jednog èoveka. Ali u iskvarene oblike vlasti,

16

17 Vidi Antoine Redier,Comme disait Monsieur de Tocqueville, Paris, Librairie Per-rin et Cie, 1925, str. 45-50.

18 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 14.19 Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1960, 1279b, 1311a.

prema Aristotelu, nije spadala samo vladavina pojedinca (tiranija) imanjine (oligarhija) u sopstvenom interesu i nad veæinom veæ i vla-davina siromašne veæine u sopstvenom interesu i nad manjinom(demokratija). U ovakvom obliku demokratije narod (demos) vladasâm ne potèinjavajuæi se zakonu, pa njegova vlast postaje despotska.Takva vrsta demokratije je ono što je tiranija meðu monarhijama;karakter tih dveju vlasti je isti.20 Iz onoga što je Aristotel pisao proi-zašlo bi, dakle, da je isto onako kao što je moguæna tiranija jednogèoveka, moguæna i tiranija mnoštva, veæine. Pri tome, naravno, do-voljno je poznato da Aristotel za pojavu o kojoj je ovde reè nije upo-trebljavao izraz „tiranija veæine“.

Tek u doba prvih graðanskih revolucija za društveno stanje kojeje karakterisao veæi ili manji stepen tlaèenja manjine od strane veæi-ne poèeo je da se koristi izraz „tiranija veæine“. Meðu prvima su naopasnost da veæi deo društva moè da tlaèi manji, kao što manji deomoè da tlaèi veæi, ukazali Hamilton i Medison u Federalistièkimspisima. Samovolja i obest nisu samo svojstvo apsolutnih vladara,veæ se i u demokratskom poretku moè govoriti o vlastoljubivoj ve-æini. „Nagomilavanje celokupne vlasti, zakonodavne, izvršne i sud-ske u istim rukama, bez obzira na to da li je u pitanju pojedinac,nekolicina ili mnoštvo, i bez obzira na to da li je u pitanju nasledna,samopostavljena ili izabrana vlast, moè se uzeti za samu definicijutiranije“, pisao jeMedison. 21 Do sliènih zakljuèaka došao je i Berk usvojim Razmišljanjima o revoluciji u Francuskoj: „U demokratiji jeveæina graðana u stanju da najsurovije tlaèi manjinu kad god u tojvrsti politièke zajednice preovlaðuju oštre razlike do èega, opet,èesto dolazi; nasiljem nad manjinom obuhvaæen je daleko veæi brojpojedinaca i ono se vrši mnogo èšæe, nego što se ikadamoglo oèeki-vati od vlasti jednog èoveka.“22

Nije neobièno što je tek Tokvil na tako potpun i snaàn naèinukazao na zabrinjavajuæe posledice tiranije veæine u demokratiji.

17

20 Isto, 1292a.21 Alexander Hamilton, James Madison, John Jay, The Federalist Papers, New

York, New American Library, 1961, No. 47, str. 301.22 Edmund Burke,Reflections on the Revolution in France,London, Dent, 1971, str.

121-122.

U antièkoj politièkoj filozofiji (pre svega kod Aristotela) problem ti-ranije veæine ostavlja se i razrešava na osoben naèin, u skladu saosnovnim obele`jima politièkog iskustva i misli u Grèkoj. Zajedniè-ke vrednosti polisa tu stoje iznad tekuæih i promenljivih ciljeva veæi-ne i manjine. Tek u vreme graðanskih revolucija i stvaranja novih,brojèano velikih demokratskih društava, „prostranih republika“(extensive republics), kako je Medison pisao, pogibelji tiranije veæi-ne ukazale su se u punom svetlu. Pisci Federalistièkih spisa i Berkmogli su tek da nasluæuju obrise tiranije veæine. U Tokvilovo dobabilo je veæ moguæno izuèavati njene stvarne posledice.

Sledeæi naèin razmišljanja od Aristotela do Berka iFederalistiè-kih spisa, Tokvil je kao nijedan od njegovih prethodnika razvio po-jam tiranije veæine. U njegovoj politièkoj filozofiji pojam tiranijeveæine postaje višeznaèan. Dok su Tokvilovi prethodnici pod tirani-jom veæine uglavnom podrazumevali politièku nadmoæ i nasilje ve-æine nadmanjinom, i tako se bavili tiranijom politièke veæine, Tokvilje u uslovima graðanskog društva upozorio i na društvenu stranutiranije veæine: na tiraniju javnog mnjenja i svemoæ dràvne vlasti.

U vreme kada je Tokvil objavio prvu knjiguDemokratije u Ame-rici, uglavnom je prouèavano politièko znaèenje tiranije veæine. Ve-æina koja na izborima osvoji vlast moè, prema ovom znaèenjutiranije veæine, ne samo da nametne svoju volju poraènoj manjiniveæ i da oteà njeno istupanje i iznošenje sopstvenog mišljenja o po-litièkim stvarima. Uticaj veæine u ovom znaèenju najviše dolazi doizraàja u zakonodavnom telu u kome je veæina predstavljena i kojenajdoslednije izraàva njenu volju.

Prema piscima Federalistièkih spisa, jedna od moguænosti kojaje sadràna u demokratiji jeste da veæina preko svojih predstavnikavlada tiranski, tlaèeæi manjinu. Uz tiraniju manjine, demokratija nosiu sebi opasnost tiranije veæine. Nije dovoljno èuvati veæinu od ma-njine, veæ treba braniti i manjinu od veæine. Potrebno je, prema Me-disonu, „zaštititi jedan deo društva od nepravde drugog dela.“23

Lakše je, naravno, u demokratskom poretku ogranièiti manjinu.Ovo æe uèiniti veæina uobièajenom metodom glasanja. Sâm predstav-nièki karakter demokratije smanjuje moguænost otuðivanja predstav-

18

23 Hamilton, Madison, Jay, The Federalist Papers, No. 51, str. 323.

nika od naroda. Ali, kako ogranièiti veæinu?Kako spreèiti zloupotrebuvlasti od strane onih koji su je demokratskim putem stekli? Ovo je jed-no od središnjih pitanja u Federalistièkim spisima, kao i u Tokvilovojpolitièkoj filozofiji. „Zaštititi opšte dobro i prava graðana od jedne ta-kve skupine, i istovremeno oèuvati duh i oblik narodne vlade – jeste,dakle, veliki cilj ka kome su upravljena naša istraìvanja“, pisao jeMedison.24 Prema Federalistièkim spisima, tiraniju veæine mogu daspreèe dve stvari: isprepletanost i sloènost samih društvenih interesa,i naèelo podele vlasti. Tiranija veæine ogranièava se u dva podruèja: udruštvu i u oblasti politièkih ustanova.

PisciFederalistièkih spisa najviše se bave pitanjem kako spreèi-ti tiraniju veæine i iznose kako bi trebalo urediti odnose u jednoj kon-kretnoj politièkoj zajednici. Sve je ovo uslovljeno politièkimzadatkom koji su ovi spisi imali da obave u vreme donošenja ameriè-kog ustava. Tokvil, nasuprot ovome, više izuèava tiraniju veæine injene uzroke. Prema piscu Demokratije u Americi, neogranièenavlast veæine svojstvena je demokratiji, ona je prirodna, èini njenusuštinu. Van veæine u demokratskom poretku nema nièeg što bi bilou stanju da joj se odupre. Narod vlada politièkim svetom u demokra-tiji isto onako kao što Bog upravlja svetom. U demokratiji narod jeizvor i utoka svega.25 Kao što je monarhiji bila svojstvena izreka dakralj ne moè da greši, u demokratiji vaì naèelo da je narod (veæina)uvek u pravu.26

Moralni autoritet veæine zasniva se delom na ideji da ima višesposobnosti u više ljudi, odnosno da je broj onih koji upravljaju va-`niji od drugih njihovih svojstava.27 Istovremeno, autoritet veæineima za svoj osnov i naèelo da interesi veæine ne treba da budu pretpo-stavljeni interesima manjine. Prema Dèmsu Brajsu, koji je o demo-kratiji u Americi pisao pribli`no pola veka posle Tokvila, širokorazvijena sloboda mišljenja i raspravljanja takoðe potpomaè sve-moæ veæine. Niko ne moè poreæi da nije imao priliku da se njegova

19

24 Isto, No. 10, str. 80.25 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 56, 257.26 Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Voyages en Sicile et aux Etats-Unis,

Paris, Gallimard, 1957, tom V, knj. I.27 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. 1, str. 258.

reè ili bar glas èuju. U nedemokratskim reìmima oseæanje nezado-voljstva i nepravde potpaljuje iskru otpora u grupi koja je izloènanapadima. Oni koje veæina u demokratiji nipodaštava ili osuðuje ne-maju više kome da se àle, jer su iscrpli sve moguænosti odbrane vla-stitog gledišta. Oni više nemaju pravo priziva. Roma locuta causafinita.28 U stvari, Brajs ovde samo ponavlja objašnjenje koje je To-kvil izneo sledeæim reèima: „Kad se nekom èoveku ili nekoj strankiuèini nepravda u Sjedinjenim Dràvama, kome da se obrati za po-moæ? Javnom mnjenju? Ali ono obrazuje veæinu. Zakonodavnomtelu? Ali ono predstavlja veæinu i slepo joj se pokorava. Izvršnoj vla-sti? Ali nju postavlja veæina kojoj ona sluì kao pasivno oruðe. Sna-gama javnog reda? Ali one nisu ništa drugo nego veæina podoru`jem. Poroti? Ali porota je veæina kojoj je dato pravo da izrièepresude; u pojedinim dràvama, veæina postavlja i same sudije. Makako da je nepravedna i besmislena mera koja se protiv vas upotre-bljava, opet joj se, dakle, morate pokoriti.“29

Ovako èvrst autoritet veæine u demokratskom poretku pratiumanjivanje va`nosti manjine i pojedinaca koji su drugaèijegmišlje-nja. U demokratiji je poloàj pojedinca koji se ne slaè sa odlukamaveæine protivreèan. Kao demokrata, on tvrdi da su svi ljudi jednaki,da bi u isto vreme, kao onaj koji se ne slaè, pokušao da dokaè dasâm bolje zna od veæine šta je ispravno ili da ubedi da je više u pravuod same veæine. Èineæi ovo, pojedinac koji se ne slaè stavlja u pita-nje naèelo jednakosti. Njegova nepopustljivost (i nedoslednost)samo izaziva veæinu, potpaljujuæi njen gnev. Ovakav moguæan ishodstvari tera u demokratiji svakog pojedinca koji misli drukèije da seprikloni stavu veæine. Naèelo jednakosti, na ovaj naèin posmatrano,dovodi do rezultata suprotnih onima za kojima se išlo. Pojedinci sujednaki, ali ipak, kako Dejvid Spic tumaèi Tokvilova razmatranja ti-ranije veæine, ti isti pojedinci padaju nièice pred jednim autoritetomiznad svih – pred mišljenjem veæine.30

20

28 James Bryce, The American Commonwealth, New York, Macmillan, 1920, knj.II, str. 338-346. Ovo Brajsovo delo prvi put je objavljeno 1888. godine.

29 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 263.30 David Spitz, Democracy and the Challenge of Power, New York, Columbia Uni-

versity Press, 1958, str. 19-21.

Vlast veæine, skreæe pa`nju Tokvil, legitimna je i postojana udruštvima koja nisu razdirana sukobima neizmirljivih interesa. Tamogde postoji društveni sloj koji veæina hoæe da liši prava koja on veko-vima priteàva, manjini je vrlo teško da se potèini (plemstvo posleFrancuske revolucije). Ima zajednica u kojima èlanovi manjine ne-maju nikakvih izgleda da privuku sebi veæinu, jer bi time doveli u pi-tanje i sopstveni poloàj i privilegije u društvu. Sa nastajanjem novogdruštvenog poretka aristokratija nije mogla da postane veæina dok jezadràvala svoje privilegije, kao što nije ni mogla da se odrekne svo-jih privilegija a da ne prestane da bude aristokratija. Nasuprot ovome,u Americi meðu èijim graðanima na prelasku u prošli vek nije bilodubljih i stalnijih protivnosti u interesima, demokratija je bila èvršæa ipostojanija. Tamo je svaka manjina mogla da raèuna s tim da postaneveæina.31

Kao i pisci Federalistièkih spisa i mnogi raniji politièki mislio-ci, Tokvil je smatrao da ne samo manjina veæ i veæina moè da vladatiranski. „Šta je dakle veæina posmatrana u celini – pisao je on – akone lice koje ima mišljenje a još èešæe interese protivne drugom licukoje se zove manjina? A ako dozvolite da jedan èovek koji ima svuvlast moè tu vlast da zloupotrebi nasuprot svojim protivnicima, zaš-to ne biste to isto dozvolili i veæini? Da li su ljudi promenili karaktertime što su se udruìli? Postavši jaèi, da li su postali i strpljiviji?“32

U oblasti politièkih ustanova tiranija veæine, prema Tokvilu, naj-više dolazi do izraàja u radu zakonodavnog tela. To je zbog toga štose zakonodavno telo bira neposredno i na srazmerno kratko vreme, ta-ko da je podlo`no uticaju ne samo opštih ubeðenja veæ i svakodnevnihprohteva veæine. Osim toga, skoro sav autoritet vlasti poèiva u zako-nodavnom telu. Jaèajuæi autoritet onih vlasti koje su veæ po sebi jake,demokratija istovremeno slabi autoritet onih vlasti koje su po svojojprirodi slabe. Ona lišava izvršnu vlast postojanosti i nezavisnosti i pot-èinjava je zakonodavèevim æudima. Svemoæ veæine poveæava nepo-stojanost zakonodavne vlasti. Èeste promene u zakonodavnom teludovode do brojnih promena zakona. Sve u svemu, dve najveæe

21

31 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 258-259.32 Isto, knj. I, str. 262.

opasnosti za demokratiju leè u potèinjavanju zakonodavca volji iz-bornog tela i u usredsreðivanju sve vlasti u rukama zakonodavca.33

Kao iMonteskje i pisciFederalistièkih spisa, i Tokvil je smatraoda se tiranija veæine u oblasti politièkih ustanova moè umeriti pri-menom naèela podele vlasti. Nema na zemlji vlasti koja bi bila do-stojna tolikog poštovanja ili èije bi pravo bilo toliko sveto da bi jojtrebalo dopustiti da vlada nekontrolisano.34 Prirodnu snagu veæinetreba, prema Tokvilu, veštaèki umanjiti, stvaranjem odgovarajuæihpolitièkih ustanova. To se moè postiæi tako što æe vlast u okviru dr-àve biti razbijena u više grana koje se suprotstavljaju jedne drugimai meðusobno se ogranièavaju, tako da jedna vlast zaustavlja druguvlast. Prouèavajuæi uDemokratiji u Americi amerièke politièke usta-nove, Tokvil je smatrao da vlast veæine, olièenu u zakonodavnomtelu, mogu najviše da ogranièe sna`na izvršna vlast i jako i samostal-no sudstvo.

Društvena tiranija veæine

Tokvilovo izuèavanje tiranije veæine u savremenom društvu nezavršava se prouèavanjem moguænosti da veæina u demokratskomporetku zloupotrebi vlast i ukazivanjem na sredstva koja tu zloupo-trebu mogu spreèiti. Da se bavio samo ovom, politièkom stranom ti-ranije veæine, Tokvilov prilog socijalnoj i politièkoj filozofiji bio bineuporedivo skromniji. Tokvila daleko više, meðutim, uznemiravadruštvena strana tiranije veæine. Njegova razmatranja imaju znaèajpre svega tamo gde ima u vidu tiraniju veæine kao društvenu pojavu.Niko drugi do Dòn Stjuart Mil, Tokvilov savremenik i prijatelj, pri-znao je da je Tokvilovo upravljanje pa`nje na tiraniju veæine u druš-tvenom znaèenju bio jedan od prelomnih trenutaka u njegovomduhovnom razvoju i da je veoma uticao na njegov ogledO slobodi.35

22

33 Isto, knj. I, str. 158.34 Isto, knj. I, str. 263.35 Vidi John StuartMill,Autobiography,Oxford, Oxford University Press, 1969, str.

115-116.

Po tome što ispituje ne samo politièku veæ i društvenu stranu ti-ranije veæine, Tokvilovo delo se razlikuje od Federalistièkih spisa.Hamilton i Medison hteli su da utvrde kako spreèiti da veæina zlou-potrebi prava i da prava manjine budu ogranièena. Kako u demokrat-skom poretku zaštititi prava manjine ne dovodeæi u pitanje vlastveæine? U ovom znaèenju problem tiranije veæine naroèito se posta-vlja u društvima koja su tokom svoje istorije tako podeljena da skoronemaju zajednièkih vrednosti i verovanja. Ovo je bio sluèaj s revolu-cionarnom i postrevolucionarnom Francuskom, u kojoj se podela najakobince i antijakobince u razlièitim oblicima stalno obnavljala.Kako spreèiti u ovakvim politièkim re`imima – u kojima je javnomnjenje u toj meri podvojeno da veæina stalno dovodi u pitanjeopravdanost delovanja manjine, a manjina osporava legitimnost vla-sti veæine – da dolazak na vlast jedne od dveju suprotstavljenih silane dovede do gušenja prava manjine? Koja oruða dati u ruke manjinida zaštiti svoja prava, ne dovodeæi u pitanje volju veæine i efikasnostvlasti? Zato se u širem smislu mo`e prihvatiti tvrðenje da tamo gdeTokvil govori o tiraniji veæine kao politièkoj pojavi, on više misli naFrancusku nego na Ameriku.36

U Americi u prvoj polovini 19. veka ovaj se problem za Tokvilapostavljao drugojaèije. U amerièkom društvu, koje je za razliku odfrancuskog bilo srazmerno homogeno, nije postojala bojazan od tira-nije politièke (brojèane) veæine, veæ je „moguænog tiranina“ èinilocelo društvo. Drugim reèima, Tokvil nije imao na umu brojèanu ilipolitièku veæinu, veæ tiraniju demokratskog društva nadmanjinama ipojedincem. Suštinu te pojave nije èinila tiranija veæine nad manji-nom, koliko tiranija javnog mnjenja nad autonomijom pojedinca.

Osnov ove nove pojave je, po Tokvilu, u jednoj od odlika savre-menog, demokratskog društva, u njegovom individualizmu.37 Glav-na društvena promena koju donosi širenje jednakosti u novomdruštvenom poretku jeste individualizam. Individualizam je posledica

23

36 M. Horwitz, „Tocqueville and the Tyranny of the Majority“, The Review of Poli-tics, 3, 1966, str. 293-307.

37 Uz dalje izlaganje o individualizmu demokratskog društva vidi Jack Lively, TheSocial and Political Thought of Alexis de Tocqueville, Oxford, Clarendon Press,1962, str. 71-85.

jednakosti ili èak, mo`da, i drugo lice ove pojave. Prema Tokvilu,dve su osnovne strane individualizma: vera u moguænost i snagu po-jedinaènog razuma, i naèini mišljenja i ponašanja usmereni ka samo-me sebi, ka liènim interesima. S jedne strane, dakle, individualizamdolazi do izraàja u slobodnom razmišljanju svakog pojedinca kojese suprotstavlja društvenim podelama, razlikama i autoritetu dogme,a s druge strane u te`nji pojedinca da svekolika svoja razmišljanja ipostupke upravi na samoga sebe. U prvom sluèaju, individualizamznaèi izlaènje pojedinca iz društvenih okvira koji su ogranièavalinjegovo kretanje i misao u feudalnom društvu (iz okvira staleà,struka, teritorijalnih zajednica), rušenje hijerarhijskog ustrojstvasrednjovekovlja, a u drugom znaèi zatvaranje pojedinca u sopstvenisvet i vrednosti (pre svega materijalnog karaktera).

Dok se u feudalnom društvu pojedinac iznad svega oseæao kaopripadnik odreðenog društvenog sloja, poziva ili porodice, sa raskida-njem veza koje odvajaju ove društvene grupe jedne od drugih i poduticajem naèela jednakosti pojedinac poèinje sve više da posmatra sveoko sebe kroz prizmu sopstvenih interesa. U feudalnom društvu ljudisu bili nejednaki i pripadnici grupa koje su ih razdvajale. Ovo društvostajalo je u znaku „kolektivnog individualizma“. U savremenom druš-tvu središte svega je u svakom pojedincu, uzev za sebe. „Kolektivni“individualizam zamenjen je „jediniènim“ individualizmom.

Uzdiùæi razum pojedinca, individualizam savremenog društva,prema Tokvilu, ruši verovanja (ne samo religijska). Ova verovanja,meðutim, neophodna su i društvu i pojedincu. Ona im daju odreðenupostojanost, sigurnost i oslonac usred promena koje se zbivaju unjima i oko njih. Bez zajednièkih verovanja nijedno društvo ne moèda opstane, jer bez njih nema ni zajednièkog delovanja. Zato i u sa-vremenom društvu nezavisnost mišljenja pojedinca moè biti manjaili veæa, ali ne i neogranièena. Ni u modernom demokratskom poret-ku društva ne postavlja se pitanje postojanja duhovnog autoriteta,veæ pitanje gde se on nalazi i koje su mu granice.38

U feudalnom, hijerarhijski ureðenom društvu nosioci duhovnogi moralnog autoriteta su pojedine društvene grupe. U demokratskomporetku, pojedinci ne priznaju više stare autoritete. Pojedinca ispu-

24

38 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 16-17.

njava gordost što je jednak sa ostalima, ali uporeðujuæi se sa drugimpripadnicima zajednice on u isto vreme doìvljava oseæaj slabosti ibeznaèajnosti. Ista pojava (jednakost) koja ga èini nezavisnim oddrugih, èini ga i izdvojenim, nezaštiæenim i slabim pred mnoštvom.Pojedinac zato poèinje da poklanja sve veæu pa`nju zajednièkommišljenju. Broj sve više postaje glavni autoritet koji izaziva poštova-nje. Javno mnjenje sve više zamenjuje stare dogme sveštenika i filo-zofa. Vera u javno mnjenje postaje vrsta religije, a veæina je njenprorok.39 Zato se i uticaj mnoštva ili veæine na svest pojedinca nemoè meriti ni sa èim sliènim u feudalnom društvu, „javno mnjenjeogromnom snagom vrši pritisak na svest svakog pojedinca; ono jeobuhvata, usmerava i tlaèi.“40

Poredak demokratije je zbog svega ovoga izgraðen na jednojprotivreènosti. Stavljajuæi pojedinca u središte svega, demokratijana kraju ogranièava njegovu nezavisnost i snagu. Pojedinac je takoprogutan u mnoštvu jednakih pojedinaca, on se „gubi u gomili“41,postajuæi i doslovno „èovek gomile“.42 Posle više od jednog veka ot-kako jeDemokratija u Americi objavljena, amerièki sociolog DejvidRisman, nadahnut Tokvilovim delom, video je savremeno, razvijenodruštvo Zapada kao „usamljenu gomilu“.43

Baš zato što je veæina u demokratskom društvu svemoæna, i po-loàj onih koji se sa njom ne slaù je bezizgledan. Oni su prepušteniosudi društva, a teìna te osude ni sa èim se sliènim nemoè porediti.Osuda je mnogo teà od one kojoj su pojedinci i grupe ljudi izvrgnutiu nedemokratskim reìmima. Još pre Tokvila ovakvo poreðenje jepravio Berk, pišuæi da su „pojedinci koji trpe stavljeni osudom druš-tva u mnogo gori poloàj od bilo koga drugog. Pod surovim vlasto-dršcem blagotvorno saoseæanje èoveèanstva smiruje bol njihovihrana, a podrška naroda bodri ih u njihovoj plemenitoj postojanosti;

25

39 John Stuart Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politicsand Society, Gerraint Williams ed., London, Fontana, 1976.

40 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 267.41 Isto, knj. II, str. 298.42 Motiv „èoveka gomile“ sna`no je dat u istoimenoj pripovetki Edgara Alana Poa.

Vidi Edgar Alan Po, Odabrana dela, Beograd, Nolit, 1973, str. 89-99.43 Dejvid Risman, Usamljena gomila, Beograd, Nolit, 1964.

oni koji su, meðutim, podvrgnuti nepravdi mnoštva, lišeni su svakespoljne utehe. Èoveèanstvo ih napušta, oni su nadvladani zaveromcele ljudske vrste.“44

U aristokratskom (srednjovekovnom) društvu, prema Tokvilu,ima ljudi koji se odlikuju velièinom ili snagom. Ukoliko se takvi po-jedinci sukobe sa mišljenjem veæine, oni se povlaèe u sebe i u sebi sa-mima nalaze dovoljno unutrašnje potpore i utehe. U demokratiji jeobrnuto. Povoljan sud javnosti tu je neophodan kao vazduh koji udi-šemo, i ìveti u sukobu sa mnoštvom isto je što i ne ìveti.45 Sve ovoutièe na postojanost javnogmnjenja. Oni koji su prvobitno odbacivaliovo mišljenje kao pogrešno polako mu se priklanjaju, a oni koji se idalje ne slaù, skrivaju svoje nezadovoljstvo duboko u sebi, svesnibezizglednosti svakoga otpora. Tako savremeno društvo, u koje jed-nakost i potraga za materijalnim bogatstvom unose stalni nemir i pro-mene, stièe svojevrsnu postojanost, pa i nepokretnost, zahvaljujuæidelovanju javnog mnjenja.46 Prema Tokvilu, u srednjovekovnomdruštvu ima više raznolikosti u ponašanjima, idejama i oseæanjimanego u savremenom. I zato je, po njegovom sudu, amerièko društvo,kao tada najrazvijenije demokratsko društvo, bilo u isto vreme i uz-burkano i monotono.47

Ništa se nemoèmeriti sa snagom kojom sud javnogmnjenja pri-tiska pojedinca imanjinu u demokratskom poretku. Tiranija društveneveæine jaèa je od tiranije politièke veæine. Da Tokvil daje prednost pr-vom obliku tiranije veæine nad drugim vidi se iz primera sa kojim sesusreo u politièkom ìvotu jedne od amerièkih dràva. Tamo su crnci,i pored toga što su imali pravo glasa, odustajali od uèešæa na izborima,plašeæi se nasilja belaca. Zakon nije bio u stanju da odrì svoj autoritetbez podrške veæine. Tokvil se, pri tome, išèuðava nad èinjenicom daveæina, koja ima iskljuèivo pravo da donese zakon, hoæe još da uìvaslobodu da mu se ili pokorava ili da tu pokornost uskrati.48

26

44 Burke, Reflections on the Revolution in France, str. 122.45 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 267.46 Isto, knj. II, str. 268.47 Isto, knj. II, str. 236-237.48 Isto, knj. I, str. 263-264.

Tiranija društvene veæine nije samo jaèa od tiranije politièkeveæine, veæ je, u izvesnom smislu, obuhvatnija od tiranije manjine.Veæina moè da tlaèi manjinu, jer ima materijalnu i moralnu moæ;ona ne samo da utièe na ponašanje ljudi veæ èesto spreèava i samodelo i èlju za delovanjem pojedinca. Nije otuda neobièno što Tokvilpiše da ne poznaje nijednu zemlju u kojoj ima manje nezavisnostiduha i slobode raspravljanja nego u Americi, a ona je, u njegovo vre-me, primer najrazvijenijeg demokratskog društva.49

Postoji jedno mesto u Demokratiji u Americi u kome je naroèitoslikovito izneto pišèevo shvatanje društvene tiranije veæine, tako daga ovde valja navesti u celini:

„Veæina obeleàva mislima vrlo veliki krug. U tim granicamapisac je slobodan; ali teško njemu ako se drzne da ih prekoraèi. On netreba da se plaši inkvizicije, ali je izloèn razlièitim neprijatnostima isvakodnevnom proganjanju. Politièka karijera mu je zatvorena, jerje uvredio jedinu silu koja moè damu je otvori. Svemu se odrièe, pai sama slava. Pre nego što je obznanio svoje misli, verovao je da imapristalica, a sada, pošto je svima pokazao šta misli, èini mu se da ihviše nema; jer oni koji ga osuðuju, èine to javno, a oni koji misle sliè-no njemu, a nisu smeli kao on, æute i udaljavaju se. On ustupa, podle-è svakodnevnom pritisku, i prestaje da govori kao da ga grize savestšto je kazao istinu.

Lanci i dèlati bili su gruba oruða kojima se nekada tiranija slu-ìla, ali u naše vreme civilizacija je usavršila i sâm despotizam zakoji je izgledalo da nema više šta da nauèi.

Vladari su materijalizovali nasilje; demokratske republike naše-ga doba uèinile su ga isto tako umnim kao i ljudsku volju koju onohoæe da uguši. Pod neogranièenom vladom jednoga, despotizam jegrubo zlostavljao telo da bi došao do duše; a duša do koje njegoviudari nisu stizali uzdizala se slavno nad njim. Ali u demokratskim re-publikama, tiranija ne postupa tako; ona ostavlja telo po strani i idepravo ka duši. Gospodar njima ne kaè: Ili æete misliti kao ja ili æeteumreti, nego veli: Slobodni ste da ne mislite kao ja; vaš ìvot, vašadobra, sve vam ostaje, ali vi ste od danas stranci meðu nama. Vi æete

27

49 Isto, knj. I, str. 266.

zadràti svoja graðanska prava, ali æe vam ona postati uzaludna; jerako budete zaèleli da vas vaši sugraðani izaberu, oni to neæe uèiniti;a ako budete zahtevali samo da vas poštuju, oni æe vam i to odreæi. Viæete ostati meðu ljudima, ali æete izgubiti ljudska prava. Kada se bu-dete pribliìli ljudima, oni æe beàti od vas kao od neèastivog; i samioni koji veruju u vašu nevinost, ostaviæe vas, jer bi inaèe drugi njihizbegavali. Budite spokojni, jer vam ostavljam ìvot, ali æe vam onbiti gori od smrti.“50

Na poèetku 20. veka Mojsej Ostrogorski æe upotrebiti reèi i izra-ze sliène Tokvilovima da bi upozorio na jedan od najveæih demokrat-skih poroka. Ispitujuæi funkcionisanje britanskog i amerièkogpolitièkog sistema u svome radu Demokratija i politièke partije,Ostrogorski je pisao: „Èovek koji ima hrabrosti da svoje mišljenje is-kaè i brani, vrlo je redak u demokratiji; on treba da bude gotovo ju-nak dana pa da izaðe pred gomilu: ona je tako mnogobrojna inametljiva; gde bi se onmogao ukloniti, od koga bi mogao traìti zaš-tite, kada svako njoj pripada? Dokle god je bila reè samo o spoljnojprinudi, koja je ugroàvala graðanina u njegovoj liènosti i imanju, svisu bili njegovi saveznici, nošeni k njemu apsolutnom jednakošæu svo-jih interesa. Ali èim je reè o prinudi javnog mnjenja, ova se jednakostgubi u oèima velikemase i pojedinac ostaje pred njom usamljen. Zatou javnom ìvotu niko ne ide uzdignute glave: svako se šunja i vuèepored zida. U demokratiji nema nikoga ko bi mogao da kaè vladaruono što su aragonski kortesi govorili svome kralju, pozdravljajuæi ga:’Mi koji vredimo koliko i Ti.’ Svi izjavljuju, meðu sobom se utrkuju-æi, da su ponizne, vrlo ponizne sluge gomile.“51

Javno mnjenje veæine postaje tako izvor duhovnog autoriteta.Osuda javnog mnjenja stavlja pojedinca u stanje potpune izdvojeno-sti ili nemoæi. On poèinje da sumnja ne samo u sopstvenumoæ veæ i upravo damisli dukèije od veæine. Prilagodljivost više nije samo druš-tvena nu`nost, veæ postaje duboka unutrašnja potreba pojedinca.Moralni oseæaj ustupa mesto prilagoðavanju zahtevima društva.52

28

50 Isto, knj. I, str. 266-267.51 Mojsej Ostrogorski, Demokratija i politièke partije, Beograd, Štamparija Sv.

Sava, 1921, str. 149-150.52 Lively, The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville, str. 88.

Ovu potrebu za stalnim podešavanjem i prilagoðavanjem svogaponašanja ponašanju veæine, koja u pojedincu sve više potiskuje iguši neka izvorna svojstva i menja njegovu prirodu, Tokvil je na jed-nom mestu oznaèio kao udvorièki duh. Kao što su glavne odlike liè-nosti koje su na dvoru okruàvale vladara bile osrednjost i preteranasavitljivost i snishodljivost, tako se i u demokratskom poretku istiovakav duh sve više rasprostire u društvu. Razlika je u tome što u de-mokratiji ovakav oblik svesti i ponašanja nije više vezan za jednu u-ù društvenu sredinu, veæ obuhvata celo društvo. U apsolutnim mo-narhijama udvorièki duh okruàva vladara kao nosioca suvereniteta,dok u politièkom poretku u kome je suveren prisutan svuda, u reìmuzasnovanom na naèelu narodnog suvereniteta, udvorièki duh proì-ma sve redove društva.53

Pitanje društvene tiranije veæine je i pitanje autonomije pojedin-ca i širenja konformizma u demokratskom društvu. Tokvil je s pra-vom istakao, da je vladavina veæine (mase) znaèila istovremeno iviše individualizma i manje individualnosti. Više individualizma, jerje ukidanje srednjovekovnih privilegija pruìlo moguænost napredo-vanja sna`nim pojedincima. Manje individualnosti, jer ùdnja zajednakošæu vodi u konformizam, u stanja u kojima je uslov napredo-vanja prihvatanje merila proseènosti.54

Pišuæi o pojavi konformizma, neki savremeni sociolozi (osobitopredstavnici kritièke teorije društva) izneli su da je autoritet u naševreme izmenio svoj lik, da on nije ni nalik autoritetu kojim su se ruko-vodili ljudi u prethodna dva veka. Prema Erihu Fromu, u 18. i 19.veku postoje dve vrste autoriteta: racionalni i iracionalni. Obe vrsteautoriteta ispoljavaju se javno. Taèno se zna ko zabranjuje odnosnonareðuje. Autoritet u naše doba sasvim je drugojaèiji: on nije više ja-van, veæ je nevidljiv, otuðen, bezlièan. U savremenim demokratskimreìmima autoritet crpe svoju snagu iz èinjenice da je anoniman. Nikonije autoritet, veæ je to „nešto“. Ali kako moèmo da ustanemo protivneèega što izmièe veæ samoj moæi našeg opaànja? Kako moèmo da

29

53 Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.54 Harold Laski, „Alexis de Tocqueville and Democracy“, u F. J. C. Hearnshaw, ed.,

The Social and Political Ideas of Some Representative Thinkers of the VictorianAge, London, Harrap, 1935, str. 104.

se pobunimo protiv nikoga?55 Kao i Tokvil, i savremeni sociolozimisle da takav autoritet u demokratiji moè da pritiskuje pojedinca ipotisne njegovu liènost, više nego prinuda u autoritarnim reìmima.Na jednom mestu u svome Zdravom društvu From opisuje anonimniautoritet na naèin koji neodoljivo podseæa na Tokvilovo zgraànjenad neslobodom pojedinca u demokratskom društvu. „Konformizamje“ – piše From – „mehanizam pomoæu koga deluje anonimni autori-tet. Ja moram da èinim ono što svako èini, prema tome, moram da sesaglasim, ne smem da budem drukèiji, ne smem da ’strèim’; moramda budem spreman i voljan da se menjam prema promenama standar-da; ne smem da pitam da li sam u pravu ili nisam, veæ da li sam se pri-lagodio, da nisam nešto ’izuzetno’, nešto razlièito. Jedino što je stalnou meni jeste baš ova spremnost za promenu. Niko nema moæi nadamnom izuzev gomile, èiji sam deo i kojoj se potèinjavam.“56

Sliènost izmeðu Tokvilovih i savremenih nalaza o delovanjukonformizma u demokratskom društvu zahteva neka dalja objašnje-nja. Kako je bilo moguæno da u sasvim razlièitim društveno-istorij-skim situacijama Tokvil i više savremenih sociologa doðu dopodudarnih zakljuèaka? Ostanimo za sada na ukazivanju na to da seTokvilova i neka današnja prouèavanja bar u jednoj taèki ukrštaju.Prouèavanja masovnog društva i konformizma u naše vreme polazeod datog stanja stvari. Ona opisuju savremeno, razvijeno graðanskodruštvo onakvo kakvo ono jeste. I kada sadrè u sebi kritiku toga druš-tva i kada se dvoume nad njegovim moguænostima, ona iznad sveganude sliku toga društva. Tokvilov postupak je drukèiji. UDemokratijiu Americi on nam pokazuje kako æe demokratsko društvo izgledati.U vreme kada je demokratija bila još u zaèetku, Tokvil nas daleko višeuvodi u svoja predviðanja, nego što nam daje stvarnu sliku demokrat-skog društva. Ta njegova predviðanja toliko su ìva i uverljiva da je isâm u pojedinim trenucima, kako izgleda, poèinjao da veruje u njiho-vu stvarnost – da zamenjuje ono što æe biti onim što jeste.

Tokvil se ne zadràva samo na opštem opisu tiranije javnogmnjenja, veæ se bavi i njenim posledicama. Predmet njegovog prou-

30

55 Erich Fromm, Zdravo društvo, Beograd, Rad, 1963, str. 157-158.56 Isto, str. 158.

èavanja nisu samo promene koje tiranija javnog mnjenja izaziva upojedincu veæ i društvene posledice ove pojave.

Prva posledica tiranije javnog mnjenja jeste preovlaðivanjeosrednjosti u društvenom i politièkom ìvotu. Širenje konformizmadovodi do toga da u prvi plan izbijaju pojedinci koje odlikuje baš od-sustvo sposobnosti praæeno veštinom prilagoðavanja i saglašavanja.Demokratiji ne samo da nedostaje snaga rasuðivanja koja je neop-hodna da se izaberu ljudi koji zasluùju njeno poverenje veæ i èljada se to uèini. Demokratske ustanove razvijaju oseæanje zavisti u lju-dima. Razbuðujuæi strast jednakosti, demokratske ustanove je nika-da potpuno ne zadovoljavaju. Zbog toga narodu (veæini) „sve što jema u èemu uzvišeno nad njim izgleda kao smetnja njegovim èlja-ma, i nikakva uzvišenost nije toliko legitimna damu ne umara oèi.“57

Dok su najgorljiviji branioci demokratije u Tokvilovo vremeproricali da æe ona na vrh izbaciti najsposobnije i najzaslu`nije, jer jeto u interesu naroda, Tokvil upozorava na nešto sasvim drugo. Neæedemokratija izbaciti na svoje èelo najvrednije, veæ najproseènije. Ve-æina u demokratiji ne diskriminiše sposobne i nije nemarna premanjima. Ona im zavidi. Zbog svega ovog i interes za vršenje javnih po-slova nije izuzetan. On ne donosi ni materijalne pogodnosti ni uticajkoji bi se mogao poèleti, pa èak ne jamèi ni trajnost. Duh proseèno-sti, koji je toliko tipièan za demokratiju, i posebno dolazi do izraàjau svetu politike, nagoni izuzetne pojedince da se klone politike kaopoziva. Sposobnost, iskrenost i nezavisnost misli koji su obeleàvaliperiod Amerièke revolucije, sve više usahnjuju sa širenjem demo-kratije. U vreme revolucije, prema Tokvilu, izuzetne liènosti pridru-ìle su se svojevoljno pokretu, rasprostiruæi svoj sjaj na narod i nepozajmljujuæi ga od njega. Javno mnjenje (veæina) rukovodilo setada voljom pojedinaca, ne vršeæi pritisak na njih. U novije vremenaroèito je Rajt Mils, slièno Tokvilu, na više upeèatljivih primeraskrenuo pa`nju na duhovno i moralno zaostajanje i pad savremenepolitièke elite u Americi u odnosu na prve tvorce amerièkog ustava ipolitièkih ustanova.58

31

57 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 204.58 Vidi S. Rajt Mils, Elita vlasti, Beograd, Kultura, 1964.

Svoju ozbiljnu zabrinutost zbog išèezavanja istaknutih ljudi idela i širenja proseènosti, Tokvil je izneo na snaàn naèin u eliptiè-nom obliku još u svojim zabeleškama sa putovanja po Americi: „Zaš-to dok se obrazovanost širi, izuzetni pojedinci postaju sve reði? Zašto,u vreme kada su dostignuæa svima pristupaèna, veliki intelektni talen-ti postaju reði? Zašto, kada više nema niìh klasa, nema ni viših kla-sa? Zašto, kada znanje o tome kako treba upravljati stigne do masa,nema više velikih sposobnosti u upravljanju društvom? Amerika jav-no postavlja ova pitanja. Ali ko moè da odgovori na njih?“59

Posebno su vidne posledice tiranije javnog mnjenja na podruèjukulture, zbog toga što ova oblast ljudskog duha zahteva izuzetne ob-like delovanja i izuzetne pojedince. Tiranija javnogmnjenja ne samoda smanjuje broj ovakvih ljudi i dela, nego uopšte menja prirodu raz-lièitih oblika kulturnog stvaranja. Tu su posledice tiranije javnogmnjenja najpogubnije.60

Dok je u aristokratskom društvu, prema Tokvilu, nauèno sazna-nje imalo opštiji karakter, u savremenom demokratskom društvu svemanje ima nauènog istraìvanja koje je samo sobom nadahnuto.Društvo i nauku više zanima praktièna primena nauènih saznanjanego samo saznanje. U oblasti nauke sve se više istièu praktiène i po-slovne crte. Nemir i uzburkanost demokratskog društva, borba za sti-canje moæi i materijalnih dobitaka, sve više oteàvaju predavanjesmirenom razmišljanju koje je od tolikog znaèaja za razvoj teorije.Odsustvo vremena i mira, koji su toliko potrebni u nauci kao pozivu,utièe da u demokratskom poretku u oblasti nauke ima sve manje

32

59 Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.60 Mada se slagao sa Tokvilom u oceni štetnosti preovlaðivanja osrednjosti u druš-

tvenom ìvotu i kulturi, Mil je smatrao da osrednjost u politièkom ìvotu sama posebi ne mora uvek biti nešto rðavo. Tako je, prema Milu, Americi èetrdesetih go-dina prošlog veka bio potreban srazmerno mali aparat vlasti, jer ta zemlja nijeuèestvovala u ratovima, nije imala sloène meðunarodne odnose i neprijatne su-sede, nije bila optereæena ostacima starog (aristokratskog) društva kojih bi se tre-balo oslobaðati, niti je imala veæi broj siromašnih i neobrazovanih graðana. Uovakvoj sredini traìle su se proseène sposobnosti, i mo`da su Amerikanci na mu-dar naèin bili štedljivi kad se nisu obraæali izuzetnim pojedincima za nešto što su iproseèni politièari bili u stanju da uèine. Mill, „M. De Tocqueville on Democracyin America“, On Politics and Society, str. 211-213.

velikih duhova. Ipak, prema Tokvilu, ovo ne znaèi da nauka – spolja ikvantitativno posmatrano – zaostaje, da je sve slabija i nemoænija. Nigovora o tome. U demokratskom društvu sve je više onih koji se nau-kom bave, a nauka sama, baš zbog svoje praktiène usmerenosti, vršisve veæi uticaj na društvene odnose. Nekada rezultat pojedinaènih na-pora, nauka postaje sve više veliko zajednièko preduzeæe. Njena moæje u stalnom porastu. Demokratsko društvo ne samo da ne dovodi upitanje nauku, veæ podstièe njen rascvat. Premda je to, kako Tokvilpiše, drukèiji vid nauke: „Dela èesto nisu savršena, ali su pokušaji ne-brojeni; i mada su rezultati pojedinaènih napora po pravilu veomamali, opšti rezultat je uvek vrlo veliki. Zato je pogrešna tvrdnja da suljudi koji ìve u demokratskim vremenima po prirodi nezainteresova-ni za nauku, knjièvnost i umetnost; samomora da se prizna da ih onineguju na sebi svojstven naèin i unose u njih svoje vrline i mane.“61

Kao i nauka, i knjièvnost odraàva duh vremena. Kao i društvo,i ona je nagrizena demokratskim duhom. Tokvil ovde, kao i u drugimocenama kulturne situacije demokratskog duštva, ima pre svega naumu stanje u Americi kao najrazvijenijem demokratskom društvu.62

Demokratija, po njegovom mišljenju, ne samo da usaðuje interes zaknjièvnost u industrijsku klasu (buròaziju) veæ unosi industrijskiduh i u knjièvnost. Veæina ljudi zato na knjièvnost gleda kao na in-dustriju; pored nekoliko velikih pisaca koji krase knjièvnost, preo-vlaðuju sitni „trgovci idejama“. Broj knjièvnih dela se umnoàva ipreovlaðuju manje vredna dela. Pisci više obraæaju pa`nju na brzinupisanja nego na usavršavanje pojedinosti. Njihov je cilj da iznenade iuznemire strasti, a ne da opèine ukus. Zbog svega ovoga u demokrat-skim vremenima javnost èesto postupa sa svojim piscima onako kaošto su kraljevi postupali sa svojim dvoranima: ona ih plaæa i prezire.63

33

61 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 45.62 Tokvilova ocena knjièvnog stanja u Americi naroèito je bila nepovoljna. Izuzev-

ši klasièna engleska dela, Amerikanci, prema njegovom sudu, nisu imali vredni-jih pisaca i knjiga. Amerièka knjièvnost nije tada prevazilazila nivo novinskogpisanja. Istini za volju treba reæi da su se u Americi, u vreme kada je Tokvil izneosvoj sud, veæ javljali ili su se ubrzo pojavili pisci kao što su Po, Melvil, Hotorn,Emerson i Toro.

63 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 60-66.

U nauci pripadnici demokratskog društva stavljaju praktièno sa-znanje iznad teorijskog; u umetnosti korisno (praktièno) stoji iznadlepog. Stavljajuæi korisno iznad lepog, demokratija zahteva da i lepobude korisno. Neguju se oni oblici umetnièkog izraza koji ìvot èinelakšim, nasuprot onima koji ga ulepšavaju. Stari slikari (Rafael naprimer) teìli su, prema Tokvilu, da prevaziðu prirodu, stremeæi kaneèem što je bolje od prirode. Oni su nastojali da od èoveka uèinenešto što je više od njega. Slikari prizora iz Francuske revolucije(David i njegovi uèenici) odlièno su prikazali modele koje su imalipred sobom, ali su retko zamišljali nešto izvan njih.64

Slièno umetnosti uopšte, i pesništvo ima zadatak da stvarnostuèini lepšom. Srednjovekovno društvo, prema Tokvilu, èini povolj-nije tlo za razvoj poezije zbog svoga odnosa prema prošlosti. Izazi-vajuæi u ljudima odvratnost prema prošlosti i lišavajuæi pesništvonjegovog dotadašnjeg ambijenta, naèelo jednakosti oduzima pesniš-tvu i deo sadašnjosti. U nemoguænosti da u demokratskom društvunaðe stvaralaèko nadahnuæe u mnoštvu jednakih ljudi koji ga okru-ùju, pesnik se okreæe prirodi; „pošto su sa vidika išèezli bogovi i he-roji, pesnici su se bacili na posao da opišu bujice i planine“. Ali ovaje (opisna) poezija za demokratska društva samo privremeno reše-nje. Ukoliko je prošlost kao izvor pesništva izgubljena, ostaje neštodrugo dostojno pesnièkog nadahnuæa. To je buduænost. Ljudi u de-mokratskom društvu zaokupljeni su buduænošæu. Pošto su svi ljudijednaki i pojedinaèno uzev beznaèajni, narod æe postati predmet poe-zije. Predmet pesništva u demokratiji treba da postane èovek, odno-sno èoveèanstvo uopšte uzev.65

Tokvilova zamisao o društvenoj tiraniji veæine ili o tiraniji javnogmnjenja imala je velikog odjeka. Ona je pre svega uticala na razmatra-nje Dòna Stjuarta Mila.66 Bio je to Mil koji je napisao najobimnijeosvrte na obe knjigeDemokratije u Americi i koji je u svojoj Autobio-

34

64 Isto, knj. II, str. 53-61.65 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 76-81.66 Prepiska izmeðu Mila i Tokvila objavljena je u Alexis de Tocqueville, Oeuvres

complètes. Correspondance anglaise: Correspondance d’Alexis de Tocquevilleavec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris, Gallimard, 1954, tom VI, knj. I.

grafiji izneo va`nost Tokvilovog promišljanja problema društvenetiranije veæine za dalji razvoj svojih pogleda. Znaèaj Tokvilove knji-ge, prema Milu, ne leì samo u tome što je u njoj istaknuta vrednostdemokratije na sna`niji naèin nego u reèima i delovanju njenih najo-duševljenijih privrènika veæ i u tome što je Tokvil upozorio na opa-snost koju sa sobom nosi razvoj demokratije, i to ne zato da bi se njenrazvoj zaustavio (što je prema Tokvilu nemoguæe), veæ da bi se pod-streknule pozitivne nasuprot negativnim stranama demokratije.67

Veæ na samom poèetku ogledaO slobodiMil je priznao da je ne-kada i sam smatrao da se problem slobode iscrpljuje u zaštiti podani-ka od tlaèenja vlastodràca. 68

Po Milu, nekada se polazilo od pretpostavke (izuzetak u ovompogledu bila je demokratija u Grèkoj) da su oni koji vladaju nu`no uneprijateljskom odnosu prema onima nad kojima vladaju. Ogranièa-vanje vlasti u to vreme postizalo se na dva naèina: priznavanjem od-reðenih prava i sloboda društvu, odnosno pojedinim njegovimpripadnicima i, nešto kasnije, uslovljavanjem odluka vlasti pristan-kom odreðenih društvenih grupa. Sa uspostavljanjem demokratije usavremenom društvu, meðutim, na upravljaèe i one kojima se upra-vlja ne gleda se više kao na suprotstavljene grupe. Umesto da budunjihovi protivnici, upravljaèi postaju predstavnici onih kojima upra-vljaju i njima su odgovorni. Savremeno shvatanje ide za tim da seupravljaèi poistovete sa narodom, da njihov interes i volja budu inte-res i volja naroda. Pošto nema potrebe da se narod štiti od svoje sop-stvene volje, nema ni bojazni da bi on sâm sobom mogao tiranski daupravlja. Tako, premaMilu, stoje stvari posmatrane iskljuèivo teorij-ski. U stvarnosti je problem predstavnièke demokratije daleko zaple-teniji. Sa širenjem demokratije sve više sazreva svest da su izrazi„samouprava“ i „vlada naroda nad samim sobom“ u sebi protivreèni,jer oni ne oznaèavaju upravljanje svakoga samim sobom, veæ vladavi-nu najveæeg dela društva nad njegovim ostatkom. A tu se veæ, kaoi kada je reè o drugim oblicima vlasti, pomaljamoguænost zloupotrebe

35

67 Ima više radova o Tokvilovom uticaju na Mila, pa i preterivanja (u smislu prece-njivanja ili potcenjivanja) u oceni toga uticaja, o èemu ovde neæe biti reèi.

68 Vidi John Stuart Mill, Utilitarianism. On Liberty. Considerations on Representa-tive Government, London, Dent, 1972, str. 65-68.

i tiranije onih koji vlast imaju nad onima koji njome ne raspolaù.Tako je i Mil, slièno piscima Federalistièkih spisa i Tokvilu, došaodo zakljuèka da, pošto je volja naroda samo volja veæine, i narod(odnosno njegova veæina) „moè da teì da tlaèi jedan svoj deo; takoda su mere opreznosti neophodne protiv ove kao i protiv svake drugezloupotrebe vlasti.“69

Pošto veæina moè da tlaèi manjinu isto onako kao što manjinamoè da tlaèi veæinu, Mil je upozoravao i na razliku izmeðu tiranijeveæine i tiranije manjine. Kada celo društvo postane tiranin onda se isredstva tlaèenja menjaju i razlikuju od onih koja primenjuju uèskupine pojedinaca. Postoje neke granice u kojima je opravdan uticajkolektivnogmišljenja na delovanje i mišljenje pojedinca. Zato je istotako va`no obezbediti odreðeno podruèje autonomije pojedinca, kaošto je neophodno osigurati društvo od tiranije manjine.

Baveæi se tiranijom veæine, Mil je, kao i Tokvil, uoèio razliku iz-meðu tiranije politièke veæine i tiranije javnogmnjenja. Kada je reè oprvoj, Mil je imao na umu i neke konkretne ustanove, kojima se ovapojava moè onemoguæiti. U svome delu O predstavnièkoj vladi Milje naroèito isticao da srazmerno predstavljanje smanjuje moguænosttiranije politièke (brojèane) veæine, obezbeðujuæi da i manjine sra-zmerno svojoj stvarnoj snazi budu predstavljene u parlamentu. Naovaj naèin parlament bi predstavljao verniji odraz društva, a ne iskri-vljenu sliku, prema kojoj su stvarni izborni rezultati manjine (u raz-merama celog društva) znatno umanjeni u parlamentu (s obzirom nabroj poslanièkih mesta).70

Mada je pisao o politièkoj tiraniji veæine,Mil je zapazio da je va-`niji i daleko sloèniji problem, koji sa sobom nosi nastupanje de-mokratije, pitanje društvene tiranije veæine, „tiranije vladajuæegmišljenja i raspoloènja“71. Kao i Tokvil, i Mil je podvlaèio da onošto je najtegobnije u društvenoj tiraniji veæine jeste da se radi o du-hovnoj tiraniji; to je „tiranija ne nad telom veæ nad duhom“72.

36

69 Mill, On Liberty, str. 68.70 Mill, Considerations on Representative Government, str. 256-275.71 Mill, On Liberty, str. 68.72 Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politics and Society,

str. 216.

Mišljenje veæine u demokratiji sve je postojanije i manje podlo-`no promeni (Mil govori ovde o „despotizmu obièaja“), a time suljudi sve više izloèni opasnosti gubljenja moralne hrabrosti i pono-sa, koji èine glavne odlike autonomije pojedinca. Ono što izaziva za-brinutost jeste preterana spremnost na potèinjavanje i pokornost, kaoi to što sa razvojem demokratije mišljenje postaje sve ukorenjenije,teè promenljivo. Mil je posebno bio zabrinut zbog širenja osrednjo-sti. Njegove reèi zvuèe na mah kao daleki odjek Tokvilovih straho-vanja: „Opšta te`nja širom sveta sastoji se u tome da proseènostpostaje uzlazna sila èoveèanstva. U drevnim vremenima, u srednjemveku, i sve manje i manje tokom dugog prelaza od srednjeg veka dodanas, bio je to pojedinac koji je sâm po sebi predstavljao moæ; a akoje bio izuzetno sposoban ili se nalazio na istaknutom društvenom po-loàju, njegova moæ bila je znatna. Danas su pojedinci izgubljeni ugomili. Reæi u politici da javno mnjenje vlada svetom postalo jeobièna stvar. Jedina snaga dostojna toga imena danas jeste moæmasâi moæ dràvâ, sve dok su one sredstva za ostvarivanje èlja i te`njimasâ.73 Na stvaranje javnog mnjenja ne vrši skoro nikakav uticajmišljenje izuzetnih pojedinaca ili mišljenje izneto u knjigama; mnje-nje masâ stvaraju ljudi njima nalik, koji im govore posredstvomštampe pod pritiskom potreba datog trenutka.

Tako se, na kraju, i za Mila, kao i za Tokvila, suština problematiranije javnogmnjenja sastoji u tome da se što više otkloni ili umanjiodmazda veæine društva nad manjinom i pojedincima koji misle dru-gaèije. Javno mnjenje ne treba da bude ono što nije. Ono mora ostativladajuæa sila u demokratiji. Ali baš radi stvaranja najboljeg javnogmnjenja mora biti zajamèena velika društvena podrška mišljenjima iraspoloènjima koja su razlièita od onih što ih ima veæina.

Društvena tiranija veæine i svemoæ dràve

Tokvilovo razmatranje problema društvene tiranije veæine nezavršava se nabrojanim oblicima ispoljavanja ove pojave i njenim

37

73 Mill, On Liberty, str. 123.

glavnim posledicama u društveno-politièkom i kulturnom ìvotu de-mokratije. Demokratija raða još jednu pojavu koja je dovodi u pita-nje – svemoæ dràve. Na osnovu nekih mesta u Tokvilovom delumogao bi se èak izvesti zakljuèak da se radi o dve strane jedne istepojave ili, bar, da su tiranija javnog mnjenja i svemoæ dràve dve po-jave tesno povezane zajednièkim korenima.74 Nešto kasnije pokaza-æemo da je ovakvo objašnjenje i stavljanje u odreðeni odnos tiranijejavnog mnjenja i onoga što danas èesto nazivamo birokratizacijomdruštvenog ìvota stavljalo u nedoumicu mnoge tumaèe Tokvilovogdela, pa je dovelo i do njegovih razlièitih tumaèenja. Pre toga pogle-dajmo kako Tokvil objašnjava pojavu svemoæi dràve.75

Izjednaèavanje društvenih uslova i umanjivanje društvenih raz-lika istovremeno je uèinilo pojedince jednakim i slabim u odnosu nadruštvo, a posebno na javno mnjenje. Èineæi pojedince jednakim islabim, a društvo jakim, demokratija navodi pojedince na zakljuèakda je vlast koja predstavlja društvo prosveæenija i mudrija od ma kogpojedinca, te da zato ona ima ne samo pravo veæ i du`nost da upra-vlja pojedincima. Tokvil doslovce kaè da je pravo i du`nost dràveda „uzme svakog pojedinca za ruku i vodi ga“76.

Pokazali smo veæ kako je Tokvil društvenu tiraniju veæine, poja-vu svojstvenu demokratskom ureðenju društva, objašnjavao širenjemjednakosti – glavnim naèelom demokratije. Isto tako, centralizacijavlasti i podreðivanje pojedinca rastu u srazmeri sa širenjem jednako-sti. Da bi se vlast centralizovala, pre svega je potrebno da graðani -ùde za jednakošæu. Centralna vlast je veæ po svojoj prirodi naklonje-na jednakosti i podstièe je, jer jednakost izvanredno olakšava, širi iosigurava uticaj centralne vlasti.77

Izgleda, veli Tokvil, da se u vreme demokratije odvijaju dve re-volucije: jedna stalno slabi vlast, druga je jaèa. Ruše se i ogranièavaju

38

74 Ima mišljenja da je Tokvilovo prouèavanje svemoæi dràve još va`nije i original-nije od njegovih razmatranja o tiraniji javnog mnjenja. Vidi Jirgen Habermas,Javno mjenje: Istraìvanje u oblasti jedne kategorije graðanskog društva, Beo-grad, Kultura, 1969, str. 173-174.

75 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 293-339.76 Isto, knj. II, str. 298.77 Isto, knj. II, str. 302-309.

najjaèe vladarske dinastije, ukidaju se staleške razlike i vekovne pri-vilegije; a u isto vreme neprekidno rastu prerogativi vrhovne vlasti.Onaj isti narod, koji je uzdrmao i srušio vladajuæi poredak stvari, po-nizno se priklanja pred najsitnijim èinovnikom. Dve revolucije, okojima Tokvil govori, uzajamno su povezane svojim zajednièkim po-reklom i, mada idu razlièitim smerovima, vode istim ishodima. Staroaristokratsko društvo zasnivalo se na naèelu nejednakosti i privilegija.Da bi postali jednaki, ljudi su morali da budu slobodni. Ali u meri ukojoj se jednakost sve više širila u savremenomdruštvu uz pomoæ slo-bode, samu slobodu bilo je sve teè odràti. Rušeæi staru dràvnuvlast, narod popušta pred novom vlašæu koju je sam stvorio. Ta novavlast postaje ne samo sve jaèa veæ i sve brojnija; u meri u kojoj se uve-æava centralna vlast raste broj javnih slu`benika koji tu vlast vrše.

Centralizacija vlasti ipak nije podjednaka u svim demokratskimdruštvima. Ona zavisi od odnosa izmeðu jednakosti i slobode u poje-dinim društvima. U Americi sloboda je starija, a jednakost srazmer-no novija pojava. Prvi doseljenici na obale Amerike veæ su bilinauèili da uèestvuju u javnim poslovima, poznavali su naèela vlada-vine prava, sudske garantije, slobodu govora i štampe, liène slobode.Drugojaèije je bilo u Evropi, a posebno u Francuskoj. Tu je jedna-kost prethodila slobodi, a pobornici jednakosti bili su apsolutni vla-dari. Narod se tu navikao na jednakost (u smislu ukidanja staleškihprivilegija i jaèanja vladaoèeve vlasti) znatno pre nego što je idejaslobode doprla do njegove svesti.

Isto tako, centralizacija vlasti u demokratiji ne zavisi samo odredosleda pojave i meðusobnih odnosa jednakosti i slobode veæ i odnaèina na koji se jednakost uvodi. Tamo gde se ona uvodi revolucio-narnim merama vlast je jaèa i više centralizovana. Napoleon, smatraTokvil, ne zasluùje ni osudu ni pohvalu zato što je u svojim rukamausredsredio celokupnu vrhovnu vlast, jer je posle nestanka odreðe-nih društvenih staleà sva njihova vlast prešla na dràvu. U Americi,gde narod nije prošao kroz revoluciju i od poèetka je sâm upravljao,nije ni bilo potrebno da se u toj meri poziva na dràvu kao na èuvaraslobode.

To što su pojedinci u demokratiji nezavisni ispunjava ih samo-pouzdanjem i gordošæu. To što su oni istovremeno slabi primorava ih

39

da pomoæ ne oèekuju od sebi ravnih (i takoðe slabih) ostalih pojedi-naca, veæ od dràve. Njihove èlje i slabost stalno ih podseæaju na dr-àvnu vlast, u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemoæ. Samaèinjenica da demokratski narodi priznaju i mrze privilegije pomaèusredsreðivanju svekolike vlasti u rukama dràve. Tokvil je isto takozapazio da se u demokratskim društvima pojedinci malo interesujuza javne stvari i da ih lako prepuštaju jedinom vidljivom i trajnompredstavniku celoga društva – dràvi. U meri u kojoj interes za javnestvari i politièko uèestvovanje slabi u demokratskim društvima, jaèaljubav prema javnommiru. Ova strast prirodno èini ljude sklonim dasvoja prava sve više ustupaju središnjoj vlasti. Strah od uznemirava-nja i potreba za blagostanjem neosetno navode narod da poveæavafunkcije središnje vlasti kao jedine vlasti za koju se pokazuje da jedovoljno jaka, obrazovana i sigurna da ih zaštiti od anarhije.

Dok je u srednjovekovnom društvu bilo više središta koja su de-lila vlast izmeðu sebe (porodice, staleì, cehovi) i sa dràvom, u sa-vremenom demokratskom društvu vlast dràve je neogranièena. Kaoi Monteskje78 pre njega, i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnomdruštvu postojalo više društvenih snaga koje su se nalazile izmeðupojedinca i dràve, i štitile ga u odnosu na dràvu; u savremenomdruštvu ovakve snage, odnosno „drugostepene vlasti“ (pouvoirs se-condaires) ne postoje. U savremenom društvu preovlaðuje shvatanjeo jednoj središnjoj vlasti, koja neposredno upravlja celom zajedni-com. U srednjovekovnom društvu dràva uspostavlja odnos sa druš-tvom preko niza društvenih grupa i organizacija kojima pojedincipripadaju; u savremenom društvu ona upravlja mnoštvom meðusobom jednakih pojedinaca.

Sve revolucije i kontrarevolucije u Evropi krajem 18. i poèet-kom 19. veka bile su, prema Tokvilu, u jednome sliène. One su razo-rile i uzdrmale drugostepene vlasti. Pri tome, sva prava i privilegijekoje su išèupane iz ruku staleà, cehova, porodica i pojedinaca, nisuposluìla da se uspostave nove drugostepene vlasti na demokratskojosnovi, veæ su usredsreðene u rukama centralne vlasti. Dràva je ta

40

78 Vidi Montesquieu, De l’Esprit des Lois, Paris, Gallimard, 1970, knj. II, gl. IV, str.55-58.

koja zadobija sve veæu i veæu kontrolu nad graðanima i sve iskljuèi-viju vlast upravljanja u najsitnijim pojedinostima njihovog ìvota.

Uništavanjem sekundarnih vlasti i uzdizanjem dràve, rasprosti-ranjemmaterijalistièke i individualistièke usmerenosti u društvenomìvotu, demokratija guši i duh zajedništva u društvenom ìvotu. U19. veku sa slabljenjem ideje o ugovoru jaèa ideja zajednice. Ovaideja, o kakvom god da se obliku zajednice radilo (stvarnoj ili imagi-narnoj, tradicionalnoj ili izgraðenoj zajednici), poèela je da se pokla-pa sa predstavom o dobrom društvu. Njome su legitimisani razlièitioblici društvenih veza i udruìvanja.79 Kidajuæi stare društvene veze,dràva je ta koja treba da ih nadomesti. Ona, meðutim, nema nièegistorodnog sa zajednicom. Ona je, kako je pisao Marks u Nemaèkojideologiji, surogat zajednice ili prividna zajednica.80 Prema Dirke-mu, politièka dràva je nadìvela Francusku revoluciju kao usamlje-ni èinilac kolektivne organizovanosti. Pravi društveni poredak jeišèezao i dràva se javlja samo kao kolektivno organizovana aktiv-nost društvenog karaktera.81

Iz shvatanja o jedinstvenoj i središnjoj vlasti dràve, koje je pre-vagnulo u demokratsko doba, proizlazi i shvatanje o jednoobraznomzakonodavstvu. Pošto je svaki pojedinac svestan toga da se veomamalo razlikuje od ostalih, on smatra da ista pravna pravila moraju dabudu primenljiva na sve. Dok su u srednjem veku za razlièite staleèvaìli razlièiti propisi, u demokratskom društvu za sve pojedince va-è ista pravila, svi su „jednaki pred zakonom“.

U aristokratskom, srednjovekovnom društvu vrhovna vlast za-dovoljavala se upravljanjem i nadzorom nad zajednicom u onome štose ticalo opštih interesa; u pogledu svega drugog pojedinci su bili slo-bodni. Vlast je imala nemaran odnos prema liènim nedaæama i patnja-ma pojedinaca, ne pitajuæi se uopšte u kojoj meri one mogu da utièuna postojanost i razvoj jedne zajednice. Demokratska društva krenulasu drugim pravcem. Dràva se u demokratskom poretku ne zadovo-

41

79 Vidi Robert Nisbet, The Quest for Community,NewYork, OxfordUniversity Press,1953 i The Sociological Tradition, New York, Basic Books, 1966, str. 47-106.

80 Karl Marx, Friedrich Engels, Rani radovi, Zagreb, Naprijed, 1961, str. 398.81 Émile Durkheim, Le Suicide, Paris, Alcan, 1897, str. 449. Navedeno prema:

From, Zdravo društvo, str. 211-212.

ljava da narodom upravlja kolektivno; ona se oseæa pozvanom i dauðe u lièni ìvot i probleme svojih graðana. Upravljajuæi, dràva na-stoji da graðane obrazuje u razlièitim trenucima njihovog ìvota i daosigura njihovu sreæu bez obzira na njihov pristanak. Jedna od glav-nih parola u Hakslijeom Vrlom novom svetu biæe da je svako sreæan,jer ljudi dobijaju ono što èle i nikad ne èle ono što nemogu dobiti.

Prema Tokvilu, pak, vlast u demokratiji postaje sve više centra-lizovana, obuzeta pojedinostima i inkvizitorska.82 Stavljajuæi svakogpojedinca pod svoje okrilje i oblikujuæi ga po svojoj volji, vlast serasprostire nad celom zajednicom. Ona nad društvom širi mreù jed-noobraznih, sloènih i do tanèina razraðenih pravila iz kojih izuzetnipojedinci nisu u stanju da se išèupaju i oslobode. Dràvna vlast uovom pogledu deluje kao tiranija javnog mnjenja. Ne prisiljavajuæiljude da deluju, dràva ih stalno spreèava da deluju. Ona samu èove-kovu volju razmekšava, savija je i njome upravlja. Takva vlast kaomora pritiska društvo „sve dok narod nije sveden na ništa više odstada plašljivih i vrednih ìvotinja, èiji je pastir dràva.“83

Kako je bilo moguæno da èovek u doba demokratije tako niskopadne? I na osnovu èega se još savremeno društvo, sa slikom kakvaje ovde data, moè nazvati demokratskim? Tokvil nudi sledeæe ob-jašnjenje: Èovek u demokratskom poretku u osnovi je protivreèan.Njega istovremeno raspinju dve razlièite te`nje: on èli da bude vo-ðen i da ostane slobodan. I jedna i druga te`nja proizvod su onoga štoje svojstveno savremenom društvu – jednakosti. Jednaki meðu so-bom, pojedinci su svesni svoje slobode i ponosni su na nju. Jednakimeðu sobom i svesni svoje nemoæi u odnosu na ostale pojedince idruštvo, oni stavljaju svoju sudbinu u ruke starateljskoj vlasti, kojusu sami odabrali. Èak i kada se gnušaju onih koji tu vlast vrše, oni tuvlast podupiru.84 Tako nastaje nov tip politièkog poretka koji u sebiobnavlja protivreènost èoveka demokratskog vremena. Kao što se uljudskoj prirodi bude dve suprotstavljene te`nje, tako se i društvotemelji na dvama protivreènim naèelima: na naèelu narodnog suve-reniteta i na naèelu centralizacije.

42

82 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 313.83 Isto, knj. II, str. 324-325.84 Isto, knj. II, str. 302.

Poznata je Rusoova èstoka kritika predstavnièke demokratije injegova misao da je engleski narod slobodan samo za vreme izboraèlanova parlamenta, da bi odmah po njihovom izboru pao u ropstvo.85

U Demokratiji u Americi nailazimo na jedno mesto koje veoma pod-seæa na Rusoa. U demokratiji, piše Tokvil, ljudi se oslobaðaju svojezavisnosti toliko dugo koliko im je potrebno da izaberu gospodara, atada ponovo padaju u zavisnost. Ukoliko se podsetimo Tokvilovogstava da savremena demokratija moè biti samo predstavnièka, ondajoš više padaju u oèi njegove zamerke na raèun predstavljanja. Omo-guæujuæi pojedincima da povremeno sudeluju u odluèivanju u va`ni-jim stvarima, demokratija ih potiskuje u manjim i liènijim pitanjima.Ono što je naroèito opasno jeste zarobiti ljude u malim pojedinosti-ma, razdeocima njihovih ìvota. A to je baš ono što dràva-pastir èini.Poslušnost koja se povremeno ispoljava u velikim stvarima nije nipribli`no tako opasna kao poslušnost u malim stvarima. Da li æe èo-vek, èiji ìvot do najsitnijih tanèina odreðuje i ureðuje dràva, biti ustanju da se uzdigne i svesno i samostalno izabere svoje upravljaèe?Da li on to uopšte moè? Tokvil odgovara: „Uzalud zaduùjete te istegraðane, koje ste uèinili toliko zavisnim od centralne vlasti, da s vre-mena na vreme izaberu predstavnike vlasti; to toliko va`no, ali takokratko i retko obavljanje slobodnog izbora, neæe ih spreèiti da poste-peno gube sposobnost mišljenja, oseæanja i delanja i tako malo pomalo padnu ispod nivoa ljudskosti.“86 Tako je snaga dràve u demo-kratskom poretku nešto što se nemoè ni sa èim sliènim porediti. Ni ujednom ranijem obliku politièkog ureðenja nije dràva bila u stanjuda upravlja iskljuèivo preko svojih organa, bez pomoæi meðuvlasti.Niti je mogla sistemom jednoobraznih pravila da obuhvati sve svojepodanike i da podrobno reguliše i njihov lièni ìvot. Društvena nejed-nakost, nedostatak odgovarajuæih obaveštenja i nesavršenost admini-strativnog sistema onemoguæavali su u prošlosti ovakav naèinupravljanja. Èak i kada je Rimska imperija bila u zenitu svoje moæi,pokoreni narodi saèuvali su svoje obièaje i njihovim podruèjimaupravljalo se odvojeno, a ne iskljuèivo iz jednog središta. Ma koliko

43

85 àn-àkRuso,Društveni ugovor,Beograd, Prosveta, 1949, knj. III, gl. XV, str. 74.86 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 326.

bila velika i beskompromisna, a u pojedinim razdobljima samovoljnai surova, vlast rimskih vladara bila je ogranièena, ili je, taènije reèeno,takav bio njen opseg; odnoseæi se na nekoliko predmeta, ta vlast je za-nemarivala ostale.

Moguænosti tlaèenja koje su sadràne u vlasti savremene dràveu demokratiji nešto su sasvim novo, bez presedana u dosadašnjojistoriji. Ovako, po Tokvilu, izgleda ta slika dràve koja se kao nemannadvila nad savremenim društvom:

„Zamišljam u kojim bi novim vidovima despotizam mogao dase pojavi u svetu: vidim jednu nebrojenu masu sliènih i jednakihljudi koji su bez prestanka okrenuti sami sebi da bi sebi priuštili malai niska zadovoljstva kojima ispunjavaju dušu. Svakome od njih po-sebno uzev tuða je sudbina ostalih: njegova deca i prijatelji za njegasu cela ljudska vrsta, a što se tièe njegovih sugraðana, mada je okru-èn njima, on ih ne vidi, on ih dotièe ne oseæajuæi ih nimalo; postojisamo on za sebe, i ukoliko još uvek ima porodicu, najmanje što semoè reæi jeste da je bez otad`bine.

Iznad pojedinaca uzdiè se neogranièena i starateljska vlast èijije jedini zadatak da omoguæi njihovo zadovoljstvo i bdi nad njiho-vom sudbinom. Ta vlast je apsolutna, podrobna, pravièna, bri`na iblaga. Bila bi slièna oèinskoj vlasti da, kao ova, teì da pripremi lju-de za zrelo doba; naprotiv, ona nastoji da ih zanavek zadrì u detinj-stvu; ona èli da se graðani zabavljaju kako ni na šta drugo osim nazadovoljstva ne bi pomišljali. Ta vlast drage volje radi na sreæi svojihgraðana, ali èli pri tome da bude njihov jedini zastupnik i sudija;ona se stara o njihovoj sigurnosti, zadovoljava njihove potrebe, pru-à im zadovoljstva, vodi raèuna o njihovim brigama, upravlja njiho-vim poslovima, ureðuje nasleðivanje i raspodeljuje nasledstva, ne bili ih u potpunosti lišila nemira razmišljanja i tegobe ìvljenja.“87

Razmatranje mesta i uloge dràve koje daje Tokvil nagoveštavaVeberovo prouèavanje racionalizacije i birokratizacije društvenog -ìvota i sumorne vizije koje izviru iz Kafkinog dela. Ipak, ni opštiutisak koji ostavlja Demokratija u Americi, ni poslednje straniceovoga dela, nisu pesimistièke. U poslednjem poglavljuDemokratije u

44

87 Isto, knj. II, str. 324.

Americi Tokvil piše da niko sa sigurnošæu ne moè tvrditi da je novisvet bolji od staroga, veæ samo da je drukèiji.88 Poreðenja koja on pra-vi izmeðu aristokratskog i demokratskog poretka u nekim stvarimastavljaju demokratiju iznad društvenog poretka koji išèezava:

„Dobro i zlo prilièno se podjednako raspodeljuju u svetu. Velikabogatstva nestaju; broj malih bogatstava raste; èlje i uìvanja se po-veæavaju, nema više izvanrednog blagostanja niti nesavladive bede.Ambicija je sveopšte oseæanje; malo je velikih ambicija. Svaki poje-dinac je usamljen i slab; društvo je ìvo, vidovito i sna`no; pojedincise bave malim stvarima, a dràva velikim.

Duše nisu sna`ne ali su obièaji i ljudski zakoni blagi. Ako se nai-lazi na malo odanosti, uzvišenih, sjajnih i èistih vrlina, zato su obièa-ji valjani, nasilje je retko, a surovost gotovo nepoznata. @ivot ljudipostaje duì i njihova svojina sigurnija. @ivot nije suviše lep ali jeugodan i miran. Malo je veoma otmenih i veoma prostih uìvanja,malo je uljudnosti u ophoðenju i malo grubosti u ukusima. Ne nailazise èesto na veoma uèene ljude niti na veoma neznalaèku svetinu. Ge-nijalnost je postala retka, a znanje rasprostranjenije. Ljudski duh serazvija malim naporima u kojima sudeluju svi ljudi, a ne moænimpodsticajem nekolicine meðu njima. Manje je savršenosti, a više re-zultata u delima. Sve veze rase, klase, domovine slabe; velika vezaèoveèanstva jaèa…

Gotovo sve krajnosti se ublaùju i otupljuju; gotovo sva istaknu-ta mesta se potiru, da ustupemesto neèem osrednjem, koje je istovre-meno i manje visoko i manje nisko, manje sjajno, ali i manjesumorno od onoga što je do sada bilo.“89

Poslednje stranice Demokratije u Americi odišu àlom za vred-nostima i ustanovama starog društvenog poretka, ali takoðe iznosena svetlo dana ne samo neminovnost demokratije, veæ i njene vrline:„Stanje jednakosti mo`da je manje uzvišeno, ali je pravednije, i unjegovoj pravednosti sadràna je njegova velièina i lepota.“90 O pra-vednosti demokratije moè se govoriti samo u onim demokratskimdruštvima u kojima se jednakost ostvaruje u savezu sa slobodom.

45

88 Isto, knj. II, str. 338.89 Isto, knj. II, str. 336-337.90 Isto, knj. II, str. 338.

Znaèaj Tokvilovog prouèavanja tiranije veæine

Razmatranje Tokvilovog shvatanja tiranije veæine povlaèi, kaošto je u više navrata izneto, razlikovanje izmeðu politièkog i društve-nog znaèenja ove pojave. Prvom, politièkom tiranijom veæine, To-kvil je bio manje zaokupljen nego drugom, društvenom tiranijomveæine, odnosno tiranijom javnog mnjenja.91 Razvoj savremenogdruštva pokazao je da su mesto i uticaj prve pojave manji od mesta iuticaja druge. Ipak, u pokušaju da se grupišu i navedu glavne predno-sti i nedostaci Tokvilovog tumaèenja tiranije veæine u demokratskomporetku ne mogu se zaobiæi ni ocene koje se odnose na njegovo ispi-tivanje politièke tiranije veæine.

Shvatanja o politièkoj tiraniji veæine, pa i Tokvilovo, kako danasizgleda, imaju više mana. Kada je pisao o tiraniji politièke veæine udemokratiji, Tokvil je pošao od pretpostavke da je postojeæa demo-kratija poredak u kome vlada veæina, ako ne neposredno, a ono ma-kar posredno. Dalji razvoj u prouèavanju demokratije pokazao je dau njoj narod ne vlada ni posredno. Ono što daje osnovni ton savreme-noj demokratiji jeste takmièenje više politièkih manjina za glasoveveæine. Za razliku od autoritarnih reìma ona nije vladavinamanjine,ali nije ni vladavina veæine. Karl Manhajm i Jozef Šumpeter su udruštvenoj nauci prvi i najjasnije ukazali na ovu crtu graðanske de-mokratije.92 Kasnije je ova zamisao dodatno razvijana i iskustvenoproveravana u okviru jednog shvatanja koje je postajalo vladajuæe upolitièkoj nauci Zapada. Ovom se shvatanju, tzv. teoriji demokrat-skog elitizma, prebacuje da svojstva savremene demokratije brka saprirodom demokratije uopšte.93 Ne moè se, meðutim, poreæi da je

46

91 Pri tome, mora se istaæi, Tokvil nije uvek sasvim razlikovao prvi od drugog oblikatiranije veæine. Baveæi se tiranijom javnog mnjenja, on se èesto vraæao na prob-lem politièkih veæinâ, mešajuæi ove dve pojave, i nudeæi za spreèavanje tiranijeveæine neka sredstva (bolju organizaciju vlasti) kojima se jedino svemoæ politiè-kih veæinâ mo`da moè obuzdati. Na ovo je veoma jasno skrenuo pa`nju Ostro-gorski, Demokratija i politièke partije, str. 152-153.

92 Vidi naroèito Karl Mannheim, Essays on the Sociology of Culture, London, Rou-tledge and Kegan Paul, 1956, i Jozef Šumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demo-kratija, Beograd, Kultura, 1960.

93 Jedan od najboljih kritièkih osvrta na ovo shvatanje iznet je u knjizi Peter Bacrach,The Theory of Democratic Elitism, London, University of London Press, 1969.

baš ovo shvatanje mnogo uèinilo na razoblièavanju stvarnosti savre-mene demokratije.

Rušeæi mit o tome da u demokratiji vlada veæina, predstavniciovoga gledanja u politièkoj misli doveli su u pitanje još jedan mit –mit o moguænosti tiranije veæine. Ako je vladavina veæine mit, ondaje i tiranija veæinemit. Ako veæina nemoè da vlada, onda ona nemo-è biti ni tiranska. Svi oni koji su krajem 18. i poèetkom 19. veka pisa-li o tiraniji veæine, pa i Tokvil, grešili su utoliko što se u demokratijiuopšte ne postavlja pitanje da li æe veæina nametnuti svoju volju ma-njini, veæ u kojoj meri razlièite manjine jedna drugu ogranièavaju uzveæu ili manju zainteresovanost veæine. Prema Robertu Dalu, „dono-šenje dràvnih odluka nije velièanstveno nastupanje velikih veæinaujedinjenih oko nekih osnovnih politièkih naèela. Naprotiv, to je stal-no umirivanje srazmerno malih grupa. I onda kada sabrane u vremeizbora ove grupe zaista èine veæinu, ne bi trebalo tumaèiti ovu veæinukao nešto više od aritmetièkog izraza... Brojèana veæina nije u stanjuda preuzme bilo kakvu usklaðenu delatnost. Razlièiti delovi brojèaneveæine jedini raspolaù sredstvima delovanja.“94

Sve u svemu, Tokvilova bojazan od tiranije politièke veæine po-smatrana iz ugla savremene politièke misli i iskustva sve je manjeosnovana. U ovoj oblasti, razmatranja u Demokratiji u Americi iFederalistièkim spisima zanimljivija su u meri u kojoj se bave razli-èitim politièkim i pravnim ustanovama kao sredstvima koja treba daspreèe da jedna grupa nametne svoju volju drugoj. Naèelo podelevlasti i sredstva za njegovo ostvarivanje znaèajni su utoliko štojamèe odreðena prava grupama, a ne zato što brane manjinu od tira-nije veæine. Tokvilovo bavljenje problemom podele vlasti manje jeoriginalno i ono ide za onim idejama èiji su tvorci Lok i Monteskje,odnosno krajem 18. veka Hamilton i Medison u Americi. U ovojoblasti baš su se neka Tokvilova predviðanja (na primer o slabostiizvršne vlasti u Americi) pokazala netaènima, što je navelo neketumaèe Tokvilovog dela, koji nisu proniknuli u njegove najdubljeporuke, da umanje znaèaj Demokratije u Americi. U red ovakvih

47

94 Robert Dahl, A Preface to Democratic Theory,Chicago, The University of Chica-go Press, 1964, str. 146.

prilaza Tokvilovom delu ide i poznati Brajsov rad o predviðanjimaHamiltona i Tokvila.95

* * *

Snaga Tokvilove misli nije danas, dakle, u analizi tiranije poli-tièke veæine, veæ u izuèavanju jedne druge strane tiranije veæine – uupozorenju na opasnosti koje sobom nosi tiranija javnog mnjenja.Tokvil je bio svestan èinjenice da, za razliku od politièkih veæinâ, udemokratiji postoji i ima prvenstveni znaèaj društvena veæina. Zarazliku od prve veæine koja je promenljiva i privremena, druga jetrajna i nepromenjiva. Dok prve veæine nastaju i nestaju, druge susrazmerno stalne. Promene politièkih veæina zbivaju se u sklopuutvrðenih ubeðenja. Za razliku od mnogih svojih savremenika,Tokvil se nije bojao nepostojanosti društvenih veæina, veæ, naprotiv,njihove preterane postojanosti. Dve su stvari zaèuðujuæe premaTokvilu: „promenljivost velikog dela ljudskih akcija i osobita nepro-menljivost izvesnih naèela. Ljudi su u stalnom pokretu; ljudski um jeskoro nepokretan.“96

Baveæi se pitanjem tiranije javnog mnjenja, Tokvil je tvrdio daje ona rezultat ne onoga što ljudi èine, veæ onoga što oni ne èine; nenjihovog mišljenja, veæ nesposobnosti da misle. Moæ javnog mnje-nja goni pojedince da više nastoje da se prilagoðavaju uslovima iokolnostima svoga ìvota nego da ih menjaju. Celokupan ìvot poje-dinca pretvara se u te`nju da se ispunjavanje liènih interesa i sitnihzadovoljstava uskladi sa društvenim i moralnim zahtevima veæine.Ovakav naèin ìvota vodi gubljenju liènosti i strahovitom uticajujavnog mnjenja i opšteprihvaæenih vrednosti.

Opisujuæi na snaàn i uverljiv naèin moæ javnog mnjenja, trebaodmah to reæi, Tokvil nije ulazio podrobnije u pitanje izvora javnogmnjenja. Kada je prouèavao javnomnjenje njega je pre svega zanima-lo izraàvanje ove pojave i njene društvene posledice. On nije zapa-zio, kako primeæuje Nizbet, da javno mnjenje moè biti krivotvoreno

48

95 James Bryce, „The Constitution of the United States as Seen in the Past. The Pre-dictions of Hamilton and Tocqueville“, Studies in History and Jurisprudence,Oxford, At the Clarendon Press, 1901, knj. I, str. 361-429.

96 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 264.

delovanjem uìh društvenih grupa.97 Ovaj nedostatak u analizi rezul-tat je Tokvilovog gledanja na sastav demokratskog društva, o èemu æejoš biti reèi. Slièno glavnim predstavnicima politièkog liberalizmaTokvil je polazio od pretpostavke da je savremeno društvo pre svegaskup velikog broja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija.Zato je on bio i manje spreman da u uìm društvenim skupinama vidistvaraoce javnog mnjenja.

Samo Tokvilovo razmatranje tiranije javnogmnjenja upuæuje naviše pitanja. Da li je tiranija javnog mnjenja iskljuèivo vezana za de-mokratski poredak? Da li se širenje tiranije javnogmnjenja moè ob-jasniti samo širenjem jednakosti u demokratskim društvima? Ima likonformizma i izvan demokratski ureðenih zajednica?

Prema jednommišljenju, Tokvil nije bio u pravu kada je vezivaokonformistièko ponašanje iskljuèivo za demokratska društva. Kon-formizam je, naprotiv, karakteristièan za sva društva, pa i za ona ukojima nema ni najmanje društvene i politièke jednakosti, i za auto-ritarna društva.98 Moè li se prihvatiti ovakvo gledište?

Nesporno je da su konformizam i pritisak vladajuæih shvatanjaprisutni u svim tipovima društva i vlasti, ali je opet taèno i to da senajpovoljniji uslovi za tiraniju javnog mnjenja stièu u demokratskojzajednici. Tiranije javnog mnjenja ima tamo gde se odreðena vlada-juæa shvatanja i vrednosti srazmerno slobodno uoblièavaju i utvrðu-ju, bez uticaja dràvnog autoriteta i prinude. To je ono što je Tokvilimao na umu. U demokratiji dràva naknadno sankcioniše odreðenaverovanja i vrednosti veæine, mada ni to ne mora uvek biti sluèaj. Po-jedini stavovi javnog mnjenja mogu èak biti u neskladu sa tekuæomdràvnom politikom. Sud javnog mnjenja èesto dopire dalje od merakoje dràva preduzima. Drugaèije je, meðutim, u autoritarnim drà-vama. Tu na uoblièavanje stavova javnog mnjenja od poèetka presu-dan uticaj vrši dràva. Zato i ne postoji moguænost nesaglasnostiizmeðu stavova javnogmnjenja i dràve. Ono što pada u oèi u autori-tarnim reìmima jeste tiranija i despotizam dràve. Nasuprot tiranijijavnog mnjenja u demokratiji stoji tiranija dràve u autoritarnim

49

97 Nisbet, „Tocqueville, Alexis de“, International Encyclopedia of the Social Scien-ces, knj. 16, str. 91-92.

98 Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 50-51.

oblicima vladanja. Sve ovo daje za pravo više Tokvilu nego pojedi-nim njegovim kritièarima. Konformizma ima tamo gde postojikakva-takva moguænost izbora. Tamo gde ove moguænosti više ne-ma, tamo gde nonkonformizam predstavlja suviše veliki rizik za po-jedinca, gde su odsustvo pravih obaveštenja, la` i zastrašivanje onihkojima se upravlja poèeli da guše i samu posebnost pojedinaène sve-sti, nema ni konformizma.

Slikajuæi demokratsko društvo Tokvil je drào da je u njemu ti-ranija veæine praæena apatiènošæu pojedinca. Svest o svemoæi veæi-ne, odnosno javnog mnjenja, dovodi do uzmicanja pojedinaca, dopriznavanja moralne i politièke nadmoænosti vladajuæeg mišljenja.Pojedinac nema ša da traì u stvarima u kojima je veæina ljudi izreklasvoj sud; èak je mo`da varljiva i sama nada da bi se u toku stvaranjaovoga mišljenja njegovi predlozi i razlozi mogli osetiti. Na pojedin-cu je da se prikloni odlukama koje natkriljuje oreol veæine, da svojeponašanje i mišljenje tako preuredi da ne odudara nepotrebno od sta-vova veæine.

Predstavljajuæi na ovaj naèin tiraniju društvene veæine, smatraoje jedan broj kritièara, Tokvil je grešio tvrdeæi da su tiranija javnogmnjenja i apatija pojedinca blisko povezane pojave. Postoji, meðu-tim, ili jedno ili drugo. Tamo gde su pojedinci apatièni nema pritiskajavnog mnjenja, odnosno nije ni potreban pritisak na njegovu svest.Tamo gde se, pak, ovaj pritisak sreæe, pojedinci su oèigledno nesa-glasni, otporni na taj pritisak. Moè biti ili jedno ili drugo, ali nikakoobe pojave istovremeno. Jedan od prvih koji je ovaj prigovor uputioTokvilu bio je Dèms Brajs. U svome delu Amerièka dràva, Brajs jepisao o tiraniji veæine više da bi pokazao da je Tokvilov strah od tepojave preteran.99

Još pre Brajsa, treba na to podsetiti, Mil je smatrao da je nemoæpojedinca u savremenom društvu osobito izazvana mnogoljudnošæudanašnjih društava. Pri tome je Mil (a kasnije i Brajs) bio mišljenjada se ne moè prihvatiti Tokvilovo objašnjenje nemoæi pojedinca usavremenom društvu. Prema Tokvilu, u demokratiji su ukinute poro-diène i staleške razlike i pojedinci su usamljeni i jednaki. Baš zato

50

99 Bryce, The American Commonwealth, knj. II, st r. 347-356. Uporedi i Spitz, De-mocracy and the Challenge of Power, str. 47-56.

što su jednaki, baš zato što ne postoje tradicionalne veze koje bi ihrazlikovale, pojedinci su nemoæni. Oni su jednaki u svojoj nemoæi.Pošto su pojedinci nemoæni, uticaj veæine postaje preovlaðujuæi.PremaMilu, pojedinci nisu nemoæni zato što su jednaki, veæ zato štoje masa toliko narasla da su pojedinci siæušni u suoèenju sa njom.U odnosu na društvo njegov pripadnik je nalik zrnu peska na nepre-glednoj morskoj obali. Kasnije æe Dirkem govoriti o društvu kao o„neorganizovanoj prašini pojedinaca“100. Slabost pojedinaca je uusamljenosti, snaga u pripadanju. Kako je društvo, zahvaljujuæi teh-nièkim usavršavanjima, postalo sposobno da istovremeno deluje naviše njih, ono moè da potèini sebi ne samo pojedinca nego i veæibroj pojedinaca.101

Oseæaj nemoæi koji pojedinac doìvljava moè se, prema Braj-su, porediti sa oseæanjem beznaèajnosti koje nas obuzima kada noæuposmatramo zvezdano nebo. Va`nost i premoæ veæine u demokratijiisto tako povlaèi za sobom ocenu da je uzaludno suprotstavljati jojse. Polazeæi od toga da æe veæina preovladati i da, pošto æe preovla-dati, mora da bude u pravu, pojedinac u demokratiji prihvata mišlje-nje veæine i priklanja mu se. Ova usmerenost na prilagoðavanjejavnom mnjenju, pristajanje na njega i podreðivanje njemu, kao ioseæaj uzaludnosti pojedinaènih napora, nepravilno se, prema Braj-su, naziva tiranijom veæine. Bolje bi joj pristajao naziv „fatalizammnoštva“ (fatalism of multitude).

U fatalizmu mnoštva, prema Brajsu, nema obesti, nepouzdano-sti, drskosti i oholosti koje su karakteristiène za tiranski tip vladanja.Fatalizam mnoštva, doduše, èini zloupotrebu vlasti veæine lakšom(tiranija politièke veæine), ali ne ukljuèuje u sebe prinudu. „U fatali-zmu mnoštva nema ni pravne ni moralne prinude; karakteristièno jesamo odsustvo moæi otpora, umanjen oseæaj liène odgovornosti i du-`nosti da se vodi borba za sopstveno mišljenje, što je u nekih narodarazvijeno verovanjem u moæ sudbine.“102 Mali broj pojedinaca èvr-stih ubeðenja odbijaæe da se prikloni volji veæine ukoliko se sa njom

51

100 Durkheim, Le Suicide, str. 448. Navedeno prema: From, Zdravo društvo, str. 212.101 Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politics and Society,

str. 200-201.102 Bryce, The American Commonwealth, knj. II, str. 352.

ne slaè. Ali i takvi pripadnici demokratskog društva drugojaèijegledaju na svoju stvar pošto je poraèna, nego što su èinili dok je jošimala izgleda na uspeh. „Èovek od ubeðenja mo`da æe ostati pri sta-vu da su razlozi obe strane posle izbora isti kao i pre. Ali proseèanèovek æe ponavljati svoje razloge s manje vere, manje àra, i više pri-tajenog straha da mo`da nije u pravu, nego što je to èinio dok je veæi-na bila još sporna; njegova spremnost za borbu bivaæe sve manjasvaki put kada veæina iznova potvrdi svoj sud.“103 Što je šira društve-na sredina u kojoj dolaze do izraàja ove te`nje, to je veæi njihov uti-caj. Ovaj uticaj je još veæi u odnosu na pojedince nego na manjinskegrupe, koje su unutar sebe èvršæe povezane.

Tako Brajs ne izjednaèava, kao Tokvil, tiraniju javnog mnjenja iapatiju. Prema Brajsu, apatija se svodi na pokoravanje „fatalizmuveæine“. Pošto su u demokratiji sva mišljenja jednake vrednosti, spo-rovi se rešavaju odreðivanjem veæine. Pogotovo u velikim društvi-ma, veæina je ogromna, i malo æe se koji pojedinac odvaìti da joj sesuprotstavi. Ovakvo potèinjavanje pojedinca, koje se ispoljava u nje-govoj apatiènosti, nije isto što i tiranija. Pored toga što ne pristaju svida se pokore, pored toga što ima onih koji istrajavaju u svome nesla-ganju, pojedinac koji se pokorava èini to po svojoj volji. Samo tamogde ovaj pritisak znaèi prisilno nametanje pojedincu odreðenog gle-dišta ogranièavanjem njegove slobode da se ne slaè, opravdano jegovoriti o zloupotrebi vlasti i tiranije. Nepravedno vršenje vlasti jejedna stvar, a duhovno stanje koje prisiljava pojedinca da se pokoripre nego što do takvog, nepravednog vršenja vlasti doðe, i bez obzirana nju, nešto je sasvim drugo.

Moglo bi se reæi da Brajs u jednoj stvari ima pravo. „Tiranija ve-æine“ je mo`da nepodesan izraz za pojavu o kojoj je ovde reè. Kao imnogi drugi izrazi metaforiènog znaèenja, izraz „tiranija veæine“podstièe ljudsku uobrazilju i ovu pojavu prikazuje u ìvim bojama.Podseæajuæi istodobno na neke druge pojave u politièkom ìvotu (natiraniju), izraz „tiranija veæine“ nas pomalo udaljava od suštine poja-ve koju izuèavamo. Jasno je da je za pojavu koju prouèavamo karak-teristièan jak uticaj na svest i ponašanje pojedinca i manjine, kojidovodi postepeno i unapred do njihovog prilagoðavanja raspoloè-

52


nju i mišljenju veæine. Da li je, meðutim, ova moæ veæine tiranskeprirode? Da li je pojava kojom se bavimo jedan od oblika tiranije?Na oba pitanja moè se dati jedino odreèan odgovor.

Doduše, treba takoðe imati na umu da je upotrebljavajuæi izraz„tiranija veæine“ i sam Tokvil bio svestan toga da se radi o metafori.Pada posebno u oèi da je on ovaj izraz koristio u prvoj knjizi Demo-kratije u Americi, dok se u drugoj knjizi, objavljenoj pet godina ka-snije, taj izraz uopšte ne sreæe. Opisujuæi nastajanje jednog novogsveta, Tokvil je oskudevao u pojmovima kojima bi obuhvatio novepojave. Taj novi svet, koji je pred njegovim oèima rastao, a u èiju jesudbinu on tako pomno teìo da pronikne, teško je bilo opisati pomo-æu pojmova koji su pripadali jednom drugom vremenu. Tokvilov za-datak bio je tim teì što su njegovi savremenici upotrebljavali jošuvek mnoge stare pojmove i reèi za oznaèavanje novih pojava, a da ine govorimo o onima koji su, svesno ili ne, odbijali da priznaju isamu stvarnost novog sveta.

Tokvil je bio veoma svestan svega ovoga. „Ljudski um“ – premanjemu – „lakše otkriva stvari nego reèi: otuda dolazi do upotrebe to-liko neodgovarajuæih reèi i nepotpunih izraza.“104 Pri kraju drugeknjige Demokratije u Americi Tokvil je pisao da se oblik ugnjetava-nja koji je karakteristièan za demokratska društva ne moè poreditini sa èim sliènim. Uzalud tragajuæi za izrazom kojim bi obuhvatioovu pojavu, Tokvil moè samo da tvrdi da su stare reèi „despotizam“i „tiranija“ neodgovarajuæe, da je stvar nova i da, pošto nemoè da seimenuje, preostaje jedino da se pokuša da se ona definiše.105

Nije samoBrajs sumnjièav u pogledu prikladnosti izraza „tirani-ja veæine“ nego i sam Tokvil. Slaùæi se u ovome, Brajs i Tokvil se,meðutim, razilaze u tumaèenju pojave kojom se bave. Brajs smatrada nezainteresovanost za politièke stvari, koja èini stalno obele`jeljudske prirode, naroèito uzimamaha u demokratiji. Ne ulazeæi u svaobjašnjenja politièke nezainteresovanosti (apatije), Brajs je mišlje-nja da sâm naèin odluèivanja u demokratiji (veæinski) i mnogoljud-nost savremenih demokratskih zajednica odvraæaju pojedinca,izmeðu ostalog, od zanimanja za politièke stvari. Ako veæina u

53

104 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 160-161.105 Isto, knj. II, str. 324.

demokratiji preovlaðuje, pojedinac odstupa svestan vlastite nemoæiu odnosu na veæinu. Snaga je u mnoštvu, veæini, a pojedinac predtom snagom uzmièe i prilagoðava joj se. On se miri sa „ogranièava-juæom snagom brojeva“. Moæ i brojnost mase su za pojedinca u de-mokratiji fatalni; kao i kada je reè o verovanju u moæ sudbine, takoisto i kada je veæina u pitanju, pojedinac drukèijeg mišljenja ne vidinikakav drugi izlaz, nikakvo drugo rešenje. Sudbini se ne moè odu-preti, volja veæine se ne moè preinaèiti. Demokratskom društvuzato je svojstven fatalizam mase.

Drukèije je stvari, kao što smo videli, ocenjivao Tokvil. Premanjegovom sudu, pojedinac je u demokratskom društvu smrvljen sna-gom izvesnih široko prihvaæenih ubeðenja, metaforièno reèeno – „ti-ranijom veæine“ ili „tiranijom javnog mnjenja“. I to ne zbog toga štojemanjina obeshrabrena brojnošæu veæine, veæ zato što preovlaðujuæamišljenja odlikuje snaga koja slama svaki otpor. Nije problem, kako jeBrajs pomalo naivno verovao, u kolièini, veæ u svojstvima veæine udemokratiji. I nisu samo pojedinci apatièni pred „ogranièavajuæomsnagom brojeva“, veæ pred stvarnom snagom demokratskih veæinâ.

Za Brajsa u demokratiji ima apatije, ali ne i tiranije veæine. PremaTokvilu, obe pojave nastaju u demokratiji i uzajamno se pojaèavaju.Krajnji ishod ovih pojava je gubljenje liènosti, preovlaðivanje osred-njosti i konformistièkog, heteronomnog ponašanja. Brajsova ocenaizgleda savremene demokratije zato je više optimistièka, Tokvilova jeviše uzdràna. Brajsova slika demokratije je vedra, Tokvilova obazri-va. Ove razlike u opisu demokratije nisu neobjašnjive imamo li u viduda je Brajs pisao u „herojsko“, uzlazno doba demokratije. Upravo jeBrajs jedan od politièkih pisaca koji je zastupao shvatanje o neminov-nom i nezadrìvom napredovanju demokratije, o tome da je demokra-tija normalan politièki oblik koji treba da preovlada, isto onako kaošto se uzima da je zdravlje normalna pojava u èovekovom ìvotu.U Brajsovo vreme pojave kao što su masovno i potrošaèko društvo,širenje konformizma i osrednjosti, preterana organizovanost i biro-kratizacija društvenog ìvota, nisu još uvek bile uzele maha.

U vreme uspona demokratije i interesovanje za Tokvilovo delobilo je opalo.Demokratija u Americi imala je odjeka u vreme kada jeobjavljena i kada je demokratija bila jedna nova pojava, pojava u

54

nastajanju. Tada su i Tokvilova upozorenja na opasnosti sadràne uovom novom obliku društvenog poretka bila blià njegovim savre-menicima. Ona su izazivala interesovanje i reagovanje bez obzira nastav pojedinaca prema demokratiji. Vremenom je ovaj interes zaTokvilova razmatranja splašnjavao. U doba uèvršæivanja i napredo-vanja graðanske demokratije sve se više èinilo da je Tokvil u demo-kratiji video nešto što joj uopšte nije svojstveno.

Tek sa produbljivanjem krize savremenog društva, sa izbijanjemna površinu svih onih zala demokratije koja su Tokvila onespokoja-vala, potvrdilo se koliko je Brajsov optimizam bio neobazriv, aTokvilovo strahovanje razlo`no. Pišuæi o demokratiji u prvim dece-nijama 19. veka Tokvil je otkrivao i nasluæivao neke crte demokratijekoje æe izbiti na videlo u naše doba. Baš ovo danas i podstièe obna-vljanje interesovanja za Tokvilovo delo.

Od posebnog je znaèaja za razumevanje Tokvilovog shvatanjatiranije veæine njegova analiza sastava savremenog društva. Razara-nje staleškog sastava društva i širenje jednakosti uslova dovelo je, poTokvilu, do atomizacije društva, do njegovog raspadanja namnoštvopojedinaca, umesto podeljenosti društva na više oštro razdvojenihgrupa. Slièno osnovnim postavkama politièkog liberalizma, i Tokvilje polazio od pretpostavke da savremeno društvo èini skup velikogbroja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija. Društvenegrupe, a posebno organizacije, zauzimaju srazmerno ogranièenomesto u Tokvilovim razmatranjima. Pojedinac je taj koji predstavljaosnovnu jedinicu analize.

Prema Tokvilu, društvo njegovog doba nije klasno društvo. Celonjegovo objašnjenje sastava savremenog društva moglo bi se ovakoizraziti: postoje društvene razlike, ne postoje društvene klase. Onošto nedostaje skupinama èije je prisustvo oèigledno u demokratskimdruštvima (srednji slojevi, industrijska buròazija, radništvo) jesuzajednièka oseæanja i ciljevi, tradicije i išèekivanja. Postoje bogati,ali ne i klasa bogatih; postoje siromašni, ali ne i njihova klasa. Posto-je dakle èlanovi, ali ne i zajednica.106 Istovremeno, ne samo da ne po-stoje èvršæe veze izmeðu pojedinaca srazmerno istog bogatstva, veænema ni „prave“ veze izmeðu pojedinaca i grupa razlièitog imovin-

55


skog stanja. Za Tokvila, a nasuprotMarksu, prava klasa postoji samotamo gde ima uzajamnosti, saradnje i meðusobne zavisnosti izmeðurazlièitih društvenih grupa. Dok Marks smatra da odsustvo uzajam-nosti izmeðu radnika i kapitalista govori da klase postoje, po Tokvilubaš zbog odsustva uzajamnosti o njima nemoè biti reèi. Marks i To-kvil, drugim reèima, slièno vide društvenu situaciju svoga vremenaali je sasvim razlièito objašnjavaju.107

Za predmet našeg rada, meðutim, posebno je vaàn jedan drugideo Tokvilove slike graðanskog društva. Reè je, naime, ne o podruèjuneorganizovanih društvenih grupa (klasa, slojeva), veæ o organizova-nom odseku društvenog ìvota. I tu, prema Tokvilu, ne nailazimo nadruštvene kolektivitete, veæ na usamljene pojedince. Presek savreme-nog društva, kao što danas znamo, jeste drukèiji. U njemu preovlaðu-ju organizovane grupe, a pojedinac je u drugom planu. U takvomdemokratskom društvu, premamišljenju jednoga od Tokvilovih kriti-èara,108 nonkonformista nije èovek koji ne usvaja opšta društvenamerila, veæ pojedinac koji usvaja poseban, razlièit sistem merila. Od-bacujuæi vrednosti šire društvene sredine, nonkonformisti u demo-kratiji se drè vrednosti svoje uè sredine. Tipièno je za demokratskodruštvo da dozvoljava ovakve oblike nonkonformizma. I baš zato udemokratiji nema tiranije veæine nad manjinom, ili bi se moglo reæida je prostor za takvu tiraniju suèn. Pojedinac koji je u stanju da bezsmetnji pripada jednoj organizaciji i bori se za ostvarenje njenih cilje-va, ovako podràn moè spremno da se suprotstavi neraspoloènju iosudi veæine. On više nije usamljen i skrhan pojedinac.

Tamo gde pojedinci ne mogu da se udruùju, da zajednièkimsnagama podupiru gledišta koja se razlikuju od stavova veæine, preo-vlaðuju autoritarni oblici upravljanja. Tamo gde slobodu mišljenja iizraàvanja prati sloboda organizovanja i udruìvanja moè se govo-riti o demokratskom upravljanju. Udruènja i politièke stranke pru-àju utoèište manjini pred moguænom tiranijom politièke veæine.Stranke i druge društvene i politièke organizacije su sredstva pomo-æu kojih manjina moè trajno da osporava vlast veæine i time da one-moguæi da se ova izmetne u tiraniju veæine. Tamo gde manjini ne

56

107 Nisbet, The Sociological Tradition, str. 186.108 Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 46-57.

stoji na raspolaganju pravo organizovanja i udruìvanja zaèinje seopasnost od tiranskog naèina vladanja.

Pisac Demokratije u Americi potcenio je ulogu udruènja i orga-nizacija u demokratiji – eto suštine zamerki Dejvida Spica. Tamo gdepostoji razvijena mreà udruènja i organizacija, pojedinci koji se neslaù sa stavom veæine imaju moguænost ne samo da svoje mišljenjeiznesu veæ i da njime utièu na javnost. Drukèije reèeno, nikako se nesme smetnuti s uma razlika izmeðu demokratskog i nedemokratskogdruštva u ovom pogledu. U zavisnosti od toga da li je i u kojoj meridopušteno zastupanje razlièitih politièkih pogledâ moè se govoriti oveæoj ili manjoj razvijenosti demokratije u jednom društvu.

Da li je Tokvil doista potcenio va`nost slobode udruìvanja i or-ganizovanja u demokratiji? Po našem mišljenju, pre bi se moglo reæida Tokvilov prikaz sastava demokratskog društva nije do kraja razvi-jen, da nije lišen izvesnih protivreènosti. Po Tokvilu, naime, društvoje u demokratiji razmrvljeno; ono je više skup usamljenih pojedinacanego grupâ razlièite društvene moæi, bogatstva i statusa. U aristo-kratskom društvu osnovnu društvenu æeliju èinila su razlièita druš-tvena tela (staleì, esnafi, porodice). U demokratskom društvuosnovnu æeliju društva èini pojedinac. Nemoæ pojedinca pred veæi-nom, pred društvom, pred dràvom, moè se u demokratiji nadokna-diti jedino udruìvanjem pojedinaca. Dok u aristokratskom poretkutlaèenje od strane dràve ogranièava èinjenica da pojedince spajajurazlièite prirodne veze, koje se kao neke „drugostepene vlasti“(pouvoirs secondaire) suprotstavljaju „prvostepenoj“ vlasti dràve,u demokratiji, pošto su ove prirodne veze pokidane, ostaje da onebudu zamenjene veštaèkim vezama. Glavni oblik tih veštaèkih vezeu demokratiji èine razlièite vrste javnih i privatnih udruènja i orga-nizacija. Malo ko je posle Monteskjea toliku va`nost pridavao udru-ènjima kao „meðuvlastima“ (pouvoirs intermediaries), koje trebada onemoguæe tlaèenje od strane veæine i centralne vlasti. Po Tokvi-lovim reèima, „u demokratskim društvima umeæe udruìvanja jeosnovno umeæe (la science mère); napredak svih drugih umeæa zavi-si od njegovog napredovanja.“109 Politièko iskustvo i postignuæa

57


amerièke demokratije u oblasti slobodnog udruìvanja i organizova-nja, Tokvilu su ulivali velike nade. Moè li se, ako sve ovo znamo,odràti prigovor da je Tokvil zanemario znaèaj udruìvanja u demo-kratiji i tako preuvelièao opasnost tiranije veæine?

Tokvil stalno istièe znaèaj drugostepenih vlasti za demokratiju,ali baš pri tome u svojim izlaganjima pada u jednu protivreènost. Taprotivreènost mogla bi se saèti u jednom pitanju: koliko je umesnoišèekivati da drugostepene vlasti nadoknade društvu ono što je druš-tvo svojim usitnjavanjem izgubilo? Moè li se oèekivati da æe raz-dvojeni i usamljeni pojedinci, suoèeni sa ogromnom veæinom ijakom dràvom, biti u stanju da izgrade mreù sekundarnih vlasti,koja æe biti podesna brana od tiranije veæine? Ima li mesta nadanju dabi ove meðuvlasti mogle da postanu bezbedna utoèišta pred naje-zdom vladajuæih verovanja i pojavom stalno rastuæe birokratizacije icentralizacije društvenog ìvota?

Još je Aristotel pisao da tiranin, da bi se odrào, „treba da uèinisve da ljudi štomanje upoznaju jedni druge, jer meðusobno poznava-nje raða uzajamno poverenje“.110 Kako se mogu upoznati i povezatipojedinci koji su stranci jedni drugima? Tokvilov savremenik, voðaengleskih konzervativaca Dizraeli, ostavio je u svome romanu Sibilovakvu sliku pojedinca u savremenom društvu: „U velikim gradovi-ma ljude zbliàva pohota za zaradom. Kada je reè o bogaæenju, oninisu u stanju saradnje, veæ izdvojenosti. U svemu ostalom oni su ne-marni prema svojim bli`njima. Hrišæanstvo nas uèi da volimo bli-`njeg kao samog sebe. Savremeno društvo, meðutim, ne priznaje bli-`nje“111. Mogu li oni koji nisu meðusobno bliski to postati u javnomìvotu? Da li dràva, ta „prvostepena vlast“ dopušta da se samostal-no stvaraju razlièite „drugostepene“ vlasti? Ili onamoè da trpi samoodreðeni tip udruènja i drugostepenih vlasti koji ne dovode u pita-nje njen autoritet i legitimnost? Sve su to pitanja na koja se u Tokvi-lovom delu ne mogu naæi odgovori. Odsustvo tih odgovora moè seobjasniti istorijskom situacijom u kojoj jeDemokratija u Americi pi-sana, kao i idejnim okvirima tog dela.

58

110 Aristotel, Politika, 1313b.111 Navedeno prema: Nisbet, The Sociological Tradition, str. 52.

Tokvil, treba na kraju i to reæi, nije predvideo da i udruènja gra-ðana mogu da podlegnu procesima kojima je davno obuhvaæena dr-àvna vlast – preteranoj organizovanosti i birokratizaciji. Umesto dase u njima otkrivaju, pojedinci se u „svojim“ udruènjima i organiza-cijama gube. Umesto da se zbliè, oni se samo udaljavaju. Poèetkomovoga veka Mihels je na primeru pojedinih organizacija (stranaka)pokazao da isti oni zakoni koji vladaju u dràvi, vladaju i u pojedi-nim društvenim organizacijama. Umesto da pojedinca uzdignu, dru-gostepene vlasti ga ponizuju.

Tokvilova prouèavanja razlièitih strana tiranije veæine suoèava-ju se sa izvesnim protivreènostima u njegovom delu koje nije uveklako pomiriti. Prva poreðenja Tokvilovih zakljuèaka o tiraniji javnogmnjenja sa njegovim opisom svemoæi savremene dràve skreæu pa-`nju na jednu od mo`da najveæih protivreènosti u Demokratiji uAmerici. Pitanjem tiranije javnog mnjenja Tokvil se bavi u prvojknjizi. Centralizacija i birokratizacija dràvne vlasti predmet su na-roèito poslednjih osam glava druge knjige. Protivreènost koja jeovde nagoveštena tako je, zapravo, protivreènost izmeðu prve i dru-ge knjige Demokratije u Americi.

Utisak koji prva knjigaDemokratije u Americi ostavlja jeste da jeveæina u demokratiji svemoæna. Ono što dovodi u pitanje opstanakdemokratije nije nemoæ veæine, veæ, naprotiv, njena svemoæ. Rezultatsvemoæi veæine u demokratiji je taj da sve manje ima izuzetnih lièno-sti (i na podruèju politike i u kulturnom ìvotu), da su u društvu uzelimaha osrednjost, konformizam, da su pojedinci nezaštiæeni. Èovek jeu demokratiji slab, a uticaj veæine na njega podseæa na huènu bujicupred èijim je besom svaki pojedinaèni napor osuðen na neuspeh. Zatoi treba tragati za sredstvima (politièko-pravnim,moralnim i verskim),koja bi ovu bujicu mogla da usmere u odreðenom pravcu.

Drukèiji utisak ostavlja druga knjiga, a naroèito završna pogla-vlja Demokratije u Americi. U prvoj knjizi istièe se velika moæ, pa idrskost veæine. Dok je u prvoj knjizi demokratija svemoæna, u završ-nim razmatranjima ona postaje nemoæna. Ako je veæina u demokrati-ji nemoæna, ko je onda svemoæan? Ko svojom moæi ugroàvademokratski poredak stvari? Završna poglavlja Tokvilovog dela iz-gleda da nude samo jedan odgovor: dràva. Dràva u demokratiji

59

postaje sve, dok pojedinac nije ništa. Dràva je ta koja pojedinca odr-àva u stanju trajne nepunoletnosti, veèitog detinjstva. Tokvil svemanje ukazuje na društvenost pojedinca, a sve više podvlaèi njegovupojedinaènost i prepuštenost samome sebi. On, koji je isticao va-`nost pripadnosti pojedinca razlièitim društvenim grupama i udruè-njima, kao i ukorenjenost pojedinca u vladajuæoj veæini, sve više po-èinje da istièe izdvojenost i lomnost pojedinaènog iskustva idelovanja. Tako je masa prodornih, glasnih, misaonih i buntovnihpojedinaca išèezla iz Tokvilove uobrazilje, da bi je zamenila predsta-va o pojedincu kao èestici bez snage, bez volje i cilja.

Prema mišljenju Simora Drešera, jednog od onih koji su se po-drobno bavili Tokvilovim socijalnom i politièkom filozofijom, razli-ke u objašnjenju demokratije podstaknute su prilikama u kojima sudve knjige Demokratija u Americi pisane.112 Prva knjiga pojavila seu vreme još uvek jakih revolucionarnih vrednosti i raspoloènja,koja podstièu veru mase u sopstvenu moæ. To je vreme pobuna u Pa-rizu i Lionu. Druga knjiga, objavljena pet godina kasnije, pisana je uvreme opadanja revolucionarnog poleta. Politika u Francuskoj, kakosu istovremeno upozoravali Tokvil i Marks, nije tada prelazila meruparlamentarnih spletki. Odsustvo lokalne politike i nerazvijenost po-litièkih udruènja i stranaka glavna su obele`ja ovog perioda. Mrtvomore – to je, prema Tokvilu, pravi izraz za politiku u prilikama kojesu prethodile revolucionarnoj 1848.113

Sam Tokvil je pisao da se i, pored toga što je predmet prve knjigeDemokratije u Americi svet politike, a druge graðansko društvo, tedve knjige dopunjuju èineæi jedinstveno delo.114 Prema mišljenjunekih tumaèa Tokvilovog dela, na primer Drešera, razlike izmeðu ovedve knjige su takve da se èak moè govoriti o dve Demokratije uAmerici. Tako se problem svemoæi dràve i centralizacije pomerao usredište Tokvilovog shvatanja demokratije. U prvoj knjizi centraliza-cija je karakteristièna za zaostala i primitivna društva ili postrevoluci-

60

112 Vidi uz dalje izlaganje Seymour Drescher, „Tocqueville’s Two Démocraties“, Jo-urnal of the History of Ideas 2, 1964, str. 201-217.

113 Vidi Tocqueville, Souvenirs i J. P. Mayer, Alexis de Tocqueville: A BiographicalEssay in Political Science, New York, The Viking Press, 1940, str. 75-80.


onarni razvoj pojedinih društava. U završnim razmatranjima drugeknjige Demokratije u Americi više se pa`nje poklanja centralizacijinego demokratiji. U prvoj knjizi, a naroèito u predgovoru, jednakostuslova, odnosno demokratija, jeste stanje ka kome èoveèanstvo neza-drìvo stremi. Na kraju druge knjige to je centralizacija. Protivreènostizmeðu prve i druge knjige posledica je postepenog probijanja novihideja u stari okvir, sve dok one nisu promenile i sam okvir. Ova pro-mena ne primeæuje se samo izmeðu prve i druge knjige, veæ i izmeðuprvih i završnih poglavlja druge knjige. Promena je tako postepena daje ni sam Tokvil nije bio u potpunosti svestan. Pišuæi 1838. godine za-kljuèno razmatranje – „Uticaj demokratskih ideja i oseæanja na poli-tièko društvo“ – Tokvil nije ni oèekivao da æe mu umesto jednog bitipotrebno osam poglavlja da zaokruì svoj zakljuèak. Strahopoštova-nje prema demokratiji iz predgovora za prvu knjigu Demokratije uAmerici poèelo je da nestaje, tako da je Tokvil u jednom pismuRoaje-Kolaru 1841. mogao da napiše da mòru našeg doba èini to štonismo u stanju da predvidimo ništa što bismo voleli ili mrzeli, veæsamo nešto što preziremo.115

Kada govorimo o izvesnim protivreènostima izmeðu Tokvilo-vog shvatanja tiranije javnog mnjenja i dràvne svemoæi ne bismosmeli, naravno, ispustiti iz vida neka mesta na samom kraju Demo-kratije u Americi u kojima se, posle svega, upuæuje na moguænostslobode u demokratskom poretku. Niti na ono dobro znano i veæ na-voðeno mesto u kome je Tokvil uzvišenosti starog reìma suprotsta-vljao lepotu novog društvenog poretka, koja se ogleda u njegovojpravednosti. Isto tako, ne treba kriti ni to da Tokvilova socijalna i po-litièka filozofija uopšte sadrì u sebi više protivreènih mesta i zaklju-èaka. Ima tu nesaglasnosti izmeðu onoga što je Tokvil iznosio upismima svojim savremenicima, s jedne strane, i objavljenih dela,s druge. Ima razlike u stavovima izmeðu pripremne graðe i nacrta, sjedne, i dovršenih dela, s druge strane. Ima kod Tokvila i suprotnostiu razmatranju jednog pitanja u okviru istog dela.

Svesno, a èesto i nesvesno, Tokvil je izraàvao protivreènostisvoga vremena. On je to èinio tumaèeæi i objašnjavajuæi jedno novo

61

115 Drescher, „Tocqueville’s Two Démocraties“, Journal of the History of Ideas 2,1964, str. 216.

društvo koje je bilo u nastajanju, društvo èija je sadašnjost bila jošuvek nedovoljno jasna, a buduænost zamagljena. „Mada je revolucijakoja se odvija u društvu, zakonima, idejama, oseæanjima ljudi, jošuvek veoma daleko od svoga kraja“ – pisao je Tokvil – „ipak veæsada ne bismo mogli uporediti njena postignuæa sa neèim sliènim štobi se moglo naæi u prethodnom svetu. Vraæao sam se iz veka u veksve do najdaljeg drevnog vremena i nisam zapazio ništa što bi lièilona ono što nalazim pred sobom. Prošlost ne osvetljava buduænost, anaš um luta po tmini.“116 Kako objasniti pojavu kojom se bavimo,ako se ona ne moè svesti na ono što je bilo niti se moè izvesti iznjega? Šta æe biti oslonac, polazna taèka, kada ništa još uvek nijepostojano i èvrsto? Odakle krenuti? Kuda poæi? Pišuæi u jednom vre-menskom rasponu karakteristiènom po tolikim društveno-istorij-skim promenama, da li je i bilo moguæno izbeæi ove nedoslednosti uzakljuèivanju? Razmatrajuæi iskustva razlièitih tipova graðanskogdruštva i politike (Francuske, Engleske i Amerike), da li je bilo imoguæno ne uneti ove razlike u samo zakljuèivanje?

Ali, objašnjenje za protivreènosti u Tokvilovim radovima, pa i uDemokratiji u Americi, ne treba traìti jedino u prilikama u kojima sunastajali. Ono što je Tokvila stalno privlaèilo bio je stvarni društvenii politièki ìvot njegovog vremena. Shvatajuæi, kaoMontenj, razmiš-ljanje kao sumnju, ne robujuæi jednoj ideologiji ili doktrini, Tokvil jeodbacivao prividno jednostavna rešenja društvenih pitanja. On se ni-kada nije kruto drào jedne odreðene mreè pojmova i tvrdnji kojombi pokušao da obuhvati i zaustavi stvarni, zapenušani ìvot. Tokvilovpristup društvenim i politièkim zbivanjima zato pomalo podseæa naMontenjev naèin zagledanja u ljudsku dušu. Zato, kao iMontenj, To-kvil protivreèi sebi, ali ne protivreèi istini. Zato i on, kaoMontenj, neoblikuje pojavu kojom se bavi, veæ je opisuje.117 Ima u toj njegovojslici demokratije i njenog ìvota neskladnih pojedinosti i odudaraju-æih boja, ali opšti utisak o ubedljivosti, snazi i lepoti slike ostaje isti.

62

116 Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 336.117 Vidi Mišel de Montenj, Ogledi, Sarajevo, Veselin Masleša, 1964, str. 167-168.

Dòn Lok i ideja vlade koja poèivana saglasnosti

Središnje mesto u Dve rasprave o vladi Dòna Loka zauzimastav da niko ne moè da bude potèinjen politièkoj vlasti drugoga bezvlastite saglasnosti, odnosno da se legitimnom moè smatrati samoona vlada koja poèiva na saglasnosti. U èemu je smisao ove Lokovetvrdnje da osnov politièke obaveze, odnosno du`nosti èlanova druš-tva da se pokoravaju, leì u saglasnosti? Na šta se saglasnost pripad-nika jednog društva odnosi? Šta je pravi predmet te saglasnosti? Gdeleè granice saglasnosti? U kojem obliku saglasnost moè biti data?Da li je neophodno da èlanovi društva izrièito daju svoju saglasnostili to oni mogu da uèine i preæutno? Kada se moè govoriti o postoja-nju preæutne saglasnosti? Da li je Lokova ideja vlade koja poèiva nasaglasnosti samo jedna uspela metafora, ili se radi o ideji koja je zna-èajna zbog velike analitièke vrednosti? Pošto je ideja saglasnosti sa-stavni deo ugovorne teorije društva i politike, teorije koja je uprethodna dva veka pod udarom kritike uglavnom izgubila svoje po-bornike, da li ideja vlade koja poèiva na saglasnosti deli sudbinuugovorne teorije? Da li je valjanost shvatanja o vladi koja poèiva nasaglasnosti ogranièena samo na Lokovo vreme, ili je pak reè o jednojideji èiji je znaèaj trajniji? Mogu li se i danas, kao i u Lokovo doba,razlièiti politièki poreci razumeti i razvrstati prema tome da li poèi-vaju na saglasnosti èlanova društva?

Ideja vlade koja poèiva na saglasnosti sastavni je deo šireg Loko-vog shvatanja o društvenom ugovoru. Prvobitni, izvorni ugovor

63

kojim, po Loku, pojedinci napuštaju prirodno stanje i u cilju oèuvanjaìvota, slobode i imovine stvaraju graðansko društvo, zasniva se nasaglasnosti svih èlanova jednog društva. Dopunski ugovor izmeðuèlanova društva i vlade o potonjem obliku vlasti (o tome ko æe raspo-lagati vrhovnom zakonodavnom vlašæu), kao i sve druge zakonodav-èeve odluke zasnivaju se na saglasnosti veæine. Tako, prema Loku,bez saglasnosti nije moguæno ni stvaranje graðanskog društva nitiuspostavljanje vlade, odnosno donošenje odluka na nivou vlade.

Sam prelazak od saglasnosti svih, koja je neophodna prilikomstvaranja društva, ka saglasnosti veæine, koja je potrebna za donoše-nje ostalih odluka, Lok je objašnjavao time da su se veæ pojedinci,saglašavajuæi se da stvore zajednicu, u stvari saglasili da od nje stvo-re telo ovlašæeno da dela kao jedno telo. Ono što dela kao jedno telo,odnosno zajednica, samo je saglasnost pojedinaca koji tu zajednicutvore, a da bi to telo išlo u jednom pravcu nu`no je da ono ide onimputem kojim ga vodi veæa sila, koju predstavlja saglasnost veæine.I u zajednicama u kojima ovo pravo nije pozitivnim zakonom datoveæini, veæina ga ima, smatrao je Lok, po zakonu prirode. Akt veæinesadrì vlast celine ne samo zato što iza akta veæine stoji veæa silanego i zato što je zbog razlièitosti mnjenja i suprotnosti interesa ne-moguæe imati saglasnost svakog pojedinca. Zato Lok i zakljuèuje dase „za bilo koje ljude koji su se iz prirodnog stanja sjedinili u zajedni-cu mora pretpostaviti da su svu vlast, nu`nu za ciljeve zbog kojih suse sjedinili u društvo, predali veæini zajednice, sem ako se nisu izrièi-to saglasili sa nekim brojem koji je veæi od veæine.“1

I na ovako sumaran naèin izloèna Lokova zamisao o vladi kojapoèiva na saglasnosti upuæuje na glavnu teškoæu. Ako Lok piše da jejedini osnov za pokoravanje èlanova društva vladi njihova sagla-snost, onda bi izašlo da veæina pripadnika društva nije obavezna dase pokorava vladi, jer se sa ovim nikada nije izrièito saglasila. Ovupoèetnu i glavnu teškoæu svojeg shvatanja o vladi koja poèiva na sa-glasnosti Lok je pokušao da reši uvodeæi pojam preæutne saglasno-sti. Postavljajuæi pitanje šta se moè „smatrati dovoljnom izjavomèovekove saglasnosti da bi ga uèinila podanikom prema zakonima

64

1 John Locke, Dve rasprave o vladi, Beograd, Mladost, 1978, knj. II, 95-99.

neke vlade“2 Lok odgovara da pored izrièite, to moè biti i preæutnasaglasnost. Preæutna saglasnost je ona „spasonosna pretpostavka“koju Lok uvodi zato što ljudi uglavnom ne iznose izrièito svoju sa-glasnost sa poretkom u kojem ìve. Preæutna saglasnost odnosi se nasluèajeve nepostojanja izrièite saglasnosti, mada suštinski sagla-snost sa jednom vladom postoji.

Ako najveæu slabost izrièite saglasnosti kao osnove za pokora-vanje èlanova društva vladi predstavlja to što je ona u stvarnostiretka i praktièno nepostojeæa, onda glavni nedostatak preæutne sagla-snosti leì u tome što je ovu teško odrediti. Kada se moè reæi zapojedinca koji nije izrièito dao saglasnost i potèinio se vladi da je sa-glasan, odnosno da je preæutno izrazio svoju saglasnost? Na teškoæeu utvrðivanju šta se moè uzeti kao preæutni znak davanja saglasno-sti ukazivao je pre Loka Hobs pišuæi da su preæutni znaci ugovora„nekad posledica reèi, nekad posledica æutanja, nekad posledica rad-nji, nekad posledica uzdràvanja od radnje. I uopšte reèeno, preæutniznak za neki ugovor je sve ono što dovoljno pokazuje volju ugovara-èa.“3 Svoje izlaganje o preæutnoj saglasnosti Lok zapoèinje upravoukazivanjem na dvosmislenost i neodreðenost ovoga pojma: „Teško-æa je u tome šta treba smatrati preæutnom saglasnošæu i u kojoj meriona obavezuje, tj. u kojoj æe se meri za nekoga smatrati da je dao sa-glasnost i time se potèinio nekoj vladi, kada uopšte nije ni na koji na-èin izrazio tu saglasnosti.“4

U savremenoj politièkoj filozofiji razmatrana je valjanost Loko-vog (i ne samo Lokovog) pojma saglasnosti i preæutne saglasnosti.Svrha je ovih razmatranja, naravno, da se utvrdi znaèenje pojma pre-æutne saglasnosti, kao i uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se mo-glo reæi da su pripadnici društva preæutno izrazili svoju saglasnost ispremnost da se pokoravaju vladi. U svim ovim razmatranjima polazise od stava da preæutna saglasnost nije drugojaèijeg znaèaja i va`nostiod izrièite saglasnosti. Preæutna saglasnost ne bi trebalo ništa manjeda obavezuje od izrièite saglasnosti. Saglasnost je preæutna kada sedaje na takav naèin da onaj koji daje saglasnost to èini æutke, odnosno

65

2 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 119.3 Tomas Hobs, Levijatan, Beograd, Kultura, 1961, gl. XIV, str. 116.4 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 119.

uzdràva se od èinjenja. Preæutna saglasnost nije ni izrièita, ni nepo-sredna; ona nije izraèna odreðenom radnjom, veæ nju baš karakterišepropuštanje odreðene radnje. Ali i preæutna saglasnost je u izvesnomsmislu data ili izraèna. Zbog toga kada govorimo o preæutnoj sagla-snosti ukazujemo na poseban oblik, naèin izraàvanja saglasnosti.

Da bi se samo æutanje, odnosno neèinjenje uzelo kao izraz sagla-snosti moraju biti ispunjeni izvesni prethodni uslovi. AnalizirajuæiLokov pojam preæutne saglasnosti Dòn Simons u svojoj knjiziMoralna naèela i politièke obaveze te uslove svodi na sledeæe:5 Prvo,onaj koji daje saglasnost mora biti potpuno svestan okolnosti u koji-ma to èini, kao što mora biti svestan i znaèenja i domašaja svoga èina.Drugo, mora postojati jedan srazmerno dovoljno dug period u kojemlica koja se izjašnjavaju mogu eventualno izraziti i svoje neslaganje.Ova licamoraju biti upoznata sa sredstvima i naèinima na koje semo-è izraziti nesaglasnost u ovom roku. Treæe, momenat od kojeg se iz-raèna nesaglasnost više ne moè uzeti u obzir, odnosno prihvatiti,mora biti sasvim odreðen i uèinjen jasnim. Ova tri uslova zajednouzev jamèe da je æutanje pojedinca koji se izjašnjava znaèajno, odno-sno upuæuju na to da njegovo æutanje nije ni posledica njegove nespo-sobnosti da shvati karakter situacije i svojih postupaka, niti je rezultatneshvatanja procedure, odnosno pogrešno shvaæenog roka u kojem jeduàn da se izjasni. Odsustvo bilo kojeg od ova tri uslova znaèi da seæutanje pojedinca ne moè tumaèiti kao znak njegove saglasnosti. Si-mons takoðe smatra da se, naroèito kada je reè o politièkoj primeniovakvog modela preæutne saglasnosti, moraju postaviti još dva uslo-va. Èetvrti uslov, prema njemu, svodi se na zahtev da sredstva za izra-àvanje nesaglasnosti moraju biti razumna i da moraju biti srazmernolako primenljiva. Najzad, peta pretpostavka preæutne saglasnostipodrazumeva da posledice izraàvanja nesaglasnosti ne smeju biti iz-uzetno škodljive po pojedinca koji izrazi svoje neslaganje. Kao i kadaje bilo reèi o prva tri uslova, tako i kada je reè o ova dva poslednjauslova, moè se reæi da njihovo odsustvo dovodi u pitanje karakterdate saglasnosti. Ako lice koje treba da se izjasni æuti usled straha ilizbog prinude, onda se moè govoriti o saglasnosti koja ne obavezuje,

66

5 A. John Simmons,Moral Principles and Political Obligations, Princeton, Prince-ton University Press, 1979, str. 79-83.

odnosno o odsustvu saglasnosti. Simons na taj naèin u svojem izlaga-nju podvlaèi intencionalnost preæutne saglasnosti. Shvatanje sagla-snosti kao osnove politièke obaveze zadràva svoju vrednost iuverljivost jedino ako se strogo ostane pri pomišljenom karakterupreæutne saglasnosti. Ideja saglasnosti zadràva svoju vrednost samoako sam naèin izjašnjavanja, odluèivanja štiti pojedinca od toga da sepolitièki obaveè iz neznanja ili protiv svoje volje.

Šta otkrivamo ako pokušamo sada da primenimo ovaj modelpreæutne saglasnosti na Lokovu zamisao? Lok smatra da je svako koima neki posed, preuzima nasleðe svojih predaka ili se nalazi na teri-toriji jedne vlade, dao svoju saglasnost i izrazio spremnost da se po-korava postojeæoj vladi. Lok hoæe da kaè, drugojaèije reèeno, da suse ljudi preæutno saglasili sa jednom vladom i potèinili joj se time štosu ostali u okvirima njene teorije. Jedino napuštanje celokupne imo-vine i teritorije vlade, dakle emigracija, oslobaða pojedinca od oba-veze pokoravanja vladi na èijoj teritoriji ìvi. Lok na taj naèin dovodiu vezu prebivalište pojedinca i njegovu preæutnu saglasnost. Istu za-misao izraziæe posle Loka još saètije, u obliku jedne formule, Ruso:„Kada se dràva ustanovi, saglasnost se daje s prebivalištem. Nasta-niti se na nekom podruèju znaèi podrediti se suverenosti.“6 Naravnoni Lok ni Ruso nisu ovde bez prethodnika. U zamišljenom dijalogu uPlatonovom Kritonu zakoni saopštavaju Sokratu da ostajanje napodruèju dràve, odnosno nekorišæenje moguænosti odseljavanjaznaèi preæutno saglašavanje sa atinskim zakonima i poretkom: „Mi,naime, koji smo te rodili, i othranili, i vaspitali, i koji smo od svegadobra koliko god smo mogli dali tebi i svima ostalim graðanima, miipak izjavljujemo time što smo dali slobodu svakome Atinjaninu,koji god hoæe, kad postane punoletan i kad vidi prilike u našoj dràvii nas zakone, pa ako mu se ne sviðamo, da mu je prosto sve svojeuzeti i otiæi kuda hoæe. I ako kogod od vas èli odseliti se ako mu semi i dràva ne bismo sviðali, i ako èli na drugo mesto da ide i daonde ìvi kao priselica, ni jedan od zakona ne smeta mu i ne odvraæaga da ide sa svojom imovinom kuda veæ èli. A koji od vas ostane uznas, gledajuæi kako mi pravdu krojimo i u svemu ostalom dràvom

67

6 @an-@ak Ruso,Društveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, preveo TihomirMar-koviæ, knj. IV, gl. 2.

upravljamo, za njega tvrdimo da se delom sloìo s nama da æe vršitisve ono što mi nareðujemo...“7

Prema Loku, kao što je veæ izneto, posedovanje zemlje u jednojdràvi, kraæi boravak u njoj, slobodno putovanje glavnim drumom –sve su to naèini preæutnog davanja saglasnosti. U stvari, preæutna sa-glasnost „doseè onoliko koliko i samo bivstvovanje nekoga u okvi-ru teritorije te vlade“.8 Ono što Lok hoæe da istakne jeste da svi ovipostupci predstavljaju izraàvanje preæutne saglasnosti. Ti postupcisu uvek znaci saglasnosti bez obzira na to šta pojedinac stvarno sme-ra i bez obzira na posebne okolnosti u kojima on dela. Ovako shvaæe-na preæutna saglasnost ukazuje na odsustvo bilo kojeg od izloènihneophodnih uslova preæutne saglasnosti. Pojam saglasnosti uDrugojraspravi postaje preterano širok, tako da se postavlja pitanje kakvo jezapravo njegovo znaèenje. Ako to što ljudi ìve na podruèju jednevlade znaèi da su saglasni sa odreðenom vladom, onda bi izašlo i dasaglasnost u smislu slobodnog i svesnog izbora ne postoji, veæ da jepreæutna saglasnost o kojoj Lok govori nesvesna, mehanièka sagla-snost. Jer, kako u Lokovo doba tako i danas, emigracija ne predsta-vlja realan oblik šire, masovnije nesaglasnosti sa vladajuæimporetkom. Još je Hjum kritikovao Lokov pokušaj da poveè preæut-nu saglasnost i prebivalište pojedinca, istièuæi da odseljavanje iz jed-ne zemlje za veæinu podanika ne predstavlja realnu moguænost zaizraàvanje nesaglasnosti sa postojeæom vladom. Pri tome, pitanjekoje je Hjum postavio u svojoj raspravi O izvornom ugovoru kao daje neposredno upuæeno Loku: „Moèmo li reæi da siromašan seljakili zanatlija moè slobodno da izabere da napusti svoju zemlju kadane zna nikakav strani jezik ili manire i ìvi od danas do sutra zahva-ljujuæi maloj nadnici do koje je došao.“9 Uz ono što Hjum zameraLokumoglo bi se dodati da i u sluèaju da se opredeli da napusti svojuzemlju veliki broj ljudi nemoè da ponese sa sobom svoju najvredni-ju imovinu.10 Takvi pojedinci moraju se odreæi svoje domovine i

68

7 Platon, Kriton, Beograd, BIGZ, 1976, preveo Albin Vilhar, gl. XII.8 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 119.9 David Hume, „Of the Original Contract“, Social Contract: Essays by Locke, Hume

and Rousseau, ed. Ernest Barker, Oxford, OxfordUniversity Press, 1971, str. 156.10 Simmons, Moral Principles and Political Obligations, str. 99-100.

doma, porodice i prijatelja, a èak i u autokratskom reìmu, vlastitidom pojedincu moè biti najpreèi. Sa ovom èinjenicom jedan brojmodernih autokratija, dakako, ozbiljno raèuna. Zato skoro tri vekaod nastanka Lokove Dve rasprave o vladi, sloboda kretanja u mno-gim totalitarnim i autoritarnim reìmima još uvek predstavlja poli-tièki ideal, a ne i pozitivno politièko pravo.

Ako se, prema Loku, preæutna saglasnost svodi na mehanièkusaglasnost svih onih koji ìve na teritoriji jedne vlade i ne iseljavajuse sa nje, onda bi iz svega sledovalo i da nema nikakve razlike izme-ðu demokratske i nedemokratske vlade i da to što ljudi ìve u jednomtiranskom poretku znaèi da su se sa njime preæutno saglasili, odno-sno da su se obavezali na pokornost u ovakvoj vladi. Kljuènamesta uDrugoj raspravi govore, meðutim, da Lok zastupa suprotan stav.11

Lok baš podvlaèi razliku izmeðu demokratske i tiranske vlade, izme-ðu legitimne i nelegitimne vlade, vlasti zasnovane na sili. @iveti nateritoriji jedne vlade koja upravlja tiranski i imati svojinu na njoj neznaèi preæutno se saglasiti sa ovakvom vladom. Postavlja se pitanjesa èime su se pojedinci koji ìve na teritoriji jedne vlade saglasili? Naosnovu onoga što Lok piše mogao bi se izvesti zakljuèak da se sagla-snost pojedinaca odnosi na odredbe, odnosno utanaèenja u prvobit-nom, izvornom ugovoru. Saglašavajuæi se preæutno sa vladomjednoga društva, èlanovi društva stavljaju svoje potpise na izvornupovelju o stvaranju društva. Graðani koji ìve pod jednom vladomkoja upravlja tiranski, koja je prekršila odredbe izvornog ugovora ipoverenje (trust) koje joj je ukazano, nisu se saglasili sa ovakvim na-èinom vladanja. Jer, ljudi koji su po prirodi slobodni, jednaki i neza-visni saglašavaju se sa drugim ljudima da se liše svoje prirodneslobode i zdruè u zajednicu i na osnovu saglasnosti veæine obrazujuvladu jedino radi oèuvanja svojih ìvota, sloboda i imanja. Samim ti-me, saglasnost èlanova društva odnosi se samo na vladu koja upra-vlja imajuæi u vidu pomenute ciljeve udruìvanja, koja se, dakle,rukovodi opštim dobrom društva. Vlada koja krši ukazano joj pove-renje, koja ne ogranièava svoju vlast na opšte dobro društva, kojasamovoljno menja zakone, koja oduzima imovinu bez praviène

69

11 Uz dalje izlaganje videti Hanna Pitkin, „Obligation and Consent“, AmericanPolitical Science Review 4/1965, str. 990-999, 1/1966, str. 39-52.

naknade, dakle tiranska vlada, ne poèiva, prema Loku, na saglasnostisvojih podanika. Kao i prvi potpisnici jednog ugovora tako i veæinaonih koji su mu naknadno preæutno pristupili nisu du`ni da se poko-ravaju ovakvoj vladi.

Na osnovu svega ovoga proizlazi da obaveza pokoravanja jed-noj vladi zavisi od toga da li se vlada odlikuje izvesnim svojstvima,da li ona upravlja u skladu sa slovom prvobitnog ugovora. Ljudi seodrièu svojih prava u prirodnom stanju i uspostavljaju vladu da bi iz-begli neke nedostatke ìvota u prirodnom stanju. Udruùjuæi se ujednu zajednicu i uspostavljajuæi vladu pojedinci vladi nisu mogli dapovere ni manje ni više vlasti nego što je potrebno za postizanje cilje-va udruìvanja. To im zabranjuje prirodni zakon. Ono što ovde naro-èito pada u oèi jeste koliko su uslovi izvornog ugovora unapredodreðeni. Izvorni ugovor, premda po definiciji predstavlja sagla-snost volja, nije ni mogao da glasi drugojaèije, a vlast i njene granicemogu se logièno izvesti iz prirodnih zakona i uslova u prirodnom sta-nju. „Èovek ne moè da podredi sebe arbitrarnoj vlasti drugoga“,piše Lok, „a kako u prirodnom stanju ne raspolaè nikakvom arbi-trarnom vlašæu nad ìvotom, slobodom ili svojinom drugoga, veæsamo onolikom vlašæu koliko mu je prirodni zakon dao radi oèuva-nja sebe i ostalih ljudi, a ovo je sve što on zaista daje ili moè da pre-da dràvi, a preko nje i zakonodavnoj vlasti, tako da zakonodavnotelo ne moè da ima više od ovoga. Njegova je vlast, u svojim kraj-njim granicama, ogranièena na zajednièko dobro društva. To je vlastkoja nema nikakvog drugog cilja sem oèuvanja i zbog toga nikada nemoè da ima pravo da uništi, porobi ili hotimièno osiromaši podani-ke. Obaveznost prirodnog zakona ne prestaje u društvu, veæ je samou mnogim sluèajevima jasnije odreðena, a ljudskim zakonima su jojpripojene i poznate kazne da bi se prisililo na njeno poštovanje.“12

Zbog svega ovoga je i saglasnost pojedinca u suštini neva`na zanjegovu obavezu da se pokorava jednoj vladi, odnosno odsustvoobaveze da joj se pokorava. Ta obaveza pokoravanja zavisi od karak-tera, prirode vlade, od toga da li se vlada kreæe u granicama utvrðe-nim izvornim ugovorom. Ako se vlada kreæe u ovim granicama, a

70

12 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 135.

pojedinac se nalazi na njenoj teritoriji ili uìva svojinu na njoj, ondaje on duàn da se pokorava. Ako je vlada prekršila uslove postavlje-ne u izvornom ugovoru, ako ona ne doprinosi ostvarivanju ciljeva izizvornog ugovora, ako njena vlast prekoraèuje cilj oèuvanja, ondapojedinac više nije u obavezi da se pokorava bez obzira na to da li jeizrazio svoju saglasnost i da li je to uèinio izrièito ili preæutno. Sagla-snost sa jednom tiranskom vladom, obaveza prema jednoj vladi kojase ne rukovodi nastojanjem da oèuva opšte dobro veæ svoje podanikeosiromašuje, porobljava i uništava nije valjana saglasnost, jer onanarušava prirodne zakone. Delovanje vlademora da se odvija u okvi-rima neèega što bi jedan ugovor trebalo da predviða. Ono do èega sedolazi tumaèenjem Lokove ugovorne teorije, kao što je uverljivo po-kazala Hana Pitkin u svojoj raspravi Obaveza i saglasnost, jestehipotetièki ugovor i hipotetièka saglasnost, a ne stvarni ugovor istvarna saglasnost. Jedina saglasnost koja je relevantna u Lokovomsistemu jeste hipotetièka saglasnost koja se pripisuje hipotetièkom –apstraktnom i racionalnom pojedincu.13

Sama ideja hipotetièkog ugovora u politièkoj teoriji u osnovipodseæa na ideju kvazi-ugovora u pravnoj teoriji. Kvazi-ugovorpredstavlja posebnu vrstu obligacionopravnih odnosa koja je po dej-stvu slièna ugovorima, ali se po osnovima nastajanja suštinski odnjih razlikuje (primeri kvazi-ugovora su isplata nedugovanog, neo-snovano bogaæenje, poslodavstvo bez naloga i dr.). Kvazi-ugovori suprvi put sistematizovani u rimskom pravu, da bi sa recepcijom rim-skog prava ušli u neke od prvih kodifikacija graðanskog prava poèet-kom prošlog veka (pre svega u francuski Graðanski zakonik).U vreme ovih prvih kodifikacija bilo je prihvaæeno shvatanje o pret-postavljenim ugovorima, a kvazi-ugovor se teorijski opravdavaosporazumom stranaka koji se po zakonu fingirao. Na ovaj naèin do-lazilo je i do pribliàvanja pojmova ugovora uopšte i kvazi-ugovora.Danas je meðutim u teoriji napušteno shvatanje da su kvazi-ugovoripretpostavljeni ugovori, veæ se smatra da kvazi-ugovori predstavlja-ju odreðene dobrovoljne i dopuštene pravne èinjenice iz kojih se, izrazloga praviènosti, izvodi postanak odreðenih obaveza.

71

13 Pitkin, „Obligation and Consent“, American Political Science Review 4/1965, str.999.

Ali, vratimo se Loku. Obaveza pokoravanja vladi, prema Loku,ne proizlazi iz saglasnosti, veæ zavisi od prirode vlade. Ako vlada na-stoji da oèuva opšte dobro, ako je to dobra, pravedna vlada, pripadni-ci jednoga društva du`ni su da joj se pokoravaju. Ako je tonepravedna tiranska vlada, ništa ne moè obavezati èlanove jednogadruštva da se ovakvoj vladi pokoravaju; naprotiv, oni imaju pravo daustanu protiv ovakve vlade. Prvi tip vlade je legitiman; nelegitimnostdrugog tipa vlade je nesporna. Legitimna vlada je ona kojoj pojedin-ci treba da daju svoju saglasnost bez obzira da li su to uèinili. Nesamo da su graðani du`ni da se pokoravaju ovakvoj vladi, veæ bi seza ovakvu vladu moglo reæi i da zasluùje saglasnost.14

Svi oni koji na ovaj naèin tumaèe smisao Lokovog pojma sagla-snosti suoèavaju se, naravno, sa pitanjem merila na osnovu kojih semoè utvrditi da li je jedna vlada dobra, odnosno pravedna, pa su po-danici du`ni da joj se pokoravaju, ili je vlada loša, pa podanici moguda joj otkaù poslušnost. Hana Pitkin pri tome iznosi da se o valjano-sti jedne vlade moè suditi na osnovu dva merila: formalnog imaterijalnog. Formalni, proceduralni kriterijum odnosi se na institu-cionalnu strukturu, naèin na koji je jedna vlada ureðena i na koji sedonose odluke u njoj. Materijalni, suštinski kriterijum treba da poka-è kakvu politiku vodi jedna vlada. Krajnji sluèajevi su ovde jasni:vlada koja tlaèi svoje podanike i vodi lošu politiku zasluùje otpor,dok vlada koja vodi dobru politiku dopušta kritiku i izraàvanje ne-slaganja zasluùje pokoravanje. Sporni su mešoviti sluèajevi. Taèni-je reèeno, sporno je da li je opravdana pobuna protiv jednebenevolentne diktature i da li je opravdana pobuna protiv jedne de-mokratske vlade koja vodi lošu politiku.15

Ako je saglasnost pojedinca u suštini nebitna za njegovu obavezuda se pokorava, ako ljudi treba da se pokoravaju pravednoj vladi, vla-di koja ima na umu opšte dobro, a ne treba da se pokoravaju vladi kojaumesto da obezbeðuje, zapravo narušava slobodu i prava graðana,onda bi sledilo da je jedino bitno merilo razgranièenja izmeðu legi-

72

14 S. I. Benn, R. S. Peters, Social Principles and the Democratic State, London,George Allen and Unwin, 1959, str. 323.

15 Pitkin, „Obligation and Consent“, American Political Science Review 1/1966, str.44-45.

timne i nelegitimne vlade, po Loku, u tome što graðani ovoj drugojmogu da otkaù poslušnost, odnosno imaju pravo pobune. Pojedincise mogu s pravom pobuniti protiv jedne nasilne vlade bez obzira na toda li su dali svoju saglasnost ili nisu. Zbog toga je na izvestan naèin upravu Dòn Plamenac kada piše da ono što ostaje kada se LokovaDruga rasprava dobro pretrese nije teorija saglasnosti veæ teorija ot-pora. Za razliku od Lokove teorije saglasnosti koja je preširoka i ne-dovoljno odreðena, njegova teorija otpora je jasna i uverljiva.16

Lok je smatrao da „tamo gde je skupina ljudi, ili bilo koji pojedi-naèni èovek, lišena svoga prava ili je pod delatnom vlašæu bez prava,pa nema nikakve apelacije na zemlji, onamoè da se obrati Bogu kadgod oceni da je u pitanju stvar od dovoljnog znaèaja“17. To obraæanjeBogu je pravo na otpor. Mada narod ne moè imati po ustavu društvavišu vlast da odluèuje i izrièe presudu, u sluèaju kada nema drugeapelacije njemu, na osnovu zakona koji prethodi svim pozitivnim za-konima, pripada pravo otpora. Ovo pravo èoveku „ne moè da se us-krati, buduæi da je van èovekove moæi da se na takav naèin potèinidrugome i da mu time da slobodu da ga uništi, pošto Bog i priroda ni-kada ne dopuštaju èoveku da preda sebe na takav naèin kojim zane-maruje svoje odrànje; i kao što ne moè da uzme vlastiti ìvot, nemoè nikome da da vlast da mu ga oduzme.“18

Pravo pobune shvaæeno na ovaj naèin ne bi trebalo, prema Loku,tumaèiti kao stalni osnov za bunu. Potrebno je da neugodnost kojaizaziva pobunu bude dovoljno velika da je veæina oseæa i da je njesita pa da smatra nu`nim da je izmeni. Slièna ideja, samo uz izvesnedopune, razvijena je i u amerièkoj Deklaraciji nezavisnosti: potrebnoje da zloupotrebe vlasti dostignu takav stupanj i uèestalost da preteda se izvrgnu u apsolutnu vlast. U tom sluèaju pobuna postaje nesamo pravo pojedinca i naroda veæ i njihova du`nost. Tvorci Dekla-racije nezavisnosti to formulišu na sledeæi naèin: „Mudrost æe, me-ðutim, zahtevati da vlade koje dugo postoje ne budu izmenjene zbogneznatnih i prolaznih razloga; i, shodno tome, iskustvo je pokazalo

73

16 John Plamenatz, Man and Society, London, Longman, 1963, knj. I, str.231.17 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 168.18 Isto, knj. II, 168.

da su ljudi više raspoloèni da trpe dok god su zla ikako podnošljiva,nego da ukinu nepravdu ukidanjem oblika na koje su nauèili. Alikada niz zloupotreba i uzurpacija, teèæi neprekidno istom cilju, po-kaè nameru da ljude podvrgne apsolutnom despotizmu, njihovo jepravo i njihova du`nost da zbace takvu vladu i da se pobrinu za noveèuvare svoje buduæe bezbednosti.“

Pravo na pobunu Lok nije smatrao stalnim osnovom za bunu, nesamo zato što je potrebno da se ispune odreðeni uslovi za sticanjeovoga prava veæ i zato što je Lok pravo na pobunu smatrao samo gra-niènim pravom protiv tiranije vlade. Pravo jemstvo za slobodu poje-dinca u dràvi treba traìti u takvom ureðenju u kome vlada ne bi bilau stanju da tiraniše svoje podanike, a to se, po Loku, moè postiæisamo ako je dràvna vlast ogranièena „ustanovljenim vaèæim zako-nima“, odnosno naèelom vladavine prava, i ako je usvojeno naèelopodele vlasti.19

Ideja o pravu na pobunu pokreæe još jedno pitanje. Da li Lok pra-vo pobune stavlja u ruke narodu, odnosno veæini, ili ga dopušta i poje-dincu? Na prvi pogled, pravo o kome Lok govori deluje iskljuèivokao pravo veæine. Jer, prema Loku, potrebno je da nepravda u jednomdruštvu bude tako velika da je veæina oseæa i da je nje sita, pa da sma-tra nu`nim da je ukine. Odnosno, potrebno je da odreðeni nezakonitiakti dosegnu do veæine naroda, ili da – èak iako pogaðaju samo neko-licinu – „izgleda da kao presedan i posledica ugroàvaju sve.“20

U svojoj knjizi Dòn Lok i doktrina vladavine veæine VilmurKendal je tvrdio da Lok ne ostavlja pojedincima ili manjini pravo daustanu protiv jedne nasilne vlade.21 Zbog ovoga je, prema Kendalu,cela Lokova teorija o vladi koja poèiva na saglasnosti kolektivistièka,a ne individualistièka. Pošavši od vladavine veæine Lok završava sadiktaturom veæine. Lok u stvari polazi od pretpostavke da ìvot ljudi

74

19 Kosta Èavoški, „Politièka filozofija Dòna Loka“, Filozofske studije 1974, str.213-215.

20 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 168.21 Willmoore Kendall, John Locke and the Doctrine of Majority-Rule,Urbana, Uni-

versity of Illinois Press, 1965, I izd. 1941. Slièno shvatanje Kendalovom zastupa iBernard Wishy, „John Locke and the Spirit of 1976“, Political Science Quarterly3/1958, str. 413-425.

u zajednici povlaèi neogranièenu vlast zajednice i pravo brojèane ve-æine u društvu da, kada se radi o korišæenju ove vlasti, donosi odlukekoje su obavezne za manjinu. Naèelo veæine je, ukratko, preæutno sa-dràno u logici ìvota u zajednici. Mišljenja društva su i mišljenja po-jedinca „bez obzira na to da li se on slaè sa njima ili ne, tj. ona sumišljenja pojedinca èak i kada se on svesno ne slaè sa njima.“22

Kako sam Lok veli, „èlanovi duguju poslušnost samo zajednièkojvolji društva“.23 Ovakvim idejama Lok se, po Kendalu, pribliàvaRusoovom shvatanju o vladavini opšte volje. Lokova formulacija ozajednièkoj volji društva podseæa na Rusoovu tvrdnju da „dokle godse više sjedinjenih ljudi smatra jednim telom, oni imaju samo jednuvolju što se odnosi na zajednièko odrànje i opštu dobrobit.“24 Ukrat-ko, prema Kendalu, Lok pojedinca prepušta na milost veæini. Lok nedaje pojedincu pravo da se buni protiv veæine ni kada je reè o redov-nim odlukama jedne vlade, ni kada je u pitanju pravo na pobunu.Ukoliko veæina podràva jednu vladu, ne postoje delatna prava poje-dinca i manjine protiv vlade koja poèiva na saglasnosti veæine. Onošto proizlazi iz Lokove Druge rasprave jeste odricanje prava na indi-vidualni otpor, a ne prava na otpor naroda protiv nepravedne vlade.

Prigovor da Lokovo shvatanje saglasnosti veæine, koje se prote-è i na pravo otpora veæine, oduzima pojedincu i manjini pravo naotpor posledica je protivreènosti svojstvenih samom Lokovomobjašnjenju vlade koja poèiva na saglasnosti. Lok govori o saglasno-sti svih pojedinaca prilikom njihovog udruìvanja u društvo, ali jeova individualna saglasnost èinom uspostavljanja vlade i u procesunjenog funkcionisanja potisnuta u drugi plan, zamenjena saglasnoš-æu veæine koja se formira uprkos nesaglasnosti pojedinaca i manjine.Individualna saglasnost prilikom uspostavljanja društva biva zame-njena kolektivnom saglasnošæu veæine. Prvobitni oblik saglasnostiodràva se tako u preinaèenom obliku koji, premaKendalu, dovodi upitanje izvorno znaèenje i smisao saglasnosti.

Kritika da je Lok potpuno zanemario pitanje pojedinèevih pravau odnosu na veæinu, da je Lok kolektivista kao i Ruso, pa èakmo`da i

75

22 Kendall, John Locke and the Doctrine of Majority-Rule, str. 105.23 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 151.24 Ruso, Društveni ugovor, knj. IV, gl. 1.

još veæi kolektivista od Rusoa, jer dok Ruso piše o vladavini neodre-ðene opšte volje, Lok ima na umu vladavinu sasvim odreðene veæine– ta kritika se teško moè odràti kada je reè o Lokovim idejama.Iako, prema Loku, otpor protiv vlade podrazumeva da je odreðenaneugodnost ili nepravda tako velika da je veæina oseæa i ne moè daje podnosi pa smatra nu`nim da je ukine, Lok ne lišava pojedincaprava na otpor. Ono što on u stvari hoæe da kaè nije da pojedinacnema pravo da se buni, veæ da mora da uzme u obzir i mišljenje dru-gih. Što više drugi oklevaju i pojedinac treba da se koleba, zato što netreba da dovodi u pitanje sigurnost drugih ljudi zbog jedne stvarikoja im znaèi malo ili im ne znaèi ništa. Moguænost da pojedinac po-greši u svojoj oceni opada ukoliko raste broj onih koji se sa njim sla-ù i u tome je valjanost ideje o saglasnosti veæine i otporu veæine.

Veæina onih koji su pre Loka pisali o pravu na pobunu stavljalaje ovo pravo u ruke posebnih tela i zvaniènika, pretvarajuæi ga u po-vlasticu. Nasuprot ovakvom, feudalnom, korporativnom shvatanjuprava na otpor, Lok je ovo pravo stavio u ruke svih, zahtevajuæi da sekoristi za opšte dobro i uz uvaàvanje mišljenja drugih.25 Zbog svegaovoga Lokova ugovorna teorija predstavlja jedan od najsjajnijih pri-mera individualizma u istoriji politièke misli. Sve se u Lokovom si-stemu ideja okreæe oko pojedinca. Prava društva su u stvari pravapojedinaca koji saèinjavaju to društvo. @ivot pojedinca u društvumoè biti snošljiv tek u stanju u kome su ta prava nepovrediva. Nasu-prot teoriji o suverenitetu naroda stoji Lokova zamisao o suverenite-tu pojedinca.26

Ako bi se nešto ipak moglo zameriti Loku, kao i potonjim teore-tièarima majoritarne demokratije, onda bi to bilo pre svega da se su-više lako priklanja naèelu vladavine veæine kao rešenju problemademokratije, odnosno da pravilo da veæina odluèuje uzima kao neštošto se podrazumeva. Prihvatajuæi naèelo vladavine veæine i sagla-snost veæine Lok se pozivao na prirodne zakone: „u skupinama kojesu ovlašæene da delaju na osnovu pozitivnih zakona, gde nikakavbroj nije ustanovljen onim pozitivnim zakonima koji ih ovlašæuje,

76

25 Plamenatz, Man and Society, knj. I, str. 233-234.26 Charles Vaughan, Studies in the History of Political Philosophy, New York, Rus-

sell and Russell, 1960, I izd. 1925, str. 133-134, 171, 201.

akt veæine smatra se aktom celine koji svakako odluèuje, pošto pozakonu prirode i uma sadrì vlast celine“.27 Za pojedince koji su se izprirodnog stanja sjedinili u zajednicu Lok je smatrao da vaì neobo-riva pretpostavka da su „svu vlast, nu`nu za ciljeve zbog kojih se sje-dinjuju u društvo, predali veæini zajednice, sem ako se nisu izrièitosaglasili sa nekim brojem koji je veæi od veæine.“28

Usvajajuæi naèelo vladavine veæine Lok se pozivao na prirodnezakone, odnosno na to da po zakonu prirode akt veæine sadrì akt ce-line mada su, naravno, vladavina veæine i saglasnost veæine stvarkonvencije a ne prirodnih zakona. Èitav vek posle Loka, Berk je spravom pisao da je vladavina veæine „jedna od najnasilnijih fikcijapozitivnog prava“ koju ljudi prihvataju zahvaljujuæi dugotrajnoj na-vici pokoravanja i društvenoj disciplini.29 U jednom poznatom pre-davanju nemaèki teoretièar prava Georg Jelinek izneo je krajem 19.veka da je istorija veæinskog odluèivanja vrlo zamršena.30 Moè sepretpostaviti da je ovo naèelo došlo umesto neodreðene borbe. De-mokratije starog veka poznavale su ovo naèelo i razvile su ga na raz-ne naèine, priznajuæi i prava manjina. Srednjovekovno društvoprihvatilo je ovo naèelo sa velikim rezervama. Zbog toga u srednjo-vekovnim skupštinama èesto vaì pravilo da odluèuje pars senior ane pars maior, odnosno da se glasovi mere a ne broje. U javnom ì-votu su, sem toga, mnoge odluke donošene jednoglasno, najèešæeaklamacijom. Ostaci ovog pravnog shvatanja odràli su se na višenaèina: u engleskom sudskom postupku vaì pravilo da odluka morabiti jednoglasna. Zato je teško utvrditi na koji je naèin naèelo veæineuopšte prokrèilo sebi put u srednjovekovnom društvu. Jelinek iznosipretpostavku da ga je prvo uvela crkva, a da se potom na nju ugledaladràva. Tako dok je crkva u poèetku izbor pape poveravala susednim

77

27 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 96.28 Isto, knj. II, 99.29 Edmund Burke, „Thoughts and the Cause of Present Discontent“, The Philosophy

of Edmund Burke, eds. Louis Bredvold, Ralph Ross, Ann Arbor, The Universityof Michigan Press, 1960, str. 57.

30 Georg Jellinek, Das Recht der Minoritäten, Wien, Alfred Holder, 1898. Jelineko-vo predavanje je prevedeno i objavljeno u Srbiji u pravnièkom èasopisu Braniè10-12/1901, str. 910-937.

episkopima i svešteništvu Rima, uz aklamaciju naroda, kasnije se zaizbor pape poèinje da traì dve treæine kardinalskih glasova, dok seza izbor episkopa još poèetkom 13. veka traì samo prosta veæina.

Lok je dalje razvijao ideju da ako akt veæine ne sadrì akt celineonda samo saglasnost svih pojedinaca predstavlja akt celine. U ovomsluèaju naèelo veæine mora da ustukne pred naèelom jednoglasnosti.Saglasnost svih kada je u pitanju odluèivanje u jednoj organizovanojzajednici, prema Loku, praktièno je nezamisliva: „Takvu saglasnostje gotovo nemoguæno ikada imati, ako imamo u vidu zdravstveneslabosti i specifiènosti zaposlenja, kada æe u izvesnom broju sluèaje-va, mada u mnogo manjem od onih u dràvi, mnogi morati da ostanudaleko od javne skupštine. Ako tome dodamo razlièitost mnjenja isuprotnost interesa, do kojih nu`no dolazi u svim skupinama ljudi,onda bi ulaènje u društvo bilo kao Katonovo ulaènje u pozorište,jedino da bi se opet izašlo. Takvo ureðenje uèinilo bi da moæni Levi-jatan bude kraæeg veka nego što su najneotpornija stvorenja, i da nepreìvi dan u kojem je roðen; što se ne moè pretpostaviti sve dok nemoèmo da smatramo da racionalna stvorenja treba da èle društva iuspostavljaju ih samo da bi ih raspustila.“31

Ali uviðajuæi s pravom da je saglasnost svih stvarno nemoguæ-na, Lok je, prihvatajuæi umesto naèela jednoglasnosti naèelo veæineu odluèivanju u organizovanoj društvenoj zajednici, bio sklon daproglasi veæinsko odluèivanje najboljim oblikom donošenja odlukaposle odluka donetih na osnovu saglasnosti svih èlanova zajednice.Bio je, dakle, sklon da potceni suštinske razlike izmeðu saglasnostisvih i saglasnosti veæine, odnosno da potceni nedostatke svojstvenesvakom veæinskommetodu odluèivanja. Kendal je tako u pomenutojraspravi isticao da se naèelu jednoglasnosti stavljaju mnoge zamer-ke, ali da se prenebregavaju njegove dobre strane.32 Ako se jedna od-luka moè doneti uz saglasnost svih uèesnika u raspravi onda je tonajmudrija i najpravednija odluka. Svaki uèesnik u debati morao je uovakvom sluèaju da bude saslušan i ubeðen pre nego što postupanjepo nekoj odluci postane moguæno. Pruàjuæi maksimum obezbeðe-nja protiv donošenja novih odluka, oteàvajuæi na izvestan naèin

78

31 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 98.32 Kendall, John Locke and the Doctrine of Majority-Rule, str. 109-111.

samo odluèivanje i promene, naèelo jednoglasnosti pruà maksi-mum obezbeðenja protiv novih odluka koje bi mogle biti nerazboritei nepravedne. Zato, mada jednoglasne odluke nastaju sabiranjem,prikupljanjem pojedinaènih saglasnosti, svoj svojevrstan kvalitetone ne duguju brojnosti onih koji su se saglasili. Naprotiv, naèelojednoglasnosti primorava uèesnike u raspravi da razmotre sve raspo-loìve èinjenice i da pridaju podjednaki znaèaj svim stanovištima iodlukama koje bi se mogle doneti na osnovu njih; zato se za ovakodonete odlukemoè reæi ne samo da uìvaju opštu saglasnost veæ i damogu izdràti sve protivrazloge onih koji su uèestvovali u raspra-vljanju. Ovo je i najviše što se moè istaæi u prilog jednoj odluci. Onikoji ne pridaju dovoljan znaèaj ovome, a u red tih politièkih teoreti-èara prema Kendalu ide i Lok, nisu svesni ogranièenosti svojstvenihnaèelu vladavine veæine.

Zamerke koje se stavljaju na teret Lokovoj ideji saglasnosti ipravu na pobunu takoðe su opravdane ukoliko upuæuju na to da su uLokovoj Drugoj raspravi opšte teorijske postavke nedovoljno pove-zane sa stvarnim društvenim odnosima i institucijama. Manje se za-nimajuæi za stvarni mehanizam vlade Lok je pišuæi o saglasnostiveæine oèigledno prenabregao pitanje potrebe da se pojedinac i ma-njina zaštite od tiranije veæine. Svoju teoriju saglasnosti Lok nije po-kušao da poveè sa teorijom parlamentarnog predsedništva. Mada jesmatrao da je najbolje da vrhovna zakonodavna vlast u dràvi budepredata jednom zakonodavnom telu i mada se zalagao za podelu iz-meðu zakonodavne i izvršne vlasti, Lok nije smatrao da u jednoj vla-di koja je utemeljena na saglasnosti vrhovna zakonodavna vlastmora da bude poverena predstavnièkom telu; ta vlast moè biti pove-rena bilo kojem telu, pa èak stavljena i u ruke naslednog monarha.Jer, prema Loku, monarhija, aristokratija i demokratija podjednakosu legitimne pod uslovom da su ustanovljene saglasnošæu svih i dasvako ko potom postane njihov èlan dâ svoju preæutnu saglasnost.33

Pored svih protivreènosti Lokovog shvatanja saglasnosti i poredtoga što se u njegovom sistemu ova ideja moè odràti samo u oblikuhipotetièke a ne i stvarne saglasnosti, Lok je baš njoj dao središnjemesto u Drugoj raspravi. Zakljuèak da se nasilnim vladama moè s

79

33 Plamenatz, Man and Society, knj. I, str. 228-229.

pravom pruìti otpor Lok je izvodio iz prethodnog stava da je sagla-snost graðana ono što èini jednu vladu legitimnom. Da bi se razumeoLokov naèin zakljuèivanja, mora se imati u vidu duhovno-istorijskasituacija onovremene Engleske. Premda se u Lokovo vreme, kao idanas, smatralo da vlada postoji zarad dobra svojih podanika a neobratno, nisu svi na osnovu toga zakljuèivali da podanici imaju pra-vo da obore vladu koja je nasilna. Filmer, sa kojim je Lok polemisao,pisao je da kralj treba da upravlja imajuæi pred sobom kao putokazdobro svojih podanika, ali je kralj po Filmeru i teoriji o boànskompravu kraljeva odgovoran Bogu. Lok je naprotiv isticao da je kraljodgovoran narodu jer njegov autoritet potièe iz naroda i njegovavlast nije legitimna ako ne vlada na osnovu saglasnosti naroda. Timese pokazuje da sama veza izmeðu Lokove teorije otpora i njegoveteorije saglasnosti nije logièka veæ istorijska. Nemoè se prva teorijaizvesti iz druge logièkim putem, veæ su konkretne okolnosti nagnaleLoka da prvu teoriju poveè sa drugom – potreba da se ospori i dove-de u pitanje teorija o boànskom pravu kraljeva i stvarnost apsolutnemonarhije.34

Razvijajuæi svoje shvatanje o vladi koja poèiva na saglasnostiLok je polazio od pojmova i ideja koji su bili prihvaæeni u njegovovreme. Ideja saglasnosti, nezavisno od ugovorne teorije, bila je preu-zeta iz srednjeg veka. U srednjem veku ta je ideja u politièkoj praksibila s jedne strane povezana sa svojinskim pravima i odreðenim ga-rantijama pod kojima su vlasnici mogli biti oporezivani, dok je, sdruge strane, bila u vezi sa odreðenim funkcijama i ovlašæenjimaparlamenta u pogledu oporezivanja. U ranijim svojim oblicima sa-glasnost je èesto imala individualni karakter. Kasnije je ova idejapovezana sa idejom predstavljanja, a sa praksom po kojoj biraèi od-reðuju svoje predstavnike da daju svoju saglasnost u njihovo ime,dakle sa unošenjem elemenata pravne fikcije u ideje i institucijepredstavljanja i saglasnosti – individualno obele`je saglasnosti sveje više potiskivano u pozadinu. Kao i veæina drugih pojmova i pojamsaglasnosti bio je tako politièkog i ustavnog porekla, pored toga štoje ovaj pojam u Lokovo vreme bio èvrsto ukorenjen tako da ni Lok ni

80

34 Isto, knj. I, str. 232.

njegovi savremenici nisu nalazili za potrebno da ga podvrgnu bri`lji-voj analizi. Kako je pojam saglasnosti èinio sastavni deo ustava, tra-dicije i politièkog razvitka Engleske, Loku je bilo lakše da se u svojojargumentaciji oslanja na ovaj protivreèan pojam, koji je sadràvao idosta elemenata pravne fikcije, nego da bez njega dokazuje svojetvrdnje. Da nije ovo èinio, Lokovi razlozi bi svakako njegovim sa-vremenicima delovali manje ubedljivo.35

Kritika ugovornih teorija, pa i Lokove teorije, tako karakteristiè-na poèev od 19. veka, pojavila se, zapravo, još ranije. Još sredinom18. veka Hjum je oštro polemisao sa ugovornom tradicijom, a time isa Lokovim idejama. Hjumova kritika predstavlja jedan od prvih ra-dikalnih pokušaja da se odbaci ugovorna teorija i teorija saglasnosti,odnosno da se prouèavanje politièke obaveze i legitimnosti vlasti po-stavi na druge, „realistièkije“ osnove. Prema Hjumu, sve su vlade upoèetku zasnovane na ugovoru, „jer ljude isprva ništa drugo sem nji-hove vlastite saglasnosti ne moè da udruì i podredi bilo kojoj vla-sti. Ako pratimo vladu od njenih prvih zaèetaka u prašumama ipustinjama, narod je bio izvor svekolike vlasti i nadle`nosti i on sedobrovoljno, zarad mira i reda, odrekao svoje prirodne slobode i pri-hvatio i primio zakone od sebi jednakih i bli`njih. Uslovi pod kojimaje narod bio voljan da se potèini bili su ili izrièiti ili su bili tako jasni ioèigledni da se moglo smatrati da je nepotrebno da se i izraàvaju.“36

Ali to što je vlada ugovornog porekla ne znaèi da je ona ugovornogkaraktera i u svom zrelom dobu. Nikakav oblik redovne uprave nemoè se uspostaviti na osnovu ove prvobitne, primitivne saglasnosti.Tako ova prvobitna saglasnost tokom vremena dovodi do pokorava-nja iz navike (habitual obedience), a ne na osnovu saglasnosti. Sa-vremene dràve nastale su putem uzurpacije ili osvajanja, odnosnona oba naèina, i ne polaù nikakvo pravo na dobrovoljnu potèinje-nost svojih graðana. Poslušnost, odnosno pokoravanje vladi postaje,prema Hjumu, toliko priznata da se veæina ljudi ne pita o njenomporeklu ili uzroku na onaj isti naèin na koji ne postavlja pitanje o

81

35 J. W. Gough, John Locke’s Political Philosophy, Oxford, At the Clarendon Press,1956, str. 47-72.

36 Hume, „Of the Original Contract“, Social Contract: Essays by Locke, Hume andRousseau, ed. Ernest Barker, str. XLIII.

delovanju zakona zemljine teè ili drugih najopštijih prirodnih zako-na. Pa èak ako se nekada pojedinci i zapitaju o uzrocima pokoravanjavladi onoga èasa kada shvate da su oni i njihovi preci vekovima, od-nosno od davnina bili potèinjeni odreðenom obliku vlade, oni sesmesta pokoravaju i priznaju svoju obavezu na vernost. Hjum zatimistièe da njegova namera nije da odbaci saglasnost naroda kao prave-dan osnov pokoravanju u sluèajevima kada jedna vlada doista poèivana saglasnosti svojih podanika. To je nesporno najbolji i najsvetiji odsvih osnova vlade. Ono što Hjum èli da podvuèe jeste da se tajosnov vlade èak i u najnièm stepenu krajnje retko sreæe u politièkojstvarnosti, dok u potpunom obliku skoro da nikada nije postojao.Zbog svega ovoga osnov vlade mora biti u neèem drugom, a ne u sa-glasnosti podanika.

U prvom delu Hjumovog ogleda zakljuèivanje se zasniva u pozi-vanju na dokaze koje nudi istorija i na posmatranju èinjenica. U dru-gom delu svojeg ogleda Hjum je pokušao da na više filozofski naèinodbaci ideju o ugovoru i saglasnosti. Prema Hjumu, pristalice ugo-vorne teorije greše utoliko što pokušavaju da osnov vlade traè u ver-nosti, u drànju date reèi i poštovanju obeæanja, dok je osnov svakevlade u èinjenici da društvo na drugi naèin ne bi moglo da postoji,dakle ne u sporazumu veæ u interesu svih. Pravi odgovor na pitanjezašto smo du`ni da se pokoravamo vladi, prema Hjumu, jeste da je tozato što društvo inaèe ne bi moglo da se odrì, a ne zato što smo du`nida odrìmo datu reè.37 Ono što je Hjum hteo da istakne jeste da vladeu praksi ne poèivaju na saglasnosti veæ na navici i da se, teorijski gle-dano, politièka obavezamoè na zadovoljavajuæi naèin objasniti i bezpozivanja na ugovor i saglasnost. Prema Hjumu, sledilo bi da ugovori saglasnost ne samo da predstavljaju fikcije veæ su i izlišni.

U poslednja dva veka, posle Hjuma, teorija društvenog ugovoraje stalno napadana i osporavana. Pri tome su, kako zapaè ErnestBarker, istorièari bili sumnjièavi prema toj ideji jer nikada nije po-stojalo ništa slièno društvenom ugovoru, dok su joj pravnici opet bilinenaklonjeni zato što im je dobro poznato kako izgledaju pravi ugo-vori, kako se oni stvaraju i primenjuju, pa su isticali da društveni

82

37 Isto, str. 161-162.

ugovor nije ništa više nego privid, odnosno kvazi-ugovor.38 Ipak,ideja društvenog ugovora, iako u mnogome napuštena, do danas nijesasvim odbaèena. Da stvar bude neobiènija ideju o društvenom ugo-voru prihvatili su u preinaèenom ili prerušenom obliku i oni koji suodricali valjanost ugovornoj teoriji. Treba li podseæati na to da jeHjum, koji je jedan od prvih i najèšæih kritièara društvenog ugovo-ra, pisao da su sve vlade u poèetku zasnovane na ugovoru? Kritikuju-æi ugovor kao osnov našeg pokoravanja vladi Hjum je priznavaosamo poreklo vlade u ugovoru, odnosno prihvatao je shvatanje oprvobitnom, izvornom ugovoru. Kritikujuæi u vreme Francuske re-volucije individualistièku i voluntaristièku stranu ugovorne teorijeBerk je pisao da i društvo predstavlja ugovor, ali ugovor premakojem se treba odnositi sa posebnim poštovanjem. Za razliku odtrgovaèkog društva iza kojeg stoje privremeni i sitni interesi i koje semoè raspustiti po nahoðenju svojih vlasnika, društvo predstavljasporazum i to ne samo sporazum izmeðu ìvih, veæ sporazum izme-ðu ìvih, mrtvih i još neroðenih naraštaja, jer se ciljevi ovoga spora-zuma ne mogu postiæi u okviru samo jednog naraštaja.39 Ukazujuæina opasnost koja preti pojedinèevoj slobodi od tiranije veæine Her-bert Spenser se krajem prošlog veka u odbrani autonomije pojedincaoslanjao na shvatanje o društvenom ugovoru. Kritikujuæi Hobsovo iRusoovo shvatanje društvenog ugovora koje je uzdizalo vladu nadpojedincem, Spenser je dalje izlagao kako je u savremenom društvushvatanje o boànskom pravu kraljeva ustupilo mesto shvatanju oboànskom pravu parlamenta, pod kojim je podrazumevao tiranijuveæine nad manjinom i pojedincem. Suprostavljajuæi se shvatanju oneogranièenoj vladavini veæine Spenser je isticao da opšte naèelo utemelju svake vlade jeste da su se pojedinci meðusobno sporazumelida se pokore volji veæine u svim stvarima koje se tièu ciljeva zbogkojih su se udruìli i da se samo u tim okvirima jedan ugovor moèodràti i biti prihvatljiv.40

83

38 Ernest Barker, „Introduction“, Social Contract: Essays by Locke, Hume andRousseau, ed. Ernest Barker, str. XLIII.

39 EdmundBurke,Reflections on the Revolution in France,London, Dent, str. 93-94.40 Herbert Spencer, The Man Versus the State, Harmondsworth, Penguin Books,

1969, str. 155-157.

O vitalnosti teorije društvenog ugovora i pored svih kritika sve-doèi prisustvo ove ideje u raspravama pojedinih vodeæih savremenihpolitièkih filozofa. Toliko uticajna i danas nezaobilazna Rolsova teo-rija pravde, prema reèima samog njenog tvorca, predstavlja pokušajuopštavanja i uzdizanja na viši nivo apstraktnosti poznate teorije odruštvenom ugovoru, kako je ona izlo`ena kod Loka, Rusoa i Kanta.Naèela društvene pravde pri tome su, po Rolsu, ciljevi izvornogdruštvenog sporazuma.41

Od savremenih politièkih filozofa koji su izrièito branili ugovor-nu teoriju najviše je o trajnoj vrednosti ideje o ugovoru ipak pisaoErnest Barker.42 Ugovornoj teoriji, prema Barkeru, mogu se stavitimnoge opravdane zamerke, ali kada bi se vrednost ovog shvatanjamerila jednim pragmatskim testom, imajuæi u vidu plodove te ideje(pre svega opšte tekovine Engleske i Amerièke revolucije) pokazalobi se da su njena dostignuæa velika. Èak i da nikada nije postojaodruštveni ugovor ljudi su se ponašali kao da je on postojao. Uprkossvim greškama i nedostacima, ugovorna teorija je uvek zastupaladve velike politièke vrednosti: „vrednost slobode, odnosno ideju daje volja a ne sila osnov vlade, i vrednost pravde, odnosno ideju da jepravo, a ne moæ osnov svakog politièkog društva i svakog politièkogporetka“.43 U oceni ideje o društvenom ugovoru Barker polazi odtoga da je ovde reè zapravo o dve ideje koje je moguæno razdvojiti iposebno posmatrati. Prva je, naravno, ideja o društvenom ugovoru(contract of society), druga je ideja o ugovoru o vladi (contract of go-verment). Društveni ugovor predstavlja sporazum izmeðu svih èla-nova društva kojim oni stvaraju organizovanu društvenu zajednicu,dok je ugovor o vladi sporazum koji se sklapa izmeðu vladara i poda-nika kojim se ustanovljava graðanska vlada. Društveni ugovor je širiod ugovora o vladi i on prethodi prvom. Dok je veæina katolièkih ikalvinistièkih teorija o ugovoru u drugoj polovini 16. i poèetkom 17.

84

41 JohnRawls,A Theory of Justice,Oxford, OxfordUniversity Press, 1971, str. 11-17.42 Ernest Barker, „Introduction“, Social Contract: Essays by Locke, Hume and Rous-

seau, ed. Ernest Barker, str. VII-XIV, XLIII-XLIV i Ernest Barker, Principles ofSocial and Political Theory, Oxford, Oxford University Press, 1951, str. 188-192.

43 Barker, „Introduction“, Social Contract: Essays by Locke, Hume and Rousseau,ed. Ernest Barker, str. VIII.

veka naglasak u potpunosti stavljala na ugovor o vladi, u kasnijimugovornim teorijama Hobsa, Loka i Rusoa naglasak je stavljen nadruštveni ugovor. Društvo, prema Barkeru, nije, medjutim, zasnova-no ni na društvenom ugovoru ni na ugovoru o vladi. Društvo je mno-go šire, njegove funkcije su sveobuhvatne, nastalo je i postoji posebi. Kao ni za društvenim ugovorom danas u politièkoj filozofiji nepostoji ni potreba za ugovorom o vladi. U vreme kada se smatralo daje vlada sui generis, da se ona kao poseban red uzdiè iznad podani-ka, bilo je normalno smatrati da postoji, odnosno da bi trebalo da po-stoji ugovor koji utvrðuje meðusobne granice vlade i podanika.U modernom, demokratskom društvenom poretku u kojem pravnoposmatrano vlada nije sui generis,meðusobni odnosi i prava graðanai vlade utvrðeni su u ustavu. U skladu sa ovim u modernom, demo-kratskom društvenom poretku, ideja o društvenom ugovoru i ugovo-ru o vladi, prema Barkeru, biva zamenjena idejom o ustavu kaopolitièkom ugovoru. Politièki ugovor koji danas ujedinjuje sve, gra-ðane i upravljaèe, jeste ustav.

Ako èitav niz politièkih rasprava – odHjuma i Berka domodernepolitièke filozofije – svedoèi o slabljenju, ali ne i potpunom odricanjuod ideje o društvenom ugovoru, još više pada u oèi èinjenica da na-puštanje teorije ugovora nije znaèilo istovremeno i odbacivanje nekihideja koje su èinile njen sastavni deo. Reè je pre svega o ideji o sagla-snosti, tom ugaonom kamenu ugovorne teorije. Pojam saglasnosti,odnosno vlade koja poèiva na saglasnosti, na razlièite naèine je saèu-vao svoju aktuelnost do danas. Od 18. veka on je postao sastavni deodemokratskih pokreta i ideologija, deleæi sudbinu demokratije kaopolitièkog ideala na koji se svi pozivaju – i pobornici i protivnici de-mokratije. Današnji porast dràvne vlasti nad ljudskim ìvotima, kojise ne moè meriti ni sa èime što je postojalo u društvima prošlosti,praæen je time što se u modernim dràvama stalno istièe da one upra-vljaju u saglasnosti sa voljom svojih graðana. Sve ono što dràva èiniona èini pozivajuæi se na tvrdnju da oslobaða èlanove društva i da vla-da uz njihovu saglasnost. Nijednoj modernoj dràvi, kako to dobrozapaà Dòn Plamenac, uprkos svemu što èini, ne bi moglo da padnena pamet da se pozove na Rusoov paradoks da prisiljava svoje graða-ne da budu slobodni. Naprotiv, savremeni upravljaèi, tvorci ideologi-

85

ja i politièkih programa, istièu da vladaju na osnovu saglasnostisvojih graðana.44

S druge strane, pored toga što ima ovu ideološku dimenziju, po-jam saglasnosti, kao i ideja demokratije, predstavlja i va`no obele`jepolitièkog sistema; u jednom politièkom sistemu saglasnost moèbiti prisutna ili odsutna i na osnovu toga se moè ustanoviti razlikaizmeðu vrsta politièkih sistema.45 Prouèavanje saglasnosti u moder-nom društvu više je usmereno u pravcu ispitivanja socioloških aspe-kata saglasnosti nego filozofskih: konsenzus je pojam u okviru kojegse danas mahom odvija sociološko prouèavanje saglasnosti.46 Zatopored tradicionalnog filozofskog problema od kojeg je i Lok polazio,problema zašto vlada treba da poèiva na saglasnosti svih èlanovadruštva, sve veæu pa`nju privlaèi problem kako vlada moè biti ute-meljena na saglasnosti pripadnika društva. Pored toga što modernaistraìvanja saglasnosti ukazuju na aktuelnost ovog pojma, ona sveviše upuæuju na konkretnija pitanja nego što su bila pitanja koja jepostavljao Lok; to su pitanja stvarnih uslova i institucija koje bimogle da vladu uèine zavisnijom od saglasnosti graðana.

Prouèavanja saglasnosti danas se u još neèem razlikuju od Loko-vog prilaza ovoj pojavi. U savremenim istraìvanjima saglasnost višenema oblik jednostavnog, neposrednog odnosa izmeðu èlanova druš-tva i vlade. U modernim društvima izmeðu pojedinca i dràve posre-duje èitava mreà udruènja, organizacija i institucija koja povezuje iartikuliše razlièite zahteve i interese pojedinaca i grupa. Saglasnostgraðana prema vladi zato nema neposredan karakter, kako je to prika-zivao Lok, veæ je taj karakter u mnogo veæoj meri posredan i difuzan.Sem toga, prouèavanja saglasnosti u modernom društvu daleko višepa`nje poklanjaju pojavi društvene promene; u ovompogledu tradici-onalni, pa i Lokov pojam saglasnosti, statièkog je karaktera.

Pod saglasnošæu se u savremenim istraìvanjima èesto podrazu-mevaju veoma razlièiti oblici u kojima pripadnici društva pristaju na

86

44 John Plamenatz, Consent, Freedom and Political Obligation. Oxford, OxfordUniversity Press, 1968, I izd. 1938, str. 181.

45 Uz dalje izlaganje videti P. H. Partridge, Consent and Consensus, London,Macmillan, 1971.

46 Partridge, Consent and Consensus.

vlast dràve. U tom smislu se pod saglasnošæu podrazumeva: sagla-snost data pod prinudom; saglasnost koja je rezultat manipulacije;saglasnost koja je rezultat apatije, nezainteresovanosti ili navike; sa-glasnost koja dolazi usled prihvatanja ustaljenih tradicija; saglasnostkao rezultat procesa socijalizacije. Veæ na osnovu ovih primera jasnoje da svi pomenuti oblici nisu nešto što je predstavljalo sr` klasiènedemokratske teorije saglasnosti. Promišljenost i sloboda izbora obe-leàvali su klasièno, pa i Lokovo, shvatanje saglasnosti. Nabrojanioblici „saglasnosti“ u širem smislu sreæe se u razlièitim tipovima po-litièkog sistema i u njima su razlièito povezani i raspodeljeni. Da bi,meðutim, pojam saglasnosti saèuvao svoje diskriminatorne crte uodnosu na neke druge pojave, da bi bila moguæna podela politièkihsistema na one koji poèivaju i na one koji ne poèivaju na saglasnostigraðana, neophodno je suàvanje ovako širokog pojma i uvoðenje uanalitièki okvir i elemenata klasiènog shvatanja saglasnosti.

Ukoliko se na ovaj naèin priðe pojavi saglasnosti onda se bezdvoumljenja moè reæi da politièki reìmi u kojima se upravlja i ma-nipuliše cenzurom i drugim oblicima zabrana štampane reèi, kao idrugim naèinima ogranièavanja izbora i razlika u mišljenju, da reì-mi u kojima dràvno-partijski aparat „proizvodi“ saglasnost umestoda omoguæi njeno spontano ispoljavanje i razvoj – da svi ovi reìminisu demokratski, odnosno da ne poèivaju na saglasnosti onih koji-ma upravljaju. Nametnuta ili iznuðena plebiscitarna podrška narodane predstavlja vid saglasnosti. Nema saglasnosti tamo gde narodnema moguænosti za izraàvanje nesaglasnosti. Jer tamo gde nesa-glasnost ne moè da se ispolji ne postoje dokazi da je narod saglasansa vladom i njenom politikom. Za dràve koje ne dozvoljavaju otvo-reno neslaganje ne moè se reæi da se zasnivaju na saglasnosti svojihgraðana. Jedna vlada ne poèiva na saglasnosti svojih graðana u meriu kojoj je neslaganje u njoj suzbijeno. U meri u kojoj neslaganje mo-è u jednom društvu da se slobodno izraàva i saglasnost æe biti pro-širenija i aktivnijeg karaktera. U modernim predstavnièkim demo-kratijama vlada na slobodnim izborima naknadno utvrðujepostojanje ili odsustvo saglasnosti.

Kao ni i u Lokovo vreme, ni danas se ne moè reæi da je sagla-snost jedino merilo legitimnosti politièkog poretka. Ali razmišljanje

87

o demokratskim i nedemokratskim reìmima, istraìvanje prirode ikaraktera konkretnih politièkih sistema nije moguæno ako se kaome-rilo legitimnosti ne uzme tvrdnja piscaDve rasprave o vladi izreèenapre skoro tri stoleæa – da niko ne moè da bude potèinjen politièkojvlasti drugoga bez vlastite saglasnosti.

88

Ruso i vladavina opšte volje

I

Sporovi o znaèenju politièke filozofije @an-@ak Rusoa nisu ni-kada prestali da gube na svojoj èstini. Da li je Ruso bio individuali-sta ili kolektivista, liberal ili preteèa totalitarizma, veèito je pitanjesvih rasprava o njemu. Meðu najveæim politièkim misliocima maloje onih èije je delo toliko protivreèno, a na koje se pozivalo tolikorazlièitih politièkih struja i pokreta, kao što je to sluèaj sa Rusoovompolitièkom filozofijom. Sâm Ruso je priznavao da ono što piše nemoè da se izrazi na logièki strog i jasan naèin, kako su to èinili filo-zofi prosveæenosti. Rusoov odgovor na pitanja koja je on sam srazlogom smatrao sloènima bio je isto tako sloèn. Osim toga, luta-njima i zabunama Rusoovih tumaèa mnogo je doprineo i Rusoov na-èin izlaganja i dokazivanja pomoæu politièkih paradoksa, poèev odonog osnovnog paradoksa da veèiti problem pojedinca i dràve, slo-bode i prinude, pokuša da reši uspostavljanjem identiteta izmeðuonih koji upravljaju i onih kojima se upravlja.

Pitanje da li je Ruso predstavnik individualizma ili totalitarizmapostavlja se u vezi sa problemom opšte volje. Kada su jakobinci pri-hvatili i primenili Rusoovu ideju opšte volje i primenili je u Francu-skoj revoluciji, poèelo je upozoravanje na pretnje slobodi sadràne uRusoovoj odbrani opšte volje. Jedan od prvih kritièara Rusoove idejeo vladavini opšte volje, Benàmen Konstan, u svome spisu Naèelapolitike, objavljenom 1815. godine, video je u Rusoovom društve-nom ugovoru, na koji se toliko èesto pozivalo u ime slobode, najstraš-

89

nije oruðe svakog despotizma. Prema mišljenju Konstanovom, inaèetipiènom shvatanju klasiènog liberalizma, Rusoova pogreška leì uzalaganju za neogranièeni narodni suverenitet. Ma u èijim rukamabio, u rukama jednog èoveka, nekolicine ili svih, neogranièeni suve-renitet predstavlja zlo. Zato i ne treba svaljivati krivicu na nosiocevlasti (monarhiju, aristokratiju ili demokratiju), veæ na sistem neogra-nièene vlasti. Treba, mislio je Konstan, ustati protiv samog oru`ja, ane protiv ruke koja ga drì. Jer, ima tereta preteških za ljudske ruke.Pogreška Rusoova (a i drugih pobornika ideje o narodnom suvereni-tetu) jeste u tome što je, videæi da jedan èovek ili mali broj ljudi kojiima veliku vlast moè da uèini mnogo zla, usmerio svoje napade nanosioce vlasti a ne na samu vlast. Umesto da se zalaè za ogranièenjevlasti, Ruso se zalagao za to da se vlast poveri celom narodu.1

Prema savremenim kritièarima, Rusoova politièka filozofija nesamo da obuhvata neke moguænosti protivne slobodi, veæ u njojtreba traìti klice nekih modernih nedemokratskih reìma i pokretakakve predstavljaju razlièiti oblici totalitarizma. Prema Talmonu,2

totalitarizam nije bitno nov. Iako je totalitarizam kao sistem vlasti irepresije pokazao svoje pravo lice i ispoljio najèudovišnije razmereu 20. veku, njegovo idejno poreklo je starije. Da stvar bude sloènija,iz istih idejnih pretpostavki iz kojih se uoèi Francuske revolucije za-èela ideja o liberalnoj demokratiji, razvilo se i totalitaristièko shvata-nje o ureðenju društva. Talmon smatra da su u Rusoovom politièkomuèenju sadràne glavne pretpostavke modernog totalitarizma. Rusoje, dakle, jedan od duhovnih oèeva totalitarizma, veli Talmon.

U èemu su totalitarna obele`ja Rusoove politièke filozofije? Pre-ma Rusoovim kritièarima, opšta volja ima status platonske ideje.Shvaæena ili ne, opšta volja postoji, a ljudski razum treba da je otkrije.Glasanje u narodnim skupštinama zato i ne predstavlja izbor, veæ jedi-no utvrðivanje da li je dati zakonski predlog u saglasnosti sa opštomvoljom ili nije. Opšta volja predstavlja nešto što postoji pre našeg iz-bora i uprkos izboru koji æemo uèiniti. Cilj izbora, odnosno glasanja,

90

1 B. Konstan, Naèela politike. O ministarskoj odgovornosti, Beograd, Dràvnaštamparija, 1883, str. 1-12.

2 J. L. Talmon, The Origins of Totalitarian Democracy, London, Sphere Books,1970, str. 38-49.

nije iznošenje sopstvenog stava veæ povinovanje opštoj volji. URuso-ovoj idealnoj dràvi dominira jedno zajednièko „ja“ (moi commun), asvrha je glasanja da se to zajednièko „ja“ izrazi i tako spreèi svakamoguænost oèuvanja posebnosti, odnosno protivljenja. Pošto imaovakvo znaèenje, opšta voljamogla bi se nazvati i totalnom voljom.

3

Ako je svrha izbora na podruèju politike saobraàvanje zahtevi-ma opšte volje, onda je sloboda sposobnost da se odbace pojedinaèni iposebni interesi i strasti koji se ispreèuju na putu ka opštoj volji. Sto-ga ljudi treba da se obrazuju i pripreme da èle ono što je opšta volja.Drugim reèima, mora se iskoreniti ljudski egoizam, odnosno izmenitisama ljudska priroda. Opšta volja moè da ovlada samo tamo gde jeèovek ustupio mesto graðaninu i promenio svoju prirodu, identifiku-juæi se u potpunosti sa politièkom zajednicom kojoj pripada. Kako daljudski razum otkrije opštu volju, kako da se obezbedi od iskušenjakoja dolaze od pojedinaènih volja i interesa? Ruso se pita: „Kako bimogla slepa gomila, koja èesto ne zna šta hoæe jer retko zna šta je zanju dobro, da sprovede sama od sebe tako veliko i tako teško delo kaošto je sistem donošenja zakona?“4 Odgovor na ovo pitanje on nalazi udelovanju zakonodavca, lica koje se usuðuje da preduzme postavlja-nje osnovnih ustanova jednog naroda, ne vladajuæi nad ljudima (kaošto su to èinili Solon i Likurg), i koje je kadro da izmeni ljudsku priro-du, pretvarajuæi svakog pojedinca u deo veæe celine.

Prema Rusoovim kritièarima, uvoðenje zakonodavca kao i usta-nove cenzorstva i graðanske religije, najpouzdaniji su dokazi Rusoo-vog totalitarizma. Nagoveštavajuæi ovakvim shvatanjem opšte voljemoderne totalitarne reìme i razloge kojima se sluè njihovi nosioci,Ruso svojim tumaèenjem uloge zakonodavca najavljuje i obrazlaèpotrebu za harizmatskim voðom kakav se sreæe u totalitarnim reì-mima 20. veka, a njegovi nazori o cenzorstvu i graðanskoj religijizametak su savremene prakse kontrole misli (thought control).5 Jer,

91

3 Lester Crocker, „Rousseau et la voie du totalitarisme“,Rousseau et la philosophiepolitique, Paris, Presses universitaires de France, 1965, str. 113.

4 @an-@ak Ruso, Društveni ugovor. O poreklu i osnovima nejednakosti meðu ljudi-ma, Beograd, Prosveta, 1949, knj. II, gl. 6.

5 Crocker, „Rousseau et la voie du totalitarisme“,Rousseau et la philosophie politi-que, str. 120-121.

prema Rusou, zakonodavac „treba da èoveku oduzme njegove sop-stvene snage da bi mu podario druge koje sumu strane i kojima on nemoè da se sluì bez tuðe pomoæi. Ukoliko se te prirodne snage višeumrtve i unište, utoliko su steèene snage veæe i trajnije i utoliko jedruštveni poredak èvršæi i savršeniji; tako da tek kad svaki graðaninnije ništa i moè nešto da uèini samo pomoæu svih drugih, i kad jesnaga koju je stekla celina jednaka zbiru ili veæa od zbira prirodnihsnaga svih pojedinaca, moè se reæi da je zakonodavstvo stiglo donajviše taèke savršenstva koju moè dostiæi.“6

Ukazujuæi na neliberalni i totalitarni karakter Rusoove politièkefilozofije, Rusoovi kritièari nisu prelazili preko teškoæa tumaèenjakojima obiluje njegovo delo. Oni nisu odricali da je Rusoovo deloprotivreèno i da zato nije uvek tako lako osporiti objašnjenja koja serazlikuju od njihovih. Još je Konstan smatrao da je Ruso, uvodeæi usvoju politièku filozofiju shvatanje o neogranièenom narodnom su-verenitetu, bio zastrašen velièinom vlasti koju je stvorio, pa je poku-šao da opasnost koja je nerazdvojno povezana sa neogranièenimsuverenitetom spreèi jednim sredstvom koje bi uèinilo nemoguænimvršenje samoga suvereniteta. Istakavši da se narodni suverenitet nemoè otuðiti, ustupiti, ni zastupati, Ruso je stvarno pokazao, smatraKonstan, da se on ne moè ni vršiti.7

Skreæuæi pa`nju na dvosmislenost i višeznaènost Rusoove poli-tièke misli, kritièari ipak ostaju dosledni stavu da kod Rusoa kolekti-vizam, odnosno totalitarizam odnosi prevagu nad individualizmom.Rusoov društveni ugovor je zato sušta suprotnost Lokovom.8 DokLokov društveni ugovor potvrðuje i jamèi prava pojedinaca, Rusoovih negira. Kod Loka dràva štiti ljudska prava, a njena vlast je ogra-nièena. Kod Rusoa su ljudska prava podreðena društvu, a vlast nadpojedincima i manjinama je neogranièena. U Rusoovoj dràvi ne sa-mo da se ne moè više govoriti o pravima manjina, veæ ne postojimoguænost manjina. Lokov društveni ugovor je zato povelja indivi-dualizma; Rusoov društveni ugovor je izraz krajnjeg kolektivizma.

92

6 Društveni ugovor, II, 7.7 Konstan, Naèela politike, str. 5.8 Vidi Ernest Barker, „Introduction“ u Social Contract: Essays by Locke, Hume,

Rousseau, Oxford, Oxford University Press, 1971.

II

Kritike Rusoa zapoèinju pojmom opšte volje. Da bi se odgovori-lo na pitanje da li je Ruso predstavnik liberalizma ili totalitarizma, dali su zamerke Rusoovih kritièara opravdane ili ne, treba se osvrnutina njegovo shvatanje opšte volje.

Vladavina opšte volje, prema Rusou, pouzdan je znak da je jednodruštvo dobro ureðeno. Dobro ureðeno društvo je ono u kome vladaopšta volja. Susreæuæi se sa pojmomopšte volje u logici, pravu i teolo-giji, Ruso je ovom pojmu dao jedno u osnovi moralno znaèenje.9

Opšta volja kod Rusoa predstavlja volju koja dolazi do izraàja ondakada su èlanovi jednoga društva u stanju da se odreknu drugih svojihnaklonosti i posvete se društvu, onda kada su u stanju da se oslobodesvih sklonosti i da svoje pojedinaène ili posebne interese podredeopštem dobru. Merilo legitimnosti jedne vlade jeste da li ona slediopštu volju. To Ruso izrièito tvrdi u svojoj Raspravi o politièkoj eko-nomiji: „Prva i najva`nijamaksima legitimne odnosno narodne vlade,to æe reæi one èiji je cilj opšte dobro, jeste dakle, kao što sam rekao, dau potpunosti sledi opštu volju. Opšta volja, koja uvek teì zaštiti i bla-gostanju svih i svakog dela, i koja je izvor zakona, jeste... pravilo naosnovu koga se utvrðuje šta je pravedno a šta nepravedno.“10

Opšta volja nema nièeg zajednièkog sa voljom svih (volonté detous), koja prihvatajuæi i pretpostavljajuæi samo zbir pojedinaènihvolja ima u vidu samo opšti interes. Za razliku od pojedinaènih voljakoje teè privilegijama, opšta volja teì jednakosti; ona jemerilo pra-vednosti. Utoliko ona ima, kako su Rusoovi kritièari zapaàli, obele-`ja jednog metafizièkog stanja. U Rusoovoj politièkoj filozofijiopšta volja treba da popuni onu prazninu koja je nastala napuštanjemideje prirodnog prava. U opštoj volji kao zajednièkom „ja“, oslobo-ðenom pojedinaènih strasti, Ruso je našao zamenu za transcendent-no prirodno pravo.11

93

9 Vidi Bertrand de Jouvenel, „Essai sur la politique de Rousseau“ u Jean-JacquesRousseau, Du contrat social, Paris, Pluriel, 1978, str. 101-107.

10 J. J. Rousseau, „Discours sur l’économie politique“, Ecrits politiques, Paris,Union générale d’éditions, 1972, str. 36.

11 KostaÈavoški, „Demokratski poredak i sloboda“,Filozofske studije 1973, str. 24-25.

Vladavina opšte volje kao obele`je dobro ureðenog društva,prema Rusou, znaèi da su javni poslovi postali glavna briga graðana.U društvu u kojem vlada opšta volja graðani ne plaæaju vojsku, nitiimenuju predstavnike da sami ne bi morali da se bave javnim poslo-vima. „U istinski slobodnoj zemlji graðani sve rade svojim mišica-ma, a ništa novcem; daleko od toga da plaæaju da se oslobode svojihdu`nosti, oni bi plaæali da ih lièno ispune.“12 U dobro ureðenoj drà-vi javni poslovi stoje iznad privatnih. Krug privatnih poslova se sveviše suàva, jer uèestvujuæi sve više u opštem blagostanju, graðanitraè sve manji deo blagostanja u pojedinaènim nastojanjima. Rusoovde, naravno, ima za uzor grèki polis u kome je glavna briga narodabila njegova sloboda.

Prema Rusou, mora se ispuniti više pretpostavki da bi moglo dase kaè da u jednom društvu vlada opšta volja. Meðu ovim pretpo-stavkama posebno su va`ne dve: prvo, da sami graðani donose zako-ne ne prepuštajuæi taj posao predstavnicima i, drugo, da lica kojadonose zakone to ne èine kao èlanovi posebnih grupa veæ kao pripad-nici celog društva.

Tako dolazimo do prve pretpostavke dobro ureðenog društva. Udobro ureðenom društvu narod izraàva opštu volju posredstvom za-kona. Baš zato što se zakonima izraàva opšta volja, graðani morajusami donositi zakone, a ne ostavljati da to èine njihovi predstavnici.Opšta volja, prema Rusou, ne moè se ni otuðiti ni predstavljati. Na-rod zato zakone moè da donosi samo kada je okupljen u skupštinu.Izuzev izvornog ugovora o ustanovljavanju graðanskog društva, kojipo svojoj prirodi traì saglasnost svih, sve ostale odluke narod oku-pljen u skupštinu donosi veæinom glasova koja izraàva opštu volju;kada veæina, meðutim, poène da protivreèi nalozima opšte volje,njene odluke gube legitimnost.

Samo tamo gde svi uèestvuju u donošenju zakona, smatrao jeRuso, graðani razumeju potrebu za njima i interese i gledišta koji senjima usklaðuju. U ovakvim sredinama jedna grupa ljudi ne nameæesvoju volju drugoj, veæ se zakonima, u kojima je sadràna opštavolja, pokoravaju svi. Ovakva društva se razlikuju od onih u kojimajedna grupa ljudi nameæe svoju volju drugoj. Pokoravajuæi se

94

12 Društveni ugovor, III, 15

zakonu, ljudi se ne pokoravaju drugim ljudima. U ovakvim društvi-ma vladaju zakoni, a ne ljudi.

Zalaùæi se za takav oblik dràvnog ureðenja koji stoji u znakuneposredne demokratije, Ruso je bio svestan da se moderne dràveveoma razlikuju od uzora grèkog polisa. Slabljenje ljubavi premazemlji, bujanje privatnih interesa, ogromnost dràva, osvajanja, zlo-upotrebe vlada, doprineli su da se doðe na misao da poslanici trebada predstavljaju narod u skupštinama. U modernim dràvama ljudesve više prestaje da zanima šta se dogaða u skupštini, jer su zaoku-pljeni privatnim poslovima. Ovaj nemar graðana za javne poslove,njihova spremnost da imenuju poslanike i da se posvete svojim liè-nim interesovanjima, nagoveštava dubinu krize moderne dràve.Tamo gde graðani odgovaraju da ih se ne tièu dràvni poslovi, dràvaje na rubu propasti. I grubo se varaju takvi narodi kada misle da suslobodni. Oni su slobodni samo dok biraju svoje poslanike, a èim suovi izabrani oni su robovi. Sam naèin korišæenja slobode pokazuje daovakvi narodi i zasluùju da izgube slobodu. Dok su Grci po cenuropstva bili slobodni, moderni narodi nemaju robova, ali su sami ro-bovi. Od trenutka kada jedan narod izabere svoje poslanike, on pre-staje da bude slobodan; on prestaje da postoji.

Dovde je teško ne sloìti se sa Rusoovom kritikom predstavniè-ke demokratije. Ruso, u stvari, podvlaèi da je suština dobro ureðenogdruštva u donošenju najva`nijih odluka kroz raspravu izmeðu ljudikojih se te odluke tièu. Ukoliko ljudi ne uèestvuju u njihovom dono-šenju, ni u diskusiji koja im prethodi, oni ne razumeju znaèenje odlu-ka koje u njihovoj svesti poprimaju heteronomni karakter.Predstavnièka demokratija, prema Rusou, zato sama sebi protivreèi:ona zahteva od nekolicine onih koji su vladanje uèinili svojim pozi-vom da odgovaraju masi nezainteresovanih i neupuæenih biraèa.13

Poveravajuæi svojim predstavnicima da donose zakone umesto njih,graðani se odrièu svojih najva`nijih politièkih prava i du`nosti. Onise odrièu vlasti koju jedino oni sami mogu da vrše na pravi naèin. Bi-rajuæi nekoga ko æe ostvarivati zakonodavno pravomesto njih, oni seodrièu toga prava. Ovde se, meðutim, javljaju svojim prigovorima

95

13 John Plamenatz, Man and Society, London, Longmans, 1963, knj. I, str. 400.

kritièari Rusoa. Iako, naèelno, Rusoovi razlozi u prilog neposrednojnasuprot predstavnièkoj demokratiji izgledaju, po njima, prihvatlji-vi, sama Rusoova zamisao o neposrednoj demokratiji je neostvarlji-va. Njegovo shvatanje nije realno.Moderna dràva postaje sve veæa isloènija, a društva poput onih u èijim se okvirima kretala Rusoovauobrazilja postaju sve reða.

Kritièari Rusoa ni ovde nisu u pravu. Rusoova slika idealnogdruštva nije lišena realizma. Naprotiv, Ruso je bio i te kako svestanpretnji koje se kriju u modernom društvu. On je bio svestan toga da uvelikim dràvama graðani ne mogu sami da donose zakone; bio jesvestan da se njegov ideal moè ostvariti samo u malim dràvama.Ruso je uviðao da se postojeæe dràve ne samo ne mogu smanjiti veæi da preovlaðuje tendencija u pravcu uveæanja dràva. On je samoporicao da je ova tendencija dobra. Smatrajuæi da je nejednakost uvelikim dràvama neizbe`na, on je istovremeno drào da je slobodatu ozbiljno ugroèna. Jer, po njemu, „sloboda je utoliko manja, uko-liko je dràva veæa.“14

Ruso je verovao da narod moè obezbediti vršenje svojih pravaako dràva nije suviše velika. U velikoj dràvi, po njemu, vlada imane samo manje snage i hitrine u nadgledanju izvršenja zakona veæ inarod ima manje ljubavi za otad`binu, koja je u njegovim oèima kaoèitav svet, i za sugraðane koji su za njega veæinom stranci. Tamo gdesu ljudi jedni drugima stranci i gde pokazuju malo interesovanja zajavne poslove, privatni interesi stoje nad opštim; tamo ne moè doæido izraàja opšta volja. Tu graðani donošenje zakona prepuštaju svo-jim predstavnicima, odrièuæi se tako svoje slobode. Podvlaèeæi dadobro ureðena dràva ne sme biti prevelika, da bi graðani u njojmogli sami da donose zakone i da neposredno odluèuju, Ruso, me-ðutim, upuæuje i na èinjenicu da takva dràva ne sme biti ni premalaza samoodrànje, jer svi narodi teè da se uveæaju na raèun svojih su-seda, a to predstavlja opasnost naroèito za male narode. Iznoseæitako razloge za uveæanje dràve i protiv njega, Ruso u skladu sa svo-jim shvatanjem dobro ureðene dràve daje prednost drugoj grupirazloga, koji su unutrašnji i apsolutni, nad prvom grupom razloga,

96

14 Društveni ugovor, III, 1.

koji su spoljni i relativni. „Zdravo i èvrsto ureðeno društvo prva jestvar koju treba traìti; i treba više raèunati na snagu koja se raða izdobre uprave negoli na sredstva koja pruà veliko prostranstvo.“15

Kao i Monteskje pre njega, Ruso je bio svestan preimuæstavamalih dràva nad velikim.Monteskje je uDuhu zakona pisao da u ve-likim republikama postoje velika bogatstva i samim tim malo umere-nosti u duhovima; preovlaðuju posebni interesi, a opšte dobro zavisiod sluèaja. U velikoj republici pojedinac oseæa da moè biti sreæan,velik, slavan bez svoje otad`bine; u svojoj nabeðenoj velièini, on seuzdiè nad ruševinama republike. U maloj republici, pak, javnodobro se bolje oseæa, bolje poznaje, bliè je svakom graðaninu.16

Ponavljajuæi stalno da narod ne moè da obezbedi ostvarivanjesvojih prava ako dràva nije mala, kao i to da postoji bojazan da, akojemala, bude podjarmljena, Ruso je obeæavao uDruštvenom ugovoruda æe pokazati kako se moè spojiti spoljna moæ jedne velike dràvesa dobrim ureðenjem jedne male dràve, mada o ovome u njegovimradovima kasnije ne postoji nikakav zapis. Ukazujuæi, ipak, na mo-guænost da se moæ velike dràve moè spojiti sa dobrim ureðenjemmale dràve, Ruso je bio na traguMonteskjeovog rešenja: konfedera-cija je takva vrsta republike koja je u stanju da oèuva svoju velièinu ada se njena unutrašnjost ne iskvari.17

Sve u svemu, nemoè se Rusou prebacivati da njegove zamisli odobro ureðenom društvu nisu realne. Jer, Ruso nigde ne tvrdi da jenjegov ideal lako ostvarljiv. Naprotiv, on piše da prava demokratijanikada nije postojala niti æe postojati, da je neprirodno da veliki brojljudi upravlja nad malim brojem njih, da je demokratija zamislivakao vlada bogova, a ne ljudi. Osim toga, mnogi narodi nisu mogli dapodnesu dobre zakone, a oni koji su mogli da ih podnesu imali su ihsamo kratko vreme. Stanje je, prema Rusou, utoliko teè što je veæi-na naroda, kao i ljudi, poslušna samo umladosti, a kada ostari ne mo-è se više menjati i popravljati.18

97

15 Isto, II, 9.16 Montesquieu, L’esprit des lois, Paris, Garnier Frères, n. d., knj. VIII, gl. 1.17 Isto, IX, 1.18 Doduše, Ruso je ovde upuæivao na blagotvorno dejstvo revolucija i graðanskih

ratova, koje omoguæuje narodima da se oslobode stega prošlosti i zapoènu sve iz

Ukazujuæi na teškoæe uspostavljanja takvog društvenog ureðe-nja u kojem bi graðani uèestvovali u donošenju zakona, Ruso u svo-jim razmatranjima nije bio stešnjen okvirima siæušnih politièkihzajednica. Podvlaèeæi da demokratska vlada odgovara malim drà-vama, aristokratska srednjim, a monarhija velikim, Ruso je smatraoda je najbolji oblik vladavine, koji je još moguæno ostvariti, izbornaaristokratija u kojoj vlada manji broj ljudi koje narod bira i kontroli-še. Za Rusoa valjanost jednog društvenog ureðenja ne dolazi tolikood broja onih koji uèestvuju u odluèivanju, kako su to njegovi kriti-èari èesto pogrešno zakljuèivali, veæ zavisi od predanosti graðanajavnim stvarima, od brige koju posveæuju dràvnim poslovima, odnjihovog poistoveæivanja sa zajednicom kojoj pripadaju.

Ali, valja reæi nešto i o drugoj pretpostavci dobro ureðenogdruštva, prema Rusou. Da bi se moglo kazati da je jedno društvo do-bro ureðeno, da u njemu vlada opšta volja, nije dovoljno samo da udonošenju zakona uèestvuju svi, veæ je neophodno da oni koji dono-se zakone kao izraz opšte volje to èine kao graðani, a ne kao èlanoviposebnih grupa. Ovaj drugi uslov dobro ureðenog društva Ruso for-muliše na sledeæi naèin: „Va`no je, dakle, da bi se dobio izraàj opštevolje, da nema drugih društvenih grupacija u dràvi i da svaki graða-nin izraàva samo svoje mišljenje.“ Tamo, pak, gde ovaj uslov nijeispunjen, „stvaraju se frakcije, posebne grupacije na raèun one opštevolje, svaka od ovih grupacija postaje opšta u odnosu na njene èlano-ve, a pojedinaèna u odnosu na dràvu.“19 Tamo gde se posebni inte-resi uzdiù iznad opštih, gde se „najpodliji interes drsko kiti svetimnazivom opšteg dobra“ postoji samo iluzorna zajednica.

Lako je uoèiti da je drugi uslov dobro ureðenog društva tesnopovezan sa prvim. Da bi moglo da se govori o vladavini opšte voljepotrebno je da se pojedinci u potpunosti posvete dràvi, da u svakomèoveku preovlada graðanin, da se graðani oslobode razlièitih privat-

98

poèetka: „Kao što neke bolesti poremete ljudski mozak, te mu oduzmu seæanje naprošlost, isto tako i u =ivotu dr=ava ima burnih vremena u kojima revolucije pro-izvedu na narodima ono što izvesne krize proizvedu na pojedincima; u kojimastrah od prošlosti zamenjuje zaborav, i u kojima dr=ava, zapaljena graðanskim ra-tovima, vaskrsava tako reæi iz svog pepela i povraæa snagu mladosti otr=uæi se iznaruèja smrti.“ Društveni ugovor, II, 8.

19 Isto, II, 3.

nih i socijalnih privrènosti i posvete se javnim poslovima. Drugimreèima, Rusoovo idealno društveno ureðenje pretpostavlja neposto-janje posebnih društvenih grupa, manjih od dràve. I ova pretpostav-ka, kao i prethodna, moè se ostvariti samo u malim, odnosno nepreterano velikim društvenim zajednicama.

Na raèun Rusoovog suprotstavljanja delovanju uìh grupa u ide-alno ureðenoj dràvi, njegovi kritièari imaju dve zamerke. Prvo, Rusonije bio svestan da su stranke i stranèarenje u slobodnim vladama ne-izbe`ni. Èak je i @eneva, grad koji se pribliàvao Rusoovom idealudobro ureðene dràve, stalno bila razdirana sukobima aristokratske idemokratske stranke, što je i dovelo do toga da aristokratska strankaprogoni pisca Društvenog ugovora i Emila i da se javno spaljuju nje-govi spisi. Drugo, delovanje organizovanih grupa u politièkom ìvotune moè se spreèiti, izuzev po cenu gušenja slobode. Prava slobodagraðana je u izboru, a gde se moè govoriti o izboru ako ne tamo gdepostoje razlièiti programi koje iznose razlièite stranke? Ljudsko druš-tvo je pluralistièko, a ne monistièko, kakvim bi Ruso èleo da ga vidi.Dèms Medison je zato u Federalistièkim spisima sasvim umesnouzeo da su stranke neizbe`ne, za razliku od Rusoa koji je smatrao dase delovanje stranaka u politièkom ìvotu moè izbeæi. Medison jetako, prema mišljenju jednog od Rusoovih kritièara, postavio Druš-tveni ugovor naglavce. Jer, dok je Ruso smatrao da se stranke morajuizbeæi u dobro ureðenoj dràvi i da zato nije potrebno stvarati ustano-ve koje bi obuzdavale njihovo dejstvo, Medison je verovao da se oddelovanja stranaka nije moguæe saèuvati i da je zato neophodno iz-graditi ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo.20

Šta je Ruso imao na umu kada se zalagao za to da lica koja dono-se zakone to èine kao pojedinci, a ne kao èlanovi posebnih grupa?21

On je smatrao da graðane manje dele pojedinaèni interesi od interesaposebnih društvenih grupa. Tamo gde nema posebnih organizovanihgrupa, pojedinac mora sopstveni interes da predstavi kao opšti da biu politièkim stvarima privukao druge pojedince. Ali je njegov poku-šaj uzaludan ako druge ljude ne ubedi da je ono za šta se zalaè i u

99

20 Vidi Robert Dahl, After the Revolution: Authority in a Good Society, New Haven,Yale University Press, 1970, str. 82-83.

21 Plamenatz, Man and Society, knj. I, str. 396-399.

njihovom interesu. Pošto ovde ne moè da se osloni na pristalice, onmora svoj interes zaista da prilagodi zajednièkom interesu. Tako isam sve više biva ubeðen u ono što predstavlja zajednièki interes.Umesto diskusije uìh grupa koja vodi razdorima, neslaganju i na-metanju jedne volje drugoj, ovako zamišljen proces odluèivanja pre-tvara se u zajednièko traganje za istinom.

Drugaèije stoje stvari u sredinama u kojima postoje posebnegrupe. Tu se opisani proces odvija u okviru pojedinih grupa. Grupesu jaèe i upornije od pojedinaca. Zato se i proces usklaðivanja opštihi posebnih interesa odvija teè, odnosno tu se opšti interesi podreðu-ju posebnim interesima.

Ukazujuæi na štetnost delovanja ovakvih grupa, Ruso nije pori-cao da u svakom društvu postoje raznovrsni interesi. Ali, on je dràoda treba izbeæi organizovanje tih interesa. Proèto razlikama u inte-resima, jedno društvomoè ostati homogeno samo izvan podele kojuizazivaju organizovane grupe. Ovo se, naravno, moè ostvariti jedi-no umalim dràvama koje nisu sastavljene od višemanjih zajednica.

Da Rusoovo gledanje nije nerealno vidi se i po tome što on sma-tra da je, ako veæ u nekim društvima postoje organizovane grupe,bolje da ima više malih nego nekoliko velikih grupa, a takoðe je po-èljno i da nejednakost izmeðu njih bude što manja. Savez veæegbroja malih grupa po pravilu je nestabilniji i slabiji od saveza nekoli-ko velikih grupa, koji je u stanju da tlaèi, pa èak i da iskljuèi iz odlu-èivanja manjinu, i da tako potpuno nametne društvu svoje posebneinterese i volju.

III

Rusoova razmatranja vladavine opšte volje, odnosno dobro ure-ðenog društva, pripadaju onome polu u razvitku politièke filozofijekoji, poèev od Platona, naglasak stavlja na monizam politièke zajed-nice.22 Kao i za Platona, za Rusoa bi se moglo reæi da je njegov ideal

100

22 Robert Nisbet, The Social Philosophers: Community and Conflict in WesternThought, London, Heinemann, 1974, str. 148.

bio da ova zajednica postane sveobuhvatna – ne zajednica zajednicâ,veæ zajednica ljudi osloboðenih od svih društvenih veza. Kritikujuæidruštvo èije ustanove, od porodice i škole do crkve i dràve, razvijajuprivilegije i nejednakost izmeðu ljudi, Ruso je u dràvi u kojoj se svipokoravaju samo zakonima koje sami donose, u dràvi u kojoj jeostvarena vladavina opšte volje, video onaj pravi izlaz – ostvarenjeljudske slobode. Zato ne treba kriviti Rusoa da nije mario za pitanjeslobode pojedinca. Ono èime je Ruso bio opsednut bilo je upravo pi-tanje slobode pojedinca, ali pitanje slobode od društva a ne slobodeod dràve. Sloboda pojedinca za Rusoa se sastojala u nezavisnosti oddrugih pojedinaca, ali i u apsolutnoj zavisnosti od najšire zajednice,dràve. A, prema Rusou, svakako, zaviseæi od jedne bezliène celineona ne zavisi ni od koga. Najzad, u takvoj jednoj sredini pojedinac sepokorava jedino zakonima u èijem je donošenju i sam uèestvovao i ukojima je otelovljena opšta volja, odnosno ono što je pravedno. Mo-è li se reæi da se nije zanimao za problem ljudske slobode mislilackoji je ùdeo za takvim oblikom udruìvanja koji bi „branio i štitiosvojom zajednièkom snagom liènost i dobra svakog èlana društva, ikroz koji bi svako, udruèn sa svima, ipak slušao samo sebe, i takoostao isto toliko slobodan kao i pre“?23

Meðutim, isto tako je teško osporiti da je Ruso, u svojoj zaoku-pljenosti problemom slobode, ponudio jedno rešenje odnosa izmeðupojdinca i zajednice koje je bilo dvosmisleno i komplikovano. Ovopotvrðuju polemike oko Rusoovog shvatanja opšte volje i radikalnorazlièita tumaèenja njegove politièke filozofije. Rešenja koja je Rusoponudio stalno dovode u pitanje slobodu pojedinca, stalno traè pod-reðivanje pojedinca vlasti zajednice. Daleko od toga da je rešenjeovog problema bilo nadohvat ruke Rusou. I utoliko su neke zamerkeRusoovih kritièara umesne.

Kritiku Rusoove politièke filozofije karakteriše više slabosti. Takritika ne haje za Rusoov odnos prema tradiciji politièke filozofije.Rusoova razmatranja, meðutim, proèta su antièkim politièkim isku-stvom i ishode iz njega. Za razliku od tipiènih predstavnika liberali-zma, Ruso nije pošao od toga da odgovarajuæim ustanovama popravi

101

23 Društveni ugovor, I, 6.

postojeæi poredak stvari, veæ je, duboko nezadovoljan društvom ka-kvo je bilo, traìo radikalnija rešenja nadahnut idejom grèkog polisa.Zato se i njegovo delo mora tumaèiti imajuæi stalno u vidu antièkeuzore, a posebno Platonova gledanja na odnos pojedinca i zajednice.

Zanemarujuæi idejne uzore Društvenog ugovora, Rusoovi kriti-èari su pogrešili utoliko što su u svojoj kritici pošli od nekih moder-nih zamisli i iskustava i pokušali da u okvirima ovih ocenjujuRusoove poglede. Polazeæi od nedovoljno jasnog i preciznog pojmatotalitarizma oni podvode Rusoovu politièku filozofiju pod jedan ta-kav pojam i na osnovu toga donose svoj sud o njoj.24 Stavljajuæi na-glasak na pojedina mesta i paradokse u Rusoovim radovima, onigube iz vida celinu dela i društveno-istorijski i duhovni kontekst ukome su ti radovi nastali. Ma šta mi mislili, totalitarizam predstavljamodernu politièku pojavu, pojavu koja pripada 20. veku. Totalitari-zam jeste oblik autokratije, ali se zahvaljujuæi nizu èinilaca, a naroèi-to modernoj tehnologiji i sredstvima manipulacije, veoma razlikujeod starijih, pa i nekih savremenih oblika autokratije i autoritarizma.Zato ni pokušaj Rusoovih kritièara da pojam totalitarizma koriste uanalizi i ocenjivanju Rusoove politièke filozofije nema opravdanja.

Rusoova ideja vladavine opšte volje, na posletku, stavlja naspred još jednu nedoumicu. Ako se Rusou nemoè prebacivati da nijebio svestan teškoæa, pa mo`da èak i neostvarljivosti zamisli o odluèi-vanju svih u homogenim, malim politièkim zajednicama, ipak semoèmo upitati kakav je smisao njegovog velièanja neposredne de-mokratije u vreme kada je postajalo jasno da je pravac razvoja mo-derne dràve suprotan. Nije neobièno što su veæ krajem 18. vekapisci Federalistièkih spisa, koji su uèestvovali u stvaranju i odbraniprve prostrane moderne demokratske dràve, najodluènije odbacilipomisao da je demokratija još moguæna u siæušnim, samodovoljnimpolitièkim zajednicama. Njihovo je gledište sasvim suprotno Rusoo-vom. Dok Ruso tvrdi da manje politièke zajednice pruàju najpo-voljnije uslove za dobro ureðene dràve, u Federalistièkim spisimase iznosi da samo prostrane, razvijene i po svom sastavu sloène dr-àve mogu da budu dobro ureðene.

102

24 Vidi Carl Friedrich, „Law and Dictatorship in the ‘Social Contract’“, Rousseau etla philosophie politique, str. 77-81.

Prema Dèmsu Medisonu, jednom od pisaca Federalistièkihspisa, Amerika je prva pokazala da se i na velikom podruèju moèuvesti demokratska vlada, ali samo ako je predstavnièkog karaktera.Poredeæi stare oblike neposredne demokratije sa modernom pred-stavnièkom demokratijom, Medison je davao prednost ovoj drugoj,podvlaèeæi da baš zato što predstavnièku demokratiju obeleàvaveæa teritorija i veæi broj graðana, postoji manja opasnost od tiranijeveæine, pojave svojstvene demokratskoj vladi. Tamo gde je društvoveæe, tamo gde su pripadnici jedne zajednice zaposeli veæu teritoriju,sam sastav društva je sloèniji i ta sloènost društvenog sastava do-vodi do stalnog sukobljavanja razlièitih, promenljivih društvenihgrupa od kojih nijedna nije u stanju da zadobije veæinu i nametnesvoju volju društvu.25

Federalistièki spisi su tako jedno od prvih velikih dela politièkefilozofije u kojima se iznosi da sumale politièke zajednice stvar proš-losti, a da je demokratija u modernim, velikim i sloènim dràvamamoguæna samo ako je utemeljena na predstavnièkom naèelu. Ruso jeopet jedan od poslednjih velikih zastupnika klasiène ideje da jednadràva moè biti dobro ureðena samo ako nije suviše velika. Ako sesvet savremene politike kretao u pravcu ocena iz Federalistièkih spi-sa a ne Društvenog ugovora, onda se moè postaviti pitanje kakav jesada smisao Rusoovih snova o idealnom društvenom ureðenju.

Ovo pitanje koje postavljaju mnogi Rusoovi kritièari zasniva se,meðutim, na jednom površnom objašnjenju Rusoovog dela. Jer,Društveni ugovor nije, kako Rusoovi kritièari iznose, optimistièkiopis dràve koja treba da nastane veæ, kako je to uverljivo pokazaoBertran de @uvenel, razmatranje o politièkom propadanju postojeæihdràva. Ruso ne pokazuje kako se velike i sloène dràve mogu pre-tvoriti u demokratske zajednice, veæ kako brojnost i sloènost tihdràva vodi stalnoj centralizaciji i jaèanju dràvne vlasti. Glavna od-lika Društvenog ugovora je zato pesimizam, a ne odsustvo reali-zma.26 Ruso je u svom pesimizmu shvatao da u modernim, velikim

103

25 Alexander Hamilton, James Madison, John Jay, The Federalist Papers, NewYork, The New American Library, 1961, No. 10, 14, 51.

26 Bertrand de Jouvenel, „Rousseau“ u Western Political Philosophers, ed. MauriceCranston, London, The Bodley Head, 1964, str. 65-79.

dr`avama pod uticajem materijalnog napretka èoveku sve više izmi-èe kontrola nad sopstvenom društvenom i politièkom sredinom, daèovek postaje sve sitniji i usamljeniji u toj sredini, da se pojedinacgubi u masi. Jasnije i pre mnogih drugih, pisac Društvenog ugovoraupozorio je kuda ide moderno društvo.

104

Revolucija i njena priroda

Savremena prouèavanja revolucije

Prouèavanje revolucije kao oblika društvenog razvitka moè seu savremenoj sociologiji podeliti u dva perioda. Prvi period je vezanza razdoblje tzv. ranemoderne sociologije, odnosno za vreme koje seod Marksove smrti i Veberove pojave proteè sve do pribli`no krajapedesetih godina 20. veka. Osnovno obele`je ovog perioda je preo-vladavanje shvatanja o vrednosno nepristrasnoj sociologiji i meto-dološka nerazvijenost i nesavršenost socioloških prouèavanja revo-lucije u odnosu na kasniji period. U tom periodu broj radova koji sebave sociološkim prouèavanjem revolucije je srazmerno mali, aizmeðu njih nema veæih razlika u pristupu. Drugi period, koji poèinjekrajem pedesetih godina, protièe u znaku razvijenosti metodologije,jakog uticaja funkcionalizma i tendencija ka kvantifikovanju u obla-sti sociologije revolucije. Ovaj period karakteriše i više razlièitih pri-stupa u prouèavanju revolucije, kao i nastanak daleko više radova izoblasti sociologije revolucije. Pomenuta dva perioda u sociološkomprouèavanju revolucije delom su izraz opšteg stanja i nivoa razvije-nosti sociologije i njenog metodološkog instrumentarijuma, a delomsu na sam naèin prouèavanja revolucije, kao i na zainteresovanostsociologije i sociologa za pojavu revolucionarnih preobraàja, utica-le stvarne društvene okolnosti i razvoj društva.

U prvom periodu je svakako Ruska revolucija podstakla interesza sociološko prouèavanje revolucije. Ruska revolucija, koja je uzFrancusku najviše uticala na potonje revolucije i na prouèavanje revo-lucije, uèinila je revolucionarne preobraàje legitimnim predmetomne samo istorije veæ i sociologije. Stavljena uz bok sa Francuskom,

105

Ruska revolucija je prvi put omoguæila šira uporedno-istorijska prou-èavanja revolucija, a time i stvaranje razlièitih teorija revolucije. Poduticajem promena koje je Ruska revolucija izazvala u graðanskomsvetu i vrednostima, pa`nja sociologije je usmerena na tzv. velike re-volucije. Neke sliènosti u redosledu faza Francuske i Ruske revoluci-je upravile su pa`nju istraìvaèa naroèito na problem periodizacije, naprirodni tok i razvoj revolucije.

Što se tièe drugog perioda u sociološkim prouèavanjima revolu-cije, stvarne društvene okolnosti su i u ovom vremenu uticale na na-èin i rezultate istraìvanja revolucije. Dovoðenje u pitanje mita ostabilnosti graðanskog društva izazvano krizama, ratovima, poja-vom fašizma, razlièitim oblicima unutrašnjih nemira i nereda, šire-njem nasilja u politici i društvenom ìvotu – sve je to doprineloveæem zanimanju za prouèavanje revolucije, ali u jednom širemokviru, za prouèavanje razlièitih oblika nemira, pobuna, nasilja, ko-lektivnog ponašanja. Prouèavanje revolucije na ovaj naèin, kao vrstejedne šire pojave, doprinelo je veæem interesu za razgranièenje revo-lucije od pojava kao što su bune, ustanci, dràvni udari i slièno,odnosno doprinelo je angaòvanju na kategorizaciji i klasifikovanjusvih ovih manje ili više bliskih pojava. Zahvaljujuæi tome što je isto-vremeno prouèavano više pojava, poraslo je interesovanje za uzroketih razlièitih pojava, pa i revolucije. Tako je za razliku od prvog, udrugom periodu sociološkog prouèavanja revolucije naroèito odma-kla etiologija revolucije, baveæi se preduslovima i neposrednimuzrocima revolucija. Istovremeno je poèelo da se razmatra i pitanjeneposrednih i dugoroènih posledica revolucionarnih preobraàja.

Svrha je ovoga priloga da ukaè na glavne pristupe u zapadnojsociologiji kada je reè prouèavanju revolucije kao temeljne promeneu društvenoj strukturi, politièkoj organizaciji, kulturi i vrednostimadruštva. Analizom nije bilo moguæno obuhvatiti i više pravaca i istra-ìvaèkih orijentacija u marksistièkoj sociologiji, mada su neki odovde izloènih pristupa u zapadnoj sociologiji nastali pod uticajemMarksa i marksistièkih analiza revolucija posle Marksa. Razlièiti pri-stupi u istraìvanju revolucija u zapadnoj sociologiji, koji su u malo-me odraz pluralizma orijentacija i pristupa u sociologiji uopšte,predstavljeni su po pravilu samo teorijom svoga najuspešnijeg i

106

najuticajnijeg tumaèa. Druga znaèajnija dela iz ove oblasti su samonaznaèena, tako da se mo`e dobiti predstava o stanju na podruèju so-ciološkog prouèavanja revolucije. U okviru odgovarajuæih delovaovog rada prikazani su prvo poèeci sociološkog prouèavanja revolu-cije, a zatim glavni savremeni pristupi u prouèavanju revolucije: teo-rijski pokušaji da se utvrde psihološke osnove revolucije, prouèavanjerevolucije u sklopu društvenog sistema, prouèavanje revolucije kaopolitièke pojave i, najzad, savremena uporedno-istorijska prouèava-nja revolucije. Mada pisci, o èijim istra`ivanjima revolucije æe bitiviše reèi u ovom radu, nisu svi sociolozi u akademskom smislu i madaoni ukazuju na razlièite strane revolucije, svi oni, èak i kada na stojesuprotno, nisu u stanju da opovrgnu èinjenicu da revolucija predsta-vlja u suštini društvenu pojavu. Osvetljavajuæi razlièite strane revolu-cije, oni doprinose razvoju same sociologije revolucije.1

Poèeci sociološkog prouèavanja revolucije

Prvi pokušaji stvaranja teorije revolucije, kao što je veæ izneto,vezani su za period rane moderne sociologije, odnosno naroèito za

107

1 Postoji više radova u kojima je dat pregled literature iz oblasti sociologije revolu-cije, odnosno koji predstavljaju kritièke osvrte na ovu literaturu. Od ovih pregle-da i kritika valjalo bi pre svega izdvojiti sledeæe: A. S. Cohan, Theories ofRevolution: An Introduction, New York, Halsted Press, 1975; Mark Hagopian,The Phenomenom of Revolution, New York, Dodd, Mead, 1974; Terry Nardin, AViolence and the State: A Critique of Empirical Political Theory, Beverly Hills,Sage, 1971; Henry Bienen, Violence and Social Change: A Review of Current Lit-erature,Chicago, University of Chicago Press, 1968; Barbara Salert, Revolutionsand Revolutionaries: Four Theories, New York, Elsevier, 1976; Theda Skocpol,States and Social Revolutions: A Comparative Analysis of France, Russia andChina, Cambridge, Cambridge University Press, 1979 (odeljak pod naslovom:„Explaining Social Revolutions: Alternatives to Existing Theories“, str. 3-4); Isa-ac Kramnick, „Reflections on Revolution. Definition and Explanation in RecentScholarship“,History and Theory 1, 1972, str. 26-63; Michael Freeman, „ReviewArticle: Theories of Revolution“, British Journal of Political Science 3, 1972, str.339-359; Lawrence Stone, „Theories of Revolution“, World Politics 1, 1966,str.159-176; Perez Zagorin, „Theories of Revolution in Contemporary Historiog-raphy“, Political Science Quarterly 1, 1973, str. 23-52; Eric Hobsbawm, „Revo-lucija“, Èasopis za suvremenu povijest 2-3, 1976, str. 51-80.

vreme izmeðu dva rata. Ove prve sociološke analize revolucije imajudosta zajednièkog. Najistaknutiji predstavnici sociologije revolucijeu ovom periodu – Liford Edvards, Dòrd` Peti i Krejn Brinton, poku-šali su da utvrde izvesne pravilnosti u fazama kroz koje prolaze revo-lucije.2 Pitanje periodizacije, faza, dinamika revolucionarnog procesaposebno je zaokupljalo pa`nju ove grupe istraìvaèa. Utvrðujuæi fazeu razvoju nekoliko prouèavanih revolucija Edvards, Peti i Brinton sunastojali da dokaù da su te faze „prirodne“ za svaku revoluciju. Otu-da i potièe naziv Edvardsove knjige – Prirodna istorija revolucije.

U svojim radovima ova grupa pisaca je teìla da opiše karakteri-stièni ciklus ili redosled faza koji je tipièan za revolucionarni proces.U predgovoru za Edvardsovu knjigu Robert Park tako piše da svakadruštvena promena ima svoj karakteristièan tok i da opis tog tokapredstavlja prvi korak u analizi društvene promene.3 Upotrebljavaju-æi metaforu o revoluciji kao o bolesti, Brinton je najslikovitije izra-zio to stanovište: „Dràæemo da je revolucija vrsta groznice... Udruštvu, pribli`no u toku jedne generacije pre izbijanja revolucije,odnosno u starom reìmu, mogu se naæi znaci dolazeæeg oboljenja.Strogo uzev, ovi znaci ne predstavljaju sasvim simptome, jer kada susimptomi potpuno razvijeni, bolest je veæ tu. Ove znake je bolje opi-sati kao prethodne znake, nagoveštaje izuzetno pronicljivom dijag-nostièaru da je bolest na putu, ali da nije još uzela dovoljno maha dabi bila bolest. Zatim dolazi period kada se simptomi ispoljavaju upotpunosti i kada moèmo reæi da je revolucionarna groznica zapo-èela. Bolest se ne odvija ujednaèeno, veæ uz napredovanje i zastojedolazi do kritiènog stanja, koje èesto prati delirijum, vladavina naj-sna`nijih revolucionara, vladavina terora. Posle krize dolazi periodsmirivanja, po pravilu praæen povremenim vraæanjem groznice.

108

2 Vidi Lyford Edwards, The Natural History of Revolution, New York, Russell andRussell, 1965, (prvo izdanje 1927); George Pettee, The Process of Revolution,New York, Harper Brothers, 1938; George Pettee, „Revolution – Typology andProcess“ u Revolution, ed. Carl Friedrich, New York, Atherton Press, 1969, str.10-33; Crane Brinton, The Anatomy of Revolution, revised and expanded edition,New York, Random House, 1965 (prvo izdanje 1938). Na teorije ovih pisacaosvræe se Peter Calvert, Revolution, London, Macmillan, 1970, str. 121-127.

3 Edvards, The Natural History of Revolution, str. XVIII.

Najzad, groznica je prošla i pacijent se povratio, mo`da u neèemuojaèan iskustvom, bar za neko vreme imun na slièni napad, ali sigur-no ne preobraèn u novoga èoveka.“4

Prema Edvardsu, svaka revolucija zapoèinje odricanjem lojal-nosti intelektualaca starom reìmu i prenošenjem ove lojalnosti nanovi tip društva koji tek treba da se ustanovi. Sama revolucija je ob-lik reintegracije društva koju ne obeleàva slabljenje veæ postepenojaèanje vlade. Pad starog reìma dovodi i do veæe pokretljivosti, dokratkog perioda širenja optimizma i do smanjivanja broja konvenci-onalnih oblika prestupa. U ovom periodu u redovima revolucionarase istièu radikali koji blagodareæi svojoj ujedinjenosti i predanostistièu kontrolu nad vladom i vladajuæi nasilno, ostvaruju postavljeneciljeve. Zatim sledi poznati period terora u kojem ljudski ìvoti po-staju beznaèajna stavka u nastojanju da se stvori sasvim novi tipdruštva i vlade. Konaèno, pošto ljudska priroda nije u stanju da pod-nese intenzivnost ovog perioda dolazi do povratka na normalno sta-nje, èesto pod istim upravljaèima kao i pre revolucije. Mada su iBrinton i Peti razvili slièan „scenario“ po ugledu na Francusku revo-luciju, obojica su, a naroèito Brinton, bili nešto oprezniji u ukaziva-nju na razlike izmeðu francuskog obrasca i iskustva Engleske,Amerièke i Ruske revolucije.

Edvards, Peti i Brinton su se uzrocima revolucije bavili mnogomanje nego periodizacijom revolucija. Najviše je u ovom pogleduotišao Brinton, koji je preduslove revolucije video u ekonomski raz-vijenom društvu ili u društvu u razvoju, u neefikasnoj vladi optereæe-noj finansijskim problemima, u klasnim protivreènostima, u tomešto intelektualci poèinju da napuštaju postojeæi poredak i u gubitkusamopouzdanja u redovima vladajuæe elite. Brintonova analiza, me-ðutim, i kada je reè o uzrocima revolucije i kada je reè o revolucio-narnim fazama, pre upuæuje na neke delimiène sliènosti izmeðuprouèavanih revolucija, nego na jednoobraznost u pravom smislureèi. Tamo gde se Brintonu èinilo da se radi o jednoobraznosti imamnogo izuzetaka. Ni u Engleskoj, ni u Amerièkoj revoluciji nije doš-lo do veæih promena u klasnoj strukturi društva. Engleskoj revoluciji

109

4 Brinton, The Anatomy of Revolution, str. 16-17.

nije prethodilo „dezerterstvo“ intelektualaca, niti je došlo do vlada-vine terora. Amerièku revoluciju isto tako ne oznaèava pobeda kraj-nje struje, niti teror, termidor ili pojava diktatora koji uspostavljaporedak.

Sve u svemu, mada su Edvards, Peti i Brinton, kao prvi pred-stavnici sociološkog prouèavanja revolucija, iznosili neka teško odr-ìva uopštavanja o revolucijama, oni su neke uzroke, oblike i perioderevolucija èesto rasvetljavali na jedan naèin koji je bliì stvarnosti odmnogih poznijih nastojanja da se iz pojmovnog aparata Parsonsoveteorije izvede jedna posebna teorija revolucije. Osim toga, zasluga jeovih pisaca što su ukazali da se pojam revolucije moè odrediti samoposredstvom pojma velikih revolucija, dakle temeljnih promena ustrukturi, politièkom ureðenju i vrednostima jednog društva. Za raz-liku od svojih sledbenika (pre svega zastupnika funkcionalistièke ipsihološke orijentacije u prouèavanju revolucije), oni su podvlaèilida se bave samo velikim revolucijama, a ne i pojavama koje na revo-luciju podseæaju samo po nekim perifernim obele`jima (pobune,nemiri, dràvni udari i slièno).

Pored studija Edvardsa, Petija i Brintona najznaèajnija su i naju-ticajnija istraìvanja revolucije u ovom periodu (izmeðu dva rata)koja je izveo Pitirim Sorokin. Ovo utoliko pre što Sorokin veæ nago-veštava jedan pristup revoluciji koji se razlikuje od pristupa njegovihsavremenika i koji najavljuje savremene orijentacije u prouèavanjurevolucija (istraìvanja revolucije u okviru širih kategorija društve-nih pojava i pokušaja statistièke analize). U svom velikom deluDruštvena i kulturna dinamika, Sorokin istraìvanja revolucije sta-vlja u kontekst svoje teorije društvene promene i ne zadràva se kaonjegovi savremenici samo na velikim revolucijama, veæ prouèavaveæinu zabeleènih znaèajnijih unutrašnjih nemira, od srazmernomalih nereda do najveæih revolucija tokom 25 vekova evropske isto-rije.5 Isto tako, za razliku od Edvardsa, Petija i Brintona èija je anali-za opisna i kvalitativna, Sorokin postavlja osnove kvantitativne

110

5 Prvi Sorokinov rad iz ovoga podruèja, pisan i pod sveìm liènim utiscima o uèešæuu Ruskoj revoluciji je Sociology of Revolution, Philadelphia, J. B. Lippincott, 1925.Sorokinovo shvatanje revolucije koje se ovde iznosi je iz dela Social and CulturalDynamics, Boston, Porter Sargent, 1957, str. 572-604 (prvo izdanje 1937).

analize unutrašnjih nemira, kojima su obuhvaæene i revolucije. Ova-kva analiza nagoveštava savremena kvantitativna uporedna istraì-vanja nemira i nasilja, mada su ova istraìvanja za razliku odSorokinovog vezana samo za moderno društvo.

Od kvantitativnih aspekata nemira Sorokin je kao naroèito va-`ne izdvajao: 1) srazmerni okvir društvenog (ne samo geografskog)podruèja nemira; 2) srazmerni broj stanovništva ukljuèenog u nemi-re (za i protiv njih); 3) duìnu trajanja nemira; 4) srazmerni intenzitetnemira. Sa porastom ovih varijabli, raste i uporedna velièina nemira.Po Sorokinu, postoje sledeæe vrste nemira: uglavnom politièki,uglavnom ekonomski, nacionalistièki i separatistièki, religijski, kaoi nemiri ogranièenih ciljeva. I pored toga što izmeðu pojedinih druš-tava postoje razlike u broju i intenzitetu nemira, Sorokin je utvrdioda se po jedan znaèajan društveni nemir dešava pribli`no svakih šestgodina. Skoro svi nemiri su praæeni nasiljem razlièitog stepena:samo 50 posto od 1622 sluèaja koje je Sorokin pratio zbila su se bezikakvog otvorenog nasilja. S druge strane, proseèno trajanje veæinenemira bilo je veoma kratko – akutna faza njihovog trajanja je pribli-`no nekoliko nedelja. Sorokin je ustanovio i da postoji sasvim slabatendencija da se nemiri dešavaju èešæe u vreme rata i u godinamablizu rata. Osnovno zapaànje Sorokinovo je, meðutim, da najvišenemira (i po uèestalosti i po intenzitetu) ima u periodima promene odjednog tipa kulture ka drugom, a kako zapadno društvo ulazi u ovajperiod, u period kada se materijalistièka kultura Zapada (Sensateculture) dezintegriše i priprema se tle za drugi tip, tip idealistièkekulture (Idealistic culture), broj nemira je u porastu.

Psihološke osnove revolucije

Psihološke teorije revolucije predstavljaju jednu od najuticajni-jih i po broju pristalica jednu od najjaèih orijentacija u savremenimprouèavanjima revolucije. Ove teorije revoluciju objašnjavaju ispi-tujuæi šta ljude uopšte motiviše da se bune protiv postojeæeg politiè-kog poretka. Najistaknutiji predstavnik ove orijentacije u novijoj

111

društvenoj nauci je Ted Gur, koji je u velikom broju svojih radova, aposebno u knjizi Zašto se ljudi bune pokušao da pruì jedno teorijskiveoma razvijeno psihološko objašnjenje pojave revolucije.6

Središnji predmet Gurovih istraìvanja je politièko nasilje. Gurpiše da njegovo delo predstavlja pokušaj da se utvrde opšte pretpo-stavke o velièini i oblicima politièkog nasilja. Govoreæi o politièkomnasilju Gur ima na umu pobunu. On, meðutim, upotrebljava kao sre-dišnji pojam svoje teorije politièko nasilje, a ne pobunu ili revoluci-ju, jer, po njemu, razlièiti oblici nemira, buna i revolucija imaju isteuzroke. Po Guru, revolucije i srodne pojave samo su posebni oblicipolitièkog nasilja, pa je zbog toga teorija politièkog nasilja opštijegkaraktera od teorije revolucija i revoluciju je najcelishodnije prouèa-vati u sklopu teorije politièkog nasilja.7

U svom objašnjenju revolucije Gur se oslanja na široko prihva-æenu frustrativno-agresivnu pretpostavku u psihologiji. Suština jeove pretpostavke u tvrdnji da je verovatnije da æe pojedinci koji sufrustrirani reagovati agresivnije nego što bi to bio sluèaj da nisu fru-strirani. Frustracija poveæava verovatnoæu agresije, što ne znaèi dafrustracija uvek vodi agresiji. Frustrirana liènost moè postati apatiè-na, ili postaviti sebi druge ciljeve. S druge strane posmatrano, niagresija nije uvek odgovor na frustraciju; ljudi mogu oponašati dru-ge u svom agresivnom ponašanju ili se ponašati agresivno na zapo-vest bilo kojeg autoriteta i pored toga što nisu frustrirani.Frustriranost je od znaèaja za agresiju u meri u kojoj poveæava vero-vatnoæu agresije.8

112

6 Gurova zamisao o psihološkom prouèavanju revolucija moè se naæi u više rado-va ovoga pisca, ali je u najsintetiènijem obliku izneta u knjizi Why Men Rebel,Princeton, Princeton University Press, 1970. Radovi veæeg broja pisaca koji nanaèin slièan Gurovom objašnjavaju pojavu revolucije sabrani su u sledeæim zbor-nicima: When Men Revolt and Why, ed. James Davies, New York, Free Press,1971; Violence in America, Violence and Poltics, eds. Ivo and Rozalind Feiera-bend, Ted Robert Gurr, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1972.

7 Vidi Gurr,Why Men Rebel, str. 3-15. Da je prouèavanje revolucije tesno povezanosa prouèavanjem nasilja, svedoèi najveæi deo savremene literature o revoluciji.Vidi Peter Calvert, „Revolution. The Politics of Violence“, Political Studies 1,1967, str. 1-11.

8 Salert, Revolutions and Revolutionaries, str. 57-58.

Slièno poreðenju izmeðu frustracije i agresije u psihologiji, napolitièkom se podruèju, prema Guru, uspostavlja odnos izmeðu rela-tivne deprivacije i politièkog nasilja. Ono što su frustracija i agresijana individualnom planu, relativna deprivacija i politièko nasilje suna društvenom planu. Pojam relativne deprivacije poèeo je da seupotrebljava u društvenim naukama kada je shvaæeno da apsolutnadeprivacija ili siromaštvo ne mogu biti uzroci pobune, jer se velikibroj onih koji ìve u svetu siromaštva ne buni. Otuda i oslanjanje narelativnu deprivaciju, odnosno deprivaciju koja je podstaknuta nepo-voljnim društvenim poreðenjima.

U knjizi Zašto se ljudi buneGur analizira dva aspekta politièkognasilja – njegovu velièinu i oblike. Velièina nasilja je jednodimenzi-onalna varijabla: društva se mogu razvrstati prema kolièini ostvare-nog nasilja. Gur se bavi razvojem, politizacijom i aktualizacijomnezadovoljstva u društvu. Oblici politièkog nasilja, meðutim, imajutri dimenzije. Politièko nasilje se moè ispoljiti u obliku nemira (tur-moil) koji uglavnom imaju karakter nereda i lokalnih pobuna, zatimu obliku zavera (veoma organizovano politièko nasilje praæeno ogra-nièenom participacijom, kao što su dràvni udari, ustanci, gerilskiratovi uèg obima) i unutrašnjih ratova (organizovano politièko nasi-lje uz široku participaciju, ukljuèujuæi široke gerilske ratove, gra-ðanske ratove i revolucije). Pored velièine i oblika politièkog nasiljau središtu Gurovog interesovanja su još dve pojave: potencijal ko-lektivnog nasilja i potencijal politièkog nasilja u jednom društvu. Po-slednje dve pojave su i nezavisne i zavisne varijable, dok su prve dvepojave samo zavisne varijable. Objašnjavajuæi politièko nasilje, Gurje stvorio jedan veoma sloèni model u kojem operiše sa preko pede-set varijabli.

Osnovna je slabost Gurovog psihološkog pristupa u tome što po-lazi od pretpostavke da su interpersonalna agresija i politièko nasiljeu mnogo èemu slièni, pa zato smatra da mnoge varijable koje objaš-njavaju agresiju objašnjavaju i nasilje.9 Veæ sami empirijski nalazikojima se Gur sluì pobijaju ovakvu pretpostavku. Premda se ne bi

113

9 Za širi kritièki osvrt na Gurovo psihološko objašnjenje revolucije vidi Salert,Rev-olutions and Revolutionaries, str. 50-74 i Freeman, „Review Article: Theories ofRevolution“, str. 348-355.

moglo reæi da su prouèavanja o interpersonalnoj agresiji neva`na zaprouèavanje društvenog nasilja, ove dve pojave nisu analogne. Fru-strativno-agresivna teorija odnosi se na ponašanje pojedinaca, a teo-rija politièkog nasilja na ponašanje velikih grupa.

U oblasti prouèavanja revolucije, Gurova studija, uz Smelsero-vu knjigu Teorija kolektivnog ponašanja, posebno se istièe širinom iraznovrsnošæu korišæene literature – od laboratorijskih eksperimena-ta u psihologiji do istorija velikih revolucija. Gur je osim toga izgra-dio jedan veoma razvijen i metodološki strogo utemeljen model zaprouèavanje politièkog nasilja. Pojedinaèni nedostaci u ovakvommodelu zato nemogu biti predmet zamerki toliko koliko tomogu bitineki ozbiljniji problemi koje Gur pokreæe svojom studijom. Ono štoovde pada u oèi jeste da Gura pre svega zanima pitanje velièine i ob-lika politièkog nasilja. Mo`e li se pitanje velièine i oblika nasiljauzeti za društveno i nauèno znaèajnije od pitanja uzroka i posledicanasilja? Zar ne mogu pobune izvedene uz malo nasilja imati veæedejstvo na društveni sistem od pobuna praæenih velikom upotrebomnasilja?

Zatim, Gurova trihotomna podela politièkog nasilja, pored togašto nije uobièajena, teško je i prihvatljiva. Èak i kada se revolucijaprouèava uporedo sa drugim pojavama, s pravom se podvlaèi osobe-nost revolucionarnih pojava, odnosno istièe se da se revolucija znat-no razlikuje od raznih vrsta nasilja ili pobuna. Gur, meðutim,revoluciju svrstava sa drugim srazmerno organizovanim oblicimapolitièkog nasilja, praæenim širokom participacijom – u kategorijuunutrašnjih ratova.

Gurova teorija, najzad, kao i neke druge teorije revolucije, po-tvrðuje da revolucija nije jednodimenzionalna pojava i da se svakipokušaj da se prouèava samo jedna njena strana završava uvoðenjemu analizu i drugih èinilaca koji su prvobitno bili izostavljeni. Na kra-ju, pokazuje se da ova teorija revolucije ne odgovara toliko na pita-nje zašto se ljudi bune, dakle na pitanje koje je u osnovi same teorije,veæ na pitanje zašto u društvima ima pobuna. Sve varijable u Guro-voj teoriji predstavljaju odreðena društvena svojstva, mada su oneèesto stvarane uzimajuæi u obzir proseènu vrednost odgovarajuæihindividualnih svojstava.

114

Društveni sistem i revolucija

Psihološke teorije revolucije u objašnjenju pojave kojom sebave usredsreðuju se na ponašanje pojedinca. Uzroke revolucije oneotkrivaju u motivima ljudi da se bune protiv postojeæeg politièkogporetka. Polazna pretpostavka ovih teorija izgleda tako priliènouverljiva. Do revolucija ne dolazi bez odluke ljudi da u njima uèe-stvuju. Èini se tako da individualna pobuna predstavlja osnovu nakojoj treba izgraditi teoriju revolucije.

Psihološke teorije nisu jedina vrsta analize revolucije koja pola-zi od individualne participacije u revolucionarnim pokretima. Takojedan broj savremenih teorija revolucije, tzv. ekonomske teorije re-volucije, u osnovi odluke pojedinca da se pridruì revolucionarnimpokretima ne vide reagovanje na stanje frustracije, veæ racionalniizbor pojedinca.

Pretpostavku o racionalnom izboru kao osnovi za uèešæe pojedi-naca u revolucijama naroèito je razvioMankur Olson u knjizi Logikakolektivne akcije.10 Nasuprot preovlaðujuæem shvatanju, koje na raz-lièite naèine brani veæina teorija revolucije, a po kojem pojedinciuèestvuju u revolucionarnim pokretima da bi doprineli uspehu revo-lucija, ekonomska teorija revolucije zastupa stav da ljudi uèestvuju urevolucionarnim pokretima u osnovi radi liène dobiti. Ukoliko nepostoje izgledi za tu dobit pojedinci neæe uèestvovati u revoluciji.Poseban znaèaj u ekonomskoj teoriji revolucije ima kategorijaopšteg dobra. Opšte dobro (a posledice revolucije mogu se isto po-smatrati kao opšte dobro) predstavlja nešto što je u interesu svih pri-padnika jednog društva i što se nikome ne moè uskratiti, bez obzirana to da li je i koliko doprineo njegovom stvaranju. S druge strane,uticaj pojedinca na stvaranje opšteg dobra, pa i na ishod revolucije,toliko je mali da se skoro moè zanemariti. Imajuæi posebno u vidurizik koji povlaèi uèešæe u revoluciji, proizašlo bi da svojim uèešæemu revoluciji pojedinac ništa ne dobija, a moè mnogo da izgubi. Štamoè onda uticati na pojedinca da ipak uèestvuje u revolucionarnom

115

10 Vidi Mancur Olson, The Logic of Collective Action, New York, Schoken Books,1968. Za širi pregled i kritièki osvrt na ekonomsku teoriju revolucije vidi Salert,Revolutions and Revolutionaries, str. 23-49.

pokretu? Proseèan pojedinac uèestvovaæe u revoluciji, prema ovojteoriji, samo ako je prisiljen ili ako je za svoje uèešæe plaæen; revolu-cionarne voðe uèestvovaæe, pak, zbog išèekivanog politièkog polo-àja posle revolucije i zbog ocene da njihove akcije mogu uticati naishod revolucije. Tamo gde nema široke upotrebe nasilja, odnosnogde nema podmiæivanja, mali su izgledi da izbije revolucija. Sve ovoukazuje da se u cilju potpunijeg objašnjenja i u ovu i u prethodnu teo-riju moraju uvesti izvesni èinioci izvan njih, èime se cela zgrada tihbri`ljivo stvaranih teorija dovodi u pitanje.

Nasuprot tome što u svojim polaznim pretpostavkama još i delu-ju uverljivo, obe varijante individualistièkih teorija revolucije (psi-hološka i ekonomska teorija) u daljem izvoðenju sve više otkrivajusvoje osnovne slabosti. Revolucija ne predstavlja pojavu koja semoè objasniti iskljuèivo analizom ponašanja pojedinca. Revolucijanije pojava koja se moè izvesti iz delovanja pojedinaca; revolucijese dešavaju u društvenim sistemima. Revolucija predstavlja višedruštvenu nego individualnu pojavu, pa zbog toga strukturalna obe-le`ja jednog društva utièu na samu pojedinèevu odluku da se pridruìrevolucionarnom pokretu.

Polazeæi od toga da je revolucija pre svega društvena pojava, velikibroj istraìvaèa revolucije u savremenoj društvenoj nauci pojavu revo-lucije ispituje u sklopu društvenog sistema. Kao što ekonomske i psiho-loške teorije revolucije zanemaruju strukturalne èinioce koji utièu narevoluciju, èitav niz istraìvaèa prouèavanje revolucije vezuje za prou-èavanje društvenih promena i društvenog sistema i zanemarujemotiva-cione èinioce revolucije dajuæi prednost strukturalnim èiniocima.

Prouèavajuæi revoluciju kao društvenu a ne kao individualnupojavu, jedan broj predstavnika savremene sociološke teorije je uanalizi problema revolucije pošao od Parsonsovog modela društve-nog sistema. Najjasnije je revoluciji pristupio, oslanjajuæi se na Par-sonsov tip funkcionalne analize i na sistemsku analizu društvenog ipolitièkog ìvota, Èalmers Dònson, poglavito u svojim studijamaRevolucija i društveni sistemi i Revolucionarna promena.11 Dònson

116

11 Chalmers Johnson, Revolution and the Social System, Stanford, The Hoover In-stitution, Stanford University, 1964, i Revolutionary Change, Boston, Little,Brown and Company, 1966.

je u analizi pošao od pretpostavke da je društvo otvoreni sistem u sta-je u analizi pošao od pretpostavke da je društvo otvoreni sistem u sta-nju ravnoteè, pri èemu i sam taj sistem povratno utièe na svojuokolinu na naèin koji omoguæava da se odrì njegova stabilnost. Dabi sistem normalno funkcionisao, moraju biti zadovoljeni izvesnifunkcionalni preduslovi, suštinske varijable ili potrebe. Sve dok sevrednosti ovih suštinskih varijabli kreæu u granicama koje su neop-hodne da bi sistem funkcionisao, sistem se nalazi u stanju ravnoteè.Sa promenama u široj sredini, menja se i sistem, kako bi funkcional-ni preduslovi bili zadovoljeni. Kada se uslovi u okolini sistema takoizmene da on više nije u stanju da se prilagodi, odnosno kada vred-nost suštinskih varijabli padne ispod neophodne vrednosti, društvenisistem više nije u ravnoteì. Neravnoteà društvenog sistema neop-hodan je preduslov revolucije.

Neravnoteà u društvenom sistemu prouzrokovana je dijahroni-jom izmeðu društvenih vrednosti i društvene podele rada, koja èinijedan od elemenata sredine društvenog sistema. Taènije reèeno, radise onoj situaciji kada stvarna podela rada nije u skladu sa preovlaðu-juæim društvenim vrednostima koje se odnose na moralno opravda-nu podelu rada. Sistem koji je u stanju neravnoteè moè se odràtiupotrebom sile (ustanovljavanjem policijske dràve) ili u njemu do-lazi do strukturalnih promena. Dva oblika promene moguæna su uovakvom društvu: konzervativna promena koju podstièe i sprovodivladajuæa elita, ili revolucionarna promena koja je delo društvenihgrupa van vlasti.12 Odgovarajuæom konzervativnom promenom mo-è se izbeæi revolucija (primer ovakve promene je Ruzveltova politi-ka Nju dila). Uspešnost konzervativne promene zavisi od toga u ko-joj meri vladajuæa elita poznaje društvene uslove i koliko jesposobna da odredi koje su vrednosti neophodne za kontinuitet jed-nog društva i kulture. Poverenje onih koji joj nisu neposrednosuprotstavljeni vladajuæa elita moè da odrì jedino uspešnim izvo-ðenjem konzervativne promene. Dònson tako smatra da se revolu-cija uvek moè izbeæi ako mogu da se ostvare stvaralaèki potencijalipostojeæe politièke organizacije društva.

Ukratko, prema Dònsonu, postoje dva dublja uzroka revoluci-je. Prvi uzrok je, kao što je pokazano, neravnoteà društvenog siste-

117

12 Uz dalje izlaganje vidi naroèito Revolutionary Change, str. 11-118.

ma, èiju posebno va`nu karakteristiku predstavlja slabljenje vlasti.Drugi uzrok je gubitak autoriteta nosilaca vlasti izazvan bilo ne-spremnošæu vlastodràca da izvedu konzervativnu promenu, ili pakneuspeh te promene. Pored ova dva neophodna i dublja uzroka revo-lucije, Dònson ukazuje i na jedan konaèan ili neposredan uzrokrevolucije, koji ubrzava izbijanje revolucije i dovodi do nje. Zbogovakve uloge, Dònson taj konaèni uzrok revolucije naziva akcele-ratorom, podvlaèeæi da je njegovo delovanje obièno izazvano sluèa-jem. Akcelatori lišavaju elitu njenog glavnog oslonca na prinudu (naprimer, izbijanje pobune u vojsci) ili u redovima revolucionara raz-vijaju veru u to da raspolaù sredstvima kojima æe lišiti vladajuæuelitu njenih sredstava prinude.

Pored toga što je pokušao da ispita i sistematizuje uzroke revolu-cije, Dònson je stvorio i jednu tipologiju revolucija o kojoj je u sa-vremenoj sociologiji dosta raspravljano. U svojoj tipologiji revolucijaDònson je pošao od èetiri merila. To su: ciljevi revolucionarne aktiv-nosti (vlada, reìm, društvo), identitet revolucionara (mase, elite, ijedno i drugo), ciljevi revolucionarne ideologije (reformistièka, naci-onalistièka, eshatološka itd.) i, najzad, odgovor na pitanje da li je re-volucija spontanog karaktera ili je stvar proraèuna. Na osnovu ovihmerila Dònson smatra da postoji šest tipova revolucije: 1) àkerija,spontana seljaèka pobuna koja ne osporava legitimnost reìma i svojezahteve ispostavlja tradicionalnim autoritetima; 2) milenaristièka po-buna, koja moè biti podstaknuta istom vrstom nezadovoljstva kao i -àkerija, ali koja je usmerena ka potpuno novom poretku i oslanja se ina „pomoæ“ natprirodnih sila (Savonarolina pobuna u Firenci 1494. ianabaptistièka pobuna u Minsteru 1533–1535); 3) anarhistièka pobu-na, koja predstavlja reakciju protiv promene ili modernizacije i teì daponovo ustanovi jedan idealizovan poredak (Vandeja); 4) jakobinskakomunistièka revolucija koju karakteriše temeljna društvena prome-na i diskontinuitet u društvenom razvitku (Francuska i Ruska revolu-cija), 5) zaverenièki dràvni udar zasnovan na delovanju uske elitezadojene oligarhijskom i sektaškom ideologijom koja podstièe druš-tvene promene nasilnim putem (revolucije u Egiptu i na Kubi); 6) voj-na masovna pobuna, odnosno gerilski rat karakteristièan za 20. vek,

118

kojim rukovodi predana elita, nadahnuta ideologijom u kojoj su spo-jeni elementi nacionalizma i marksistièkog pogleda na svet.

Dònsonova tipologija revolucija podrazumeva još dve stvari.Prvo, konkretne revolucije mogu imati svojstva koja ne pripadajusamo jednom tipu. Drugo, u pozadini ove razvijene tipologije revolu-cija stoji jedna dublja podela razlièitih vrsta revolucionarnih preobra-àja u dva osnovna oblika: pobunu i revoluciju u uèm smislu reèi.13

Po Dònsonu, uzroci pobune i revoucije u uèm smislu reèi su isti,mada je pobuna verovatnija u funkcionalno difuznim društvima, a re-volucija u funkcionalno diferenciranim društvima. Osim toga, pobu-na i revolucija razlikuju se po svojim ciljevima i posledicama. Pobunane dovodi u pitanje vlast ili ustanovljeni poredak stvari, veæ se radisamo o zameni nosilaca vlasti. U osnovi revolucionarne ideologije je,ipak, nastojanje da se društvena podela rada izmeni prema jednomuzoru koji je bez presedana u odreðenom društvenom sistemu.

Dònsonova teorija revolucije svakako predstavlja vaàn mo-menat u teorijskom prouèavanju ove pojave.14 Za razliku od psiho-loških teorija revolucije, Dònson je ispravno istakao èinjenicu darevolucija pre svega predstavlja društvenu pojavu. Zasnivajuæi svojeizlaganje na pretpostavkama funkcionalne i sistemske analize,Dònson je veliku pa`nju posvetio pojavi koja je na neki naèin izvanvidokruga ili bar na periferiji interesovanja funkcionalista i pred-stavnika sistemske analize. Umesto da se bavi pitanjem kako se odr-àva ravnoteà društvenog sistema, Dònson je prouèavao uzrokeneravnoteè i propadanja društvenih sistema. Dok se veæina funkcio-nalista bavi fiziologijom društvenog sistema, Dònsona zanima pa-tologija društva.

S pravom se istièe da Dònsonova teorija predstavlja najširi po-kušaj da se teorija društvenog sistema primeni u prouèavanju revolu-cije. Ipak, sve opšte zamerke koje se upuæuju funkcionalizmu isistemskoj analizi mogu se staviti i Dònsonovoj teoriji revolucije.

119

13 Vidi Johnson, Revolutionary Change, str. 135-149.14 Širi kritièki osvrt na Dònsonovo shvatanje revolucije moè se naæi u Salert, Rev-

olutions and Revolutionaries, str. 75-95; Freeman, „Review Article: Theories ofRevolution“, str. 345-348, i Kramnick, „Reflections on Revolution. Definitionand Explanation in Recent Scholarship“, str. 47-53.

Pretpostavka da je nerevolucionarno društvo sistem u stanju ravno-teè, teško je odrìva. Ovo utoliko pre što Dònson ne upuæuje na po-uzdanija merila ravnoteè i neravnoteè; utvrðujuæi koje su bitne va-rijable društvenog sistema on ne odreðuje njihove kritiène granice.Zato je i teško ustanoviti kada jedan sistem jeste, a kada nije u stanjuravnoteè.

Ima u Dònsonovom objašnjenju revolucije i drugih nedosled-nosti i slabosti. Obraæajuæi pre svega pa`nju na objektivne društveneuslove revolucije, Dònson je pokušao da akcije pojedinaca i grupaneposredno dovede u vezu sa ovim uslovima, previðajuæi èinjenicuda èesto sliène akcije i postupci nastaju u razlièitim uslovima, kao ida razlièite akcije nastaju u istim uslovima. Izmeðu objektivne stvar-nosti i akcija stoje subjektivni ljudski stavovi. Zato bi se moglo reæida je, mada u teorijskom pogledu „zaostalija“, mnogo uverljivijaBrintonova analiza koja u prouèavanju revolucije uzima u obzir i èi-nioce kao što su anomija, otuðenje intelektualaca, osujeæene te`njenaroda, otuðenje i gubitak samopouzdanja elita i sl. Dònson osta-vlja suviše malo mesta za delovanje onoga što je jedinstveno i lièno.Dejstvo njegovih akceleratora kao neposrednih uzroka revolucije jeautomatsko i zanemaruje nepredvidljive moguænosti izbora pojedi-naca i društvenih grupa.

S druge strane, mada celokupna Dònsonova teorija revolucijedeluje strogo deterministièki, u njenom središtu postoji podruèje slo-bode volje i subjektivizma, a time i jedna krupna protivreènost: dokje ponašanje revolucionara strogo odreðeno objektivnim okolnosti-ma, ponašanje vladajuæe elite nije, i od njene sposobnosti zavisi da liæe revolucija biti izbegnuta ili ne. Tako Dònson u poslednjem po-glavlju svoje knjige Revolucionarna promena, u poglavlju koje seodnosi na buduænost revolucije piše: „Jedna od pouka koja se moèizvuæi iz sistematske analize revolucija jeste da one nikada nisu re-zultat sila koje stoje van ljudske kontrole. Stvaralaèka politièka akci-ja je svojstven protivotrov za revolucionarne uslove, a izbijanjerevolucije u izvesnom smislu nije ništa drugo nego svedoèanstvo dataj protivotrov nije bio poznat ili da nije bio iskorišæen“15.

120

15 Johnson, Revolutionary Change, str. 166.

Mada je dejstvo Dònsonovih akceleratora automatsko, odnosnonemoguæe ga je spreèiti ovo dejstvo, da li æe, kada i koji od ovih akce-leratora stupiti u dejstvo obièno je, prema Dònsonu, stvar sluèaja(usually is contributed by fortune). Oslanjanje jednog pristalice stro-gog nauènog metoda i oblika analize na pojavu koja podseæa na jedanod kljuènih pojmova Makijavelijeve politièke filozofije (fortuna)predstavlja još jednu nedoslednost uDònsonovoj teoriji revolucije.16

Uz sve ove pobrojane osobine, Dònsonova teorija, treba i toistaæi, ne predstavlja jedini pokušaj primene teorije društvenog siste-ma na prouèavanje revolucije. U knjizi Teorija kolektivnog ponaša-njaNil Smelser17 je uèinio prvi pokušaj da Parsonsove ideje razvije iu oblasti prouèavanja revolucije. Polazeæi od Parsonsovog shvatanjao društvenom sistemu i opšte teorije akcije koju su razvili Parsons iŠils, Smelser je izgradio teoriju kolektivnog ponašanja. Dok jeDònson pokušao da izgradi teoriju revolucije, Smelser razvija teori-ju kolektivnog ponašanja, a revolucija je po njemu jedan od oblikakolektivnog ponašanja. Kolektivno ponašanje je, prema Smelseru,neinstitucionalizovan oblik mobilizacije za akciju koja treba daublaì jednu ili više vrsta društvenih napetosti na osnovu izvesnihopšte prihvaæenih verovanja. Postoje, po Smelseru, pet osnovnih ti-pova kolektivnog ponašanja: panika, pomodne ludosti (craze), izlivinerijateljstva, normativno orijentisani pokreti (pokreti društvene re-forme), vrednosno orijentisani pokreti (politièke i verske revolucije,stvaranje sekti, nacionalistièki pokreti itd.). Revolucija ne èini samojedan od oblika vrednosno orijentisanog ponašanja, veæ moè pred-stavljati oblik normativno orijentisanog ponašanja (ukoliko je za-snovana na nezadovoljstvima odreðenom politikom, zakonima iobièajima), ili moè imati oblik izliva neprijateljstava (dràvni uda-ri). Šest osnovnih determinanti kolektivnog ponašanja, pa i razlièitihoblika revolucionarnog ponašanja jesu: strukturalne pogodnosti(društveni sistem mora imati obele`ja koja omoguæavaju pojedineoblike kolektivnog ponašanja); strukturalne napetosti, odnosno situ-acije koje izazivaju razlièite oblike kolektivnog ponašanja (stvarna

121

16 Freeman, „Review Article: Theories of Revolution“, str. 348.17 Neil Smelser, Theory of Collective Behavior, New York, Free Press, 1963,

naroèito str. 1-22.

ili oèekivana ekonomska deprivacija dovodi do izliva neprijatelj-stva, pojave reformistièkih pokreta, izbijanja revolucija); razvoj i ši-renje opštih verovanja; èinioci koji ubrzavaju i neposredno podstièukolektivno ponašanje (precipitating factors) – reè je o èiniocima kojiubrzavaju razlièite oblike kolektivnog ponašanja slièno Dònsono-vim akceleratorima; mobilizacija uèesnika za akciju i društvenakontrola (koja moè da ogranièava strukturalne pogodnosti za kolek-tivno ponašanje, a kada doðe do kolektivnog ponašanja da suzbijanjegove oblike).

Iz Smelserovog izlaganja mogle bi se izvesti sledeæe pretpotavkeo uslovima neophodnim za izbijanje tri razlièita oblika revolucija kojiodgovaraju trima oblicima kolektivnog ponašanja: 1) revolucionarnidràvni udar moguæ je tamo gde je slaba vlada suoèena sa protivnici-ma koji su samo za promenu liènosti na vlasti; 2) reformistièka revo-lucija je verovatna ako je jak reformistièki pokret suoèen sanepopustljivom ali slabom vladom; 3) radikalna revolucija je vero-vatna ako postoje isti uslovi kao i za reformistièku revoluciju ili akoje reformistièki pokret ustuknuo pred nepomirljivom i jakom vladom,pretvarajuæi se kasnije u vrednosno orijentisani, radikalni pokret kojise suprotstavlja vladi koja postaje sve slabija.18

Kao i kada je bilo reèi o Dònsonovoj teoriji revolucije i na raèunSmelserovog shvatanja revolucije mogu se uputiti isti oni prigovorikoji se upuæuju funkcionalizmu. Kod Smelsera je, osim toga, u prvomplanu problem kolektivnog ponašanja uopšte, tako da je o revolucijimanje reèeno, pored toga što se u celoj knjizi ne nailazi na jasno odre-ðenje pojma revolucije. Kritikujuæi Dònsonovu i Smelserovu anali-zu revolucija Friman19 je u pravu kada piše da jednu zadovoljavajuæuteoriju revolucije moè pruìti neko ko se odlikuje oštrijim filozof-skim duhom i istanèanijim istorijskim oseæanjem, nego što je sluèajsa tvorcima ovih dveju teorija revolucije. Teorija revolucije mora,kao prvo, biti u stanju da prepozna i odstrani i tautologije i trivijalno-sti. Drugo, ta teorija mora biti sposobna da na izvestan naèin osvetlistvarne, empirijske revolucije. Pomoæ koju pruàju ove teorije u razu-mevanju konkretnih revolucija je, meðutim, ogranièena.

122

18 Vidi Freeman, „Review Article: Theories of Revolution“, str. 343-344.19 Isto, str. 357.

Revolucija i politièki poredak

Dok teorije revolucije kao što je Gurova ili Dònsonova, prouèa-vaju revoluciju kao individualnu ili društvenu pojavu, èitav niz istra-ìvaèa vidi u revoluciji pre svega politièku pojavu. Posmatrana izovog ugla revolucija je prevashodno jedan politièki dogaðaj sa poli-tièkim uzrocima i obele`jima. Svi savremeni pokušaji da se revolucijapostavi u kontekst politièkog poretka i da se u tom kontekstu prouèavau osnovi slede tradicionalni pristup u prouèavanju revolucije. Premaprvoj grupi predstavnika ove tradicije, ono što jeste bitno u izuèavanjurevolucija je igra politièkih ideja i ideala. Borba oko politièkih naèela,„borba za srca ljudi“ u revolucionarnom periodu mnogo je va`nija ododreðenih društvenih i ekonomskih èinilaca. Druga grupa predstavni-ka tradicionalnog pristupa u prouèavanju revolucija naglasak stavljana politièkumoæ. Revoluciju ne karakteriše borba oko politièkih idea-la, veæ borba za vlast. U revolucijama jedna vladajuæa elita zamenjujedrugu. Revolucija se odvija u politièkoj areni u kojoj su vlada, elite imasa igraèi, dok vlast predstavlja nagradu pobedniku.20

Glavni predstavnik politièkog objašnjenja revolucije meðu sa-vremenim istraìvaèima je Samjuel Hantington. U svojoj knjiziPoli-tièki poredak u društvima koja se menjaju21 Hantington iznosi da jerevolucija pojava politièkog karaktera. Preterana zaokupljenostdruštvenim i psihološkim poreklom i aspektima revolucije odvraæa,po Hantingtonu, pa`nju od suštine stvari, od politièkog i institucio-nalnog porekla i obele`ja revolucije. Mada, naravno, nema nièeg za-jednièkog sa nekim novijim pokušajima marksistièke analizerevolucije, Hantington se u nastojanju da revoluciju prikaè kao bit-no politièku pojavu koja se nipošto ne moè izvoditi iz drugih druš-tveno-ekonomskih i psiholoških pojava, u nastojanju da utemeljijednu èisto politièku teoriju revolucija, poziva na Lenjinovo shvata-nje revolucija nasuprot Marksovom. „U socijalistièkoj intelektual-noj tradiciji“, piše Hantington, „stavlja se Marks u sam njen vrh. Pre

123

20 Kramnick, „Reflections on Revolution. Defiition and Explanation in RecentScholarship“, str. 35-36. i dalje.

21 Samuel Huntington, Political Order in Changing Societies, New Haven, YaleUniversity Press, 1968, vidi naroèito str. 264-274.

Marksa postojali su prethodnici, kao što su to socijalisti-utopisti; po-sle Marksa postoje uèenici i tumaèi kao Kaucki, Bernštajn, Luksem-burg, Lenjin. Sa stanovišta politièke teorije ovo je sasvim nepodesno– Lenjin nije bio uèenik Marksov, veæ bi se pre moglo reæi da jeMarks bio prethodnik Lenjinov. Lenjin je pretvorio marksizam u po-litièku teoriju i postavio Marksa naglavce... Marks je bio politièkiprimitivan. On nije bio u stanju da razvije politièku nauku ili politiè-ku teoriju, zato što nije poznavao politiku kao autonomno podruèjeaktivnosti, niti pojam politièkog poretka koji prevazilazi pojam druš-tvene klase. Lenjin je, meðutim, uzdigao politièku instituciju, parti-ju, iznad društvenih klasa i društvenih snaga.“22

Revoluciju shvaæenu kao èisto politièku pojavu Hantington blièodreðuje kao naglu, temeljnu i nasilnu unutrašnju promenu u preovla-ðujuæim vrednostima i motivima društva, u njegovim politièkim in-stitucijama, društvenoj strukturi, voðstvu i aktivnosti i politici vlade.Zalaùæi se za razlikovanje revolucija od pojava kao što su ustanci,pobune, dràvni udari, ratovi za nezavisnost i slièno, Hantington imana umu velike revolucije. Ovako shvaæene revolucije su retke. One sesreæu u modernom dobu i u modernim društvima. Revolucija je naèinmodernizovanja tradicionalnog društva. Ako revolucija predstavljaaspekt modernizacije onda ona nije univerzalna kategorija. Do revo-lucije ne dolazi u krajnje tradicionalnim društvima koja odlikuje veo-ma nizak stepen društvene i ekonomske sloènosti, niti do revolucijedolazi u sasvim modernim društvima. Revolucija prvenstveno izbijau društvima koja su dostigla odreðeni nivo društvenog i ekonomskograzvoja, ali u kojima procesi politièke modernizacije i politièkog raz-voja zaostaju za procesima društvene i ekonomske promene.

Da bi Hantingtonovo shvatanje revolucije postalo još razumlji-vije, potrebno je razjasniti i pojmove politièke modernizacije i poli-tièkog razvoja kojima se on koristi. Pod politièkom modernizacijomHantington podrazumeva širenje politièke svesti na nove društvenegrupe i mobilizaciju tih grupa u politièki ìvot. Politièki razvoj obu-hvata stvaranje politièkih institucija koje su dovoljno prilagodljive,samostalne i meðusobno povezane da apsorbuju i organizuju partici-paciju tih novih grupa i podstaknu društvene i ekonomske promene.

124

22 Isto, str. 336.

Suština revolucije je u naglom širenju politièke svesti i mobilizacijinovih grupa koje postojeæe institucije nisu u stanju da apsorbuju. Re-volucija je krajnji sluèaj eksplozije politièke participacije. Poredpolitièke modernizacije, kako je ovde odreðena, revolucija podrazu-meva i drugu fazu – odgovarajuæi politièki razvoj, odnosno stvaranjei institucionalizaciju novog politièkog poretka koji je u stanju da asi-miluje eksploziju politièke participacije. Za uspešnu revoluciju ka-rakteristièna je zato brza politièka mobilizacija koju prati brzapolitièka institucionalizacija. Ne stvaraju sve revolucije novi politiè-ki poredak. Merilo „revolucionarnosti“ jedne revolucije su brzina iobim širenja politièke participacije. Merilo uspešnosti jedne revolu-cije jeste autoritet i stabilnost institucija koje je stvorila.

Revolucija tako, premaHantingtonu, podrazumeva brzo i nasilnouništenje postojeæih politièkih institucija, politièku mobilizacijunovih grupa i stvaranje novih politièkih institucija. Redosled i odnosiizmeðu ove tri faze razlikuju se u stvarnim revolucijama. Imajuæi uvidu odnose izmeðu ove tri faze moè se govoriti o dva oblika revolu-cije. Za tzv. zapadni model revolucija (Francuska, Ruska, Meksièka iKineska revolucija u svom prvom periodu) karakteristièan je sledeæiredosled faza: propast politièkih institucija starog reìma, politièkamobilizacija novih grupa i stvaranje novih politièkih institucija. Istoè-ni model (kasnije faze Kineske revolucije, Vijetnamska revolucija,antikolonijalne revolucije) zapoèinje politièkommobilizacijom novihgrupa i stvaranjem novih politièkih institucija, a završava se nasilnimzbacivanjem politièkih institucija koje pripadaju starom poretku. Re-dosled ovih faza u zapadnim revolucijama je, po Hantingtonu, jasnijerazgranièen, dok se u istoènim revolucijama one zbivaju manje iliviše istovremeno. Kljuèna razlika je pak u tome što je u zapadnim re-volucijama politièka mobilizacija posledica propasti starog reìma,dok je u istoènim revolucijama ona uzrok obaranja tog reìma.

Revolucija ne zahteva samo politièke institucije koje se protiveširenju participacije veæ i društvene grupe koje zahtevaju ovoširenje.23 Svaka društvena klasa koja nije ukljuèena u politièki si-stem potencijalno je revolucionarna. Osujeæenje zahteva takve grupe

125

23 Isto, str. 274-308.

i spreèavanje njenog uèešæa u politièkom sistemu samu grupu moèuèiniti revolucionarnom. Da bi došlo do revolucije, meðutim, po-trebno je više od jedne revolucionarne grupe. Revolucija nu`no pod-razumeva otuðenje više grupa od postojeæeg poretka. Ona jeproizvod višestruke disfunkcije u društvu. Samo povezivanje grupamoè da proizvede revoluciju. Po Hantingtonu, revolucija u zemljikoja se modernizuje zavisi od toga koliko su gradski srednji slojevi(intelektualci, zanatlije, buròazija) i seljaštvo otuðeni od postojeæegporetka i u kojoj meri se u borbi za istu stvar udruùju protiv zajed-nièkog neprijatelja.

Hantingtonovo objašnjenje revolucije kao obele`ja politièkemodernizacije va`no je utoliko što je ukazalo na ogranièenost teorijazaokupljenih iskljuèivo društvenim i psihološkim determinantama iaspektima revolucije. Ne bi se, meðutim, moglo reæi ni da je Han-tington sasvim protivan korišæenju ekonomskih, društvenih i psiho-loških èinilaca u objašnjenju revolucija. Naroèito u prvom deluknjige on ukazuje na znaèaj neprekidnog ekonomskog rasta iza koje-ga dolazi nagli ekonomski zastoj, i ukazuje na psihièku i društvenufrustraciju izazvanu jazom izmeðu društvenih išèekivanja i stvarno-sti. U delu knjige koji sadrì politièko objašnjenje revolucije i poredodbacivanja psiholoških, društvenih i ekonomskih èinjenica u anali-zi revolucija („ekonomija je relativno neva`na i za revoluciju i za re-volucionare“),24 svi ovi èinioci se uvlaèe u Hantingtonovu pojmovnushemu. Revolucija u zemlji koja se modernizuje zavisi, po Hanting-tonu, u znatnoj meri od toga koliko su inteligencija i seljaštvo otuðe-ni od postojeæeg poretka, dakle sama revolucija zavisi od jednepsihološke kategorije (alijenacije). I ne samo to. Ukazujuæi na znaèajotuðenosti ovih dveju grupa od politièkog poretka, Hantington pono-vo u analizu revolucije uvodi i neke druge nepolitièke èinioce. Otu-ðenost seljaštva izazvana je njegovim društvenim i ekonomskimpoloàjem. Dok seljaštvo u procesu modernizacije osiromašuje,njegove aspiracije rastu u meri u kojoj ono veruje da se nešto bitnomoè uèiniti kako bi se njegov poloàj u društvu izmenio. Osnoveotuðenosti i revolucionarnih pobuda seljaštva treba traìti u ekonom-skom nezadovoljstvu. Što se tièe inteligencije, njeno nezadovoljstvo

126

24 Isto.

i revolucionarne pobude su drugojaèije; one su èisto psihološkog ka-raktera. Suprotstavljanje dela inteligencije postojeæem poretku iza-zvano je, prema Hantingtonu, psihološkom nesigurnošæu, liènomotuðenošæu, oseæanjem krivice, i preovlaðujuæom potrebom za si-gurnim oseæanjem identiteta.25 Zato je Kramnik u pravu kada u svomosvrtu na Hantingtonovu teoriju revolucije istièe da se u Politièkomporetku u društvima koja se menjaju susreæemo zapravo sa dva para-lelna tumaèenja revolucije ili bar sa dva uzastopna tumaèenja.26 Kri-tikujuæi tako jednostranost, pretencioznost i ogranièenost èistosocioloških, ekonomskih ili psiholoških tumaèenja revolucije, Han-tingtonova studija svedoèi da se i pored va`nosti politièke strane re-volucije, revolucija ne moè objasniti, a još manje izvesti, iskljuèivoiz politièkih èinilaca.

Drugo va`no pitanje koje pokreæe Hantingtonova teorija revolu-cije je pitanje o moguænosti revolucije u visoko razvijenim, industri-jalizovanim društvima. U sasvim razvijenim, modernim društvima,po Hantingtonu, nema izgleda za izbijanje revolucije. Revolucija jemoguæna u društvima u kojima procesi politièke modernizacije i po-litièkog razvoja zaostaju za procesima društvene i ekonomske pro-mene, dok u visoko razvijenim kapitalistièkim društvima, koja sudostigla odreðeni stepen politièke modernizacije i politièkog razvojai koja su u stanju da apsorbuju nove društvene grupe u svoju institu-cionalnu mreù, izgledi za revoluciju ne postoje.

U zanimljivom èlanku „Teorije revolucije i industrijalizovanadruštva“ Edvard Malecki je Hantingtonovu teoriju revolucije kaoaspekta politièke modernizacije, kao i sliène pristupe prouèavanjupolitièkog razvoja u amerièkoj politièkoj nauci, oznaèio metaforiènokao vrstu neohegelijanizma.27 Naime, kao što je Hegel na buròaskodruštvo svoga vremena gledao kao na završnu taèku u ljudskom pro-gresu, tako postoji te`nja da se ekonomski najrazvijenija društvadanas posmatraju na slièan naèin. Savremene teorije politièkog

127

25 Isto, str. 371.26 Kramnick, „Reflections on Revolution: Definition and Explanation in Recent

Scholarship“, str. 39.27 Edward Malecki, „Theories of Revolution and Industrialized Societies“, Journal

of Politics 4, 1973, str. 948-985.

razvoja, pa i Hantingtonova, na slièan naèin kao Hegel posmatrajuodnos izmeðu „graðanskog društva“ i dr`ave, odnosno politièkih in-stitucija. U oba sluèaja jaka centralizovana dr`ava odvojena od druš-tva predstavlja otelovljenje jedinstva, odnosno izvor racionalizacije iintegracije široke politièke participacije koja karakteriše procesemodernizacije. Teorije politièkog razvoja, ukljuèujuæi i Hantingto-novu, neohegelijanske su zato što smatraju da pošto doðe do punograzvoja modernizacije, dolazi do kraja razvoja, do iscrpljivanja poli-tièkih ideja, do kraja ideološke krize, pa zatim i do kraja revolucije.Reè je o jednom stavu koji je veoma blizak poznatim idejama Bela iLipseta o kraju ideologije.

Za neohegelijance, pa i Hantingtona, mašinerija revolucije jepostala izlišna jer nema više šta da uèini. Politièka modernizacijapredstavlja pobedu razuma zahvaljujuæi kompleksnim, koherentnimi autonomnim politièkim institucijama èija je prilagodljivost doka-zana. Svesni toga da su dostignute krajnje granice politièkog razvo-ja, neohegelijanci sve više definišu probleme kao tehnièke i videnjihovo rešenje u administrativnoj primeni razuma; oni smatraju dase sukobi u industrijskom društvu mogu lako rešiti upotrebom biro-kratskih politièkih institucija. U svojoj kritici modernih teorija poli-tièkog razvoja i Hantingtonove teorije revolucije, Malecki jemišljenja da razlièiti oblici nemira, nezadovoljstva i nasilja kojimanje ili više potresaju pojedina visoko razvijena društva kapitali-zma posebno dovode u pitanje neohegelijanske modele razvoja umodernoj politièkoj nauci. Hantingtonova teorija revolucije zato biili morala da zanemari empirijske dokaze koji se protive njenomobjašnjenju politièkog razvoja ili bi morala da prihvati te dokaze itime se odrekne svog objašnjenja razvoja.

Uporedno-istorijska analiza revolucije

Osnovno obele`je prvih socioloških prouèavanja revolucijeEdvardsa, Petija i Brintona bio je pokušaj da na osnovu nekoliko slu-èajeva razviju uopštavanja o tipiènom procesu revolucije. Odbacuju-æi ovaj pristup kao suviše istorijski, odnosno nesociološki, kasniji

128

istraìvaèi su nastojali da konstruišu svoje teorije na osnovu velikogbroja sluèajeva. U predgovoru za zbornik Unutrašnji rat Hari Eks-tajn piše da dok je „tvrdnja o dva-tri sluèaja sigurno uopštavanje uleksièkom smislu, uopštavanje u metodološkom smislu reèi mora,po pravilu, da se zasniva na više sluèajeva: onomora da obuhvati do-voljno veliki broj sluèajeva da bi mogli da se koriste izvesni strogipostupci proveravanja kao što je statistièka analiza“28. Kako pred-stavnici funkcionalne i sistemske analize, kao i psihološkog pristuparevolucijama, ne mogu da poreknu taènost zapaànja predstavnikatradicionalnih orijentacija da su revolucije relativno retke pojave,oni podvode revolucije pod šire kategorije i prouèavaju ih kao oblikepolitièkog nasilja (Ted Gur), kolektivnog ponašanja (Nil Smelser) iliunutrašnjih ratova (Hari Ekstajn i drugi).

Ideju da je sa stanovišta dosledne i stroge primene sociološkogmetoda, koji podrazumeva korišæenje razlièitih oblika statistièke ana-lize, revoluciju jedino moguæe prouèavati kao posebnu vrstu širihdruštvenih pojava, prvi je razvio izmeðu dva rata Sorokin, izuèavaju-æi u dugotrajnom vremenskom razdoblju veliki broj sluèajeva unu-trašnjih nemira. Ista zamisao izrièito je branjena i obrazlagana usavremenim prouèavanjima koja se bave unutrašnjim ratovima.Tako, pored predgovora za veæ pomenuti zbornikUnutrašnji rat, HariEkstajn u jednom svom èlanku iznosi da unutrašnji rat nije isto što ineki drugi pojmovi koji su u široj upotrebi (revolucija, graðanski rat,pobuna, ustanak, gerilski rat, àkerija, dràvni udar, terorizam i sl.).Unutrašnji rat predstavlja rod, a pobrojane pojave su njegove vrste.Dalje Ekstajn dodaje da „ne moè biti štetno, a moè dosta koristiti,ako se na poèetku istraìvanja unutrašnji ratovi razmatraju kao celina,a razlikovanja se uvedu tek pošto ona postanu neophodna i poèljna.Na ovaj naèin raste moguænost razvijanja opštih teorija, kao i vero-vatnoæa da æe napravljene razike biti va`ne i precizne.“ Tako se poka-zuje, na kraju, „kako se opšta teorija o genusu unutrašnjeg rata moèprilagoditi da se omoguæi i navoðenje opisa posebnih sluèajeva.“29

129

28 Harry Eckstein, ed., Internal War, New York, Free Press, 1964, str. 10.29 Harry Eckstein, „On the Etiology of Internal Wars“, u Struggles in the State: So-

urces and Patterns of World Revolution, eds. Georges Armstrong Kelly, ClifordW. Brown, Jr., New York, Wiley, 1970, str. 171.

Pokušaj Edvardsa, Petija i Brintona da na osnovu nekoliko slu-èajeva, bez èvršæeg oslonca na teoriju razviju izvesna uopštavanja orevolucijama, kao i pokušaj savremenih sociologa da konstruišu šireteorije nasilja i unutrašnjih nemira zanemarujuæi osobenosti fenome-na revolucije, a posebno svu sloènost odnosa snaga u pojedinimstvarnim revolucijama, doveli su do pojave više studija koje produ-bljenim prouèavanjem graðe o pojedinim revolucijama ili više njihnastoje da izloè neke opšte zakljuèke, ne dajuæi ih u svakom sluèajuu obliku krutih modela koji bi vaìli za sve revolucije i sve oblike ne-mira i pobuna u ljudskom društvu. Ovako produbljeno prouèavanjeistorije revolucije (history-in-depth approach) poznato je kao upo-redna istorija revolucije. Od više radova koji na ovaj naèin prilazepojavi revolucije zadràæemo se na dve studije koje veoma dobropredstavljaju ovaj pristup.

Prva studija o kojoj æe ovde biti reèi je knjiga Baringtona MuraDruštveni koreni diktature i demokratije.30 U toj knjizi Mur analiziraprelazak iz tradicionalnog agrarnog društva u moderno industrijskodruštvo u više zemalja Istoka i Zapada (Engleska, Francuska, SAD,Japan, Kina, Indija, Nemaèka i Sovjetski Savez). Po Muru, postojetri osnovna obrasca prelaska iz tradicionalnog u moderno društvo,odnosno tri obrasca procesa modernizacije. Prvi obrazac vodi prekoburòaske revolucije do kapitalizma i demokratije zapadnog tipa(Engleska, Francuska i SAD, èiji graðanski rat Mur tumaèi kao revo-luciju izazvanu politièkom inkompatibilnošæu ropstva i demokrat-skog kapitalistièkog poretka). Drugi obrazac, u kojem buròaskarevolucija doìvljava neuspeh, vodi u kapitalizam sa slabijim demo-kratskim crtama (Nemaèka i Japan koji prolaze kroz period fašizma).Treæi obrazac vodi preko velikih seljaèkih revolucija do komunistiè-kih reìma u kojima se sprovodi prisilna modernizacija društva(Sovjetski Savez i Kina). Ovim trima osnovnim obrascima Mur do-daje još jedan u kojem su, uprkos tome što je uspostavljen sistemparlamentarne demokratije, podsticaji u pravcu modernizacije slabijer nije bilo ni buròaske ni seljaèke revolucije (Indija).

130

30 Barrinton Moore, Jr., Social Origins of Dictatorship and Democracy: Lord andPeasant in the Making of the Modern World, Boston, Beacon Press, 1966.

Tako je, premaMuru, od osnovnog znaèaja za prouèavanje revo-lucije i procesa modernizacije naèin na koji je tradicionalni poljopri-vredni sektor bio podvrgnut kapitalizmu i modernizaciji, što opetodreðuje odgovarajuæa uloga seljaštva, zemljoposednièke elite, grad-ske buròazije i dràve. Tamo gde je ovaj proces izvela buròazija ideo seljaštva (u Francuskoj) ili zemljoposednici i buròazija (u En-gleskoj) došlo je do stvaranja demokratskih kapitalistièkih reìma.U zemljama u kojima je do promene došlo uz pomoæ zemljoposedni-ka i dràvne birokratije, bez prisustva jake buròazije (Nemaèka i Ja-pan), nastali su autoritarni i fašistièki reìmi. Tamo gde su sezemljoposednici i dràvna birokratija suprotstavili modernizaciji, aburòazija je bila suviše slaba (Rusija i Kina), podsticaj za promenuje došao od seljaštva koje su mobilisale komunistièke partije.

Murov istraìvaèki postupak je veoma ilustrativan za upored-no-istorijska prouèavanja revolucija.31 Ne predlaùæi opštu teoriju re-volucijeMur samo predoèava neka uopštavanja o procesima u kojimarevolucija zauzima središnje mesto. Izbijanje ili neuspeh revolucije,kao i njen osobeni karakter, on smatra kljuènim za odgovarajuæe vrstedruštvenog razvoja. Revolucija je odluèujuæa taèka u istorijskom pro-cesu i ima znaèajne posledice po stvarna društva. Modernizacija kojaje ostvarena konzervativnim reformama zadràva mnoge stare struk-ture i odlikuje se drugojaèijim posledicama od onih koje proizvodi re-volucija. S druge strane, same revolucije je neophodno porediti iklasifikovati prema njihovim širim institucionalnim posledicama.

Druga studija koja veoma dobro prikazuje karakteristike upo-redno-istorijskog pristupa je knjiga Tede SkokpolDràve i društvenerevolucije.32 Predmet ove knjige su analiza Francuske, Ruske i Kine-ske revolucije. Teda Skokpol je mišljenja da je uporedno-istorijskaanaliza posebno pogodna za razvijanje objašnjenja o makroistorij-skim pojavama koje su malobrojne. Revolucije predstavljaju takvuvrstu pojava; pojave koje su brojne i kojima se lako moè manipuli-sati mogu se ispitivati drugim istraìvaèkim sredstvima kako što su

131

31 Vidi Zagorin, „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“, str.39-41.

32 Skocpol, States and Social Revolutions, naroèito str. 33-40.

eksperimenti ili statistièka analiza. Uporedno-istorijska analiza, kojaje po Tedi Skokpol najprimerenija prouèavanju revolucija je, u stva-ri, oblik multivarijantne analize kojoj se pribegava kada postojisuviše mnogo varijabli i nedovoljno sluèajeva. U svojoj knjizi Skok-polova pokušava da pokaè da su Francuska, Sovjetski Savez i Kinatri pozitivna sluèaja uspešnih društvenih revolucija koji ukazuju napostojanje sliènih uzroènih obrazaca, uprkos tome što se u mnogimstvarima razlikuju. Da bi proverila pojedine delove ovih uzroènihobrazaca ona se koristi tzv. negativnim sluèajevima, odnosno prime-rima u kojima odgovarajuæi uzroèni odnosi ne postoje. Skokpolovase zadràva i na razlikama izmeðu uporedno-istorijskog metoda i„prirodne“ istorije revolucije Edvardsa, Petija i Brintona. Ona tuukazuje na to da se „prirodna“ istorija bavi periodizacijom revoluci-ja, pre svega pod uticajem Francuske revolucije, a da se, prouèavaju-æi pojedine revolucije, veoma malo bavi uzroènim odnosima.

Raspravljajuæi o uporedno-istorijskom pristupu revolucijamaSkokpolova ukazuje i na neke ovommetodu svojstvene teškoæe. Onaposebno podvlaèi da uporedna istorija revolucija ne moè da pred-stavlja zamenu za teoriju. Ona se moè primeniti samo uz pomoæteorijskih pojmova i pretpostavki. Uporedni metod sam ne moè daodredi pojavu koju trba prouèavati, ne moè da odabere jedinice ana-lize, da odredi koji æe se istorijski sluèajevi prouèavati, odnosno dautvrdi uzroène pretpostavke koje treba ispitati. Sve ovomoè da pru-ì samo sociološka teorija, ali uporedna istorijska analiza predstavljai vredno sredstvo kontrole teorijske analize. Ako se primenjuje napravi naèin, uporedno-istorijska analiza predstavlja idealnu strategi-ju za posredovanje izmeðu teorije i istorije. Primenjeno na ovajnaèin, uporedno-istorijsko prouèavanjemoè da ubrza i širenje teori-je i njeno ponovno formulisanje, kao što moè i da dovede do novihnaèina gledanja na stvarne istorijske sluèajeve.

Treba istaæi i to da se analize Baringtona Mura i Tede Skokpoloslanjaju na razlièite tradicije u savremenommarksizmu. Skokpolo-va i podvlaèi da Marksova teorija operiše manje opštim, a više isto-rijski zasnovanim kategorijama nego što je to sluèaj sa savremenimteorijama revolucije u zapadnoj sociologiji i da nudi istanèanije ipotpunije objašnjenje revolucionarnih preobraàja, mada istorijski

132

sluèajevi nisu korišæeni da se na produbljeniji naèin provere i preina-èe objašnjenja koja nudi teorija.

U oslanjanju na marksistièku tradiciju analize društvenih pro-mena i revolucije Barington Mur i Teda Skokpol se dosta razlikuju.Muru su, naime, blià klasièna, odnosno starija marksistièka objaš-njenja revolucije. Zato Murovu analizu obeleàva stavljanje teìštana ekonomske odnose, pri èemu se zanemaruje ili potcenjuje ulogavrednosti i politike u društvenim promenama. Fašizam u Nemaèkojnije bio samo posledica naèina na koji su zemljoposednici i dràvnabirokratija, nasuprot slaboj buròaziji, izveli modernizaciju društva,veæ su na pojavu fašizma uticale i neke èisto politièke okolnosti, pre-ovlaðujuæe vrednosne orijentacije i slièno. Isto tako, uspostavljanjedemokratskih kapitalistièkih reìma u Francuskoj i Engleskoj, ko-jem su doprineli odreðeni društveno-ekonomski èinioci i snage, neobjašnjava zašto je politièki poredak Francuske nasuprot Engleskojbio nestabilan, a politièka kultura prve zemlje fragmentizovana.33

Dok se Mur oslanja na klasièno marksistièko objašnjenje druš-tvenih promena i revolucije, Teda Skokpol je blià modernim struktu-ralistièkim varijantama marksizma.34 U knjizi Dràve i društvenerevolucije ona se drì tri naèela analize.35 Prvo, adekvatno objašnjenjedruštvenih revolucija zahteva nevoluntaristièki, strukturalistièki pri-stup uzrocima i procesu revolucije. Svi postojeæi pristupi, bez obzirada li se radi o psihološkim ili više sociološkim i politikološkim objaš-

133

33 Zagorin, „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“, str. 40-41.34 Pored strukturalistièke varijante marksizma, analiza Tede Skokpol je i pod utica-

jem teorije politièkog sukobaÈarlsa Tilija, koja je isto bliska marksistièkoj teorijidruštva. Teorija politièkog sukoba predstavlja reakciju na frustrativno-agresivnoobjašnjenje politièkog nasilja i revolucije. Po ovoj teoriji, bez obzira na nezado-voljstvo grupa ljudi, one se ne mogu politièki angaòvati ako ne èine deo barminimalno organizovanih grupa koje imaju pristupa središtima moæi u društvu.Objašnjenje revolucije zato ne leì u motivima pojedinaca koji se bune protiv jed-nog društvenog ureðenja, politièkog reìma ili vladine politike, veæ u sukobu raz-lièitih organizovanih grupa oko raspodele moæi, materijalnog poloàja u društvu,statusa, ideološke èistoæe i dr. Vidi Charles Tilly, From Mobilization to Revolu-tion, Reading, Addison-Wesley, 1978. U osnovnim crtama Tilijev model politiè-kog sukoba izloèn je u èlanku „Does Modernization Breed Revolution?“,Comparative Politics 3, 1973, str. 425-447.

35 Vidi Skocpol, States and Social Revolutions, str. 14-33.

njenjima, sadrè u sebi primese voluntaristièkog objašnjenja revoluci-je. Ovo je sluèaj i sa veæinommarksistièkih objašnjenja revolucije, uzsve razlike koje inaèe postoje izmeðu pojedinih marksistièkih orijen-tacija (lenjinizam, maoizam, Lukaè, Gramši i dr.). Drugo, revolucijase ne moè objasniti bez sistematskih prouèavanja internacionalnihstruktura i svetsko-istorijskog konteksta, dok se veæina postojeæih pri-stupa, pre svega, pa èak i iskljuèivo, osvræe na intranacionalne sukobei procese modernizacije. Treæe, da bi se objasnili uzroci i ishodidruštvenih revolucija, neophodno je posmatrati dràve kao admini-strativne i prinudne organizacije, organizacije koje su potencijalnoautonomne, iako jesu pod uticajem odreðenih društveno-ekonomskihinteresa i struktura. Skokpolova se ovde naravno suprotstavlja širokoprihvaæenom uprošæavanju da je dràva puko sredstvo vladajuæe kla-se i oslanja se u analizi na onu orijentaciju u marksistièkoj tradicijikoja pokreæe pitanje „relativne autonomije dràve“ od kontrole vlada-juæe klase (Ralf Miliband, Nikos Pulancas, Peri Andreson, Jeren Ter-born, Klaus Ofe). Njena upozorenja o relativnoj autonomiji dràve,treba to naroèito istaæi, zasluùju pa`nju posebno zbog svoje aktuel-nosti: najveæi broj revolucionarnih i kontrarevolucionarnih preobra-àja u zemljama u razvoju ne svedoèi o moæi odreðenih društvenihsnaga, veæ pre svega o moæi dràvnog aparata.36

Uporedno-istorijska analiza revolucija, kako je razvijena u stu-dijama Baringtona Mura i Tede Skokpol, predstavlja, sve u svemu,najplodniji pristup u prouèavanju revolucije. Pristup kao ovaj, kojipovezuje uporedne i teorijske dimenzije prouèavanja sa istorijskimdimenzijama, izbegava istovremeno i krajnje apstrakcije i ispoljavapouzdano i istanèano oseæanje za istorijsku stvarnost. Uporedno--istorijski pristup revolucijama ne predstavlja samo reakciju na ogra-nièenost jednog odreðenog pristupa koja vodi u ogranièenost samodruge vrste, veæ je reè o nastojanju da se na temelju kritike i prevazi-laènja nedostataka razlièitih pristupa u oblasti društvenih nauka iistorije zasnuje jedan nov, sintetièki pristup u izuèavanju revolucio-narnih preobraàja.

134

36 Vidi osvrt na knjigu Tede Skokpol: David Lehman, „Revolutions and the Impera-tives of State Power“, Political Studies 4, 1980, str. 624-625.

* * *

Sociološka prouèavanja revolucije, kao što je veæ izneto, mnogosu brojnija od pedesetih godina, a broj razlièitih teorija, razlièitih pri-stupa pojavi revolucije jeste nešto što posebno pada u oèi. Spisak ra-dova o revoluciji i nekim srodnim pojavama u nekoliko glavnih delasa ovoga podruèja posebno svedoèi o razvijenosti prouèavanja revo-lucije.37 Ako se ima u vidu ovaj razmah interesovanja za revoluciju u

135

37 Uz do sada veæ navedene knjige i priloge po èasopisima za podruèje sociologije revo-lucije od posebnog su znaèaja i sledeæi radovi: John Dunn, Modern Revolutions: AnIntroduction to the Analysis of a Political Phenomenon,Cambridge, CambridgeUni-versity Press, 1972; Peter Calvert, A Study of Revolution,Oxford, Oxford UniversityPress, 1970; Leiden, Karl Schmitt, The Politics of Violence: Revolution in the ModernWorld, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1968; David Bell, Resistance and Revolu-tion, Boston, Houghton Mifflin, 1973; Jean Baechler, Les phénomènes révolution-naires, Paris, Presses universitaires de France, 1970, André Decouflé, Sociologie desrévolutions, Paris, Presses universitaires de France, 1968; Klaus von Beyme, Hrsg.,Empirische Revolutionsforschung, 1973;W. F.Wertheim,Evolution and Revolution:The Rising Waves of Emancipation, Harmondsworth, Prenguin Books, 1974; Tho-mas Greene, Comparative Revolutionary Movements, Englewood Cliffs, Prenti-ce-Hall, 1974; James Rosenau, ed. International Aspects of Civil Strife, Princeton,Princeton University Press, 1964; JulesMonnerot, Sociologie de la révolution, Paris,1969;Why Revolution. Theories and Analyses, eds. Clifford Paynton, Robert Blackey,Cambridge, Schenkman;Revolution: A. Reader, eds. BruceMazlish, Arthur Kaledin,David Ralston, NewYork,Macmillan, 1971; AlfredMeusel, „Revolution and Coun-terrevolution“, Encyclopedia of the Social Sciences, vol. 13-14; str. 367-376; WalterLaquer, „Revolution“, International Encyclopedia of t he Social Sciences, vol. 13, str.501-507; Karl Griewank, Der neuzeitliche Revolutionsbegriff. Entstehung undGeschichte, Frankfurt, Suhrkamp, 1973; Eugen Rosenstock, Die Europäischen Re-volutionen, Jena, Eugen Diedrich, 1931; Peter Amann, „Revolution: A. Redefini-tion“, Political Science Quarterly 1, 1962, str. 36-53; Ralf Dahrendorf, Über einigeProbleme der soziologischen Theorie der Revolution“, Archives Européennes de So-ciologie 1, 1961; Arthur Hatto, „Revolution: An Enquiry Into the Usefulness of anHistorical Term“,Mind 1, 1949, str. 495-517; Elbaki Hermassi, „Toward a Compara-tive Study of Revolutions“, Comparative Studies in Society and History 2, 1976, str.211-235; Dale Yoder, „Current Definitions of Revolution“, American Journal ofSociology 1926, str. 433-441; Rex Hopper, „The Revoltionary Process“, Social For-ces 1, 1950, str. 270-279; Louis Gottschalk, „The Causes of Revolution“, AmericanJournal of Sociology 3, 1944, str. 1-8; Charles Elwood, „A Psychological Theory ofRevolutions“, American Journal of Sociology 3, 1905, str. 49-59. Od naših pisaca nastanje u oblasti sociologije revolucije osvræu se Ljubomir Tadiæ, „Revolucija i pore-dak“, Sociologija 2-3, 1978, str. 171-194 i Vladimir Goati, Politièka sociologija,Beograd, Mladost, 1978, str. 365-402.

sociologiji i drugim društvenim naukama, da li se moè reæi i da jenaše znanje o revolucijama veæe i pouzdanije?

Odgovor na ovo pitanjemogao bi da bude potvrdan. Pojava revo-lucije danas je mnogo bolje prouèena, ne samo zato što postoji veæibroj radova i istraìvaèa koji se bave ovim pitanjem veæ i zato što jerazvitak razlièitih pristupa revoluciji, od kojih bi se za neke mogloreæi da su potpuno novi, doprineo boljem razumevanju ove pojave.Utoliko pre što svi ovi pristupi pojedinaèno nisu u stanju da daju pot-puno objašnjenje revolucije, izuzev verovatno uporedno-istorijskihprouèavanja. S druge strane, svi ovi prete`no kvantitativni pokazate-lji stanja u oblasti prouèavanja revolucijemogu da prevare.Mnoga is-traìvanja na ovome podruèju, naroèito ona koja polaze od osnovnihpostulata funkcionalizma i sistemske analize, èesto ne donose neštonovo, izuzev novog reènika. Prevedeni na jednostavniji i razumljivijijezik, nalazi u ovakvim istraìvanjima neretko postaju beznaèajni.

U te`nji da revoluciju podvrgne „stroìm“ metodima istraìva-nja (eksperimentu, statistièkoj analizi), veliki broj savremenih istra-ìvaèa jednu srazmerno retku i osobenu društvenu pojavu, kao što jeto revolucija, posmatra u okviru širih kategorija, gubeæi pri tome izvida ono što je za revoluciju osobeno. Isto tako, u pojedinim istraì-vanjima revolucija se svodi na samo jednu svoju stranu, najèešæe nanasilje, da bi se omoguæilo kvantitativno izraàvanje (merenje) revo-lucionarnih preobraàja. Posmatrajuæi evoluciju na ovaj naèin, veli-ki broj savremenih istraìvaèa posebno zanemaruje upravo onasvojstva po kojima se revolucija razlikuje od drugih oblika društvenepromene, kolektivnih akcija, nasilja. U svim ovakvim istraìvanjimazanemarene su posledice revolucije, ona jednostavna istina da revo-lucija predstavlja potpuno preureðenje jednog društvenog poretka,njegove politièke strukture i sistema vrednosti. Zaboravlja se da jeideja novine, odnosno zapoèinjanja iz poèetka, glavno obele`jerevolucije. „Moderno shvatanje revolucije“, s pravom nas podseæaHana Arent, „neraskidivo je povezano sa idejom da tok istorije izne-nada zapoèinje iznova, da potpuno nova povest, povest do sadanepoznata i neisprièana, treba da poène da se odvija.“38

136

38 Hannah Arendt, On Revolution, Harmondsworth, Penguin Books, 1973 (prvoizdanje 1963), str. 28.

Drugo, bitnije, pitanje koje glavnina ovde razmatranih dela iradova zanemaruje, s izuzetkom uglavnom jednog dela uporedno--istorijskih prouèavanja, jeste pitanje ciljeva i vrednosti, veæina savre-menih istraìvaèa to èini posredno, zastupajuæi u svojim radovimajedno statièko shvatanje društvene promene. Razmatranje revolucijekao oblika politièke patologije, korišæenje modela ravnoteè u analizidruštvenog sistema, odricanje moguænosti revolucije u modernim in-dustrijalizovanim društvima, razmišljanja o tome kako se izbijanje re-volucije moè preduprediti – sva ova pitanja koja imaju središnjemesto u zapadnoj sociologiji revolucije svedoèe da je vrednosno ne-pristrasna orijentacija najveæeg dela zapadne sociologije samo dekla-rativna a ne i stvarna. Proglašavajuæi pitanje vrednosti za nauènoirelevantno, veæina tih radova na posredan naèin podràva vrednostipostojeæih visoko razvijenih kapitalistièkih društava, vrednosti statu-sa quo, dok prouèavanje revolucije u njima ima terapeutski karakter.

Van ove preovlaðujuæe orijentacije u savremenim teorijama revo-lucije stoje usamljeni predstavnici savremene socijalne filozofije, kojise pitanjima vrednosti i ciljeva revolucije bave neposredno i izrièito.Ovaj kritièki protivstav u odnosu na dominantan naèin anlize u savre-menim sociološkim teorijama najbolje izraàva Hana Arent. Revolu-cije su po njoj nešto više od uspešnih pobuna i ne postoji nikakvoopravdanje da se svaki dràvni udar ili svaka pobuna, dvorska zaveraili graðanski rat imenuje revolucijom. To što se i u svim tim pojavamai revoluciji, koristi nasilje – nije dovoljno da se sve ove pojave izjed-naèe. „Nasilje nije ništa više podesno da se opiše pojava revolucije odpromene; samo tamo gde se promena zbija u smislu novog zapoèinja-nja, gde se nasilje koristi da se ustanovi sasvim drugojaèiji oblik vlade,da se izazove stvaranje novog politièkog tela, gde osloboðenje od tla-èenja ima za svrhu bar ustav slobode moèmo govoriti o revoluciji.“39

Time se pokreæe jedno suštinsko pitanje. Ako je pojava revolucije ne-raskidivo povezana sa idejom slobode, onda ni sve, po svojim društve-nim posledicama velike revolucije, nisu revolucije, u pravom smislureèi. Ili se mora govoriti o dve vrste revolucija – o onima koje, po reèi-ma Hane Arent, uspostavljaju institucije slobode (constitutio liberta-tis) i o onima koje ustanovljavaju poredak neslobode.

137

39 Isto, str. 35.

Hana Arent ili revolucija kao sloboda

Ima politièkih mislilaca èija je dela teško, ali ne i nemoguæe, èi-tati izdvojeno od onoga što èini politièku stvarnost. Ma kada nastala,ta dela podstièu dijalog sa politièkom današnjicom. Hana Arent(1906-1975), jedan od najznaèajnijih i najuticajnijih savremenih po-litièkih filozofa, spada u red pisaca koji skoro da se drukèije nemoguni èitati ni razumeti. Ponajviše se to odnosi na njenu knjiguO revolu-ciji (1963), koja posle skoro dvadeset godina od pojavljivanja dospe-va i pred naše èitaoce. Hana Arent ovde nastoji da ukaè na ono štospaja i razdvaja velike revolucije, a pre svega Amerièku i Francuskurevoluciju. Pokušavajuæi da odgovori na pitanje o suštini revolucije,ona se ujedno pita šta je to što èini revolucionarnu tradiciju i koliko jeta tradicija u svom prvobitnom, izvornom obliku još uvek ìva i uti-cajna. I kada danas naši èitaoci dobiju u ruke njenu knjigu O revolu-ciji, teško da æe moæi da je èitaju bez asocijacija i pitanja u vezi sa„demokratskom revolucijom“ koja je zapljusnula veliki deo evrop-skog kontinenta, zbrisavši sa njegove politièke karte niz dojuèeraš-njih autoritarnih komunistièkih reìma. Da li u razmišljanjima HaneArent ima mesta i za ovakvu vrstu revolucije? Da li je pišuæi knjiguO revoluciji ona mogla da predvidi i ovakve oblike revolucionarnihpreobraàja? Koliko je njena knjiga i danas uverljiva i aktuelna?

Pre nego što potraìmo odgovore na ova pitanja moramo se presvega podsetiti na to kako je Hana Arent gledala na revoluciju. Re-volucija se èesto svodi samo na jednu njenu stranu, najèešæe na nasi-lje. Posmatrajuæi je na ovaj naèin, veliki broj savremenih istraìvaèa

139

zanemaruje upravo ona svojstva po kojima se revolucija razlikuje oddrugih oblika društvene promene, kolektivnih akcija, nasilja. U ova-kvim istraìvanjima prenebregavaju se posledice revolucije, ona jed-nostavna istina da revolucija predstavlja potpuno preureðenjejednog društvenog poretka, njegove politièke strukture i sistemavrednosti. Na to nas pre svega podseæa Hana Arent. Ideja novine, od-nosno kretanja iz poèetka, èini, po njoj, glavno obele`je revolucije:„Revolucije su jedini politièki dogaðaji koji nas neposredno suoèa-vaju sa problemom zapoèinjanja.“1

Ako je fenomen zapoèinjanja karakteristièan za shvatanje revo-lucije Hane Arent, onda to nije ništa manje ni ideja slobode. Prve dvevelike moderne revolucije, Amerièka i Francuska, stremile su uspo-stavljanju poretka slobode. Ono što je obeleàvalo ove i kasnije re-volucije bila je te`nja ljudi ka slobodi, te`nja za uèestvovanjem ujavnom ìvotu, pored nastojanja da se u preureðenju društva i politiè-kih ustanova poène iz poèetka. Za Hanu Arent, meðutim, sloboda ni-kada nije mogla ili smela da bude obele`je privatnog ìvota. Doslobode se ne moè stiæi povlaèenjem u privatnost naših individual-nih ìvota. Sloboda je, naprotiv, u uèešæu u javnom ìvotu, ona jedrugo ime za delovanje u zajednici sa drugima. „Sloboda je stvarnirazlog zašto ljudi uopšte ìve zajedno u politièkoj organizaciji. Beznje, politièki ìvot bio bi besmilen. Raison d’être politike je sloboda,a njeno iskustveno polje je delovanje.“2

Kao što je pisala da sloboda nije obele`je privatnog ìvota, HanaArent je smatrala da je èovek slobodno biæe koje je u stanju da nasu-prot prirodnim nu`nostima slobodno misli i deluje, da delujuæi u za-jednici sa svojim istomišljenicima dovodi u pitanje društvene iprirodne neminovnosti. Revolucija opet predstavlja najsjajniji pri-mer èovekovemoæi da slobodno i promišljeno postavi osnove potpu-no novog politièkog poretka. U tom pogledu posebnu vrednost imaprimer Amerièke revolucije, èiji se uèesnici nisu oseæali kao bespo-moæne igraèke u rukama društvenih sila koje izmièu njihovoj kon-troli. Naprotiv, amerièki „oèevi osnivaèi“ delovali su slobodno i

140

1 Hannah Arendt, On Revolution, Harmondsworth, Penguin Books, 1973, str. 21.2 Hannah Arendt, Between Past und Future, Harmondsworth, Penguin Books,

1977, str. 146.

odgovorno, svesni da odluke koje donose mogu i moraju biti odogromnog znaèaja za potonje naraštaje.

KnjigaO revoluciji predstavlja u jednoj od svojih ravni znaèenjazanimljivu uporednu analizu dveju revolucija: Amerièke i Francu-ske. Prva je bila uspešna: dovela je do uspostavljanja poretka slobo-de, kao i do izgraðivanje ustanova demokratske republike koje su idanas delatne. Ako je Amerièka revolucija sva u znaku uspeha, zadrugu, Francusku revoluciju, to se ne moè reæi: izvedena u ime slo-bode, ona je uspostavila poredak neslobode. Dok je Amerièka revo-lucija svetao primer sposobnosti ljudi da hrabro delujuæi zapoènunešto sasvim novo, Francuska revolucija je reèit primer ljudske ne-moæi, kao i bespomoænosti i zastrašenosti ljudi pred istorijskim idruštvenim silama koje svaki oblik slobodnog delovanja èine nemo-guæim i iluzornim. Ako je pojava revolucije neraskidivo povezana saidejom slobode, onda ni sve revolucije koje su po svojim društvenimposledicama velike revolucije nisu revolucije u pravom smislu reèi.Ili se mora govoriti o dve vrste revolucija – o onima koje, po reèimaHane Arent, uspostavljaju institucije slobode i o onima koje ustano-vljavaju poredak neslobode.

Razmišljanje Hane Arent o Amerièkoj revoluciji zanimljivo je izato što upuæuje na neobièno i plodotvorno ukrštanje dveju ideja kojeu kasnijim revolucijama neæe imati nièeg zajednièkog, odnosno pred-stavljaæe antipode. To su ideja slobode i ideja konzervativnosti.3

Amerièka revolucija predstavljala je akt zapoèinjanja neèeg novog upolitièkom ìvotu, stvaranja jednog potpuno novog i osobenog poli-tièkog poretka, ali je ta delatnost bila praæena nastojanjem da se nove,demokratske republike odrè i oèuvaju u nepromenjenom stanju.Stvorena je nova vlast, obrazovane ustanove koje je trebalo oèuvati ina koje se gledalo sa poštovanjem ravnim onom koje su stari Rimljaniukazivali èinu osnivanja svoga grada. Od Francuske revolucije,meðutim, revolucija i konzervativnost prestaju da se dopunjuju i po-staju iskljuèivo nešto što se uzajamno iskljuèuje; onemeðusobno višenemaju nièeg zajednièkog.

141

3 Uporedi: Margaret Canovan, The Political Thought of Hannah Arendt, London,Metheun, str. 98.

Evo još jednog paradoksa na koji podseæa Hana Arent u razmiš-ljanjima o revoluciji. Premda neuspešna, premda izopaèenje osnov-nog politièkog ideala slobode, Francuska revolucija, a ne Amerièka,presudno je uticala na kasnije revolucije i revolucionarnu tradiciju.Objašnjenje Hane Arent za to što je Amerièka revolucija uspela dauspostavi poredak slobode, za razliku od revolucije u Francuskoj, leìu tome što je prva revolucija bila i ostala politièka, zaokupljena slobo-dom i oblicima vlade, dok je Francuska revolucija završila u neslobo-di i diktaturi, jer je bila i socijalna revolucija. Francuska revolucijazavršila je u tiraniji zato što su u njoj politièki razlozi i razmišljanjavrlo brzo bili potisnuti iskljuèivo socijalnima, nastojanjemmasa da seišèupaju iz okova bede i siromaštva. Dok su u Evropi 18. veka širokemase bile izloène pritisku nemaštine i materijalne bede, u Americi,zahvaljujuæi njenom prostranstvu i materijalnim bogatstvima, siro-mašni nisu ìveli u bedi. „Društveno stanje“ Amerike uticalo je i nanjeno „politièko stanje“. Lišeni zahteva i pritiska sirotinje da zakono-davnim merama odmah reše socijalno pitanje potpunim preureðe-njem društva, uèesnici Amerièke revolucijemogli su da se usredsredena politièka pitanja – kako da se izgradi i raspodeli vlast u novoj drà-vi. Društvene prilike i odnosi u Americi imali su uticaja i na prilike uFrancuskoj u vreme revolucije: ako je primer Amerike francuskumasu upuæivao na to da beda nije neizbe`na sudbina èoveèanstva,istovremeno je francuske revolucionarne voðe, pod pritiskom zahte-va masa, navodio da poveruju da sva pitanja treba podrediti jednomjedinom pitanju: kako narod osloboditi materijalne bede. Nasilje itiranija u Francuskoj revoluciji bili su, prema Hani Arent, neminovnaposledica neuspeha da se reši socijalno pitanje.4

Preduslov za slobodu, smatrala je zato Hana Arent, jeste da èo-vek prestane da bude potèinjen nu`nosti, tiraniji prirode. Èovek èijise ìvot odvija na granici materijalnog opstanka i neizvesnosti nije ustanju da slobodno dela, odnosno da procenjuje vrednost slobode.Kako je skoro celo njegovo iskustvo u podruèju materijalne nu`no-sti, kada se i pokrene, pobuni, njegovo delovanje nije zasnovano naprethodnom promišljanju i razlikama u stavovima koje karakterišu

142

4 On Revolution, str. 59-114.

slobodne ljude, veæ je to delovanje samo deo jedne šire celine ma-sovnog delovanja, koje pred sobom poput bujice nosi sve preprekešto mu se naðu na putu. Sa izlaskom masa na politièku pozornicu,politika, koja je ranije predstavljala autentièno podruèje slobode,poèela je da se doìvljava i tumaèi posredstvom pojma nu`nosti.

Najviše je tome doprineo i najdalje je u tome otišaoMarks. On jeskrenuo pa`nju sa podruèja politike, na kojem su ljudi delovali kaoslobodni pojedinci, na podruèje privrede, gde je carevala nu`nost. Usvom objašnjenju društva i istorije on je politiku postavio u drugiplan, u oblast tzv. društvene nadgradnje. Marks je, kako piše HanaArent, konaèno „više od bilo koga drugog osnaìo politièki najpo-gubniju doktrinu modernog doba, da ìvot predstavlja najviše dobroi da ìvotni proces društva èini samo središte ljudskog nastojanja.Tako uloga revolucije više nije bila da oslobodi ljude od nasilja nji-hovih bli`njih, još manje da se zasnuje sloboda, veæ da se oslobodi -ìvotni proces društva od okova oskudice tako da bude ponesen stru-jom obilja. Ne sloboda veæ izobilje postalo je sada cilj revolucije.“5

Preobraàj prava èoveka u prava sankilota predstavljao je prelomnitrenutak ne samo u Francuskoj revoluciji veæ i u svim potonjim revo-lucijama. Najveæi teoretièar revolucije, Karl Marks, poveo se zaovim shvatanjem ljudskih prava stavljajuæi u prvi plan gvozdeneistorijske zakonitosti i ekonomski determinizam, zanemarujuæidrevni nauk i iskustvo da je postojbina slobode u svetu politike. Takoje „trebalo da protekne nešto više od pola veka da bi preobraàj pravaèoveka u prava sankilota, abdikacija slobode pred diktatom nu`no-sti, našla svoga teoretièara.6

Podreðujuæi slobodu nu`nosti, Marks je tako uèinio ono što jepre njega uradio njegov veliki prethodnik Robespjer i što æe poslenjega uraditi njegov najveæi uèenik, Lenjin. Lenjin je bio ubeðen daneobrazovan narod u zaostaloj zemlji nije u stanju da savlada siro-maštvo u uslovima politièke slobode, a još manje da uspostavi pore-dak slobode. Kao poslednji naslednik francuske revolucionarnetradicije, bez mnogo smisla i oseæaja za teorijski pojam slobode, on je

143

5 Isto, str. 64.6 Isto, str. 61.

dobro i brzo shvatio da je potrebno `rtvovati sovjete, koji su za HanuArent „nova ustanova slobode“, i svu vlast naravno prepustiti partiji.7

Shvatanje Hane Arent o revoluciji i slobodi, meðutim, nije bilosamo antipodno pogledima francuskih sankilota i ruskih boljševika,veæ je upereno i protiv uobièajenog liberalnog gledanja na valjanostustanova predstavnièke demokratije i borbe politièkih stranaka. Za-merke Hane Arent upuæene politièkim strankama kao osnovnim po-lugama moderne masovne demokratije nisu nove, a još manje sunove u taboru njenih marksistièkih oponenata. Ono što obeleàvamodernu partiju jeste njena autokratska i oligarhijska struktura, ne-dostatak unutrašnje demokratije i slobode, njena ili njihova sklonostda postanu totalitarne, polaganje prava na nepogrešivost.8 Teško dase bilo koji od pravih privrènikaMarksove ili Lenjinove doktrine nebi sa ovim ocenama sloìo.

Hana Arent je manje oštar kritièar stranaèke politike i ìvota uzemlji u kojoj je prva moderna revolucija okonèana uspostavljanjemporetka slobode, Sjedinjenim Dràvama. Po njoj, i Sjedinjene Drà-ve i Velika Britanija su zemlje u kojima sama forma stranaèkog siste-ma, dvostranaèje, obezbeðuje i odgovarajuæu kontrolu i odgovornostvlasti, ali i postojanost samog politièkog poretka. U ovim zemljama,kao i u nekoliko drugih dràva koje povezuje ista politièka i kulturnatradicija, na delu je jedan sreæan i delatan spoj sistema vlasti (podelevlasti) i stranaèke strukture (dvostranaèkog sistema). Takva politiè-ka struktura u najboljoj i najpotpunijoj meri zajamèuje i štiti pravaèoveka, kao što i ostvaruje kontrolu nad onima koji vladaju. HanaArent ide dalje i tvrdi da razlika izmeðu dvostranaèkog i višestranaè-kog sistema nije samo ili pre svega formalna i tehnièka, veæ da uosnovi ta dva razlièita oblika stranaèkog sistema stoje radikalno raz-lièite koncepcije vlasti. Ako bismo klasifikovali savremene politièkesisteme prema principu vlasti na kojem poèivaju, onda je, po mišlje-nju Hane Arent, razlika izmeðu jednostranaèkih diktatura i višestra-naèkih sistema daleko manja od razlike izmeðu ove dve vrstesistema, sa jedne, i dvostranaèkih sistema, sa druge strane.9

144

7 Isto, str. 65.8 Isto, str. 268.9 Isto, str. 268.

Ukazujuæi na prednost angloamerièkog dvostranaèkog sistema,Hana Arent ne moè da ne ukaè i na bitnu ogranièenost amerièkogsistema vlasti. Mada je to sistem vlasti koji odlikuju postojanost ièvrste garantije ustavnih sloboda, reè je i o sistemu koji nije uspeo dagraðanima omoguæi da u odgovarajuæoj meri uèestvuju u javnom -ìvotu. Najviše èemu se mogu nadati graðani u ovakvom sistemu je-ste da budu predstavljeni, mada je oèigledno da se mogu predstavlja-ti samo interesi biraèa, ali ne i njihovo delovanje i mišljenje. Uovakvom sistemu skoro da je nemoguæe utvrditi mišljenje naroda, jerono ne postoji. Mišljenja se formiraju u procesu otvorene javne ras-prave, a tamo gde ne postoje uslovi za formiranje mišljenja – a oni nepostoje u okvirima predstavnièke demokratije – moguæno je utvrditijedino raspoloènja masa i pojedinaca. Dok pomoæu razlièitih grupaza pritisak biraèi mogu uticati na delovanje svojih predstavnika radizaštite svojih interesa, za politièke stranke Hana Arent smatra da, za-hvaljujuæi monopolu nad kandidovanjem, predstavljaju efikasnasredstva pomoæu kojih se ogranièava i kontroliše vlast naroda. Sa-vremenu predstavnièku vladu ona smatra oligarhijskom zato što unjoj mali broj upravlja u interesu mnogih. Èak i amerièki sistem po-dele vlasti, za koji je Hana Arent imala samo lepih reèi u pogledukontrole vlasti, nije bio u stanju da narod saèuva od politièke apatije.Jer je i taj sistem, kao i mnogi drugi demokratski poreci, otvarao jav-ni prostor samo za predstavnike naroda, a ne i za sam narod.10

Za razliku od politièkih stranaka, moguænost slobode i slobod-nog delovanja u politici pruàli su, po Hani Arent, samo kratkoveènirevolucionarni saveti i sovjeti koji su nicali tokom revolucija, da biubrzo bili ugušeni od partijske birokratije. Takvi oblici postojali su iu Francuskoj revoluciji, u Pariskoj komuni, u ruskim revolucijama,savetima radnika i vojnika u Nemaèkoj posle Prvog svetskog rata i uMaðarskoj revoluciji 1956. godine. Hana Arent podseæa na to da je isam Tomas Dèferson u svojim poznim godinama bio zabrinut nadmoguænošæu da se uguši duhAmerièke revolucije, pa je predlagao dase cela zemlja podeli u dovoljno male teritorijalne jedinice u kojimabi graðani mogli stalno da uèestvuju u upravljanju. Za pisca knjigeO revoluciji jedini politièki oblik koji omoguæuje slobodno politièko

145

10 Isto, str. 238.

uèestvovanje pojedinaca u politièkom ìvotu èinila bi federacija sa-veta koji obuhvataju šira podruèja. Funkcije takvih saveta mogle bibiti jedino politièke, a ne i administrativne, i utoliko je njoj bila pot-puno strana ideja o radnièkom upravljanju fabrikama.

Sve u svemu, višepartijskoj demokratiji Hana Arent je suprot-stavljala savetsku demokratiju. Ne samo da je ona dràla da sumoguænosti slobode u savetskom obliku demokratije veæe, veæ jesmatrala da višepartijska, parlamentarna demokratija duhom partij-skih borbi i monopola guši slobodu u javnom ìvotu. Kao i neki njeniistomišljenici, ona je meðutim svojom vizijom poretka slobode višeuspela da probleme pokrene nego da ih reši. Više od svega ona nijeuspela da èinjenièno dokaè valjanost svoje zamisli. Njeni istorijskidokazi (primer stare Atine kao autentiènog poretka slobode) neuver-ljivi su i njoj samoj zbog nedostatka pretpostavki neophodnih da bijedan takav politièki oblik mogao da se ostvari u savremenom druš-tvu. Sve što joj ostaje jeste nada da kratkotrajna iskustva savetske de-mokratije mogu predstavljati ideju vodilju u izgraðivanju poretkaslobode. Ona je èak uverena da su ta iskustva „dovoljno dugotrajna“da bi nam mogla predstavljati putokaz: „Moramo se okrenuti Febru-arskoj revoluciji iz 1917. godine u Rusiji i Maðarskoj revoluciji iz1956. godine, koje su trajale dovoljno dugo da bi nam u osnovnimcrtama pokazale kako bi izgledala vlada i kako bi verovatno funkcio-nisala republika kada bi bile zasnovane na naèelima sistema saveta.“11

Politièka vizija Hane Arent, naèin na koji je ona zamišljala da biporedak slobode trebalo i mogao da funkcioniše, spada iskljuèivo upodruèje utopijskog mišljenja. Knjiga O revoluciji steæi æe zato na-klonost današnjeg èitaoca više kritikom revolucija koje su završile utiraniji i kritikom teoretièara ovakvih revolucija, nego koncepcijama igledanjima na buduænost demokratije u njoj iznetim. Èitav politièkirazvoj velikog dela Evrope koji je donedavno ìveo u razlièitim auto-ritarnim komunistièkim reìmima, pokazuje da se prelazak iz autori-tarnih poredaka u demokratske odvija na sasvim drukèiji naèin odonog koji je zamišljala Hana Arent. Višestranaèka, a ne savetska de-mokratija predstavlja osnovni pokretaè tih demokratskih promena.

146

11 Isto, str. 266.

Na odreðenom stepenu razvitka u savremenim,masovnim, viso-korazvijenim društvima, politièki `ivot se ne mo`e zamisliti bezorganizacionih instrumenata kakve predstavljaju stranke. Nije spor-na kritika politièkih stranaka koju iznosi Hana Arent. Njen spisakprigovora na raèun demokratskih ogranièenja stranaka mogao bi se iproširiti. Pravi problem je u neèem sasvim drugom. Uz sve svojenedostatke, politièke stranke predstavljaju najozbiljniju preprekusvakoj diktaturi, ukljuèujuæi i diktaturu jedne stranke. Saveti i demo-kratija saveta nikada nisu predstavljali delatnu prepreku diktaturijedne stranke, veæ su po pravilu završavali upravo u jednopartijskojdiktaturi. Zanimljiva u svim ostalim dimenzijama objašnjenja i kriti-ke revolucija, knjiga O revoluciji ostaje najslabija u pokušaju dadovede u pitanje stav koji je nesumnjivo alfa i omega moderne de-mokratske teorije: demokratije nema bez slobodne utakmice politiè-kih stranaka.

147

Politièki poredak i ljudska prava

Angloamerièka pravna tradicijai ideja vladavine prava

I

Kada se govori o angloamerièkom pravu, odnosno o commonlaw sistemu, posebno se ukazuje na razlike izmeðu angloamerièkog ikontinentalnoevropskog pravnog sistema. Te razlike izmeðu pravnihsistema, koje prate i razlike u shvatanju prava, nisu male. U središtukontinentalnoevropskog pravnog sistema je pisano, kodifikovanopravo. U središtu angloamerièkog pravnog sistema je obièajno, nepi-sano pravo, koje su tumaèili i postepeno razvijali sudovi. U središtuprvog pravnog sistema je zakonsko pravo; u središtu drugoga siste-ma je sudsko pravo.

Bitno obele`je angloamerièkog prava od njegovih poèetaka uEngleskoj, u 13. veku, jeste da su presude koje su izricali sudovi po-stojale precedenti, tj. osnova za donošenje sudskih presuda u svimsliènim sluèajevima. U središtu angloamerièkog prava je zato sudskopravo. Mada je moderni društveni i pravni razvoj doveo do ogromneekspanzije zakonodavstva, jedno od glavnih obele`ja angloameriè-kom pravnom sistemu od njegovog nastanka do danas daje delatnostsudova. Angloamerièko pravo je precedentno zato što je sudija kojiima da reši jedan sluèaj vezan precedentom, odnosno du`an je da sudikao što se i ranije sudilo. U ovom sistemu sudija ne primenjuje zakon,kao što je to sluèaj u Evropi, veæ jedno posebno pravo koje se sastoji

149

od precedenata. Sudeæi na osnovu precedenata, sud je obavezan da sepridràva ranijih presuda najviših sudova.

U kontinentalnoevropskom pravnom sistemu proces donošenjasudske odluke ima deduktivan karakter. U ovom sistemu polazi se odpretpostavke da jedino što sud ima da uèini jeste da jedno opšte,unapred utvrðeno pravilo, pronaðe i primeni ga na konkretan sluèaj.Sudija u angloamerièkom pravnom sistemu isto tako pokušava dapronaðe pravilo koje je primenjivo na konkretan sluèaj, ali se pritome koristi drugojaèijim metodom. Vezan odlukama viših sudova,on zakljuèuje od pojedinaènog ka opštem. Prethodne pojedinaènesudske odluke u ovakvom sistemu predstavljaju podlogu iz kojeinduktivnim zakljuèivanjem treba izvesti opšte pravilo koje se moèprimeniti i na konkretan sluèaj u kojem sud rešava.1

U praksi engleskih sudova prihvaæena su vremenom izvesnapravila koja se tièu samog rada sudova i tumaèenja precedenata. Pre-ma ovim pravilima, svi sudovi su vezani odlukama viših sudova, anajviši sudovi, sa izvesnim izuzecima, jedini su sudovi koji su vezanisopstvenim odlukama. Niì sudovi mogu odluèivati suprotno prece-dentima koje su u svome radu razvili sudovi viši od njih jedino u slu-èaju kada je viši sud uèinio oèiglednu grešku. U okvirima sistemasudova svaki relevantan argumenat ma kog suda, bez obzira namesto koje taj sud zauzima u hijerarhiji sudova, predstavlja ozbiljanargumenat koji valja bri`ljivo razmotriti. Drugim reèima, dok presu-de viših sudova obavezuju niè sudove, presude niìh sudova nisuobavezujuæe, ali snagom argumenata mogu delovati na druge sudovei na razvoj sudske prakse. Samim protekom vremena pojedini prece-denti se ne ukidaju, veæ tek onda kada doðe do odgovarajuæih prome-na u praksi najviših sudova. Presude viših sudova autoritativne su zaniè sudove samo u onom svome delu u kome je sadràno obrazloè-nje odluke (ratio decidendi). Sama odluka u nekom ranijem sluèaju(obiter dictum) za sud koji donosi odluku nije relevantna.

Usvajanjem engleskog precedentnog prava u zemljama koje sustajale u odreðenim administrativnim i politièkim vezama sa Engle-skom i koje su se razvijale pod uticajem engleske pravne kulture

150

1 Vidi Carlton KempAllen, Law in the Making, Oxford, Clarendon Press, 1958, str.157-158.

(SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i neke druge bivše engleskekolonije) prihvaæena su, uz izvesna odstupanja, i navedena pravilakoja se tièu rada sudova i tumaèenja presuda. U SjedinjenimAmeriè-kim Dràvama, zemlji koja je uz Englesku najviše doprinela razvojuustanova i doktrine angloamerièkog prava, odstupanja od engleskihpravila podstaknuta su, naravno, veæim razlikama izmeðu politièkihsistema Velike Britanije i Sjedinjenih Dràva, a naroèito postoja-njem pisanog ustava i federalnog ureðenja u Americi.

Mada sudovi i sudsko pravo predstavljaju glavno obele`je an-gloamerièkog prava, uporedo sa krupnim društveno-ekonomskimpromenama sve veæi takmac precedentnom pravu u angloamerièkompravnom sistemu postajalo je zakonodavstvo. Za razliku od prece-dentnog prava koje je postepeno nastajalo, zakonsko pravo je stvara-no. Dok sudovi u angloamerièkom pravnom sistemu nastoje dapravo pronaðu, zakonodavac se neposredno bavi stvaranjem prava.Dok zakonodavac legislira, sud samo interpretira pravo. Moglo bi sezato reæi da u ovakvom pravnom sistemu, i pored toga što doprinoserazvoju prava, sudovi u izvesnom smislu u pravo ne unose ništa pot-puno novo. Otuda i ona poznata tvrdnja Henrija Mejna: „U Engle-skoj smo naviknuti na širenje, preinaèenje i popravku prava od stranemašinerije koja, u teoriji, nije u stanju da promeni nijednu jotu, nije-dan red postojeæe jurisprudencije.“2

U kakvom odnosu stoji zakonodavstvo prema precedentnompravu u angloamerièkom pravnom sistemu? Kako sudovi tumaèeprecedentno pravo u vreme naglog širenja zakonodavne uloge drà-ve? Kako se odvija zakonodavna delatnost u jednom sistemu u ko-jem je široko podruèje društvenih odnosa veæ bilo ureðeno pravilimaprecedentnog prava? Nalaènje odgovora na ova pitanja olakšano jeutoliko što se neki od zakona bave pitanjima koja nisu obuhvaæenaprecedentnim pravom. Drugi zakoni, meðutim, ureðuju pitanja koji-ma se bavi precedentno pravo, dopunjujuæi ga, menjajuæi i objašnja-vajuæi. Sve u svemu, mada osporavano, još uvek je uticajno staronaèelo da je precedentno pravo fundamentalnije od zakona i da zato,kad god je moguæno, zakon treba tumaèiti u saglasnosti sa naèelima

151

2 Henry Maine, Ancient Law, London, J. M. Dent and Sons Ltd., n. d., str. 18.

precedentnog prava. Svaki zakon treba tumaèiti usko i nije moguænopozivati se na duh zakona da bi se popunile njegove praznine. Prece-dentno pravo iskljuèuje se samo u sluèajevima kada novi zakonsvojim izrièitim i nedvosmislenim odredbama propisuje da se prece-dentno pravo ima smatrati izmenjenim. Ali i u ovom poslednjem slu-èaju vaì naèelo da zakon kojim se ukida precedentno pravo trebatumaèiti usko.

Èinjenica da je u angloamerièkom pravnom sistemu zahvaljuju-æi ulozi sudova teìšte bilo na pronalaènju a ne na stvaranju prava,doprinela je tome da pravo sa stanovišta poloàja i sudbine pojedincabude postojanije. Od samog nastanka common law sistema u Engle-skoj preovlaðujuæi deo prava èinila su pravila koja se nisumogla me-njati i stvarati niti trenutnom voljom pojedinca niti trenutom voljompromenljivih veæina u zakonodavnim skupštinama, veæ je ovo pravoimalo trajniji i opštiji karakter, jamèeæi viši stepen pravne sigurnosti.Pravo je uglavnom bilo nešto što treba otkrivati a ne stvarati i samimtime ni pojedinac ni veæina u zakonodavnom telu nisu mogli da iz-jednaèe svoju volju sa opštim pravom zemlje. Prema tradicionalnomangloamerièkom shvatanju prava, pravo nije proizvod volje makoga, veæ zapreka svakoj vlasti, a posebno arbitrarnoj. Nasuprot po-znatoj Ulpijanovoj maksimi da volja samog vladaoca ima snaguzakona (Quod principi placuit legis habet vigorem), u engleskojpravnoj praksi i misli bilo je razvijeno shvatanje da nièija volja samapo sebi (ni pojedinca ni veæine) ne moè imati snagu zakona ako nijesaglasna sa opštijim i starijim pravnim naèelima.

U osnovi ovakvog shvatanja prava je ideja vladavine prava, stariideal politièke misli po kojem se tlaèenje od strane onih koji su navlasti moè suzbiti tako što se pravo uzdiè iznad ljudi, što se umestovladavine ljudi uspostavlja vladavina prava. Reè je ovde, naravno, oideji vladavine prava u najširem znaèenju, u obliku u kome je ta za-misao obrazlagana i branjena u radovima koji spadaju u podruèjefilozofije politike i prava. Nije predmet ovoga rada pojam vladavineprava u pravnom smislu, odnosno onaj pojam koji je po svojoj priro-di uvek vremenski i prostorno ogranièen (kao što je to, na primer,sluèaj sa poznatom Dajsijevom definicijom vladavine prava iz

152

prošlog veka),3 veæ je ovde predmet razmatranja vladavina prava upolitièkom znaèenju.4

O tome da pravo treba da vlada da se ne bi vladalo tiranski, prvisu razmišljali Grci, ali u njih se ideja o vladavini prava kolebala iz-meðu ideje o svetom karakteru prava, koje je bilo relativno kruto inepromenljivo, i stvarnog zakonodavstva u demokratskim reìmi-ma, koje je opet bilo suviše nesigurno i podlo`no promenama.5 Kadaje zakon izgubio sveti karakter, volja veæine se uzvisila nad pravom itime je naèelo vladavine prava poèelo da odstupa pred praksom vla-davine veæine i tiranije veæine. Ako je iskustvo Grèke pouèno zatošto je pokazalo kako èesto u praksi naèelo vladavine prava moè bitizamenjeno vladavinom ljudi, onda je istorija Rima u mnogome sliè-nija kasnijoj pravnoj istoriji Engleske i ideji vladavine prava (rule oflaw), kako je ova formulisana u Engleskoj. Jer i u Rimu, kao i Engle-skoj, smatralo se da niko u društvu, ni pojedinac ni veæina u zakono-davnom telu, nema pravo da izjednaèi svoju volju sa opštim pravomzemlje. Suština ove ideje sadràna je u izreci Julija Paula da ono štoje pravo ne proizlazi iz pravila veæ pravilo nastaje na osnovu našegsaznanja o tome što je pravo (Non ex regula ius summatur, sed ex iureqoud est regula fiat). U Rimu sve do perioda dominata, kao i u En-gleskoj kasnije, veliki deo prava nije predstavljalo zakonodavèevodelo. Rimsko privatno pravo praktièno je bilo izvan intervencije za-konodavca. Slièno naèinu na koji se pravo razvijalo u srednjovekov-noj Engleskoj razvijalo se privatno pravo u Rimu – tako što su gapravnici postepeno otkrivali, a ne voljom zakonodavca. Za razliku

153

3 A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, London,Macmillan, 1956 (prvo izdanje 1885), str. 202-203.

4 O razlikovanju pojma vladavine prava u politièkom i pravnom smislu vidi R. L.Sharowd, „Rule of Law“, A Dictionary of the Social Sciences, eds. Julius Gould,William Kolb, Glencoe, The Free Press, 1964, str. 610-611.

5 Uz dalje izlaganje vidi Friedrich Hayek, The Constitution of Liberty, London,Routledge and Kegan Paul, 1960, str. 133-249. i Law, Legislation and Liberty,London, Routledge and Kegan Paul, 1973, knj. 1, str. 72-144; Bruno Leoni, Free-dom and the Law, Princeton, D. Van Nostrand Company, Inc., 1961, str. 59-96;Giovanni Sartori, Democratic Theory, Frederick A. Praeger, 1965, str. 278-325.O ideji vladavine prava pisao je u nas šire Kosta Èavoški u svome radu „Problemslobode u demokratiji“, Filozofske studije 1973, str. 46-66.

od Engleske, u kojoj su u ovom pogledu odluèujuæu ulogu imale su-dije, u Rimu su to bili istaknuti pravnici. U Rimu zakonsko pravobilo je uglavnom ustavno i upravno, kao i krivièno pravo, a ove graneprava odnosile su se samo posredno na privatni ìvot i poslove ljudi.Posle pada Rima, Evropa je prošla kroz jedan dugotrajan period kadase na pravo gledalo kao na nešto što je van volje ljudi, kao na neštošto treba otkriti, a ne stvarati, i kada je sama pomisao da se pravomo-è promišljenomenjati ili stvarati bila svetogrðe. Na osnovu ovakvihantièkih i srednjovekovnih shvatanja o pravu razvijeno je u Engle-skoj moderno shvatanje vladavine prava.

Tradicionalno angloamerièko shvatanje prava, odnosno shvata-nje o vladavini prava kako je ovde izneto, zasniva se zapravo na me-stu i ulozi koju imaju sudsko pravo i sudovi u angloamerièkompravnom sistemu. Moglo bi se èak reæi da je, svojim shvatanjem ide-je vladavine prava i uloge sudova, angloamerièka pravna tradicija naizvestan naèin pokušala da pronaðe rešenje jednog problema koji supostavili još Platon i Aristotel. Platon je, naime, ukazao na to da jeosnovna slabost zakona u tome što je on jedno opšte pravilo koje„nikada neæe moæi u jedan mah obuhvatiti ono što je najbolje i naj-pravednije za sve, pa nareðivati ono što je najprikladnije“6 i zalagaose za to da se vlast podari mudrim pojedincima. Nasuprot ovome, po-stavljajuæi pitanja u Politici da li je korisnije potèinjavati se najbo-ljem èoveku ili najboljim zakonima, Aristotel je rešenje video ubezliènoj vladavini zakona, odnosno prava. „Zahtevati da vlada za-kon“, piše Aristotel, „znaèi zahtevati da vlada Bog i um, a zahtevatida vlada èovek znaèi dopustiti i ìvotinji da vlada, jer poùda je neštoìvotinjsko, a strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti. Stoga za-kon predstavlja um bez poùde.“7 Angloamerièka pravna tradicija uizvesnom smislu pokušava da pomiri Aristotelovu zamisao o vlada-vini prava i Platonovu ideju o vladavini mudrih pojedinaca, povera-vajuæi ovu ulogu onima koji imaju najodgovorniju ulogu u procesutumaèenja i razvoja prava – sudijama.8

154

6 Platon, Dràvnik, Zagreb, Liber, 1977-294b.7 Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1966, 1287a.8 Wallace Mendelson, „Judicial Discretion“, International Encyclopedia of the So-

cial Sciences, ed. David Sills, New York, Macmillan, 1968, knj. 8, str. 320-322.

U19. i 20. veku u društvenom ìvotu i pravnojmisli pod uticajemideja racionalizma postalo je široko prihvaæeno shvatanje da anglo-amerièki pravni sistem, u kome su oni koji pravo primenjuju prinuðe-ni da ovo traè u zastarelim, nesreðenim i teško dostupnim zbirkamasudskih odluka,mora biti inferioran u odnosu na jedan pravni sistem ukome je pravo sadràno u preglednim i sistematizovanim zakonskimpropisima. Prema ovome shvatanju, apstraktno posmatrano, jedan si-stem zakonskog prava tehnièki je savršeniji od jednog sistema sud-skog prava. Angloamerièko pravo, posmatrano na ovaj naèin, jedan jeod zaostataka pravne prošlosti, nešto što je samo sreæan spoj okolno-sti, niz sluèajeva, uspeo da oèuva i odrì do naših dana.

Ova racionalistièka kritika ne samo angloamerièkog pravnog si-stema veæ i angloamerièke pravne tradicije, pa time i ideje vladavineprava u obliku u kome ona èini sastavni deo ove tradicije, saglasna jesa sve veæom ulogom zakonodavca u društvenom ìvotu, odnosno saèinjenicom da u svim politièko-pravnim sistemima, pa i u angloame-rièkom, parlament, vlada i organi uprave postaju prave fabrike prava.Zalaùæi se za što šire promišljeno stvaranje prava od strane zakono-davne i izvršne vlasti, a osporavajuæi valjanost tradicionalnog anglo-amerièkog razvoja prava putem otkrivanja šta je pravo, ovakvakritika posredno dovodi u pitanje i valjanost ideje vladavine prava,kojom je proèt celokupan razvoj agloamerièke pravne tradicije.

II

U istoriji engleskog prava i pravne misli bilo je više sporova iz-meðu onih koji su kritikujuæi tradicionalno englesko shvatanje pravaodbacivali i ideju o vladavini prava i onih koji su strasno branili tu ide-ju. U svojim polemikama sa Dèmsom I i Frensisom Bekonom ovoshvatanje vladavine prava branio je Edvard Kouk. Kasnije, reagujuæina jedan Hobsov manje poznati spis, Dijalog o common law-u, MetjuHejl, uèenik Koukov i sudija kao i Kouk, izneo je još šire i izrièitijerazloge u prilog engleskog shvatanja prava i ideje vladavine prava.Ipak, u najrazgovetnijem i najèšæem obliku tradicionalno engleskoshvatanje prava podvrgao je kritici Dèremi Bentam, rodonaèelnik

155

engleskog utilitarizma. Kritikujuæi osnovna naèela engleskog prav-nog sistema, ulogu sudova i sudskog, precedentnog prava u ovome si-stemu, Bentam je posredno doveo u pitanje i ideju vladavine prava.

Prvi put je svoju kritiku Bentam izloìo u manjem spisu Frag-ment o vladi 1776. godine, napadajuæi znamenite BlekstonoveKomentare o pravu Engleske, koji su se u èetiri knjige pojavili izme-ðu 1765. i 1769. godine. Teškoæe kojima je bilo praæeno upoznava-nje sa precedentima u sudskim arhivama ili u privatnim zbirkamasudskih odluka doprinele su da se poèev od 13. veka pojavi više ko-mentara velikih engleskih pravnika, preko kojih se takoðe mogloupoznati sa precedentnim pravom. Znaèaj ovih komentara u engle-skom pravu podseæa na ugled i uticaj koji su imala mišljenja istaknu-tih pravnika u rimskom pravu. Posle više ovakvih znaèajnihkomentara Blekston je krajem 18. veka uzeo da izloì i obrazloìjedan veæ zreo pravni sistem i shvatanje prava. Blekston je ovo izveona do tada najsistematièniji i najpotpuniji naèin, izlaùæi taj sistempo odreðenim oblastima i polazeæi od odreðenih naèela.

U svojim Komentarima Blekston je dosledno izneo i branio tra-dicionalno englesko shvatanje prava po kojem je u središtu jednogpravnog sistema sudsko pravo, odnosno pravo onako kako ga shva-taju i primenjuju sudovi. Postoje neka temeljna pravna naèela odkojih zakonodavac moè da odstupi, ali koje su sudovi du`ni da poš-tuju. Odluke sudova ne mogu biti rukovoðene mišljenjem sudija veætim naèelima. Slobodna vlada zato zavisi od sudstva koje u njoj imasredišnji poloàj. Tako shvaæeno sudstvo obezbeðuje ne samo nepri-strasnu zaštitu ìvota, sloboda i svojine podanika, veæ sluì i kao za-preka nerazboritoj upotrebi parlamentarnog autoriteta. Sudovi suzato, prema Blekstonu, „ìva proroèišta koja moraju odluèiti u svimspornim sluèajevima i koja su zakletvom vezana da odluèe premapravu zemlje“9.

Na sudovima je da terazije pravde drè nepristrasno i èvrsto, takoda one ne budu podlo`ne kolebanju sa svakim novim sporom, odno-sno mišljenjem sudije. Ono što je nekada bilo neizvesno, posred-stvom odluke suda pretvara se u trajno pravilo, tako da više nije u

156

9 William Blackstone, The Commentaries of the Laws of England, London, JohnMurray, 1876, knj. I, str. 47.

moæi nijednog potonjeg sudije da od ovoga pravila odstupi po sop-stvenom nahoðenju. Nije zadatak sudija da proglašavaju novo pravoveæ da odrè i prošire staro pravo. Jedini izuzetak od ovoga pravila jekada je staro pravilo protivno razumu. Ali i u tome sluèaju, veli Blek-ston, ako se pokaè da je ranija odluka suda besmislena ili nepraved-na, sud neæe zakljuèiti da takva odluka predstavlja loše pravo (badlaw), veæ da se uopšte ne radi o pravu (not law), odnosno da pomenutaodluka ne predstavlja ustanovljeni obièaj kako je prvobitno pogrešnoutvrðeno.10

Temeljna pravna naèela kojih se sudije moraju dràti u poèetkusu nastajala i razvijala se iz opštih obièaja, ali obièaja koji su otkrive-ni u ranijim odlukama sudova. A valjanost obièaja je baš u njihovojdugoveènosti, baš u tome što se koriste od davnina. Po Blekstonovimreèima, valjanost obièaja je u tome što se ne moè utvrditi njihov ta-èan poèetak i prvi izvor, u tome što se obièaji koriste od pamtiveka(time out of mind), odnosno sve od vremena dokle seè ljudsko seæa-nje (time whereof the memory of man runneth not to the contrary).11

Dok æe predstavnici racionalistièke orijentacije u društvenoj misli(Bentam, na primer) isticati da je valjanost jednog propisa u tome štoje ureðen u skladu sa zahtevima razuma, u tome što odgovara savre-menim potrebama i interesima ìvih naraštaja, po Blekstonu vred-nost jednog pravnog propisa je u njegovom trajanju. Trajnost jednogpropisa, njegova iskustvena provera predstavlja najèvršæe jamstvopravne sigurnosti ljudi pod tim propisima.

Ono što daje èvrstinu jednom društvu jeste skup konvencional-nih pravila èija je svrha da urede i time zaštite prava pojedinca. Delo-tvornost ovoga sistema pravila zavisi, meðutim, od toga u kojoj jemeri povezan sa prirodnim poretkom stvari. Suviše èesto ispitivanjeosnova ovih pravila moè ukazati da ona imaju karakter konvencije,veštaèki karakter i time dovesti u pitanje i njihove prirodne osnove.Po Blekstonu je zato dobro kada se ljudi pokoravaju ustanovljenimpravilima, ne proveravajuæi potanko razloge za njihovo donošenje.12

157

10 Isto, str. 47-48.11 Isto, str. 45.12 Vidi Herbert Storing, „William Blackstone“,History of Political Philosophy, eds.

Leo Strauss, Joseph Cropsey, Chicago, Rand McNally, 1972, str. 603.

Sliènomišljenje zastupao je i Blekstonov veliki prethodnik i istomiš-ljenik Metju Hejl u svojoj polemici sa Hobsom. Po Hejlu, vrednostjednog konvencionalnog sistema pravila obièajnog prava, kakav jebio common law, jeste u saètom iskustvu stoleæa i naraštaja, isku-stvu koje svojom mudrošæu nadilazi valjanost mišljenja najmudrijihpojedinaca ili skupine ljudi. Zato Hejl i piše da „nije neophodno danam razlozi jedne ustanove budu oèevidni. Dovoljno je da postojeustanovljeni zakoni koji nam daju sigurnost i razumno je pokoravatise ovim zakonima èak i kada nije oèevidan odreðeni razlog koji stojiu osnovi jedne ustanove.“13 Kao i Hejl, i Blekston je smatrao da štosu pravila o kojima je ovde reè starija i èvršæe uvreèna manje je ve-rovatno da æe se postaviti pitanje razloga koji stoje u njihovoj osnovi.

Blekston je upozoravao i na to da je razvoj zakonodavstva doveou opasnost staro pravo i tradicionalno shvatanje prava. „Commonlaw-u u Engleskoj“, piše on, „desilo se isto što i dostojanstvenim,drevnim zdanjima, koje su ùstri i neiskusni neimari drznuli da zao-denu u novo ruho i uglade u svome zanosu modernog popravljanja.Zato je èesto simetrija common law-a bila narušena, njegove propor-cije bile su izopaèene, a njegova velièanstvena jednostavnost zame-njena prividnim ulepšavanjima i neobiènim novinama. Jer, istini zavolju, skoro sva zamršena pitanja, skoro sva cepidlaèenja, zapetljano-sti i odlaganja, koja su bacila ljagu na engleske i druge sudove dugujusvoje poreklo ne common law-u, veæ novinama u njemu koje su deloakata parlamenta.“14 Zakonodavstvo je zato, po Blekstonu, opravda-no jedino ukoliko se njime proglašava obièajno pravo ili ukoliko onopredstavlja lek protiv pojedinih nedostataka obièajnog prava.

Kritikujuæi Blekstonove ideje, Bentam je u Fragmentu o vladi iu drugim radovima hteo da dovede u pitanje preovlaðujuæe pravnoshvatanje u Engleskoj onoga vremena.15 Što je to shvatanje Blekston

158

13 „Sir Mathew Hale’s Criticism on Hobbes Dialogue on the Common Law“, priloguW.S. Holdsworth, A History of English Law, London, 1924, knj. 5, str. 504-505.Navedeno prema: Hayek, The Constitution of Liberty, str. 58.

14 Blackstone, The Commentaries on the Laws of England, knj. 1, str. 6.15 Jeremy Bentham, A Fragment on Government and Introduction to the Princi-

ples of Morals and Legislation, ed. Wilfrid Harrison, Oxford, Basil Blackwell,1960. Šire o idejama Bentama i ostalih predstavnika utilitarizma vidi klasiènestudije Leslie Stephen, The English Utilitarians, London, Duckworth and Co.,

izneo na jednom mestu i u sreðenom i knjièvno zanimljivom ilepom obliku, Bentamu je samo olakšalo zadatak. Kako precedentnopravo inaèe nije bilo pristupaèno, Blekston je, sumirajuæi na jednommestu ovo pravo, postao pogodan predmet kritike za Bentama, kojije opet zastupao sasvim drugojaèije shvatanje prava i zalagao se zareformu postojeæeg pravnog sistema. Prikazavši jednostavno kako jesa svim svojim protivreènostima i nedostacima pravni sistem Engle-ske izgledao u drugoj polovini 18. veka, Blekston je za svoga kritièa-ra postao simbol haotiènog stanja u kome se nalazio common lawsistem. Sama èinjenica da je Blekston prvi zapoèeo da drì predava-nja o engleskom pravu na Oksfordu i da su njegova predavanja i delavršila veliki uticaj na mlade naraštaje engleskih pravnika nagnala jeBentama da svoju kritiku tradicionalnog shvatanja prava usmeri bašna Blekstonove Komentare. Zato nije ni neobièno što je Bentam zamoto svoga spisa iskoristio jedno mesto iz Duha zakona u kojemMonteskje piše da ništa ne odlaè toliko razvoj znanja kao loše delojednog slavnog pisca. 16

Mada je Fragment o vladi u osnovi jedan kritièki spis, u njemuse veæ mogu nazreti Bentamove pozitivne zamisli o reformi prava,zamisli koje æe biti razvijene i konkretizovane u njegovim kasnijim,brojnim delima. Bentam je zastupao shvatanje da su izmene postoje-æeg politièko-pravnog ureðenja zemlje neminovne, ali da se te izme-ne mogu izvršiti mirnim putem, a ne kao u Francuskoj revoluciji.Iznoseæi svoje shvatanje kako se postojeæe ustanove mogu reformi-sati tako da budu korisne, odnosno da sluè što veæoj sreæi što veæegbroja ljudi, Bentam je najviše išao za tim da uzdrma poverenje u sta-re pravne ustanove, u pravni sistem u kojem je precedentno pravopredstavljalo dominantan izvor prava koji je davao peèat èitavompolitièko-pravnom sistemu Engleske.

UBentamovo vreme smatralo se da vrednost engleskog prava le-ì, pre svega, u njegovoj drevnosti i dugoveènosti, kao i u njegovimunutrašnjim svojstvima koja su delo najblistavijih umova engleskepolitièko-pravne tradicije. Za Bentama, meðutim, ni starost jedne

159

1900, knj. 1-3, i Elie Halevy, The Growth of Philosophic Radicalism, Boston,Beacon Press, 1955.

16 Vidi Bentham, A Fragment on Government, str. 3-4, 15.

ustanove, ni ugled onih koji su doprineli njenom nastajanju i razvojune predstavljaju dovoljno opravdanje. Pod uticajem ideja racionali-zma, Bentam u svojoj kritici engleskog prava nije priznavao nikakveautoritete i tradiciju, veæ je englesko pravo cenio iskljuèivo sa stano-višta naèela korisnosti. Polazeæi od naèela korisnosti, Bentam je sma-trao da bi trebalo izvršiti reviziju vaèæeg pravnog sistema tako što bise odbacili oni njegovi elementi koji se suprotstavljaju naèelu kori-snosti. Nekorisnim je Bentam smatrao mnoge zastarele odredbe uprecedentnom pravu, srednjovekovnu terminologiju, sloènost po-stupka, kao i velikumoæ sudova i sudija. Prema Bentamu, pravo trebada stvara savremeni zakonodavac u skladu sa savremenim prilikama ipotrebama ljudi. U središtu jednog racionalnog pravnog sistema trebada stoji zakonodavstvo, a ne preìvele, teško razumljive i nekorisnesudske presude, kao što je to sluèaj u Engleskoj.

Englesko pravo postalo je, po Bentamu, prava šuma besmislenihrazlika, protivreènosti u kojima se niko ne moè snaæi bez uputstavaposveæenih u tajne ovoga sveta i u komematerijalna sredstva i preva-re daju prednost bogatima nad siromašnima i nepoštenima nad poš-tenima. Jedan od glavnih uzroènika ovakvog stanja je sudsko pravo,koje je Bentam bez prekida napadao. „Tiranija sudskog prava“(judge-made law) po njemu nije ništa manje loša od „tiranije religijekoju stvaraju sveštenici“ (priest-made religion).17

Bentam, kome je sredina iz koje je potekao namenila pravnièkukarijeru, brzo je pošao drugim putem. U knjizi Fragment o vladi, ukojoj je kao dvadesetsedmogodišnji mladiæ anonimno napao jednogod najuvaènijih predstavnika pravnièke profesije, sadràn je savBentamov bunt i otpor prema pravu i pravnicima kako su oni izgle-dali u Engleskoj njegovog vremena. Na jednom mestu on je ovakodao portret pravnika: „Beìvotna i klonula vrsta koja je spremna daprihvati sve i da pristane na sve; nesposobna da shvati i oseæa razlikuizmeðu pravog i nepravog; neosetljiva, kratkovida i nepopustljiva;ravnodušna, a ipak sklona da bude uvuèena u potrese la`nih straho-vlada; gluva na glas razuma i javne koristi; poslušna samo na šapatsopstvenog interesa i na mig vlasti.“18

160

17 Stephen, The English Utilitarians, knj. 1, str. 279.18 Bentham, A Fragment on Government, str. 12.

Bentamova kritika Blekstonovih pogleda odnosi se zapravosamo na nekoliko stranica Blekstonovog „Uvoda“ u Komentare, nakojima ovaj izlaè svoju definiciju prava. Mada je nastojao da svo-jimKomentarima da teorijsku, filozofsku osnovu, sam Blekston, do-bar tumaè i popularizator jednog komplikovanog pravnog sistema,nije raspolagao odgovarajuæim filozofskim znanjem. On je na pome-nutim stranicama platio dug maniru svoga vremena da se u izlaganjupoðe od izvesnih filozofskih postavki. Zato je Bentam s pravom uka-zao na protivreènost Blekstonovog shvatanja prirodnog prava, druš-tvenog ugovora, suvereniteta i podele vlasti.

Blekston je èesto nelogièan i nedosledan i zato je meta Benta-movih napada. Te nelogiènosti u Blekstonovom izlaganju dolaze odpokušaja da opiše pravo onakvo kakvo je bilo i da za njega da razlogekoji mogu biti zanimljivi i uverljivi proseènom èitaocu. Ti razlozi neèine delove jedne kritièke i koherentne pravne filozofije veæ treba daomoguæe èitaocu da shvati common lawmetodmisli.Komentari jesuodbrana postojeæeg pravnog poretka ali svrha jednog uvodnog, ud`-benièkog štiva jeste da objasni i opravda pre nego da napada graðukoju izlaè.19

Bentam je svoju kritiku zapoèeo napadom na jedno delo u komeje bio sadràn prikaz pravnih ustanova Engleske, da bi tu kritiku po-tom razvio u kritiku celog pravnog sistema. I u drugim svojim spisi-ma on je ukazivao na pojedinaène nedostatke delujuæi u pravcukritike sistema. Istini za volju, treba priznati da je Bentamova kritikaengleskog pravnog sistema u znatnoj meri osnovana. Sistem prece-dentnog prava u Bentamovo vreme imao je svakako svojih nedosta-taka. Proces sudskog razvoja prava uopšte je relativno spor i teè seprilagoðava promenjenim društvenim okolnostima. Zatim, poznava-nje ranijih precedenata bilo je praæeno velikim teškoæama koje obi-èan èovek nije u stanju da savlada, tako da je precedentno pravo biloskoro iskljuèivo u rukama pravnièkog poziva.

U osudi pravnog sistema Engleske Bentam nije bio usamljen,isto kao što nije bio ni bez prethodnika. Kritike Bentamovih prethod-nika, meðutim, nisu imale izrièit karakter i nijedna od njih nije bila

161

19 Vidi Martin Schapiro, „William Blackstone“, International Encyclopedia of theSocial Science,

iskljuèivo zaokupljena postojeæim pravnim poretkom i pravnim ì-votom. Nijedan od ovih prethodnika nije u meri u kojoj je to uèinioBentam ukazivao na nedostatke u politièkim i pravnim ustanovamaEngleske i zalagao se za reformu. Veæina tih kritièkih zamerki preBentama moè se naæi u knjièvnim radovima onoga vremena, naro-èito u tekstovima satiriènog ili pamfletskog karaktera. Tako je, pri-mera radi, èitavih pola veka pre Bentama u jednoj takoðe anonimnoobjavljenoj satiri ukazano na mnoge nedostatke engleskog pravosu-ða i prava. Reè je, naravno, o slavnim Guliverovim putovanjimaDònatana Svifta. I na osnovu te knjige nameæe se groteskna pred-stava o engleskom pravu i pravnicima. Tako u jednom od svojih pu-tovanja Guliver svojim sagovornicima ovako opisuje engleskepravnike i pravo: „Meðu nama postoji stale` ljudi koji je uèio veštinuda reèima, naroèito u tu svrhu nagomilanim, dokazuje da je belo crnoi crno belo, veæ prema tome za šta su plaæeni. Sve ostalo društvo ro-buje tim ljudima... Advokati se naroèito staraju da zapišu sva ranijerešenja protiv pravde i zdravog razuma èoveèanstva. Takva rešenjaoni, pod imenom presedana, iznose kao autoritet da opravdaju najne-praviènija shvatanja, a sudije uvek odluèuju po tim rešenjima. Kadbrane neku stvar, oni bri`ljivo izbegavaju da istaknu njene dobrestrane, veæ se buèno, ùstro i opširno zadràvaju na podrobnostimakoje nemaju nikakve veze sa predmetom... Zatim ispitaju ‘preseda-ne’, s vremena na vreme odloè raspravu i onda posle deset, dvade-set, ili trideset godina, donesu odluku. Treba takoðe primetiti da tajstale` ima svoj naroèiti govor ili àrgon, nerazumljiv za sve ostalesmrtnike, kojim su pisani svi njihovi zakoni, koje oni bri`ljivo gomi-laju.“20 U drugom delu knjige, Guliver opisuje pravo jedne zemljekoju je posetio (Brobdingnaga) na takav naèin da neminovno navodina poreðenje sa engleskim pravom: „Nijedan zakon ove zemlje nesme da ima više reèi no što njihova azbuka ima slova, a ona ih imasvega dvadeset i dva. Ali, ustvari, malo je zakona koji su i toliko du-gaèki. Izraèni su najjednostavnijim reèima, a ovde ljudi nisu takvimajstori, da zakonima iznalaze više od jednog tumaèenja. Pisati ko-mentar kakvog zakona smatra se za zloèin koji se ka`njava smræu.“21

162

20 Dònatan Svift, Guliverova putovanja, Beograd, Prosveta, 1961, str. 285-287.21 Isto, str. 151.

Svift i mnogi drugi Bentamovi prethodnici koji su kritikovalipravni sistem Engleske nisu pokušavali da izvedu jedno drugojaèijeshvatanje prava. Bentam je, meðutim, u svojim spisima poèev odFragmenta o vladi to uèinio. Tradicionalnom shvatanju, po kome jepravo nešto što sudovi otkrivaju i èija se valjanost izraàva u trajno-sti odreðenih pravila, Bentam je suprotstavio jedno sasvim drugoja-èije shvatanje prava po kojem je pravo pre svega nešto što se stvara.Bentam je pravo sveo na zapovest suverene vlasti kojoj se ostali èla-novi društva po navici pokoravaju.

Po mišljenju Bentamovom, ovlašæenja suverene vlasti, osim akonisu ogranièena izrièitom konvencijom, mada nisu bez granica, nisuni odreðena.22 Jedino što suverenu vlast ogranièava jeste ocena mo-guænosti uspešnog otpora podanika. S druge strane, na odnos graðanaprema vlasti utièe njihova ocena sopstvenog interesa. Ta ocena inte-resa zasniva se na poreðenju izmeðu loših strana pokoravanja vlasti iposledica odricanja poslušnosti nosiocima vlasti. Ako suverena vlastu svim dràvama ima ista obele`ja, onda æe odgovor na pitanje da li jejedna vlast slobodna ili despotska zavisiti od više èinilaca povezanihsa raspodelom vlasti; od naèina na koji je vrhovna vlast podeljena iz-meðu lica koja kolektivno njome raspolaù; od stepena lakoæe u ko-jem oni koji vladaju i oni kojima se vlada mogu da menjaju uloge; odmere u kojoj su upravljaèi du`ni da iznose razloge za svoje delovanjeonima kojima upravljaju; od moguænosti opozicije i pritu`be onihkojima se upravlja.23

Donošenje zakona, po Bentamu, karakteristièna je funkcija su-verene vlasti. Napadajuæi tradicionalno englesko shvatanje prava,Bentam se zalagao za to da u središtu modernog pravnog sistemastoji racionalno zakonodavstvo a ne sudsko pravo. Nestrpljiv zbognespremnosti veæine engleskih pravnika da razmotre i najmanju re-formu, Bentam je svoje nade polagao u zakonodavca koji bi izmeniolik Engleske.

Bentamova shvatanja o preimuæstvima zakonodavstva nad pre-cedentnim pravom koje su razvili sudovi, kao i njegovo shvatanjeprava kao zapovesti, dalje je razvio Dòn Ostin, zaèetnik škole anali-

163

22 Bentham, A Fragment on Government, str. 94.23 Isto, str. 94-95.

tièke jurisprudencije. Napadajuæi tradicionalno englesko shvatanjeprava, po kojem precedentno pravo, odnosno common law, postojiod davnina, a sudovi ga samo objavljuju, Ostin je u svom delu Odre-ðivanje predmeta jurispredencije pisao da je pravo izraz volje suve-rene vlasti kojoj se ostali pokoravaju iz straha od kazne. Od svihoblika stvaranja prava Ostin je, kao i Bentam, smatrao da je zakono-davstvo najpodesniji izraz suverene volje.

Ostavljajuæi po strani pitanje boànskog prava, Ostin je, kada jereè o pravu kao o ljudskoj tvorevini, smatrao da se pravila ovoga dru-gog mogu svrstati u dve kategorije.24 Prvu kategoriju èine ona pravi-la koja politièki nadmoæan u dràvi (suveren) propisuje ostalima.Drugu kategoriju pravila su ustanovili oni koji nisu politièki nad-moæni (jedan suveren u odnosu na drugog, roditelji u odnosu nadecu). U ovu drugu kategoriju spadaju takoðe i ona pravila koja jeustanovila jedna odreðena skupina ljudi: moral, pravila mode, pravi-la èasti i veliki deo obièaja, sporazuma i konvencija koje spadaju uustavno i meðunarodno pravo. Za èitav ovaj skup pravila Ostin jeupotrebljavao naziv „pozitivna moralnost“, dok je „pozitivno pra-vo“, po njemu, ogranièeno na pravila koja potièu od volje suverena.Jedino ovako shvaæeno pozitivno pravo, prema Ostinu, èini predmetjurisprudencije kao nauke. Ovakva Ostinova podela morala je, na-ravno, izazvati negodovanje meðu predstavnicima pravnièke profe-sije. Šta se drugo moglo i oèekivati kada je reè o knjizi pisca koji jenajpoštovanija naèela ustava i meðunarodnog prava izmešao sa pra-vilima mode i odrekao im èak i naziv prava, nazivajuæi ih pozitiv-nom moralnošæu?25

U skladu sa ovakvim shvatanjem pozitivnog prava kao predme-ta jurisprudencije, Ostin je izneo i svoje shvatanje izvora prava. Su-veren je izvor svih pravnih pravila. Ukoliko su ova pravila data uobliku zakona, ona su oèigledno izraz suverenove volje. Ako su sa-dràna u sudskim presudama, treba uzeti da i ona potièu od suverenapreko njegovog sudskog zastupnika. Ukoliko se radi o obièajnom

164

24 Vidi John Austin, The Province of Jurisprudence Determined, London, JohnMurray, 1832, Lecture I, str. 1-30.

25 William Dunning, A History of Political Theories, New York, Macmillan, 1920,knj. 2, str. 226.

pravu, onda je suveren i njega hteo, utoliko što je dopustio da ovopreovlada u skladu sa pravilom, a ono što suveren dopušta on i zapo-veda (what he permits he commands). Drugim reèima, premaOstinu,kao najneposredniji izraz suverenove volje zakonodavstvo je izvorprava u pravom smislu reèi. Ostali izvori prava (sudske presude iobièaji) zapravo su „podreðeni“ izvori prava (subordinate sources).Moglo bi se èak reæi da je te „podreðene“ izvore prava Ostin defini-sao na takav naèin da je u stvari odricao da je uopšte reè o izvorimaprava.26 I doista, Ostin je i podvlaèio da jedino pravila koja donosivrhovno zakonodavno telo potièu iz jednog izvora prava, dok, meta-forièno reèeno, ostali pojedinci i tela koji ureðuju društvene odnosepodreðeni zakonodavcu (a ovde spadaju u sudovi) predstavljajurezervoare u koje pravo pritièe iz jednog jedinog i osnovnog izvoracelokupnog prava – vrhovnog zakonodavnog tela zemlje.

III

Nasuprot preovlaðujuæem shvatanju prava u engleskoj jurispru-denciji i pravnièkom pozivu u drugoj polovini 18. veka, Bentam iOstin su izveli jedno shvatanje prava koje u njihovo vreme nije imaloviše pristalica meðu engleskim pravnicima, ali je veæ bilo branjenood jednog utemeljivaèa racionalistièke tradicije u Engleskoj. Bio jeto Tomas Hobs koji je èitav vek pre Bentama u svome Levijatanupravo odreðivao kao zapovest suverene vlasti kojoj se pokoravajuostali èlanovi društva. „Graðanski zakon“, piše Hobs, „predstavljaza svakog podanika ona pravila koja mu je u vidu zapovesti dràvapropisala, usmeno, pismeno ili drugim dovoljnim znacima kojima sevolja izraàva, da bi se njima sluìo za razlikovanje šta je pravo, a štanepravo, to æe reæi šta je protivno, a šta nije protivno pravilu.“27 Zarazliku od tradicionalnog engleskog shvatanja prava po kojem jemoguæno da obièaj duìnom trajanja stekne autoritet pravnog propi-sa, na šta su naroèito upuæivali Hejl i Blekston, Hobs je tvrdio da„kada dugotrajni obièaj stekne autoritet zakona, autoritet nije

165

26 Allen, Law in the Making, str. 2-3.27 Tomas Hobs, Levijatan, Beograd, Kultura, 1961, str. 232-233.

stvoren duìnom vremena trajanja, veæ voljom suverena koja je izra-èna preæutno, jer je æutanje ponekad znak pristanka“28. Dok je po-znati engleski pravnik i pisac jednog od prvih znaèajnijih komentaraengleskog prava Henri de Brekton tvrdio da kralj vlada na osnovuzakona, odnosno da zakon tvori kralja (the law makes the king),Hobs je pisao da suveren jedne dràve, bilo da je to skupština ili je-dan èovek, blagodareæi tome što ima vlast da donosi i ukida zakone,nije potèinjen svojim zakonima i moè ih ukidati i donositi nove za-kone. Dok je Brekton tvrdio da tamo gde je volja kralja više od zako-na dolazi u pitanje legitimnost vladaoèeve vlasti, odnosno o vladaruse ne moè ni govoriti (there is no king where the will and not the lawhas dominion), prema Hobsu zakon proizlazi iz volje suverenove(kralja ili parlamenta), a sâm suveren nije vezan svojim zakonima.

Bentam i Ostin su tako na podruèju jurisprudencije razvili ikonkretizovali Hobsove ideje. Oni su u engleskumisao o pravu une-li nešto èega u dotadašnjoj angloamerièkoj tradiciji nije bilo – nasto-janje da se sveukupno englesko pravo i ustanove preurede naracionalnim naèelima. Ovim su Bentam, Ostin i drugi predstavniciutilitarizma uzdrmali i samu ideju vladavine prava, koja je, kao štoje ovde pokazano, èinila nerazdvojivi deo angloamerièke pravnetradicije. Istini za volju, treba reæi da ni Bentam ni Ostin nisu bili unaèelu protiv ideje vladavine prava, kao što nisu bili ni zastupniciideje o arbitrarnoj vlasti, ali dovodeæi u pitanje osobene osnove oveideje u Engleskoj (središnji poloàj sudstva i sudskog prava), kao isvodeæi pravo iskljuèivo na zapovest suverene vlasti, oni nisu moglia da ne dovedu u pitanje i samu zamisao o vladavini prava. Benta-move i Ostinove ideje izvršile su inaèe veliki uticaj na kontinentalnopravo i kontinentalnu pravnu teoriju, i u tom smislu su predstavljaleprvu struju koja je doprinela nastajanju pravnog pozitivizma, dok jenjihov uticaj na englesko pravo bio znatno manji.

Pojam prava koji su Bentam iOstin razvili posle Hobsa bio je veækod njih, kao i u kasnijoj školi pravnog pozitivizma, izrazito impera-tivistièki i etatistièki. Pravo je ovde shvaæeno kao zapovest dràvnogsuverena i baš zato je svedeno na zakone koje donosi dràva.29

166

28 Isto, str. 234.29 Vidi: Ljubomir Tadiæ, „Pravo, priroda i istorija“,Filozofske studije 1975, str. 9-14.

Ovakvo imperativistièko i etatistièko shvatanje prava suprotno je tra-dicionalnom engleskom shvatanju, onom shvatanju po kojem, kakoje pisao poznati engleski pravni pisac Frederik Polok, dràva prime-njuje pravo zato što je ono pravo, odnosno pravo nije pravo samo zatošto ga dràva primenjuje (Law is enforced by the State because it islaw; it is not law merely because State enforces it).30

U središtu ovog modernog shvatanja prava, koje su Bentam iOstin donekle teorijski pripremili i obrazloìli, nalazi se zakonodav-stvo koje se bez ikakvih zapreka širi, menja, umnoàva, izraàvajuæisve više i više interese promenljivih veæina i ogranièavajuæi podruèjeslobodnog delovanja pojedinca. Uopšte, moderno shvatanje prava uznaku je velikog znaèaja koji se pridaje zakonodavstvu.31 Širenje za-konodavstva umodernim politièko-pravnim sistemima èini sve teìmostvarivanje naèela pravne sigurnosti, koje je, opet, jedan od bitnih,sastavnih elemenata same ideje o vladavini prava. U onim modernimpravnim sistemima u kojima je zakonodavstvo to koje èini samu sr`prava, ne moè se pouzdano znati da li æe zakon koji je danas na snazibiti to i sutra. Glavno obele`je ovakvih pravnih sistema je ne samo daneko drugi propisuje kakvo æe biti naše ponašanje veæ i to da se ti pro-pisi veoma èesto menjaju. Reèju, drevna zamisao o vladavini pravasve više biva potisnuta praksom vladavine ljudi, dok umesto pravnesigurnosti nesigurnost na podruèju prava sve više postaje jedno odglavnih obele`ja savremenog društva i pravnih sistema.

Posledice modernog, „zakonodavnog“, shvatanja prava neiscrpljuju se samo u slabljenju naèela vladavine prava i pravne sigur-nosti, veæ ovakvo shvatanje prava postepeno navikava one na koje sepropisi odnose da svaku zapovest dràve prihvate kao pravo. Time sepitanje legitimnosti vlasti i pravotvorne uloge dràve svodi na pita-nje formalnog legaliteta, a pitanje nepravednog zakona odbacuje sekao metajuridièko.32

167

30 Frederick Pollock, Jurisprudence and Legal Essays, ed. A. L. Goodhart, London,Macmillan, 1961.

31 Vidi: Leoni, Freedom and the Law, i Sartori, Democratis Theory, str. 306-314.32 Vidi: Alexander Passerin d’Entreves, The Notion of the State. An Introduction to

Political Theory, Oxford, At the Clarendon Press, 1967, str. 141-150.

Na kraju, inflacija zakona i tzv. „podzakonskih“ akata vlade iuprave ne samo da èini snalaènje u jednom tako sloènom i razvije-nom pravnom sistemu sve teìm – a to je baš ono što su kritièariangloamerièkog prava iznosili na raèun precedentnog prava – veæinflacija prava diskredituje pravo. Na jednom mestu u svojim zabe-leškama sa putovanja po Americi Tokvil, poredeæi evropsko i anglo-amerièko pravo (common law), piše da poštovanje ljudi prema pravuraste u srazmeri sa retkošæu pisanih zakona.33 Inflacija zakonodav-stva ne samo da umanjuje vrednost pravnih propisa uopšte veæ utièe ina to da njihov kvalitet bude loš.

Fridrih Hajek, jedan od najistaknutijih predstavnika savremenefilozofije politike i prava, veli da zakonodavstvo, odnosno promišlje-no stvaranje prava, valja svrstati u one ljudske izume èije posledicemogu biti dalekose`nije od vatre i baruta. Moderno zakonodavstvo jeotvorilo ljudima sasvim nove moguænosti i dalo im oseæanje moæinad sopstvenom sudbinom. Rasprava o tome u èijim je rukama ovamoæ zasenila je mnogo va`nije pitanje o tome koliko ova moæ sme dase širi. Hajek istièe da æe zakonodavstvo ostati krajnje opasna vlastsve dotle dok ìvimo u uverenju da ono moè da nanese štetu ako je urukama nepodesnih ljudi, a zanemarimo pitanje obima ove vlasti.34

Nije teško odrediti izvor nadahnuæa za kritiku modernog, „zakono-davnog“ shvatanja prava poput Hajekove. I Hajek i drugi kritièarimodernog, „zakonodavnog“ shvatanja prava i pravnog pozitivizma uvelikoj su meri inspirisani idejom vladavine prava u obliku u komeova ideja predstavlja deo angloamerièke pravne tradicije.

168

33 Alexis de Tocqueville, Journey to America, New Haven, Yale University Press,1960, str. 298.

34 Hayek, Law, Legislation and Liberty, knj. 1, str. 72.

Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas

Poreklo Deklaracije prava èoveka i graðanina

Poèetkom ovoga veka, jedan od vodeæih nemaèkih pravnika,Georg Jelinek pokrenuo je raspravu o idejnom poreklu Deklaracijeprava èoveka i graðanina od 1789. godine.1 Jelinek je, naime, tvrdioda su na duh i slovo francuske Deklaracije prava bitno uticale pove-lje prava amerièkih dràva, donete izmeðu 1776. i 1783. godine, kaoi sama Deklaracija nezavisnosti. Iza ovoga neposrednog i lakouoèljivog uticaja povelja prava amerièkih dràva (Virdìnija, Masa-èusets, Merilend, Severna Karolina, Njuhempšir i Pensilvanija) kriose, zapravo, dugotrajniji i dublji uticaj radikalnih protestantskihideja o slobodi savesti u odnosu na sve svetovne autoritete. Jelinek jesmatrao da su pisci amerièkih povelja prava, pre svega, nastojali daobezbede slobodu savesti i veroispovesti od svih zakonodavnihmerakoje bi mogle voditi njenom ogranièavanju. Tako se, primera radi, uPovelji o povlasticama Pensilvanije od 1701. godine utvrðuje da æeodredba o slobodi savesti „biti i ostati, bez ikakve izmene, vazda ne-narušena“ (shall be kept and remain, without any alteration, inviola-bly forever). Ovakve odredbe unošene su u kolonijalne povelje uAmerici imajuæi, pre svega, u vidu ovlašæenja i praksu britanskih

169

1 Georg Jellinek, Die Erklärung der Menschen- und Bürgerrechte, München undLeipzig, Dunker und Humbolt, 1919, III izdanje. Prvo izdanje Jelinekovog spisaobjavljeno je 1895, a engleski i francuski prevod pojavili su se poèetkom ovogveka, kada je i došlo do rasprave u nauènoj javnosti o glavnim pišèevim stavovima.

vlasti, a Jelinek je dokazivao da se na amerièkom tlu postepeno pre-lazilo od ovakve zaštite jednog prava na utvrðivanje liste prava zakoja se uzimalo da iz istih razloga moraju biti s onu stranu mešanja iogranièavanja kojima bi mogla da pribegne dràvna vlast.

Jelinekovom stanovištu suprotstavio se francuski pravni i poli-tièki pisac Emil Butmi, koji je ukazivao na prete`no, ako ne i isklju-èivo, francusko poreklo ideja u Deklaraciji prava od 1789.2 Presudanuticaj imale bi tu ideje filozofskog pokreta u XVIII veku, a posebnoRusoove politièke ideje. Butmi je RusoovDruštveni ugovor tumaèiokao primer jedne dosledne individualistièke politièke filozofije kojaje ostavila dubokog traga na Deklaraciji prava, dok je Jelinek u Ru-sou video jednog od ekstremnih predstavnika kolektivistièke politiè-ke filozofije u kojoj se pojedinac sav utapa u društvu i gubi u njemu,pa je smatrao da je teško pronaæi bilo kakvu èvršæu vezu izmeðu ko-lektivizma Društvenog ugovora i individualizma Deklaracije prava.Meðu današnjim tumaèima ove polemike ima onih koji smatraju daJelinek nije toliko èleo da pokaè uticaj amerièkog duha, koliko dauveri da je postojao uticaj nemaèkog duha, odnosno ideja individua-listièkog protestantizma, koje su engleski puritanci preneli u ameriè-ke naseobine. Po nekima, èak, ova polemika je na karikaturalannaèin pokazivala u šta se moè izmetnuti jedna nauèna rasprava kadau njoj prevagnu nacionalistièke pobude.3

Ma koliko, meðutim, ova rasprava danas delovala prevaziðeno,nemoè se dovesti u pitanje uticaj amerièkih politièkih i pravnih ide-ja na tvorce francuske Deklaracije prava. Ustavi amerièkih dràvaèlanica4 bili su poznati vodeæim javnim i kulturnim liènostima uFrancuskoj. U više nepotpisanih pamfleta objavljenih u to vreme uFrancuskoj štampani su prevodi amerièkih povelja o pravima, uz od-govarajuæa poreðenja i ocene o moguænosti njihove primene van

170

2 Émile Boutmy, „La Déclaration des droits de l’homme et du citoyen et M. Jelli-nek“, Étude politiques, Paris, Armand Colin, 1907, str. 119-182. Butmijeva ras-prava prvi put je objavljena 1902.

3 Jean Rivero, Les libertés publiques, Paris, Presses universitaires de France, 1984,knj. 1, str. 57.

4 Upor. Documents on Fundamental Human Rights, ed. Zechariach Chafee, Jr.,New York, Atheneum, 1963, knj. 1.

zemlje njihovog porekla. Za svog boravka u Parizu sam Dèfersonsvedoèi o raširenosti ovog interesovanja za amerièke ustanove:„Svako se ovde ogleda u izradi deklaracija prava – pisao je on, šalju-æi Medisonu dva nacrta od kojih jedan, po njegovom mišljenju – sa-drì naša bitna naèela prilagoðena koliko je to bilo moguæno stvar-nom stanju stvari ovde, u Francuskoj.“5 Više od toga, Dèferson senije zadovoljavao samo ulogom pasivnog posmatraèa prelomnihzbivanja, veæ je teìo da na njih i utièe. O tim uticajima svedoèi i jed-na povelja prava koju je on samo kao grubu skicu i nagoveštaj ponu-dio svojim francuskim prijateljima (Rabo Sent Etjenu i Lafajetu),zamišljajuæi da bi tu povelju trebalo da potpišu, po ugledu na starebritanske i amerièke povelje, kralj i svaki èlan Skupštine ponaosob, unjegovom prisustvu.6

Kad je reè o amerièkom uticaju, treba i to reæi, najviše podudar-nosti moè se uoèiti izmeðu Deklaracije prava Virdìnije od 12. juna1776. i francuske Deklaracije prava èoveka i graðanina.7 Ta podu-darnost primetna je ne samo u sadrìni veæ i u redosledu kojim su po-jedina prava zajamèena. Ali, uz sve primere koji bi govorili u prilogpodudarnosti dveju deklaracija, postoje i znatne razlike meðu njima.Tako se, izmeðu ostalog, virdìnijska deklaracija razlikuje od fran-cuske utoliko što samo u njoj postoje, ili su potpunije garantovana,sledeæa prava: sloboda i uèestanost izbora, porotno suðenje, zatimzabrana preteranih jamstava i opštih naloga za vršenje istra`nih rad-nji, zabrana obustavljanja zakona ili njihovog izvršenja bez pristan-ka predstavnièkog tela, ukazivanje na opasnost stajaæe vojske poslobodu u mirnodopskim uslovima, pouzdanija jamstva slobode sa-vesti i veroispovesti.

Tekstualna i idejna sliènost Deklaracije prava èoveka i graðani-na sa amerièkim poveljama daleko je manje va`na od èinjenice da suu ovoj oblasti krajem 18. veka s obe strane Atlantika postojali slièni izajednièki problemi kao i zamisli o tome kako se ti problemi mogurešavati. Postojalo je nešto što bi se moglo nazvati zajednicom ideja.

171

6 Henry Steele Commager, The Empire of Reason, New York, Anchor Press, 1978,str. 244.

7 R. R. Palmer, The Age of the Democratic Revolution, Princeton, Princeton Uni-versity Press, knj. 2, str. 518-521.

Pripadajuæi tom otvorenom svetu novih ideja o ljudskim pravima iDeklaracija nezavisnosti i Deklaracija prava èoveka i graðanina ima-le su svoje prethodnice u starijim poveljama o ljudskim pravima, po-èev od Velike povelje o slobodama. Ali, sve te drevne povelje imalesu drugaèiji smisao i uì domašaj. Dajuæi poseban i povlašæen polo-àj samo pripadnicima odreðenih društvenih klasa, sve ove poveljepredstavljale su kompromise izmeðu odreðenih društvenih snaga, aprava koja su njima proglašavana i jamèena ogranièavala su pojedi-ne nosioce vlasti (pre svega kraljevsku vlast), ali ne i dràvnu vlastkao takvu. Tek bi se za Deklaraciju nezavisnosti i Deklaraciju pravaod 1789. moglo reæi da predstavljaju povelje ljudskih prava u bu-kvalnom smislu reèi. Mada su amerièka i francuska deklaracija bilepre svega izraz nezadovoljstva starim poretkom i mada su bile pod-staknute razlièitim okolnostima, njihovo vaènje je postalo nadnaci-onalno i univerzalno.

Obe deklaracije, amerièka i francuska, bave se okolnostima kojesu dovele do nezadovoljstva postojeæim poretkom stvari. U Deklara-ciji prava èoveka i graðanina to objašnjenje uzroka nezadovoljstvadato je na sasvim jezgrovit naèin: „neznanje, zaboravljanje ili prezi-ranje prava èoveka jedini su uzroci javnih nedaæa i korupcije vlade“.Pristup pisca Deklaracije nezavisnosti nešto je drugaèiji i ispoljava seu podrobnom nabrajanju nedela britanske vlasti: „Povest sadašnjegKralja Velike Britanije je povest ponovljenih povreda i uzurpacija,koje su sve imale za neposredan cilj uspostavljanje neogranièene tira-nije nad ovim dràvama. Da dokaèmo ovo, podnesimo èinjeniceiskrenoj javnosti...“

Još se u neèemu, sem toga, dve deklaracije razlikuju. Deklaraci-ja nezavisnosti se poziva na prava èoveka veæ proglašena u ranijimbritanskim i kolonijalnim poveljama; ona je izraz i zakljuèak dota-dašnjeg angloamerièkog ustavnog i pravnog razvitka. Kadmu je pre-baèeno da je sastavljajuæi Deklaraciju nezavisnosti prepisivao Loka,Dèferson je odgovorio da njegov zadatak u to vreme i nije bio dapronalazi nove ideje, veæ da dovede u sklad ono što je veæ predsta-vljalo karakteristièno shvatanje o pravima, bez obzira gde i kako je

172

izneto – u usmenim razgovorima, prepisci ili objavljenim rasprava-ma.8 Za razliku od toga, Deklaracija od 1789. trebalo je da obelodaniono što je zahvaljujuæi „neznanju, zaboravu ili preziru“ javnosti bilonepoznato ili je predstavljalo novinu; njen zadatak bio je zato i dautièe na uoblièavanje javnog mišljenja. Zato se razlike izmeðu dvedeklaracije, u ovom pogledu, mogu izraziti krajnje jednostavnomformulom, kako je to Habermas uèinio. „U Americi Deklaracija jebila izraz ‘zdravog razuma’, u Francuskoj ona je prvo trebalo da for-mira opinion publique.9

Deklaracija prava od 1789. zanimljiva je u još jednom pogledu.Ako se posmatra sam razvitak ideje ljudskih prava u liberalnim usta-vima Evrope prošlog veka, onda je uticaj Deklaracije prava višenego oèigledan. Jasnije nego amerièki ustavotvorci, francuski pisciustava razvili su ideju, široko prihvaæenu u Evropi, da svaki ustavkao osnovni akt zemlje èine dve vrste odredbi – odredbe o organiza-ciji vlasti i osnovnim pravima graðana – kao i to da te dve vrste od-redbi nisu iste va`nosti. Kao pozitivnopravni izraz prirodnih pravaèoveka, osnovna prava imaju prednost nad odredbama o organizacijivlasti, nad odredbama o pravima društva i dràve. Na taj naèin je unoæi 4. avgusta i doneta odluka o tome da tekst Deklaracije prava tre-ba da prethodi tekstu ustava, predstavljajuæi zapravo „uputstvo“ zanjegovu izradu i timaèenje. Tu zamisao o odnosu izmeðu deklaracijeprava, kao svojevrsnog „nadustava“ i samog ustava najsaètije je iz-razio Munije, uz Sjejesa svakako najuticajniji pisac Ustava od 1791.godine. „Da bi ustav bio dobar – reèi su Munijeove na sedniciSkupštine od 9. jula – on treba da bude zasnovan na pravima èoveka ida ih štiti; treba da prizna pravo koje je prirodna pravda dala svimljudima, treba da sadrì sva naèela koja mogu saèinjavati temelj sva-ke vrste društva, i da svaki èlan ustava moè proizlaziti iz jednog na-èela... Ta deklaracija treba da bude kratka, jednostavna i jasna.“10

Duìna ìvota Deklaracije prava od 1789. godine u skladu je snjenim stvarnim uticajem. Deklaracija koja je trebalo da posluì kao

173

8 Carl Becker, „Declaration of Independence“, Encyclopedia of the Social Scien-ces, ed. Edwin Seligman, New York, Macmillan, 1937, knj. 5-6, str. 46.

9 Jürgen Habermas, Theory and Practice, London, Heinemann, 1974, str. 91.10 Albert Soboul, Francuska revolucija, Zagreb, Naprijed, 1966, str. 115.

okvir za izradu Ustava od 1791. nije nad`ivela ovaj ustav koji nijebio primenjivan ni dve godine, mada su njene ideje nadahnjivale po-tonje francuske i evropske ustavotvorce. Tek se u preambuli UstavaFrancuske od 1946. godine ponovo proglašava privr`enost naèelimaDeklaracije od 1789. godine, što znaèi da je vek i po od svoga nastan-ka Deklaracija ponovo postala sastavni deo i izvor francuskog ustav-nog prava i „uputstvo“ za tumaèenje ustava. I ova èinjenica, poreddrugih, èini opravdanim postavljanje pitanja o aktuelnosti Deklara-cije prava èoveka i graðanina, dva veka posle njenog nastanka. Pritome, u ispitivanju savremenosti Deklaracije od 1789. godine kaonajbolje merilo svakako se pokazuje Univerzalna deklaracija pravaèoveka Ujedinjenih nacija od 1948. godine. Obe deklaracije predsta-vljaju uzore u svom vremenu, što se u Univerzalnoj deklaraciji i izri-èito istièe kada se tvrdi da ona èini „zajednièki standard koji treba dapostignu svi narodi i nacije“. Da bi se bolje uoèile razlike i istovetno-sti u shvatanju ljudskih prava koje dele dva veka, najbolje je poæi odporeðenja pojedinih vrsta prava u ove dve deklaracije.

Osnovna prava èoveka

Ne sluèajno, Deklaracija od 1789. godine i Univerzalna deklara-cija zapoèinju na skoro istovetan naèin, formulacijama „ljudi se ra-ðaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima“, odnosno „sva ljudskabiæa raðaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“. Jedinunovinu ovde èini pojam dostojanstva, koji pripada novoj doktrini ireèniku ljudskih prava.

Univerzalna deklaracija još više potvrðuje naèelo jednakosti uèl. 2, utvrðujuæi da prava proglašena u njoj pripadaju svima „bezikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, poli-tièkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imo-vine, roðenja ili drugih okolnosti“ (èl. 2, st. 1). Naèelo jednakosti seu obe deklaracije dalje konkretizuje, odnosno navode se njegoviposebni oblici u skladu s potrebama i duhom vremena. Nije zato neo-bièno što se u obe deklaracije pominje jedino jednakost pred zako-nom (èlan 6. Deklaracije od 1789. i èl. 7. Univerzalne deklaracije),

174

dok se u navoðenju drugih oblika jednakosti ta dva teksta razlikuju.Tako Deklaracija od 1789. godine govori o jednakosti graðana u po-gledu njihovog pristupa svim poloàjima i javnim slu`bama (èl. 6),kao i njihovoj jednakosti u odnosu na raspodelu javnog doprinosa(èl. 13 i 14), dok Univerzalna deklaracija zajamèuje jednako pravona pravièno i javno suðenje (èl. 10), jednakost prilikom sklapanjabraka (èl. 16) i pravo na jednaku platu za jednaki rad (èl. 23).

Sva prava garantovana dvema deklaracijama izvode se iz osnov-nih prava èoveka. O ovim pravima se u Univerzalnoj deklaraciji go-vori kao o jednakim i neotuðivim pravima, dok su prema Deklaracijiod 1789. godine ta prava prirodna, neotuðiva, nezastariva i sveta. Ni-je teško zakljuèiti da, mada Univerzalna deklaracija ne govori izrièi-to o prirodnim pravima, ona sadrì niz odredaba koje imaju obele`japrirodnih prava za sve one milione ljudi koji su pojedinih prava liše-ni i kojima se njihovo korišæenje na razlièite naèine ogranièava iliuslovljava.

Sva osnovna prava iz Deklaracije od 1789. godine (sloboda,svojina, bezbednost liènosti i otpor ugnjetavanju) postoje i u Univer-zalnoj deklaraciji, mada imaju razlièito mesto i teìnu. Pravo na ot-por ugnjetavanju, recimo, zastupljeno je u obe deklaracije, mada srazlièitim naglaskom. Deklaracija od 1789. godine uopšteno govorio pravu na otpor ugnjetavanju kao jednom od prirodnih i nezastari-vih prava. Montanjarska Deklaracija prava èoveka i graðanina od1793. godine, kao što je poznato, još više je istakla znaèaj ovog pra-va, posveæujuæi mu èak tri svoja poslednja èlana i proglašavajuæi gaza najsvetije pravo i najpreèu du`nost. U uvodu Univerzalne dekla-racije govori se o pravu na pobunu protiv tiranije i ugnjetavanja kaoo „krajnjem izlazu“. U tom pogledu, Univerzalna deklaracija je bliàshvatanju iznetom u amerièkoj Deklaraciji nezavisnosti, koje takoðene odobrava olako korišæenje ovoga prava: „Mudrost æe, meðutim,zahtevati da vlade koje dugo postoje ne budu izmenjene zbog ne-znatnih i prolaznih razloga; i, u skladu s tim, iskustvo je pokazalo dasu ljudi više raspoloèni da trpe dok god su zla ikako podnošljiva,nego da uklone nepravdu ukidanjem oblika na koje su nauèili. Alikada dugi niz zloupotreba i uzurpacija, teèæi neprekidno istom cilju,pokaè nameru da ljude podvrgne apsolutnom despotizmu, njihovo

175

je pravo i njihova du`nost da zbace takvu vladu i da se pobrinu zanove èuvare svoje buduæe bezbednosti.“

Pravo na svojinu u Univerzalnoj deklaraciji takoðe ima drugaèi-je mesto nego što je imalo u Deklaraciji od 1789. godine. Ono se ufrancuskoj deklaraciji pominje kao jedno od prirodnih i nezastarivihprava (èl. 2) i posebno se štiti u poslednjem èlanu u kojem se, svakakopod utiskom društvenih nemira u Francuskoj, utvrðuje da svojina „ni-kome nemoè da bude oduzeta sem kada to na oèigledan naèin zahte-va javna potreba, zakonito utvrðena, i pod uslovom praviènog iprethodnog obešteæenja“. U Univerzalnoj deklaraciji svojina se prviput pominje tek u èl. 17. i to posle odredbe koja se bavi ureðivanjemodnosa u braku i porodici. Kako je ova deklaracija kompromis dvejurazlièitih politièkih tradicija, liberalne i socijalistièke,11 kao i savre-menog shvatanja da je svojina ne samo privatno pravo veæ i društvenadu`nost, pravo na svojinu je definisano na naèin koji bi mogao bitiprihvatljiv za obe strane, ukljuèujuæi i kolektivistièku varijantu soci-jalistièke ideje. Nije otuda neobièno i to što se Univerzalna deklaraci-ja zadovoljava stavom da „niko ne sme biti samovoljno lišen svojine“za razliku od francuske deklaracije koja utvrðuje i okolnosti u kojimado ovoga moè doæi i predviða pravo obešteæenja u takvom sluèaju.

Graðanska prava

Sva lièna prava u vezi sa habeas corpusom i sudskim postupkomdefinisana su na slièan naèin u obe deklaracije. Naèelo neretroaktiv-nosti zakona zajamèuje se u èl. 8. Deklaracije prava i èl. 11, st. 2. Uni-verzalne deklaracije, naèelo presumpcije nevinosti u èl. 9. i èl. 11,st. 1. druge deklaracije, a naèelo bezbednosti liènosti svrstano je uosnovna prava i razraðeno odredbama èl. 7. Deklaracije i èl. 9. i 11, st.1. Univerzalne deklaracije. Klasièni habeas corpus u Univerzalnojdeklaraciji proširen je kvalifikacijom da „niko nemoè biti proizvolj-no... proteran“. Univerzalna deklaracija sadrì i novu formulaciju o

176

11 Western Liberalism, eds. E. K. Bramsted and K. J. Melhuish, London, Longman,str. 10-12.

pravu na jednako i pravièno suðenje (èl. 10) i o sudskoj zaštiti osnov-nih prava (èl. 8).Manje obraæanje pa`nje na sudsku zaštitu u Deklara-ciji od 1789. godine mo`da se moè objasniti i uticajemMonteskjeo-ve ideje da je u poreðenju s druge dve vlasti sudska vlast nevidljiva istvarno nikakva vlast (invisible et nulle).

Pojedina prava èoveka koja se ne pominju u Deklaraciji od1789. godine sadràna su u prvom odeljku Ustava od 1791. godine,kojim je zapravo izvršena revizija, odnosno dopuna Deklaracije.Tako Ustav garantuje slobodu kretanja i time dopunjava listu pravautvrðenih u samoj Deklaraciji. Klasièno shvatanje slobode kretanja ugranicama pojedine dràveUniverzalna deklaracija, meðutim, proši-ruje stavom da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuèuju-æi i svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju“ (èl. 13, st. 2).

Sloboda misli i savesti je zajamèena obema deklaracijama, aliodmah se zapaà da je Opšta deklaracija daleko odreðenija i da sadr-ì više novih elemenata. Da je sloboda savesti u Deklaraciji od 1789.godine bila sasvim uopšteno formulisana vidi se i po tome što je uUstavu od 1791. godine ta sloboda dopunjena pravom pojedinca davrši obrede u skladu sa zahtevima vere kojoj pripada (I odeljak). Taè-nije reèeno, Deklaracija garantuje samo slobodu savesti ali ne i vero-ispovesti, a Ustav utvrðuje da je prvom slobodom obuhvaæena idruga. Ono što takoðe ovde pada u oèi jeste da Deklaracija prava nestavlja u istu ravan verska ubeðenja i druga ubeðenja. Reè je o dobropoznatoj formulaciji u èl. 10. koja glasi. „Niko ne sme biti uznemira-van zbog svojih ubeðenja, èak ni verskih (podvukao V. K.), pod uslo-vom da njihovim izraàvanjem ne narušava javni red ustanovljenzakonom.“ Ovakvo rešenje, kao što je poznato, bilo je odraz odnosasnaga u Skupštini i èinjenice da se za odredbu o punoj slobodi vero-ispovesti u Skupštini nije mogla dobiti veæina, pre svega zato što jemeðu poslanicima bio veliki broj onih koji su smatrali da katolièan-stvo treba da bude zvanièna religija dràve.

Po nekim radikalnijim kritièarima, teško da bi se ovaj èlan mo-gao tumaèiti kao pravo na slobodu veroispovesti. Ernest Barker sma-tra da ovde nije problem u izrazu „pod uslovom“, jer verske slobodenapokon moraju biti usaglašene sa zahtevima javnog poretka, veæ jeproblematièna individualistièka konotacija reèi „niko“, jer sloboda

177

veroispovesti nije samo individualna sloboda.12 Ona je i to, ali jeistovremeno i sloboda udruìvanja u verske zajednice. Sloboda save-sti i veroispovesti obuhvata dve stvari: slobodu javnog ispovedanjasvoje vere i vršenja verskih obreda i slobodu veroispovednog udruì-vanja. Francuska revolucija je svojim idejama, svojom baštinom,premda nije uznemiravala pojedinca zbog njegovih ubeðenja, „èakni verskih“, prema grupama, udruènjima, posebno verskim, èestopokazivala nedovoljno razumevanja i trpeljivosti.

Politièke slobode i prava

Dok prava graðanske slobode karakteriše samostalnost pojedin-ca u odnosu na dràvnu vlast, prava politièke slobode ispoljavaju seu uticanju pojedinca na delatnost i strukturu dràvne vlasti. A kada jereè o ovom drugom krugu prava, Deklaracija od 1789. godine naprvo mesto stavlja naèelo narodne suverenosti: „Naèelo svake suve-renosti suštinski poèiva u naciji. Nijedno telo i nijedan pojedinac nemogu vršiti vlast koja izrièito odatle ne prostièe“ (èl. 3). Pokušaj dase uèini jasnijim šta se podrazumeva pod ovim naèelom uèinjen jedalje u samom Ustavu od 1791. godine, gde se u èl. 1, u I odeljku,utvrðuje: „Suverenost je jedna, nedeljiva, neotuðiva i nezastariva.Ona pripada naciji i nijedan deo naroda niti pojedinac ne mogu pri-svojiti sebi njeno vršenje“. Time se ova definicija pribliàva Rusoo-vom shvatanju, koje je, kao što smo veæ videli, moguæno tumaèiti itako da naèelo narodne suverenosti iskljuèuje svaku individualnuautonomiju. A osnov za ovo moè se naæi u mnogim Rusoovim for-mulacijama, kao na primer u sledeæem stavu: „Suvereni narod,dakle, pošto je sastavljen samo od pojedinaca koji ga saèinjavaju,nema, niti moè da ima, interes suprotan njihovom interesu; prematome, suverena vlast nema nikakve potrebe da daje jamstvo svojimpodanicima, jer je nemoguæno da telo hoæe da škodi svojim delovi-ma.“13 Ovo Rusoovo shvatanje o neotuðivosti i nedeljivosti narodne

178

12 Ernest Barker, Principles of Social and Political Theory, Oxford, Oxford Univer-sity Press, 1951,

13 @an-@ak Ruso,Društveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, knj. I, gl. VII, str. 19.

suverenosti postaje zaokruèno i dovršeno tek kada on nešto daljezakljuèi. „Celo politièko telo æe prinuditi na poslušnost svakog onogkoji odbija da se povinuje opštoj volji; što ne znaèi ništa drugo do daæe ga prinuditi da bude slobodan.“14

Kritièari ovog shvatanja narodne suverenosti isticali su da ma uèijim rukama suverenost poèivala – u rukama jednog èoveka, nekoli-cine ili svih – neogranièena suverenost predstavlja zlo. Osnovna jegreška, zabluda pobornika shvatanja o narodnoj suverenosti u tomešto su, videæi da jedan èovek ili mali broj ljudi koji ima veliku vlastmogu da uèine mnogo zla, usmerili svoje napade na nosioce vlasti, ane na samu vlast. Umesto da se zalaù za ogranièenje vlasti, poborni-ci narodne suverenosti zalaù se da se vlast poveri celom narodu.Meðu prvima Konstan je zakljuèivao da „suverenost postoji samo nanaèin ogranièen i odnosan. Suverenost prestaje kod one taèke kodkoje poèinje lièna nezavisnost i lièni ìvot.“15

Piscima Deklaracije prava i Ustava od 1791. godine, istini zavolju, pre bi se moglo zameriti da su pokušali da pomire dva suprot-stavljena naèela – naèelo narodne suverenosti i prava pojedinca –nego da su pokušali, kao što je Ruso èinio, da ceo sistem izvedu izasnuju na jednom naèelu, naèelu narodne suverenosti. U prilogovakvoj oceni govori i to da se u Deklaraciji prava od 1789. godinenaèelu narodne suverenosti suprotstavljaju ne samo prava èovekaveæ i naèelo podele vlasti, što najjasnije sledi iz èl. 16. Deklaracije:„Društvo u kojem nije obezbeðeno garantovanje prava, niti utvrðenapodela vlasti, nema uopšte ustav.“ Što bi opet znaèilo da uticaj Mon-teskjeov na pisce francuskog ustava nije bio ništa manji od uticajaRusoovog.

Odredbe o pravu na uèešæe u vršenju dràvne vlasti u Univerzal-noj deklaraciji lišene su dvosmislenosti iz Deklaracije od 1789. godi-ne utoliko što izbegavaju danas pravno nedelotvorno shvatanje onarodnoj suverenosti, èiji se glavni smisao sastojao u reakciji na re-ìm apsolutne monarhije. Istovremeno, u Univerzalnoj deklaraciji jeistaknuto ono što u modernoj demokratskoj teoriji ima središnje

179

14 Isto, str. 20.15 Benàmen Konstan, Naèela politike, Beograd, Kraljevsko-srpska dràvna štam-

parija, 1883, str. 3.

mesto, a to su predstavnièke institucije i odgovarajuæa demokratskaprocedura: „Volja naroda je osnova dràvne vlasti. Ova volja treba dase izraàva na povremenim i slobodnim izborima, koji æe se sprovo-diti opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovaraju-æim postupkomkojim se obezbeðuje sloboda glasanja“ (èl. 21, st. 3).

Meðu politièkim slobodama i pravima su, zatim, od posebnogznaèaja sloboda štampe, sloboda okupljanja i udruìvanja i pravo napodnošenje predstavki dràvnim organima. Veæina ovih prava ga-rantovana je tek u Ustavu od 1791. godine, dok se u Deklaraciji pra-va ne navode, ili se to èini na najopštiji naèin. Tako se u Deklaracijiproglašava sloboda štampe, ali se tek u Ustavu ova naèelna odredbadopunjava stavom da štampane stvari ne podleù nikakvoj obavezicenzure ili nadzora pre objavljivanja. Ustavom se takoðe zajamèujepravo na mirno okupljanje i bez oru`ja u skladu s odgovarajuæimpropisima. Najzad, za razliku od Deklaracije, Ustavom je zajamèenasloboda podnošenja predstavki vlastima pod uslovom da su onepojedinaèno potpisane.

Odredbe o svim ovim pravima, izuzev poslednjeg, sadrì i Uni-verzalna deklaracija. Pri tome je pravo na slobodu mišljenja i izraà-vanja, s obzirom na meðunarodni karakter ove deklaracije, formuli-sano nešto šire, kao pravo svakog da „traì, prima i širi obaveštenja iideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice“ (èl. 19, st. 2).

Ono što ovde zasluùje posebnu pa`nju jeste èinjenica da se ni uDeklaraciji ni u Ustavu od 1791. godine ne govori o pravu udruìva-nja. Ustav od 1791. godine proglasio je naèelo individualne slobode.Postojanje razlièitih oblika profesionalnih korporacija i esnafa,zatvorenog i monopolskog karaktera, koji su pod starim reìmomdopuštali obavljanje odreðenog poziva ili zanata samo svojim èlano-vima bilo je, prema shvatanju ustavotvoraca, suprotno jednoj drugojslobodi koju je ovaj Ustav proglasio: slobodi rada. (Odeljak I).16

Ustav koji je ukinuo feudalnu instituciju esnafa, koji je u svojoj pre-ambuli objavio da „nema više ni esnafa niti kakvih udruènja po za-nimanju, umetnostima i zanatima“, poistovetio je ovaj istorijskioblik povezivanja pojedinaca sa slobodom udruìvanja uopšte. PisciUstava dràli su da svaki oblik udruìvanja ugroàva slobodu

180

16 Léon Duguit, Souveraineté et liberté, Paris, Félix Alcan, str. 173-175.

pojedinca, povodeæi se i u ovoj stvari za jednim shvatanjem koje jenajjaèe izrazio Ruso. Reè je, naime, o tvrdnji pisca Društvenog ugo-vora da uslov da jedno društvo bude dobro ureðeno jeste da se graða-ni oslobode razlièitih liènih interesovanja i sklonosti i posvete seopštim poslovima. Po Rusou bi to bilo moguæno postiæi tek u druš-tvenim zajednicama u kojima ne postoje društvene grupe manje oddràve, odnosno ne postoje udruènja.17

Ideje o udruènjima sliène Rusoovim delovale su ne samo na ta-dašnje ustavno pravo veæ i na zakonodavstvo. Æutanje Ustava o udru-ènjima bilo je praæeno oštrim zakonodavnimmerama protiv udruè-nja. Sama praksa dràvnih organa prema udruènjima u prošlom ve-ku bila je manje ili više trpeljiva prema udruènjima, da bi tek jednimzakonom od 1901. godine bila zajamèena opšta sloboda udruìvanja,s izvesnim ogranièenjima koja su se odnosila na verska udruènja.Tek je ovim zakonom u Francuskoj u pozitivno pravo prodrlo liberal-no naèelo slobode udruìvanja bez prethodnog odobrenja dràvnevlasti, mada je ono znatno ranije bilo proglašeno u nekim evropskimustavima (pre svih u Ustavu Belgije od 1831. godine).

Socijalna prava i društvene du`nosti

Univerzalna deklaracija prava èoveka od 1948. godine posebnoje znaèajna kao najva`niji i najobuhvatniji pokušaj povezivanja kla-siènih graðanskih i politièkih prava s novim socijalnim pravima.Socijalno pitanje poèelo je u ustavnom pravu da dobija u znaèaju uprošlom veku, s odredbama o pravu na rad, pravu na osnovne oblikeobrazovanja i pravu na razne oblike socijalne pomoæi i staranja,mada je do suštinskog zaokreta u ovoj oblasti doveo Vajmarski ustavod 1919. godine. Univerzalna deklaracija je sve ove te`nje ozakonilai dalje razvila.

Èinjenica odsustva, nepostojanja odredaba o socijalnim pravi-ma uDeklaraciji od 1789. godine samo je razlog više koji, uz izvesneprotivreèenosti, ipak potvrðuje njen bitno individualistièki karakter.

181

17 Ruso, Društveni ugovor, knj. II, gl. III, str. 27.

Jer, kao što je poznato, za razliku od graðanskih i politièkih prava,socijalna prava ne treba da pojedincu zajamèe slobodu od dràve inasuprot njoj, veæ u svojoj osnovi ova prava predstavljaju zahteve dadràva izvrši preraspodelu društvenih dobara. Dok se klasièna pravaostvaruju neèinjenjem dràve, socijalna prava pretpostavljaju njenaèinjenja. Samim tim socijalna prava vode jaèanju dràve i moguæno-sti ugroàvanja prava pojedinaca, odnosno razvijanju jednog shvata-nja ljudskih prava koje nije više individualistièko kao shvatanjeljudskih prava razvijeno na izmaku 18. veka.

Utisak o individualistièkom karakteru Deklaracije od 1789.godine samo je, dakle, pojaèan odsustvom socijalnih prava u njoj.Štaviše, svi oni koji Deklaraciju prava tumaèe kao ekstreman mani-fest individualizma podvlaèe da se u njoj reè „dràva“ i ne pominje:govori se jedino o društvu i naciji. Spektorski piše da Deklaracijaumesto trostrukog odnosa izmeðu liènosti, društva i dràve zna samoza dvostruki odnos izmeðu liènosti i društva, a i taj odnos je kvantita-tivan a ne kvalitativan jer je društvo samo mnoštvo pojedinaca.18

„Prema Deklaraciji od 1789. godine liènost je razrešena, tako reæi,vodoravnih du`nosti prema društvu i dràvi. Ali time se iskljuèujudruštvene i dràvne du`nosti prema liènosti osim poštovanja njenihprava. Iskljuèena je distributivna praviènost. Priznaje se samo ko-mutativna. U Deklaraciji nema ni socijalne solidarnosti ni socijalnepolitike. Nije temelj zajednièkog ìvota društvena koordinacija nitidràvna subordinacija nego samo individualna izolacija. Sankcioni-še se samoìvlje.“19

To što u Deklaraciji prava nema ne samo socijalnih prava veæ nisocijalnih du`nosti još više govori o njenom individualizmu i pribli-àva je izvornom shvatanju ljudskih prava èija se neprikosnovenostizraàvala i tako što se korišæenje odreðenih prava nipošto nijemoglo uslovljavati obavljanjem odreðenih du`nosti. Prilikom usva-janja Deklaracije bilo je predloga (opat Gregoar) da se deklaracijaprava proširi jednom deklaracijom du`nosti. Ova zamisao je u Fran-cuskoj ostvarena tek u okviru Deklaracije prava i du`nosti èoveka i

182

18 Evgenije Spektorski, „Tri deklaracije“,Arhiv za pravne i društvene nauke 5/1934,str. 376.

19 Isto.

graðanina od 1795. godine. U njoj se ureðuju mahom moralne du-`nosti pojedinca prema društvenoj zajednici, koje su odudarale odtada uobièajene predstave o sadrìni jednog pravnog propisa. O tomesvedoèe naroèito moralistièke maksime kao što su: „Ne èinite drugi-ma ono što ne biste èleli da se vama èini“ (èl. 2) ili „Niko nije dobargraðanin, ako nije dobar sin, dobar otac, dobar brat, dobar prijatelj,dobar mu`“ (èl. 4). U pojedinim èlanovima ove deklaracije ovakavmoralistièki smisao daleko je manje izraèn i u njima se naèelo indi-vidualne autonomije iz Deklaracije od 1789. godine odbacuje u imenaèela subordinacije dràvi. Tako se u èl. 3. te deklaracije utvrðujeda se „obaveza svakog prema društvu sastoji u tome da ga brani, damu sluì, da ìvi u pokornosti sa zakonom, i da poštuje njegove orga-ne“, dok se u èl. 5. proglašava da „niko nije dobar èovek, ako iskrenoi savesno ne poštuje zakone“.

U pogledu obaveza pojedinca prema društvu, Univerzalna de-klaracija ostaje u okvirima individualistièke filozofije francuskeDeklaracije od 1789. godine. Stav Univerzalne deklaracije o obave-zama pojedinca izraàva i izvestan preobraàj do kojeg je došlo unizu pluralistièkih demokratija posle Prvog svetskog rata (poèev odVajmarskog ustava) u shvatanju ljudskih prava. Ne dovodeæi u pita-nje osnovni individualistièki karakter ovog shvatanja, ta promena sesastojala u te`nji da se pojedincu pruì društvena zaštita koja bimogla da mu pored politièke obezbedi i društvenu autonomiju. Zbogsvega ovoga problem društvenih du`nosti pojedinca u Univerzalnojdeklaraciji istaknut je putem formule za koju se nipošto ne moè reæida stavlja u pitanje njegova individualna prava: „Svako ima obavezeprema zajednici u kojoj je jedino moguæan slobodan i pun razvojnjegove liènosti“ (èl. 29).

Individualistièka koncepcija ljudskih prava u Deklaraciji od1789. godine i Univerzalnoj deklaraciji od 1948. godine potpuno jesuprotna komunitarnoj koncepciji ljudskih prava karakteristiènoj zaustavno pravo i stvarnost komunistièkih dràva. Prema ovoj drugojkoncepciji prednost se daje društvenoj zajednici olièenoj u dràvnojorganizaciji, a ne pojedincu. Za ovo shvatanje karakteristièno jeuslovljavanje vršenja prava izvršavanjem društvenih du`nosti, aponekad i formulisanje pojedinih prava pojedinca iskljuèivo kao

183

njegovih društvenih du`nosti (recimo prava na rad). U poreðenju sovim shvatanjem još više dolazi do izraàja individualistièki smisaoi patos Deklaracije prava èoveka i graðanina.

Ako se na kraju još jedanput vratimo razdoblju u kojem je De-klaracija od 1789. godine nastala, ne moèmo da ne zapazimo jošneke razlike izmeðu nje i amerièkih povelja prava. Francuska Dekla-racija prava bila je lišena èvršæih pravnih garantija i usvojila je, zarazliku od amerièkih deklaracija, vrstu govora koji je bio bliì jezikufilozofske rasprave nego prava. Ovo poslednje je u praktiènom smi-slu svakako predstavljalo nedostatak, ali i vrlinu kada je reè o nje-nom uticaju na potonji razvoj individualistièke koncepcije ljudskihprava. Na tu èinjenicu je dobro ukazao jedan od najboljih amerièkihznalaca povesti ljudskih prava: „Francuska Deklaracija prava podse-æa na svetionik na bregu, mo`da bez ikakve staze k njemu, dok našepovelje prava podseæaju na ugaène staze ka tom bregu. Ipak, nijesve preimuæstvo na našoj strani. Ljudi æe uvek videti to svetlo dokmogu izgubiti iz vida staze koje vode ka njemu.“20

184

20 Zechariah Chafee, Jr., „How Human Rights Got into the Constitution“, Docu-ments on Fundamental Human Rights,NewYork, Atheneum, 1963, knj. 1, str. 57.

Univerzalna deklaracija i socijalna prava

I

Usvajanje Univerzalne deklaracije o pravima èoveka pratilo jeviše sporova o karakteru i znaèaju pojedinih vrsta prava obuhvaæe-nih njome, kao i o meðusobnim odnosima tih vrsta prava. Reè je, presvega, o odnosu izmeðu starih graðanskih i politièkih prava i novihsocijalnih, ekonomskih i kulturnih prava. Univerzalna deklaracija jene samo najznaèajniji i najobuhvatniji pokušaj povezivanja klasiè-nih graðanskih i politièkih prava sa novim socijalnim pravima veæona predstavlja i prvi meðunarodnopravni instrument kojim je, po-red dobro znanih tradicionalnih prava, obuhvaæena i jedna nova, bezsumnje bitno razlièita vrsta prava. Unošenje tog relativno novog ele-menta, socijalnih prava, u Deklaraciju, pokrenulo je mnoštvo pitanjakoja su se ticala i prirode tog novog elementa. U red ovih ide i pitanjekoje glasi: da li socijalna, ekonomska i kulturna prava uopšte spada-ju u krug ljudskih prava?

Otvaranjem pitanja onoga što je u Deklaraciji bilo novo postavi-lo se jednovremeno i pitanje onoga što je u Deklaraciji bilo staro, štoje predstavljalo izraz jedne do tada neprikosnovene tradicije. To su,naravno, bila klasièna graðanska i politièka prava. Svi ovi sporovi inedoumice bili su neretko odraz prilika u kojima su nastajali, kao štoje na kraju krajeva i sama lista prava u Univerzalnoj deklaraciji izrazosobenih meðunarodnih okolnosti posle Drugog svetskog rata. Pro-blemi pokrenuti u ovim raspravama imaju, meðutim, dalekose`niji

185

znaèaj, nezavisno od zasnovanosti i uverljivosti argumenata korišæe-nih u ovim raspravama. Pa`nju u ovim polemikama, pre svega, za-sluùju dva krajnja stanovišta: prvo, po kome je znaèaj novih socijal-nih, ekonomskih i kulturnih prava u Univerzalnoj deklaraciji potce-njen i drugo, po kome je znaèaj ovih prava uveliko precenjen. Uprvom sluèaju polazi se od toga da su socijalna prava znaèajnija odstarih graðanskih i politièkih prava, dok se u drugom smatra ne samoda su ona manje va`na od starih prava veæ i da ne predstavljaju vrstuljudskih prava u uèm smislu reèi.

II

Da bi se videlo u èemu je suština prvog stanovišta, po kome se uUniverzalnoj deklaraciji nedovoljna pa`nja poklanja socijalnim pra-vima, najbolje je poæi od njegovog najradikalnijeg oblika, koji vero-vatno predstavlja stav socijalistièkih dràva izloèn u Generalnojskupštini Ujedinjenih nacija prilikom samog usvajanja Univerzalnedeklaracije. Jugoslavija, koja se tada kao jedna od šest socijalistièkihdràva èlanica Ujedinjenih nacija uzdràla od glasanja, preko svojedelegacije tvrdila je da je osnovni nedostatak nacrta Deklaracije utome što je on izgraðen „na individualistièkim koncepcijama, kojeèoveka posmatraju kao izolovanog pojedinca, subjekta individual-nih prava kao takvih, nezavisno od svih ostalih društvenih uslova ukojima ìvi, i nezavisno, isto tako, od svih ostalih društvenih snagakoje dejstvuju na njegov društveni status.“1

Društvena stvarnost polovinom ovoga veka, u vreme donošenjaUniverzalne deklaracije, tvrdilo se dalje, bila je bitno razlièita od pri-lika i društvene svesti u vreme proglašenja prvih povelja o ljudskimpravima: „Takva društvena stvarnost zahteva da se problem èovekapostavi i reši danas na drukèiji naèin nego što je to bilo u doba raspa-danja feudalnog društva i prve pojave novog buròaskog društva. Tapromena društvenih uslova istièe na prvommestu neophodnost da seproširi tradicionalna kategorija prava èoveka, koja, uglavnom

186

1 „Stav delegacije FNRJ“, Arhiv za pravne i društvene nauke 1/1949, str. 126.

obuhvata ljudska i politièka graðanska prava, izgraðivanjem sistemasocijalnih prava, s jedne strane, i, s druge strane, proširenjem listeveæ opštepriznatih prava putem priznanja kolektivnih prava pojedi-nih zajednica koje se nalaze u dràvnoj zajednici.“2

Zbog toga što su, zanemarujuæi savreme okolnosti, pošli od jed-ne zastarele koncepcije prava èoveka, tvorci Deklaracije su nedo-voljnu pa`nju pokloniti socijalnim pravima: „Deklaracija je veomasiromašna u pogledu priznanja socijalnih prava. Uopšte uzev to je, ustvari, jedna Deklaracija ljudskih, politièkih i graðanskih prava. Odtridesetjednog èlana, koji se nalaze u projektu, preko dvadeset imajuza predmet takva prava.“3

Baš zato što su ta prava veæ proglašena u „ranijim sliènim dekla-racijama“, odnosno „uvedena putem Ustava i zakona u pozitivnaprava skoro svih savremenih dràva“, tvrdilo se da „sistem prava èo-veka postavljen u ovoj deklaraciji ne odgovara više savremenomstupnju društvenog razvoja.“4 Tako Deklaracija ureðuje nešto štonije neophodno, a ne ureðuje ono što je neophodno, ono što nedosta-je. Polazeæi od jednog zastarelog individualistièkog shvatanja ljud-skih prava, glasio je stav jugoslovenske delegacije, pisci Deklaracijeprenebregavaju èinjenicu o društvenoj uslovljenosti i ogranièenostiklasiènih prava pojedinaca kao i èinjenicu o pripadnosti pojedincarazlièitim društvenim skupovima. Velièajuæi politièka i individualnaprava oni zanemaruju jednu kategoriju daleko va`nijih prava, a to susocijalna prava i prava razlièitih društvenih kolektiviteta.

Kako u celom ovom izlaganju predstavnika socijalistièkih drà-va, a meðu njima i u iznetom stavu jugoslovenske delegacije, imaviše razlièitih argumenata neophodno je da se na svakome od njihzadrìmo posebno. Pri tome, pa`nju pre svega privlaèi tvrdnja da uvreme usvajanja Univerzalne deklaracije socijalna, ekonomska ikulturna prava predstavljaju sasvim novu pojavu èiji bi pravi znaèajostao neshvaæen da se u posleratnoj meðunarodnoj organizaciji nijezaèuo odluèan glas socijalistièkih dràva u prilog ovoj novoj vrstiprava. Ta tvrdnja jednostavno nije bila taèna. Socijalna prava nisu

187

2 Isto, str. 127.3 Isto, str. 127.4 Isto, str. 125, 127.

predstavljala nešto novo ni u vreme nastajanja prvih povelja o pravi-ma krajem 18. veka, premda su u to vreme i tokom celog 19. vekamanje-više svi znaèajniji ustavi stajali u znaku ideje o graðanskim ipolitièkim pravima koja su predstavljala odredbe najvišeg ranga iokvir za tumaèenje ostalih delova ustava kojima je regulisano dràv-no ureðenje i odnosi razlièitih grana vlasti. Da odredbe o socijalnimpravima nisu zaobilazili ni pojedini tvorci skoro dva veka starih po-velja svedoèi Montanjarska Deklaracija prava èoveka i graðanina, saodredbama o pravu na javnu pomoæ koja je definisana kao „svetidug“ (èl. 21) i prava na obrazovanje koje je definisano kao „potrebasvih“ (èl. 22). Ustav Francuske od 1848. godine je veæ na razvijen isasvim konkretan naèin jamèio pravo rada u okviru sledeæe odredbe:„Ustav garantuje graðanima slobodu rada i preduzetništva. Društvopomaè i podstièe razvoj rada preko besplatnog osnovnog školova-nja, struènog obrazovanja, jednakosti u odnosima poslodavca i rad-nika, ustanova socijalnog staranja i kreditiranja, poljoprivrednihustanova, dobrovoljnih udruènja, a preko dràve, departmana iopština, ono pomaè javne radove za zapošljavanje nezaposlenih;ono obezbeðuje pomoæ napuštenoj deci, nemoænim i starim bez sred-stava, kada njihove porodice nisu u stanju da im pomognu“ (èl. 13).

Mada je znaèaj socijalnih prava nagovešten u revolucionarnimzbivanjima u 18. i 19. veku, do stvarnog proširivanja podruèja starihgraðanskih i politièkih prava novim socijalnim i ekonomskim pravi-ma došlo je, meðutim, posle Prvog svetskog rata i Ruske revolucije.Mnoga pitanja društvenog ìvota koja su u 19. veku ureðivana obiè-nim zakonodavstvom postala su tada sastavni delovi poglavlja uustavima posveæenim osnovnim pravima. Do proglašavanja socijal-nih prava dolazilo je najèešæe pod uticajem razlièitih tradicija socija-lizma (to je sluèaj sa UstavomRSFSR od 1918. godine i Vajmarskimustavom od 1919. godine), ali i u sredinama u kojima je ovaj uticajbio znatno manji ili zanemarljiv dolazi do ovakvih promena. Zbogsvega ovoga socijalno pitanje u ustavnom pravu dobija mesto kojenikada ranije nije imalo. A samo ureðivanje socijalnih prava graðanadovodi i do promena, pa èak mo`da i preobraàja u vladajuæoj kon-cepciji individualnih prava. Pišuæi o ovoj pojavi izmeðu dva rata,Boris Mirkin-Geceviè zapazio je da se moderna dràva više nije

188

mogla zadovoljiti samo garantovanjem pravne nezavisnosti pojedin-ca, veæ se pokazalo neophodnim da se stvori i jedan minimum prav-nih uslova koji bi omoguæili društvenu nezavisnost pojedinca. Ovepromene u dotadašnjoj koncepciji osnovnih prava dovele su u ustav-nom pravu do društvene zaštite pojedinca i do ogranièavanja nekihklasiènih liènih i politièkih prava u ime društvenog interesa.5

Najbolje se smisao i domašaj ove novine moè videti u Vajmar-skom ustavu koji u odeljcima u kojima su ureðena pitanja društve-nog ìvota, obrazovanja i škole, i privrednog ìvota, sadrì nekolikodesetina sasvim konkretnih odredbi o socijalnim pravima. Madanigde ne uslovljava vršenje prava izvršavanjem odreðenih društve-nih du`nosti, kao što to danas èine ustavi socijalistièkih dràva, Vaj-marski ustav, u skladu sa nekim tada znaèajnim doktrinarnim uticaji-ma, du`nosti èesto stavlja iznad prava pa, recimo, odredbi o pravu narad prethodi stav da je svaki graðanin „bez štete za svoju liènu slobo-du, moralno obavezan da svoje intelektualne i fizièke sposobnostiupotrebi na naèin kako to zahteva dobro zajednice“ (èl. 163, st. 1).Pored naèelne odredbe o zaštiti rada (èl. 157), ovaj Ustav utvrðuje ikonkretne mere zaštite pojedinih društvenih slojeva: prema èlanu164. Ustava ne samo da su zakonodavstvo i uprava du`ni da potpo-maù srednju klasu u poljoprivredi, zanatstvu i trgovini, veæ se ova„mora zaštititi i od preteranih da`bina i išèezavanja“. Vajmarskiustav priznaje i sindikalne organizacije i organizacije poslodavaca,njihove sporazume kao i naèine njihovog predstavljanja u radnièkimsavetima preduzeæa i u odgovarajuæim politièko-teritorijalnim jedi-nicama (èl. 165). Meðu odredbama u ovom delu Ustava mogu senaæi i neke koje svojim te`njama prelaze granice ondašnje nemaèkedràve: „Rajh æe nastojati da doðe do prihvatanja meðunarodnih pro-pisa o pravnom poloàju radnika, koji æe obezbediti celokupnoj rad-nièkoj klasi èoveèanstva opšti minimum društvenih prava“ (èl. 163).

Ipak, svojim znaèenjem sve ove odredbe nadmašuju one kojeimaju karakter opštih, rukovodnih naèela. To je, prvo, odredba da jeprivatna svojina ne samo privatno pravo veæ i društvena du`nost:

189

5 B. Mirkine-Guetzévitch, Les nouvelles tendances du droit constitutionnel, Paris,Marcel Giard, 1931, str. 89.

„Svojina obavezuje. Njeno korišæenje mora jednovremeno biti i do-prinos opštem interesu“ (èl. 153, st. 3).

A zatim i odredba o pravu na ìvot dostojan èoveka: „Organiza-cija privrednog ìvota mora odgovarati naèelima praviènosti saciljem da se svima zajamèi ìvot u skladu sa ljudskim dostojan-stvom. U ovim granicama mora se obezbediti ekonomska slobodapojedinca“ (èl. 151, st. 1).

Vajmarski ustav, preko svoje zamisli o neophodnosti usklaðiva-nja individualnih i socijalnih prava, uticao je na više ondašnjihevropskih ustava, a posebno na Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slo-venaca od 1921. godine, tzv. Vidovdanski ustav, koji je po nekimautoritativnim ocenama „predstavljao mo`da najviše ispoljeni izrazove tendencije“6.

Unošenje odredaba o socijalnim pravima u meðuratne ustaveodvijalo se više pod uticajem razlièitih koncepcija demokratskog so-cijalizma i socijalnog liberalizma nego pod uticajem boljševièkogsocijalizma. U Sovjetskom Savezu je tada, a sa odreðenim izmena-ma i kasnije, preovlaðivalo jedno shvatanje prava èoveka koje bi mo-`da najbolje bilo oznaèiti kao komunitarnu koncepciju osnovnihprava, pri èemu je suština ovog shvatanja bila u tome što je prednostdavana pravima društva i dràve, a ne pravima pojedinca, kao što jeto bio sluèaj u prvobitnoj, individualistièkoj koncepciji osnovnihprava, ponikloj na tlu prvih liberalnih demokratija na Zapadu. Ako jeveæ to bilo tako, ako je društvena zajednica, olièena po pravilu u par-tijskoj dràvi i njenim unapred utvrðenim kolektivnim ciljevimaimala prednost nad pojedincem, onda je i interes za osnovna prava,pa i za socijalna prava, u sovjetskim ustavima izmeðu dva rata razu-mljivomorao biti manji. UUstavu RSFSR od 1918. godine govori seo samo dva socijalna prava: pravu na obrazovanje i pravu na rad, alina takav naèin da je u odgovarajuæim èlanovima Ustava (èl. 17. i 18)izbegnuto i pominjanje same reèi „pravo“ koje u smislu subjektiv-nog javnog prava uvek podseæa na pravo koje pojedinac ima. Takose, kada je o obrazovanju reè, utvrðuje prvo društveni cilj („prosve-æivanje trudbenika“), a zatim i obaveza dràve da pruì „potpuno,

190

6 Boris Mirkine-Guetzévitch, Les Constitutions européennes, Paris, Presses uni-versitaires de France, 1951, t. I, str. 132.

svestrano i besplatno obrazovanje“ i to ne svima (niti je obavezaopšta niti pravo koje iz nje proizlazi) veæ samo „radnicima i siromaš-nim seljacima“. Sve je ovo još jasnije u drugom sluèaju kada je ume-sto uobièajne formulacije o pravu na rad iskljuèivo utvrðena obavezarada: „Ruska Socijalistièka Federativna Sovjetska Republika smatrarad obavezom svih graðana Republike i proglašava naèelo. ‘Ko neradi, neka ne jede!’“

Tek je Ustavom SSSR od 1936. godine lista socijalnih i eko-nomskih prava, kao i graðanskih prava proširena, i ona su neposred-nije formulisana kao prava (pravo na rad, pravo na odmor, pravo namaterijalno obezbeðenje u starosti, u sluèaju bolesti i gubitka radnesposobnosti, kao i pravo na obrazovanje), mada su u odnosu na, reci-mo, Vajmarski ustav socijalne odredbe u ovom ustavu malobrojne imanje razvijene.

Ideja o socijalnim pravima još više karakteriše neke zapadno-evropske ustave donete posle Drugog svetskog rata, pre usvajanjaUniverzalne deklaracije. TakoUstav Francuske od 1946. godine zapo-èinje jednom preambulom u kojoj se ponovo sveèano potvrðuju pravai slobode èoveka i graðanina utvrðeni Deklaracijom prava od 1789.godine, da bi se taj krug prava zatim proširio i novim socijalnim i eko-nomskim pravima kao što su: pravo na rad, pravo na štrajk, pravo sin-dikalnog organizovanja, pravo zaposlenih da preko svojih delegatauèestvuju u kolektivnom odreðivanju uslova rada i u upravljanju pred-uzeæem, prava iz socijalnog osiguranja, pravo na obrazovanje i dr.U razvijanju i konkretizovanju liste socijalnih prava još dalje je otišaoUstav Italije od 1948. godine, o èemu svedoèe njegovi prvi èlanovi.U èlanu 1. Ustava Italija se tako odreðuje kao „demokratska republika,zasnovana na radu“, u èlanu 2. utvrðuje se naèelo apsolutne obavezepolitièke, ekonomske i socijalne solidarnosti, dok je naèelo dr`avneintervencije u cilju otklanjanja socijalnih nepravdi u èlanu 3. proširenoi glasi: „Republika je du`na da otkloni smetnje u ekonomskom i druš-tvenomporetku koje, stvarno ogranièavajuæi slobodu i jednakost poje-dinca, spreèavaju pun razvoj ljudske liènosti i stvarno uèešæe svihradnika u politièkoj, ekonomskoj i društvenoj organizaciji zemlje.“

Ustavom je, pored prava sindikalnog organizovanja, predviðenoi pravo radnika da saraðuju u upravljanju preduzeæima na naèin i u

191

granicama utvrðenim zakonom (èl. 39 i 46). Zajemèena je i slobodaprivatne inicijative, privatne svojine i zadrugarstva u saglasnosti sadruštvenim interesom. Privatna privredna inicijativa se „ne moèrazvijati u suprotnosti sa društvenim interesom ili tako da nanosi šte-tu bezbednosti, slobodi ili ljudskom dostojanstvu“ (èl. 41, st. 2).Ustav za privatnu svojinu utvrðuje da se zakonom „odreðuje naèinnjenog sticanja, uìvanja i granice u cilju da se obezbedi njena druš-vena funkcija i da ona postane svima pristupaèna“ (èl. 42, st. 2), dokse, što se zadrugarstva tièe, utvrðuje da ono s obzirom na svoju druš-tvenu funkciju „ima karakter uzajamnog pomaganja, a ne cilj privat-ne spekulacije“ (èl. 45, st. 1). I najzad, starajuæi se o radu „u svimnjegovim oblicima i primenama“, dràva „priznaje slobodno uselja-vanje, ukoliko su ispunjeni uslovi koje zakon propisuje u opšteminteresu, i štiti rad Italijana u inostranstvu“ (èl. 35, st. 2).

U skladu sa svim do sada iznetim te`njama najznaèajniji poku-šaj povezivanja u jednoj povelji o pravima, kako klasiènih graðan-skih i politièkih prava tako i novih socijalnih i ekonomskih prava,predstavljala je Univerzalna deklaracija o pavima èoveka. U njoj se,baš zbog njenog meðunarodnog karaktera, najviše nastojalo da sepronaðu formulacije koje bi mogle da pomire i usklade ove dve vrsteljudskih prava, èija su izvorišta dve razlièite politièke tradicije – libe-ralna i socijalistièka.7 Pri tome treba ukazati i na èinjenicu da su èak ikada se radi o klasiènim graðanskim i politièkim pravima tvorci De-klaracije niz starih prava novelirali u skladu sa savremenim društve-nim i politièkim potrebama i razvojem, tako da i veæ navedeniprigovor o tome da je ovde reè o „opštepriznatim pravima koja neodgovaraju više savremenom stupnju društvenog razvoja“ teškomo-è biti prihvaæen. Na koji naèin su tradicionalna lièna i politièka pra-va proširivana moè se pokazati na više primera. Klasièni habeascorpus, recimo, proširen je kvalifikacijom da „niko ne moè biti pro-izvoljno...proteran“ (èl. 9). Tradicionalna sloboda kretanja u grani-cama dràve proširena je stavom da „svako ima pravo da napustisvaku zemlju, ukljuèujuæi svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju“(èl. 13). Pravo na dràvljanstvo prošireno je odredbom da „niko ne

192

7 Western Liberalism, eds. E. K. Bramsted and K. J. Melhuish, London, Longman,str. 10-12.

moè samovoljno biti lišen dràvljanstva niti prava da promeni drà-vljanstvo“ (èl. 15). Sloboda veroispovesti dopunjena je „slobodompromene veroispovesti ili ubeðenja“ (èl. 18). Sloboda mišljenja i iz-raàvanja dobila je širi, nadnacionalni karakter time što je u èlanu 19.utvrðeno da „svako ima pravo da traì, prima i širi obaveštenje bilokojim sredstvima i bez obzira na granice“, a sloboda udruìvanja uèlanu 20. dopunjena je stavom da „niko nemoè biti primoran da pri-pada nekom udruènju“.

Od socijalnih prava Deklaracija predviða sledeæa: pravo na soci-jalno osiguranje; pravo na rad ukljuèujuæi i jednaku platu za jednakirad; pravo na osnivanje sindikata; pravo na odmor i razonodu, uklju-èujuæi razumno ogranièenje radnog vremena i povremeni plaæeniodmor; pravo na standard ìvota koji onome ko radi obezbeðujezdravlje i blagostanje za njega i njegovu porodicu; pravo na školova-nje; pravo na uèestvovanje u kulturnom ìvotu zajednice koje obu-hvata pravo da se uìva u umetnosti i uèestvuje u nauènom napretku idobrobiti koja otuda proistièe. Moglo bi se zato reæi da je Univerzal-na deklaracija prava èoveka predstavljala pokušaj da se kodifikujumanje-više sva do tada poznata graðanska i politièka, socijalna i eko-nomska prava i da se prošire u skladu sa savremenim te`njama i do-metima društvenog i politièkog razvitka. Pri tome se, kako stoji ujednom od zvaniènih materijala iz onoga vremena, teìlo pomirenjudve razlièite, „komplementarne“ ideje ljudskih prava, od kojih jejedna „polazila od premisa svojstvenih individualnim pravima... dokje druga bila zasnovana na marksistièkim naèelima. Ova zajednièkaformulacija trebalo je, na neki naèin, da uskladi te razlièite ili suprot-stavljene formulacije“8.

Ako je Univerzalna deklaracija bila doista zamišljena kao sinte-za dve razlièite vrste prava i ako je ona u vreme svoga usvajanja obu-hvatala više socijalnih prava kojih nije bilo u ustavima socijalistièkihdràva, koje su najèšæe kritikovale Deklaraciju, postavlja se pitanjekoji su bili glavni motivi i ciljevi ove kritike. Ta kritika, uprkosonome što se tvrdilo, nije imala toliko za cilj da pokaè da je podruèje

193

8 Human Rights, Comments and Interpretations, London, UNESCO, 1945, str.251-4. Navedeno prema: F. A. Hayek, Law, Legislation and Liberty, London,Routledge and Kegan Paul, 1976, vol. 2, str. 184.

socijalnih i ekonomskih prava u Deklaraciji potcenjeno koliko daospori listu starih graðanskih i politièkih prava. Problem je bio za-pravo u tome što su kritièari Deklaracije bili protiv svakog pokušajapomirenja dve razlièite ideje ljudskih prava koje bi moglo dovesti dojaèanja individualnih prava i sloboda. Kasnije je na reèima jednoovakvo gledanje na problem odnosa izmeðu razlièitih vrsta ljudskihprava u okviru zvaniène koncepcije ljudskih prava u veæini socijali-stièkih dràva napušteno, pa èak i izrièito kritikovano. Skoro èetiridecenije posle ove polemike jedan sovjetski pisac, recimo, tvrdi:„Marksistièka koncepcija ljudskih prava uzima u obzir znaèaj svihpodruèja na kojima se ova prava ostvaruju – ekonomsko, politièko,socijalno i kulturno. Sva ova podruèja podjednako su va`na da bimogao da se zajamèi svakom èlanu društva normalan ìvot i radniuslovi; zato ne bi bilo ni ispravno ni opravdano da se govori o pred-nosti bilo koje vrste osnovnih ljudskih prava. Katkad se pretpostavljada socijalistièka koncepcija ljudskih prava daje prednost ekonom-skim pravima, teèæi da ignoriše ili potceni znaèaj drugih kategorijaosnovnih prava graðana, ali ovo nije sluèaj. Ipak, ne sme se zabora-viti – minimum osnovnih demokratskih ljudskih prava bitnih za sa-vremena civilizovana društva potvrðen je u Univerzalnoj deklaracijio pravima èoveka (1948) i u meðunarodnim paktovima o graðan-skim, politièkim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima(1966), èije je priznavanje i ratifikovanje oèigledno bitno. Sva ovaprava i slobode su od podjednakog znaèaja.“9

Ova promena u politièkom govoru, ma koliko bila velika, nemoè, meðutim, da zaseni jednu drugu pojavu da savremene socijali-stièke dràve, bez obzira na meðusobne razlike, spadaju u jednu širugrupu politièkih reìma u kojima ideološku i praktiènu prednostnema pojedinac, veæ društvena zajednica otelovljena u dràvnoj or-ganizaciji. U ovakvim sistemima pojedinac zasluùje uvaàvanje imoè uìvati u odreðenim pogodnostima i koristima kao lojalan èlandruštva koji obavlja propisanu ulogu; zato „prava“ koja pojedinacovde uìva više imaju obele`ja koristi nego osnovnih prava u uobièa-jenom smislu reèi.

194

9 V. N. Kudrayavtsev, „Human Rights and the Soviet Constitution“, PhilosophicalFoundations of Human Rights, Paris, UNESCO, 1986, str. 89.

III

Dok se prva zamerka Univerzalnoj deklaraciji, koju su prilikomnjenog usvajanja iznele socijalistièke dràve, svodila na tvrdnju dasu zbog preteranog znaèaja datog „zastarelim“ graðanskim i politiè-kim pravima zanemarena socijalna i ekonomska prava, drugu zamer-ku uputili su neki predstavnici liberalne politièke misli na Zapadu,osporavajuæi samo ukljuèivanje socijalnih prava u tekst jedne dekla-racije o ljudskim pravima. Prema ovom drugom stanovištu, jedinoklasièna graðanska i politièka prava mogu se smatrati ljudskim pra-vima u uèm smislu reèi, a protezanje pojma ljudskih prava i na onošto ona oèigledno nisu, na socijalna i ekonomska prava, dovodi dostvaranja jedne nejasne predstave o tome šta su zapravo ljudska pra-va, èime se spreèava njihova delotvorna zaštita.

U više svojih radova ovo gledište je obrazloìo Moris Kranston,a posebno u jednom kraæem napisu èiji je i sam naslov dovoljno reèit– „Ljudska prava, stvarna i tobo`nja“10 Kranston tvrdi da je poštova-nja dostojan filozofski pojam ljudskih prava „zamršen, pomraèen ioslabljen poslednjih godina pokušajem da se u njega ukljuèe poseb-na prava sasvim druge kategorije“11. Po njemu, „ljudska prava suoblik moralnog pava i od drugih moralnih prava se razlikuju utolikošto su ona prava svih ljudi u svim vremenima i u svim prilikama“12.Upravo ovakav karakter ljudskih prava priznaje se u prvom stavuUniverzalne deklaracije: „Pošto je priznavanje uroðenog dostojan-stva i jednakih i neotuðivih prava svih èlanova ljudske porodicetemelj slobode, pravde i mira u svetu...“

Kranston navodi i nekoliko kriterijuma pomoæu kojih se moèispitati da li pojedina socijalna i ekonomska prava navedena u Uni-verzalnoj deklaraciji spadaju u podruèje ljudskih prava kako ga je onodredio. Na primeru prava na povremeni plaæeni odmor iz èlana 24.Deklaracije Kranston pokazuje da ovo pravo ne ispunjava nijedan odnjegovih kriterijuma: ostvarljivost, opštost i znaèaj. Pravo na povre-

195

10 Maurice Cranston, „Human Rights, Real and Supposed“, u Political Theory andthe Rights of Man, ed. D. D. Raphael, London, Macmillan, 1967, str. 43-53.

11 Isto, str. 43.12 Isto, str. 49.

meni plaæeni odmor, pre svega, nije ostvarljivo za milione ljudi koji -ìve u nerazvijenim delovima sveta gde industrijalizacija nije ni za-poèela. Zatim, ovo pravo odnosi se samo na one koji su zaposleni iutoliko nije opšteg karaktera. I najzad, sva moralna prava, kao uosta-lom i moralne obaveze, mogu se rangirati, a u ovom pogledu pravona povremeni plaæeni odmor ne bi se, svakako, moglo svrstati u redznaèajnijih prava, pogotovo u poreðenju sa takvim pravima kao štosu pravo na ìvot, pravo na slobodu i pravo na pravièno suðenje.13

Kritikujuæi shvatanje o ljudskim pravima koje se zastupa u Uni-verzalnoj deklaraciji Kranston je zakljuèio da su ljudska prava neštoèega se niko ne moè lišiti a da se ne dovedu u pitanje osnovna naèelapravde. Umesto da se ogranièi na ovo neprekosnoveno podruèje slo-boda i prava kojih nijedan pojedinac ne sme biti lišen, Deklaracija jepretrpana pravima koja to nisu i zato je ona bliska svetu utopijskih te-`nji, svetu ideala. A razlika izmeðu ideala i prava najmanje je sporna.Ideal je nešto ka èemu stremimo ali što ne moèmo odmah da ostvari-mo. Pravo je nešto štomoè imora da bude poštovano svuda i uvek.14

Na slièan naèin je unošenje socijalnih prava u Univerzalnu de-klaraciju kritikovao i Fridrih Hajek.15 PremaHajeku, naèin na koji suprava odreðena u Univerzalnoj deklaraciji je takav da sud teškomoè u svakom konkretnom sluèaju ustanoviti njihovu sadrìnu, kaošto nije ni jasno na kome leì obaveza ispunjavanja onoga na šta„svako, kao èlan društva“ polaè pravo. Hajek navodi i više primerakoji treba da pokaù koliko je sadrìna pojedinih socijalnih prava uDeklaraciji neodreðena. Kakav je pravni smisao tvrdnje da „svakoima pravo da ostvaruje... privredna, društvena i kulturna prava neop-hodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje liènosti“? Odkoga „svako“ moè da zahteva „praviène i zadovoljavajuæe usloverada“? Kakve su posledice prava podarenog svakom da „slobodnouèestvuje u kulturnom ìvotu zajednice, da uìva u umetnosti i dauèestvuje u nauènom napretku i dobrobiti koja otuda proistièe“? Èakprema ovoj povelji prava, podseæa Hajek, „svako ima pravo na druš-tveni i meðunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u

196

13 Isto, str. 50-51.14 Isto, str. 53.15 Hayek, Law, Legislation and Liberty, vol. 2, str. 103-106.

ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni“ (èl. 29).16 PremaHajeku, pisci Deklaracije kao da su pošli od naopake predstave otome da društvo predstavlja jednu maltene monolitnu organizaciju, asvi graðani njene slu`benike koji upravo kao takvi polaù pravo na„pravednu i zadovoljavajuæu naknadu“, ukljuèujuæi i „razumnoogranièenje radnog vremena i povremeni plaæeni odmor“. TvorciDeklarcije su se, takoðe, proglašavajuæi pravima nešto što se u do-glednoj buduænosti neæe moæi ostvariti, upustili u rušenju poštovanjaprema njemu.“17 Hajek zakljuèuje da je „malo verovatno da æe se sa-mim utvrðivanjem prava na odreðena dobra proizvesti ta dobra. Akoèlimo da svi budu bogati biæemo najbliì ovome cilju ne tako štoæemo putem prava zapovedati da to treba da se postigne, ili davatisvakome pravo na ono na šta on misli da ima pravo, veæ stvarajuæipobude za sve da uèine koliko god mogu da to koristi drugima.“18

Što se tièe ovoga prigovora, odnosno osporavanja socijalnihprava kao ljudskih prava, treba poæi od onoga što je nesporno. Stara inova prava predstavljaju doista dve vrste prava u širem smislu reèi.Za razliku od starih graðanskih i politièkih prava, svrha novih soci-jalnih i ekonomskih prava nije da zajamèe pojedincu slobodu od dr-àve i nasuprot dràvi, veæ ona predstavljaju zahteve za preraspodeludruštvenih dobara i usluga upuæene dràvi. Dok se stara prava ostva-ruju neèinjenjem dràve, nova prava su nezamisliva bez njenog èi-njenja, odnosno prestacija. Upravo iz ove razlike, koja je bitna, moèse razumeti sa stanovišta izvornih liberalnih ideja ispoljena uzdrà-nost prema takvoj vrsti prava koja podrazumevaju delovanje dràve,proširivanje njenog aparata i moæi i time i moguænost ugroàvanjaprava pojedinca. Na ovu protivreènost same prirode socijalnih pra-va, kao i na protivreènost u odnosima izmeðu starih graðanskih i po-litièkih i novih socijalnih prava vrlo je dobro ukazao SlobodanJovanoviæ, baveæi se kao još neki naši pravni teoretièari, posle dono-šenja Ustava od 1921. godine, pitanjem prirode socijalnih prava:„Socijalna prava nisu se javila radi potrebe da se pojedinac zaštiti oddràvne vlasti, nego su se javila radi potrebe da se privredno slabiji

197

16 Isto, str. 104.17 Isto, str. 105.18 Isto, str. 106.

redovi zaštite od privredno jaèih redova. Tu zaštitu dràva pruà pri-vredno slabijim redovima. Graðanska i politièka prava imaju za po-sledicu umanjenje dràvne moæi, jer bez umanjenja dràvne moæiosloboðenje pojedinca nije moguæno. Socijalna prava, naprotiv, ima-ju za posledicu uveæanje dràvnemoæi, jer bez dràvnog ogranièava-nja i suzbijanja privredno jaèih redova nije moguæno zaštititiprivredno slabije redove.“19

Pored ove razlike izmeðu dve vrste prava postoji još jedna, ništamanje va`na: dok su graðanska i politièka prava stavljena pod sud-sku zaštitu, dakle, praæena sudskim garantijama koje pojedincimaomoguæavaju da se protiv nezakonitih akata i radnji vlasti àle re-dovnim, upravnim ili ustavnim sudovima, to, po pravilu, socijalnaprava nisu. Da li su ove razlike izmeðu klasiènih ljudskih prava i so-cijalnih prava, uz prigovore koje iznoseMoris Kranston i Fridrih Ha-jek, dovoljne da se socijalnim pravima ospori mesto u krugu ljudskihprava? Da li njihovo unošenje u Univerzalnu deklaraciju vodi sla-bljenju osnovne ideje prava èoveka?

U napisima kritièara socijalnih prava zapaà se, treba odmah toreæi, jedna te`nja da se razlika izmeðu dve vrste prava po svaku cenupreuvelièa i uèini znaèajnijom nego što stvarno jeste. To oni, kako sedobro zapaà, postiù tako što porede najva`nije graðanske slobodesa najmanje va`nim socijalnim pravima.20 Nije sluèajno što se uovim poreðenjima kao najpogodniji primer socijalnog prava uzimapravo na povremeni plaæeni odmor, a njemu suprotstavlja, recimo,pravo na pravièno suðenje. S druge strane, moglo bi se primetiti daDeklaracija obuhvata i neka graðanska i politièka prava koja mo`danisu ništa manje neobièna od prava na povremeni plaæeni odmor.Takvo je, na primer, pravo da svako moè da traì, prima i širi oba-veštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice (èl. 19).Ovo pravo moglo bi se protumaèiti kao pravo da se prisluškuju tuðitelefonski razgovori, da se prenose stranoj sili poverljiva vojna

198

19 Slobodan Jovanoviæ, Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beo-grad, Geca Kon, 1924, str. 458. Uporedi i: Ðorðe Tasiæ, Prava i du`nosti graðana,Novi Sad, Matica srpska, 1925, str. 30-33.

20 D. D. Raphael, „Human Rights, Old and New“, u Political Theory and the Rightsof Man, ed. D. D.Raphael, str. 54-67.

obaveštenja ili otvara privatna prepiska. Jasno je, meðutim, da seèlan 19. Deklaracije mora tumaèiti u vezi sa èlanom 12. koji svako-me jemèi da ne sme biti izloèn proizvoljnom mešanju u privatni ì-vot, a iznad svega sa èlanom 30, prema kome se nijedna odredbaDeklaracije ne moè tumaèiti na naèin koji omoguæuje povredu pra-va i sloboda koji su u njoj sadràni. Na isti naèin i u sluèaju èlana 24.o pravu na povremeni plaæeni odmor mora biti primenjeno sistemat-sko tumaèenje, odnosno mora se imati u vidu odredba èlana 22. kojakazuje da se privredna, društvena i kulturna prava ostvaruju u skladus organizacijom i sredstvima svake dràve.21

To što se socijalna prava po pravilu teè i reðe ostvaruju ne pred-stavlja dovoljan razlog da se ona odbace kao prava. „Sva prava sadr-è norme, a sve norme ne mogu se ostvariti – kada bi bilo drugaèije,zašto bi norme uopšte bile potrebne?“22

U onome što su kritièari socijalnih prava uoèavali kao jedan odnjihovih osnovnih nedostataka Boris Mirkin-Geceviè video je neštopozitivno, pišuæi da teorijska vrednost tih prava nije umanjena èinje-nicom što u mnogim zemljama ova prava nisu ostvarena: èak i kadaova prava ne postanu u veæoj meri sastavni deo svakodnevnog ìvotaona ipak ostaju „elemenat obrazovanja masa“, ona zadràvaju svojuobrazovnu vrednost podseæanjem na ono što graðani nemaju,premda bi trebalo da imaju.23

U odbrani socijalnih prava Karl Fridrih je podseæao da ni klasiè-na ljudska prava nisu jedinstvena i da zapravo postoje dve vrste ovihprava: pravo pojedinca na samostalnost u odnosu na dràvnu vlast,koje se postiè neèinjenjem, uzdràvanjem dràve, i pravo pojedincada utièe na delatnost i strukturu dràve. Ako ovome dodamo i treæuvrstu prava, pravo pojedinca na èinjenje dràve koje treba da umanjisocijalne i ekonomske nejednakosti izmeðu pojedinaca, onda otkriva-mo da postoji nešto što predstavlja zajednièko jezgro svih ovih vrstaprava, a to je pravo pojedinca na samoostvarenje, odnosno pravo na

199

21 Isto, str. 64.22 Carl J. Friedrich, „Rights, Liberties, Freedom: A Reappraisal“, American Politi-

cal Science Review 4/193, str. 84323 Mirkine-Guetzévitch, Les nouvelles tendences du droit constitutionnel, str. 90.

slobodu.24 Ni istorijski posmatrano ova prava se nemogu lako razgra-nièiti. Fridrih navodi primer prava svojine koje je od poèetka prošlogveka pretrpelo tolike promene. Ono se u zavisnosti od vremenskograzdoblja ili okolnosti moè svrstati u bilo koju od tri pomenute vrsteprava. Ono moè biti pravo na zaštitu od dràvnog uplitanja, moèpredstavljati osnov za sticanje prava glasa, a moè biti i pravo odreðe-nih društvenih slojeva na dràvnu pomoæ i zaštitu od preteranih pore-skih optereæenja.25 Najzad, u koju æe grupu spadati pojedina pravamoè da zavisi i od društvenog poloàja pojedinca. Za onoga koji jedovoljno bogat, pravo na obrazovanje moè predstavljati doista pravou smislu prava izbora, dok se za onoga koji to nije ono, pre svega,pojavljuje kao obaveza dràve da mu ovo pravo obezbedi.26

Zbog svega ovoga ne treba nepotrebno preuvelièavati razliku iz-meðu graðanskih i politièkih, s jedne, i socijalnih i ekonomskih pra-va, s druge strane. Kao što èinjenice tvrdokorno dokazuju da tamogde nema graðanskih i politièkih prava (slobodemišljenja i izraàva-nja, slobode udruìvanja ukljuèujuæi i slobodu udruìvanja u politiè-ke stranke i sindikate, prava na štrajk i sl.) nema ni socijalnih iekonomskih prava. Isto tako, socijalna i ekonomska prava od uticajasu i va`nosti za ostvarivanje graðanskih i politièkih prava. Svakogpojedinca odlikuju njemu svojstveno ljudsko dostojanstvo i moralnavrednost koje dràva mora ne samo pasivno da poštuje veæ i da zanjih pokaè aktivno interesovanje. Naèelo jednakog obzira i jedna-kog uvaàvanja prema svakom pojedincu zahteva da dràva svojomintervencijom umanjuje socijalne i ekonomske nejednakosti koje nedopuštaju da moralna vrednost svakog doðe do izraza. Ovo naèelozahteva osnovno materijalno blagostanje svih, kao i otklanjanje ne-jednakosti koje poniàvaju pojedinca.27 A to znaèi da polazeæi odstava o osnovnoj vrednosti ljudskog dostojanstva, sve vrste prava,kako stara graðanska i politièka tako i nova socijalna prava, èinejedinstvenu celinu u svim njihovim meðuzavisnostima i razlikama.

200

24 Friedrich, „Rights, Liberties, Freedom: A Reappraisal“, str. 844.25 Isto, str. 845.26 Isto, str. 845.27 Rhoda Howard, Jack Donelly, „Human Dignity, Human Rights, and Political

Regimes“, American Political Science Review 3/1986, str. 805/806.

Politièki sistemi i osnovna prava

I

Proširivanje liste ustavima proklamovanih prava èoveka jednoje od obele`ja savremenih ustava i politièkih sistema. Nasuprot ovojpojavi najšire konstitucionalizacije ljudskih prava stoji drugaèija iponajmanje jednoobrazna stvarnost ljudskih prava. Ustavne odred-be o osnovnim pravima razlièito se ostvaruju u pojedinim politiè-kim sistemima: ima politièkih sistema u kojima ove odredbe uvelikoj veæini sluèajeva poštuju i ostvaruju, kao što ima i onih ukojima izmeðu slova ustava i društvene stvarnosti postoje velikerazlike. Stvarnost ljudskih prava predstavlja zato jedno od glavnihmerila za razvrstavanje politièkih poredaka, kao i za ocenjivanjenjihove legitimnosti. Razlika izmeðu politièkih sistema u kojima sepo pravilu poštuju i ostvaruju ustavne odredbe o osnovnim pravimai onih u kojima to po pravilu nije sluèaj nije samo i pre svega empi-rijskog karaktera, veæ u osnovi ove dve vrste politièkih sistema le`edve potpuno razlièite koncepcije osnovnih prava, dva sasvim razli-èita gledanja na smisao i mesto osnovnih prava u politièkom poret-ku. Da bi se pokazalo u èemu se sastoji razlika izmeðu ove dvekoncepcije osnovnih prava potrebno je prethodno podsetiti na samrazvoj ideje o ljudskim pravima.

Ljudska prava su savremeni naziv za ono što je krajem 18. vekanazivano prirodnim pravima: u tom smislu se u amerièkoj Deklaracijinezavisnosti govori o „neotuðivim“ pravima, a u francuskoj Deklara-

201

ciji prava èoveka i graðanina o „prirodnim“, „neotuðivim“, „svetim“ i„nezastarivim“ pravima èoveka. Ideja o prirodnim pravima trebalo jeda izrazi stav da pojedinci imaju odreðena prava prema dràvnoj vla-sti, kao i to da se ta prava ne izvode iz pravnog poretka veæ iz sameljudske prirode. Drugim reèima, prirodna prava stoje nasuprot prav-nom poretku: iz pravnog poretka za pojedinca kao podanika proizila-ze du`nosti, a tek je izvan pravnog poretka pojedinac od prirodeobdaren odreðenim pravima u odnosu na dràvnu vlast. Zato su pri-rodna prava smatrana pravima èoveka, ljudskim pravima, a ne gra-ðanskim i politièkim pravima u današnjem smislu reèi. Dve velikedeklaracije prava na izmaku 18. veka, amerièka i francuska, imale su,naravno, prethodnice u starijim poveljama o ljudskim pravima. Svesu te ranije povelje, meðutim, imale ogranièeni karakter i domašajutoliko što su davale povlašæen poloàj odreðenim društvenim klasa-ma i što su predstavljale sporazume izmeðu odreðenih društvenihsnaga, a prava koja su u njima proglašena ogranièavala su pojedinenosioce dràvne vlasti (pre svega krunu). Tek su Deklaracija nezavi-snosti i Deklaracija prava èoveka i graðanina predstavljale poveljeljudskih prava u najširem smislu reèi. Mada su ove dve deklaracijebile pre svega izraz nezadovoljstva starim društvenim i politièkim po-retkom i proizvod osobenih i razlièitih okolnosti, one su imale nadna-cionalno i univerzalno vaènje.

Krajem 19. veka odredbe o pravima pojedinaca prema dràvnojvlasti prešle su iz deklaracija i povelja u ustave britanskih kolonija uSevernoj Americi, a zatim i u amerièki i francuski ustav, dobijajuæitako karakter pravnih pravila. Drugim reèima, ova prava nemaju viševanpravni karakter, ona više ne postoje izvan pravnog poretka veæ,naprotiv, postaju njegov sastavni deo. Ali ta prava još uvek ne pred-stavljaju subjektivna javna prava u savremenom smislu reèi: sva suova prava obnarodovana, ali ne i zajemèena. Ustav priznaje pojedin-cima niz prava, ali ne predviða naèin na koji æe se vršiti zaštita tih pra-va, odnosno sredstva kojima se pojedinac moè sluìti u odbrani ovihprava ako ih dràvni organi povrede. Francuski ustav od 1791. takopreuzimaDeklaraciju prava èoveka i graðanina od 1789. u kojoj se iz-nose razlozi za proglašavanje pojedinih prava („Sloboda saopštava-

202

njamisli i nazora jedno je od najdraìh prava èovekovih“ – èl. 11),1 aline predviðaju institucionalne garantije ovih prava.

Amerièki ustav, meðutim, veæ najavljuje promenu u ovom prav-cu. Taj Ustav, prema dobrom zapaànju jednog amerièkog komenta-tora, imao je prvenstveno pravnièki karakter, dok je Francuski ustav,odnosno Deklaracija prava èoveka i graðanina koja je èinila njegovsastavni deo, više podseæala na lepo saèinjenu raspravu o vladi.2 Daamerièki ustav veæ sadrì institucionalne garantije osnovnih pravasvedoèe mišljenja samih tvoraca ovog Ustava. Tako je AleksandarHamilton u Federalistièkim spisima izloìo stav da prava pojedincamogu biti zaštiæena samo u sistemu u kome ustav postavlja odreðenaogranièenja zakonodavnoj vlasti, a sudovi su du`ni da proglašavajuništavim sve zakonodavèeve akte koji su protivni oèiglednom smisluustava: sudovi su posrednik izmeðu naroda i zakonodavnog tela kojitreba da drì zakonodavca u okvirima ovlašæenja koja sumu dodelje-na.3 Mada pravo sudske kontrole ustavnosti zakona kojima se naru-šavaju konkretna prava pojedinaca nije bilo izrièito propisano,Hamiltonovim tumaèenjem najavljeno je da æe tu vlast primenjivatiVrhovni sud, što se stvarno i dogodilo petnaestak godina kasnije.Pored ovoga, znatno ranije, amandman I na amerièki ustav zabranji-vao je zakonodavcu donošenje bilo kakvih propisa kojima bi se ogra-nièavale osnovne politièke slobode: „Kongres ne moè donetinikakav zakon o ustanovljavanju neke religije ili zakon kojim bi sezabranjivalo slobodno ispovedanje vere; zakon koji bi ogranièavaoslobodu govora ili štampe ili pravo graðana da se u miru okupljaju ida se obraæaju vladi radi ispravljanja nepravdi“. Tumaèeæi Ustav,amerièki Vrhovni sud je ogranièenje, odnosno ustavnu zabranu daKongres ne moè doneti nijedan zakon kojim se ogranièavaju poli-tièke slobode kasnije pored zakonodavne vlasti proširio i na izvršnu isudsku vlast, pa i na propise dràva èlanica (u skladu sa odredbomamandmana XIV, odeljak 1).

203

1 Lep prevod ove deklaracije sadràn je u knjiìci Leon Buròa, AlberMeten,Dekla-racija prava èoveka i graðanina,Beograd, Izdanje Republikanske omladine, 1907.

2 Zechariah Chafee, Jr., „HowHuman Rights Got into the Constitution“,Documentsof Fundamental Human Rights, New York, Atheneum, 1963, vol. 1, str. 52-55.

3 Alexander Hamilton, James Madison, John Jay, The Federalist Papers, NewYork, New American Library, 1961, No. 78, str. 464-472.

Tokom prošlog veka ustavna naèela o pravima graðana bila suzaštiæena nizom novih ustavnih garantija. Posebno je bio zanimljiv iveoma uticajan danas veæ jedan od najstarijih liberalnodemokratskihustava, Ustav Belgije od 1831. Ovaj Ustav, koji je u noveliranomobliku još uvek na snazi, sadràvao je garantije da osnovna politièkaprava (sloboda štampe, sloboda okupljanja i sloboda udruìvanja) nepodleù prethodnom odobrenju dràvne vlasti, što je znaèilo da su seova prava mogla ostvarivati potpuno slobodno i bez ikakvih ograni-èenja, a da se za protivpravne radnje u vršenju ovih prava moglo od-govarati samo naknadno: „Štampa je slobodna; cenzura ne moènikada da bude ustanovljena; od pisaca, izdavaèa ili štampara nemoè se traìti kaucija“ (èl. 18, st. 1). „Belgijanci imaju pravo da semirno i bez oru`ja okupljaju, saobraàvajuæi se zakonima koji moguda regulišu ovo pravo, ali ne podvrgavajuæi ga prethodnoj dozvoli“(èl. 19, st. 1). „Belgijanci imaju pravo da se udruùju; to pravo nemoè biti podvrgnuto bilo kakvoj preventivnoj meri“ (èl. 20).

Formulisana na naèin na koji se to uèinilo u belgijskom ustavu iustavima koji su sadràvali sliène odredbe navedena politièka pravanisu mogla biti ni na koji naèin zakonima ogranièena ili ukinuta, dokustavi u kojima se ova prava proglašavaju, ali ne i garantuju, omogu-æavaju da ova prava budu ne samo ogranièena veæ i ukinuta. Ovakveustavne garantije osnovnih prava po pravilu su bile u ustavima ili po-sebnim zakonima praæene sudskim garantijama koje su pojedincimaomoguæavale da se protiv nezakonitih akata i radnji vlasti àle redov-nim ili upravnim sudovima, a kasnije i ustavnim sudovima. Tek naovaj naèin su osnovna prava dobila karakter subjektivnih javnih pra-va. Slobodan Jovanoviæ saèto prikazuje ovaj razvoj ideje o osnov-nim pravima na sledeæi naèin: „Shvaæena isprva kao prava van prav-nog poretka, prava prirodna; uneta zatim ustavom u okvir pravnogporetka, ali samo kao refleksna prava, prava pojedinca stavljena su,najzad, pod sudsku zaštitu, i dobila svu va`nost subjektivnih prava.“4

Koncepcija osnovnih prava koja je ovde izneta, danas praktiènoobjedinjuje obele`ja sva tri perioda u razvitku ideje i prakse osnov-nih prava. Osnovna prava su ne samo proklamovana i garantovana,

204

4 Slobodan Jovanoviæ,Dràva,Beograd, Geca Kon, 1936, knj. 1, str. 221. Uporedi-ti i Ðorðe Tasiæ, Prava i du`nosti graðanina, Novi Sad, Matica Srpska, 1925.

veæ se ustavi pluralistièkih demokratija, odnosno zemalja u kojima jeova koncepcija osnovnih prava i zaèeta, nisu odrekli ni prirodno-pravne, nadpravne dimenzije osnovnih prava. Ovakav odnos premaprirodnopravnoj dimenziji osnovnih prava vidljiv je u posleratnimustavima Francuske od 1946. i 1958, koji su svojim sastavnim delomproglasili Deklaraciju prava èoveka i graðanina od 1789. PreambulaUstava od 1958. zato i poèinje reèima: „Francuski narod sveèanoproglašava svoju privrènost pravima èoveka i naèelima narodne su-verenosti kako su bila usvojena Deklaracijom od 1789, potvrðenom idopunjenom Preambulom Ustava od 1946.“

Pored toga, Univerzalna deklaracija o pravima èoveka, koju su1948. usvojile dràve èlanice Ujedinjenih nacija, takoðe sadrì nizodredbi koje imaju karakter prirodnih prava za veliki broj savremenihdràva. Oèigledno je, na primer, da odredba èl. 13. Deklaracije kojaglasi da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuèujuæi svojuvlastitu, i da se vrati u svoju zemlju“, ne predstavlja pozitivno pravoza veliki deo èoveèanstva. Ali ta odredba kojom se zapravo istièe daje moralno neispravno, nedopustivo svako ogranièavanje slobodekretanja, pa i izlazak iz vlastite zemlje i povratak u nju, ima dubokogmoralnog smisla za one milione ljudi koji su ovoga prava lišeni ilikojima je ovo pravo na razlièite naèine ogranièavano i uslovljavano.

II

Suština koncepcije osnovnih prava o kojoj je dosada bilo reèisvodi se na stav da ova prava imaju obele`ja opštih i jednakih pravakoja pripadaju svakom pojedincu kao ljudskoj liènosti, bez obzira nanjegov odnos prema vladajuæim društvenim vrednostima i izvršava-nju društvenih obaveza. Baš zato se u ovom sluèaju moè govoriti oindividualistièkoj koncepciji osnovnih prava. Pojedinac u sistemu ukome je prihvaæeno ovakvo gledanje na prirodna prava ima i propi-sane društvene uloge i du`nosti, ali njihovo ispunjavanje nije predu-slov za vršenje prava. Da bi raspolagao ovim pravima èovek ne trebada bude ništa drugo do ljudsko biæe, da pripada ljudskom rodu.

205

Utemeljena u samoj ljudskoj prirodi ova prava su neotuðiva u onomsmislu u kojem je neotuðiva i sama èovekova priroda. Zato se i uMe-ðunarodnom paktu o ljudskim pravima od 1966. istièe da „ova pravaproizilaze iz uroðenog dostojanstva ljudske liènosti“.5

Pojedinac ovim neotuðivim pravima raspolaè u odnosu nadruštvo i dràvu u kojoj je olièeno društvo. Kao prirodna prava liè-nosti ova prava imaju prednost nad pravima društva i dràve, i tokako nedemokratske tako i demokratske dràve. Dràva je ta kojapre svega svojim èinjenjem treba da omoguæi ostvarenje ovih prava,mada ona predstavlja i najveæu moguæu opasnost po ova prava. Bašzato što ta prava prethode pravima društva i dràve, ona predstavlja-ju, kako piše Karl Levenštajn, „zabranjena podruèja“ (forbiddenzones) za nosioce dràvne vlasti.6 Kao podruèja individualnog samo-odreðenja i samoostvarenja ova prava istovremeno èine i okvir ukojem pojedinci, prema dobro znanim reèima iz Deklaracije nezavi-snosti, mogu da tragaju za sreæom pod uslovom da na ovaj naèin nedovode u pitanje ista prava drugih pojedinaca. To je, takoðe, i smisaoonoga što se izrièe u èl. 4. Deklaracije prava èoveka i graðanina:„Svako je vlastan èiniti sve što ne škodi drugome i u tome se sastojisloboda. Prema tome svaki èovek moè vršiti svoja prirodna pravasamo do onih granica koje obezbeðuju ostalim èlanovima društva u-ìvanje ovih istih prava“. Ali ova podruèja ljudskih prava ne predsta-vljaju za dràvnu vlast samo „zabranjeno podruèje“ veæ i mesto oda-kle se politièki zahtevi i interesi graðana prenose u politièki proces.Zato je ovo podruèje i od instrumentalnog znaèaja za formiranje po-litièke volje naroda. U tome je i razlika izmeðu prava graðanske slo-bode i prava politièke slobode: dok je za prva karakteristiènasamostalnost pojedinca u odnosu na dràvnu vlast, druga se ispolja-vaju u pravu da se utièe na delatnost i strukturu dràvne vlasti.7

Više je nego jasno da je ovom gledanju na smisao i priroduosnovnih prava svojstveno i to da, u sluèaju neizbe`nih sukoba

206

5 Rhoda Howard, Jack Donelly, „Human Dignity, Human Rights, and PoliticalRegimes“, American Political Science Review 3/1986, str. 801-817.

6 Karl Loewenstein, Political Power and the Governmental Process, Chicago,University of Chicago Press, 1965, str. 315.

7 Isto, str. 316-317.

izmeðu pojedinca i društvene zajednice prednost daje pojedincu.Ovo se moè dobro objasniti na primeru jednog od osnovnih politiè-kih prava, prava udruìvanja. Na pravo udruìvanja se, naime, moègledati iz dva razlièita ugla i zavisno od toga koju taèku posmatranjaodaberemo naša slika tog prava se menja. S jedne strane, pravo udru-ìvanja predstavlja proširenje slobode pojedinca, odnosno njegovogprava da se stara o sopstvenim poslovima sve dok time ne vreða pra-va drugih. S druge strane, reè je o pravu posebne vrste èije vršenjepod odreðenim uslovima moè da ogranièi slobodu pojedinca, pa ida dovede u pitanje postojeæi demokratski poredak. Jer, kad god ljudiudruèno delaju oni stvaraju jedno telo koje, po prirodi stvari, poèi-nje znatno da se razlikuje od pojedinaca koji ga èine. Zato ovo pravokojim se proširuje sloboda pojedinca moè postati kobno po tu istuslobodu.

Ovakva individualistièka koncepcija osnovnih prava suoèila se,meðutim, sa neophodnošæu ponovnog tumaèenja onoga èasa kada jekrug prvobitno individualnih prava poèeo da se proširuje novim, ko-lektivnim i socijalnim pravima. Osnovna prava koja su predviðaliprvi ustavi imala su naime strogo individualni karakter. U ameriè-kom ustavu i prvom francuskom ustavu ne pominje se èak ni slobodaudruìvanja, premda je ona samo produètak liène slobode pojedin-ca. Do najradikalnijeg proširivanja podruèja starih graðanskih i poli-tièkih prava novim socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima,dolazi posle Prvog svetskog rata u Vajmarskom ustavu, mada su taprava uneta i u ranije ustave (recimo, Ustav Francuske od 1848).Ustav Nemaèkog rajha od 1919, odnosno Vajmarski ustav proglasioje niz ovakvih prava u odeljcima u kojima su ureðena pitanja druš-tvenog ìvota, obrazovanja i škola i privrednog ìvota.

Prigovori, pre svega teorijski, da socijalna i ekonomska pravaimaju više karakter ideala nego prava u uèm smislu reèi nisu imaliveæi praktièan uticaj na pozitivnopravna rešenja. Pre bi se moglo reæida se krug ovih novih prava stalno proširivao i da je uz politièka igraðanska prava i uz socijalna i ekonomska prava stvoreno jednonovo podruèje tzv. „treæe generacije ljudskih prava“, u koja spadajusasvim nova prava povezana sa tehnološkim novinama i strukturalnimkarakteristikama savremenih visokorazvijenih društava. Krug novih

207

prava proširen je pravima posebnih društvenih grupa koje su, smatrase, bile nedovoljno zaštiæene, pa èak i iskljuèene iz vaèæih opštihodredbi o ljudskim pravima. Reè je o pravima lica „treæeg doba“,pravima onesposobljenih, pravima bolesnika, stranih radnika, zatvo-renika, vojnika, potrošaèa i korisnika i sl.8 Mnoga od ovih prava veæèine sastavne delove novijih ustava, a naroèito su razvijena u politiè-kim programima pojedinih radikalnih socijalistièkih stranaka.9

Razliku izmeðu starih graðanskih i politièkih prava i novih soci-jalnih i ekonomskih, sve u svemu, ne bi valjalo ni nepotrebno preu-velièavati, ali ni zanemarivati. S jedne strane, socijalna i ekonomskaprava od uticaja su i va`nosti za ostvarivanje graðanskih i politièkihprava. Svakog pojedinca, prema izloènoj koncepciji osnovnih pra-va, odlikuje njemu svojstveno ljudsko dostojanstvo i moralna vred-nost koje dràva ne samo da mora pasivno da poštuje, veæ za njihmora da ispolji i aktivno interesovanje. Naèelo jednakog uvaàvanjai jednakih obzira prema svakom pojedincu zahteva da se dràvaumeša u privredni i društveni ìvot kako bi umanjila socijalne i eko-nomske nejednakosti, koje ne dopuštaju da do izraàja doðe jednakamoralna vrednost svakog. Ovo naèelo zahteva osnovno materijalnoblagostanje svih, kao i otklanjanje nejednakosti koje unizuju poje-dinca.10 Tamo, meðutim, gde nema graðanskih i politièkih sloboda(slobode mišljenja i izraàvanja, stranaèkog i sindikalnog plurali-zma, prava štrajka i sl.) ne moè biti ni socijalnih i ekonomskih pra-va. S druge strane, kao što je veæ izneto, ne moè se ni preæi tako lakopreko svega onoga što razdvaja i deli ove dve vrste prava. Pored togašto klasièna prava podrazumevaju uzdràvanje dràve od èinjenja, anova socijalna i ekonomska prava povlaèe obavezu èinjenja dràve,prva vrsta prava razlikuje se od druge utoliko što je praæena i odreðe-nim institucionalnim garantijama, odnosno moguænošæu zaštite predsudovima, pa ova prava, za razliku od drugih, po pravilu imajukarakter subjektivnih javnih prava.

208

8 Jean-Paul Costa, Les libértes publiques en France et dans le Monde, Paris, LesEditions S. T. H., 1986, str. 162-170.

9 Liberté, libertés, Paris, Gallimard, 1976.10 Howard, Donelly, „Human Dignity, Human Rights, and Political Regimes“,

str. 805-806.

III

Nasuprot opisanoj individualistièkoj koncepciji osnovnih pravastoji jedno bitno drugaèije shvatanje. Zajednièko je svim društvima ukojima je prihvaæena ova druga, komunitarna koncepcija osnovnihprava – uprkos svim razlikama u stepenu njihove privredne razvije-nosti, politièkim i kulturnim tradicijama – da ideološku i praktiènuprednost daju društvenoj zajednici olièenoj u dràvnoj organizaciji,a ne pojedincu. U ovakvom tipu društva pojedinac zasluùje uvaà-vanje i moè uìvati u odreðenim pogodnostima i koristima pre sve-ga kao lojalan èlan društva koji obavlja propisanu ulogu, a ne kaojedinka koja je po sebi dostojna pa`nje i moralno vredna. Zbog togasu ovakvi politièki sistemi nespojivi sa izvornom koncepcijomosnovnih prava, jer je u njima pojedinac uglavnom podreðen partij-skoj dràvi, sistemu, vladajuæoj ideologiji, a ne obratno. „Prava“koja pojedinac moè da uìva u ovakvim društvima više imaju obe-le`ja koristi, pa i povlastica nedostupnih svima, nego osnovnih pravau uobièajenom smislu reèi. Postoji više razlièitih vrsta ovakvog tipapolitièkog poretka, ali se njegova osobenost mo`da najbolje moèpokazati na primeru socijalistièkih dràva, odnosno tzv. zemaljarealnog socijalizma. 11

Komunitarna koncepcija osnovnih prava izneta je u prvim teksto-vima sovjetskih deklaracija i ustava, ali je ona izloèna još i ranije,kao jedno od temeljnih naèela u revolucionarnom programu ruskihboljševika. Pre nego što su osvojili vlast, ruski boljševici nisu mogli ada ne postave sebi ono isto pitanje koje je bilo u mislima i na usnamatvoraca velikih deklaracija prava krajem 18. veka: kakvo znaèenjeimaju prava èoveka?NaDrugomkongresuRuske socijaldemokratskepartije, koji je zapoèeo u Briselu a završio se u Londonu 1903. na ovopitanje je na jasan i upeèatljiv naèin odgovorio delegat Posadovski,èije je pravo ime bilo Mandelberg: „Nema sumnje da se mi ne slaè-mo oko sledeæeg osnovnog pitanja: da li moramo da podredimo našubuduæu politiku ovom ili onom demokratskom naèelu ili naèelima,

209

11 Jack Donelly, „Human Rights and Human Dignity: An Analytic Critique ofNon-Western Conceptions of Human Rights“, American Political Science Revi-ew 2/1982, str. 303-316.

priznajuæi ih kao apsolutne vrednosti, ili sva demokratska naèela mo-raju da budu iskljuèivo podreðena potrebama naše partije?“ Stavljaju-æi odmah do znanja da je on za ovo drugo rešenje, Posadovski jedodao da ne postoje apsolutno nikakva demokratska naèela koja se nebi mogla podrediti potrebama partije. A na dobacivanja koja su seèula meðu delegatima: „A šta je sa neprikosnovenošæu ljudske lièno-sti“? Posadovski je odluèno odgovorio: „Da i ona! Kao revolucionarnapartija koja teì svom krajnjem cilju – socijalnoj revoluciji – moramobiti voðeni iskljuèivo obzirima o tome šta æe nam pomoæi da najbrèpostignemo ovaj cilj. Mi moramo da gledamo na demokratska naèelaiskljuèivo sa stanovišta potreba naše partije...“ Pridruùjuæi se stavuPosadovskog Plehanov je sve ono što je njegov prethodnik izrekaosveo na dobro poznatu maksimu: Salus revolutiae suprema lex.12

Nije zato neobièno što æe nešto kasnije Boljševièka revolucija,za razliku od Amerièke i Francuske, zapoèeti deklaracijom politike,a ne deklaracijom prava.13 Reè je naravno o Deklaraciji prava rad-nog i eksploatisanog naroda koju je, po raspuštanju Ustavotvorneskupštine, prihvatio Treæi sveruski kongres sovjeta radnièkih, voj-nièkih i seljaèkih deputata. Za razliku od prethodnih deklaracija opravima ova deklaracija ne utvrðuje prava pojedinca nasuprot drà-vi, veæ za svoj osnovni zadatak uzima „uništenje svake eksploatacijeèoveka od èoveka, potpuno ukidanje podele društva na klase, nemi-losrdno uništenje eksploatatora, uspostavljanje socijalistièkog ure-ðenja društva i pobedu socijalizma u svim zemljama“ (èl. 3). Zarazliku od Francuske i Amerièke deklaracije koje proklamuju svaprava kao jednaka prava, Boljševièka deklaracija smatra da o jedna-kosti u pravima nemoè biti reèi, jer „umomentu odluène borbe pro-leterijata protiv njegovih eksploatatora, nemamesta eksploatatorimani u jednom organu vlasti. Vlast mora pripadati u potpunosti i isklju-èivo radnim masama a i njihovom ovlašæenom predstavništvu –sovjetima radnièkih, vojnièkih i seljaèkih deputata“ (èl. 7). Ta i takvadeklaracija pola godine kasnije, 10. jula 1918. uneta je kao prva

210

12 Isaiah Berlin, Four Essays on Liberty, Oxford, Oxford University Press, 1975,str. 16-17, 207.

13 David Lane, „Human Rights under State Socialism“, Political Studies 3/1984,str. 355-356.

glava u Ustav RSFSR, dok su u okviru druge glave ovog Ustava pro-glašena prava graðana. Tako je prva, deklaracija politike trebalo daposluì kao okvir za tumaèenje druge, deklaracije prava, stavljajuæiizrièito do znanja da pravomora biti podreðeno politièkim ciljevima,a ne obrnuto – politièka delatnost i ciljevi pravu.

Ono što je bilo karakteristièno za prvi sovjetski ustav vaì i zasovjetski Ustav od 1977. Slobode i prava (kao što su, na primer, slo-boda nauènog i umetnièkog stvaralaštva ili sloboda udruìvanja)graðani imaju pod uslovom da ih vrše „u skladu sa ciljevima izgrad-nje komunizma“ (èl. 47. i 51), a slobodu štampe i okupljanja poduslovom da to èine „u skladu s interesima naroda i u cilju jaèanja irazvoja socijalistièkog ureðenja“ (èl. 50).

Za ovu koncepciju osnovnih prava karakteristièna je i svojevr-sna fuzija prava i du`nosti, odnosno uslovljavanje vršenja pravaizvršavanjem odreðenih društvenih du`nosti.14 Ovo se na više mestaizrièito tvrdi u Ustavu SSSR. U preambuli ovog Ustava, recimo,SSSR se definiše kao „društvo prave demokratije, èiji politièkisistem obezbeðuje... usklaðivanje realnih prava i sloboda graðana snjihovim du`nostima i odgovornostima pred društvom“. A u èl. 59.Ustava proglašava se: „Ostvarivanje prava i sloboda je neodvojivood ispunjavanja du`nosti graðana“. Ono što naèelno karakterišeosnovna prava u Ustavu SSSR vaì i u sluèaju pojedinih prava. Takoprema èl. 40 Ustava graðani u ovoj zemlji imaju pravo na rad, odno-sno na dobijanje garantovanog posla, èime je obuhvaæeno i pravoizbora profesije i posla, ali je zato ovo pravo uslovljeno obavljanjem„društveno korisnog rada“. Zato i sovjetski Ustav propisuje da je„izbegavanje društveno korisnog rada nespojivo s naèelima socijali-stièkog društva“, što je naravno samo blaà varijanta veæ pomenutognaèela iz èl. 18. Ustava RSFSR: „Ruska Sovjetska Federativna Soci-jalistièka Republika smatra rad obavezom svih graðana Republike iproglašava naèelo: „Ko ne radi, neka ne jede“. Kako dràva inaèeovde ima kontrolu nad poslovima, ona zajemèuje dobijanje poslapod uslovom da graðani prihvate izvesne paralelne i reciproène du-`nosti, što znaèi da i pravo na rad ima karakter du`nosti. Zato je i bila

211

14 Donelly, „Human Rights and Human Dignity: An Analytic Critique of Non-We-stern Conceptions of Human Rights“, str. 309-312.

taèna ocena Ðorða Tasiæa da prava graðana u Staljinovom ustavu od1936. nemaju karakter subjektivnih javnih prava, veæ da predstavlja-ju „prava-du`nosti“.15

U ovakvim politièkim sistemima se o postojanju osnovnih pravane moè govoriti bar u još jednom smislu: ova prava ne mogu bitinešto što je pojedincu odobreno, dozvoljeno ili dato, veæ predstavlja-ju nešto što pripada svakoj jedinki kao takvoj bez ikakvih prethodnihuslova. Naravno da i osnovna prava u sistemima pluralistièke demo-kratije imaju svoje granice, utoliko što pojedinci mogu naknadnoodgovarati za svoje protivpravne radnje u vršenju odreðenih prava,ali se vršenje ovih prava nipošto ne moè unapred ogranièavati reì-mom odobrenja i dozvole dràvne vlasti. To praktièno znaèi da poje-dinci mogu pokretati listove, stvarati udruènja i okupljati se bezikakvih prethodnih administrativnih dozvola i provera, s tim što zasve prestupe u vršenju ovih prava oni mogu sudski odgovarati po od-redbama posebnih zakona o štampi, udruènjima i javnim skupovi-ma i drugih zakona, koristeæi naravno sva raspoloìva pravnasredstva u postupku pred sudovima.16 U socijalistièkim dràvama nadelu je, meðutim, sasvim drugaèije gledanje na ove osnovne slobodei prava po kojem je za njihovo korišæenje potrebno prethodno odo-brenje upravne vlasti. Zato je suštinu ove koncepcije ljudskih pravadobro saèo poljski teoretièar Adam Lopatka: „Ljudska prava... nepostoje izvan dràve ili protiv dràve. Dràva je njihov tvorac.“17

Ako je dràva tvorac ljudskih prava, onda je i njihovo uìvanje stvardiskrecione ocene dràvne vlasti, pa se zato dràva, prema ovoj kon-cepciji ljudskih prava, ni kada krši prava pojedinca ne moè smatratiodgovornom.

Osnovna prava koja su u socijalistièkim dràvama podreðenavladajuæoj ideologiji, koja spajaju u sebi svojstva društvenih obave-za i koja po pravilu zavise od odobrenja dràvne vlasti, imaju sasvim

212

15 Ðorðe Tasiæ, Savremeni politièki sistemi i shvatanja o dràvi, Beograd, Kolarèevnarodni univerzitet, 1936, str. 39-40.

16 Claude-Albert Colliard, Libertés publiques, Paris, Dalloz, 1982, str. 117-122.17 Adam Lopatka, „On the Notion of Human Rights, GDR Committee for Human

Rights Bulletin 4/1979, str. 7. Navedeno prema: Howard, Donelly, „Human Dig-nity, Human Rights and Political Regimes“, str. 811.

drugaèiju funkciju od one koju ova prava imaju u ustavnim ili plura-listièkim demokratijama. Ovo se najbolje moè pokazati na primerujednog konkretnog prava, recimo prava udruìvanja.

Pravo udruìvanja u zemljama realnog socijalizma shvaæeno jena takav naèin da je jasno da se tu više ne radi o autentiènom znaèe-nju ovoga prava, veæ je to pravo u novom politièkom poretku sasvimpromenilo svoju funkciju: ono nema više za cilj da okuplja graðanekoje povezuju zajednièki interesi, sklonosti i vrednosti, a koji nastojeda, suoèeni sa masovnim društvom i moænom dràvnom organizaci-jom, sopstvenu politièku slabost otklone ili bar umanje udruùjuæise, veæ to pravo treba da posluì partijskoj dràvi radi mobilizacije ikontrole masa. U obliku u kojem se pravo udruìvanja ovde ostvaru-je ono nije produètak dràvne vlasti: udruènja i organizacije kojese, uostalom, u zvaniènom politièkom àrgonu ovih zemalja naziva-ju „transmisijama“, predstavljaju sredstva podreðena interesima vla-dajuæe stranke a ne svoga èlanstva.

S druge strane, pravo udruìvanja u svim ovim politièkim siste-mima je ogranièeno ustavnom odredbom o povlašæenom poloàjuvladajuæe stranke.Manje više u svim ustavima ovih zemalja vladaju-æa komunistièka partija je oznaèena kao „rukovodeæa snaga“ u druš-tvu i dràvi. Ovakav njen povlašæeni poloàj posebno je jasnoutvrðen u savremenom sovjetskom Ustavu: „Rukovodeæa i usmera-vajuæa snaga sovjetskog društva, jezgro njegovog politièkog siste-ma, dràvnih i društvenih organizacija jeste Komunistièka partijaSovjetskog Saveza. KPSS postoji radi naroda i sluì narodu. Naoru-àna marksistièko-lenjinistièkim uèenjem, Komunistièka partija od-reðuje generalnu perspektivu razvoja društva, liniju unutrašnje ispoljne politike SSSR, rukovodi velikim stvaralaèkim radom sovjet-skog naroda i daje planski, nauèno zasnovani karakter njegovoj bor-bi za pobedu komunizma“ (èl. 6. st. 1. i 2). U Ustavu Kine od 1978.poloàj Partije je odreðen na slièan naèin, pa se èak utvrðuje da sugraðani „du`ni da podràvaju rukovodeæu ulogu Komunistièke par-tije Kine“ (èl. 56).

Pravo udruìvanja, kao i ostala osnovna prava u ovim zemljama,nema karakter pozitivnih prava koja se mogu koristiti, a u sluèajupovrede braniti pred nezavisnim sudovima, veæ ima karakter

213

nominalnih prava. Èinjenica da u pojedinim periodima „liberalizaci-je“ ili stupanja na politièku pozornicu autentiènih društvenih pokretamoè doæi do osnivanja novih, slobodnih udruènja graðana, dooslobaðanja dela štampe i buðenja kritièkog javnog mnjenja samopotvrðuje ovde iznetu ocenu o prirodi osnovnih prava u ovim reìmi-ma. Promene ove vrste, za koje je dobro primeæeno da imaju obele`-ja „postepenog procesa ponovnog izgraðivanja enklava graðanskogdruštva nezavisnih od dràve,“18 mogu dovesti i do znatnijih prome-na u društvenom i politièkom ìvotu, ali u dosadašnjoj povesti ovihpolitièkih sistema nisu bitnije dovele u pitanje temeljna naèela poret-ka, niti njegovu koncepciju osnovnih prava.

214

18 Robert Sharlet, „Soviet Dissent Since Brezhnev“,Current History, October 1986,str. 321.

Ustav, sloboda udruìvanjai politièke stranke

I

Politièke stranke predstavljaju jedan od najva`nijih oblika udru-ìvanja graðana. Stranke su slobodna, dobrovoljna udruènja graða-na koja okupljaju politièke istomišljenike i nastoje da zadobiju gla-sove biraèa na izborima. Pored društveno-ekonomskih i verskihudruènja, politièke stranke èine jednu vrstu udruènja graðana koja,zahvaljujuæi brojnom èlanstvu i velikom društvenom uticaju, preo-vlaðuju na politièkoj pozornici. Zato, da bismo došli do odgovora napitanje kako se u savremenim ustavima ureðuje pitanje poloàja iuloge politièkih stranaka, moramo uzeti u obzir jedan opštiji politiè-ki èinilac – udruènja graðana. To znaèi da je potrebno ispitati kakoustavi ureðuju slobodu udruìvanja, a zatim kakvo mesto imaju poli-tièke stranke u odredbama ustava.

Savremeni ustavi skoro bez izuzetka sadrè odredbe o slobodiudruìvanja, dok je krug ustava u kojima se izrièito govori o politiè-kim strankama daleko uì. Kada je reè o starijim ustavima, donetimkrajem 18. i tokom 19. veka, nepominjanje politièkih stranaka u nji-ma delimièno se moè objasniti èinjenicom da se politièke stranke umodernom smislu reèi javljaju tek krajem 19. veka. Kada stranke za-dobiju obele`ja neophodnih organizacionih snaga bez kojih je neza-misliv politièki ìvot u uslovima opšteg izbornog prava, slobodneštampe i razvijenog javnog mnjenja, tumaèi starijih ustava æe samo

215

postojanje i delatnost stranaka izvoditi iz slobode udruìvanja, sma-trajuæi da posebne ustavne odredbe o strankama nisu potrebne, jer jebaš ta sloboda omoguæila obrazovanje politièkih stranaka.

Osnivanje i delovanje politièkih stranaka temelji se na jednoj odosnovnih politièkih sloboda i prava: na pravu udruìvanja. Naroèitosu vodeæi liberali u prošlom veku pisali o tome kakvo je znaèenjeprava udruìvanja meðu drugim slobodama i pravima i kakav znaèajimaju udruènja graðana, a posebno politièka udruènja, u demo-kratskom poretku. Svi su oni pri tome polazili od stava da slobodaudruìvanja kao jedan od konstitutivnih elemenata samog liberalnogideala predstavlja nešto samo po sebi vredno i nastojali su da pokaùda posredstvom odreðenih institucija ova sloboda mora biti priznatasvim pripadnicima društva.1 Razmatranje o smislu i suštini slobodeudruìvanja u okviru ove politièke tradicije teško da je izgubilo neštood svoje aktuelnosti do danas.

Meðu prvima i verovatno na najupeèatljiviji naèin o znaèaju oveslobode u demokratskom društvu pisao je èetrdesetih godina prošlogveka Aleksis de Tokvil. Premda zaokupljen i drugim demokratskimustanovama i vrednostima mlade amerièke politièke zajednice,Tokvil je u Demokratiji u Americi naroèito obratio pa`nju na pojavudobrovoljnog udruìvanja graðana u cilju zaštite vlastitih interesa izalaganja za odreðene vrednosti.2 Skreæuæi pre svega pa`nju na broj-nost udruènja u ovoj zemlji i raznolikost njihovih ciljeva, Tokvil jepisao i o razlici izmeðu privatnih, graðanskih udruènja i politièkihudruènja. U privatnom ìvotu svaki èovek moè èesto i bez pomoæidrugih, dakle sam, da postigne odreðene ciljeve. U politièkom ìvotuto po pravilu nije moguæe. Zato tek u politièkom ìvotu pojedinacotkriva korisnost i valjanost udruìvanja sa drugima.

Prema Tokvilu, više stvari govori u prilog slobodi udruìvanja.Udruènja omoguæavaju ostvarenje pojedinaènih zamisli i ciljeva:ona èine ostvarivim ono što bi pojedinaèno uzev ostalo neostvareno.Udruènja, takoðe, ukljuèuju pojedinca u politièki ìvot, èine gasubjektom, a ne samo objektom politike. U politièkim udruènjima

216

1 Leon Kojen, „Liberalizam“, Filozofske studije XV, 1984, str. 5-38.2 Alexis de Tocqueville,De la Démocratie en Amerique,Oeuvres complètes, Paris,

Gallimard, 1951, t. I, d. 1. str. 194-201; I/2, str. 112-117.

pojedinac se politièki obrazuje: udruènja predstavljaju osnovnuškolu demokratije. Najva`niji je, meðutim, sledeæi momenat. Druš-tvo je u demokratiji razmrvljeno: ono je više skup usamljenih pojedi-naca nego skup društvenih grupa. Nemoæ pojedinca pred veæinom,pred društvom, pred dràvom, moè se u demokratskom poretkunaknaditi jedino udruìvanjem pojedinaca.

Posle liène slobode pojedinca, Tokvilu se èinila najprirodnijomsloboda udruìvanja pojedinca sa drugima: pravo udruìvanja bilo jeza njega isto toliko neprikosnoveno kao i lièna sloboda. Na izvestannaèin, Tokvil je smatrao da je sloboda udruìvanja produètak lièneslobode pojedinca. To je ideja koja je razvijena u delima i drugih on-dašnjih istaknutih liberala. Još pre Tokvila, u spisu O slobodi starihuporeðenoj sa slobodom modernih Benàmen Konstan je tvrdio dasr` savremenog shvatanja slobode èini i „pravo svakoga da se sastajes drugim pojedincima, bilo da bi se dogovarao s njima o svojim inte-resima, bilo da bi ispovedao veru koja je njemu i njegovim sadruzimanajdraà, bilo naprosto da bi provodio svoje vreme onako kako to naj-više odgovara njegovim sklonostima i maštanjima.“3 Slièno je pisao iMil u Slobodi: „Iz slobode svakog pojedinca sledi sloboda udruìva-nja pojedinaca unutar ovih granica, koja nikome ne šteti ako su osobekoje se udruùju punoletne, ako nisu prisiljene ili prevarene.“4

Baveæi se, pre svega, pitanjemmoguænosti slobode u demokrati-ji, pitanjem odnosa veæine i manjine, Tokvil je ukazao i na znaèajkoji meðu razlièitim oblicima politièkog udruìvanja imaju stranke.Prouèavajuæi prilike u Americi, on je zapazio da kada jedna strankadoðe na vlast, onda sva javna vlast prelazi u njene ruke. Njene prista-lice zauzimaju sve poloàje u dràvnom aparatu tako da njihovi pro-tivnici, pošto nisu u stanju da prekoraèe granice koje ih razdvajaju odvlasti, moraju da se utvrðuju van tih granica, kao opozicija stranci navlasti. Manjini ostaje samo da svoju svekoliku moralnu snagu su-protstavi materijalnoj snazi veæine na vlasti.5

217

3 Benjamin Constant, De la Liberté des anciens comparée à celle des modernes,Cours de Politique contitutionelle, II, édition Laboulaye, Paris, Guillaumin, str.541. Prema prevodu Leona Kojena, „Liberalizam“, str. 16-17.

4 John Stuart Mill, On Liberty, Harmondsworth, Penguin Books, 1980, str. 71.5 Tocqueville, Oeuvres complètes, I/1, str. 197.

Kao i Tokvil, i Ðuzepe Macini potrebu udruìvanja je posebnoopravdavao time što, udruùjuæi se, manjina u jednom demokratskomdruštvu moè da se na delatan naèin suprotstavi veæini, odnosno tira-niji veæine. U tom smislu, Macini je u udruìvanju video glavno jam-stvo društvenog napretka: „Dràva predstavlja izvestan broj, izvestanskup principa, na koji je veæina graðana pristala u ono doba kada jedràva osnovana. Uzmimo da nekoliko graðana doðe do svesti o jed-nom novom i istinitom principu, novom i razumnom razvoju istinekoji daje ìvotnu snagu dràvi. Kako æe oni moæi da ovaj princip šireako se ne udruè... Nepokretljivost, prepuštanje veæ postojeæim okol-nostima, sankcionisano zajednièkim pristankom, sve je to previšeusaðeno u ljudske duše da bi pojedinac mogao svojom reèi da ih sa-vlada. Udruènje manjine koje svaki dan raste moè to uèiniti. Udru-ènje je sredstvo buduænosti. Bez njega dràva bi ostala nepomièna,vezana za onaj stupanj napretka do koga je došla.“6

II

Ocene o ulozi udruènja u demokratskom društvu, koje su izno-sili u 19. veku Konstan, Tokvil, Mil i Macini, nastale su, meðutim, uvreme kada ustavi i politièko zakonodavstvo po pravilu nisu prizna-vali ovaj u politièkoj doktrini isticani demokratski karakter udruì-vanja. Udruènja, a naroèito politièke stranke kao jedan od njihovihoblika, delovala su uglavnom u ustavnom praznom prostoru. Madaje više nego oèigledno da su u drugoj polovini prošloga veka pojedi-ni evropski ustavi bili plod stranaèkih borbi, odnosno delo pojedinihstranaka, ni u jednom od ustava koji su nastali u ovo vreme nema nireèi o politièkim strankama. Kako je došlo do ovog raskoraka izme-ðu ustavnih normi i stvarnog društvenog uticaja udruènja graðana istranaèkih organizacija najbolje se moè videti na primerima politiè-ko-pravnog razvitka Francuske i Sjedinjenih Amerièkih Dràva,zemalja u kojima su usvojeni prvi pisani, savremeni ustavi.

218

6 Giuseppe Mazzini, „Association-Progress“ u Western Liberalism, eds. E. K.Bramsted, K. J. Melhuish, London, Longman, 1978, str. 506.

Ono što odmah pada u oèi jeste da se sloboda udruìvanja ne po-minje u njihovim ustavima donetim na izmaku 18. veka. U Deklara-ciji prava èoveka i graðanina od 1789. godine govori se o slobodimišljenja i izraàvanja, ali ne i o slobodi udruìvanja. Ustav Francu-ske od 1791. kao da ide korak napred kada dopušta slobodu mirnogokupljanja bez oru`ja pod uslovom da ovo nije u suprotnosti sa vaè-æim propisima. Revolucionarni reìm priznavao je tako slobodu zbo-ra dok sloboda udruìvanja nije bila posebno zajamèena.

Ustav Francuske od 1791. proglasio je princip individualne slo-bode koja je obuhvatala i slobodu rada, i slobodu štampe, i sloboduokupljanja, ali nije formalnopravno priznavao slobodu udruìvanja.Postojanje razlièitih oblika profesionalnih korporacija i esnafa, za-tvorenog i monopolskog karaktera, koji su u starom poretku dopušta-li obavljanje odreðenog poziva ili zanata samo svojim èlanovima,bilo je, prema shvatanju ustavotvoraca, suprotno jednoj drugoj slo-bodi koju je ovaj Ustav proglasio: slobodi rada.7 Ustav koji je ukinuofeudalnu instituciju esnafa, koji je u svojoj preambuli objavio da„nema više ni cehova, ni profesionalnih korporacija zanatlija“,poistovetio je ovaj istorijski oblik povezivanja pojedinaca sa slobo-dom udruìvanja uopšte. Pisci ustava smatrali su da svaki oblikudruìvanja ugroàva slobodu pojedinaca i da je suprotan naèelu na-rodnog suvereniteta. Oni se nisu zadovoljili time da se ukine stari isasvim osobeni tip esnafskog udruìvanja, veæ su proglasili štetnimsvaku vrstu udruìvanja.

Tvorci Ustava bili su pod uticajem klasiènog gledanja na ulogugrupa u politièkom ìvotu, koje je verovatno najbolje izloìo Ruso uDruštvenom ugovoru. Za razliku od tipiènog liberalnog shvatanja oslobodi udruìvanja, kakvo je recimo kasnije zastupao Tokvil, Rusoje smatrao da uslov da jedno društvo bude dobro ureðeno, odnosno dau njemu vlada opšta volja, jeste da se graðani oslobode razlièitihliènih privrènosti i sklonosti i posvete se opštim poslovima. To jemoguæno postiæi u društvenim zajednicama u kojima ne postoje druš-tvene grupe manje od dràve, odnosno ne postoje udruènja. Zašto jeRuso bio protiv udruènja? Zato što je smatrao da tamo gde ima udru-

219

7 Léon Duguit, Souveraineté et Liberté, Paris, Felix Alcan, str. 173-175.

ènja, posebnih grupa, posebni interesi moraju da odnesu prevagunad opštim dobrom. Ruso je smatrao da graðane manje dele pojedi-naèni interesi od interesa posebnih grupa. Tamo pak gde nema udru-ènja, da bi pojedinac u politièkim stvarima privukao druge pojedin-ce, on mora sopstveni interes da predstavi kao opšti. Njegov pokušajje, meðutim, uzaludan ako druge ne ubedi da je ono za šta se sam za-laè i u njihovom interesu. Pošto se ovde ne moè da osloni na prista-lice, on mora sve više svoj interes da prilagodi zajednièkom interesu.Tako i on sam sve više postaje ubeðen onim što predstavlja opšti inte-res. U sredinama u kojima postoje posebne grupe, udruènja, procesusklaðivanja opštih i posebnih interesa odvija se teè, odnosno opštiinteres se podreðuje posebnim interesima. U takvim sredinama „stva-raju se frakcije, posebne grupacije na raèun one opšte volje, svaka odovih grupacija postaje opšta u odnosu na svoje èlanove, a pojedinaènau odnosu na dràvu“. A tamo gde se posebni interesi uzdiù iznadopšteg, gde se „najplodniji interes drsko kiti nazivom opšteg dobra“postoji, prema Rusou, samo iluzorna zajednica.8

Ideje sliène Rusoovim o karakteru udruènja graðana uticale su,naravno, ne samo na ustavno pravo u vreme Francuske revolucijeveæ i na tadašnje zakonodavstvo. Æutanje Ustava o udruènjima biloje praæeno oštrim zakonodavnim merama protiv udruènja. Jednimzakonskim propisom od 2. marta 1791. ukinuti su razlièiti oblici za-natskih udruènja, a poznati Le Šapelijeov zakon od 14. juna 1791.zabranjivao je štrajkove i radnièka udruènja. Ovaj zakon je, kao štoje poznato, donet povodom molbe gradske uprave Pariza upuæeneNarodnoj skupštini da se utvrde mere za suzbijanje štrajkaèkog ras-poloènja meðu radnicima. Narodna skupština je ovu molbu prosle-dila Ustavnoj komisiji u èije je ime Isak le Šapelije, poslanik treæegstaleà, podneo izveštaj, a kasnije je donet i sam zakon. U ovom iz-veštaju se, pored ostalog, tvrdi da su svi sastanci kalfi nedozvoljenijer su sva esnafska udruènja ukinuta, pa prema tome ne postoje niesnafska prava. Slièan karakter imaju i takozvane kase uzajamne po-moæi koje osnivaju radnici pod izgovorom da samo èle da pomognusvojim bolesnim i neuposlenim drugovima, premda je jedino nacija

220

8 Jean-Jacques Rousseau, Du contrat social, Oeuvres complètes, Paris, Gallimard,1964, t. III, str. 371-372.

pozvana da se stara o zapošljavanju zdravih i pomaganju bolesnih.Svi ovakvi sastanci su zato smatrani „protivustavnim delima protivslobode i ljudskih prava“.9

Ova zamisao o politièkom poretku u kome nema nikakvih po-sebnih udruènja, o poretku u kome izmeðu suverenog naroda sasta-vljenog od mnoštva pojedinaca i njegovih predstavnika nemanikakvih posrednika, mo`da je najjasnije istaknuta u sledeæem deluLe Šapelijeovog izveštaja: „Bez sumnje graðanima mora biti dozvo-ljeno da se okupljaju, ali ne sme biti dozvoljeno graðanima odreðe-nih profesija da se okupljaju zbog svojih takozvanih zajednièkihinteresa. U dràvi nema više korporacija. Postoji samo pojedinaèniinteres svake individue i opšti interes. Nikome nije dopušteno dapodstièe kod graðana meðuinteres, da ih odvaja od javne stvari du-hom korporacije.“10

U jednom zanimljivom poreðenju prava udruìvanja u Francu-skoj i Engleskoj u prošlom veku, Albert Ven Dajsi je ukazivao da jefrancusko zakonodavstvo propisivalo krajnje oštre mere premarazlièitim vrstama udruènja. U tom smislu, u Francuskoj je formal-nopravno poèev od 1791. udruìvanje ogranièavano, odnosno spre-èavano na jedan naèelan naèin putem opšteg zakonodavstva.U Engleskoj, u skladu sa tradicijom common law-a, prvi zakoni oudruènjima od 1800. i 1825. godine polazili su od ocene da pojedin-ci imaju pravo da se udruùju kako bi ostvarili zajednièke ciljeve ko-ji nisu nezakoniti niti suprotni opštem interesu, ali su istovremenodonosioci ovih propisa dràli da je svako udruìvanje u cilju ograni-èavanja prometa protivno opštem interesu. Zato su, uvaàvajuæi pra-vo udruìvanja, zakonskim odredbama istovremeno suzbijalištrajkove i delovanje sindikata.11

Razvoj zakonodavstva o udruènjima graðana u Francuskoj po-sle 1791. upuæuje na pooštravanje mera protiv udruènja, mada sveove mere nisu podjednako pogaðale razlièite profesije i društveneslojeve: Le Šapelije je tvrdio da se zakonska zabrana udruìvanja

221

9 Hajnrih Kunov, Opšta privredna istorija, Beograd, Kultura, 1959, str. 215-217.10 Navedeno prema: A. V. Dicey, Law and Public Opinion in England, London,

Macmillan, 1905, str. 472.11 Isto, str. 472-473.

odnosi i na advokatske komore, ali je njegov zakon pogodio gotovoiskljuèivo radnike, dok je policija sastanke advokata, trgovaca ipreduzetnika tolerisala smatrajuæi ih prijateljskim razgovorima.12

Krivièni zakonik od 1810. predviðao je zatim da se nijedno udruè-nje koje bi imalo više od 20 èlanova, osnovano radi stalnog ili povre-menog sastajanja, èiji ciljevi mogu biti verski, knjièvni, politièki idrugi, ne moè osnovati bez odobrenja vlade i pod uslovima kojevlada propiše.13

Ustav Francuske od 1848. prvi put je priznao pravo udruìvanja.Karakteristièna je u ovom pogledu jedna proklamacija od 19. aprila1848. u kojoj se tvrdi da su jedan od preovlaðujuæih oblika politiè-kog udruìvanja u to vreme, klubovi, „za Republiku potreba, a zagraðane njihovo pravo“. Nije otuda neobièno što je pod uticajem re-volucionarnog previranja i uloge udruènja u ovim zbivanjimaUstav od 1848. ovo novo ustavno pravo stavio ispred ranije zajamèe-nih srodnih prava: „Graðani imaju pravo da se udruùju, da se mirnoi nenaoruàni okupljaju, da podnose predstavke, da izraàvaju svojamišljenja putem štampe ili na drugi naèin“ (èl. 8). Sa padom Drugerepublike i donošenjemUstava Napoleona III od 1852. iz francuskogustavnog prava ponovo nestaje sloboda udruìvanja, sama zakono-davna politika prema udruènjima postaje oštrija, doduše sa povre-menim te`njama ka liberalizaciji.

Do bitnih promena u francuskom zakonodavstvu o udruènjimadolazi tek na prelasku u ovaj vek. Prvo je zakonom od 21. marta1884. priznato pravo profesionalnog udruìvanja u radnièke sindika-te, udruènja poslodavaca i mešovita udruènja, kao i obrazovanjenjihovih saveza, mada još uvek nije uvedena opšta sloboda udruìva-nja. Sloboda udruìvanja, prema ovom zakonu, obuhvatala je pravoudruìvanja u okviru istih ili srodnih profesija, a ne i osnivanje udru-ènja razlièitih profesija. Tek je 1901. donet zakon kojim je zajamèe-na opšta sloboda udruìvanja, sa izvesnim ogranièenjima koja su seodnosila na verska udruènja. Ovim zakonom bilo je predviðeno dase graðani mogu slobodno udruìvati bez prethodnog odobrenja i

222

12 Kunov, nav. delo, str. 216.13 Uz dalje izlaganje videti: Duguit, o. s., str. 175-178 i Claude-Albert Colliard,

Libertés publiques, Paris, Dalloz, 1982, str. 747-750.

prijave dràvnim vlastima, što æe se do dana današnjeg u demokrat-skoj politièkoj teoriji uzimati kao uslov bez kojeg nema slobodeudruìvanja u pravom smislu reèi.

III

Naèin na koji se na slobodu udruìvanja gledalo u francuskomUstavu od 1791. i u amerièkoj Povelji o pravima, koja je u oblikuustavnih amandmana usvojena iste godine, slièan je. Kao i francuskiustavotvorac, i amerièki zajamèuje slobodu govora i štampe, slobo-du okupljanja, kao i pravo upuæivanja peticija dràvnim organima,ali ne i pravo udruìvanja. U amerièkoj politièkoj nauci ima mišlje-nja da je za àljenje to što „oèevi osnivaèi“ ne govore o slobodi udru-ìvanja u Ustavu, jer su druge slobode i prava koje se navode i uI amandmanu veoma razlièiti od slobode udruìvanja. Robert Niz-bet, koji zastupa to mišljenje, smatra da su vodeæi politièki duhovi uSAD imali na umu ideal jedinstvene dràvne zajednice, a ne narodasastavljenog od skupa meðusobno suprotstavljenih grupa. Utoliko,prema Nizbetu, postoji podudarnost u politièkoj teoriji iz koje suproizašli i francuski i amerièki ustav.14 Ipak, uz sve sliènosti u oceniposledica delovanja uìh organizovanih grupa u dràvi koje su izno-sili tvorci francuskog i amerièkog ustava, razlike meðu njima su biledublje nego što bi se to moglo reæi drèæi se iskljuèivo slova ustava.Za razliku od Rusoa i pisaca francuskog ustava, koji su smatrali da sedelovanje razlièitih grupa u dràvi moè otkloniti, DèmsMedison uFederalistièkim spisima, najznaèajnijem obrazloènju jednog ustavakoje je ikada napisano, izneo je da su udruènja i politièke stranke,odnosno stranèarstvo, i pored svih svojih mana neizbe`ni.

Podrazumevajuæi pod strankom „izvestan broj graðana, bezobzira na to da li èine veæi ili manji deo celine, koje ujedinjuje ili po-kreæe neka zajednièka pobuda ili strast, odnosno interes, suprotanpravima drugih graðana ili trajnim i opštim interesima društva“15,

223

14 Robert Nisbet, Twilight of Authority, London, Heinemann, 1976, str. 271-272.15 The Federalist Papers,NewYork, NewAmerican Library, 1961, str. 78 (No 10).

Medison je smatrao da se ona ista zla stranèarstva o kojima je Rusopisao (preovlaðivanje posebnog interesa nad opštim), kao i opasnostiod tiranije veæine, mogu otkloniti na dva razlièita naèina: uklanja-njem uzroka stranèarstva ili obuzdavanjem njegovih posledica. Prvinaèin, uklanjanje uzroka stranèarstva, odnosno ukidanje slobodekoja dozvoljava postojanje stranèarstva, Medison je smatrao besmi-slenim: ukidati slobodu, koja je neophodna u politièkom ìvotu,samo zato što sloboda pothranjuje stranèarstvo, bilo bi isto tako be-smisleno kao što bi bilo nerazborito lišiti se vazduha koji je bitan za -ìvot, jer on daje vatri njeno razorno dejstvo.16

Baš zato što je smatrao da se uzroci stranèarstva, koji su ukore-njeni u samoj ljudskoj prirodi, ne mogu otkloniti, Medison je dràoda nema drugog leka nego da se obuzdaju posledice stranèarstva.Medison je tako, prema mišljenju jednog od Rusoovih kritièara, po-stavio Društveni ugovor naglavce. Jer, dok je Ruso smatrao da sestranke moraju izbeæi u dobro ureðenoj dràvi i da zato nije potrebnostvarati ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo, Medison je po-lazio od toga da se delovanje stranaka ne moè spreèiti i da je zatoneophodno izgraditi ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo.17

Pri tome,Medison je imao na umu ustanove predstavnièke demokra-tije koje je, za razliku od starih oblika neposredne demokratije, ka-rakterisala veæa teritorija i veæi broj graðana, a time i manja opasnostod tiranije veæine. Tamo gde je društvo veæe, smatrao je Medison,tamo gde su pripadnici jedne politièke zajednice zaposeli veæu terito-riju, sam sastav društva je sloèniji i ta sloènost društvenog sastavadovodi do stalnog sukobljavanja razlièitih promenljivih društvenihgrupa od kojih nijedna nije u stanju da trajnije zadobije veæinu inametne svoju volju društvu.

Istini za volju, treba reæi da i u samim poèecima amerièke repu-blike postoji jedna epizoda koja svedoèi o pokušaju da se putemzakona bitno ogranièi sloboda udruìvanja. Reè je o više zakona do-netih 1798. godine, od kojih je pre svega Zakon o podstrekivanju napobunu (Sedition Act) svojim uopštenim odredbama omoguæavaokrivièno gonjenje politièkih protivnika zbog stvaranja nezakonitih

224

17 Robert Dahl, After the Revolution: Authority in a Good Society,NewHaven, YaleUniversity Press, 1970, str. 82-83.

skupova ili saveza, odnosno zbog same kritike vlade ili njenih funk-cionera.17 Donošenju ovih zakona prethodilo je poèev od 1793. šire-nje tzv. demokratskih društava, taènije reèeno, politièkih klubovakoji su pod uticajem republikanskih ideja Francuske revolucije uti-cali na javno mnjenje, ne pokazujuæi pri tome nameru da se bore zaosvajanje i vršenje dràvne vlasti. Kako je postojala izvesna podu-darnost u gledištima ovih klubova i opozicione, Republikanskestranke, federalisti, koji su u ovo vreme bili na vlasti, kao i njihovpredsednik Vašington, nastojali su da ove mere protiv demokratskihdruštava protegnu i na svoje glavne politièke protivnike, republikan-ce. Sve te mere na neki naèin su podrazumevale da dobrovoljne poli-tièke organizacije koje podvrgavaju kritici vladinu politiku nemajupravo da postoje. Odgovarajuæi na federalistièke propise, republi-kanci su u dva predstavnièka tela u kojima su imali veæinu usvojilipoznate rezolucije Kentakija i Virdìnije u kojima su ove zakonskepropise napali zbog prekoraèenja ovlašæenja poverenih federalnojvladi, kao i zbog vreðanja slobode govora i štampe zajamèenih uI amandmanu Ustava.

Veæ iz ovih nekoliko redova, meðutim, proizlazi da su amerièkipropisi protiv udruènja graðana bili sasvim drugaèijeg karaktera odonih koji je doneo revolucionarni reìm u Francuskoj: ti propisi bilisu upereni samo protiv nekih oblika politièkog udruìvanja, a ne pro-tiv udruìvanja uopšte. Amerièki propisi protiv udruìvanja usvojenisu neznatnom veæinom glasova u Predstavnièkom domu i ostali supravno na snazi svega nekoliko godina (do poèetka 1801). I najzad,meðu samim federalistima, èijim zalaganjem su ovi propisi doneti,bilo je onih koji ovakve mere protiv svojih sunarodnika i dojuèeraš-njih saveznika u ratu za nezavisnost nisu prihvatali ili su èak biliprotiv svakog oblika ogranièavanja slobode udruìvanja. Karakteri-stièno je u ovom pogledu stanovište drugog po redu amerièkog pred-sednika, Dòna Adamsa, koji je, mada se nije slagao sa politièkimprogramom republikanaca i demokratskih društava, pisao da

225

17 Richard Hofstadter, The Idea of a Party System: The Rise of Legitimate Opposi-tion in the United States, 1780-1840, Berkley, University of California Press,1969, str. 102-120.

„politièki klubovi moraju i treba da budu zakoniti u svakoj slobodnojzemlji“.18

Za dalji razvoj amerièkog ustavnog prava karakteristièna je èi-njenica da, i pored toga što je amerièki ustav više puta menjan i dopu-njavan, tim promenama nikada nije regulisano pravo udruìvanja.Pravo udruìvanja su zakonodavna tela dràva èlanica i sudovi sank-cionisali izvodeæi ga širim tumaèenjem iz I amandmana. U ovakvom,širokom tumaèenju polazi se zapravo od onoga što je zajednièko poli-tièkom udruìvanju i okupljanju (skupovima) graðana, a zanemarujuse razlike izmeðu ta dva oblika delovanja. S druge strane, slobodaudruìvanja izvodi se iz slobode govora i štampe koja je zajamèena uI amandmanu. O širokom tumaèenju ovog amandmana, kada je reè oslobodi udruìvanja, moè se govoriti u još jednom smislu.Mada se uI amandmanu propisuje da Kongres ne moè doneti nijedan zakonkoji bi ogranièavao slobodu govora i štampe ili pravo graðana da se umiru okupljaju i da se obraæaju vladi radi otklanjanja nepravdi, sma-tra se da se ovo ogranièenje odnosi pored zakonodavne vlasti i na iz-vršnu i sudsku vlast, pa i na propise dràva èlanica (u skladu saodredbom amandmana XIV, odeljak 1).

Ako se ima u vidu kasniji razvitak zakonodavstva o udruènjimai politièkim strankama u SAD, onda se moè reæi da je pravni statusstranaka u ovoj zemlji na izvestan naèin protivreèan.19 Praznina uUstavu o pravu udruìvanja i strankama naknaðena je brojnim za-konskim propisima o strankama, premda u ovom, kao ni u drugomvelikom sistemu common law-a (u Velikoj Britaniji), ne postojijedan opšti zakon o udruìvanju graðana, što je po pravilu karakteri-stièno za evropsko kontinentalno pravo.

Najva`nija posledica ovog zakonodavstva o strankama u SADje što je ono dovelo do ogranièavanja stranaèke autonomije. Prvo sujoš krajem prošlog veka stranke izgubile pravo da same štampajuglasaèke liste, odnosno usvojen je zvanièni izborni sistem po komese glasaèke liste štampaju na teret dràve. Stranke su zatim izgubilepravo da slobodno odreðuju kako æe se postavljati stranaèki kandida-

226

18 Isto, str. 94.19 Uz dalje izlaganje videti: Karl Loewenstein,Political Power and the Governmen-

tal Process, Chicago, The University of Chicago Press, 1965, str. 369-372.

ti, birati voðe, utvrðivati stranaèke platforme, pa èak i to ko moè dabude èlan stranke. Što se ovoga poslednjeg tièe, amerièka sudskapraksa je za razliku od francuske teorije, po kojoj se èlanstvo u stran-ci zasniva na ugovoru, zauzela stav da stranke ne mogu da utvrðujumerila prijema kojima bi se pojedinci mogli onemoguæiti da pristupeodreðenoj stranci. Pravo da se pristupi odreðenoj stranci, naprotiv,ima karakter individualnog prava. U više va`nih odluka amerièkiVrhovni sud je utvrdio ovo pravo u korist crnaca koji su bili iskljuèe-ni iz prethodnih izbora. Dodamo li svemu ovome èinjenicu da jeusled porasta troškova izbornih borbi postala neophodna i kontrolanad stranaèkim finansijama, postaje razumljivija tvrdnja amerièkihpolitikologa da su amerièke politièke stranke prestale da budu do-brovoljna udruènja u onom smislu u kojem su to crkve, sindikati isliène organizacije i da su dobile obele`ja dràvnih organa preko ko-jih suvereni narod takoðe vrši vlast. U jednoj presudi Vrhovnog sudato se izrièito tvrdi: „Stranka preuzima karakter dràvnog organa naosnovu obaveza koje joj nameæu zakoni dràva èlanica...“20 Samadràvna kontrola nad politièkim strankama objašnjava se inaèeèinjenicom da je, pošto stranaèke organizacije kontrolišu dràvu,potrebno da i one budu podvrgnute zakonskoj kontroli.21

IV

Amerièki ustav nije nikada izrièito zajamèio slobodu udruìva-nja, mada je ta sloboda, prema mišljenju amerièkih pravnika, uzdig-nuta na ustavni nivo u više istorijskih odluka Vrhovnog suda, anaroèito u sluèaju NAACP v. Alabama iz 1958. godine, kada se ovajSud bavio pitanjem prava privatnosti udruìvanja (right of associat-ional privacy). Ustavni razvitak u Evropi bio je sasvim drugaèiji. Sviustavi doneti posle Prvog svetskog rata, bez obzira na karakter poli-tièkog reìma, predviðaju slobodu udruìvanja. Ovi ustavi u osnovi

227

20 321 U. S. 649 (1944) Navedeno prema: Neil A. McDonald, „Party Perspective:A Survey of Writings“, Comparative Politics: A Reader, eds. Harry Eckstein,David E. Apter, New York, The Free Press, 1963, str. 345.

21 Sjedinjene Amerièke Dràve, Beograd, Vuk Karadìæ, 1967, str. 141.

to èine na dva razlièita naèina, koji upuæuju i na razlike u karakterusamih politièkih sistema.

U prvoj grupi pluralistièkih politièkih sistema, ustavi, odnosnoodgovarajuæi zakoni o udruènjima, predviðaju da se pravo udruì-vanja ne moè ogranièiti nikakvim preventivnim merama: polazi seod toga da „ostvarivanje prava udruìvanja ne podleè odobrenjima iprijavama, odnosno takvim uslovima koji bi mogli dovesti do arbi-trarnosti ocene i spreèavanja obrazovanja udruènja“.22 Takvo reše-nje sadrì i više ustava donetih u 19. veku. Niz savremenih ustava ukojima se posle kraæih ili duìh razdoblja autoritarne vladavineuspostavljaju demokratski, pluralistièki reìmi sadrè takoðe ovakveodredbe. Ustav Grèke od 1975. predviða pravo udruìvanja u skladusa zakonom koji, meðutim, nikada ne moè da vršenje ovoga pravapodvrgne prethodnom odobrenju. U sluèaju, pak, dokazane povredezakona ili bitnih odredbi svojih statuta, udruènja mogu da budu ras-puštena jedino na osnovu odluke nadle`nog suda (èl. 12, st. 1. i 2).Ustav Portugalije od 1976. u èlanu 46. propisuje: „Graðani imajupravo da slobodno i bez potrebe za bilo kakvim odobrenjem obrazu-ju udruènja koja nisu namenjena podsticanju nasilja i èiji ciljevinisu suprotni kriviènim zakonima.“ Ustav Španije od 1977. takoðepriznaje pravo udruìvanja, dok udruènja koja imaju ciljeve ili sred-stva definisana kao krivièna proglašava ilegalnim. Ustav ove zemljepropisuje i obavezu upisivanja udruènja u poseban registar, aliiskljuèivo u svrhu javnosti (èl. 22).

U ustavima ovih politièkih sistema mogu se naæi i odredbe o po-litièkim strankama, mada se ne bave podrobnije pitanjima stranaèkestrukture i odluèivanja u strankama. Baš zato što ustavi ne sadrè od-redbe o politièkim stranakama, odnosno zato što su te odredbe šture,ureðivanje pravnog poloàja stranaka prepušteno je uglavnom za-konodavstvu (pre svega izbornim zakonima) i poslovnicima zako-nodavnih tela. Ustavne odredbe o strankama, ako ih pak ima,karakteristiène su po tome što se temelje na liberalnoj politièkoj tra-diciji prema kojoj jednako pravo udruìvanja na institucionalnomplanu podrazumeva pluralizam organizacija, a pre svega politièkih

228

22 Jovan Ðorðeviæ, Ustavno pravo, Beograd, Savremena administracija, 1976, str.390.

stranaka. U èlanu 49. Ustava Italije od 1947. tako stoji: „Svi graðaniimaju prava da se slobodno udruùju u stranke da bi doprineli, na de-mokratski naèin, odreðivanju nacionalne politike.“ U Osnovnom za-konu SRNemaèke od 1949. istièe se u èlanu 21. da politièke stranke,koje se obrazuju slobodno, uèestvuju u formiranju politièke volje na-roda. Njihova unutrašnja organizacija mora biti saobraèna demo-kratskim naèelima, a du`ne su da uèine javnim poreklo finansijskihsredstava kojima raspolaù. Na istom mestu predviða se nadle`nostSaveznog ustavnog suda u ocenjivanju ustavnosti politièkih stranakakoje bilo svojim programima bilo stavovima svojih èlanova ugroà-vaju liberalni i demokratski ustavni poredak ili postojanje SavezneRepublike Nemaèke. Ustav Francuske od 1958. takoðe sadrì odred-bu koja saèto definiše ulogu stranaka: „Politièke stranke i grupeuèestvuju u izborima. One se obrazuju i deluju slobodno. One mora-ju poštovati naèela narodne suverenosti i demokratije“ (èl. 4). Naj-zad, veæ pominjani Ustav Portugalije od 1976. postavlja graniceustavnoj reviziji i tom prilikom utvrðuje da predmet ustavne prome-ne, pored ostalog, ne moè biti ni „pluralizam politièkog izraàvanjai organizovanja, podrazumevajuæi i politièke stranke i pravo demo-kratske opozicije“ (èl. 290, alineja 1).

U politièkim sistemima o kojima je dosada bilo reèi korišæenjeprava udruìvanja stvar je pojedinaca koji se udruùju, pristupajuæipostojeæim udruènjima ili osnivajuæi po vlastitom nahoðenju sa-svim nova udruènja. Kako središnje mesto meðu ovim udruènjimaimaju politièke stranke, sloboda udruìvanja podrazumeva i osniva-nje novih stranaka, udruìvanje postojeæih stranaka, kao i stvaranjesasvim novih tipova udruènja koja su kritièki orijentisana premaideji i praksi stranaèkog pluralizma uopšte. Tipièan primer ovakvihoblika udruìvanja predstavljaju tzv. novi društveni pokreti. Sve ovonije neobièno, naravno, ako se ima na umu jednostavna èinjenica dau tim reìmima stranaèki sistemi predstavljaju nezavisne i otvorenepolitièke podsisteme.23

Za razliku od politièkih sistema o kojima je do sada bilo reèi,ustavi i politièko zakonodavstvo druge grupe politièkih sistema ne

229

23 Giovanni Sartori, Parties and Party Systems: A Framework for Analysis, Cam-bridge, Cambridge University Press, 1976, str. 46-47.

sadrè odredbu o tome da obrazovanje udruènja graðana ne sme bitiuslovljavano odobrenjima i prijavama, a pravno ili faktièki takva suodobrenja u ovim reìmima neophodna. Kakomeðu ovim politièkimsistemima postoje znatne razlike u politièkim i kulturnim tradicija-ma i stepenu ekonomske razvijenosti, zadràæemo se na formalno-pravnom i stvarnom poloàju udruènja u tzv. zemaljama realnogsocijalizma, koje takoðe pripadaju ovom krugu politièkih sistema.

Pravo udruìvanja u zemljama realnog socijalizma shvaæeno jena takav naèin da je jasno da se više ne radi o autentiènom znaèenjuovoga prava, veæ je to pravo u novom politièkom poretku sasvim pro-menilo svoju funkciju: ono nema više za cilj da okuplja graðane kojepovezuju zajednièki interesi i vrednosti i koji nastoje da politièku ne-moæ pojedinca suoèenog sa masovnim društvom i moænom dràv-nom organizacijom otklone udruùjuæi se meðusobno, veæ to pravotreba da posluì partijskoj dràvi, radi mobilizacije i kontrole masa.U obliku u kojem se pravo udruìvanja ovde ostvaruje, ono nije pro-duètak liène slobode pojedinca, veæ produètak dràvne vlasti.

Posle svega što je izneto, nesporno je da se tzv. preventivnimmerama dovodi u pitanje sama sloboda udruìvanja, kao što se uvo-ðenjem cenzure dovodi u pitanje sloboda štampe. Dòn Nevil Figis,jedan od zaèetnika pluralistièke politièke doktrine u Engleskoj, po-èetkom ovoga veka s pravom je pisao: „Dràva nije stvorila porodi-cu, niti su crkve njena tvorevina, niti bi se u bilo kojem stvarnomsmislu moglo tvrditi da je ona stvorila klub ili sindikate... Svi oni sunastali iz prirodnih nagona ljudi za udruìvanjem i prema svimanjima vrhovna vlast treba da se odnosi kao da imaju svoj izvorni,zajamèeni ìvot.“24

Na kraju, ostaje da se pomene još jedno pitanje pokrenuto uokviru iste demokratske politièke tradicije koja je smatrala da pravaudruìvanja nema tamo gde je ovo pravo podlo`no prethodnoj prija-vi i odobrenju dràvne vlasti. Na pravo udruìvanja moè se gledatiiz dva razlièita ugla i zavisno od toga koju taèku posmatranja odabe-remo, naša slika ovoga prava se menja. S jedne strane, kao što smoveæ rekli, pravo udruìvanja predstavlja proširenje slobode svakogpojedinog graðanina, odnosno njegovog prava da se stara o vlastitim

230

24 J. N. Figgis, Churches in the Modern State, London, Longmans, 1913, str. 47.

poslovima sve dok time ne vreða prava drugih. S druge strane, reè jeo pravu posebne vrste èije vršenje pod odreðenim uslovima moè daogranièi slobodu pojedinca, pa i da dovede u pitanje postojeæi demo-kratski reìm. Kad god ljudi udruèno delaju, oni stvaraju jedno telokoje, po prirodi stvari, poèinje znatno da se razlikuje od pojedinacakoji ga èine. Zato ovo pravo kojim se proširuje sloboda pojedincamoè postati kobno baš po tu slobodu.

Ovim pitanjem bavio se i Leonard Hobhaus, polazeæi u svojojraspravi o osnovnim naèelima liberalizma od stava da se slobodaudruìvanja moè izvesti iz slobode ugovora.25 Ukoliko su pojedincivlasni meðusobno i u obostranom interesu sklapati ugovore sve dotledok time ne nanose štetu treæim licima, oni se mogu sporazumeti dapod istim uslovima trajno delaju zajedno. Drugim reèima, oni mogustvarati udruènja. Ali, moæ jednog udruènja bitno se razlikuje odmoæi pojedinaca koji ga èine. Zbog toga je teško regulisati delatnostjednog udruènja na naèin na koji se regulišu odnosi izmeðu pojedi-naca. Jedno udruènjemoè postati tolikomoæno da preraste u dràvuu okviru dràve, što potvrðuje istorija nekih verskih i revolucionarnihorganizacija. A èak i kada se ne radi o ovakvimmoænim organizacija-ma, i jedno manje udruènje, udruènje skromnijih zahteva moè tla-èiti svoje èlanove. Zbog toga je Hobhaus mislio da je preèi zadatakzaštititi pojedinca od moæi udruènja nego zaštititi udruènja od pre-teranih zakonskih ogranièenja. Nije stvar u tome da se samo obezbediopšte pravo udruìvanja, veæ i da korišæenje ovog prava u svakom po-jedinom sluèaju omoguæi najviši stepen stvarne slobode i jednakostipojedinca.

Pitanjem kontrole dràve nad udruènjima, koje je samo posta-vio engleski liberal Hobhaus uoèi Prvog svetskog rata, bavio se razu-mljivo daleko više engleski socijalista Harold Laski posle Drugogsvetskog rata. Mada je reè o pitanju koje izlazi iz okvira ovoga rada,treba samo pomenuti da rešenja koja je Laski ponudio u svojoj studijiSloboda u modernoj dràvi otvaraju niz novih pitanja. To, uostalom,nije neobièno ako se ima na umu da je on pitanje kontrole dràve nadudruènjima smatrao jednim od najteìh pitanja na podruèju politièke

231

25 L. T. Hobhouse, Liberalism, Oxford, Oxford University Press, 1964, str. 23-24.

nauke.26 Laski je polazio od stava da promene u ureðenju dràve mo-raju biti rezultat mirnog ubeðivanja, a ne posledica nasilnog napada.Sloboda koju udruènja uìvaju u dràvi ne podrazumevaju i sloboduda se dràva zbaci.27 Ali, Laski je, s druge strane, smatrao da dràvanema pravo da suzbija udruènja samo zato što su njihovi pogledisubverzivni u odnosu na postojeæi poredak. Ako bi se uèinilo suprot-no, proganjanje bi se zasnivalo ne na èinjenici, veæ na sumnji da biodreðena èinjenicamogla da nastupi. Vreme zamešanje dràve, pisaoje Laski, „dolazi samo onda kada se, izvan odreðenih kategorija mir-nog ubeðivanja, ljudi pokrenu na akciju koja se logièno nikako druga-èije ne moè shvatiti nego kao rešenost da se društveni poredakobori“.28

U praksi, daleko više nego u teoriji, postepeno su utvrðivanapodruèja i sluèajevi kada dràva moè vršiti kontrolu nad radomudruènja. Ona to moè èiniti radi vlastite zaštite, radi zaštite onihkoji nisu èlanovi udruènja, zatim kada je to u interesu samih èlano-va udruènja, kao i u sluèajevima kada doðe do sukoba izmeðu višeudruènja.29 Praksa dràvnih organa, pre svega redovnih i ustavnihsudova, koji se bave ovim pitanjima moè biti manje ili više razvije-na, moè biti sastavljena od zanimljivih naèelnih razmatranja, ali ne ilišena suprotnih ocena i brojnih nedoumica. Ovih nedoumica, narav-no, nema u politièkim i pravnim sistemima u kojima sloboda udruì-vanja postoji samo nominalno, a ne i stvarno.

232

26 Harold Laski, Liberty in the Modern State, London, George Allen and Unwin,1948, str. 104.

27 Isto, str. 121.28 Isto.29 S. I. Benn, R. S. Peters, Social Principles and the Democratic State, London, Ge-

orge Allen und Unwin, 1959, str. 282-288.

Registar imena

AAdams, Dòn (Adams, John) 225

Andreson, Peri (Anderson, Perry)134

Arent, Hana (Arendt, Hannah)136, 137, 139–147

Aristotel 16–18, 58, 154

BBarker, Ernest 82, 84, 85, 177, 178

Bekon, Frensis (Bacon, Francis)155

Bel, Danijel (Bell, Daniel) 128

Bentam, Dèremi (Bentham,Jeremy) 155–167

Berk, Edmund (Burke, Edmund)17, 18, 25, 77, 83, 85

Bernštajn, Eduard (Bernstein,Eduard) 124

Blekston, Viljem (Blackstone,William) 156–159, 161, 165

Brajs, Dèms (Bryce, James) 19,

20, 48, 50–55

Brekton, Henri de (Bracton, Henryde) 166

Brinton, Krejn (Brinton, Crane)108–110, 120, 128, 130, 132

Butmi, Emil (Émile Boutmy) 170

DDajsi, Albert Ven (Dicey, Albert

Venn) 152, 221

Dal, Robert (Dahl, Robert) 47

David, @ak Luj (David, JacquesLouis) 34

Dirkem, Emil (Durkheim, Émile)41, 51

Dizraeli, Benjamin (Disraeli,Benjamin) 58

Drešer, Simor (Drescher, Seymour)60

D-Dèferson, Tomas (Jefferson,

Thomas) 145, 171, 172

Dèms I (James I) 155

Dònson, Èelmers (Johnson,Chalmers) 116–123

233

EEdvards, Liford (Edwards, Lyford)

108–110, 128, 130, 132

Ekstajn, Hari (Eckstein, Harry) 129

FFigis, D`on N. (Figgis, John N.) 230

Filmer, Robert 80

Fridrih, Karl (Friedrich, Carl J.) 199,

200

Friman, Majkl (Freeman, Michael)122

From, Erih (Fromm, Erich) 29, 30

GGobino, Artur @ozef de (Gobineau,

Arthur Joseph de) 12

Gramši, Antonio (Gramsci, Antonio)134

Gregoar, Anri (Grégoire, Henri) 182

Gur, Ted (Gurr, Ted Robert)112–114, 123, 129

HHabermas, Jirgen (Habermas,

Jürgen) 173

Hajek, Fridrih August fon (Hayek,Friedrich August von) 168,196–198

Haksli, Oldos (Huxley, Aldous) 42

Hamilton, Aleksandar (Hamilton,Alexander) 17, 23, 47, 48, 203

Hantington, Samjuel (Huntington,Samuel) 123–128

Hegel, G. V. F. (Hegel, G. W. F.)127, 128

Hejl, Metju (Hale, Mathew) 155,

158, 165

Hjum, Dejvid (Hume, David) 68,

81–83, 85

Hobhaus, Leonard (Hobhouse, L. T.)231

Hobs, Tomas (Hobbes, Thomas) 65,

83, 85, 155, 158, 165, 166

JJelinek, Georg (Jellinek, Georg) 77,

169, 170

Jovanoviæ, Slobodan 197, 204

KKafka, Franc (Kafka, Franz) 44

Kant, Imanuel (Kant, Immanuel) 84

Katon 78

Kaucki, Karl (Kautsky, Karl) 124

Kendal, Vilmur (Kendall,Wilmoore) 74, 75, 78, 79

Konstan, Ben`amen (Constant,Benjamin) 89, 90, 92, 179, 217,

218

Kouk, Edvard (Coke, Edward) 155

Kramnik, Ajzak (Kramnick, Isaac)127

Kranston, Moris (Cranston, Maurice)195, 196, 198

LLafajet (La Fayette, M. J.) 171

Laski, Harold 231, 232

Le Šapelije (Le Chapelier) 220, 221

Lenjin, V. I. U. 123, 124, 143, 144

Levenštajn, Karl (Loewenstein, Karl)206

Likurg 91

Lipset, Simor Martin (Lipset,Seymour Martin) 128

234

Lok, Dòn (Locke, John) 47, 63–88,

92, 172

Lopatka, Adam 212

Lukaè, Ðerð (Lukács, György) 134

Luksemburg, Roza (Luxemburg,Rosa) 124

MMacini, Ðuzepe (Mazzini, Giuseppe)

218

Makijaveli, Nikolo (Machiavelli,Nicolò) 121

Malecki, Edvard (Malecki, Edward)127, 128

Mandelberg, alijas Posadovski 209

Manhajm, Karl (Mannheim, Karl)46

Marks, Karl (Marx, Karl) 10, 15,

41, 56, 60, 105, 106, 123, 124,

132, 143, 144

Medison, Dèms (Madison, James)17, 18, 23, 47, 99, 103, 171,

223, 224

Mejn, Henri (Maine, Henry) 151

Mihels, Robert (Michels, Robert)59

Mil, Dòn Stjuart (Mill, John Stuart)6, 10, 22, 32, 34–37, 50, 51, 217,

218

Miliband, Ralf (Miliband, Ralph)134

Mils, S. Rajt (Mills, C. Wright) 31

Mirkin-Geceviè, Boris (Mirkine--Guetzévitch, Boris) 188, 199

Montenj, Mišel de (Montaigne,Michel Eyquem de) 62

Monteskje, Šarl (Montesquieu,Charles Louis de Secondat) 22,

40, 47, 57, 97, 159, 177, 179

Munije, @an @ozef (Mounier, JeanJoseph) 173

Mur, Barington (Moore, Barrinton– Jr.) 130–134

NNapoleon Bonaparte 39, 222

Napoleon III (Napoléon Bonaparte,Charles Louis) 222

Nizbet, Robert (Nisbet, Robert) 10,

48, 223

OOfe, Klaus (Offe, Claus) 134

Olson, Mankur (Olson, Mancur)115

Ostin, Dòn (Austin, John)163–167

Ostrogorski, Mojsej 28

PPark, Robert 108

Parsons, Talkot (Parsons, Talcott)110, 116, 121

Paskal, Blez (Pascal, Blaise) 15

Paulo, Julije (Paulus, Julius) 153

Peti, Dòrd` (Pettee, George)108–110, 128, 130, 132

Pitkin, Hana (Hanna, Pitkin) 71, 72

Plamenac, Dòn (Plamenatz, John)73, 85

Platon 16, 67, 100, 102, 154

Plehanov, Georgij Valentinoviè210

Polok, Frederik (Pollock, Frederick)167

Posadovski 209, 210

Pulancas, Nikos (Poulantzas, Nicos)134

235

RRabo Sent Etjen, @an-Pjer

(Rabaut-Saint-Étienne,Jean-Paul) 171

Rafael (Raffaello Santi) 34

Risman, Dejvid (Riesman, David)25

Riv, Henri (Reeve, Henry) 14

Roaje-Kolar, Pjer-Pol (Royer-Collard,Pierre-Paul) 61

Robespjer (Robespièrre,Maximilien) 143

Rols, Dòn (Rawls, John) 84

Ruso, @an-@ak (Rousseau,Jean-Jacques) 43, 67, 75, 76,

83–85, 89–104, 170, 178, 179,

181, 219, 220, 223, 224

Ruzvelt, F. D. (Roosevelt, FranklinDelano) 117

SSavonarola (Savonarola, Girolamo)

118

Simons, Dòn (Simmons, A. John)66, 67

Sjejes (Sieyès) 173Skokpol, Teda (Skocpol, Theda)

131–134

Smelser, Nil (Smelser, Neil) 114,

121, 122, 129

Sokrat 67

Solon 91

Sorokin, Pitirim 110, 111, 129

Spektorski, Evgenije 182

Spenser, Herbert (Spencer, Herbert)83

Spic, Dejvid (Spitz, David) 20, 57

Stefen, Leslie (Stephen, Leslie) 158

Svift, Dònatan (Swift, Jonathan)162, 163

ŠŠils, Edvard (Shils, Edward) 121

Šumpeter, Jozef (Schumpeter,Joseph) 46

TTalmon (Talmon, J. L.) 90

Tasiæ, Ðorðe 212

Terborn, Jeren (Therborn, Göran)134

Tili, Èarls (Tilly, Charles) 133

Tokvil, Aleksis de (Tocqueville,Alexis de) 6–8, 9–62, 168,

216–219

UUlpijan, Domicije (Ulpianus,

Domitius) 152

VVašington, Dòrd` (Washington,

George) 225

Veber Maks (Weber, Max) 10, 44,

105

-@uvenel, Bertran de (Jouvenel,

Bertrand de) 103

236

Podaci o tekstovima objavljenim

u ovoj knjizi

„Problem tiranije veæine u politièkoj filozofiji Aleksisa de

Tokvila“, Filozofske studije X/1978, str. 145–204.

„Dòn Lok i ideja vlade koja poèiva na saglasnosti“, Filozofske

studije XIV/1982, str. 37–58.

„Ruso i problem vladavine opšte volje“, Theoria 3-4/1978, str.

41–49.

„Teorije revolucije i savremena sociologija“, Ogledi iz sociolo-

gije društvenog razvoja, Beograd, Institut za sociološka istraìvanja

Filozofskog fakulteta, 1981, str. 38–59.

„Hana Arent ili revolucija kao sloboda“, pogovor knjizi: Hana

Arent, O revoluciji. Odbrana javne slobode, Beograd, Filip Višnjiæ,

1991, str. 295–301.

„Angloamerièka pravna tradicija i ideja vladavine prava“, Arhiv

za pravne i društvene nauke 2/1981, str. 251–267.

„Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas“, Sociologija

4/1989, str. 559–570.

„Opšta deklaracija i socijalna prava“, Jugoslovenska revija za

meðunarodno pravo 1-2/1989, str. 23–36.

„Politièki sistemi i osnovna prava“, Theoria 1-2/1987, str. 53–62.

„Ustav, sloboda udruìvanja i politièke stranke“, Dva veka

savremene ustavnosti, Beograd, SANU, 1990, str. 325–340.

237

Sadràj

Reè unapred 5

Demokratija i njene granice

Aleksis de Tokvil i problem tiranije veæine 9

Dòn Lok i ideja vlade koja poèiva na saglasnosti 63

Ruso i vladavina opšte volje 89

Revolucija i njena priroda

Savremena prouèavanja revolucije 105

Hana Arent ili revolucija kao sloboda 139

Politièki poredak i ljudska prava

Angloamerièka pravna tradicija i ideja vladavine prava 149

Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas 169

Univerzalna deklaracija i socijalna prava 185

Politièki sistemi i osnovna prava 201

Ustav, sloboda udruìvanja i politièke stranke 215

Registar imena 233

Podaci o tekstovima objavljenim u ovoj knjizi 237

239

Vojislav Koštunica: Ugro`ena sloboda. Politièke i pravne rasprave *Izdavaèi: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Narodnog fronta 45,Beograd; http://www.instifdt.bg.ac.yu; Tel./Fax: +381-11-646-242;E-mail: [email protected] / „Filip Višnjiæ“, Ustanièka 25,Beograd * Za izdavaèe: Mile Saviæ, direktor / Jagoš Ðuretiæ, direktor *Urednik: Draško Grbiæ * Recenzenti: Kosta Èavoški, Milan Podunavac* Likovnografièko rešenje biblioteke i korice knjige: Vladana Mrkonja *Tehnièki urednik: Draško Grbiæ * Kompjuterska obrada teksta: SanjaIvanoviæ * Štampa: „Filip Višnjiæ“, Beograd * Tira`: 800 primeraka *Beograd, 2002 * ISBN 86-7363-317-6

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

321.7316.423.3341.231.14

Ko{tunica, Vojislav

Ugro`ena sloboda : politièke i pravne rasprave / Vojislav Koštunica. –Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju : "Filip Višnjiæ", 2002(Beograd : "Filip Višnjiæ"). – 239 str. ; 20 cm. – (Biblioteka Fronesis)

Tira` 800. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Registar.

ISBN 86-7363-317-6

a) Demokratija b) Revolucija c) Prava ~oveka

COBISS-ID 97254156

BIBLIOTEKA FRONESISinstifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/Ugrozena_sloboda.pdf · Vojislav...

Documents

Transcript of BIBLIOTEKA FRONESISinstifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/Ugrozena_sloboda.pdf · Vojislav...