BibliotekaProzna putovanja

UrednikMarija Vukosavljevi}

Jasminka Petrovi}

35 kalorijabez {e}era

ODISEJABeograd, 2008.

Sadr`aj

Sneg je padao ravno u o~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

One su gledale film, a film je gledao njih . . . . . . . 19

No} je bila duga i hladna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Dunav je gledao svoja posla. . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Re~i nisu ptice pa da odlete. . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Ovo nije bilo obi~no ve~e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Kilometri protiv kalorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Po~elo je da svi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Da li je to dobra ili lo{a vest? . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Tanja je sve tanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

Ni{ta nije slu~ajno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

5

Sneg je padao ravno u o~i

Jovana je okrenula broj, stavila slu{alicu na uvo i ~ekala.Sa druge strane niko nije odgovarao. Mora da su u dvori{tu,~iste sneg, pomislila je i bacila pogled na zidni sat. Bilo jepola ~etiri.

Pri{la je novogodi{njoj jelci u uglu sobe i uklju~ila elek -tri ~ne sve}ice. Raznobojna svetlost razlila se izme|uigli~astih grana i srebrnastih kugli. Telefon je i dalje zvonio.Jovana je pre mestila slu{alicu na drugo uvo. Sve}ice su seravnomerno palile i gasile. Izgledalo je kao da jelka di{e.^arolija je bila u toku. Jovana se nasmejala. Volela je Novugodinu, sneg, jelku, poklone, zimski raspust…

„Halo.”Trgao ju je `enski glas s druge strane. Skoro da je

zaboravila koga je pozvala. „Ujna, ja sam, Jovana. Dolazim kod vas za raspust. Dovo -

dim i jednu drugaricu”, veselo je rekla i zavrtela kuglu najelci. Gledala je kako se okre}e. „Je l’ mo`e?”

„Mo`e, taman da iscepate drva da imamo do kraja zime.”Jovana se nasmejala i zavrtela jo{ jednu kuglu. Ujna je

nastavila:„Javi kad sti`ete da nao{trimo sekire. [ta se smeje{?

Topli obrok dobijate fraj, to ~asti ku}a, a sme{taj moratesame da zaradite. Samo mi ka`i {ta da vam spremim zaru~ak, pe~eno pile na podvarku ili sarme?”

7

„Dogovori}emo se kad do|emo. Zna{... Tara povremenoima nekih problema sa stomakom, pa mora da pazi {tajede...”

„Bolesna je?” – uozbiljila se ujna. „Ne, ne. Nije bolesna…” – Jovana je na trenutak zastala

– „ne znam kako to da ti objasnim…” Opet je nastupilakra}a pauza. „Tara ba{ ne voli mnogo da jede…”

„Ne voli da jede?” – ponovila je ujna povi{enim glasom.„U stvari, nije da ne voli da jede… Jede ona, nego ne voli

kad je neko tera da jede.”„Mh… zna~i treba da krijem hranu od nje?”„Ma, ne. Samo nemoj mnogo da je gnjavi{ s klopom. Ra -

zu me{? Ona voli zdravu hranu… ono, povr}e, vo}e, ce|enupo morand`u bez {e}era, ovsene pahuljice i tako to.”

„Ho}e{ da ka`e{ da je vegetarijanka?”„Nije. Nije vegetarijanka, mada ne jede ba{ mnogo mesa.

I samo da zna{, ne jede ni hleb, ni slatki{e. Ka`e da joj seod toga naduje stomak pa ima gr~eve.”

„Pa {ta onda jede? Malu decu? Da ja sakrijem za svakislu~aj Batu i Ga{u?”

Jovana se nasmejala. Pru`ila je ruku prema jo{ jednojkugli. I nju je zavrtela. Ova je bila znatno manja od ostalih.Li~ila je na srebrnu pahuljicu koja lebdi u vazduhu.

„Samo vas dve do|ite, pa }emo mi lako da se dogo -vorimo. [ta ti radi majka?”

„Na poslu je. ”Ve} su se vrtele i ~etvrta i peta kugla. [esta samo {to nije. „A otac?”„Tata spava, no}as je bio de`uran.”

8

„Ujka dobacuje da ti ka`em da je ulovio soma od ~etiri ipo kilograma i da }e u nedelju da pravi paprika{ od so -movine.”

Kugle su svetlucale, grane podrhtavale. I taman da sezavrti ~itava jelka i da se u sobi pojavi Deda Mraz li~no, ilibar jedan njegov irvas, kad se za~uo zvi`duk iz filma „KilBil”. Jovana je po`urila prema svom rancu. Jelka joj je ostalaiza le|a.

„Ujna, zvoni mi mobilni. Zva}u te kasnije. ]ao!”„Ka`i Du{ici i Branku da ih ~ekamo u nedelju na ru~ku.

Zdravo”, brzo je izgovorila ujna i prekinula vezu.Jovana je zamenila telefone i usplahireno po~ela da go vori:„E, Tara, sad sam ba{ pri~ala s ujnom. Sve je sre|eno.

Samo treba da im javimo kad sti`emo.”Jovana je hodala du` sobe. Kugle su se lagano zausta v lja -

le. Ona je sad pokretala sasvim drugu vrte{ku. „Ho}e{ da idemo sutra?” – pitala je nestrpljivo svoju

drugaricu.”„Mo`e. Vozi}e nas moja mama...”„Ekstra!” – Jovana je bila vi{e nego zadovoljna. „Ja se

uvek smorim u busu. Grocka nije daleko, ali je na Sme de -revskom putu uvek u`asna gu`va…”

Jovana je i{la kroz ku}u i glasno govorila. Dogovori sui{li odli~no. S Tarom }e provesti nedelju dana raspusta.Ima}e priliku da se ispri~aju i jo{ bolje upoznaju.

„Da li si bila nekad u Grockoj?” – interesovala se Jovana.„Kada sam bila mala. Baba i deda su tamo imali viken -

dicu, ali su je posle prodali. Se}am se da sam jednom upalau Dunav, izme|u dva ~amca. Umalo se nisam udavila. Bilaje jesen i znam da sam imala neke duboke crvene cipele na

9

{nir koje su me vukle na dno. Kad me je tata izvu kao u ~a -mac, odmah sam ih skinula i bacila u reku. Zbog tih cipelasam posle dobila ba tine od mame, kao nikad u `ivotu…”

„I sad se vra}a{ na mesto zlo~ina”, rekla je Jovana i otpe -vala muzi~ku temu iz filma Ajkula.

Tara je nedavno do{la u Jovanin razred. Bila je druga~ijaod ostalih devojaka – pomalo tajanstvena, veoma inteli -gentna i, ono najva`nije, nije slu{ala narodnjake. Sa njom jeimalo o ~emu da se pri~a.

„E, skinula sam s Neta sve od Ejmi Vajnhaus. Narezalasam i tebi.”

„Nemoj da pri~a{! Ponesi mi sutra!” – Jovana je posko~ilai dodirnula prstima zvon~i}e koji su visili ispred prozora.

Zvonki, veseli zvuci razlegli su se po ~itavoj ku}i. Jovanase okrenula i po{la prema kuhinji. Na jelci su se sve kugleumirile, osim jedne, one male srebrne, one {to li~i na pa -huljicu.

„Da li kod tvoje ujne ima gde da se {eta?” – interesovalase Tara.

„Naravno. Mo`e{ da bira{ da li }e{ uz brdo ili }e{ uzDunav. Vide}e{, mnogo je lepo. Dopa{}e ti se sigurno. A tekkad upozna{ moju ujnu, koja je to carica…”

„Tara, ovo je moja ujna Slavica. Ujna, ovo je moja dru -garica Tara.”

Tara je pru`ila ruku, ali ujna nije nau~ila da se rukuje. Onaje nau~ila da se grli i ljubi. Sna`no je privukla Taru i ~vrsto jestegla u zagrljaj. Onda je usledila serija poljubaca. Tara nije

10

volela do dire, a poljupce jo{ manje. Me|utim, napad je biotako izne nadan da nije uspela da postavi nijednu svoju blo -kadu. Ujna je vodila jedan nula. [to se ti~e Tare, po~etak jemalo obe}avao.

„Beogra|anke, dobrodo{le! Al’ }e biti posla za ujnu--kujnu, kakve ste mi blede i mr{ave…”

Pozdravljanje s Jovanom bilo je znatno slo`enije. Osim za - grljaja i poljubaca, dobila je i nekoliko udaraca po zad nj i ci.Zatim je usledilo {tipanje za obraze. Onda ju je ujna uhva tilasa obe ruke za glavu i dobro je prodrmala. Po zdra v ljanje se za -vr{ilo tako {to su jedna drugu vukle za nos i vikale: brrrrrrrr…

Tara je razmi{ljala o tome da se s ma mom odmah vratiku}i. Ujna joj se nimalo nije dopala. Bila je suvi{e nagla, bu -~na, a tek njen izgled… Kosa joj je bila sku pljena u konjskirep, ali joj je ispadala na sve strane. Pre ko teget trenerkenosila je braon prsluk koji nije mogao da se zakop~a od pre -velikog sto maka. Na nogama je imala sive vu nene ~arape ipatike koje su se vremenom pretvorile u papu~e.

Ni Tarina mama nije mislila ni{ta bolje o ujni. Me|utim,kako je ona bila zatrpana poslom u agenciji, Tara bi ~itav ras -pust provela u ~etiri zida. Prija}e joj promena, ~ist vazduh,dru`enje s Jovanom. Osim toga, slede}e nedelje im majstoriugra|uju podno grejanje u stanu. Bi}e gu`ve i pra {ine.

„Ja sam Valentina, Tarina mama.”Ruka joj je stajala u vazduhu kao isukan ma~. Davala je

do znanja da su zagrljaji i poljupci apsolutni vi{ak. Me|u -tim, ujna je povela s dva nula na doma}em terenu. Poslezagrljaja i poljubaca na programu su bile {ale.

„Jovana, da li si ti rekla drugarici da se ovde le`e u osam,a ustaje u pola pet?” – ujna je kri{om namignula Valentini.„Ovo su pasivni krajevi. Jo{ se nije ~ulo da je umro Tito i dapostoji televizor u boji.”

11

„Ujna se {ali”, {apnula je Jovana Tari. „Imaju oni i DVDplejer i kablovski Internet.”

Valentina se usiljeno nasmejala. Ujnine {ale ~inile su jenapetom. Pri{la je gepeku i otvorila ga. Bio je prepun stvari.

„Vidim, devojke imaju nameru da ostanu mnogo du`eod ne delju dana”, provirila je ujna iza Valentininih le|a.„^ak su po nele i vagu za merenje. Valjda niste zaboravilebojler i TA pe}?”

Valentina je po~ela da vadi kese i dodaje ih Tari i Jovani.Ujna je namestila ruke pored usta i viknula u pravcu ku}e:

„Bato, Ga{o, brzo ovamo…! Da pomognete oko stvari!”Do kola su dotr~ala dva de~aka. Na prvi pogled se ~inilo

da su blizanci, mada je Bata bio godinu i po dana stariji. Onje i{ao u osmi, a Ga{a u sedmi rezrad. Obojica su bili u ma -ji cama kratkih rukava iako je napolju padao sneg. Na no -gama su imali papu~e, bar dva broja ve}e.

„Ovo su moja bra}a, Bata i Ga{a”, predstavila ih je Jo -vana. „Ga{a je prvak u karateu, a bez Bate ne mo`e da seodi gra ni jedna igrica na Netu.”

„LOL*”, promrmljao je Bata i prebacio te`inu s jednenoge na drugu.

Ga{a nije rekao ni{ta. Samo se zarumeneo i nasmejao. SaJovanom su se pljesnuli dlanovima, a sa go{}ama su se ru -kovali. Posle „obaveznog programa”, de~aci su pokupili svestvari iz gepeka i po`urili kroz dvori{te prema ku}i.

Uto su se otvorila vrata od {upe i iza{ao je ujka. Oko no -gu mu je tr~karao oni`i pas. Imao je dugu, sivu dlaku i repu obliku palme.

12

* LOL, Laughing out loud – Glasno se smejem.

„Ujkaaa!” – viknula je Jovana i potr~ala mu u susret. Ujka ju je ~vrsto stegao, a onda zavrteo ukrug. Jovana je

mlatarala nogama i ci~ala. Pas je lajao i skakao, ~as na ujku,~as na Jovanu. Tara je pogledala u mamu tra`e}i od njeobja{njenje. Ovakve ritualne pozdrave nije videla ~ak ni uafri~kim dokumentarnim filmovima. Sude}i po maminomizrazu lica i za nju je ovakav vid komunikacije bio nepoznat.^emu toliko radovanje? – pitale su se obe.

Kada je ujka kona~no spustio Jovanu u sneg krenuo je ususret go{}ama. Hodao je sigurnim ujedna~enim korakom.Bio je visok oko dva metra, a te`ak preko sto kilograma.Imao je crni d`emper, ko`ni prsluk, gumene ~izme, crnu{trikanu kapu i veliki nos.

„Milo mi je, Borivoje Arsenijevi}”, predstavio se ujka ipru`io ruku.

Poljupci i zagrljaji su, na sre}u, rezervisani samo za ujnu– sa olak{anjem je pomislila Valentina, a onda naglas rekla:„Ja sam Valentina, Tarina mama, drago mi je.”

Ujkin stisak ruke bio je tako sna`an, da se Valentinin lju -bazan osmeh pretvorio u bolnu grimasu. Na sre}u, ruko va -nje nije trajalo dugo. Ujka je ve} slede}eg momenta ma haorukama u pravcu automobila.

„Mo`ete slobodno tu da ga ostavite. Ne morate ni da gazaklju~avate.”

„Ja se odmah vra}am za Beograd, imam va`an sastanak…”„Samo mi da ru~amo, pa vi posle gledajte svoja posla”,

ujna je prekinula Valentinu u pola re~enice. Uhvatila ju jeispod ruke i povela prema ku}i.

Jovana se valjala sa psom u snegu. On joj je skakao pole|ima i gurao nju{ku u vrat. Jovana se smejala, a pas cvileoi vrteo repom.

13

„Ovo je gospodin Gri{a”, najzad ga je predstavila Tari.Podigla ga je u naru~je i uhvatila za desnu {apu. „Gri{o, ovoje moja drugarica Tara, rukuj se.”

„Ja sam alergi~na na pse}u dlaku”, Tara je slegla ra me -nima, a onda se nagla prema Gri{i: „@ao mi je, ali ne smemda te pomazim.”

„Kako je to grozno?!” – sa`aljivo ju je pogledala Jovana ispustila Gri{u u sneg. On je otr~ao do ujke ma {u}i repom.

Celo dvori{te bilo je prekriveno snegom. Nije ga bilo je -dino na stazi od kapije do ulaznih vrata. Odmah uz stazu, sleve strane, stajao je Sne{ko Beli}. Imao je nos od {argarepe,slameni {e{ir na glavi, nao~are za sunce, crno-beli {al okovrata i crveno-belu zastavu u ruci. Ujna je stala ispred Sne -{ka i ozbiljnim glasom pitala Valentinu:

„Na koga vam li~i?” – Valentina se zbunjeno osmehnulai slegla ramenima.

„Pa na njega”, ujna je pokazala glavom na svog mu`a.„Zar ne vidite da imaju isti nos? Mo`da je Sne{kov ne{tomanji.”

„Sutra nam ti pozira{. Ali moramo da pozajmimo snegod kom{ija. Ne}emo imati dovoljno materijala”, uzvratio jojje ujka istom merom.

Valentina nije shvatala ovakvu vrstu {ala. Ako je ovouop{te i bila {ala. Valjda jeste, jer se Jovana glasno nasmejala.

„Hajde da te slikam pored sne{ka!” – Jovana je izvadilamobilni iz d`epa i pokazala Tari gde da stane.

„U`asno mi je hladno. Kasnije, ne mogu sada”, Tara jenamr{teno odmahnula glavom i po`urila prema ku}i.

Ulazna vrata vodila su direktno u kuhinju. Kuhinja je bilaveoma prostrana. S leve strane je bila mala veranda prepuna

14

saksija s cve}em, a s desne veliki prozor koji je gle dao nabo~nu stranu dvori{ta. Zavese su bile razmaknute tako da jesne`na belina uletala kroz staklo i osvetljavala i najskrivenijideo prostorije. Kuhinjski elementi su bili pore |ani uza zid ana sredini je bio trepezarijski sto sa stoli cama.

„Izvolite, sedite”, pokazala je ujna u pravcu stola. „Sad}u ja za~as da postavim. Boro, zatvori vrata, pobe}i }e namprase.”

Ujna je dohvatila krpu koja se su{ila iznad pe}i i `urnopo ~ela da bri{e mu{emu na stolu. Valentina je stajalaodmah uz vrata, dr`e}i ta{nu ispred sebe.

„Ne, hvala, ja moram odmah da idem”, slegla jeramenima. „U tri sata imam sastanak na Vo`dovcu. Dok seja probijem kroz ovaj sneg...”

„^ekajte, valjda }ete da popijete bar kafu. Slavice, stavilon~e!” – unervozio se ujka. „Ostavi sad tu mu{emu.”

„@ao mi je, ali moram odmah nazad!” – Valentina je na -pravila jo{ jedan korak prema vratima. Iza le|a joj je bioogroman fri`ider. „Drago mi je da smo se upoznali. Tara,du{o, izvadi odmah stvari iz torbe, da ti se ne izgu`vaju. Ioperi ruke!”

Tara je klimnula glavom. ^ekala je da joj Jovana poka`eu kojoj sobi }e spavati i gde su vrata od toaleta. Ali Jovanaje bila zauzeta. Upravo je s Batom i Ga{om prou~avala svojnovi mobilni.

„A je l’ ima antivirus?” – interesovao se Ga{a.„Mislim da ima, ~ekaj da vidim…”, Jovana je otvorila

meni na telefonu.Za to vreme ujna je ve} stavila lon~e za kafu na plotnu.„[poret je vru}, voda }e za~as da provri. Da li ste za

slatko od jagoda ili od kajsija?” – dovikivala je s verande.

15

„Ni{ta hvala. Samo sam htela da pitam, koliko para daostavim…?”

„Za{ta pare?” – ujka je zbunjeno pogledao u Valentinu. „Pa, mislim, za Taru, za ovih nedelju dana…”, Valentina

je otvorila ta{nu i izvukla nov~anik. „Recite… slobodno…”

„Ni{ta vi ne brinite, ja sam se ve} dogovorila s Jovanom”,pojavila se ujna na vratima od verande. U jednoj ruci jedr`ala teglu, a u drugoj poklopac. „U {upi imamo {est me -tara drva. Njih dve }e to sve lepo da iscepaju i da zarade sebiza sme{taj. Budite bez brige.

Valentina je poku{avala da odgonetne o ~emu se radi.Brzo je pogledala u Jovanu. Ona se smejala ne di`u}i pogledsa mobilnog. Zna~i i ovo je bila jedna od ujninih {ala.

„Tara, du{o, izuj ~izme, vidi{ da si ljudima napravila baruu ku}i”, Valentina je poku{avala da povrati pribranost. Spu -stila je nov~anik u ta{nu. „Dobro, onda }emo pla}anje da re -guli{emo na kraju. Mo`da je tako i bolje. Izvolite moju vizitkartu. Tu imate sve moje brojeve telefona… za svaki slu~aj.”

Ujka Bora je uzeo vizit kartu desnom rukom. Onda ju jepremestio u levu… pa je opet vratio u desnu… Gde }e sads njom? Da je stavi u d`ep? Da je zavu~e ispod mu{eme? Daje spusti na kuhinjski element? Da je zadene u staklo odvitrine? Da je odnese u sobu i ostavi na neko sigurnomesto? E, to }e da uradi, ali malo kasnije.

„Ni{ta se vi ne brinite!” – pogledao je ujka u Valentinu.„Na}i }emo mi njima ovde momke, pa one ne}e imati kad davam se jave. Sutra ih ja vodim u ribolova~ko udru`enje. Mo -maka, koliko ti du{a `eli, ne zna{ koji je lep{i...”

Tara je gledala ujnu kako ve{to preru~uje slatko iz tegle umalu staklenu ~iniju. Njena mama nije pravila ni slatko ni

16

d`em, ni ajvar. A i za{to bi se mu~ila kad sve to mo`e da sekupi u supermarketu?

„Baka Sofija je imala ovakvu ~inijicu, samo {to je njenabila svetloroze”, prise}ala se Tara. Na nepcima je osetilabla go golicanje kao kad je jela bakino slatko od jagoda.

Bata i Ga{a su se otimali oko Jovaninog mobilnog a onaje pani~no preturala po svojoj torbi. Tra`ila je punja~. Valjdaga nije zaboravila?

„Ljudi {to stojite? Sedite da mo`emo no}as da spavamo”,ujna je dr`ala poslu`avnik u rukama. „Ne}ete valjda sto -je}ki da se slu`ite?”

„@ao mi je, ali ja stvarno moram da idem.”Valentina je bila odlu~na. Okrenula se prema Tari i pitala

je ispod glasa: „Da li si se javila tati?”Tara je brzo gurnula ruku u desni d`ep, izvadila mobilni,

izvukla ga iz futrole, pritisla dugmence sa zelenomslu{alicom, stavila telefon na uvo i tiho rekla:

„Zdravo tata! Evo stigle smo. Pada… Sve je ok. Ho}u…Va`i… I ja tebe… Zdravo.”

Pritisla je crveno dugme, vratila mobilni najpre u futrolu,a zatim u desni d`ep. Pogledala je u mamu i saop{tila:

„Na sastanku je. Zva}e me kasnije.”Valentina se dr`ala rukom za kvaku od ulaznih vrata. U

drugoj ruci su joj nervozno zveckali klju~evi od kola. Umislima je ve} bila u Beogradu. Razmi{ljala je {ta sve trebada uradi u toku popodneva. Da li }e sve sti}i? Ve} je kasnila.

„Dovi|enja svima. Vidimo se za nedelju dana. Evo, obe -}avam da }u tada ostaviti vreme za jednu kaficu. Tara, zlato,~ujemo se ve~eras.”

17

Valentina je i{la o~i{}enom stazom kroz dvori{te. Ujka jepo`urio da joj otvori kapiju. Ujna je stajala na pragu s po -slu`avnikom u rukama. Nije stigla ni da ga spusti na sto.Pre nego {to je Valentina iza{la iz dvori{ta, doviknula joj je:

„Ako se usput predomislite, znate gde smo! Ukoliko bu -dete hteli da prespavate, na}i }emo mi sekiru i za vas, ni{tase ne sekirajte! Za~as }ete da zaradite za jedno no}enje.”

Valentina je po`urila. Ako ~uje jo{ jednu ujninu {alu,pove {}e Taru za Beograd. Da li je pametno {to je ovdeostavlja?

Sneg je padao ravno u o~i. Nije se video prst pred nosem.

18

One su gledale film, a film je gledao njih

Sneg je i dalje padao. Bilo je tek pet sati a ve} je bio mrak.Tara je stajala pored prozora i gledala kako se stazica svebr`e utapa u belinu dvori{ta. Ona nije volela zimu, Novugo dinu, pa ni raspust. Hladno}a joj je poja~avala ose}ajusamljenosti. Pla{ila se samo}e, a opet, jedino se u svojojsamo}i ose}ala sigurno. Kada bi zaklju~ala sva vrata okosebe, znala je da joj niko ne mo`e pri}i, a samim tim, nikoje ne mo`e povrediti. ^ak ni mama i tata. Jedino je u tojhladno}i i praznini mogla da bude svoja. Nije morala dabude zahvalna, poslu{na i savr{ena. Nije morala nikome dadokazuje svoju pamet, lepotu, dobrotu, urednost, ta~nost.

Tari su navirala se}anja. Bila je ovakva zima i padao jesneg. I{la je u sedmi osnovne. Cele no}i nije legla. Pre pi -sivala je doma}i zadatak iz srpskog. Htela je da postignesavr{en rukopis. Sutra su je svi u {koli pitali za rane naprstima. Ona je slagala da je priklje{tila ruku na vrata odkola. Nastavnica ju je pohvalila zbog rukopisa i to je bilanadoknada za bol.

Ali ponekad je bol suvi{e veliki, a samo}a te{ka i stra{na,kao sada, u vreme novogodi{njih praznika. Svi negde `ure,prave planove, smeju se, kupuju poklone, ukra{avaju sta -nove. Za to vreme ona sedi u svojoj tajnoj odaji i pri`eljkujeda je neko prona|e i otklju~a. Ali kako kad je klju~ saunutra{nje strane?

19

Za nju je raspust oduvek bio no}na mora. Nije imalaobaveze, zadatake, ustaljeni red. Kad ju je Jovana pozvala uGrocku, bila je presre}na. Toliko je ve} ~ula zanimljivih pri -~a o ujni, ujki, Bati, Ga{i, da je po`elela da ih upozna. Ali,mo`da je ipak pogre{ila. „Nije trebalo ovde da do|em”, po -misli Tara, zami{ljeno gledaju}i vrapca koji je skakutao pokrovu od {upe. „Ujna je ne vi|eni smara~. Za nju je hranaosnovni smisao `ivota. Mrzim takve `ene.”

„Tara, hajde, spremaj se! Za pola sata kre}emo. Ja idemza~as da se istu{iram” – dobaci joj Jovana s vrata.

Tara se nije pomerila. Nije joj se izlazilo napolje. Njunisu zanimali kafi}i ni u Beogradu, a kamoli ovde u Grockoj.Jo{ manje su joj bili zanimljivi gro~anski momci. Ona ni -kada nije mogla da pro|e nezapa`eno. Gde god bi se po -javila svi su netremice gledali u nju.

Kada se devojka dotera, mladi}i odmah misle na mu -vanje, kao da je sve samo u seksu – razmi{ljala je Taramr{te}i se.

Volela je da izgleda atraktivno, ali ne zbog drugih, ve}zbog sebe. Bri`ljivo je birala i najsitniji deo garderobe.Jovani se dopadao Tarin stil obla~enja. Uvek je bila uredna,moderna, a ipak svoja. Naro~ito joj se svi|ala Tarina duga,ravna, crna kosa. Uvek joj je svaka dlaka bila na svom me -stu, za razliku od Jovaninih kovrd`a koje su nekontrolisanoletele na sve ~etiri strane sveta. Probala je da ispravlja kosu,me|utim, to je zahtevalo suvi{e vremena i strpljenja. Po{tonije imala ni jedno ni drugo, brzo je odustala. Kovrd`e jenasledila od tate, u paketu s jakim obrvama i prevelikim{akama. Ni{ta joj se od toga nije dopadalo, ali Jovana nijebila spremna da u|e u borbu protiv genetike. Zato je po -ku{avala da se {ali na svoj ra~un: „Kovrd`e i obrve sam ne -kako jo{ i zavolela, ali sa {akama mi ide te{ko. Kad bih bar

20

mogla da ih sakrijem, me|utim, nijedan d`ep nije takoveliki.”

Za razliku od Jovane, Tara je imala sasvim druga~ijemi{ljenje o fizi~kom izgledu. Smatrala je da se na telu mo`e,i mora, ispraviti sve ono {to nije savr{eno. „Bar danas po -stoje razne tehnike, metode, sprave, dijete, pa i hirur{ki za -hvati”, ubedljivo je iznosila svoje stavove. „Za{to to ne isko -ristiti?”

Mama joj je obe}ala da }e mo}i da uradi korekciju nosa,ali tek kad napuni osamnaest godina. „Ko }e da sa~eka jo{te tri godine do punoletstva?” – pomislila je Tara zagledanau Sne{ka Beli}a. „Jedva ~ekam!”

„Tara, koju majicu da obu~em? Ovu … ili ovu?” – trgla juje Jovana iz razmi{ljanja. Ona se uveliko spremala za izla -zak. „[ta ka`e{, a?”

Tara se okrenula. Jovana je nestrpljivo i{~ekivala odgovor.U levoj ruci je dr`ala plavu majicu s nekakvim natpisom, au desnoj crnu sa Garfildom koji duva sve}ice na torti.

„Obe su odvratne!” – rekla je mirno Tara i dodala: „^ekajmalo…”

Otvorila je svoj deo ormana i ispitiva~ki gledala svojugarde robu. Njene stvari su bile pore|ane pod konac. ^ak subile slo`ene po bojama.

„Probaj ovo!” – Tara je pru`ila Jovani be` majicu i braonduks. „Mislim da }e ti ova kombinacija dobro stajati.”

Malo kasnije, Jovana se zadovoljno okretala ispred ogle -dala. Tara ju je odmeravala od glave do pete. Onda je po -novo stala ispred police sa svojim stvarima.

„Ne idu ti te farmerke. Probaj ove moje braon.”„Nema {anse da ih obu~em, vidi kako su uske…”, odma -

hivala je Jovana glavom. „Ti si mnogo mr{avija od mene…”

21

„Ja mr{ava? [ta pri~a{?” – prasnula je najednom Tara.„Vi di kolike su mi butine, u`as! Moram da skinem bar trikilograma pre nego {to se prijavim na kasting za ma -nekenke.”

„Tri kilograma?” – ponovila je Jovana zapanjeno. „Ti si uposlednje vreme ba{ dosta oslabila. Ne bi valjalo da bude{mr{avija. Ova te`ina ti je sasvim OK.

„Ma kakvi! Vidi kako sam debela”, pokazivala je Tara nasvoj stomak. „A tek grudi, ne smem ni da ih gledam. ^imnapunim osamnaest, i}i }u na korekciju nosa i smanjenjegrudi.”

„Da li si ti normalna?” – rekla je Jovana kroz smeh ba -caju}i se na krevet. „Devojke daju pare da bi imale ve}egrudi, a ti ho}e{ da plati{ da ti ih smanje. To jo{ nisam ~ula.A izvini, {ta fali tvom nosu?”

Tara je sela na krevet pored Jovane.„Vidi{ kako imam ovu izbo~inu ovde…”, pokazivala joj je

nos iz profila. „Grozno izgleda, je l’ da?”„Ja ne vidim ni{ta!” – Jovana se izvijala i zagledala Tarin

nos sa svih strana. „Stvarno ne vidim.”Tara je uzela Jovanin prst i povla~ila ga po svom nosu.

Jovana se trudila da shvati {ta joj to pokazuje drugarica, alinije uspela da primeti ni{ta neobi~no.

„Tu kost imamo svi, to je normalno, evo pogledaj, imamje i ja…”

Jovana je poku{avala da je umiri, ali krajnji re zultat je biosasvim suprotan. Tara je postala nervozna i uznemirena, anjihov razgovor je po~injao da li~i na sva|u.

„[ta bi radila kad bi imala nos kao moj ujka?”„Da se razumemo, tvoj ujka nema nos, on ima surlu…”

22

„Pazi {ta govori{, Tara! Ako ne prestane{ da vre|a{, mo -`e{ oti}i ne samo na operaciju nosa, nego i cele glave…”

Raspravu o nosevima prekinuli su Bata i Ga{a. Stajali suna vratima sobe rumenih obraza, u jaknama, sa {alovima ikapama.

„Je l’ idemo?” – promrmljao je Bata i pokazao glavompre ma ulaznim vratima.

Jovana je sko~ila s kreveta kao oparena i stala u`urbanoda se ~e{lja. ^etka je te{ko prolazila kroz njene guste i tam -ne kovrd`e. Jovani je bilo drago {to su banuli i prekinuliraspravu. Ni sama nije znala kako je do nje uop{te i do{lo.

„Evo sad }emo, sa~ekajte nas pet minuta”, mole}ivo jepogledala u bra}u. „Sori, ne{to smo se zapri~ale, brzo }emomi!”

Bata i Ga{a su iza{li iz sobe i pritvorili vrata. ]utke suseli za trpezarijski sto. ^ekali su.

„Jovana, idi ti s njima, ja }u ostati kod ku}e”, odlu~no jerekla Tara i zaljuljala papu~u na nozi.

Jovana je prestala da se ~e{lja. Zbunjeno je pogledala udrugaricu i obasula je pitanjima:

„[ta je sad? Za{to ne}e{ da ide{? Nisi se valjda na -ljutila…? Ono zbog nosa…?”

Tara je ustala s kreveta. Pri{la je stalku s Batinim i Ga -{inim filmovima. Razgledala je omote. Najednom je delo -vala daleko. Veoma daleko.

„Ja }u ostati da gledam neki di-vi-di. Ti slobodno idi!”„Vide}e{, taj kafi} je super mesto”, Jovana je stajala na

sredini sobe sa ~etkom u ruci i govorila bez prestanka.„Pu{taju ba{ dobru muziku. Bata i Ga{a znaju vlasnika, onim do|e neki ro|ak. Imaju odli~nu toplu ~okoladu sa{lagom…”

23

Tara nije progovarala. Samo je odmahivala glavom iodsutno preturala po stalku s diskovima.

„Ma daj, Tara, ne izvodi! Ne}emo dugo”, Jovana je nijeostavljala na miru. „Idemo malo da pro{etmo. Hajde… [tosi takva? [ta je bilo?”

„Ni{ta nije bilo. Hladno mi je i ne izlazi mi se napolje.Samo se ti spremi i idi. Daj, ja }u da te na{minkam. Do|iovamo.”

Bata i Ga{a su sedeli za trpezarijskim stolom i ~ekali.Jakne, kape i {alove dr`ali su u krilu. Pet minuta se pre tvo -rilo u pola sata, a pola sata u sat vremena. Napolju je biopot puni mrak. Ako ~ekanje potraje, mora}e da skinu id`em pere. U kuhinji je bilo veoma toplo. Osim pe}i, bila jeuklju~ena i rerna. Njihova majka je pekla gibanicu za ve~e -ru. Prijatan miris klizio je kroz kuhinju i zadirkivao Batu iGa{u. Nisu bili gladni, ali bi rado pojeli koje par~e.

„Devojke”, doviknula je ujna preko ramena dok je brisalaradnu povr{inu”, ako nemate {ta da obu~ete mogu ja ne{toda vam pozajmim.

„Mama”, prekorno ju je pogledao Ga{a, „truli su ti fa -zoni.”

„ROFL*”, Bata se namr{tio. Gubio je strpljenje. Da jeznao da }e Jovanino i Tarino spremanje ovoliko da potraje,mogao je da pokrene bar dva nova topika.

„Ozbiljno ih pitam”, nastavljala je ujna u svom stilu,„mo`da nisu ponele sve~anu garderobu. Ipak je ovo Grocka,

24

* ROFL, Rolling on floor laughing – Valjam se od smeha.

nije ovo njihov Beograd pa da mogu da obuku {ta im padnena pamet.”

Ga{a je prevrnuo o~ima. Rukom je povla~io ranflu okovra ta i teglio d`emper. Obrazi su mu bili crveni. Po ~elu sumu izbijale gra{ke znoja. Bilo mu je sve toplije i sve do -sadni je. Mu~ili su ga `marci u nogama. Vi{e nije mogao dasedi i ~eka.

„Idi vidi da li su gotove!” – tiho je rekao bratu.„Idi ti, ja sam bio malopre”, Bata mu je nervozno

odgovorio i zatresao nogom.„Ja sam ih pitao pet puta, a ti ~etiri. Red je na tebe!” –

{aputao je Ga{a preko stola ra{irenih nozdrva.„Ako ne}e{ da ih pita{, ja palim. GTG*. Stvarno ne mogu

vi{e nikog da ~ekam”, Bata je ustao sa stolice. Pala mu jekapa i on se savio da je dohvati.

„^ekaj”, nevoljno je rekao Ga{a, „idem da vidim…”

Taman kada je krenuo prema sobi, na vratima se pojavilaJovana. Ga{a se ukopao u mestu. Gotovo da je nije poznao.Nije li~ila na sebe. [minka, garderoba, kosa…

„Gde su ti kovrd`e?” – Ga{a ju je gledao razroga~eniho~iju.

Jovana mu nije odgovorila na pitanje. Samo je sleglaramenima i izvinila se:

„Sori {to ste nas ~ekali, ali mi ipak ne}emo napolje.Osta}emo da gledamo film. Ne ljutite se?”

Ga{a nije poznavao ovakvu Jovanu. Da li je to bilo zbognjene nove frizure, novog pona{anja ili nove drugarice?

25

* GTG, Got to go – Moram da idem.

„SIL*”, promrmljao je Bata sebi u bradu. Stavio je kapuna glavu, iza{ao iz ku}e i zalupio vratima za sobom. Za njimje po`urio i Ga{a.

^im je Jovana iza{la iz sobe, Tara je kao oparena sko~ilas kreveta. Skinula je d`emper i bacila ga preko fotelje. Izulaje papu~e i stala na vagu.

„Ni gram nije oti{ao!” – vrtela je glavom i mr{tila se. Kada se Jovana vratila u sobu, Tara je sedela na krevetu.

Imala je d`emper, papu~e i veoma zabrinut izraz lica.

Jovana se zadovoljno osmehivala. Bila je sre}na iako nijeoti{la u kafi}.

„Tara je u pravu”, razmi{ljala je. „Devojka treba da se do -teruje zbog sebe, a ne zbog tamo nekih napaljenih frajera.”

Opipala je rukom kosu. Da, i dalje je bila ravna i glatka.Neverovatno! A bilo je potrebno samo malo strpljenja,dobra ~etka, fen, gel za kosu i Tarina ume{nost.

„Ja }u sebi da napravim sok od ce|ene pomoran`e bez{e}era, da li ho}e{ i ti?” – Tara je bila na putu za kuhinju. Uruci je dr`ala kesu s vo}em koju je izvadila iz svog ranca.

„Zar te ne mrzi?”„Pomorand`a je puna vitamina a ima samo 35 kalorija,

za{to bi me mrzelo?” – rekla je Tara autoritativno i iza{la izsobe. A onda se posle dva koraka vratila i dodala: „Zadr`imajicu i duks. Tebi bolje stoje nego meni.”

26

* SYL, See you later – Vidimo se kasnije.

Jovana je u prvom trenutku pomislila da nije dobro ~ula.Tarina garderoba je izuzetno kvalitetna i skupa. Za{to bi jojpo klonila tako fine stvari iz ~istog mira? Tek tako, od -jednom…

„Da, dobro si razumela, poklanjam ti majicu i duks!” –doviknula je Tara iz kuhinje dok je cedila pomorand`u. „Aako oslabi{, dobi}e{ i braon pantalone.”

Jovana je dotr~ala do Tare i sna`no je zagrlila. Me|utim,Tara joj nije uzvratila. Ruke su joj bile lepljive od pomo -rand`e. Dr`ala ih je u vazduhu, da slu~ajno ne{to ne isfleka.Osim toga, nije ba{ ta~no znala gde ide koja ruka kad ho}e{nekog da zagrli{.

„Ako se Tari toliko zahvaljuje{ zbog majice i duksa, onda}e{ meni da se zahvali{ zbog gibanice preko bilborda. Dogo -voreno?” – rekla je ujna vade}i pleh iz rerne. „Nikad mi nijeovako uspela!”

Desetak minuta kasnije dve drugarice su sedele jednapored druge u foteljama. Pile su sok od ce|ene pomorand`ebez {e}era i gledale {picu filma Ku}a od voska. Tara je bilasre}na {to je razveselila Jovanu. A koga bi drugog? Jedino jeona uspevala da u|e kroz zatvorena vrata u njenu tajnuodaju. I to bez klju~a.

„Vide}e{, odli~an je, iako igra Paris Hilton”, ubedljivo jerekla Tara i podvukla noge ispod butina. „Ja sam ga gledala~etiri puta.”

Jovana je glavom bila u sobi, a stomakom u kuhinji. Ne -ko me su kr~ala creva, njoj ili Tari… Nije mogla da odredi.Ka da je ujna kona~no isekla gibanicu, pore|ala je na tanjir ista vila na sto~i} ispred njih, Jovana je odmah pru`ila rukupre ma jednom par~etu. Ali Tara ju je zaustavila na pola puta:

„Zar ne misli{ da bi mogla da dr`i{ dijetu? Ti si sklona go -jenju. Jedno par~e gibanice ti ima oko 530 kalorija.”

27

Jovana je polako vratila ruku u krilo. Poku{avala je da seponovo uklju~i u film. Me|utim, nikako nije mogla da sekon centri{e. Miris koji se {irio iz tanjira, sasvim joj je zao -kupljao pa`nju. Njena mama pravi gibanicu po ujni nom re -ceptu, me|utim, nikad joj ne ispadne ovako lepa i ovakobogata i ovako ukusna i ovako…

Jovana je ipak promenila odluku. „Ja }u sad da pojedemovih 530 kalorija, a dijetu }u da dr`im sutra”, rekla je pru -`aju}i ruku.

„Zar se ne pla{i{ da jednog dana ne bude{ kao tvojaujna?” – Tara nije lako odustajala.

„Pla{im se da ne budem kao ujna, ali me je tako|e strahda }e se gibanica ohladiti”, odgovorila joj je Jovana punimustima. „Najbolja je kad je vru}a.”

„Da sam ja tako jela sve {to je moja baka Sofija spremala,verovatno bih sada imala sto kilograma. Jovana, mora{ dase obuzda{. Ne sme{ da dozvoli{ da te kontroli{e jednomalo par~e gibanice.”

Jovana je klimnula glavom a onda posegnula za jo{ 530kalorija. Tara je najednom za}utala. Slu{ala je kako pucketare{ korica izme|u Jovaninih zuba. Nije smela da okreneglavu prema izvoru zvuka. Mogla bi da zgrabi preostalopar~e i proguta ga bez `vakanja. „Moram da izdr`im…moram da izdr`im…”, ponavljala je u sebi i stiskala pesnice.

Zazvonio je mobilni i Tara je osetila veliko olak{anje. ^a -robna mo} gibanice najednom je prestala. Tara je pritislaSTOP na daljinskom i zaustavila film. Preko celog ekranapojavio se voza~ kamiona. U jednoj ruci je dr`ao volan a udrugoj no`.

„Zdravo mama…”, rekla je Tara i naglo ustala. Okrenula jele|a tanjiru s gibanicom i pri{la prozoru. „Nisam… Je sam…Naravno… Dobro… Da… Nema ni{ta… Gledamo film…”

28

Jovana je veliki ljubitelj sedme umetnosti, ali ne kaoTara. Ona dnevno odgleda i po ~etiri, pet filmova. Zna svemogu}e i nemogu}e glumce, reditelje, pa ~ak i scenariste.„Za{to se ne prijavi{ za neki kviz? Garant bi osvojila prvunagradu”, nagovarala ju je Jovana svaki put kada bi je Tarazasula nekim filmskim novostima.

„...va`i mama… ho}u… dobro… laku no}… i ti isto.]ao!”

Tara je zavr{ila razgovor. Pritisla je PLAY i kamiond`ija se„odledio”. Nastavio je da vozi s no`em u ruci.

„Da li }e ovde bar neko da se spase? – pokazala je Jovanaglavom na ekran i obrisala ruke salvetom.

„]uti i gledaj! Pravi pokolj dolazi u drugoj polovini filma.Nemoj no}as da mi pla~e{…”, zadirkivala ju je Tara.

„[ta ti je, ja sam prvi horor gledala sa ~etiri godine.” Jo -vana je napravila dramsku pauzu, a onda dodala: „Bambija”.

Tara se nasmejala i popila gutljaj soka. Taman kad je po -mislila da je opasnost pro{la, Jovana je zagrizla novih 530kalorija. Zubi su joj probijala hrskavu koricu dok se na svestrane {irio miris sira. Tara je nervozno provukla ruku krozkosu. Progutala je pljuva~ku. Duboko uzdahnula. Opet jepro gutala pljuva~ku. Stegla je pesnice. Nokti su joj se za -rivali u dlanove. Jo{ jednom je progutala pljuva~ku.

Na jednom joj je u glavi blesnula misao, kao kad svetlostuleti kroz klju~aonicu u mra~nu prostoriju. „Poje{}u par~epa }u da se kaznim totalnim gladova njem”, pomislila je inasme{ila se prvi put te ve~eri.

„Uzmi, odli~na je”, Jovana joj je dr`ala tanjir ispred nosa.„Uzmi, pa }emo sutra obe da krenemo sa dijetom.”

„Ali rigoroznom”, rekla je Tara punim ustima.

One su gledale film, a film je gledao njih.

29