1

BETI KARSON

SUDBONOSNI POZIV

PRVO POGLAVLJE

Kratko i vlažno kanadsko leto bližilo se kraju. Na plus 30 stepeni Stiv Nikolson se u svom prostranom stanu osećao kao u vrelom loncu. Klima uređaj je bio pokvaren, a on već dva dana nije uspevao da pronađe majstora.

- Kakva ironija – pomislio je Stiv. U Torontu živi pet miliona stanovnika , a ja ne uspevam da pronađem nijednog majstora za klima uređaj. Do Nijagarinih vodopada, gde je sagrađena prva električna centrala u Americi ima 180 km, a ja se gušim od vlage i toplote kao da sam usred džungle, miljama udaljen od civilizacije.

Stiv se prevrtao po krevetu, premeštao jastuk sa leve na desnu stranu kreveta i obrnuto, otkrivao se i išao da pije vode. Napokon je zaspao oko pola dva noću.U pola šest ujutru Stivov telefon je počeo da zvoni, zvonio je i zvonio... Kad se trgao iz sna Stiv je bio stvarno ljut. Neko je rešio da ga po svaku cenu probudi! Taj neko bila je Odri Danijels, osoba koju nikad u životu nije sreo.

- Odri Danijels ovde, gospodine Nikolson. Mi se ne poznajemo, ja radim sa vašim stricem i htela sam...

- Gospođice Danijels, kako Vam je palo na pamet da se u cik zore upoznajete sa mnom?- besno je viknuo Stiv.

- Gospodine Nikolson, vaš stric je u bolnici, imao je srčani udar. Ja sam ga sinoć odvezla u bolnicu, jer mu je pozlilo pred kraj radnog vremena. Pošto ste Vi njegov jedini rođak o kome mi je pričao, odlučila sam da Vam se javim. Pretpostavljam da bi ste želeli da budete pored njega kad se probudi, i da porazgovarate sa lekarima. -

Stiv se u trenutku osvestio, bio je potpuno budan i priseban. - Recite mi u kojoj bolnici je stric, odmah dolazim.-

Zapisao je adresu bolnice i krenuo. Dok je vozio, razmišljao je o stricu. Stiv je oduvek voleo strica Nevila. Kad je bio dečak, odlazio je sa ocem i stricem na pecanje na jezero Ontario. Stric ga je prvi put odveo na hokejašku utakmicu. Kao i većina Kanađana, i Nikolsonovi su obožavali zimu i hokej. Stiv je mogao da bira gde će trenirati, jer Toronto ima čak 750 terena za hokej.Posle smrti Stivovih roditelja, stric Nevil je preuzeo upravljanje porodičnom imovinom, željno iščekujući da Stiv završi studije prava i preuzme svoj deo odgovornosti u porodičnoj advokatskoj firmi. Stivova odluka da po završetku studija počne profesionalno da igra hokej nije se dopala stricu. Viđali su se sve ređe i ređe. Stricu se još manje dopalo to što je Stiv jurio za životnim zadovoljstvima, vodeći površan, lagodan život bez obaveza, odgovornosti i vezivanja.

2

Poslednje u nizu tih kratkotrajnih, površnih zadovoljstava bila je Mardžori Piters, žena vlasnika hokejaškog tima u kome je Stiv igrao. Zavodljiva, raskošnih oblina, crnokosa, crnooka, razmažena i sebična, Merdž je postajala sve posesivnija. Stalno je bila Stivu za petama, tražeći da sve više i više vremena provode zajedno.

Veza sa Merdžori počela je kao lakomislena avantura, ali je svakim danom postajala sve veći teret za Stiva. Ma koliko površan i lakomislen bio u svojim odnosima sa ženama, Stiv nikada nije bio grub. Rešio je da sačeka da se Mardž umori od njihove veze i da ona ostavi njega.

Razmišljajući o svom životu, Stiv se dovezao do bolnice. kad je ušao u bolnički hodnik, pogledom je potražio Odri Danijels. Onda je zastao, podsmehnuvši se sam sebi. Koga zapravo treba da traži? Nikad u životu nije video tu Odri, pojma nama kako ona izgleda. Doduše, čuo joj je glas i to dok se teškom mukom budio iz sna. Pokušavao je da pogodi koja bi osoba iz čekaonice mogla biti Odri.Pitao se ko je ona. Verovatno je stričeva sekretarica. Trudio se da se seti boje njenog glasa, načina izgovora, bilo čega... Nije uspeo. Uostalom, zašto bi zapamtio glas neke osobe koja je potpuno nevažna u njegovom životu. Jutros, kad je telefon zazvonio, on je bio pospan i ljut, tako da se nije usredsredio na sagovornika. Stiv je prešao pogledom po osobama u čekaonici. Jedna punačka sedokosa žena je zabrinuto i netremice gledala u vrata, iščekujući da se pojavi neko od lekara. Staričina ćerka se porađala, nakon teške i rizične trudnoće. Petogodišnji dečak je ležao na bakinom krilu, oči su mu se sklapale od umora. U ruci je držao pojas od mamine kućne haljine, pritiskajući ga na obraz, umirujući sam sebe maminim mirisom. Jedna žena u ranim tridesetim, čija su kola sletela sa druma, izlazila je iz sobe za hitne intervencije, sa poveskom na desnoj ruci.

Kada je Stiv neodlučno zakoračio u hodnik koji je vodio prema sestrinskoj sobi, na njega je naletela mlada žena u trenerci, noseći kafu u plastičnoj čaši. Malo kafe prosulo se na Stivovu majicu. Ovo je prevršilo meru.

- Prosto je neverovatno da neko može biti tako trapav – rekao je Stiv besno, ne gledajući u ženu i ne slušajući šta mu ona govori.

- Zaista mi je žao, gospodine Nikolson, nisam vas videla, a osim toga malo sam umorna...

Tek tada Stiv je shvatio da ova žena zna ko je on.

- Otkud se poznajemo, gospođo?- upitao je pokušavajući da se seti gde su se sreli.

- Ne poznajemo se, zapravo... Ja sam videla vašu fotografiju kod gospodina Nevila. –

- A, znači vi ste osoba koja me prvo budi u ranu zoru a onda me poliva kafom! Sjajan doček.- Stiv je i dalje bio zlovoljan.

3

Umorna i zabrinuta za Nevila, Odri nije imala nameru da trpi neljubaznost i rđavu narav Nevilovog sinovca.

- Možete biti sigurni da je jedini razlog zbog koga sam vas probudila u zoru bilo zdravsteno stanje vašeg strica. Ne gorim od želje da se susretnem sa namćorastim neženjama, koje nikako da odrastu i ponašaju se kao da je život zabavni park! –

Odri je u jednom dahu izgovorila sve ono o čemu je razmišljala, čekajući da on stigne u bolnicu.

Stiv je začuđeno ustuknuo, iznenađen neočekivanim napadom. Odrine zelene oči sijale us od ljutnje, a obrazi su joj se blago zarumeneli. Stiv nije očekivao da će ona uzvratiti tako žestoko. Pažljivije je pogledao: bila je vitka, smeđokosa, kratko ošišane kose, delovala je krhko. Nije mogao ni da pretpostavi da će tako burno reagovati na njegove reči. Žene su, zapravo, malo obraćale pažnju na ono što je on govorio: reagovale su na njegovu fizičku pojavu. Stiv je bio visok oko metar i devedeset, crnokos, bademastih očiju, snažan i okretan. Kretao se energično i gipko, iako se približavao četrdesetoj. Kad bi se nasmejao, sitne bore oko očiju su postajale izražene, crte lica bi omekšale a oči zasijale. Stiv je bio svestan da privlači žene. Međutim, ono što je važilo za žene, nije važilo za ovu ženu! Odri Danijels gledala ga je ljutito. Shvatio je da joj duguje izvinjenje. Ipak, ona je bila uz njegovog strica kad mu je pozlilo, ona ga je dovela u bolnicu i pozvala Stiva.

- Preterao sam, izvinite. U svakom slučaju, zahvalan sam Vam što ste se pobrinuli za Nevila - rekao je gledajući je u oči, nadajući se da će videti bar nagoveštaj osmeha na njenom licu. Odri se umorno osmehnula i odmahnula rukom:

- Oboje smo zabrinuti za Nevila. Hajde da pokušamo da nešto saznamo od dežurnog lekara.-

Vesti su bile ohrabrujuće: lekar ih je obavestio da je Nevil Nikolson van životne opasnosti, da je oštećenje srca manje nego što je izgledalo po prijemu u bolnicu. Dogovorili su se da Stiv oko podne dođe u bolnicu i poseti strica. Stiv je pošao ka izlazu, ali ga je Odri zadržala:

- Gospodine Nikolson, mislim da bi bilo dobro da porazgovarate sa stricem o organizovanju posla za vreme njegovog odsustva. Ja ću doći kasnije jer imam nekog posla u sudu.-

Stiv je zamišljeno gledao u Odri:

- Gospođice Danijels, da li je moguće da je Vama posao najvažniji u životu? Na kraju jednog iscrpljujućeg dana i stresne noći, Vi i dalje razmišljate o poslu. Čini mi se da ste previše odgovorni, gospođice Danijels. –

4

Odri se ironičnom opaskom branila od njegove pronicljivosti:

- A meni se, vidite, čini da ste vi operisani od odgovornosti, gospodine Nikolson. –

- Ako mislite na rad naše advokatske kancelarije, podsećam Vas da moj stric ima partnera , pa neka se on pozabavi organizacijom... –

Stiv se pokajao što je bio grub prema Odri. Odani i savesni službenici su prava retkost, treba ih ceniti. Blago je dotakao Odri po ramenu:

- Pretpostavljam da ste Vi stričeva sekretarica i pokazali ste izuzetnu odanost. Sada idite da se odmorite, a gospodin Dejvis će se pobrinuti za kancelariju. –

Odri ga je začuđeno pogledala. Frktavi mačor se pretvorio u umiljato mače. Treba biti oprezan sa njim. Gledajući ga zamišljeno, Odri se pitala kako je moguće da ovaj čovek tako malo zna o životu svog strica i o njegovim poslovima. Onda je pomislila da to ipak nije njen problem. Ona se ionako više neće sresti sa Stivom Nikolsonom i nema potrebe da baš ona ispravlja krivu Drinu u dnosima između Stiva i Nevila.

DRUGO POGLAVLJE

Sledećeg jutra Stiv je vozio ulicom Jang, najdužom ulicom na svetu, koja se kroz sam Toronto proteže u dužini od 65 km. Prijala mu je vožnja bez gužve na putu. jutro je bilo prijatno sveže, stric se osećao bolje i njih dvojica će konačno moći da na miru izglade nesporazume i povrate izgubljenu bliskost. Stiv se pitao koliko su primedbe Odri Danijels doprinele da on počne da razmišlja na ovaj način. Onda je pomislio da se ionako više neće sresti sa Odri i da nema potrebe da razmišlja o njenim primedbama.

- Kako je moguće da sam se u proteklih pet – šest godina toliko udaljio od Nevila?- pitao se Stiv.

Strica je voleo i poštovao ne samo zato što su bili rod. Nevil je bio iskren, pošten, strpljiv, ljubazan i vredan. Mnogi su govorili da je Stiv smisao za humor nasledio baš od Nevila. Stiv je sa lakoćom ustrčao na treći sprat bolnice, zadovoljan svojom odlukom da više vremena provodi sa stricem.

- Možda je vreme da nešto značajno promenim u svom životu – pomislio je i blago se narugao samom sebi.

- Stariš, Stive, i ako ne pripaziš, završićeš kao oženjen čovek sa gomilom dece u kući. -

Braneći se od tih misli, odmahnuo je rukom, kao da tera dosadnu mušicu.

5

- Za sve je kriva Odri Danijels, dok nju nisam upoznao, ovakve misli mi nisu padale na pamet... – protresao je glavom, kao da ne zna šta da misli o svemu tome i ušao u stričevu sobu.

Nevil Nikolson ležao je u krevetu i nestrpljivo gledao prema vratima, iščekujući Stivov dolazak. Toplo i sparno vreme i preveliki napor zbog uporednog vođenja nekoliko velikih parnica učinili su da Nevilovo srce dramatično stavi do znanja da tako više ne ide. Lekari su mu, nakon hitne intervencije, savetovali odmor, šetnju i opuštanje – sve ono što je propuštao prethodnih nekoliko godina.

TREĆE POGLAVLJE

Majkl Dejvis, Nevilov dugogodišnji partner u advokatskoj kancelariji „Nikolson i Dejvis“, pre dve godine se povukao u penziju. Preporučio je Nevilu da zaposli Odri Danijels, njegovu sestričinu. Već na prvi pogled Odri se svidela Nevilu, a što ju je duže poznavao, sve više ju je cenio. Odri je bila ljupka, bistra, učtiva, posvećena poslu. Bila je jedan od najboljih studenata prava u svojoj klasi, ali nije bila nametljiva. Želela je da ispeče zanat u advokatskoj kancelariji pre nego što odluči u kom pravcu će usmeriti svoju karijeru: politika, advokatura, neka velika korporacija... Nevil je bio ubeđen da će Odri uspeti u svemu za šta se opredeli: bila je bistra, marljiva, posvećena, ponekad uporna do tvrdoglavosti, neumorna i postojana.

Ipak, postojalo je nešto u ponašanju Odri Danijels što je čudilo i zbunjivalo Nevila: za protekle dve godine, koliko su radili zajedno, Odri nikad nije pomenula da izlazi sa nekim mladićem. Osim majke, niko je nije zvao na posao i niko je nije sačekivao na kraju radnog vremena. Nova godina, Božić, Dan zaljubljenih... Sve te praznike Odri je provodila sa majkom, iako je Vanesa Danijels insistirla na tome da njoj dadilja nije potrebna. Kada je, posle 25 godina skladnog braka, Vanesin muž umro, ona je dugo i tiho tugovala, sećajući se srećnih vremena provedenih sa Fredom i Odri. Odri je u detinjstvu bila neprikosnovena ljubimica svoga oca, u mladosti je bila njegov ponos, a u svojoj zrelosti bila je očev najmiliji sagovornik. Fred, koji je bio jedan od najuglednijih sudija, učio je Odri da brusi svoju misao, da snaži volju i da stremi postignućima. Mudra, strpljiva i vesela Vanesa unosila je radost i šalu u njihove živote. A onda je, kad je Odri bila na trećoj godini studija, Fred umro. Odri je spas od tuge našla u radu. Ni posle tri godine nije se u potpunosti oporavila od gubitka oca. Vanesa je podsticala ćerku da se druži sa kolegama sa studija, ali nije uspela u tome. Odri nije želela da se vezuje, plašeći se da ne doživi još jedan gubitak. Zato je sama sebi odredila neku vrstu zarobljeništva.

- Ti, draga moja, kao da radiš u staračkom domu – govorila joj je ponekad majka. Sa gospodinom Nikolsonom provodiš vreme do večere, sa mnom provodiš veče. Krajnje je vreme da se osvrneš oko sebe i potražiš društvo mladih. –

6

Odri bi se na to samo nasmejala i zagrlila majku. Međutim, kada je majka danas ponovila tu izjavu, Odri se namrštila. Pomislila je na Stiva Nikolsona. On je mlad i zgodan, a ipak ne bi bio dobro društvo za nju...

- Uostalom, otkud baš on da mi padne na pamet - ljutila se na sebe.

- Taj uobraženi, samoživi, neljubazni... – mrmljala je Odri sebi u bradu.

Majka je zamišljeno gledala.

- Ponekad me podsećaš na uspavanu lepoticu, Odri. Samo što ti u tom svom snu neprekidno radiš, a nikad ne uživaš...Živiš samo za svoj rad, a druga životna zadovoljstva prolaze pored tebe.

- U tom slučaju, pojaviće se neki lenji princ koji samo uživa u životu, da me spase i probudi iz sna - šaljivo je odgovorila Odri. Nije ni slutila da se već srela sa svojim princem, samo što nije probudio on nju, već ona njega.

ČETVRTO POGLAVLJE

Nevil je ponekad poželeo da pita Odri da li ima momka, ali je svaki pit odustajao. Nije želeo da je svojom radoznalošću povredi. Ipak, način na koji ona živi svoj život je samo njena stvar.

Kad je reč o poslovnom životu Odri Danijels, Nevil je vrlo brzo shvatio da Odri može poveriti i veoma komplikovane sporove. Brzo je učila, istraživala u literaturi, nije se ustručavala da pita ono što ne zna. Na sudu je bila jasna, precizna i ubedljiva. Posao, sasvim sigurno, nije bio problem za Odri Danijels. Naprotiv, u poslu se potvrđivala, uživala je da uči i radi, i to je činilo zadovoljnom i uspešnom.

Ali, Nevil je iz ličnog iskustva jako dobro znao da uspeh u poslu nije dovoljan da bi čovek u potpunosti bio srećan i zadovoljan svojim životom. Vikendi, praznici, noći – vreme dokolice koju je dobro i prijatno podeliti sa nekim ko ti je blizak i drag, održavaju finu ravnotežu na stalno pokretnim terazijama života.

- S obzirom na to koliko mnogo Odri radi, naročito otkad je postala partner umesto svog ujaka, trebaće neki veliki teg da se stavi na tas životnih zadovoljstava – osmehuno se Nevil. Teg veliki kao... U tom trenutku u Nevilovu sobu ušao je Stiv.

- Zdravo Stive – pozdravio ga je stric veselo, obradovan što ga vidi i srećan što je došao bez one grozne Mardž.

- Dolaziš baš u pravi čas, Stive, i dao si mi jednu sjajnu ideju svojim dolaskom - zagonetno je nastavio.

7

- Stiv je začuđeno gledao u strica, podigavši ramena i obrve. Čekao je da mu stric kaže o čemu se radi. Gledao je stričevo umorno ali nasmejano lice, živahne bademasti oči , od ležanja zamršenu sedu kosu koja se blago kovrdžala. Visoka figura strica Nevila ispunjavala je krevet i samo su ruke, umorno naslonjene na prekrivač pokazivale da se nije sasvim oporavio. Iako je bio uzdrman, stric Nevil sasvim sigurno nije bio poražen. Štaviše, očigledno je već kovao neke nove planove i verovatno se zbog toga zagonetno osmehivao.

- No, ti planovi ionako nemaju nikakve veze sa mnom – pomislio je Stiv. Nije mogao da nasluti koliko greši.

- Ozbiljno sam se uplašio za tebe striče kad me je tvoja sekretarica jutros rano nazvala da mi kaže da si u bolnici... -

- Koja sekretarica, Stive? Gospođica Gordon je otputovala da poseti bolesnu majku i vraća se tek sutra...-

- Ja govorim o Odri Danijels, ona je... ona je zmaj u trenerci koji prosipa kafu po ljudima a posle bljuje vatru – kiselo se nasmejao Stiv, setivši se jutrošnjeg događaja u čekaonici.

- baš neobično. Teško mogu da zamislim ljubaznu i blagu Odri kako bljuje vatru, ali – nikad se ne zna. Možda si ti u njoj zapalio neki novi plamen – zagonetno je završio stric.

- Striče, bez šale, jutros je insistirala na tome da se dogovorim s tobom o tome kako da se organizuje posao dok si ti odsutan. Ako to ne uradim, opet će me zvati u pet ujutru...-

- Možda je to bio sudbonosni poziv, ko zna – promrmljao je Nevil. A onda je glasno rekao:

- Ne brini Stive, ja ću se o svemu dogovoriti sa mojim partnerom.-

- To sam joj i ja rekao a ona me začuđeno gledala kad sam spomenuo Marka Dejvisa...-

- Stive, Mark više nije moj partner.-

- Zaista? Nisam to znao.-

- Kako bi i mogao znati kad skoro pet godina nismo porazgovarali kao ljudi.-

- E, sad ćemo razgovarati, striče. –

8

- Stiv je položio svoju ruku preko Nevilove, kao da želi da svojim rečima da snagu obećanja.

- U stvari, ja ozbiljno razmišljam o tome da ti i moj novi partner preuzmete kancelariju za otprilike godinu dana – reče Nevil.

Stiv se odmah pobunio:

- Ali, striče, pa ti znaš da ja nemam ni dana iskustva u struci. Čim sam završio fakultet počeo sam da igram hokej i ...-

- Ne brini, Stive. Razmišljao sam dosta o tome i mogu da razumem da si želeo da sam odabereš kako ćeš zarađivati za život. Važno je da sada želiš da preuzmeš deo odgovornosti u kancelariji. Za početak ćemo angažovati nekoliko advokata koji će raditi umesto mene i mog partnera. –

- Ništa mi nije jasno, striče. Zar ti nameravaš negde da ideš i šta će raditi tvoj partner ako angažuješ umesto njega druge advokate?-

- Ja nameravam da ostanem u bolnici još dve nedelje jer su mi preporučili program za rehabilitaciju, a posle toga ću dan – dva raditi u kancelariji po par sati. Potreban mi je odmor. -

- Slažem se i to je sasvim u redu. Ali, šta će raditi tvoj partner kad hoćeš da angažuješ nekog da radi umesto njega? Uostalom, gde je taj misteriozni partner, kako to da nije došao da te obiđe? Gospođica zmaj njega, izgleda, nije smela da probudi ranom zorom – ironično je završio Stiv.

- Ubrzo će doći, ne brini. A biće oslobođen drugih poslova zato da može da se posveti tome da tebe uvede u posao.-

- Dok je govorio, Nevil se sve vreme smeškao, kao da ga sve ovo sjajno zabavlja.

U tom trenutku u sobu je ušla Odri Danijels. Na sebi je imala moderan bež komplet. Elegantni blejzer je bio nešto duži, prekrivao je kukove i izduživao njenu ionako vitku figuru. Suknja je bila uzana, do kolena. Elegantne teget cipele i odgovarajuća tašna dopunjavale su njen skladan izgled. Bela bluza sa diskretnim teget prugama bila je pun pogodak: Odrino lice je blistalo. Bila je diskretno našminkana a od nakita je nosila samo tanak lančić na kome je bio privezak u obliku slova F. Stiv je sa divljenjem gledao u mladu ženu, ne prepoznavši je u prvi mah. Onda se vragolasto nasmejao, jer je trenerka uspešno skrivala njenu skladnu figuru. Zapitao se kakve li još tajne krije Odri Danijels. I ko li je taj F koga nosi oko vrata? Sigurno neki bezveznjak Fil ili Frenk...

9

- Stive, krajnje je vreme da se trgneš iz sanjarenja i upoznaš mog i svog partnera, gospođicu Danijels – rekao je Nevil.

- Ne razumem, a šta je bilo sa gospodinom Dejvisom? upitao je Stiv.

- Mark Dejvis, moj dugogodišnji prijatelj i partner, povukao se u penziju i preporučio mi svoju sestričinu,gospođicu Danijels.-

- Gospođica očigledno sve dobija na srebrnom tanjiru - jetko je prokomentarisao Stiv.

- Nema potrebe da budeš zajedljiv, Stive. Odri je postala partner tek nakon što se dokazala u radu – smirivao ga je stric, ne shvatajući zašto je Stiv tako grub.

- Ako će neko dobiti partnerstvo na srebrnom poslužavniku, to ste svakako Vi, gospodine Nikolson –uzvratila je Odri istom merom.

Ovaj Stiv je baš nervirao a počeo je da je nervira i Nevil: stalno se smeškao, kao da je jako zadovoljan, gledajući čas u nju, čas u Stiva.

Nenaviknut na to da mu žene pružaju bilo koju vrstu otpora, Stiv je gledao u Odri, a onda je počeo da se smeje:

- Potpuno ste u pravu, gospođice Danijels. Stric mi je upravo ponudio partnerstvo u firmi i ja sam sada ubeđen da treba da ga prihvatim. Počinje da me privlači advokatski poziv, a naročito činjenica da ćete me vi obučavati u poslu – završio je likujući.

- Na vašem mestu, ne bih se prerano radovala, gospodine Nikolson. Ako želite da se detaljno upoznate sa radom kancelarije, čeka nas ozbiljan i naporan posao, a ja nisam sigurna da ste Vi spremni za takve napore – sada je Odri bila zajedljiva.

Nevil je podigao ruku, pokušavajući da dođe do reči:

- Stive, Odri, molim vas! U dogledno vreme trebalo bi da u potpunosti preuzmete kancelariju, a vi niste u stanju ni da mirno razgovarate. Kako ćete sarađivati? –

Stiv i Odri su se pogledali ispod oka i nevoljno ućutali, kiselo se smeškajući.

- Odri, mogla bi već danas da upoznaš Stiva sa nekim predmetima. On je ipak diplomirani pravnik i uz tvoju pomoć osvežiće znanje i uključiće se u rad. –

Odri je čutke klimnula glavom, a Stiv se zagonetno smeškao.

- Možda biste mogli da me upoznate i sa tim tajanstvenim F? - blago je bockao Stiv.

- Nema nikakve tajne, na vašu žalost. Fred je moj otac. Nažalost, vše nije živ. –

10

- Izvinite, to je bila neumesna primedba – rekao je Stiv.

- ipak, bilo mu je drago što je privezak uspomena na oca, a ne na nekog bezveznjakovića. A zašto mu je bilo drago – to ni on nije razumeo.

PETO POGLAVLJE

Avgust i septembar prošli su u svakodnevnom napornom radu. Odri je tumačila slučajeve koje su zastupali na sudu – neke su dobili, a neke izgubili, ali je za Stiva bilo važno da obnovi svoja teoretska znanja na praktičnim primerima. Pronicljiv i kreativan, on je sa lakoćom pratio Odri, nudeći ponekad neko rešenje slučaja koje ona nije predvidela. Odri je nevoljno priznala sebi da je Stiv Nikolson veoma sposoban da uočava skrivene mogućnosti, da zapaža naoko nevažne pojedinosti i da sa lakoćom povezuje činjenice.

Stric Nevil je povremeno navraćao u kancelariju, izuzetno zadovoljan time kako se Odri i Stiv slažu u radu.

Stiv se nekoliko meseci nije javljao Mardžori, nadajući se da će se ona umoriti od čekanja. On je potpuno izgubio interesovanje za nju i ponekad se pitao šta ga je kod te žene uopšte privuklo. Međutim, Mardžori je bila uporna, ostavljala mu je poruke, da je obavezno pozove jer ima nešto važno da mu kaže. Pošto on nije želeo da se javi, Mardž je ostavila poslednju poruku koja je glasila:

Dolazim kod tebe za vikend. Ako neće Muhamed bregu, onda će breg Muhamedu. Mardž

Stiv je najpre pomislio da će to biti odlična prilika da prekine sa Mardž, a onda se zapitao da li će sve proteći baš tako glatko kao što se nada. Na pamet mu je pala jedna zamisao. Ta zamisao imala je veze sa Odri Danijels. Čudno, ta Odri mu je često padala na pamet...

ŠESTO POGLAVLJE

- Molim?! Da li me uši varaju ili Vi tražite od mene da glumim vašu devojku, gospodine Nikolson? –

Zelene oči Odri Danijels opet su se iskrile od ljutnje.

- Sa vašim ušima je sve u redu, kao i sa svim ostalim delovima tela – vragolasto joj je uzvratio Stiv, s mukom prikrivajući osmeh.

- Čekajte, molik Vas, da se razjasnimo – nestrpljivo reče Odri. Pre dva meseca videla sam vas prvi put u životu, u međuvremenu sam silom prilika postala vaš mentor, a sad ste rešili da mi dodelite i ulogu Vaše devojke. Što je mnogo, mnogo je! Prilično ste brzi, Nikolsone! –

11

- Ne u svemu, Odri, verujte mi – Stiv je i dalje zadirkivao, osmehujući se samo očima.

Njegova drskost je razljutila Odri:

- Nema potrebe da na meni isprobavate dejstvo svog neodoljivog šarma, to ostavite ...

Odri je zastala u pola rečenice, kao da je tek sada razumela značenje onoga što je izgovorila. Naglo je ustala od svog radnog stola i prišla prozoru, okrećući Stivu leđa. Ipak, kraičkom oka videla je njegovo lice: obrve su mu bile izvijene u znak čuđenja, blago je žmirkao kao da ne veruje svojim očima. Lagano je trljao slepoočnicu kažiprstom. Onda je začula njegov glasan smeh i okrenula se.

- Ja o sebi obično ne razmišljam kao o nekom ko je neodoljiv, ali ako Vi tako kažete...- raširio je ruke kao da se predaje ili kao da se sprema da je primi u zagrljaj.

Iako ih je razdvajao masivni ovalni radni sto od orahovine, Odri je ustuknula i blago udarila leđima u prozorsko okno. Zbog toga se još više zbunila, zacrvenela kao bulka i zagrcnula se od uzbuđenja i neprijatnosti. Odri Danijels, sjajan student i uspešan advokat, nikako nije uspevala da izađe na kraj sa problemom koji se zvao Stiv Nikolson.

- Ako sam zaista tako neodoljiv, zašto želite da pobegnete od mene i to kroz prozor? – upitao je tobože začuđeno.

- Priberi se, Odri! Toliko puta su te protivnički advokati napadali, vređali, omalovažavali i to ti nije predstavljalo nikakav problem - govorila je sama sebi, dok je pokušavala da ponovo uspostavi ravnotežu tela i duha. Bila je ljuta na sebe što je baš tog dana morala da obuče dugu zelenu haljinu od žerseja, sa polo kragnom, diskretnim dekolteom i šlicem s prednje strane. Osećala je kako je peče Stivov pogled, koji je kao lutajuće svetlo šetao od njenog lica do nogu. Izbrojala je u sebi do dvadeset, a onda je tiho progovorila, birajući reči:

- Moram priznati da sam prilično zbunjena, gospodine Nikolson. –

Kažiprstom leve ruke lagano je lupkala po donjoj usni, kao i uvek kada je želela da se pribere i skoncentriše. Ali, ubrzo joj je postalo jasno da stari način za uspostavljanje samokontrole neće pomoći kada je reč o Stivu. On je netremice gledao u njene usne pa se ona još više zbunila. Bila je ljuta na sebe zbog nesposobnosti da s usredsredi na svoje postupke i na svoje misli. Umesto toga, bila je svesna svakog i najsitnijeg pokreta mišića oko njegovih usana i očiju.

Odri Danijels, šampion samokontrole, uzdahnula je nemoćno i razdraženo:

- Gospodine Nikolson, ja očigledno nisam prava osoba koja treba da Vas uvodi u posao. Predlažem da već od sutra tu obavezu preuzme neko od kolega...-

12

Odri je bila iznenađena onim što je izgovorila, nije verovala svojim ušima. Kao da je govorio neko drugi, a ne ona. Gde je nestala ona stara, samouverena Odri, spremna da se uhvati u koštac sa svakim problemom koji iskrsne u radu. Za nju nisu postojali „teški“ ili „nezgodni“ klijenti. Zamršeni slučajevi bili su joj poslastica, izazov za njen takmičarski duh. A sada je čula samu sebe kako se predaje pre borbe. Ovde se događalo nešto čudno.

Stiv je takođe osetio da se dešava nešto neuobičajeno. Ovo nije bila reakcija koju je očekivao od Odri Danijels. Čak i on, koji ju je poznavao tek dva meseca, znao je da se ona ne predaje lako. Nakratko je zažmurio, kao da je želeo bolje da razmisli o onome što je upravo čuo, neometan onim što vidi. A Odri je zaista bila privlačna u toj dugoj haljini pripijenooj uz telo. Ćutao je, grizući usne, kao da sam sebe želi da spreči da progovori pre nego što dobro razmisli. Njegova zbunjenost je učinila da se Odri pribere i umiri. Sada se ona netremice zagledala u njegove usne. Bilo je krajnje vreme da se i samouvereni Stiv Nikolson zbuni.

Odri je, sa čuđenjem i zadovoljstvom, shvatila da počinje da uči pravila nove igre – igre koju je započeo Stiv. Pravila su bila: opusti se, blago zadirkuj, šarmiraj...

- Dakle, gospodine Nikolson, šta kažete na moj predlog? – upitala ga je, presrećna zbog svoje novostečene sigurnosti.

Stiv ju je gledao sa mešavinom čuđenja i divljenja, pitajući se kako joj je pošlo za rukom da tako brzo savlada zbunjenost i uznemirenost.

- Gospođice Danijels, ako Nevil misli da ste Vi dovoljno stručni da me upoznate sa poslovanjem kancelarije, ja nemam nameru da to osporavam. Vi već nekoliko godina uspešno zastupate našu kancelariju i nema razloga da me neko drugi uvodi u posao. –

Govorio je, kao i ona, smireno i polako, kao da i sebe i nju želi da ubedi da treba da nastave da rade zajedno. Odri je velikodušno uzvratila:

- Uostalom, u proteklom periodu Vi ste se odlično pokazali, dokazali ste da posedujete osobine odličnog pravnika: imate i znanje i sposobnost logičkog rasuđivanja, ne žurite sa izvođenjem zaključaka i ...- Odri nije ni dovršila rečenicu, a Stiv je prekinuo.

- Gospođice Danijels, smatram da bar još pola godine treba da analiziramo slučajeve pre nego što budem spreman da zastupam klijente na sudu. Biću Vam veoma zahvalan ako o ovome ne budemo više raspravljali. –

Stiv je shvatio da njegovo smeškanje razdražuje Odri, pa je bio ozbiljan i odmeren.

13

- Dozvolite mi da Vam objasnim zašto sam tako brzopleto predložio da glumite moju devojku. Sticajem nekih životnih okolnosti, ja sam već nekoliko godina u vezi sa jednom udatom ženom, zapravo nisam više...-

Odri ga je nestrpljivo prekinula:

- Nema potrebe da me upoznajete sa svojim privatnim životom, Stive.-

- Odri, dozvolite mi da završim. Već odavno želim da prekinem tu vezu i mislio sam da Vi možete da mi pomognete da to uradim što bezbolnije.-

- Zar ne mislite da je nepošteno i kukavički da na prevaru izađete iz dugogodišnje veze? Da li Vam je palo na pamet da toj ženi kažete istinu? –

Stiv je ćautao, zamišljen. Nije znao šta da odgovori. Do skora ne bi ni časa časio da prekine vezu u kojoj se više ne oseća dobro, ne mareći za to šta misli žena sa kojom raskida. Na kraju je rekao:

- U pravu ste, Odri. To je moj problem i sam ću ga rešiti. Ustvari, znam da stric Nevil od samog početka nije odobravao moju vezu sa Mardž i verovatno sam hteo da i njega poštedim uzbuđenja ako stvari krenu naopako...-

Odri je oklevala, u nedoumici. Možda Stiv zaista želi da poštedi strica mogućih neprijatnosti ako se Mardž pojavi u njihovoj porodičnoj kući. Iznenadila je i samu sebe, rekavši:

- Uostalom, šta tako strašno može da se dogodi ako prihvatim da glumim Vašu devojku? Samo da se razjasnimo: pred kim treba da glumim, da li samo pred Mardž ili ...?-

Stiv je bio iznenađen njenim pristankom i nije odmah odgovorio. Odri ga je gledala sa mešavinom čuđenja i ljutnje:

- Stive, probudite se. Pristala sam na Vaš predlog, a Vi ćutite...-

- Izvinite, Odri. Odmah ću Vam objasniti šta očekujem od Vas. Mardž je najavila da će sledećeg vikenda doći kod mene da se dogovorimo oko nečeg važnog. Stric nevil je takođe najavio svoj dolazak, jer želi da njegov rođendan proslavimo zajedno. mislim da za stričevo srce neće biti baš korisno ako se sretne sa Mardž.-

- Dobro, hajde da preciziramo šta Vi očekujete od mene.-

- Pa, recimo, da u petak popodne zajedno odemo do mog stana. Tamo ćemo biti do ponedeljka ujutru, pa ćemo se zajedno vratiti u kancelariju.-

- Polako, Stive, kako to zamišljate da provedemo ceo vikend u vašem stanu sami?-

14

- Vi ćete birati kako ćemo ga provesti, Odri. Znate, Mardž će možda da se pojavi već u petak uveče, a možda će poželeti da me iznenadi u subotu ujutru... zato je neophodno da Vi čitav vikend provedete kod mene. -

- Ne znam , Stive. Kako ću svojoj majci da objasnim da sam provela vikend sa Vama? I šta da kažem Nevilu? –

- Kako se meni čini, gospođa Vanesa će biti veoma zadovoljna što ćete vikend provesti van kuće. –

- Gospodine Nikolson, Vi sigurno ne treba da vodite računa o tome gde i sa kim ja provodim vikende – nervozno je odgovorila Odri.

Možda bi to bilo zabavno, pomislio je Stiv. Da on može da određuje šta će Odri raditi za vikend... Poslednjih meseci, Stiv je zaista uživao da radi sa Odri. Godilo mu je da svakoga dana bude u njenoj blizini, prijao mu je miris dečjeg sapuna koji je koristila. Kratko ošišana kosa blago joj se kovrdžala na vratu i on je više puta poželeo da je nežno pomiluje... Odjednom je osetio zbunjenost, nesigurnost, pitao se da li je baš mudro da se upušta u ovu igru. Osećao je da se igra vatrom i to ga je istovremeno plašilo i prijalo mu.

- Nisam vam do kraja objasnio svoj plan. Vi ćete boraviti u zasebnoj sobi i bitno je samo da ste u stanu kad Mardž naiđe. Ponesite knjigu, CD, ručni rad... – nastojao je da smiri Odri i ubedi je da prihvati predlog. Uspeo je u tome.

- U redu, Stive. dogovoreno je. –

SEDMO POGLAVLJE

Olako dat pristanak mučio je Odri čitave sledeće nedelje. Preispitivala je svoju odluku da vikend provede u Stivovom stanu, glumeći njegovu devojku. Odmeravala je argumente ZA i PROTIV, ostajući i dalje neodlučna. U koloni ZA moglo je da stoji: poštedeti Nevila uzbuđenja i nervoze zbog veze njegovog sinovca sa udatom ženom. U koloni PROTIV moglo je da stoji: to nije moj problem. Stiv se sam uvalio u nevolju, pa neka se sam i spašava, poznajemo se tek dva – tri meseca, šta ću ja da radim sama u stanu sa neodoljivim zavodnikom?

Ipak, iako su argumenti u koloni PROTIV bili brojniji, oni nisu uticali na to da Odri odbije Stivov predlog. Ili je njena potreba da poštedi Nevila neprijatnosti bila tako jaka ili...možda joj i nije bila tako neprivlačna ideja o vikendu u društvu Stiva Nikolsona, ko zna? Srećom, njena majka je već desetak dana boravila u Otavi, gde je negovala svoju sestru koja se vratila kući iz bolnice, nakon operacije žučne kese. Tako Odri nije morala ništa da objašnjava svojoj majci.

15

Odri je bila ljuta na sebe što se toliko iscrpljuje jalovim razmišljanjem. To je činilo razdražljivom, uznemirenom i napetom. Njihova sekretarica Sandra Gordon nikada ranije nije videla Odri tako nervoznu pa je brzo izlazila iz njene kancelarije.

Stiv je čitave nedelje bio odsutan jer je sređivao pravne formalnosti oko raskidanja ugovora sa hokejaškim timom, u kome je igrao poslednjih šest godina. U sredu je na kratko svratio do kancelarije i zatekao Odri iscrpljenu i razdražljivu. Osetio je grižu savesti što je izlaže velikom naporu da sama vodi kancelariju, jer je njen umor protumačio kao posledicu prekomernog rada. Odlučio je da, pošto je regulisao sve obaveze prema klubu, preuzme svoj deo odgovornosti za vođenje kancelarije. Nameravao je da o svemu tome porazgovara sa Odri, u toku predstojećeg vikenda. Stiv je skoro zaboravio povod zbog koga je zamolio Odri da provede vikend u njegovom stanu, glumeći njegovu devojku, zaboravio je na Mardž.

Što je Mardž upornije zvala telefonom i ostavljala poruke, on je sve više izbegavao da se javi. Nije se video sa Mardž od one julske noći kad je Odri smestila Nevila u bolnicu. Sad je čekao da dođe vikend i da čuje šta Mardž ima da mu kaže. Međutim, razrešenje tajne se pojavilo pre vikenda. Stiv je sreo Mardž u kancelariji njenog muža, kad je otišao da potpiše papire o raskidu ugovora. Bila je tajanstvena, nekako drugačija. Zagonetno se smeškala, zabacujući svoju bakarno ofarbanu kosu. Po prvi put otkad je bio u vezi sa Mardž, stivu je bilo neprijatno da gleda u njenog muža Pola, dobroćudnog diva plavih očiju i tršave kose boje žita.

- O, izgleda da ja ipak imam savest, doduše malo se kasno setila da se javi – ironično je u sebi prokomentarisao Stiv.

- Kako sam uopšte mogao da gledam ovog čoveka u oči, posle noći provedene sa njegovom ženom? -

Stiv je gledao u svoje ruke, u papire, kroz prozor, izbegavajući da gleda Pola u oči. Pol je to primetio, ali je pomislio da je Stivu neprijatno zato što raskida ugovor pre isteka roka. Pošto je čuo da je Nevil bolestan i da Stiv odlazi iz kluba kako bi preuzeo kancelariju, Pol je velikodušno odbio da traži odštetu od Stiva. Taj postupak je Stiva još više oneraspoložio i pojačao njegovoosećanje krivice. Odlučno je odbio ovaj Polov predlog i insistirao je na tome da plati „kaznene poene“, u nadi da će tako bar malo da se iskupi za grehe koje je počinio ne na ledu, već u krevetu. Pol je pogledao Mardžori koja je sedela u fotelji ukoso od njega, prišao joj i nežno je obgrlio.

- Mardž, mislim da je vreme da i Stivu saopštimo radosnu vest. Postaću otac, Stive! Trudnoća je još mala, mesec i po dana, ali je moja sreća ogromna... –

Dok se okretala ka mužu, Mardž je okrznula Stiva pogledom i osmehnula se, ugledavši, na kratko, izraz olakšanja na njegovom licu.

16

- Mislim da se Stiv jako raduje zbog naše sreće, dragi. Iako je poslednjih meseci bio prezauzet pa nije stigao ni da se javi telefonom, ipak smo mi dugogodišnji prijatelji - nije odolela da bar malo ne pecne Stiva.

Vest da su se Pol i Mardž pomirili i da čakaju dete donela je Stivu ogromno olakšanje.

- Ovog puta si se izvukao kao riba iz tiganja, u zadnjem momentu – narugao se Stiv sam sebi.

- S druge strane, da ja nisam rešio da raskinem sa Mardž, da nisam prestao da joj se javljam, možda se ona ne bi vratila Polu – razmišljao je dalje Stiv, pokušavajući da umiri svoju savest.

Mardž ga je ispratila do izlaza, rekavši da je htela i mnogo ranije da mu saopšti da se pomirila sa Polom i da će dobiti bebu. Tako je Stiv napustio Polovu kancelariju mnogo zadovoljniji i smireniji nego što je bio kad je u nju ulazio.

- Sad više nema potrebe da Odri provede vikend kod mene – pomislio je, smiren i rasterećen. Međutim, istog trena pala mu je na pamet druga misao:

- Nema potrebe, ali bi moglo biti veoma prijatno... Odri, zapravo, ne zna da se Mardž neće pojaviti ni večeras ni sutra. Zašto je opterećivati nepotrenim informacijama? zaključio je.

Kad je u petak po podne video umornu i bledu Odri, Stiv je pomislio da je dobro uradio što je prećutao da Mardž ne dolazi. Odri će svakako prijati odmor, a i njemu će prijati da joj dva – tri dana taj odmor učini što prijatnijim. Zajednički rad sa Odri na prorađivanju raznih slučajeva iz sudske prakse bio je za Stiva potpuno novo i veoma prijatno iskustvo. Ponekad bi, kad ga ona nije gledala, zatvarao oči i prepuštao se njenom zvonkom, melodičnom glasu, pokušavao je da prepozna parfeme koje je koristila, s nestrpljenjem je očekivao da se ona pojavi na vratima kancelarije. Naročito ga je zabavljalo kad Odri počne da pretura po radnom stolu, tražeći zaturene oapire. Mrmljala je sebi u bradu i u tim trenucima ličila je na staro gunđalo, ustvari – na jedno vrlo ljupko gunđalo... Bilo kako bilo, u šest popodne, prvog petka u oktobru, Stiv i Odri napustili su kancelariju „Nikolson i Dejvis“, svako sa svojim mislima. Dok su za sobom zatvarali vrata, nisu mogli ni da zamisle koliko će se njihov odnos promeniti pre nego što u ponedeljak opet dođu u kancelariju.

OSMO POGLAVLJE

Stivov stan nalazio se u Jorkdejlu, malom kvartu Toronta, koji podseća na Pariz, punom bistroa, restorana, galerija i mini trgova. Stan je bio prostran i pun svetla, uređen moderno i funkcionalno. Dnevni boravak je celom svojom dužinom gledao na trg, zato

17

što je spoljni zid skoro čitav bio od stakla. Odri je oduševljeno uzviknula kad je videla da stan gleda na trg Nejtan Filips i na fontanu smeštenu u jezercetu. Tokom zime jezerce se pretvaralo u klizalište. Čuvši Odrine oduševljene uzvike, Stiv se glasno nasmejao:

- Konačno sam našao načina da doprem do vas i da vas nasmejem. –

Kad ga je ona upitno pogledala, podbočivši bradu levom rukom, on je nastavio:

- Odvojio sam vas od sveta i doveo sam vas na sedmo nebo.-

Stiv je aludirao na to da se njegov stan nalazina sedmom spratu oblakodera. Međutim, Odri je to potpuno drugačije razumela, pocrvenela je do korena kose i izmarširala u kupatilo, da, navodno, opere ruke. Zapravo, bilo joj je potrebno da se umije hladnom vodom i da se pribere.

- Kako mi je samo palo na pamet da bi bilo predivno kad bi me ovaj, ovaj Stiv zaista poveo na sedmo nebo – prekorevala je sebe.

- Koliko li je puta ponovio tu otrcanu frazu raznim ženama, a ja sam se tako lako upecala... –

Protresla je glavom, kao da će tako izbaciti iz svesti slike koje je zamišljala: ona u Stivovom naručju, njegove usne na njenom vratu... Ljutito je odvrnula slavinu. Voda je pokuljala i Odri je preplašeno odskočila. Okliznula se na mokre pločice i pala, udarivši koleno o oštru ivicu velike kade.

Stiv je čuo njen uzvik i tup zvuk pada, pa je dotrčao do vrata.

- Odri, šta se tamo dešava? Da li je sve u redu – upitao je zabrinuto.

- - Nije ništa strašno, Stive. Samo sam se okliznula. -

Odri je pokušavala da umiri i Stiva i sebe. Koleno je bolelo, bilo je oderano i počelo je da otiče. S naporom je ustala, ispravljajući svoju oker suknju od tvida koja je bila dužine do kolena. Udareno koleno je peklo i krvarilo. Pokušavala je da spere krv, pridržavajući drugim kolenom vrata da Stiv ne bi ušao.

- Odri, otvori ta vrata već jednom! – Stiv više nije hteo da čeka.

Kad je video njeno povređeno koleno, uzeo joj je iz ruke peškir kojim je pokušavala da obriše ranu i odveo je do troseda u dnevnom boravku.Postavio joj je dva jastučeta iza leđa, a povređenu nogu joj je podigao na trosed. Odri je pokušavala da se odupre, govoreći kako on od komarca pravi magarca, ali Stiv se nije obazirao na to. Doneo je pribor za prvu pomoć i očistio joj je ranu. Brižljivo je skidao komadiće oguljene kože sa kolena i kad je video bolnu grimasu na Odrinom licu, zastao je. Dodir njegovih ruku bio je blag, topao i mek i Odri je osetila da opet crveni. Zato je brzo okrenula glavu u stranu,

18

a Stiv je to protumačio kao da je zabolela njegova intervencija. Zastao je i celim dlanom je prekrio mesto iznad Odrinog kolena, u želji da je umiri. Ali, njegovi dodiri teško da su

mogli da umire Odri. Stvari su polako izmicale kontroli i Odri je grozničavo razmišljala šta da kaže ili uradi, da bi prekinula ovo slatko mučenje. Sinula joj je spasonosna ideja:

- Ko zna, možda je baš dobro što sam se okliznula u kupatilu. Ako mi dodaš jedno lagano ćebe da se pokrijem, tvoja ljubavnica će možda i poverovati u priču o tome da sam ti ja devojka... –

- Bivša ljubavnica, Odri. Bivša. Ta priča je završena i da znaš da ona... – Stiv je naglo ućutao, shvativši da je na putu da Odri ispriča o tome da je već raskinuo sa Mardž, da ona čeka bebu, da se pomirila sa mužem. Brzo se ispravio:

- Mislim, biće bivša kada nas bude videla zajedno. –

Odri je ćutala, pokušavajući da odgonetne šta se zapravo desilo u prethodnim minutima. Bilo je jasno da Stiv uznemirio kad je pomenula Mardž. Pomislila je da je Stiv zažalio zbog svoje odluke da raskine sa Mardž i da se sada kaje. Ne znajući ni sama zašto je ta pomisao toliko razljutila, Odri je spustila nepovređenu nogu na brodski pod pored kreveta, pokušavajući da ustane. Pošto je bila zavaljena na jastuke, samo se blago zaljuljala i povređena noga je poletela sa kreveta. Stiv, koji je do tada bio na podu pored troseda, obema rukama je prihvatio njenu povređenu nogu. Bio je ljut i to nije krio:

- Ne znam šta te spopalo, Odri. Najpre si odjurila u kupatilo, sada skačeš sa kreveta, ne vodeći računa o povređenoj nozi, šta je sledeće? –

Odri se borila sa suzama, trepćući i grizući usne. Ipak, to je bilo uzalud i tople, krupne suze kliznule su niz njene obraze. Plakala je u tišini, dok su joj se ramena tresla.

Stiv je bio potpuno zbunjen. Bojažljivo i polako pogladio je Odri po kosi. Iscrpljena od napetosti i bola, Odri se prepustila njegovom zagrljaju, jecajući. Glava joj je počivala na Stivovim grudima i ona se odavno nije osećala ovako zaštićeno. Jecaji su postajali sve tiši i tiši...

Noć je uveliko pala kad se Odri polako uspravila na trosedu. Postiđeno je pogledala Stiva ispod oka, ne znajući kako da se ponaša. Nije znala čak ni kako da ga oslovljava. Kad se pošteno isplačete na nečijim grudima, besmisleno je da mu se posle toga obraćate sa Vi. Pročistila je grlo i nežno ga dotakla po ramenu. Stiv je ležao na leđima, desna ruka mu je bila prebačena preko očiju, a noge blago razmaknute. Delovao je snažno i nežno u isti mah.

- Odri, misli o nečem drugom, misli o nečem drugom... – govorila je sama sebi, kao da ponavljanjem tih reči želi sebe da hipnotiše, ne bi li prestala da razmišlja o Stivu.

19

U tom trenurku zazvonio je telefon, a Odri je pretrnula. Pomislila je da se sigurno Mardž javlja. Oklevala je, ne znajući šta da radi.

- Ovde si došla da odigraš ulogu njegove devojke, zato digni slušalicu i javi se! – naredila je sama sebi. Vukući povređenu nogu, stigla je do telefona. Bila je zbunjena kad se javio Nevil Nikolson. I on je bio zbunjen kad je čuo njen glas.

- Odri, dušo, ja sam zaista zreo za penziju, nema sumnje. Bio sam ubeđen da sam pozvao Stivov stan, a zapravo sam pozvao kancelariju... Nego, šta ti u ovo doba radiš u kancelariji? Zašto vikend ne provodiš sa nekim zgodnim momkom umesto što čamiš u kancelariji? -

Odri se ugrizla za jezik da ne bi progovorila. Šta je mogla da kaže:

- Ja zaista provodim vikend sa strašno zgodnim momkom, u nežnom zagrljaju. A taj momak je Vaš sinovac Stiv. –

Ne, to nije mogla da kaže Nevilu Nikolsonu, iako je sve bilo istina, od reči do reči. Kao da se uplašila da će Nevil videti gde se ona nalazi, Odri je žurno završila razgovor.

Stiv je počeo da se meškolji na krevetu. Protegao se i lenjo otvorio oči. Pogledao je po sobi, a onda je video Odri i potpuno se rasanio.

- Izgleda da sam zaspao. Ko se to javljao telefonom? – upitao je.

- Tvoj stric. Misli... misli da je pogrešio i da je dobio kancelariju a ne tvoj stan .Normalno, kako čovek može da pretpostavi da sam ja u tvom stanu u petak uveče.-

Odri je govorila sve tiše i tiše, mrmljajući sebi u bradu, kao i uvek kad je bila zbunjena.

- Pozvaću ga da vidim da li mu nešto treba. Sećaš se da sutra, po dogovoru, ovde proslavljamo njegov rođendan. –

- Ne, molim te, nemoj da ga zoveš. Kako ćeš objasniti to što sam se ja javila? –

- Kao prvo, neću reći da znam da me je tražio. Reći ću da ga zovem da čujem kako je, uostalom nismo se čuli već dva dana. –

Odri se ćutke složila. Stiv je pozvao strica na kuću, ali se niko nije javljao. Odri i Stiv su se zabrinuli, a onda je Stivu pala na pamet jedna ideja. Setio se da je stric još u mladosti voleo da čita detektivske romane. Pokušavao je da i sam razreši neke misterije. Možda...

- Uostalom, brzo ću to saznati – pomislio je Stiv.

20

Pozvao je broj u njihovoj kancelariji i javio se Nevil. Stiv je spustio slušalicu. Sad je sve bilo jasno: kada je od Sandre Gordon čuo da su u šest popodne Stiv i Odri zajedno otišli iz kancelarije, stric je sabrao dva i dva i ... zamislio je strica Nevila kako se zadovoljno smeška. Da nije bio visok skoro dva metra, možda bi mogao da prođe kao Herkul Poaro, slavni belgijski detektiv iz romana Agate Kristi.

Odri je gledala u Stiva, ne shvatajući šta se dešava. Videla je da se osmehuje, okreće broj njihove advokatske kancelarije i spušta slušalicu kad je čuo glas sa druge strane žice...

- Stric se upravo javio kad sam pozvao kancelariju –kratko je obavestio.

- Šta sada radi tamo? – upitala je Odri, iako to nije bilo ono što je htela da zna.

- Pretpostavljam da je hteo da proveri jednu svoju pretpostavku – odgovorio je Stiv, ne objašnjavajući ništa više.

- Onda mu je jasno da sam ja u tvom stanu. Lukav je taj Nevil... – opet je promrmljala Odri.

- Odri, hajde da spavamo, umorni smo oboje. Razmestio sam ti ležaj u drugoj sobi, idi da se odmoriš. Ujutru ćemo razgovarati o svemu. Znaš kako kažu da je jutro pametnije od večeri. –

- Ne pada mi na pamet da spavam u tvom stanu, Stive Nikolsone! Naročito ne sada kada me Nevil uhvatio u laži... –

- Odri, kasno je, ti si povredila nogu, ja sam umoran i najbolje je da...-

- Najbolje je da me odvezeš kući, Stive.-

Odri je govorila sve glasnije, a Stiv je pokušavao da je umiri.

- Odri, pa pristala si da... – nije stigao ni da završi rečenicu a Odri je već ustala sa bolnom grimasom na licu i krenula prema izlaznim vratima.

- Kad je neko lud, ne budi mu drug – mrmljao je sada Stiv sebi u bradu, nevoljno krećući za Odri.

U kolima nisu razgovarali. Srećom. Odri je stanovala u prizemnoj kući, pa nije bilo problema sa penjanjem.

- Nadam se da te neću videti do ponedeljka – promrmljala je Odri kad je Stiv pošao ka kolima. –

- A ja se nadam da tebe neću videti bar nedelju dana – odvratio je Stiv, ljut što je ovako kasno morao da vozi s kraja na kraj Toronta.

21

- A možda si ljut zato što se veče, koje je započelo nežnim zagrljajima, nije zvršilo kao što si se nadao. – Stiv se rugao sam sebi, to je bio jedan od načina kako je on izlazio na kraj sa razočarenjima i neuspesima. Sasvim sigurno je bio razočaran što naredne dane neće provesti sa Odri. Takođe, Odri Danijels je bila njegov prvi neuspeh, posle dugo vremena.

DEVETO POGLAVLJE

U subotu je osvanuo vedar i hladan dan. Stiv je otišao da se umije i dok je odvrtao slavinu, razmišljao je o sinoćnim događajima. Bes koji ga je sinoć držao sve dok nije zaspao, jutros je potpuno nestao. Požurio je do obližnje pekare, kupio sveže pecivo umesto lule mira i pošao kod Odri. Zvonio je, ali se niko nije javljao. Stiv se uplašio da se Odri možda opet povredila, dok je pokušavala da ustane i ode u kupatilo.... Počeo je da udara po ulaznim vratima. Ubrzo, prozor se otvorio i Odri je promolila glavu:

- Stive Nikolsone, da li si pronašao vremensku mašinu ili si izgubio pojam o vremenu? rekla sam ti da neću da te vidim do ponedeljka – nabusito je izgovorila.

- Pogrešio sam u tome što sam mislio da ne želim da te vidim bar nedelju dana... A sada baš želim da sa tobom podelim doručak. Šta ćeš, živi ljudi greše... – Stiv je opet bio onaj šarmantni šaljivdžija sa početka njihovog poznanstva.

- Ako ne želiš da skreneš pažnju svim komšijama u krugu od dve milje, bolje će biti da uđeš – pozvala ga je, tobože ljutito, otvarajući vrata. Na sebi je imala debelu frotirsku pižamu, sa naslikanim medvedićima. Očekujući Stivovo zadirkivanje, Odri se namrštila. Međutim, njemu nije bilo ni na kraj pameti da je začikuje. Odavno već nije osećao takvu nežnost prema nekoj ženi, potrebu da brine o njoj, da je zaštiti. Kao da je i sam bio iznenađen onim što oseća, Stiv je počeo brzo da vadi doručak iz vrećice:

- Pošto znam da se ti još oporavljaš od povrede u mom kupatilu, pokušaću da ti nadoknadim štetu. –

- I treba, - složila se Odri, uz osmeh.

Sedeli su u njenoj trpezariji. Odri je verovala da je to prostoria za uživanje i u hrani i u životu. U centru trpezarije se nalazio ovalni sto, pokriven kariranim crveno - zeleno - žutim stolnjakom. na stolicama od pruća nalazili suse podmetači u bojama stolnjaka, a na stalku za cveće stajala je saksija rascvetalih muškatli. Stiv se osećao smireno i opušteno. Uživao je u miru ovog jutra i u Odrinoj blizini.

Posle doručka, Odri je predložila da pogledaju neke predmete za ponedeljak. U šali ih je nazvala „slučajevi iz zemlje voća.“ U provinciji Ontario, u okolini Nijagare, nalaze se velike plantaže voća. Baš iz tog kraja su bili klijenti čije sporove su Odri i Stiv proučavali. Stiv se zamislio a onda je predložio:

22

- Odri, ako te noga ne boli jako, imam jedan predlog. Ako već moramo da radimo subotom, zašto ne spojimo lepo i korisno? Mogli bi smo da se odvezemo do Nijagare i na licu mesta, na farmi, vidimo u čemu je problem. –

DESETO POGLAVLJE

Posle dva sata prijatne vožnje, stigli su do farme Pola Bredlija. Kad je video kola koja se približavaju kući, Pol je požurio da otvori kapiju, dovikujući Odri dobrodošlicu. Kratko ošišana, ravna, seda kosa Pola Bredlija neposlušno je štrčala uvis. Ovaj živahni starac, nizak i punačak, a ipak neočekivano hitrih pokreta, važio je za velikog šaljivdžiju.

Prepričavao se slučaj kada je Pol na seoskom vašaru kupio velike naočare za sunce sa zelenim staklima. Najčudnije je bilo to što ih je kupio za svoju kozu Moli.

- Moli neće da jede seno, voli samo detetlinu. Kad joj stavim ove zelene naočare, misliće da je seno detelina, ješće u slast i biće puno mleka...-

Fotografija koze Moli sa sunčanim naočarima krasila je naslovnu stranu „Farmerskih novina“.

Odri je posebno zabavljala priča o kruški. Kad je jedna televizijska ekipa snimala reportažu o životu farmera, preporučili su im da porazgovaraju sa Polom. Snimili su ga kako sedi ispod razgranate krošnje kruške, okićene sočnim plodovima, oko kojih su letele zolje. Uvijajući duge, sede brkove, pol je lagano i odmereno pričao:

- Pre neki dan, uberem ja krušku i pravo s kruškom na vagu. Kad tamo, osamdeset pet kila. –

Snimatelj i novinar u čudu su gledali čas u Pola, čas u kruške na granama. Nijedan plod nije mogao biti teži od 400 grama. Pol se šeretski nasmejao i završio priču:

- Zimus sam se malo ugojio pa sad imam malo manje od osamdeset pet kila, plus kruška oko 200 grama i eto ti osamdeset pet kila.-

Razlog zbog kog je Pol angažovao advokatsku kancelariju „Nikolson i Dejvis“ bio je spor oko međe. Polovo imanje graničilo se sa imanjem Tima Vizela. Međnu liniju jednim delom je činila šuma. Pol je tvrdio da se za poslednjih pet godina njegova parcela smanjila, a Timova povećala. Problem je bio u tome što je šuma činila deo međne linije, a Tim je uporno tvrdio da on, prilikom obrade njive, samo ide tragom šume i prati međnu liniju. Tako je Tim skoro deset metara ušao u Polovu parcelu.

Dok su razgledali parcelu i liniju razgraničenja, Stiv je upitao Pola da mu pokaže gde se, po njegovom mišljenju, nalazi prava međa koja razdvaja imanja.Pol je pokazao na mesto u šumi gde su stabla bila deblja, sa razgranatim krošnjama i tamnijom korom.

23

- Da li je Tom sadio novu šumu, Pole? – pitao je Stiv.

- Ne, koliko ja znam, nije. –

- A da li postoji mogućnost da se radi o samonikloj šumi? – upitao je Stiv.

Odri i Pol su se začuđeno pogledali, a a onda se Pol lupio rukom po čelu:

- Momče, svaka ti čast. Kako meni nije palo na pamet tako nešto. Tačno, šuma se širila u vidu samoniklih stabala, a ona lija Visel samo se pravio naivan. Odri, svaka čast, našla si sjajnog momka!“

Pol je potapšao Odri po ramenu.

- Pole, on nije... – započela je Odri, ali je Stiv prekinuo.

- Ja zaista nisam sjajan, ali ako mi Odri pomogne, mislim da nisam potpuno izgubljen slučaj – odgovorio je Stiv, nežno obgrlivši Odri oko ramena.

Pol im je spakovao punu korpu krušaka i oni su odlučili da ih poklone Nevilu za rođendan. U Toronto su stigli oko pet popodne. Stiv je objasnio Nevilu da su išli kod klijenta u provinciju Ontario i da su zbog toga sinoć do kasno radili u Stivovom stanu. Ni samom Stivu to objašnjenje nije zvučalo uverljivo, ali Nevil ga je prihvatio bez komentara.

Odri je bila umorna od putovanja i zamolila je Stiva da je, posle posete Nevilu, odveze kući. Stiv je na rastanku nežno poljubio u kosu, ne želeći da uplaši Odri žestinom strasti koju je osećao. On do sada nije puno razmišljao o načinu na koji će osvojiti ženu koja mu se dopada. Ali, Odri nije bila neka žena. Ona je bila žena za njega.

- Reci slobodno: žena mog života, Stive Nikolsone, neće ti pasti kruna s glave – blago se narugao sam sebi.

Kad se u nedelju ujutru probudio, Stivu je bilo najprirodnije da se spremi i ode kod Odri. Svratio je do pekare po doručak, a od starice na uglu kupio je bele ruže. Ovoga jutra nije morao da lupa na vrata. Odri ih je otvorila, tobože iznenađena. Bila je u farmerkama i mekanom džemperu boje lavande. Kosa joj je bila još po malo vlažna od kupanja, a koža lica glatka, sjajna i rumena. Kad je pogledala Stiva, zastao joj je dah. Beli džemper mu je odlično stajao, čineći kontrast njegovj sjajnoj, crnoj kosi. Sive štofane pantalone isticale su njegovu atletsku građu.

- Čini mi se da si jutros bolje raspoložena nego juče - blago je peckao Stiv.

- - Samo ne želim da opet budiš komšije, to je sve – u istom tonu je odgovorila Odri, preuzimajući cveće i doručak.

24

- Tebi je prešlo u naviku da sa mnom deliš doručak, Stive – peckala je blago.

- lako bih mogao da se naviknem da sa tobom delim i nešto više od doručka – odgovorio je.

Prišao je i nežno je zagrlio. Prislonio je svoju glavu na njene grudi i ćutao. Kao da je hteo da s još jednom uveri da je Odri njegova druga polovina, da baš ona čini da se oseća srećno, smireno...

Ustvari, nije ga samo smirivala... kad ga je dotakla usnama po vratu, Odri je samo povećala njegov nemir. Kao da je samo na taj znak čekao, Stiv je počeo strasno da je ljubi.

JEDANAESTO POGLAVLJE

Godinu dana kasnije, u pola šest ujutru, Odri je prodrmala Stiva:

- Dušo, vreme je. -

Stiv je skočio na noge, tražeći pogledom torbu u koju je Odri spakovala svoje stvari za bolnicu, još na početku devetog meseca trudnoće. Pogledao je u Odri, setivši se da je pre samo godinu dana ušla u njegov život i to baš oko pola šest ujutru.

- Gospođo Nikolson, vama je baš prešlo u naviku da me budite ranom zorom – nežno je gladio Odrin stomak i dodao:

- Ali, ovog puta imaš sjajan razlog, Odri. – - Možete biti sigurni da je jedini razlog zbog koga sam Vas jutros probudila,Vaš sin ili

ćerka, koji su prilično nestrpljivi da nas upoznaju – nastavila je Odri u šaljivom tonu, sećajući se njihovog razgovora od pre godinu dana.

Stiv je još uvek sedeo na trosedu.

- Odri, šta misliš o tome da dopunimo naziv naše firme. Mogla bi da se zove „Nikolson,Nikolson i sin“. –

- A možda će se zvati „Nikolson, Nikolson i ćerka – nasmejala se Odri, blago gurajući muža ka izlaznim vratima.