BEOGRADSKO VREME 1308

7/25/2019 BEOGRADSKO VREME 1308

1/65

cena 200

28. januar 2016.

broj

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

San o brzom razvoju SrbeNajavljeni tigar, ispaljena raketa

ene sa Kosova u Islamskoj dravFanatine i malobrojne

cena 200

28. anuar 2016.

brojBiH ; Hrvatska ; Makedona DEN; CG . ; Slovena . ; Austria, Greece . ; Germany . ; Switzerland . CHF

OPOZICA I IZBORI .

U KOLONUU KOLONUPO JEDAN


2/65

AKCIJANEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE

Laguna

Kn ge

9dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremenau neku od knjiara Del i kupitejedan od deset naslova sa ovog spiskapo specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 22. januara do 18. februara 2016.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:

Del knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra , Beograd)Del knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana , Beograd)Del knjiare d.o.o. Terazije (Terazije , Beograd)Del knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. , Beograd)Del knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska , Beograd)

Del knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I , Kragujevac)Del knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova , Ni)Del knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia a, Beograd)Del knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal , Ni)Del knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa , Valjevo)

Del knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Del knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova , Beograd)Del knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova , Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra , Beograd)Del knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva , Beograd)

Del knjiare d.o.o. Subotica (Korzo , Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska , Beograd)Del knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka , Miljakovac)Del knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka a, Banovo Brdo)Del knjare d.o.o. . mart (Stanoja Glavaa , Beograd)

Fatima Buto

SENKA POLUMESECA

Pria s pakistansko-avgansitanskegranice o savremenoji divljoj borbi izmeuzavodljive fantazije olinoj slobodi i venihzahteva porodice,drutva i istorije

Leonardo Padura

JESENJI PEJZA

Izvrstan krimikubanskog pisca,dobitnika nagradaHemet, Rejmondendler, Nacionalnenagrade za knjievnosti francuskog Ordenaza umetnost

Hartmut Grasl

KLIMATSKE PROMENENaunopopularna

knjiga iz biblioteketa je tano? koja

donosi najvanijeinjenice i sve to trebada znate o klimatskim

promenama, pisanastruno i jednostavno

Deni Volas

ULICA ARLOTPria o obinom mladiu

u neobinoj potrazi zadevojkom, roman jednog

od najboljih britanskihpisaca komedije, koji

pripoveda duhovitopoput Hornbija,

neodoljivo kao Parsons

Helen Filding

DNEVNIK BRIDETDOUNS

Legendarni klasik iklitliterature, urnebesnaispovest jedne vedro oajnetridesetogodinjakinje kojane odustaje od namereda pronae unutarnjuravnoteu i smirenost

Kristofer Mur

SVETA PLAVA

U julu 1890. Vinsent vanGog je otiao u kukuruznopolje i ubio se. Ili nije? taje bila istinska inspiracijaslikara sa Monmartra?Urnebesno smenarekonstrukcija umetnikogPariza skraja XIX veka

Aleks Kapi

PO CENU SNOVA

Odlian istorijski roman u komese tri istorijske linosti jednogdana 1924. sreu u Cirihu:mladi pacista i Hajzenbergovstudent, buntovna devojkai budua pevaica, i studentumetnosti koji prati uvenogarheologa limana u Troju

Santjago Ronkaljolo

CRVENI APRILKrvav detektivski roman

sa serijskim ubicama iudovinim zloinima

smeten u kontekstsavremenog Perua, odpisca koga su kritiari

prozglasili novimVargasom Ljosom

Kris Bauers

SPORTSKI LIDERNOVAK OKOVI I

USPON SRBIJE

Biograja jednog odnajboljih tenisera

svih vremena,nacionalni bestseler

u kome se prepliusport i geopolitika

Ana Houp

POMEN

Engleska nakon Prvogsvetskog rata i pria o enamanevoljnim da kau zbogomsvetu koji je rat unitio, ali ispremnim da sa sebe zbacecrninu i okrenu se budunosti.Najprodavaniji roman u VelikojBritaniji 2014. godine


3/65

izdava

NP VREME d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Risti

pomonik direktora

Vojislav Miloevi

finansijski direktor

Daniela Vesi

glavni urednik

Dragoljub arkovi

odgovorni urednik

Filip varm

pomonici glavnog urednika

Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijat

Jovana Prei

redakcija

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec,

Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teofil Pani,

Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacija

Dragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcija

Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

lektori:Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

korektori:Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplataNikola ulafi, Milan Radovi

raunovodstvo

Slavica Spasojevi

marketing

Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected]

telefon redakcije: /-

telefaks:/-

tampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

28. januar 2016.

Zoom:Vuievo zamajavanje naroda

Izbori :U koloni po jedan

Nuspojave:

Forest Gamp, ugledni genetiar

San o brzom razvoju:

Najavljeni tigar, ispaljena raketa

Zakon o oglaavanju:

Jo jedna proputena prilika

Pravosue:Ni po azbuci, niti po abecedi

Lisica i dral:Mali lebensborn

KULTURA

Novi film Kventina Tarantina:

Prokletih osam

Intervju:Ivana Luki

godina Tipometra:irilica na poklon

. festival Sedam velianstvenih:

Filmovi puni ivota i ljubavi

Veliki povratak Sen ermena:

Muzika svakodnevne budunostiStrip:Sero Topi Kolekcionar

TV manijak:Srbija je prvak sveta

SVET

EU i izbeglice:

Povlaenje gornjih granica

Slike sa Balkanske rute:

Glasine i haos kao svakodnevica

ene sa Kosova u redovima Islamske

drave:Fanatine i malobrojne

Mo i nemo Brisela:

ta sve moe u EU kad si Poljska

Politika ubistva:

Kratka istorija modernog trovanja

MOZAIK

Zemlja ljudi:Maroko

Navigator:Zelena milja

Strip: Izbeglike prie

Kakvog smisla uopte ima gornja granica

kojom Austrija hoe da smanji priliv

izbeglica u trenutku kada evropsko reenjenije ni na vidiku? Dok se privrednici boje

kraja engenske Evrope, analitiari veruju

da e Angela Merkel ipak popustiti

U novom (osmom po redu) filmu Kventina

Tarantina pod naslovom Podlih osam

nema pozitivnih junaka. Njegovi

protagonisti kao da dokazuju istinitost

onog uvenog distiha engleskog pesnika

V.H. Odna prema kome javnost zna

ono ta svako dete ui u koli, da onaj

ko rtva zla je bio, posle zlo initi voli

:

ta donosi novi Zakon o oglaavanju,

da li je ureena oblast politikog

oglaavanja, kako je izgledao Nacrt,

a kakav e zakon biti izglasan

:


4/65

ZOOM

RAGOLJUB ARKOVI

Vuievo zamajavanje naroda:

Kampanjom e da se bavideset dana, a ve dve godine

potpiruje ar obeanja i ljudima

podgreva nadu da e biti bolje

:

Dobro, niko pametan i sa bilo kakvim politikim iskustvom

nije poverovao Aleksandru Vuiu, predsedniku Vlade Srbije,

da nee da se bavi izborima. Bilo bi to neprirodno, a za Vuia

bi bilo posebno neprirodno. I normalno je da se bavi izborima,

a treba oekivati da e inae permanentna kampanja, koja tra-

je otkada se doepao vlasti, biti nastavljena jo intenzivnije.

Kad kae da e izborima da se bavi desetak dana, a da e,

kao i obino, da radi, radi, radi... i ne spava, ne spava, ne spava...

to jeste predizborna kampanja, ali smo na to toliko oguglali da

e biti teko napraviti razliku izmeu tih desetak dana i ove

gotovo dve godine od kada je Vui premijer.

On zamajava narod i kad kae da politika nije matematika.

Lino je posveen rejtinzima, fokus grupama, projekcijama iz-bornih rezultata i u skladu s tim planiranju matematike for-

mule koja e mu obezbediti etiri godine novog mandata na

temeljima ovog polovinog koji je poeo 2014. godine.

Nije mu to za zameriti. To rade svi politiari ovog sveta. Ono

to bi moglo nekog da iritira jeste prenemaganje, moralisanje

i kukanje oko toga kako ga malo ko razume, mada je oigled-

no da je i to deo kampanje i neto kao odglumljena karakter-

na osobina: posveenik i potenjaina u raljama raundija.

Matematiki je dokazano da takva vrsta foliranja, u politici,

ne moe veno da traje i Vui je racionalno doneo odluku da

ide sada na izbore, kad ar obeanja jo greje ljude i podgrevaim nadu da e biti bolje. On hrabri ljude, a verovatno i samog

sebe, obeanjima koja su slabo odriva na osnovu egzaktnog

sagledavanja situacije. Ko ne bi voleo da budemo ekonomski

l k l l d

i njegovi slabo se bave realnou. Oni neprestano projektuju

kule i gradove (na vodi).

itam da mu se deo opozicije ruga to je najavio da e obii

sve kole po Srbiji da bi video u kakvom su stanju klozeti, ali

ja mislim da je to valjana akcija. To bi bila prava upotreba pre-

mijerskog autoriteta u funkciji sreivanja stvari koje se mogu

srediti s malo para. Inae emo biti usrani tigar.

Opozicija je u poroajnom gru, to je tema ovog broja Vre-

mena, i za sada nema artikulisan odgovor na izborni izazov.

Dok je Vui u permanentnoj kampanji, opozicija, posebno de-

mokratska, bavi se sobom, linim odnosima i sujetama i to

ostavlja muan utisak. Snage takozvane desnice nekako su

se konsolidovale u dve jasne kolone eelj i blok oko -a i

Dveri ali e i one da vode bitku s ciljem da pobede cenzus.

Meunarodna zajednica je, najblae reeno, slabo zaintere-sovana za ove izbore. Vui se pokazao kao pouzdan partner,

faktor mira i stabilnosti, to on i jeste u ovom trenutku. On

se dri obeanja i jasno se vidi da on moe u granicama pri-

stojnosti i u pristojnim rokovima da isporui eljeni proizvod.

U takvom odnosu snaga moe da se ostvari i proroanstvo

Duana Bajatovia, nailo na osudu graanistike Srbije, da

e ovaj izborni ciklus da svede u budunosti politiku Srbiju

na dve grupacije, i , s tim to bi ovaj prvi bio desni cen-

tar a Daievi bi bili levi centar i da bi se od sada pa do kra-

ja vremena ove dve grupacije nadgornjavale u izbornim trka-

ma. Rekao bih da to nije nemogu scenario.

:

b d l k d d k b

Moda e se i ostvariti proroanstvo Duana Bajatovia, nailo na osudu

graanistike Srbije, da e ovaj izborni ciklus da svede u budunosti

politiku Srbiju na dve grupacije, SNS i SPS, i da bi se od sada pa do kraja

vremena ove dve stranke nadgornjavale u izbornim trkama


5/65

Vlada Mila ukanovia nalazi se pred izglasavanjem nepo-

verenja, rezultat glasanja u Skuptini bie poznat nakon pre-

daje ovog teksta u tampu. Ako vlada ne proe, to vodi iz-

borima u kojima e se sutinski glasati za pristupanje -

u i protiv njega. A to podrazumeva raspirivanje strasti kao u

doba referenduma o samostalnosti. To podrazumeva i raspa-

ljivanje strasti u Srbiji.

Hrvatska je dobila novu vladu, kojoj upueni daju rok tra-

janja od osam meseci do godinu dana. Stari premijer mandatje novom predao na engleskom jeziku, vano je da je bilo na

latinici, a ministri su toliko ivopisni da svaki dan moraju da

demantuju sami sebe, dok je akcija popisivanja i pravljenja in-

deksa izdajnika hrvatstva doivela sasvim zasluen graanski,

intelektualni otpor jer se graani Hrvatske sami kandiduju za

taj spisak, a meni je najduhovitiji osnov za upis izjava nekog

graanina koji je priznao: ne sluam Tompsona. Razvoj do-

gaaja u Hrvatskoj nuno, kao neki spojeni sud, reflektuje se

i na odnos prema Srbiji, ali i unutar Srbije.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, ne odustaje

od referenduma, a odnosi u Federaciji BiH verovatno e sedodatno iskomplikovati nakon hapenja Fahrudina Radon-

ia, jakog igraa na politikoj, bezbednosnoj, poslovnoj i me-

dijskoj sceni u regionu. Dejtonska Bosna lii na ir koji moe

k d

sa sve manje entuzijazma, i procena je da e

doi do usporavanja realizacije onog to je

u Briselu bilo dogovoreno. Stvar kompliku-

je i presuda Oliveru Ivanoviu devet godi-

na robije to u Srbiji ve izaziva proteste i

nevericu u elementarno potenje tamonjeg

pravosua kad su komandanti izuzeti od svake odgovor-

nosti, a Ivanovi je osuen, kako je prikazano, na osnovu jed-

nog svedoenja o njegovom prisustvu nekom zloinu, dok su

ovi prvi valjda bili u pozoritu kada su injeni masovni zloi-

ni nad nealbanskim ivljem na Kosovu.

U Makedoniji ne mogu da se dogovore oko ve dogovore-

nog novih izbora. Posrednici iz sveta pokuavaju stvari da

dovedu u red...

Ovde su samo u kratkim, najkraim crtama natuknuti nekiod problema koji e iziskivati i aktivan odnos vlasti u Srbiji.

Vui za sada uspeva da balansira i ak da ima aktivnu a mi-

rotvornu ulogu, ali nije nemogue da to i pre izbora u Srbiji

eskalira i nametne nove obrasce ponaanja. Ostaje da se vidi

koliko bi to moglo da utie na izborni rezultat.

:

Tomislav Nikoli bi trebalo jedno vreme da tihuje ili da pro-

meni savetnike. Ko mu je rekao da govori kako je govorio o

srpskom genetskom kodu, treba da vrati, unazad, savetni-ku platu. Nisam celu stvar neto pomno pratio, ali je retkost

da neko i neto toliko u jednoj nedelji iritira i Teofila Pania

i Ljubomira ivkova, pa da zaslui da se u istom broju njim

b b k l d

Foto: FoNet/Zoran Mra


6/65

Iako vanredni parlamentarni izboriu Srbiji formalno jo nisu raspisani,jasno je da su potpuno izvesni. Za-to aktuelnom reimu u ovom mo-

mentu parlamentarni izbori idu u korist,

bilo je rei u prolom broju Vremena (vi-

deti tekst Mangup iz vlastitih redova,Vreme br. 1307). Ali, ta e biti s opozici-jom? Sarkazam nije najzdraviji nain no-

enja sa realnou, ali ima poneto istine

u sarkastinom kontrapitanju: sa kojom

opozicijom?

Od momenta kad je Aleksandar Vuibacio kosku i odluio da se uz redovnelokalne i pokrajinske izbore ide i na van-

redne parlamentarne, opozicione partije

poele su da se mrdaju i pokazuju znakeivota. No, iz onoga to smo u poslednjih

desetak dana videli, stranke koje ne par-ticipiraju u vlasti ponaaju se kao muvebez glave, uvreene primadone ili su uozbiljnom raskoraku sa stvarnou, ne-svesne svoje realne moi, to jest nemo-

i. Podsetimo, na prethodnim parlamen-tarnim izborima 2014. godine, legitimitet

najveoj vladajuoj, Srpskoj naprednojstranci, dala je tek jedna etvrtina (25,66odsto) upisanih u biraki spisak. Preo-stale tri etvrtine graana ili nisu izalena izbore (oko 47 odsto apstinenata) ilisu glasale za nekog drugog, mada, kadse uzme u obzir broj stranaka u koalici-ji sa naprednjacima i broj onih koje nisuprele cenzus, dobar deo tih glasova oti-

ao je takoe -u. O nevaeim, belim iarenim listiima ovog puta neemo, sve

je odavno reeno.

, ,, Na izbore se obino izlazi sa ambici-

jom da se osvoji vlast. Ovog puta, meu-tim, javnosti se servira da je krajnji ishod

svima unapred poznat: Srpska napredna

stranka i premijer lino ostae na vlasti.Utoliko su prema ovoj naprednoj kolimiljenja predstojei izbori krajnje neza-

nimljivi u pogledu rezultata, ali e zatonarednih 50 dana biti zanimljivi u sva-kom drugom smislu, ako je suditi prema

uzorku deavanja od prethodne nedelje.Oekivano, prvo emu su opozicioni li-

deri, odnosno veina njih pristupili jesteideja o koaliciji. U utorak, 19. januara, useditu Demokratske stranke odran jesastanak 19 stranaka, pokreta i sindika-ta na kom su zapoeti razgovori o ujedi-njenom nastupu na izborima.

Socijaldemokratska stranka, Liberal-nodemokratska partija i Liga socijalde-mokrata Vojvodine, na iji predlog su pre-

govori i poeli, ocenili su da na tom sa-stanku nije postignut konaan dogovor o

zajednikom delovanju i pozvali da 23.

januara doe na nastavak razgovora. E,onda je sve poelo da lii na pokuaj skla-

panja braka iz rauna u kom ni mlada nimladoenja nisu zadovoljni izborom par-

tnera, familije im se meusobno mrze, aizgleda i da mladenci vrljaju sa strane.

Sa stanovita politike vetine, najpra-

gmatinije se poneo . Narodski reeno,

pojeli su ono to se ne jede i pozvali Bori-sa Tadia i njegovu Socijaldemokrat-

sku stranku () na dijalog. ak su

Svega desetak dana otkako je postalo jasno da

Srbiju ekaju vanredni parlamentarni izbori,

bilo je dovoljno gotovo svim predstavnicima

opozicije da pokau koliko su u sutini

obezglavljeni, smueni, pate od prevelike sujete

i nisu ba sigurni ta ele i koliko mogu

Izbori 2016:Gibanja na opoziciji

U KOLONU PO


7/65

JEDAN


8/65

i svoje unutranje razmirice ostavili po

strani: potpredsednik -a Goran Jei uintervjuu koji je u julu 2014. dao za Vre-me priznao je da izmeu njega i predsed-

nika stranke Bojana Pajtia nema nika-kve komunikacije. Prole subote, 23. janu-

ara, upravo je Jei sa Dragoljubom Mi-unoviem predstavljao na sastankuo eventualnom udruivanju opozicije.

Taj se sastanak zavrio nesreno i prenego to je poeo. Iako nije dao rezultate,

dao je dobru sliku o nainu na koji razmi-

lja bivi predsednik Srbije i -a, a danas

lider -a Boris Tadi. Podsetimo: Tadije ovek koji je doveo do najveih us-peha koji jedna partija u Srbiji moe dadoivi. Za njegovog vakta, je imao usvojim rukama funkciju predsednika dr-

ave, bio veinska stranka u vladi, i imao

najvie poslanika u parlamentu. Pomislio

bi ovek da je re o nekom mudrom po-litiaru. Meutim isti taj Tadi, kada jeprimoran da se povue sa mesta pred-sednika stranke (ostao je poasni pred-

sednik), na koje je izabran Dragan ilas,spremio je bolnu i surovu osvetu. Prvoje neposredno pred raspisivanje izbora2014. napustio i osnovao svoju stran-ku (sea li se iko prvobitnog imena, Zele-

na stranka). Zatim, nije odjednom povu-kao sve sebi naklonjene iz -a nego ih je

mrcvario svakog dana pomalo, sa po jed-

nim do dva preletaa, tako da su ovi jedvasastavili listu kandidata za parlamentar-

ne izbore. Koliko je podelio birako telo i

sebi i -u pokazuje podatak da je osvojio12, a 15 poslanikih mesta.

Znamo da je politika prljava rabota ida su sujete politiara ogromne, ali imaona narodna prema kojoj se oban nalju-

tio na selo i sam sebi odsekao onu stvar.

Tadi je, meutim, u istoriju srpskog vi-estranaja uao kao onaj koji je odsekao

i sebi i selu.

Da mu je sujeta i dalje podjednako veli-ka, Tadi je ponovo pokazao uoi sastan-

ka zakazanog za 23. januar. Ljut to na sa-

stanak ne dolazi Bojan Pajti (zbog rani-je zakazanihobaveza) negoGoran Jeii

KOMBINACIJE:B. Pajti i D. utanovac;

N. anak, B. Tadi i . Jovanovi;S. Radulovi

Foto: FoNet/Boidar Petrovi

Foto: FoNet/Zoran Mra


9/65

kamere sav srdit i izrazio nezadovoljstvo

zbog nivoa delegacije Demokratskestranke, jer je on, predsednik -a, iaonjima na noge, a sad mu Pajti alje ne-kog Jeia i nekog Miunovia. ek malo,

kog Miunovia? Onog istog kog zna odroenja, kog je smatrao politikim ocemi koji, uprkos svojoj burnoj istoriji odno-sa sa -om i dalje predstavlja autoritetitavoj demokratskoj, evropski orijenti-sanoj politikoj sceni? Uzgred, prisutnina prvom susretu opozicionih snaga tvr-

de da je traio da bude nosilac eventu-alne izborne liste. Kako napraviti dogo-vor sa nekim ko ti je praktino doao gla-

ve, a ve sad na poetku razgovora bacaie i joguni se, zna valjda . Dodajmotome jo neto: Tadi je u poslednjih go-dinu dana estoko flertovao sa -om, a

jedan deo njegovih ljudi zauzima direk-torske pozicije u javnim preduzeima. Po-

slednji u nizu Tadievih ljudi koji su do-bili neku funkciju jeste sociolog Vladimir

Vuleti, lan Politikog saveta -a, kojije izabran za lana Upravnog odbora Ra-

dio-televizije Srbije. Ako zamislimo Tadi-

a kao udavau kojoj se nude dva mom-ka, jasno je koji joj je miliji i drai. Ostaje

samo muka ta e familija, odnosno gla-sai, na to da kau.

Uglavnom, taj subotnji sastanak je ne-

kako odran u prostorijama -a (na ni-

ijoj zemlji) i proao je bez dogovora, tojest uz dogovor da e dogovor pasti po-etkom februara nakon Glavnog odbo-ra -a. S obzirom na sve to se deavalou poslednjih godinu dana na relaciji Boris Tadi, bie veliko iznenaenje akoikakav dogovor padne.

ta misli o Tadievim ambicijama,jasno je iz rei Gorana Jeia, potpred-sednika ove stranke, koji je za dnevni list

Danas rekao da ako opozicija bude ilau dve kolone, lista koju e Demokratskastranka predvoditi mora da se zove is-kljuivo , bez ikakvih dodataka i imena.

Jo je dodao i da nije vreme za ad hok ko-

alicije, nego pokret koji deli iste vredno-sti, te da u Demokratskoj stranci emocije

prema Borisu Tadiu ne smeju da budu

preovlaujue u odluci o saradnji. Opet,pragmatino, ali pitanje koliko je izvod-ljivo u praksi. Na pitanje ko je kao koali-cioni partner prihvatljiviji, Jei smatrada je to ipak jer su oiljci od Borisa

predvoditi ima mesta za sve one sa koji-ma smo saraivali protekle tri godine idelili dobro i zlo, plus nove organizacijekao to je maarska organizacija koja sestvara, tradicionalni nai partneri u ma-njinskim strankama, ljudi iz sindikata i

pokreta, kao i regionalni pokreti koji ima-ju svoju snagu, rekao je Jei. Istakao je i

da su animozitete stavili na stranu i selidva puta za isti sto i dogovorili se oko go-

tovo svih stvari. Upitan ta je bolje i efika-

snije jedna ili dve kolone, Jei je rekao da

nema odnos prema tome, ali da je potre-ban dogovor ta e dati najbolji rezultatu korist evropske opozicije. On je najavio

Predsednitvo ove nedelje i za sledei

vikend, istiui da su dva faktora bitna

odnos organizacije prema tome i istrai-vanje javnog mnjenja.

Jei je jo rekao i da su , i

pribliili stavove i da je prva i osnovnastvar da se napravi to iri front u bor-bi protiv katastrofalnog reima Aleksan-

dra Vuia, to ne znai da emo ii za-jedno na izbore, ali i o tome e se done-ti zajednika odluka: Sutinske razlike

ne postoje kada je re o politici u nai-nu upravljanja dravom. Svi smo potekli

iz iste stranke i imamo iste svetonazoreu odnosu na Evropu, razvoj graanskogdrutva zatitupojedinca vladavinupra

Ako se malo zamislimo nad Jeievimreima, u njima se krije neto to strep-nju ini dubljom od nade. Naime, jedinoto trenutno spaja ove tri stranke jesteto to su protiv Aleksandra Vuia. Toih nee kotati glasova, naprotiv, veina

njihovih biraa razmilja upravo na istinain. Problem je to je takav pristup li-en svakog politikog sadraja i to Vu-iev kontraargument glasi isto: Jedinoto oni hoe jeste da mene smene s vla-sti. Veliko ispumpavanje politikog sa-draja iz javnog govora u Srbiji obavio jeupravo Aleksandar Vui. Zato vredno-sti koje nabraja Jei: Evropa, graansko

drutvo, vladavina prava, institucije za-hvaljujui aktuelnoj praksi vlasti zvue

uplje, kao puke ljuture rei koje su ne-kada imale neko znaenje.

Jedini izvestan koalicioni partner De-mokratske stranke za sada je Zajedno za

umadiju biveg gradonaelnika Kragu-

jevca Veroljuba Stevanovia. Potpredsed-

nik Inicijativnog odbora Zajedno za u-madiju Saa Mileni najavio je da e koa-

licioni partner te stranke na predstojeim

parlamentarnim izborima biti Demokrat-

ska stranka Bojana Pajtia. Kako je saop-

teno iz -a, Mileni je rekao da sve po-litike snage koje ele da se suprotstaveaktuelnom reimu treba da se okupe oko

-a. Eto, ima i onih koji misle da joima snage da bude stoerna partija ne

Tamara Skrozza

dobitnica Nagrade Jug Grizelj

Novinarka nedeljnika Vreme TamaraSkrozza je dobitnica Nagrade Jug Gri-

zelj za 2015. godinu, saoptio je FondJug Grizelj. Ova nagrada dodeljuje se

za najvie domete u istraivakom no-

vinarstvu u slubi razvijanja prijatelj-stva meu ljudima i uklanjanja grani-

ca meu narodima.

Odluku o ovogodinjem laureatu vei-nom glasova doneo je iri Fonda u sa-stavu Lila Radonji, Snjeana Milivo-

jevi, Neboja Grujii, Elena Krstano-vi-Grizelj i Antonela Riha.

Fond Jug Grizelj osnovali su 1991. go-

dine Grizeljevi prijatelji i kolege Slavo-ljub uki, Milan Miloevi, Duan Si-

mi, Stevan Niki i Aleksandar Nenadovi, i uz podrku porodice Juga Grizeljaustanovili godinju novinarsku nagradu koja nosi njegovo ime, u elji da sau-vaju uspomenu na ovog uglednog beogradskog i jugoslovenskog novinara, ko-

lumnistu, analitiara, reportera, filmskog scenaristu.

Foto: A. Ani


10/65

Razgovore koje iniciraju i Mi-leni smatra potpuno nebitnima, jer ne-maju drugu svrhu osim da iscrpljuju i za-

maraju demokratsku opoziciju kojoj, ponjegovom miljenju, ove politike partije

vie uopte i ne pripadaju. To su demo-kratske partije jueranjeg sveta i u no-vom demokratskom buenju Srbije onenee imati pozitivnu ulogu, rekao je Mi-

leni i dodao da su Tadi i Jovanovi omi-

ljeni Vuievi opozicionari.

, , Seate li se Sae Radulovia? Nova sna-

ga, svea krv na srpskoj politikoj sceni,nova lica, strunjaci sa jedinstvenim re-enjima, kako su se predstavljali onomad

pred parlamentarne izbore 2014. Ondaje usledilo gromoglasno bu jer pokretDosta je bilo () nije preao cenzus.Dobro, nisu preli cenzus na izborima, ali

zato na drutvenoj mrei Tviter razbijaju

koliko podrke imaju. Kad bi ovek uzeosamo Tviter za merilo raspoloenja gra-anstva, pomislio bi da e Radulovi uze-

ti bar 180 od 250 poslanikih mesta. AliTviter nije merilo niega, osim kako dru-

tvene mree mogu da daju lane pred-

stave. S druge strane, Tviter je odlianizvor informisanja o tome ta se zbiva uglavama pojedinih politiara aktivnih na

ovoj mrei. Naime, nepotvrena informa-

cija koju je prole nedelje objavio Blic,da kontemplira na temu koalicije saDemokratskom strankom Srbije i Dveri-

ma, potekla je upravo od toga to su poje-

dini predstavnici ovog pokreta tvitali da

im ni to nije strano, te da i desnica trebada bude zastupljena u parlamentu. Bo-

ko Obradovi iz Dveri je na ovo reagovaou stilu moda bude, ne mora da znai,dok je predsednica -a Sanda Rako-vi Ivi ideju odbila sa indignacijom, jerza niko ko hoe u Evropsku uniju nije

prihvatljiv izbor. Ako nita drugo, ova re-

akcija je makar principijelna.Iako ga je pozvao na onaj sastanak

svih moguih, Radulovi se nije odazvao

pozivu jer su mu Tadi, edomir Jovano-

vi i Nenad anak neprihvatljivi zbog ko-

ketiranja sa Aleksandrom Vuiem. Kakoli je sam sebi prihvatljiv, s obzirom na to da

je sedeo u Vuievoj vladi, to samo on zna.

Ipak, Saa Radulovi pozvao je sve za-interesovane stranke (osim a

koja bi za godinu dana uvela red u Srbi-ji. Gostujui u veb-emisiji 15 minuta na

portalu June vesti, Radulovi je pred-loio da ta grupa trai oroen mandat na

godinu dana i da se bavi samo onim tose nalazi u planu od 20 taaka koji je onnapravio, ali ga naziva zajednikim: Dastavimo ideoloke razlike sa strane i daprihvatimo osnovne postulate zdravijeg

standarda. Koliko je to ostavljanje ideo-lokih razlika po strani izvodljivo u prak-

si, Radulovi moe da se uveri iz reakcijeSande Rakovi Ivi.

No, da vidimo ta jo Radulovi pred-lae pre donoenja konanog suda: Uradu jednogodinje vlade uestvovali binajbolji predstavnici svih stranaka kojebi dogovore postigle u ovom predizbor-nom periodu. Nakon saniranja kljunihpitanja kao to su sistematizacija radnih

mesta, potpuna transparentnost i objavaugovora, bili bi raspisani izbori na kojima

bi svaka stranka nastupila samostalno.Smatramo da je Srbiji potrebno godinudana da donesemo kljune zakone, uki-nemo tetne, da raskinemo ugovor o Be-ogradu na vodi, da ukinemo Zakon o po-ljoprivrednom zemljitu. Mi elimo da se

okupimo oko neega, a ne da se okuplja-mo jedni sa drugima kako bismo prelicenzus, rekao je Radulovi.

Prvo, zato bi bilo koja stranka ulazilau koaliciju sa , koji nije uspeo da pre-e cenzus? ta bi time dobila, osim situ-acije poput one u crtanom filmu sa pe-tlom Sofronijem: Dva puta nita je ni

maltene koncentraciona vlada? Lako jenai argumente za to da je aktuelni reim

tetan po vladavinu prava, institucije idrutvo. Ali, izvinite, u Srbiji jo nemamo

nikakve vanredne okolnosti, nego vlastlegitimno izabranu na izborima. Dobro,uz podrku svega jedne etvrtine bira-kog tela, ali to ne menja stvar. Tree, taje zajedniki plan od 20 taaka, ako ga je

ve sastavio sam, a sad ga nudi drugi-ma poput nekog ultimatuma? I na kraju,

ta znai najbolji predstavnici svih stra-

naka i po kom e kriterijumu biti mere-na njihova valjanost, dobrota, ta ve...Sve nam ovo govori o tome da , koli-ko god bio aktivan na drutvenim mre-ama, naprosto ne poseduje elementar-nu politiku sposobnost ni dar za politi-ku koji bi ih uinio relevantnim politi-kim faktorom za bilo ta.

I taman kad se uinilo da niko ne bi sa

Raduloviem, javio se lider novoosnova-nog pokreta Levica Srbije i najavio jeda e ta organizacija razgovarati o pre-dizbornoj koaliciji sa pokretom Dosta je

bilo: Razgovaraemo sa svim opozicio-nim strankama, ali ve smo poslali poru-

ku pokretu Dosta je bilo i nekim stranka-

ma manjina za razgovore o buduoj sa-

radnji. Situacija u Srbiji je alarmantna,jer svi koji mogu, gledaju da pobegnu ilida odu u Beograd, rekao je Stefanoviprilikom formiranja inicijativnog odbo-ra Levice Srbije u apcu: Ni na kojem

LIDERI I NJIHOVI ODNOSI: Sastanak opozicije u DS-u; I. Dai i A. VuiFoto: FoNet/ Zoran Mra; Nemanja Jovanovi


11/65

moemo da potpiemo, ali to nije smisao

politike. Mi nudimo kompletna reenja izalaemo se da strana ulaganja prate mi-

nimalne plate u Srbiji, da se stranaka za-

poljavanja vode kao krivino delo, da se

uvede progresivno oporezivanje ili zakon

o poreklu imovine i da se on sprovede na

pravi nain, rekao je Stefanovi. On je ka-

zao da je za saradnju sa bilo kojom par-

tijom uslov svih uslova da ne saraujusa Srpskom naprednom strankom ().

Ako itaocu dosad nije eksplodiralaglava, sad je prilika da shvati ta znaiono Radulovievo ostavljanje ideolokih

razlika po strani. To je zapravo eufemi-zam za estoku ideoloku zbrku. Stefa-novi koji svoju Levicu Srbije predstav-lja kao srpsku verziju grke Sirize i pan-

skog Podemosa hoe u koaliciju sa Sa-om Raduloviem kome su najblia ne-oliberalna i libertarijanska ekonomska ipolitika reenja. Neka bude to biti nemoe. Pritom, jedan ima plan od 20 taa-

ka, drugi ima kompletna reenja. Cinikbi poeleo da se stvarno udrue u koali-

ciju, pa da vidimo na ta lii frankentaj-novski predizborni program sastavljenod ta dva dokumenta.

I opet, sve moe, samo saradnja sa ne moe Da se razumemo u tom stavu

dovoljan da bi privukao glasae na bilokoju stranu. Jasno je ta je cilj: animiratii privui apstinente kojima se ne sviaaktuelni reim. Meutim, ako je jedinosredstvo za privlaenje apstinenata tekto to je neko protiv Vuia, imamo po-sla sa ozbiljnim vreanjem inteligencijepotencijalnih glasaa.

U konkretnom sluaju Radulovia i

Stefanovia, vidi se da i jedan i drugi, uzprotivljenje Vuiu nude biraima joneki sadraj. Da fingiraju, vidi se iz spre-mnosti da uu u koaliciju, jer su u mo-dernom svetu njihova politika uverenja

meusobno estoko suprotstavljena. Ko-liko su i jedan i drugi iskreni u tim uve-renjima, takoe se vidi iz spremnosti dasarauju.

Mnogi su itaoci verovatno ve zabo-

ravili da je poetkom godine odran sa-stanak izmeu partnera u vladajuoj ko-

aliciji Srpske napredne stranke i Socija-

listike partije Srbije, gde se razgovaralo

o budunosti koalicije. Ko je tad paziona asu mogao je odmah da shvati dae parlamentarnih izbora biti iako imvreme nije, te da najverovatnije elida se rei a ak je i sam Aleksandar

Demokratska stranka toliko grozna daje bila u stanju da napravi koaliciju sa-om, kao da i on nije uradio isto. Od2008. naovamo, je imao status jezi-ka na vagi, te su sve vlade od tada do

danas formirane u zavisnosti od toga sakim stranka Ivice Daia eli u koaliciju.Ali, izgleda da su ta vremena prola. Prvo,

, a pogotovo Dai vie ni izbliza nisutoliko prisutni u medijima. Mnogi e sesetiti kako je, dok bio ministar policije,Dai skoro svakog vikenda imao akcijei performanse po raznim mestima u Sr-biji, otprilike, kao to sada premijer sva-kog vikenda ima neto strano vano dasaopti na konferenciji za novinare, samo

manje strano i zlokobno. Ipak je Daiveseljak po prirodi, za razliku od premi-jera, koji se odao protestantskoj etici, apo njoj smeh nije bogougodan. Takoe,

neizvesno je s kim e sve ii u koali-ciju, a zasad se jedini sveano zakleo navernost Rasim Ljaji i njegova Socijalde-mokratska partija.

Daia neto nema, ali zato u medijima

i gde drugo na Tviteru glavnu re vodi

predsednica Izvrnog odbora -a Dija-na Vukomanovi. I vrlo je slikovita u izra-

avanju: Ukoliko sa Jedinstvenom Srbi-

jom i Partijom ujedinjenih penzionera Sr-

bije postignemo koalicioni sporazum na

centralnom nivou, ta kombinacija e bitistoerna i na lokalnim izborima, iako tonee biti imperativ. Politika mapa Sr-bije na lokalu je srpska arenica, u kojuse stalno upliu nove politike boje, aliuta i crna boja ne dolaze u obzir, jer sene slau ni ideoloki, ni politiki sa na-om crvenom. Nema partnerstva sa -om, -om, -om i -om, dakle nema

partnerstva sa Pajtiem, Tadiem, edom

i ankom, kao ni sa ultranacionalistima

kao to su eelj, pa i Dveri, rekla je Vu-komanovi u intervjuu za Danas.

U ovoj izjavi kao da se skriva sublimi-nalna poruka: crna, crvena i uta se pre-ma Dijani Vukomanovi ne slau a ba

Pred Srbijom je bar 50 dana predizborne kampanje ukojoj, ve se sada vidi, nee biti milosti. Ako je suditi poonome emu smo svedoci od 2012. naovamo, sva je prilika

da emo se nagledati iivljavanja jaeg nad slabijim


12/65

zemlje vrlo drage i bliske premijeruVuiu.

alu na stranu, od svih partija koje bimogle da preu cenzus na narednim iz-borima, zvui najpribranije u pogle-du sopstvenih mogunosti i politikogpravca. To pokazuju dve izjave iz inter-vjua koji je Vukomanovi dala Danasu.Jedna je da i gledaju da zadr-e poverenje svojih zajednikih biraa penzionera. Druga glasi: Na potencijalje dvocifren, jer za ovih 25 godina smouspeli da odgajimo lojalni korpus tradi-

cionalnih biraa. Od 2008. naovamo mo-emo, uz manje oscilacije, da raunamona oko pola miliona biraa. Broj mandata

e zavisiti i od izlaznosti biraa svih par-tija. Dakle, dvocifren procenat glasova ioko 40-50 mandata su must haverezultat

na predstojeim izborima za nau koalici-

ju. (...) je uspeo da opstane zato to sekonstantno menjao. Od stranke transfor-

misanih komunista, poetkom devedese-

tih, posle 5. oktobra smo uspeno napra-

vili jo jedan evolutivni skok, od strankesocijalista menjamo se u proevropsku so-

cijal-demokratsku stranku.Politika vetina -a ogleda se i u

tome to nemaju problem da okrenu u

nee ni za ivu glavu u koaliciju sa -om,

iako su zajedno sa njima bili u dve vlade.

Ali, potuje zakon jaeg. Jedini poli-tiki interes im je da opstanu, svesni daje politika scena Srbije dungla, ali da je

u toj dungli trenutno samo jedna zver-ka krupna i da se njoj treba umiljavati.

Kad smo kod levice i kvazilevice, lide-ra Pokreta socijalista Aleksandra Vulinanigde nema, nit romori nit govori, posled-

nji put je vien da lopata sneg sa grado-naelnikom Beograda Siniom Malim.Sneg se, u meuvremenu, otopio.

Antievropske politike snage u Srbiji

idu u dve kolone: jednu ine i Dveri,a drugu Srpska radikalna stranka. I jedni

i drugi zasad gledaju svoja posla, pote-no kau da im ne valja ni ova ni prethod-

na vlast, da u Evropsku uniju nee ni zaivu glavu. Vojislav eelj, lider radikala,

planira da digne kredit od 160.000 evraza finansiranje kampanje i da stavi pod

hipoteku dve kue u vlasnitvu stranke.O tekuim zbivanjima na politikoj sce-ni radikali se ne izjanjavaju mnogo, zarazliku od predsednice Sande Rako-

vi Ivi iji se stavovi ako izuzmemo od

po svim drugim pitanjima ne razlikujumnogo od tzv. graanske Srbije. Sa dru-ge strane, za razliku od te grupacije, ima jasan princip na kom temelji svoju

politiku: Mi smo evroskeptici i na tomtemelju gradimo sve ostalo, rekla je San-

da Rakovi Ivi gostujui u Jutarnjemprogramu N1, i dodala da se ta stran-ka i patriotski blok zalau protiv prodaje

zemlje strancima. Ako odustanemo odevropskog puta, onda nemamo ni za vratom, dodala je. Inae, ima indici-ja da bi osim Dveri, zajedno sa -ommogli da se nau i predstavnici Srpskog

otadbinskog fronta Sinie Kovaeviai Zavetnici.

Istraivanja javnog mnjenja poslednjih

godina nisu naroito pouzdana, ali pro-cene kau da i koalicija Dveri i radi-kali ovog puta imaju anse da preu cen-

zus. Prvi zato to se evroentuzijastikapria izduvala, drugi zato to im se vra-tio eelj. I jedni i drugi jer ekonomska imigrantska kriza idu na ruku desno ori-jentisanim biraima.

Pred Srbijom je bar 50 dana predi-zborne kampanje u kojoj, ve se sada vidi,

nee biti milosti. Ako je suditi po onomeemu smo svedoci od 2012. naovamo, sva

je prilika da emo se nagledati iivljava-nja jaeg nad slabijim. To nee biti ni pri-

jatno ni bezazleno, jer smo i dosad gledali

kako u politikim okrajima kolateralno

stradaju pojedinci, mediji ili nezavisne in-stitucije. Zapravo, sve institucije. Upravo

zato treba da budemo zabrinuti. Indika-

tivno je i to to se prvi put od 2000. go-dine postavlja pitanje demokratinostiizbornog procesa. Ponovljeni lokalni iz-bori u malim sredinama tokom ove dvegodine doneli su nam batinanja, pretnjei druge mehanizme zastraivanja. To nas

dovodi do pitanja da li je vladajui za-

ista toliko siguran u svoju nadmo kaoto se pravi da jeste.

Sa druge strane, izvesno je da e i jed-ni i drugi, i vlast i opozicija, tokom kam-

panje ostati razgolieni i pokazati pravolice. Za jedne to moe da znai gubitakodreenog broja glasaa, a za druge su-oavanje sa realnou iz kog se modarodi odgovor na pitanje: kuda dalje?

ONI SU ODLUILI:S. Ivi-Rakovi i B. Obradovi;V. eelj

Foto: FoNet/Nenad orevi

Foto: FoNet/Aleksandar Levajkovi


13/65

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

Forest Gamp, ugledni genetiarovek koji u javnosti vai za entuzijastinog podravaoca

aktuelne vlasti, tanije Vuia (ne toliko kao osobe koliko

kao metonimije mitoloke evropske opredeljenosti leenih

radikala, ili bar njihovog reformskog krila) nedavno mi u

kraem neformalnom razgovoru sreli smo se na izvesnom

Javnom Dogaaju kae kako je ba bezveze to se toliko ne-

gativne energije nadrndanih tipova poput mene troi na siro-

tog Vuia kad je pravi neprijatelj i pritajena, ali ozbiljna opa-

snost za sve ono do ega nam je stalo zapravo Tomislav,

Nikoli Tomislav... Dobro, moja je spontana, uslovna reakci-

ja na takve iskaze odmah nemoj mi to dvoje (ergo, Nikolia i

Vuia) razdvajat, ali kako god, hajde da malo vidimo o emuse tu radi.

O Nikoli Tomislavu, tom Forestu Gampu srpske politi-

ke i javne scene, oveku koji nije kriv za svoj nezadrivi uspon

osim utoliko to je udarniki doprinosio nezadrivom padu

svih standarda bez kojih bi taj uspon bio nezamisliv, sve je

ve reeno i sve se ve zna. ime nas jo on moe iznenaditi?

Prijatno, ba niim, manj ako se ne obznani da je svih ovih go-

dina bio jedan od lanova The Residents, koji inae kriju svoj

graanski identitet. Neprijatno, opet niim posebnim, jer jecela njegova javna egzistencija jedno veliko i konstantno ne-

prijatno iznenaenje: svaki put kad ga se setim, ja se ba ne-

prijatno iznenadim, i tako ve etvrt veka. Pa opet, ono to je

izalo iz njegovih usta u Kragujevcu, ak je i oguglale ostavi-

lo bez daha.

Predsednik ove drave sveano je otvarao neto o emu

nema pojma, i tom prilikom je trebalo i da kae neto o nee-

mu o emu nita ne zna; okej, predsednicima su takve proto-

kolarne stvari u opisu posla, ali zato imaju savetnike i druga

struna lica oko sebe, koja e ih, ako nita drugo, spreiti da

se aktivno izblamiraju. Ono, meutim, to je Nikoli izlupe-tarao neto je neuporedivo gore od pukog, ma koliko grote-

sknog neznanja; sto mu gromova, stvarno ne morate biti ge-

netiar, dovoljno je da budete osoba elementarne humani-

stike kulture i pismenosti (tono bi se reklo, da ste s razu-

mevanjem proitali bar tri-etiri ozbiljne knjige u ivotu) pa

da savreno dobro razumete da na ovom svetu nema, a i za-

tonema, ba niega to bi se moglo nazvati srpski genetski

materijal (ili engleski, panski, bugarski, estonski, navaho...)

i da shodno tome ne postoji ni ovome primereni srpski kod,

da je to naprosto vapijua idiotarija, brutalna mistifikacija

Niega, i to nimalo naivna. Zamislite samo uzmimo notorno

poreenje da predsednik Nemake krene da biglie o tome

kako nemaka deca treba da se raaju u Nemakoj, s nema-

kim genetskim materijalom etc Ne samo da bi bio smenjen

dili za nimalo bezazleno krenje ustava i zakona. Imali su, na-

ime, Nemci ve jednog takvog koji je zastupao ba te i takve

poglede, i nije ni njima, a jo manje ostatku sveta, ostao u do-

broj uspomeni. Dodue, nije bio predsednik, nego kancelar.

Dok nije naprosto postao Firer.

Hoe se rei: nije ovo problem tek pasivne naravi (ta ne-

sreni Nikoli ne zna i ne shvata), nego aktivne: taj ovek, ni-

im neizazvan i nevuen za jezik, mrtav ozbiljan ispoljava jed-

no nacistikim i slinim eugenikim opasnim arlatanizmi-

ma svojstveno gledanje na ovekovo poreklo, raanje i identi-

tet. Iz takvog shvatanja ljudske egzistencije sasvim prirodno

proizilaze i odgovarajui politiki pogledi a to su, gle, ba onii onakvi pogledi po kojima Nikolia i poznajemo otkad uopte

znamo za njega (tj. od trenutka kad je Srbija dovoljno potonu-

la da je i jedan takav mogao da ispliva na videlo).

E sad, sledi nagradno pitanje: da li bi Vui Aleksandar bio

u stanju da izgovori neto ovakvo? Odmah da vam kaem: si-

guran sam da ne bi. Verovatno ak ni onaj odranije, a sigur-

no ovaj sadanji. Ako nita drugo, obrazovaniji je i pismeni-

ji, u stanju je da razume i ta se ne moe izrei, i zato. Da li je

onda, sledei ovaj primer i rezon koji namee, moj poznanik upravu: Nikoli je simbol opasnosti od koje Vui uva sve nas,

ukljuujui i nas koji ga nikako ne navidimo? Ne, nije. Zato?

Neu da spominjem stvari koje podrazumevam: zajedni-

ko politiko poreklo i put kroz etvrt veka, sav uas i sramo-

tu koje su u duetu sejali; neu ni o tome da su se zajedno, pre-

odeveni, vratili na vlast, i da ovog gospodara Vuia ne bi ni

bilo da nije uzleteo na krilima Nikolievog zapredsednienja.

Vano je sve to, ali nije sutina.

Esencija je, dragi moji, u kooperaciji, u prirodnom na-

dopunjavanju. To je inae nain na koji nova desnica osva-

ja jednu po jednu istonoevropsku dravu, i zavodi postde-mokratski poredak iliti neliberalnu demokratiju, to kae

Orban Viktor, ponosni inventor. Ona se, pak, sastoji od ek-

splozivne i toksine meavine liberalne ekonomije i auto-

ritarno-populistike, ksenofobine i prgave politike i kultu-

re. Tako je rasporeen i vladajui javni diskurs u tim poreci-

ma. Evo vam primer kako bi to moglo izgledati u novoj hr-

vatskoj vlasti: tehnomenader Orekovi, formalni premi-

jer, tu je za liberalizam u pravljenju i distribuciji para, a za

to vreme Karamarko ima da obavlja pravu, dubinsku stvar:

ideoloki kulturkampf, dubinsko ienje hrvatskog dru-

tva od svega to je... pa, zapravo liberalno. Ili levo. I uopte,

antifaistiko. Radi se, dakle, o planiranoj ili spontanoj pode-

li uloga: o kooperaciji, a ne o konfrontaciji. Isto tako, traiti

kod Vuia spas od Nikolia ili obrnuto na koncu ne znai

Traiti kod Vuia spas od Nikolia, ili obrnuto, ne znai nita drugo nego raditi za obojicu


14/65

Da premijer Srbije Aleksandar Vu-

i nije prole sedmice Svetskom

ekonomskom forumu u Davo-su poruio da Srbija, ukoliko sprovedeekonomske reforme, a prvi rezultati po-kazuju da hoe, moe postati ekonom-

ski tigar Jugoistone Evrope, ovaj svet-ski skup ini se da ne bi ni kod nas iza-zvao neku posebnu panju, kao to e ga

brzo napustiti i svetski mediji, jer ovogaputa nije bio atraktivno poprite suelja

globalne ekonomske teme. Svi se slauda godina nee valjati, ali ne oekuju du-

blju privrednu planetarnu krizu.Inae, gore navedenu Vuievu izja-

vu, moemo svrstati u rairenu praksumalih i siromanih zemalja, kada se po-

jave tamo gde bogati kolo vode, da po-put onog ciganina iz Zmaj Jovine pesmepokuaju da bolje prodaju svoje kljuse,u ovom sluaju na Davoskom otmenomvaaru Pojednostavljeno svako na tom

kao tigra, a ne kao ostarelog magarca.Ona Vuieva ograda sa reformama slu-i umesto ika Jovinog vapaja: ne gle-daj mu zube, moj golube! Avaj, klimavizubi srpskog privrednog tigra ne mogu

se izleiti samo propagandnom politi-

kom protetikom.

Ipak, osim ovog poklika u Davosu, ima i

drugih znakova da naeg premijera mui

San o brzom razvoju

Najavljeni tigar, ispaljenaMakedonija je itave prole

godine bila blokirana tekimsukobom vlasti i opozicije,

a i u toj godini je ostvarila

rast BDP-a za oko etiri

odsto. Crna Gora je, kau, u

politikoj krizi, zbog ulaska

u NATO i bunog otpora koji

toj politici navodno prua

opozicija, a prole godine

je ostvarila poveanjeBDP-a za 4,3 odsto. ak

i Bosna i Hercegovina,

koja nikako da formulie

nekakvu zajedniku

politiku, u treem kvartalu

prole godine dostigla

je meugodinju stopu

rasta BDP-a od 3,1 odsto.

Hrvatska je etvrtinu prolegodine bila bez vlade, pa

je ipak poveala BDP za 1,7

odsto. Slovenija navodno

ima vladu amatera, a

procenjuje se da je u proloj

godini podigla BDP za 2,2

odsto. Dakle, postavlja

se pitanje zato Srbija

zaostaje, kad ni drugimanije lako i kad i tamo ima

nezdravih pojavaFoto: FoNet


15/65

raketa

Srbije, ne samo od krize iz 2008, nego i od

2012. godine, kada je sam preuzeo odgo-vornost za dovoenje Srbije u red nor-malnih zemalja. A verovatno ga jo viemui to to ak i okolne zemlje, u veinitakoe privredno kljakave, po pravilu

imaju neto dinaminiji privredni rastod Srbije. Tu su podaci doista neumolji-vi. U razdoblju 20082014. godine Srbijaje zabeleila pad -a od oko 0,5 odsto,dok je prosek pada Balkana bio 0 2 odsto

imao je ak minimalan rast. I u posled-nje tri godine (20122014), Srbija prakti-no stagnira sa prosenim rastom od 0,3odsto godinje, dok Balkan raste po sto-pi od 1,8 odsto, a zemlje po stopi od 1,9

odsto. Ni protekle 2015. godine kompara-

cije nisu povoljne za Srbiju, jer je njen ,kako se zasad procenjuje, povean za 0,8odsto, dok je Balkan porastao za 2,4 od-sto, a zemlje za 2,7 odsto (podaci Kvar-

talnog monitora koje navodi Novi maga

nepovoljnim komparacijama i prologo-

dinju Blumbergovu procenu da je Srbi-ja meu deset zemalja sveta sa najspo-rijim privrednim rastom i prognozu oveagencije da e u razdoblju 20142017. Sr-bija imati prosenu godinju stopu rasta

od samo 0,29 odsto.Premijer Vui, koji sigurno raspolae

svim ovim podacima, u nekakvom psiho-

lokom otporu loim vestima, naroito u

ovo predizborno vreme, polazi od starog

komunistikog aksioma kad je ve pro-

lost loa, hajde da se pohvalimo budu-nou i uinimo je boljom snagom volje.

U tom smislu seamo se njegove nedav-ne izjave da e Srbija, ukoliko postignedogovor sa kineskim Hbisom oko pre-uzimanja Smederevske elezare, ve ove

godine poveati za 2,5 odsto iako se

taj u svim dokumentima ekonomske

politike za 2016. godinu projektuje na 1,8odsto, a za 2017. godinu planira se rast od

2,2 odsto. Naime, Vui je doslovno rekao:

Ako postignemo taj dogovor, idemo kao

raketa na rast od preko etiri odsto u 2017.godini (Politika, 15. januar).

Iako je teko osporavati budunost(uz opasnost da budete registrovani kaoautoovinista), a i ko zna ta se sve i do-

bro moe u toj budunosti iznenada do-goditi, moglo bi se oprezno rei da zasadima malo racionalnih razloga da se oe-kuje spomenuti neophodni raketni tem-

po rasta Srbije, kako su neke redakcijedvosmisleno naslovile informacije o po-

slednjim strunim razvojnim eksperti-zama versusVuievih snova.

Pre svega, treba naelno primetiti danijedna zemlja koja dri zamrznute i sma-

njene plate da bi postigla makroekonom-

sku stabilnost, po pravilu, ne moe ostva-

riti neke visoke stope rasta. Ne samo zbog

toga to ona privreda koju je drava dove-

la u zonu kada bitka za ekonomsku sta-bilnost nema alternative, po pravilu nemoe toliko brzo poveati profit u -u

da ne samo nadomesti dravne deficite idugove (kamate) nego i gubitak plata ipenzija u njegovoj strukturi. To jest, a tose malo kod nas zna i plate javnog sek-tora su na neki nain deo a jer po sa

POLITIKA PATETIKA: A. Vui


16/65

praenja i inovnici, uitelji, doktori, po-licajci i vojnici stvaraju novu vrednost,a ne samo bankari i meetari itd. Pri sve-

mu tome u raunicu -a ne ulaze onikoji vrednost stvaraju u sivoj zoni. Uo-stalom, srea je za Srbiju to je napute-na statistika metodologija po kojoj novu

vrednost stvaraju samo radnici i seljaci,jer bi u suprotnom sluaju naa situaci-ja izgledala jo gore.

Zatim, ako stvari pojednostavimo dobanalnosti, teko je oekivati da Srbija u kojoj je prole godine ostvaren po-rast -a za oko 300 miliona evra, a

pri tome je javni dug samo zbog pora-sta vrednosti dolara prema evru pove-an za dva i po puta veu sumu od togprirasta -a moe ostvariti i ovaj du-

plo vei rast u 2016. godini, koji je plani-

ran (1,8 odsto). Strunjaci koji su prolesedmice prikazali poslednji bilten ,oslonjen na podatke Republikog zavo-

da za statistiku, ve su preko Ivana Ni-kolia nagovestili da je u 2016. godini re-

alno oekivati rast -a Srbije za 1,5 od-

sto. Ne treba zaboraviti da je stopa pri-vrednog rasta Srbije i dalje nia od ka-matne stope po kojoj se otplauju staridugovi, pa i od kamatne stope koja se idanas, u vreme jeinog novca, odobra-va naim menicama.

Istina, cilj da se postigne projektova-ni rast -a u ovoj godini nije beznade-an, jer e nas, po miljenju Vladimira Gli-

gorova, blago povui Evropska unija. Uzto se moe dodati da e gubitke na padu

izvoznih cena naih sirovina (elika, ba-kra i osnovnih poljoprivrednih proizvo-da), uglavnom kompenzovati pad izdata-

ka za nau i gas na uvoznoj strani. Pro-blem je to te benefite uglavnom (pre

nastavila da pokriva jazove izmeu javne

potronje i poreskog kapaciteta privrede.

Najzagonetnije i najmanje istraeno je

pitanje zato Srbija u razvoju kaska zakomijskim dravama, sa slinim privred-

nim socijalistikim nasleem, koje, su-dei po napisima naih nacionalno nar-cisoidnih medija, imaju i vee politikeprobleme od ovih u Srbiji. Makedonija je

itave prole godine bila blokirana te-kim sukobom vlasti i opozicije, kao i ma-

kedonsko-albanskim napetostima, a i u

toj godini je ostvarila rast -a za oko e-tiri odsto. Crna Gora je, kau, u politikoj

krizi, zbog ulaska u i bunog otpo-ra koji toj politici navodno prua opozici-

ja, a prole godine je ostvarila poveanje-a za 4,3 odsto. ak i Bosna i Hercego-

vina, koja nikako da formulie nekakvuzajedniku politiku (uglavnom zbog Do-dikovog otpora), u treem kvartalu pro-

le godine dostigla je meugodinju stopu

rasta -a od 3,1 odsto. Hrvatska je e-

tvrtinu prole godine bila bez vlade, pa jeipak poveala za 1,7 odsto (neki kau i

vie, za 2,6 odsto). Slovenija navodno ima

vladu amatera, a procenjuje se da je uproloj godini podigla za 2,2 odsto. Iu Rumuniji i Bugarskoj se ne moe reida je politika atmosfera ba zdravija u

odnosu na nau nezdravu atmosferu,a i te drave su rasle bre od nas. Dakle,postavlja se pitanje zato Srbija zaosta-je, kad ni drugima nije lako i kad i tamo

ima nezdravih pojava?Tu, naelno i teoretski, ima nekoliko

varijanti odgovora. Prvo bi se ocena o po-

litikoj stabilnosti u Srbiji mogla koper-

nikanski obrnuti da bi se konstruisala

nestabilnija od okolnih zemalja koje ima-

ju mnogo politikih problema, ali barznaju ta mogu, a ta ne mogu? Speci-finost Srbije je to takve nestabilnostinema u njenoj narodnoj skuptini, ali jeizgleda ima na svim drugim mestima.

Drugi, meu mnogim varijantama od-govora na pitanje zato su okolne zemlje

po pravilu privredno uspenije, moda bi

se mogao nai u tome to je inercija sta-rog privrednog sistema i stare privredne

strukture u Srbiji mnogo vra, jer na toj

inerciji parazitiraju i stare i nove politi-ke elite u dosluhu sa narodom. Tako se

promovie model u kome je drava zatit-nik naroda od domaih tajkuna koji bi da

rentiraju nacionalne resurse, te glavnipreduzima ili bar posrednik izmeu na-

cionalnog kapitala i stranih investitora,koji bi, takoe, na njemu da zarade.

Na kraju, okreni-obrni, dolazimo i dohipoteze da svet i strani ulagai i daljene veruju mnogo u sistem u Srbiji i nje-nu dugoronu orijentaciju, mada ih pre-mijer Vui, i u svom gore citiranom tek-

stu za poslednji forum u Davosu, stalnouverava da naa drava ide prema refor-mama i tei trinoj ekonomiji. Da se u to

jo ne veruje potvruje (opet) Blumber-gova procena (koju prenosi Tanjug) da e

u 2016. godini Rumunije biti povean

za 3,8 odsto (ne iskljuuje se, meutim, ni

recesija); da e Makedonije biti pove-

an za 3,5 odsto; da e Bosne i Her-cegovine porasti za tri odsto; Bugarskeza 2,5 odsto; Slovenije za 2,2 odsto. Prema

drugim izvorima, u Crnoj Gori se 2016. go-dine oekuje rast od 4,1 odsto, a u Hrvat-skoj 1,8 odsto. Znai, Srbija je, sa svojih 1,5

prognoziranog rasta, opet tigar na repusvake regionalne tabele

RAZGOVORI U DAVOSU: Aleksandar Vui i an-Filip Kurtoa Foto: Betaphoto


17/65


18/65

Rano popodne u utorak, 26. janu-ara, u Skuptini Srbije zavre-na je rasprava o amandmani-ma na predlog Zakona o ogla-

avanju i ostalo je jo samo da ga posla-nici izglasaju u narednom danu za gla-sanje, koji jo uvek nije odreen. Ovaj za-kon imao je udnovatu istoriju nastaja-nja sa, u sutini, dve suprotstavljene te-nje koje su ga oblikovale od poslednjeg

tromeseja 2014. do danas jedna je na-meravala da novi zakon bude iskljuivovezan za trgovinu, a druga da on pokri-je sve vrste oglaavanja. U novi Zakono oglaavanju ule su odredbe koje su

realnim stanjem na medijskom tritui postojanjem novih medija. Ubaenesu odredbe o obmanjujuem i prikrive-nom oglaavanju, detaljno su obraeneodredbe koje se odnose na decu i malo-letnike, ubaene su odredbe o internetoglaavanju, o kojima nije bilo rei u jouvek aktuelnom Zakonu, a liberalizova-ne su i odredbe o oglaavanju alkohol-nih pia, naroito u tampanim mediji-

ma. Ipak, deluje da je onaj sukob suprot-stavljenih tenji ostao nereen, a pitanjekoje se postavljalo bilo je: hoe li, napo-kon, ovaj zakon urediti i polje oglaava-nja dravnih organa organizacija i poli

Prethodni Zakon o oglaavanju, koji je

stupio na snagu 2005, imao je dva lanakoja su se bavila ovim pitanjem lan 86govorio je o oglaavanju dravnih orga-na i organizacija i drugih organa i orga-nizacija, a lan 87 o oglaavanju politi-kih organizacija i oglaavanju na glasa-kom mestu, ali ovla, tek toliko da spome-nu da i ovakve vrste oglaavanja postoje.

Ove odredbe su ujedno bile potpuno obe-smiljene i izostankom bilo kakve vrstesankcija za njihovo krenje.

Nacrt novog Zakona o oglaavanju, kojije bio zavrenpoetkom 2015 i koji je iza

Zakon o oglaavanju

Jo jedna proputena


19/65

prilikata donosi novi Zakon o oglaavanju, da li jeureena oblast politikog oglaavanja, kako je

izgledao Nacrt, a kakav e zakon biti izglasan

bio ambivalentan po ovom pitanju. Na-ime, u Ministarstvu trgovine, turizma itelekomunikacija, nadlenom za ovaj za-kon, zauzeli su stanovite da politikooglaavanje nema nikakve veze sa zako-nom koji je nastajao. Oglaiva je lice kojese oglaava, a koje ima svojstvo trgovcauskladu sa propisima koji ureuju trgovi-nu, dok je oglaavanje predstavljanje ubilo kom obliku u vezi sa trgovinom, od-

nosno profesionalnom ili poslovnom de-latnou, radi podsticanja prodaje robe iusluga, nepokretnosti, prava i obaveza(kurzivi R.M., kako u ovom pasusu takoi u ostatku teksta) Dakle oglaavanje je

i samo za trgovinu: samo u vezi sa trgovi-nom se moe neto oglaavati, i to moeda ini samo trgovac neto dalje, izriitose govorilo da se odredbe zakona nee pri-menjivati na aktivnosti koje nemaju svoj-stvo oglaavanja, ukljuujui tu i oglaa-vanje koje dolazi od dravnih organa i po-litikih organizacija.

Ovakvo gledite je u strunoj javnostiocenjeno kao problematino i veoma uskou odnosu na vaei zakon iz 2005, koji jeoglaavanje definisao kao obavetavanjepreko oglasnog sredstva kojim se prepo-ruuje oglaiva, njegova aktivnost, proi-

zvod, usluga ili druga preporuka, a ogla-iva je bio pravno lice, preduzetnik ili fi-ziko lice ije poslovno ime, linost, aktiv-nost, proizvod ili uslugu preporuuje ogla-sna poruka. Tako je organizacija Transpa-rentnost Srbija () u februaru 2015. iznelasvoje kritike na nacrt novog zakona istiu-i da bi ovako skrojen Zakon o oglaava-nju zapravo nosio netaan naziv: UkolikoMinistarstvo smatra da bi samo komerci-jalno oglaavanje trebalo urediti ovim za-

konom, onda bi trebalo izmeniti i sam na-ziv Zakona koji je na raspravi, na primerZakon o trgovinskom i poslovnom ogla-avanju ili neto tome slino. Tako bi po-stalo od poetka vidljivo da nisu svi oblicioglaavanja ureeni, i da je potrebna do-datna intervencija zakonodavca, saoptioje , dodajui, izmeu ostalog, da bi izuzi-manje drugih vidova oglaavanja iz zako-na znailo da je u ovim, izuzetim sluaje-vima, zapravo dozvoljeno ono to se Za-

konom o oglaavanju zabranjuje, poputizazivanja mrnje, netolerancije ili podsti-canja diskriminacije.

Iz Asocijacije nezavisnih elektronskihmedija () takoe je doao podui

je, izmeu ostalog, upozoravao i na ne-transparentnost oglaavanja koje potieiz javnih sredstava i neopravdano favo-rizovanje podobnih medija koje vodi kaposrednom ugroavanju medijskih slo-boda. Oglaavanje entiteta u javnom vla-snitvu, pisao je tada , nosi opasnostpotencijalne diskriminacije prenosilacaoglasne poruke (medija) preko favorizo-vanja odreenih podobnih prenosilaca iizbora iskljuivog reklamiranja u takvimprenosiocima. Ovaj problem sa jedne stra-ne dotie oglaavanje, a sa druge i medij-ske zakone. Budui da medijski zakoni ne

predviaju zatitne mehanizme vezane zaoglaavanje javnih entiteta, smatramo dato mora biti predmet regulacije ovog za-kona. Takoe, postojala su i miljenja dabi ovako sroen zakon mogao da bude po-guban upravo po oblast koju je sebi odre-dio (trgovako oglaavanje). Zahvaljujuitome to bi ostale vrste oglaavanja bilenepomenute, pa time i neureene, ukazi-vano je na opasnost da se trgovako ogla-avanje prosto preseli u ovu sivu zonu da

se oglaavanje poveri ne-trgovcima, kojezakon ne dotie, pa ih time i ne obavezujena potovanje bilo kakvih svojih odredbi.

Ipak i ovde dolazimo do pomenuteambivalentnosti nacrta Zakona o ogla-avanju nacrt je ipak provukao i ogla-avanje dravnih organa i politikih orga-nizacija, i to na prilino nekonvencionalannain: u prelaznim i zavrnim odredbamapredvideo je da poetkom primene novogprestaje da vai stari Zakon o oglaavanju

(onaj iz 2005) osim pomenutih lanova86 i 87. Na ovaj nain htelo se rei da se pre-poznaje postojanje i drugih vrsta oglaa-vanja, ali da ona nisu predmet Zakona ooglaavanju te da bi tu oblast trebalo po

Fotografije: Aleksandar Ani


20/65

sadraj predloenog nacrta, postaje jasnozato su njegove odredbe nespojive sa po-litiarima i politikim oglaavanjem. Naprimer, koja bi to politika stranka prei-vela lan 11 i novounete odredbe o obma-

njujuem oglaavanju, kojima se izriitozabranjuje svako oglaavanje koje na bilokoji nain obmanjuje ili je verovatno da eobmanuti primaoce oglasne poruke, kojezbog takve obmanjujue prirode moe dautie na njihovo ekonomsko ponaanje ilikoje zbog toga kodi ili je verovatno da enakoditi konkurentu oglaivaa?

Kako god, ovakav nacrt Zakona o ogla-

avanju otiao je put Evropske komisije naocenu i procenu o usaglaenosti sa propi-sima , pa se vratio, i u novembru 2015.zavrio u Skuptini Srbije kao predlog Za-kona o oglaavanju. Taj predlog je i daljeopstajao u tezi da je oglaiva lice kojeima svojstvo trgovcau skladu sa propi-sima koji ureuju trgovinu ili radi u imei za raun trgovca, dok se kod definisa-nja pojma oglaavanje odustalo od ek-splicitnog navoenja rei trgovina, pa jepredlog oglaavanje video kao predstav-

ljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslova-njem odnosno profesionalnom ili poslov-nom delatnou, radi podsticanja prodajerobe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao iprenosa prava i obaveza. Meutim, u la-nu 7 predloga zakona, koji govori o tometa je zabranjeno oglaavati, izriito je sta-jalo: Zabranjeno je oglaavanje koje vrelica koja nemaju svojstvo trgovcau skladusa propisima koji ureuju trgovinu. Da-kle, predlog zakona koji je doao u Skup-

tinu sutinski se nije mnogo razlikovaood nacrta u pogledu toga ta je zapravooglaavanje, i taksativno je nabrajao nata se odredbe zakona ne primenjuju: naobjavljivanje poruka line prirode, odno-sno druge oglase fizikih lica koji nisu ve-zani za njihovu poslovnu niti profesional-nu delatnost; najavno obavetavanje kojevre dravni organi, odnosno drugi nosio-

ci javnih vlasti, izborne kampanje i druge

promotivne aktivnosti politikih organi-

zacija; na javno obavetavanje koje vreudruenja, sindikati i druga pravna lica,u sklopu delatnosti koja se ne odnosi naprodaju robe i usluga, te na informisa-nje javnosti o aktivnostima drutveno

aktivnosti stiu elementi sponzorstva usmislu ovog zakona (lan 3).

Ponovo je reagovala TransparentnostSrbija, istiui da problemi u vezi sa po-litikim i drugim skrivenim uticajima na

medije ne mogu biti valjano reeni, dok dr-avno i politiko oglaavanje u medijimane bude ureeno na dosledan i sveobu-hvatan nain. (...) Ovi problemi nisu ree-ni donoenjem i izmenama propisa u po-slednje etiri godine, a reenje ne donosi nipredlog Zakona o oglaavanju koji je upu-en u skuptinsku proceduru. Pozitivnozakonodavstvo nije dosledno kada je reo dravnom i politikom oglaavanju, zatoto jedna pravila vae za oglaavanje na

elektronskim medijima, a druga za tam-pane medije, a ni ta pravila se ne prime-njuju uvek. Pored toga, nema ni jasnih me-rila za ocenu svrsishodnosti oglaavanja

javnog sektora, pisao je , zakljuujui danaalost, aktuelni predlog zakona uoptene ureuje pitanje oglaavanja dravnihorgana i politikih stranaka. Uzgred, je u svom saoptenju pomenuo i Savet zaborbu protiv korupcije i njihov izvetaj outicajima na medije kroz oglaavanje dr-avnih organa iz 2011. Par dana pre Novegodine, Savet je objavio novi izvetaj, zaperiod 20112014, sa nekim zbilja spekta-kularnim kombinacijama koje su prav-

ljene u te etiri godine. Podsetimo, Savetje obznanio da je posmatrani uzorak in-stitucija javnog sektora za oglaavanjetokom etiri godine potroio vie od 60miliona evra a da je procena Saveta da je

vea od 840 miliona, ili vie od 210 milio-na evra godinje.

Ipak, negde u periodu izmeu novem-

bra, kada je predlog Zakona stigao u Skup-tinu Srbije, i 26. januara, kada je zavre-na skuptinska rasprava po amandmani-ma, dolo je do svojevrsnog obrta kojim jedobrim delom promenjena sutina Zako-na o oglaavanju. Naime, 18. januara je uSkuptini odran sastanak Ekonomskogkokusa, na kome je Nacionalna alijansa zalokalni ekonomski razvoj (), zajed-no sa svojim lanovima i predstavnicimaradne grupe koja je uestvovala u pravlje-

nju zakona, podnela vie od 30 amandma-na. Meu njima se nalazilo 11 amandma-na kojima se pravila jasna razlika izme-u dece i maloletnika, ali i amandman

koji potpuno menja smisao pomenutoglana 3, o tome na ta se ne primenjujuodredbe Zakona. Jednostavno je izbrisa-na re ne, pa je u tekstu zakona ostalo dase odredbe ovog zakona primenjuju i naaktivnosti koje nisu oglaavanje u smislu

ovog zakona.Generalno, od poetka je na stav bio

da ono to rade dravni organi nije oglaa-vanje u ovom smislu, kae za Vreme Du-ica orevi, samostalni savetnik u Mi-

nistarstvu trgovine, turizma i telekomu-nikacija. Meutim, javila se Transparen-tnost Srbija sa svojim komentarima, paSavet za borbu protiv korupcije, pa razneagencije Mi smosve vremeobjanjavali

BEZ UREENJA DRAVNOG I POLITIKOG OGLAAVANJA: ta eka Srbiju u novoj izbornoj kampanji


21/65

poruke, a ne tokove novca. Ovde jesteproblem nain na koji se sve to finansi-ra, ali to je pitanje nekih drugih organa idrugih profesija, revizije, kontrole troe-nja budetskih sredstava itd. Onda smo

mi ubacili u predmet zakona izraz sadr-ina oglasne poruke, da bismo objasnilita ovaj zakon ureuje.

Duica orevi otkriva za Vreme daje brisan i onaj stav iz lana 7 koji je pred-viao da je oglaavanje zabranjeno svimaosim trgovcima. Previe je to bilo restrik-tivno, kae orevi, jer bi onda mogloda doe do problema u primeni to bi zna-ilo da osoba koja nije trgovac ne bi moglada se oglaava. Meutim, ne moete propi-

som o oglaavanju da suzbijate sivu eko-nomiju. To je druga tema i drugi zakon.Naravno da u pozitivnom pravu svi za-koni treba da budu usaglaeni i da vode

istom cilju, ali ne moemo ovim zakonomda ispravimo sve ono to ne valja. Ona do-daje i da je obrisana odredba iz zavrnihodredbi o ostanku na snazi lanova 86 i87 starog zakona. Poto je amandmani-ma predvieno da se odredbe zakona pri-menjuju i na druge aktivnosti, obrisanesu te zavrne odredbe. Takoe, uvedenaje i sankcija koja je nedostajala ovim la-novima u starom zakonu za odgovornolice predviena je novana kazna od 50 do

100 hiljada dinara, jer po zakonu o prekr-ajima, za prekraj ne moe da odgovaradravni organ, ve samo odgovorno lice,zakljuuje orevi.

Bilo bi zanimljivo raspredati zbog ega

oglaavanju usvojene sada, a nisu pregodinu dana lanice -a su izme-u ostalih i Philip Morris, i Japan TobaccoInternational, i Coca-Cola i Apatinska pi-vara. Ostaje i injenica da je predlog Zako-

na imao ukupno 81 lan, a da je amandma-nima nekim tehnikim, a nekim, videlismo, sutinskim izmenjeno vie od po-lovine njih. Uprkos svemu, ostaje fakat daZakon, koliko-toliko, ipak obuhvata i osta-le vrste oglaavanja.

Bilo je prostora da se na bolji nain de-finie ili identifikuje oglaavanje organavlasti, kae za Vreme Dalila Ljubii, iz-vrni direktor Asocijacije medija i jednaod lanova radne grupe za izradu novog

Zakona o oglaavanju. injenica je da seorgani javne vlasti oglaavaju, iako to nijekomercijalno oglaavanje, i zarad kasnijekontrole sadraja ovog oglaavanja posto-

jala je potreba da se ta oblast bolje uredi.Ministarstvo je u potpunosti negiralo dapostoji ta vrsta komunikacije, kao i potre-bu da zakon treba da se bavi time, da bisada, kroz amandmane, samo uveli jednuveoma malu mogunost da se i tim sadr-ajem bavi nadzor, odnosno kontrola pri-mene zakona: uvedena je mogunost dainspekcija ipak sagleda i sadraj komu-nikacije organa javne vlasti, iako to nijeoglaavanje. Dakle, izuzimajui taj veliki

segment javne komunikacije, koja je e-sto propraena naknadom, a nije huma-nitarna, ili, izuzimajui oglaavanje nekenepogode, otvara se prostor za crno tri-te u smislu zakupa medijskog prostora

zakup ne vidi kao oglaavanje, i za njegane vae cenovnici oglaavanja, onda osta-je da se on dogovara nekom pogodbom ito polje ostaje neureeno. Mi smo predla-gali da se krene u izradu Zakona o ogla-

avanju organa vlasti, da se napravi pose-ban zakon koji ureuje tu vrstu oglaava-nja, ali do sada nismo naili na podrku,delimino i zato to u Ministarstvu sma-traju da to nije njihova nadlenost, kaeDalila Ljubii.

Ona istie i zamerku koju su imali tam-pani mediji, a koja se vue jo iz Zakona oelektronskim medijima, i koja je samo pre-slikana u Zakon o oglaavanju. Re je ododatnom vremenu koje su televizije do-bile za reklamiranje. Zakon o elektron-skim medijima je uveo odredbu da televi-zije, mimo reklamnog bloka, mogu da emi-tuju samopromociju, kampanje drutve-no odgovornog poslovanja, humanitarnekampanje. Po nama, to je dodatno rekla-mno vreme za televiziju, koje ne podleezakonu kao reklama, ne podlee kontro-li niti merenju reklamnog vremena, a si-gurno e bar jedan deo toga biti naplaen.Dakle, ostala je upitna kontrola tog vre-mena koje po zakonu nije reklamno na

koji nain e se kontrolisati taj segment,da li e se na njega plaati ? U primeniZakona veoma je bitno da vri svojuulogu, odnosno da kontrolie taj deo kojije izuzet iz reklamnog vremena. To je uopisu njihovog posla, ali se ne bave timedovoljno. Kada ovaj zakon stupi na snagu,morae jo vie na tome da rade.

Napokon, pre neki dan (23. januara),amandmanske izmene je prokomentari-sala i Transparentnost Srbija. Istiui da

su amandmanima uklonjeni pojedini ne-dostaci, konstatuje da su izostavljeneneke korisne norme iz starog zakona, po-put zabrane da se u dravnom oglaava-nju koristi ime, lik, glas ili lino svojstvofunkcionera Republike, Pokrajine ili lokal-ne samouprave, kao i zabrana da se krozdravno oglaavanje posredno ili nepo-sredno oglaava politika organizacija ilidruga organizacija koju je osnovao drav-ni organ, politika partija ili politiar, uz

zakljuak da je naalost, proputena jojedna prilika da se pre poetka jo jedneizborne kampanje detaljnije urede pitanjadravnog oglaavanja, naroito u pogledunovanih tokova postupka i kontrole


22/65

M

inistar pravde Nikola Selakovije ovjek od rijei: dogodilo se idogaa i dalje upravo ono to je

u parlamentu u decembru prole godineizjavio: Nisam politiki mazohista da bi-ram one koji potpuno ne odgovaraju po-litiki Vladi. Ali, pre svega, kriterijum jestrunost za obavljanje tuilakog posla.Rezultat je da je jedan dio tuilaca iza-bran, da je 30 tuilatava dobilo vriocefunkcije (po nejasnim kriterijima) i da jeTuilatvo za ratne zloine (), eto, i dokraja januara u posve nejasnom statusu:dosadanji tuilac Vladimir Vukevi jo

nema itabu da je u penziji, a rjeenje oimenovanju jednog od pet kandidata zamjenice Sneane Stanojkovi nije nipostojalo, s obzirom na demanti Repu-blikog javnog tuilatva, ili je postojalo,pa u posljednjem trenutku ipak nije pot-pisano, s obzirom na prie koje kolaju popravosudnim krugovima.

O politikim uglovima izbora tuilaca

bilo je rijei u javnosti, o svemu se prili-no puta oglasilo Udruenje tuilaca Srbi-je, stoji tu kano klisurine i ocjena Evrop-ske komisije o napretku Srbije kad je rijeo ratnim zloinima i postupanju Tuila-tva. Ocjena je nedvosmislena: razlog zazabrinutost predstavlja politiki pritisakna rad -a, a tu treba dodati i ocjenu kad je o nezavisnosti i nepristranosti ri-je da predstavnici vlade i dalje javnokomentariu aktuelna suenja i istrage,

ime se podriva nezavisnost pravosua.Na stranu sada izbor specijalnog tu-

ioca za borbu protiv organiziranog kri-minala nije tajna niti je to bila za biv-ih vlasti da je za taj segment nuna

politiku volju nije imala za svoje, veza progon njihovih prestupnika, taj-kuna ili koga god. U duboko korumpira-noj zemlji nema tog Eliota Nesa koji eii protiv struje aktualnoj vlasti, pa takone udi niti po mnogima sporni pro-ces otklanjanja Miljka Radisavljevia ipostavljanja Mladena Nenadia, zame-ateljstvo s ocjenama, bodovima, testo-vima... Nee Nenadiu biti nita bolje noto je Radisavljeviu bilo, da se razumi-jemo, jer ta borba protiv korupcije zavisiod niega vie, no od spomenute politi-ke volje, koje ima samo prema tzv. nepri-

jateljima i oponentima reima.Sa ratnim zloinima je neto drugaije:

ako bismo u evropsku porodicu, moralibismo kao drutvo imati jasan i bar u tojpolitikoj voljirelativno unison stav da seodgovorni za zloine moraju procesuira-ti i kazniti po zakonu. No, od samog osni-vanja i Tuilatva i posebnog, tzv. Speci-jalnog suda za ratne zloine u Beogradusve je kripalo. Sjetit emo se minista-ra koji su to osporavali, visoko rangiranih

policajaca koji su priali o staklenim no-gama tog suda, pljuvanja vienih radika-la koji su prije napredne faze i SkuptinuSrbije nazivali sigurnom kuom za ha-ke optuenike; sjetit emo se i nedavnogdoeka u Niu Vladimira Lazarevia, osu-enog za ratne zloina u Hagu u drav-noj reiji i uz najodgovornije ministre...

Oito je u tom fijasku oko -a presu-

dila politika volja koje nema. Podsjeti-mo se: pet kandidata je bilo u konkuren-ciji. Od njih, dvojica koji ve jesu u Tui-latvu, Miomir Vitorovi i Milan Petro-vi jedan koji je u Republikom javnom

tuilatva, Dejan Terzi iz Apelacionogsuda u Novom Sadu, te ve spomenutaSneana Stanojkovi, koja je uspjela onoto nitko od ostalih kandidata nije, a toje da se od zamjenice osnovnog (tada op-inskog) tuioca, vine do zamjenice u rat-nim zloinima. Mora se rei inae, do-stupno je sve u dokumentima Skuptine,kao i na sajtu -a da je njena biogra-fija jedina koja ne zna za uobiajeni redu napredovanju, koje kree od najniegdo najvieg nivoa, da je jedina koja nijeradila one tee krivine predmete prijeno to je 2010. godine premjetena rav-

no u Ustaniku ulicu.Sad se valja, prije no to se pozabavi-

mo planovima rada koje su svi kandida-ti, svih petoro, morali predati prije (ne)iz-bora, vratiti na ministra pravde. Premaonome u to je uvid imao , na jednojnovembarskoj sjednici Dravnog vijeatuilaca, na kojoj su utvrene konane li-ste kandidata za tuioce, ministar Sela-kovi predloio je da Vladi ipak ne buduupueni svi kandidati sa rang-liste. Uspr-

kos tome to je meu tim kandidatimabilo veoma mnogo onih sa maksimalnih70 bodova, Selakovi je, pie , premazapisniku rekao: Postoji znaajan brojjavnih tuilatava gde nismo zadovoljnikandidatima koji su konkurisali za izborjavnih tuilaca, tako da, danas, ne bi bilodobro i ozbiljno da utvrdimo listu kandi-data i za ta javna tuilatva. Vee moedodatno obaviti razgovor sa kandidatimaza javna tuilatva za koja, danas, nee-

mo utvrditi listu kandidata.U meuvremenu, od tog trenutka

do trenutka glasanja u Skuptini Srbi-je, sa rang-listom i bodovima kandida-ta se dogaa svata pa se tako jednom

Pravosue

Ni po azbuci,

niti po abecediNovi tuilac za ratne zloine Srbije nije izabran.

Jo jednom je presudila politika volja, koja zbog

svojih biografija dri u zatoenitvu suoavanje

sa prolou i krivinu odgovornost


23/65

telefonskim pozivom sputa broj bo-dova, a jednom kandidatu se manji brojbodova poveava na maksimalni. Takose, na kraju, dolazi do konane liste odpet kandidata za tuioca za ratne zloi-ne, usprkos sad se opet pozivamo na i njihov uvid u zapisnik sa sjedni-ce tome to Nikola Selakovi smatra

da Vladi Republike Srbije treba podne-ti listu kandidata za izbor javnih tuila-ca, bez navoenja broja bodova. U slua-ju da kandidati imaju isti broj bodova,treba ih razvrstati po azbunom redu.U obrazloenju je potrebno navesti imei prezime kandidata, sa biografijom, beznavoenja broja bodova i podzakonskihakata. Takoe, u obrazloenju treba dase navede da su svi kandidati ispunjava-li zakonom propisane uslove, u pogledu

strunosti, osposobljenosti i dostojnostiza izbor javnih tuilaca za javna tuila-tva za koja su konkurisali.

E sad, netko tu ne zna azbuku, je l mi-nistar, je l Skuptina Srbije, jer redom idukandidati: tuiteljka Stanojkovi, pa Ter-zi, pa Ostoji, pa Petrovi, pa Vitorovi.A trebalo bi, ako znamo azbuku: Vitoro-vi, Ostoji, Petrovi, Stanojkovi, Terzi.

Mimo azbuke, tu su i ve spomenu-ti programi: svi kandidati su ih napisa-li, ali je do javnosti to dolo tek nakonto ih je Fond za humanitarno pravo za-traio po osnovu dostupnosti informa

Stanojkovieve, bave onime to je zaistafunkcija Tuilatva: privesti krivce prav-di, zatititi svjedoke i rtve, suraivati sostalima u regiji itd.

Jedino S. Stanojkovi ima dodatke: onabi procesuirala sve zloine koji su se da-kako, nad Srbima dogodili u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ona bi

tu napravila i konkretne tuilake timo-ve i njima nadreene, pa tako (meu osta-lim), spominjui politike utjecaje na pro-cese u kojima su Srbi u Hrvatskoj rtve,kae da e se upravo zalagati da se od-mah procesuiraju sva krivina dela rat-nih zloina iz Bljeska i Oluje, te navodida se prema trenutnim saznanjima Tu-ilatva na teritoriju Hrvatske nalazi ma-sovna grobnica sa 280 posmrtnih ostata-ka srpskih civila.

I najvanije, da ako hrvatska strananee suditi po brojnim zahtjevima izBeograda, ona e inicirati suenje u od-sustvu, s obzirom na to da su im osumnji-eni nedostupni i da su u takvim predme-tima oteeni civili srpske nacionalnosti,te e joj u tom smislu miljenja je ona biti neophodna pomo republikog jav-nog tuioca i same drave.

Upravo tu i jest najvei problem: evrop-ske institucije su pohvalile dosadanju

praksu Srbije da se, za razliku od kole-ga iz regije (drastine hrvatske prakse,na primjer), dosad uzdravalo od sue-nja u odsustvu protiv okrivljenih ne-srpske nacionalnosti te da ne bi treba

etnikog balansa kojega zagovaraju nekisrpski politiari.

Taj se program uklapa u ono to smouli u parlamentu, od radikalnog napred-njaka Aleksandra Martinovia onih dana,da tuilac za ratne zloine Srbije mora davodi rauna o srpskim rtvama u regiji,pogotovo u Oluji i Bljesku. Tako je (jonesuena, bar do danas) kandidatkinja iodredila svoj program, ma koliko ju u re-alnosti demantirao i doprinos Fonda zahumanitarno pravo Akcionom planu zapoglavlje o pravosuu, kojega je nazvalasamo jednim radnim papirom, iji je sa-

draj inae takav da predstavlja primergraenja kule u oblacima, bez uvaava-nja realnosti prilika u regionu, od mate-rijalnih do politikih.

Sandra Orlovi, direktorka -a, zaVreme kae: Tuiteljka Stanojkovisvoju viziju rada -a temelji na ideo-lokoj argumentaciji, bliskoj sadanjojvlasti. Zbog toga ne udi takav komen-tar prema dokumentu Fonda. Program jepisan u skladu sa kvazipatriotskim razu-

mevanjem uloge -a, u kojem se zatitanacionalnih interesa tumai kao vrhun-ski princip rada -a, a na tetu rtavaiz svih etnikih zajednica.

Na kraju, to zakljuiti: da nadleni az-buku nisu savladali (tu ni abeceda ne po-mae), da prave radne biografije nisu nacijeni (bitnije su one temeljene na dese-tak godina studiranja i mizernom prosje-ku, ako se u vrti, osnovnu ili srednju ilos nekim od gospodara), da nama u stva-

ri suoavanje s prolou nije ni bitno.Zato to oni koji bi se suoiti trebali to

ne ele, drei nas ostale kao zatoenikesvojih biografija, zbog kojih i biraju novebiografije koje e njihove prikriti

BEZ NASLEDNIKA:Vladimir Vukevi

Foto: Aleksandar Ani


24/65

strana, format A, meki povez

Mukarci mogu da budu feministi i Milo Vasi

je sigurno jedan od njih. Svestan patrarhalne

kulture u kojoj je kao mukarac povlaen,

svoju pozicu koristi da razne dripce i mufljuze

koji jesu seksisti dozove pameti.

iz predgovora Jovane Gligorevi

strana, format B, tvrdi povez

Ova zbirka tekstova dragocena je i kao

udbenik za sve one koji bi ozbiljno da se bave

novinarstvom, ako takvih jo uopte ima.

Knjiga brani ast profese i svedoi

kako se u ivotnom opredeljenjumoe biti dosledan i estit i kad je

sve, pa i taj ivot, protiv tebe.

iz predgovoraDragoljuba arkovia U PRODAJI!

Dve nove knjige u izdanju nedeljnika Vreme,

Desna deca levih roditeljaMilana

Miloevia i Moj muki ivotMiloa Vasia, mogu se kupiti u navedenim knjiarama, kao i

u u redakci Vremena

(radnim danom od 10 do 15h) i preko sajta www.vreme.com.

DELFI KNJIARE27.mar, Stanoja Glavaa 1, Beograd

Banovo brdo, Poeka 118a,Beograd

Bulevar, Bulevar kralja Aleksandra146, Beograd

Kod Vuka, Bulevar kralja Aleksandra92, Beograd

Makedonska, Makedonska 12,Beograd

Miljakovac, Vareka 4, Beograd

NS, Zmaj Jovina 12, Beograd

SKC, Kralja Milana 48, Beograd

Terazije, Terazije 38, Beograd

Zira, Ruzvelova 33, Beograd

Immo outlet centar, Gandijeva 21,Beograd, Novi

Super Vero, Milutina Milankovia86a Beograd Novi

TC Zemun park, ivka Davidovia86, Beograd, Zemun

Zemun, Glavna 20, Beograd, Zemun

aak, Gradsko etalite bb, aak

Gornji Milanovac, Vojvode Milana 4,Gornji Milanovac

Jagodina, Stevana Ivanovia bb,Jagodina

Kragujevac, Kralja Petra I 12,Kragujevac

Kraljevo, Omladinska 16, Kraljevo

Kruevac, Mirka Tomia 89,Kruevac

Ni 1, TC Kala, Ni

Ni 2, Vodova 4, Ni

Big shopping centar, Sentandrejskiput 11, Novi Sad

Zmaj Jovina, Zmaj Jovina 12, NoviSad

Poarevac, Stari korzo 12, PoarevacTC Rodi, Trg Svetog Stefana 32,Sremska Mitrovica

Subotica, Korzo 9, Subotica

Uice, Trg Svetog Save 46, Uice

kod Sata, Kneza Miloa 33, Valjevo

Vrac, Sv. Teodora Vrakog 5,Vrac

Zrenjanin, Ulica Baglja Zapad 5,Zrenjanin

KNJIARA BULEVAR BOOKS,Bulevar osloboenja 60, Novi Sad

KNJIARA DERETA,Knez Mihailova 46, Beograd

KNJIARA ALEKSANDAR BELI,Studentski trg 5 (Kolarac), Beograd

KNJIARA MOST PROMETEJ,Zmaj Jovina ulica, Novi Sad

BESTSELER KNJIARE

KNJIARE VULKANSremska, Sremska 2, BeogradStadion, Zaplanjska 32, BeogradDelta city, Jurija Gagarina 16,Beograd, NoviMercator, Bulevar umetnosti br. 4,Beograd, NoviUe, Bulevar Mihajla Pupina 4,Beograd, NoviZmaj Jovina, Zmaj Jovina 24, NoviSad

KNJIARNICA ZLATNO RUNO,Svetogorska 24, Beograd

KNJIARA RIZNICA,Radomira Putnika 6, Panevo

KNJIARA LIBRI,Poeka 128a, Beograd

KNJIARA PLAVI KRUG,Majke Jevrosime 2, Beograd

KNJIARA ZEPTER,Knez Mihajlova 42 Beograd

strana, format A, mek povez

strana, format B, tvrdi povez


25/65

LISICAIDRAL

LJUBOMIR IVKOV

Mali lebensborn

Taman pomislim da je ispunio svoju nedeljnu normu, pred-sednik Nikoli je premai, punonadeno pui uvis usne da

ljubi vaterpoliste, uh, pomislio sam, koliko ih je na bini, pet-

naestak, puta tri poljupca, ako troljubac traje tri sekunde,

ima da se iseku i izbodu svi koji nemaju srpski genetski kod,

a koji gledaju ovo, predsednik se, meutim, manuo naeg

trojstva, uzbuuje ga vie kad neko ne oekuje tri poljup-

ca, ili kad se ak pomalo i opire, kao gospoa Kolinda iz Hr-

vatske, te je delfinima prilepio po jedan istorijski poljubac,

bilo pa prolo, meutim: kao predsedniku, kao umadincu,

ali i kao osobi koja je i sama izvrsna, pripala je vojvodi Tomi

ast da sveano udari temelj Centra izvrsnosti u Kragujevcu.

Mora biti da takvi centri uveliko cvetaju u razvijenim

dravama, pa to ne bi i kod nas, premda sam uvek nasto-

rozhen kad ujem da se drava brine oko neeg elitnog, pr-

voklasnog, nedostinog, neuporedivog... Jo kad sam prvi

put uo za Fond politike izuzetnosti bio sam zgranut: ta

moe biti svrha takve udruge, stvaranje ili okupljanje prvo-

klasnika, ampiona i genija, ta e tim nadljudima uopte

neki fond?...

Drava ionako produbljuje jaz izmeu natprosenih i

obinih graana, sad vladar prenebregava podanike koji se

ne mogu podiiti srpskim genetskim kodom! Pa ak i usta-

votvorac dosadni, koji Srbiju shvata prvenstveno kao dra-

vu srpskog naroda, priznaje nevoljko i domee u pola gla-

sa da je ona unekoliko, eto, drava i drugih njenih graa-

na, ali ti graani izgleda treba da se dre podalje od Centra

izvrsnosti?Drava je opsednuta vetakom selekcijom, ubi se da

proizvede to vie ampiona, u sportu, nauci, umetnosti, a-

kom i kapom pomae svakome ko bi se u Srbiji mogao vrati-

ti sa nekom medaljom, oboava , deli specijalne penzi-

je estradnim umetnicima i sportistima, poklanja stan osva-

jaima medalje, a zato, zato to je uverena da tako stvara

odlian reklamni materijal ti ljudi predstavljaju na na-

rod i nau dravu u najlepem svetlu! Ali, mi se onda lano

predstavljamo!

Ne bi li se drava morala mnogo vie starati oko osred-njih svojih dravljana, a jo vie oko onih koji ne mogu da

ispune od drutva nametnutu im normu? Tako sam i do-

ao do svoje jo neostvarene zamisli: budem li na voleban,

koji su se ugruvali na audiciji za muziku kolu, koji su kra-hirali na baletu, koarci, glumi, ahu, tekvondu, imaju kod

mene smetaj, uitelje, terene, laboratorije, muzike instru-

mente, baletanke, patike, imaju takmace sline sebi, mogu

se van mog instituta kolovati za jo neki zanat, ako ele da

se osamostale i da ive od svog rada; ukoliko su pak posve-

eni svojoj pasiji mogu besplatno ostati u Fondu dokle god

ele; kome se prohte da izie na ispit iz solfea, moe da se

suoi sa onim to je savladao; ko nee da polae nita, niti

da se testira ne mora...

Pritisak da se bude izuzetan, izvrstan, besomuan je i

sve tee podnoljiv, kapital i kapitalizam naravno da u tome

prednjae, jer su vlasnici sredstava za proizvodnju zainte-

resovani za efikasnost, to je u srcu njihove eksploatatorske

vere, hoe maine koje su izuzetnici konstruisali, ali hoe i

radnu snagu koja e im biti od izvanredne, najvee zamislive

i najvee mogue koristi, kad ju ve plaaju (premda e gleda-

ti da i nadnice ne premae svotu koja je u datim okolnostima

neizbena). E, ono to buruji rade svak u svojoj kompaniji, to

bi isto da radi i drava, zaboravljajui da ona osim efikasno-

sti mora voditi rauna i o drugim kvalitetima i vrednotama!

O kojim vrednotama?! Kako o kojim?! Pa o ravnopravnosti,

kao jednoj od prvih! lanovima zajednice koji nisu podjed-

nako dorasli zahtevima kole, privrede, sporta i umetnosti,

zar ne pripada pomo upravo drave da ispolje ono za ta su

oni sposobni, da se njihove sposobnosti otkriju i iskoriste, a

svako je sposoban da radi neto korisno (u amerikim super-

marketima osobe koje nisu dopale Harvarda pakuju ono toodlikai pazare, pomau da se to odnese do parkinga, imaju

iste uniforme toga trgovakog giganta, imaju radno vreme,

primaju platu: potrebni su i ive od svog rada).

Rekao bih da su proseni ljudi naoj dravi dosadni, da joj

je od onih koji ne mogu biti ni osrednji neprijatno, uini ona

za potonje ba ono to se mora, n

BEOGRADSKO VREME 1308

Documents

Transcript of BEOGRADSKO VREME 1308