BEOGRADSKI - · PDF fileda on ne ~eka nijedan voz samo se preme{ta s perona na peron...

SADR@AJ

Jelena Lengold: Gladno popodne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Enes Halilovi}: Bunar iz kojeg mi je piti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Borivoj Gerzi}: Ispred neba, preko mene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Mile Stoji}: Ciganka mi gatala u dlan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Aleksandar Prokopiev: Antona êhova br. 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Olivera Nedeqkovi}: Vaspitavawe an|ela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

� � � SVETlarnik

PET JAPANSKIH PISACA

Ikezava Nacuki: Ruà za tebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Kazuko [irai{i: Jer je ~ovek reka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Hiroja Takagai: Po pozivu vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Mucuro Takaha{i: Petnaest godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Sakagu}i Ango: O dekadenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Dalibor Kli~kovi}: Sakagu}i Ango – bespu}ima qudske du{e . . . . . . 74

� � � TUMAÊWA

Le{ek Kolakovski: Zapisi pod~oveka sa ùtom zvezdom . . . . . . . . . . . . 79

Mirjana Kneèvi}: Nepouzdani pripoveda~ u postmodernoj kwièvnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

� � �@IVOTI PESNIKA

Grejem Rob: Usamqeni opozicionar (iz biografije V. Igoa) . . . . . . . . 99

leto

godina VII / broj 23/ 15. jun 2011.

BEOGRADSKIKWI@EVNI ÂSOPIS

� � � POVODI

Petru Krdu: Dan odlaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Vasa Pavkovi}: Prijateq Petru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

� � � BEOGRADSKI SVEMIR

Stanislav Vinaver: Beograd i g. Krleà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Slobodan Jovanovi}: Jugo-nostalgija i “kreativnost” (3. Mikser festival i 6. Belgrade Design Week) . . . . . . . . . . . . . . 127

Aleksandar Milosavqevi}: Istine koje bole (Utisci sa 56. Sterijinog pozorja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

� � � KWIGE

Rastko Simi}: Ve{tina i artificijelnost (Mi razli~iti V. Markovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Ivan Radosavqevi}: Alibiji i alijasi (Na stazi suza \. Pisareva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Dragana Stoli}: [ampioni gubitni{tva (Kamena~o V. @uri}a) . . . . 143

Sr|aqn Vu~ini}: Svet i wegov dvojnik (Prugastoplave storije N. Malovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

Goran Lazi~i}: Uvod u Srbiju – abridged edition (Muzej savremene umetnosti A. Mati}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

Sneàna Milosavqevi} Mili}: Spasonosni susret u jeziku (I povedi me tamo S. Dini} Sko~aji}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

Autori i prevodioci Beogradskog kwièvnog ~asopisa . . . . . . . . . . . . 154

� � �

Fotografije u broju: Radovi na 6. Mikser festivalu

Jelena Lengold

GLADNO POPODNE

VESTBriga mene Za va{e novosti.Ja dolazim sa mojim novostima.

Marin Soresku

Dan je bio vetrovit. Grad pust.Svi su gledali va`nu fudbalsku utakmicu.Kafa je bila hladna i pomalo kisela.Bio je praznik, pekli su se kola~i iza tu|ih prozora.Na drugom kraju planete drmali su zemqotresi.

Otapali se gle~eri.Xinovski talasi odnosili su qude i ku}e

i prekookeanske brodove.Avione je zaustavio jedan vulkan bquju}i dim i pepeo.Svet se ru{io, tu pred wegovim odsutnim o~ima.Ne{to daqe u parku posadili su prvo prole}no cve}e.Ofarbali pe{a~ki prelaz i pustili u rad novi

semafor.Zatvorili jednu prodavnicu suvenira i umesto we

otvorili apoteku.

Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 23, leto 2011. 5

Onda su jedni pobedili druge. Nije ta~no znao ko koga.Svi u kafeu su vikali i rukama upirali ka ekranu.Iza{ao je napoqe, na vetar, grle}i svoju vest duboko

u srcu.Pre{ao ulicu ~udnovato nasme{en, izgubqen zauvek

za poznate re~i.Oti{ao daqe radostan i ne primetiv{i taj novi

pe{a~ki prelaz.

ÔVEK KOJI ÊKA

Posle nekog vremena shvati{da on ne ~eka nijedan vozsamo se preme{ta s perona na peronpoku{avaju}i da li~i na ~oveka koji ~eka.Wegov pas ima sawiv pogledon se ne pretvaraon zna da nikud ne ide sa ove metro stanicena kojoj ja, evo, propu{tam ve} tre}i voztrude}i se da doku~imkako je to kad te {iba vetar iz tunelaiz dana u dana {ine, duboko dole,zastra{uju}e zvi`de i zovuda napokon na wih sko~i{.

OTU@NA PROMENADA

Uve`bavala sam sva ~ekawanervozna, diskretna, s glavom na jastuku i s glavom me|u dlanovima~ekala sam glasno i ~ekala tako da niko ne primeti,bunila sam se, nije da nisam,tamo gde je imalo smisla buniti se,~itala sam pou~ne ~lankekoji kaù da treba ìveti za danas.

6 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 23, leto 2011.

Nikad, me|utim, ni{ta nije pomoglo.

I daqe sam ~ekala nekog vraga da se desiili da se s puta vrati ili da se objavi i stavi ta~ku na mukuili da po~ne tableta da deluje.A kad je postalo jasno da se vi{e ni{ta ne moè do~ekatiosim smrtionda sam ~ekala da ìvot po~ne da se odvija unatra{kei da se sve nedo~ekano pojaviu otu`noj promenadi osmeha, uzdaha i re~ikoje se nikad nisu dogodile.

UMIQATA KURVINA K]I

Ali du{a je i umiqata kurvina k}i,ne treba joj uvek verovati.

Rejmond Karver

Tu gde je sada ru`na oran` zgradabilo je poqei ti si hodao preko tog poqa ~estoùre}i ka meni.Svakoga dana, negde na tom uglu,dajem desni `migavacpogledam ru`nu oran` zgradui setim se tebe i tvojih prugastih ko{uqa.Du{a ima svoj zaludni hirona ~eka da misli po~nu da lutajutu, na semaforu,ili u prodavnici slatki{a,u liftu, o da u liftu, ruke, ruke,du{a izvodi svoju zamamnu piruetukoja me uvek ostavqa bez dahai kaè: Skreni u tu ulicu,kaè: Uradi bar jednom ne{to nalik pesnikudu{a dugo drì crveno svetlo i pu{ta me da se kolebam


a onda razo~arano ukqu~i zelenoi {utne me u zadwi to~aksigurno i pqune za mnomali ja to ve} ne vidimve} sam s one strane.

SAMO NE SA MNOM

Verovao u lo{e kwige i male bogoveverovao u snagu laìverovao da ima mo} da hipnoti{everovao da je ne{to onostrano spustiloruku na wegovo srce, jednom,i pokazalo mu putverovao da zna {ta pri~averovao da bi sve jo{ jednom ponovioverovao da se tako gre{ke pravdaju{to kaè{ da bi opet sve isto u~inio,verovao da je to privla~noverovao da ima dara za {to{taverovao da svesno ne}eose}ao onu ruku na svom srcuose}ao dodir, bio ponosan,vodio prepiske, slao dopise,slikao se sa {alom i {e{iromverovao da mu to dobro stojizatvorio se u jednu ku}uverovao da je od svih zaboravqenna kraju se posvetio leptirimaverovao da se to dopada ènamawegova ne`na ruka i na woj leptirveliki crno-ùti, latinskog naziva,verovao da sa leptirom razgovarasa leptirom, sa bilo kim, sa svakim –samo ne sa mnom.Verovao da je to mogu}e.Verovao da od wega niko lu|i ne postoji.


GLADNO POPODNE

Hajde, du{o, da danas i ti i javolimo samo mene.Budem li morala da volim i ja tebebi}e mi malo qubavi, bojim se.Ovo je popodne velike gladidonesi kutla~u i najve}i lonaci pusti me da sko~im tamoi utopim se u supi od qubavi.A kada umrem, du{o, u tom loncuti me oìvi i stavi me na stokao salvetusa slikom gladne suzeu uglu.

DA SAM MU[KO

Da sam mu{ko, pustila bih brkove i pila bih mnogo pivarazdevi~ila bih jednu devojku, znam i kojui uìvala bih gledaju}i je kako me gleda za~arano.

Da sam mu{ko, terala bih je da za mene umesi kola~komplikovan, sa mnogo sastojaka,i uìvala bih gledaju}i je kako secka, meqe i muti.

Da sam mu{ko, napisala bih joj duga~ko pismou kome bih joj priznala da ne}u nikad da se ènimi uìvala bih gledaju}i je kako neute{no pla~ei otire suze paze}i da ne razmaè nijednu moju re~.

Da sam mu{ko, potom bih oti{la u svetnose}i u unutra{wem xepu sakoa wenu slikui uìvala bih gledaju}i kako su wene o~i ve~no plave

i sjajnea svim drugim ènama bih govorilada joj nisu ni za mali prst.


Enes Halilovi}

BUNAR IZ KOJEG MI JE PITI

QUBAVNIK KONTESE MATILDE

Ako i nemaju ni{ta zajedni~ko ~itawe i qubav,imaju papu Grgura VIIkoji naumi da ukine i ~itawe i qubav.

Ovaj kepec koji se nasla|ivao na grudima kontese Matildena koncilu u Rimu ra{~ini sve{tenike oèwene,potom natera mnoge da se razveduradi hleba u verskoj slu`bi.

Tada se ubi{e mnoge napu{tene ène.

Grgur VII zabrani i pismenima da ~itaju kwige:palio je svitke i pretio kwigovescima.Iz papske stolice je tvrdio da ~itawe vodi

u razmi{qawe,a razmi{qawe vodi u jeres.

Bavio se i crnom magijom, poniàvao vladare,Terao prin~eve da mu stopala qube.[ta sve nije radio kepec, ali spisi ga uglavnom pamtepo naumu da ukine ~itawe i qubav.


Malo pre smrtive} je na~uo da qubavnica Matildaplete spletke da u papsku stolicu sednenovi wen qubavnik Viktor III

ali to ga bolelo nijekao izve{taji dou{nikada otapa se strah od vlasti mu prolazne

i da razvedeni te{e se kwigama,a oni pismeni le~e se `enama.

KAO DA JE STALNO TU

Jednom je,jednom samo, lopov nasrnuo na na{u ku}u

(drekom sam ga oterao).

I ve} godinama trzam se na svaki {umkao da je lopov stalno tu,kao da stalno vreba da uzme ono {to je naumio.

Kao da je wegov odnos prema kra|ikao moj odnos prema pesmi.

Kao da i wemu konac delo krasi.

PRI^A

Pita me Sr|an Papi}za{to poeziju pi{em. I veli:

Zna{ {ta mi pri~a Jelena Angelovska? Radila u nekoj biblioteci, zamewivala neku trudnicu,


kaè, za godinu dana niko nije traìo poeziju, ~itaju qudi romane, pri~e… e, kaè, samo jednom, u sumrak, prepala se Jelena, bila zima, duvao vetar

stra{an,~ovek ulazi, visok, nije zatvorio ni vrata za sobom, potpuno slu|en, izgubqen u svemiru,ulazi on, van sebe, i pita stra{nim glasom: imate li ne{to od poezije…

Znam, rekoh mu, ja sam to bio.

BUNAR IZ KOJEG MI JE PITI

Maku

Neki mudrac je iskopao dubok bunar u pustiwi– na{ao je vodu.

On je taj bunar prozvao imenom Ponesi Uè.Pokraj bunara je ostavio kofu i oti{ao u legendu.

Hode}i kroz duga~ku pustiwu putnici su ostajali bez vode.Jedina im nada be{e taj bunar.

Ali, bilo je onih koji su na put poneli prekratko uèi bilo je onih koji su znali za bunar, al ne i za ime

wegovo.

Nekada nije dovoqno imati vodu.Nekada nije dovoqno biti èdan.

NO]NA

Na mojem no}nom sto~i}u stra{na je antologija.Horacije, Rumi, Vitmen, Holan i Sajfert...


sa svim bitkama, iluzijama, kraqevima i qubavima,osporavani, lovorima oki}eni.

Kako god da ih poslaèm, spokojni leè.O stilovima ne raspravqaju nikad.

Godinama ih prevr}em, od svake sitnice lek im traìm.

Ne doznah nikad zaspu li oni nakon {to zaspim ja.

U OSVIT DRUGOG RATA

Bio je nekad Majo, bogat i osion.Ni alata ni zanata nije imao, a para kao ki{e,od kamate i od kamate na kamatu.Ni gradio, ni sadio. Svakog se dana druìo

s petlovima,spremao ih za borbu i kladio se na kqunove.Pla}ao je ar zemqe onome koji donese ~a{u vodesa izvora dalekog da petla pobednika nakon boja osveì.A kad mu petlovi bitke gube, Majo ih ga|a zlatnicima,a narod ska~e i otima se u perju i pra{ini.Jednom, kraj bawskog bazena, u vodenoj pari,Majo opazi priliku – poèle da obqubi nekog de~aka,Prima~e ga k sebi, ali de~ak se nije dao.Besan, jer navikao be{e sve da ima, Majo tad gurnu de~aka koji se kliznu niz vlaàn kamen.Na mestu pogibe de~ak.Al’ dràva tro{na – Majova porodica potkupi upravu zatvoraKoja donese odluku da zatvorskoj ekonomijiPreko su potrebna jaja.Izgradi{e koko{ar ba{ ispod Majovog prozora.

Mnogo je voleo da ga petlovi bude i budi{e ga ne zadugo, jer topovi zapeva{e u osvit Drugog rata.


PRILOG ISTORIJI FILMA

Kajem se i priznajem!U danima svoje mladosti,u danima kwièvnog zrewai seksualnog vrewasva{ta sam gledao.

Jednom, kod majke su do{le go{}e,ro|ake na{e i kom{inice(tihe ène i po{tene)htele da gledaju snimak sa neke svadbe.

Me|u mnogim video kasetamamajka se nehotke ma{ila za jednu(koju sam kriju}i pu{tao).Be{e to francuski film:ve} u prvoj sekundi jedna damauìva s trojicom buzdovana.

Go{}e su, uvre|ene i zgranute,sko~ile na noge i u gu`vi, jedna preko druge,napustile na{u ku}u.

Majka je od stida propala u zemqu.

Kad se vratih iz {kole i ja pred majkom propadoh u zemqu.

Posti|en, pokajan,re{ih da odmah bacim kasetu.No traìo sam je i traìo.I ni{ta.

Kad su go{}e sko~ile na noge,i kaseta je dobila noge.


Borivoj Gerzi}

ISPRED NEBA, PREKO MENE

Bio sam sâm u ku peu s ~e ti ri kre ve ta; na jed nom od gor wihle ̀ a je va ured no je bi la na sla ga na po ste qi na. Hteo sam da po pi -jem ka fu, pa sam uzeo tor bu i upi tao kon duk te ra zi ftcr ne ko seima li ka fea u vo zu. Od go vo rio je na ne raz go vet nom en gle skom, akad sam mu re kao da go vo rim ita li jan ski, sa mo me je po gle daokroz {i {ke ko je su mu pa da le na o~i i na sta vio da go vo ri na en -gle skom. Re kao je da na pred po sto ji ka fe i da mo gu ta mo da odem,ali tek ka da voz kre ne. Uzeo mi je kar tu, gle dao je i s jed ne i sdru ge stra ne, sta vio je u xep i re kao da }e je vra ti ti uju tru, uz do -ru ~ak. Pi tao je i `e lim li uju tru ka fu ili ~aj. Re kao sam: ka fu,ali sam se on da pre do mi slio i re kao: ~aj. Tek za ~e ti ri sa ta bi }eza u zet i dru gi kre vet, u Fi la hu, ka zao je kon duk ter. Ovaj je va{,pa se sa gnuo i do dir nuo je dan od dva do wa le ̀ a ja. @ao mi je {toto mo ram da ka ̀ em, ali po ma lo je li ~io na maj mun ~i }a. Imao jeba{ ta man ten i ne pra vil nu gor wu usnu; dok je go vo rio, ne znat nomu se, ali ipak pri met no, po me ra la ka no su. Bio je u bra on pru ga -stom ode lu, re la tiv no ele gant nom za kon duk te ra. Gra ci je, re kaosam. Okre nuo se i iza {ao u hod nik.

Voz je ve} bio kre nuo, ma lo sam se osvr nuo po ku peu, seo paustao, po gle dao kroz pro zor u no} i sla ba {na sve tla pred gra |a,a on da po {ao da tra ̀ im va gon-re sto ran. Pro {ao sam bar de setva go na. Ve} u pr vom ne ki crn ~i }i s maj kom i `i vo pi snim ko fe -ri ma za pre ~i li su mi put. Iz gle da da ni su mo gli da pro na |u svo -ja se di {ta pa su raz go va ra li s kon duk ter kom tog va go na. Is predjed nog ku pea de voj ka s ka pom i s uvoj ci ma pla ve ko se raz go va ra la


je mo bil nim te le fo nom, na ne ma~ kom. Iz me |u dva va go na, u po -lu mra ku, sta jao je je dan mr {a vi mo mak sa slu {a li ca ma na u{i -ma. Iz gle dao je ne ka ko utu ~e no, umor nog iz ra za li ca gle dao jekroz pro zor u mrak. Ita li jan ska po ro di ca, u tre }em va go nu, gla -sna i mno go broj na, upra vo se spre ma la da obe du je. Kor pu lent na`en ka ku dra ve cr ne ko se, po svoj pri li ci maj ka, udob no za va qe nau svom se di {tu `u stro je `va ka la ko mad ne ~e ga; obra zi su joj bi -li sa svim na bre kli a o~i is ko la ~e ne od na pre za wa. Mu faj, mu -faj, mu faj, re kao sam se bi, po ma lo otva ra ju }i usta, pa me je jed node te po gle da lo, ra {i riv {i o~i. Otva rao sam i za tva rao auto -mat ska vra ta iz me |u va go na, hr lio ka re sto ra nu ko jeg jo{ ni jebi lo. Dvo je Ja pa na ca ra {i ri li su ma pu na se di {ti ma pa su jepri ti ska li vr ho vi ma pr sti ju, i on i ona, na po re do, is pu {ta ju }ione po vi {e ne, gr le ne gla so ve. Sa vla dao sam, re ci mo, i de ve tiva gon. Ali zad wa vra ta de se tog va go na ni su hte la da se otvo re.Cim nuo sam po no vo. Ni {ta. Utom mi je ~o vek s ka~ ke tom, ko ji jese deo tu, u uglu va go na, na po mo} nom se di {tu, upu tio ne ko li kore ~i, ni ma lo pri ja teq skih, u~i ni lo mi se. Ka fe, re sto ran, re -kao sam i po ka zao na vra ta va go na. Najn, najn ka fe, re kao je on ipo ka zao pr stom u prav cu iz kog sam do {ao. Ka zao je jo{ ne {to,{to ni sam raz u meo, po vi {e nim to nom. Po gle dao sam ga ma lo bo -qe. Imao je sit ne ze len ka ste o~i i kao da ni je trep tao. Po na -vqao je ono svo je najn, najn, a ja sam po no vo uhva tio kva ku i po vu -kao je le vo-de sno, ovo ga pu ta ja ~e. Vra ta se ni su otva ra la. Nihtka fe, niht, niht! – uz vik nuo je Ne mac i kao da se nag nuo ka me nispre ma ju }i se da usta ne. Ar ju vor king hir? – pi tao sam. Najn,najn! – re kao je i od mah nuo ru ka ma, sa da sa zlu ra dim osme hom.Pri bli ̀ io sam li ce vra ti ma i po gle dao kroz sta klo. Vi deo sesa mo mrak, {i ne ka ko se uda qa va ju i dr ve }e {to pro mi ~e. Ni ~e -ga ta mo ni je bi lo. Po gle dao sam Nem ca, ko ji je sa da li ko vao, za -va qen u se di {tu, s ru ka ma pre kr {te nim na gru di ma. Ahm, re kaosam {to je hlad ni je i rav no du {ni je mo gu }e, i ne gle da ju }i ga kre -nuo na zad.

Po no vo sam pre {ao isti dug put kroz va go ne i vi deo sveone li ko ve, u mal te ne istim po za ma. Ja pan ski tu ri sti su i da qebi li nad ne se ni nad ma pom, sa mo {to su za me ni li me sta. Ona jeski nu la pla sti~ nu cr nu jak nu i sa da joj se is pod ma ji ce spre da vi -deo deo sto ma ka, a po za di su se be la sa li vr ho vi gu zo va. Ita li jan -ska po ro di ca se pu nom pa rom pri bli ̀ a va la sre di {ni ci obro kajer je do sta pa pi ra i ke sa bi lo is pra ̀ we no i gur nu to u uglo ve se -di {ta. Sa da su me svi po do zri vo osma tra li iza sta kle ne pre gra -


de. Onaj mr {a vi jo{ je sta jao u mra ku, s ru ka ma u xe po vi ma, spu -{te nih ra me na, ali ovo ga pu ta me je udo sto jio po gle da dok sampro la zio po red we ga. De voj ka s pla vim uvoj ci ma i da qe je raz go -va ra la te le fo nom. Dr ̀ e }i u ru ka ma ma le ko fe re, crn ~i }i sujo{ uvek sta ja li na sred pro la za a maj ka crn ki wa i da qe se s kar -ta ma u ru ci ob ja {wa va la sa kon duk ter kom. Moj kon duk ter se deoje u svom ku peu i ne {to s jed ne kar te pre pi si vao u for mu la re.Hteo sam da se ob ja snim s wim zbog ne u spe ha oko pro na la ̀ e waka fea, ali sam sa mo pro {ao po red we ga i u{ao u svoj i da qe pra -zan ku pe. Seo na le ̀ aj, di gao se, pa opet seo. Tor ba je sa da bi laoka ~e na u do vrat ku. Sa da, u to dru go sa da, zu rio sam kroz pro zoru no} i pa da le su mi na pa met ge ni jal ne mi sli, na pri mer to da sedi vqa~ ke stva ri de {a va ju sva ko dnev no, da nok ti ne za u sta vqi vora stu a ko sa se ma sti, da zglo bo vi oti ~u, zu bi se kva re a pra {i nana go mi la va... Ka da mi je po ne sta lo ta kvih ide ja, dao sam se nasmi {qa we re kla ma. Ali ni sam da le ko od ma kao, za spao sam.

Oko po no }i su se vra ta ku pea otvo ri la i u{ao je kru panpo sta ri ji ~o vek, moj sa put nik, o~i gled no onaj ve} po mi wa ni izFi la ha. S ob zi rom da je sve tlo u ku peu bi lo uga {e no, ne znam za -{to sam le ̀ ao s ru kom pre ko o~i ju. U sva kom slu ~a ju, ukqu ~i lisu sve tlo, pa ni sam imao raz lo ga da skla wam ru ku. Kru paj li ja jene {to raz go va rao s kon duk te rom ko ji se stvo rio iza we ga, on dasu pre vr ta li pre o sta lu po ste qi nu i is po sta vi lo se da ne do sta juja stuk i }e be. To jest, }e be je bi lo is pod mo je gla ve, pa sam im gapru ̀ io, pro mr mqav {i iz vi we we. Ali ja stuk, na kon duk te ro vo~u |e we, ni je na |en. Kru paj li ja se za tim ma lo {e tao is pred ku pea(~uo sam mu ko ra ke), a on da u{ao i ski nuo se, za tim le gao. Du go je~i tao ne ku kwi gu uz lam pi cu iz nad svog le ̀ a ja, dok sam ja to nuou san i bu dio se, me wao ru ku ko jom sam po kri vao o~i, po vre me nogle dao u cr ni lo ko je je pro mi ca lo iza pro zo ra, a s vre me na navre me po sma trao i {ta ra di moj sa put nik. ^i tao je, ~i ni lo mise, sve vre me jed nu istu stra nu; ni jed nom ni sam vi deo da je pre vr -nuo list. Ali, opet, mo ̀ da sam ba{ ta da spa vao.

Pro bu di lo me je ju tar we sve tlo i pr vo {to sam vi deo krozpro zor bi le su ma le pri li ke u ju tar woj iz ma gli ci. Na la zi le suse u po qu ob li ka ta wi ra, po ko {e nom, ras po re |e ne u po lu krug,me |u sob no uda qe ne ne ko li ko me ta ra. Ko ra ~a le su la ga no u du -gim gu me nim ~i zma ma, ne ko mu ni ci ra ju }i me |u sob no, i pra vi lepo lu kru ̀ ne po kre te ru ka ma, ba ca ju }i ne {to na po qe. U do li niiza wih kri vu dao je i, mo ̀ da, hu ~ao po tok, le vo i de sno od po to -ka ni za li su se bu se no vi {tr kqa ste tra ve, iz me |u bu se no va ras -


kre ~e nih no gu sta ja le su kra ve, po kraj kra va ve li ki tam ni bi ko -vi. Ka kav pri zor, po mi slio sam, qud ska bi }a, `i vo ti we, pri ro -da, se ja we, gu me ne ~i zme, }e la vo te me sun ca, cik zo re, bo ̀ i ja ti -{i na. Is pred ne ba, pre ko me ne. S gro ba rom i we go vim sve tom.Kru paj li ja je spa vao, ili se pra vio da spa va. Tor ba mu je bi laoka ~e na o ku ku iz nad kre ve ta i wi ha la se ka da bi voz skre taoule vo ili ude sno, a ode lo mu je sta ja lo sa vi je no na gor wem le ̀ a -ju. On da sam, dok je pej za` da qe pro mi cao, na ru bu du bo ke {u mespa zio de voj ku cr ne ko se i tam nih o~i ju. Ili je to bi la pti ca?

U ne ko do ba na vra ti ma se po ja vio kon duk ter s ma lim po -slu ̀ av ni ci ma. Je dan je pru ̀ io me ni, dru gi Kru paj li ji. Ne usta -ju }i, uzeo sam po slu ̀ av nik, spu stio ga na pod lo gu is pod pro zo rai okre nuo se ka zi du. ^uo sam ka ko Kru paj li ja otva ra ke si ce, sr -~e te~ nost i `va }e. Po tra ja lo je. On da su se za ~u li zvu ci ko ji suuka zi va li na to da usta je, obla ~i se, obu va ci pe le, pe tqa po ta -{ni. Po tom je iza {ao. Ka da sam ko na~ no od lu ~io da se okre nemod zi da i usta nem, we ga ni je bi lo. Ustao sam, obu kao se i po piomla ku vo du iz ~a {e na po slu ̀ av ni ku. Pro te gao sam se a za timiza {ao u hod nik vo za i tu ne ko vre me sta jao, s li cem bli zu hlad -nog pro zo ra. On da se voz za u sta vio u ne kom me sta {cu. Je dan mla -di} s ka pom i slu {a li ca ma na u{i ma u{ao je u va gon, pri {aopra vo me ni i pi tao me da li sam ga ve} vi deo u ovom va go nu. Re kaosam da ni sam, a on se ma lo osvr tao oko lo, ~ud no gle da ju }i, pa iza -{ao iz va go na, pre tr ~ao pe ron i u{ao u voz na dru gom pe ro nu, ko -ji je ta mo sta jao pa za tim kre nuo u su prot nom sme ru.

*

Zgra de rav ne, ured ne, okre ~e ne, s be lim pro zor skim okvi -ri ma. Qu di – ne ma, bar na uli ca ma ko ji ma pro la zim. De set je sa -ti, ju tro bez sun ca, s te {kim si vim ne bom. Tro je Ki ne za s ran ~e -vi ma na le |i ma po sle tu ma ra wa pro stra nim bu le va rom za sta lipod po gr bqe nim dr ve tom. Je dan je sta vio ru ku u zad wi xep. Na be -loj sta roj cr kvi ukle sa na slo va “Iesvs Ma ria”. Auto mo bi li istikao i svu da, bli sta vi, pra zni. Fri zer ska rad wa sa pra sta rim ha -u ba ma za su {e we ko se u iz lo gu. Dvo ji ca pi qa ra Ara pa, vod wi ka -vih o~i ju, neo bri ja ni, je dan s ve li kim no sem, dru gi na tu kao ka pudo obr va, mer ka ju stran ki we ko je ku pu ju za ~i ne na ku li nar skompu to va wu. Mra~ na ka te dra la, sa zup ci ma i tor we vi ma u sto ma kuonog si vog ne ba. Is pred we de se tak na ~i~ ka nih ko ~i ja s ko wi maupreg nu tim u pa ru, s pre kri va ~i ma na le |i ma i ka pu qa ~a ma zau{i; pa ra im ku qa iz no zdr va.


U gar de ro bi rad we s ~a ra pa ma i do wim ve {om dve Ru ski -we pro ba ju stva ri. Jed na du ge pla ve ko se, sve tlo o ka, pu nih usa nai is tak nu tih ja go di ca, na vla ~i usku i pro zir nu ha qi nu (ima icr no pr slu ~e). Dru ga, me se ~a stog li ca sa cr nom pa` pe ri kom,po ve li kih ma~ ko li kih o~i ju, sa obr va ma po put da li jev skih br -ko va ko je joj du bo ko pli va ju ~e lom. Po tro {i le su 450 evra sa mona ~a ra pe, i pla }a ju kar ti com. U dru goj pro dav ni ci, onoj s ci pe -la ma, mla di} u tam noj rad noj uni for mi, sto ji u uglu, jed nom ru -kom na slo nio se na zid, raz go va ra mo bil nim te le fo nom. Go vo rina srp skom: Da, da, Ba ta vo zi kom bi, po Ba ti }u po {a qem. Za timsam oti {ao do uli ce Gra ben, u vre me {an ka fe Ha wel ka, na vru }ebu htle ko je je u svo je vre me jeo i onaj austrij ski ka plar s per -verz nim br ~i }i ma, u pre da hu, ka da ni je sli kao be~ ke pej za ̀ e idr ̀ ao go vo re u po lu pra znim, za gu {qi vim kr~ ma ma. Se dim zadr ve nim sto lom u pri jat nom po lu mra ku, iz me |u ~e ti ri ve li kesve tle }e ku gle {to vi se s pla fo na; oko me ne `a mor i gust mi -ris na ko la ~e, ka fu, ~aj. U sva ki deo pro sto ri je i in ven ta rauti snu to je ne ko mi nu lo vre me, ko je se sa da po ka zu je sa mo u is kr -za nim no ga ri ma dr ve nih sto li ca, pru ga stim so fa ma pred ras pa -dom, i da qe udob nim, u po ste ri ma od ko zna kad i ot kud na zi do -vi ma s po lu o qu {te nom far bom, u kli jen te li opu {te noj u onojme ri ko li ko la ko i s hi tri nom kel ne ri bro de iz ga ̀ e nim par ke -tom ko jim su trup ka le hor de pri do {li ca, sa da i ne ka da, svih ko -je je put na neo u go rod Ve nu, u ka fe Ha wel ka. Slu {am raz go vor zasu sed nim sto lom gde mr {a va gu sto ko sa Ita li jan ka sa blo kom zacr ta we na kri lu ski ci ra dru {tvo za obli ̀ wim sto lom, dok jojmu {ka rac do we pri ~a o ~o ve ku ko ji je u me trou bri sao ma ra mi -com nos, pa mu je ma ra mi ca is pa la a on se sa gnuo da je po dig ne,iz gu bio rav no te ̀ u i pao s pe ro na pod voz. I o to me ka ko su po -li caj ci oti {li do we go ve `e ne da joj sa op {te vest. Iz vo li te,re kla im je ona ka da su u{li u stan, se di te. Se di te vi, re kli supo li caj ci... On da mi je na sto sti gla du pla por ci ja bu htli, ~e ti -ri, ko je su se pu {i le.

*

U{ao sam u an ti kvar ni cu pri vu ~en dve ma kar ton skim ku -ti ja ma pred ula zom, pre pu nim ne u gled nih kwi ga. Sta kla iz lo ga,ako bi se to mo glo na zva ti iz lo zi ma, bi la su uma za na i go to vo seni {ta kroz wih ni je vi de lo. U pr voj pro sto ri ji, kr ca toj sta rimstva ri ma, ni je bi lo ni ko ga. Do hva tio sam vra ta pa ih po no vootvo rio i za tvo rio, sa da ma lo ja ~e, da bi se ~uo zvuk. Pri {ao sam


jed nom sto lu i po ~eo da pre li sta vam de be lu, te {ku kwi gu saumet ni~ kim ko ri ca ma. Gu ten tag, za ~uo se zvo nak `en ski glas pasam se okre nuo i ugle dao ni sku de voj ku u vu ne noj ha qi ni sa `u} -ka stim ka i {em oko be da ra, ja kih, mo ra se pri zna ti, {to je biolep pri zor. Li ce pri jat no, s va trom u o~i ma, pri kri ve nom. Nosma li, go to vo pr }ast. Re kao sam da bih sa mo po gle dao, na {ta seona osmeh nu la i re kla, ka ko da ne, pa sta la u do vra tak. Iza we seta da po ja vio sre do ve ~an }e la vi ~o vek u te get jak ni, po gle dao me,ne {to joj re kao i iza {ao. Ko lao sam pro sto ri ja ma, ona je i{laza mnom, na pri stoj nom od sto ja wu, po me ra ju }i po ne ku stvar s jed -nog na dru go me sto. Sa da sam ve} du bqe za {ao u la vi rint pro sto -ri ja pre pu nih vre me {nih sto lo va, fa li~ nih sto li ca, is kr za nih}i li ma, ras ku pu sa nih kwi ga, pra {wa vih ma ski, na pu klih tac nii fi gu ri ca, sta rih sli ka, islu ̀ e nih ra mo va, dran gu la ne za mi -sli vih i ne po treb nih, ne ka da ko ri {}e nih, sa da raz ba ca nih ov -de-on de, po svim uglo vi ma i }o {ko vi ma. Iz nad vra ta ko ja su de -li la pro sto ri ju od dru ge vi sio je okru gao sat, nov za ~u do, ~i ja jese kun da ra bez za u sta vqa wa na po de o ci ma mah ni to kli zi la ukrug.Vre me, re kao sam i po ka zao na sat. Mo ̀ e te i do le da po gle da te,ako ̀ e li te, re kla je na to mo ja pra ti qa, s na go ve {ta jem osme ha ukra je vi ma usa na, ne za in te re so va na, iz gle da, za vre me, ko je je pro -ti ca lo. Klim nuo sam gla vom i po slu {no se spu stio ka me ni timpo lu kru ̀ nim ste pe ni ca ma, u po drum. Do le je ve li ka ma to ra pe}na sve stra ne isi ja va la to plo tu, a oko lo je bi lo raz ba ca nih dr vaza pot pa lu i lo ̀ e we, kao i ra znih dru gih stva ri u ne re du, uglav -nom or ma na i glo ma znih sto lo va pre vr nu tih na stra nu ili pri -qu bqe nih po stran ce je dan uz dru gi. Ta ko je i ona re kla: tu vam jeuglav nom sta ri na me {taj. Pro {la je po red me ne, ose tio sam wenmi ris, la gan, le pr {av. I od mah ga je ne sta lo, a ona je oti {la done kih vra ta u uglu, pa se okre nu la, po gle da la me, i ne sta la izavra ta. Kre nuo sam za onim mi ri som.

Pro sto ri ja u ko ju sam u{ao bi la je ma wa od svih ko je samdo sad vi deo. I pu na fi gu ri ca na zid nim po li ca ma i na ~i~ ka nihpo po vr {i ni dva ba{ sta ra pi sa }a sto la pri mak nu ta je dan uzdru gi i pre kri ve na so mot skom tka ni nom. Sta jao sam kod vra ta, aona la ga no be drom oslo we na o sto, dr ̀ a la je ne {to {to je li ~i -lo na lam pu, s pip ci ma sa stra ne. [ta je to, pi tao sam je, ne kalam pa? Osmeh nu la se. Najn, najn, das ist nar gi len, re kla je, i do -ta kla je dan pi pak. Aha, ono po mo }u ~e ga Tur ci pu {e, re kao sam,pa pru ̀ io ru ku ka onoj pi pi. Pr sti su nam se do dir nu li. @e li{li ma lo? – pi ta la je i ne ~e ka ju }i od go vor otvo ri la fi o ku sto -


la. Iako ni je gle da la u mom sme ru, klim nuo sam gla vom i na pra -vio ko rak ka woj. Ona je iz va di la ma li smo tu qak iz fi o ke, la ga -no ga li znu la i po gle da la me onim o~i ma, pa od ne kud iz xe pa iz -vu kla upa qa~ i za pa li la vrh smo tuq ka. Za ̀ a rio se u po lu mra kui osve tlio joj o~i: po gled joj je ve} od lu tao ne gde dru gde. Dim jebio pri ja tan, od mah nas je po ve zao. Smo tu qak je i{ao iz ru ke uru ku, ni {ta ni smo go vo ri li, sa mo smo se pri li kom iz me na do di -ri va li vr ho vi ma pr sti ju, sva ki sle de }i put sve in ten ziv ni je.Sta vio sam joj ru ku od mah is pod ka i {a, na be dro, ko je se pro me -{ko qi lo. Iz dru ge pro sto ri je ~u la se pe} ka ko bub wa, ili je tobi lo mo je sr ce, ili we no... Sa mo jed nom, re kla je i pri bi la se uzme ne, s onom ru kom u vi si ni, dr ̀ e }i smo tu qak. Mo ra la je da seis teg ne i prop ne na pr ste, a on da mi je pru ̀ i la i usne. Re kla je,mo ram br zo da se vra tim go re, ujak }e se...

Iza brao sam jed nu ma sku, na lik ki ne skoj, po ce ni od ~e ti -ri evra, ona ju je sta vi la u ke su, a ja sam od bro jao ~e ti ri nov ~i }ai spu stio ih na sto. “Ujak” je se deo za sto lom u uglu, iza hr pe pa -pi ra, i ne {to iz gle da po me rao, ~u li su se zvu ci po me ra wa. Auf -vi der zen, re kao sam. Auf vi der zen, re kla je ona s osme hom. Se -kun da ra na sa tu is pod ko jeg je sta ja la sa da se okre ta la, ta ko mi se~i ni lo, dvo stru ko spo ri je.

Pro {ao sam po red sle de }ih mu ze ja sme {te nih unu tar ne -ka da {wih ko wu {ni ca, sa da Mu zej skog kvar ta: Kunst ha lea, Mu -ze ja mo der ne umet no sti “Lu dvig”, sa skra }e nim ime nom Mu mok,Ar hi tek ton skog cen tra, Le o pol do vog mu ze ja, Kvar te ra 21, a ipo red dva de~ ja mu ze ja. Da li su ti ko wi pre jed nog ve ka mo gli dapret po sta ve, u mo zgo vi ma stvo re nim za ne pret po sta vqa we, usvo jim to plim ko wu {ni ca ma... ne, ne, bo qe na pu sti. Po pio samvru} ~aj u obli ̀ wem ka feu Gla cis Bi sel, {ta god to zna ~i lo, se de -}i u bli zi ni dve mla de `e ne s omle ti ma is pred se be. @en ke su iov de le pe i za ni mqi ve, bar ne ke. Na vo dim (po red one dve Ru ski -we u rad wi s do wim ve {om): jed na u rob noj ku }i, krat ko pod {i -{a ne pla ve ko se, s po ma lo pre ve li kim o~i ma, u ele gant noj i dla -ka voj cr noj bun di... (Po sle sam vi deo da bun de od ner ca, u ne kojdru goj rad wi, ko {ta ju de set hi qa da evra sva ka. [ta ~i ni da bun -da ko {ta kao auto mo bil? Ret kost `i vo ti we? So fi sti ci ra nostiz ra de? Ne {to tre }e?) E ta krat ko pod {i {a na je ne za in te re so -va no po sma tra la ki {o bra ne, a ja sam, na mer no, s od sto ja wa od ne -ko li ko ko ra ka, zu rio u wu, sa mo da bih vi deo da li }e me pri me -ti ti. Kad je pro {la po red me ne, po di gla je po gled i su sre la moj.Sta jao sam na slo wen na stub. To je bi lo to, u tom de lu uni ver zu -


ma. Od ne le su je po kret ne ste pe ni ce, do le. U pro dav ni ci ~a je vata ko |e pla vo ko sa, s is tak nu tim ja go di ca ma, azij skog ti pa, go lih{i ro kih ra me na, u si voj blu zi. Lep osmeh, usne ko je zo vu, stas izad wi ca ta ko |e. Sa vi la se da do hva ti ne {to is pod te zge… U me -trou, jed na le pih ne na {min ka nih usa na, pra vil nih cr ta li ca,obi~ nog iz ra za, obi~ no sti ko ja pri vla ~i. Se di pre ko pu ta me nes ka pom i u ka pu ti }u be` bo je s xe po vi ma na pre klop. Pre kr sti -la no ge, u cr nim i sa svim obi~ nim ~i zma ma, ali no ga... Jo{ jed na,ko vr xa ve sme |e ko se {to joj u ta la si ma pa da na ra me na, ja kihtam nih obr va, ja ke gra |e, uteg nu ta u far mer ke, u re sto ra nu gde sepe ku pi ce i pi je gu sto cr no vi no, s de voj ~i com jo{ lep {om od we,sa cr ta ma li ca ne do hva }e nog vre me nom. [pa wol ke, maj ka i }er -ka, pa, sva ka ko. A on da je u re sto ran u{e ta la sta ri ja `e na u ofu -ca noj be loj ski ja {koj jak ni i s na o ~a ri ma za ski ja we ko je su jojpre kri va le sko ro ce lo li ce, po put ko smo na u ta ko ji je iza {ao izvre me plo va. Pri {la je {an ku, mr da ju }i gla vom kao u ne kom tre -mo ru, uhva ti la se jed nom ru kom za me tal nu {ip ku ko ja je oivi ~a -va la {ank i po ~e la da go vo ri kel ne ru, ma {u }i ner vo zno dru gom,slo bod nom ru kom. [an kuk, {an kuk, po na vqa la je, ili ta ko ne -{to. On je od mah po ka zao u prav cu vra ta od re sto ra na pa ju je iot pra tio do wih, gur ka ju }i je la ga no ot po za di, raz gr nuo te {kupur pur nu za ve su. I ona je iza {la.

*

Jed ne ve ~e ri u lif tu s plo ~i com onog ~e lik-~o ve Kru pa{to je lio ne ma~ ke to po ve i ten ko ve, gre {kom sam pri ti snuodug me s bro jem 3 ume sto s bro jem 5, pa sam se na {ao na tre }emspra tu i po ~eo da pe tqam oko bra ve na vra ti ma i ne po gle dav {ido bro nat pis. Vra ta su se u ne kom tre nut ku otvo ri la, ali sa moono li ko ko li ko je la nac do pu {tao, i pro vi rio je star ~i} s na o -~a ri ma, {i rom otvo re nih o~i ju. Pr vo je sa mo sta jao na pra gu iotvo re nih usta, a on da je po ~eo da go vo ri na ne ma~ kom, po ma lopo vi {e nim gla som. Tut mir lajt, re kao sam i po ka zao pr stom na -go re, po na dav {i se da }e raz u me ti da sam po gre {io sprat. On je ida qe go vo rio, bio je to Zu den hajm, pro ~i tao sam na sre brn ka stojplo ~i ci, pa sam na pra vio onaj iz raz li ca sa sti snu tim usna mako ji go vo ri iz vi ni te. En ~ul di gung, se tio sam se, pa sam ta ko ire kao. En ~ul di gung, noh ajn mal, bi te, do dao sam i to, tek da jo{ne {to ka ̀ em. E tu je on une ko li ko pre stao da go vo ri, pa me je sa -mo po sma trao iza lan ca, i da qe po ma lo ne po ver qi vo, a on da muse oko usa na po ja vio na go ve {taj iz ra za ko ji bi mo gao da se pre -


tvo ri u ne ka kvu do bro }ud nost. Sa da sam vi deo da u jed noj ru ci dr -`i no vi ne i da je u do wem de lu pru ga ste sve tlo pla ve pi xa me. De -{a va se, {ta }e te, re kao sam na srp skom i ra {i rio ru ke na pra -viv {i ko rak una zad, a on je kao na ~u qio u{i po ku {a va ju }i da od -go net ne iz ko je me je to da le ke ze mqe vi hor na neo u we gov grad,na we gov sprat, pred we go va vra ta. Auf vi der zen, en ~ul di gung,vir klih, iz ba cio sam i tu po sled wu re~ ko ja mi je od ne kud do -{la, mah nuo mu pa se po peo na pr vi ste pe nik ka gor wim spra to -vi ma. Ja, ja, re kao je star ~i} i za tvo rio vra ta.

*

Spo me ni ka u go ro du Ve na ima mno go, ogrom nih sta ro vrem -nih zgra da ta ko |e, ve li ~an stve nih {i ro kih dvo ra ca sa zlat nimku gla ma, ku po la ma i ki po vi ma na sve stra ne, pro stra nih par ko vaoko wih. U sla vu car stva i prav de ko ja je te meq dr ̀ a ve, kao {toje la tin skom azbu kom bi lo is pi sa no na po ve li koj ka pi ji u jed -nom par ku. [en brun ska pa la ta i da qe je sta ja la ta mo ne gde, u ne -pre po zna tqi vo sti, to ga da na u gu stoj ma gli, vred na jed ne maj skeki {e, ka ko je to sro ~io onaj ne pi sme ni srp ski knez, pre sko rodve sta go di na.

Naj vi {e me iz ne na dio je dan spo me nik. Sta jao sam is predwe ga sve dok pr sti ni su po ~e li da mi se ko ~e od hlad no }e (dr ̀ aosam i fla {u), a on da sam ma lo {et kao oko lo, u ne ve ri ci, pa gre -{kom seo na ka me nu klu pu, le de nu, s ko je sam od mah ustao. Vi di -mo ov de gran di o znu po lu kru ̀ nu ko lo na du {to se pru ̀ a pe de se -tak me ta ra u {i ri nu, na ko joj po zla }e nim slo vi ma, ru skom }i ri -li com, pi {e: Ne ka je ve~ na sla va ju na ci ma Cr ve ne ar mi je pa lim...– s ob zi rom na du ̀ i nu re ~e ni ce, po te gao sam dva pu ta iz fla {e,u sla vu ju na ka i u sla vu pa da, {to me je za gre ja lo do voq no da pro -~i tam do kra ja – ...u bor bi s ne ma~ ko-fa {i sti~ kim za vo je va ~i -ma. Austri jan ci, Ger ma ni, u sop stve noj pre sto ni ci, po di gli spo -me nik So vje ti ma ko ji su ih po ra zi li! Je dan ka me ni cr ve no ar me -jac, za o gr nut za sta vom i sa {ti tom na ko jem su i srp i ~e ki},o{tro je gle dao, od o zgo, pra vo u me ne. Vi tlao je uz dig nu tom pe -sni com u znak po be de, sa vr ha de se to me tar skog stu ba, is pod ko gasu bi le ukle sa ne Sta qi no ve re ~i o tri jum fu i osva ja wu go ro daVe ne, a po sled wa re ~e ni ca je gla si la: Smrt ne ma~ kim za vo je va -~i ma. Sva je si la Ru sa, to je je di no mo glo da se ka ̀ e, ili je u pi -ta wu bi la ne ka uj dur ma, te ~e tr de set pe te. Pro tut wa li go ro domVe nom, pro tut wa li ne ma~ kim Raj hom, te meq no ru {e }i sve predso bom. Po la ko sam od {e tao s tr ga sa spo me ni kom So vje ti ma, ne -


kih pe de se tak me ta ra uli com do li ni je, za mi {qe ne, gde su miskre nu li pa ̀ wu da po ~i we Bal kan. Ta mo, na jug od ove li ni jesma tra se da po ~i we Bal kan, re kao mi je je dan po zna nik i neo d re -|e no mah nuo ru kom. Na is kr za nom zi du iza we go vih le |a bi la jeoka ~e na ma la me tal na plo ~a, a na woj (za me ne) za go net na slo va ibro je vi: KH Gas, To8, 113. A is pod jo{ jed na: 4, Ken meg. Ne ka tobu de taj znak, re {io sam, te dve plo ~i ce, ne ka mi pred sta vqa juli ni ju {to ozna ~a va po ~e tak Bal ka na, u go ro du Ve ni.

Ka da sam se vra tio u zgra du gde su me pri mi li da pre spa -vam, za be le ̀ io sam pre zi me na sta na ra sa in ter fo na na ula zu, zasva ki slu ~aj: Ko fin ger, Ne def, Ružièa, Na er, Domanoviæ, dr Na san(dva sta na), Šorgendorfer, Knap, Do be ski, Til, Di Popoviæ, Er ti, Zu -den hajm, Mi ler, Hu bert i Mar ti ni ka, Ze fik i Vid man, Sin ger, Vajs ma -jer i ne ki si gur no sim pa ti~ ni dru {kan Piv. Po peo sam se na pe tisprat i uvu kao u stan. Do ma }i ni i wi ho va de ca su spa va li, sva kopo ve zan sa sva kim u spo koj nim sno vi ma, bar je ta ko iz gle da lo po -{to u sta nu ni je bi lo zvu ko va. Uvu kao sam se u kre vet, u fi gu ra -tiv nom smi slu, jer me je do ~e kao cr ni ko ̀ ni tro sed u ob li ku }i -ri li~ nog slo va S, pa sam se stro va lio na we ga i pri la go dio muse po pri miv {i we gov ob lik, i po tom sa wao su pu, sr nu, seks, sla -do led, sa mo var, si dro, slo no va ~u, sa to ve, slat ku da mu jag we, sla -vqe, sa te li te, sa zve ̀ |a, sve mir, i ta ko da qe i ta ko da qe.


Mile Stoji}

CIGANKA MI GATALA U DLAN

CIGANKA MI GATALA U DLAN

Ciganka mi je gatala u dlan:Sve su ti linije izlomqene, rekla jeLinija qubavi, linija ìvota, linija sudbine. Sve su moje linije izlomqene, ponovio samOsim one koja vodi nadoqe.

Gledala je u moje dlanove Stvorene za klesarsko dlijeto i plugZa motiku i sjekiru, a ne za glasovir i èzloTe prste bagave i krive {to mijesili su hqebSvojoj djeci u izgnanstvu, a najvi{e probdjeli U no}ima nad bakelitom tipkovniceIzdvajaju}i likove iz praznine, rije~i iz ni{tavila.

Te prste koji su se zarivali u vilinske kose, Pod pojaseve nimfi, milovali venerine bregove, Prinosili ustima med junonina pehara, u no}imaIli zastajali pred vulkanom, oprqeni vatrom.

Gledala je te ruke koje su se svijaleOko bijelih vratova èna


I od o~aja zarivale u zemquMahale na peronima, spirale blato jedna s druge.Ruke koje su se {irile na zagrqaj razbojnicima i Brisale suze.

Ciganka mi je gatala u dlan, Gledala u moje mlitave ruke Jo{ uvijek ispru`ene prema Be{}utnim i plavim daqinama.

Ra{irene kao ogoqele grane Na buri.

JUTARWA TOALETA

Pred ogledalom isto kao pred tu|imLicem, punim bora, umora i zblanutostiTra~ak bolesti ~ini pogled jo{ lu|imU slivnik te~e sluz, olovo kroz kosti.

[to nekad bilo svila sad je zgu`vana krpaMaj~ino tu`no oko kroz podo~wake sine Solomonov sjaj opu{aka je siva hrpaApolonski vrat poput kore naran~ine.

Tijelo pod tu{, pa u mirisno rubqeSlijepoo~nice dugo masirati ru~nikomKolowsku vodu u lice utrqati {to dubqeDok plu}a pi{te samrtnom muzikom.

Vjetar ti je otpuhao vi{e od pola koseJer dok si snivao |avao bio je budanOsmijehne{ se tu`no iz zrcala i polako seSpu{ta{ u pakao postojawa. U dan.


NO]I

No}iU kojima vri{ti crvena svila, plamti ponièni hristKroz koje te~e mutna rajna i runi se ametistU qubu{kom, u tihaqini u grlenim baladamaU dalekoj zemqi, gdje gora jo{ nije izgubila list.

No}iU be~kom alsergrundu, gdje tuga svija domIli na trebevi}u gdje bqe{ti ~ipka, orgija gromNa obalama save gdje u tami ovijam neuhvatqiv stasNa sarajevskoj mjese~ini, gdje vi{e nema nas.

No}iU kojima prestanu snovi i lagano dolaze utvareGdje qubim tvoje tijelo s mirisom metvice i smiqaI pijem ~okoladu s tvojih prsiju, rog rajskog izobiqaI èdan, gdje gutam suze i lièm rane.

No}iKoje zastiru gola ènska bedra, dodir studencaNjema~kog jezika, Lesinga i glagolskoga pasivaNo}i u kojima pjeva oholo li{}e lovorova vijencaA uvijek u svakome ~asu tvoj ja ~ujem glas.

IZ TRANZICIJE

Na zgradi centrale BH Telekoma, na sarajevskoj MaltiStoji mesingana plo~a sa sqede}im natpisom:“Za nezaborav vje~ni@rtve agresijeZa dràvu Bosnu i HercegovinuI grad Sarajevo1992 – 1995.”


Oko te plo~e poredano je sedamdeset mawih a na svakoj stoji po jedno ime uposlenika koji su izgubili ìvot brane}i po{tuU tri navedene paklene godine.

Na spisku su prete`no islamska imena, ali ima i Katoli~kih i pravoslavnihA po godinama ro|ewa dade se zakqu~itiNajvi{e mladi}a i qudi zrele dobiKoji su svoj ìvot dali brane}i po{tu, to jest dràvu.

U tijeku je privatizacija BH telekoma:Jagme se kriminalci, psi rata i stranciDa kupe tu zlatnu koku – dobit }e tko da vi{eBez obzira na vjeru i naciju, za to smo se borili.

îm se izvr{i primopredajaNovi vlasnik }e skinuti mesingane plo~ice,A fasadu prekriti plavi~astim staklom,Jer zgrada treba izgledati imperijalno, a on nema nikakvih obaveza.

A ti, dragi ~itatequ, uvijek kad osjeti{Zagonetni {um iz slu{alice, znaj da u tom hukuJe~e du{e sedamdeset sirotih po{taraUzaludno poko{enih za domovinu.

DUNIA

Dunia, ja nikad ne}u zaboravit tvoju pjesmuZveckawe zlatnog prstena po stolu, amarkordRekla si: u tvom kraju tako lako ubijaju qude[to vi{e ùrim naprijed sve se vi{e osvr}emPrema jednom stablu u Brotwu, prepunom glazbe

Dunia, evo ve} je jesen, blagdanski stol, rujanPo mome vrtu prosipa purpur, èèno zlato


A umjesto novaca ja skupqam glasove maloumnikaRekla si: u tvome kraju tako lako ubijaju qudeVe~er je i sunce oblijeva zlatom jawce i vukove

S prozora sveu~ili{ta gledam barokne fasadeI mislim o rasko{i svijeta u kojoj prebiva studenRekla si: u tvom kraju tako lako ubijaju qudeMoje su ruke sasu{ene pa ipak ùde tvoj pasWeàn poput bar{una, zanosan poput zablude.

Dunia, uzalud traìm tvoje ime po internetuDa ti objasnim razlog ove nepotrebne ku{weRekla si: u tvom kraju tako lako ubijaju qudeJa ti nisam mogao dati nikakav suvisao odgovorOsim ovog {to bruji tamnom muzikom tijela.

DRUGA SMRT BOSANSKE KRAQICE

Prije dvadesetak godina, kad se spremao ratSvratio sam u Zemaqski muzej na kavu kod T-aMog prijateqa, koji je tu radio kao kustos-pripravnikSvratio sam s mojom sestrom, studenticom medicine

Me|u ostacima plastike s Butmira,Me|u zahr|alim rimskim kopqima, turskim jataganima i o{trim dimiskijamas kojih je vrijeme izbrisalo krvNalazila se hrpa kostiju, s natpisom“Iz grobnice bosanskih kraqeva”.

Moja sestra je tad upitala T-a:“Biste li mi mogli na kratko posuditi ovaj primjerakJer uskoro polaèm Kosti glave, ûvat }u je i vratiti nakon ispita.” “Uzmi”, rekao je“Ionako nitko u ovoj zemqi ne mari za mrtve”Dodav{i joj najlonsku vre}icuU koju je spremila lubawu.


Sestra, koja je tad `ivjela kod meneno}ima je izgledala pomalo sablasnoS lubawom u ruci, poput plakatnog Hamleta i JorikaPo obliku ovo je bila neka `ena, mo`da princezaMo`da kraqica, rekla je, izgovaraju}i naglas:Sphenoid, ethmoid, nasal, lacrimal

I jo{ tuce latinskih nazivaPotrebnih za ispit iz anatomije.

Ja sam toj vapnenoj kugli dodavao kosu, zami{qaoLice, o~i i usta, rekonstruirao qepotu, pomi{qaoKakve su se u tom ko{tanom prostoru vodile bitkeKolike li su se iz tih o~nih jama lile suzePrije no {to bi moja sestra kost pohranila uKartonsku kutiju od cipela i stavila na vrh plakara.

Uskoro je po~eo rat i mi smo u panici napustili stanKad smo se vratili u stanu nije bilo ni~egaPlakar bez kwiga, i kartonske kutije.

Razbojnici su je uzeli misle}i da je u kutiji nakitIli novac, pa su je vjerojatno bacili u sme}e?Tako je seqa~ki sin skrivio drugu smrt svojeVladarice i princeze, gorko sam se {alio,Apsurd povijesti i qudskog postojawa.

AliJa sam kr{}anin i vjerujem u sudwi dan[to }u odgovoriti ako me Sabaot bude okrivioZa drugu smrt bosanske kraqice?


Aleksandar Prokopiev

ANTONA ÊHOVA BR. 13

Jo van mu je bio drug jo{ iz sred we. Jo van Alek sov ski, dru -gi u dnev ni ku, iza De san ke Abja ni}. Doc ni je su ot kri li da suu~i li za jed no od pr vog do ~e tvr tog u “Le wi nu”, sa mo {to je onu~io kod u~i te qi ce Ru ske Pe nu {li ske, a Jo van kod Do re Gla vi -nec. Ali tek u gim na zi ji su po sta li ne raz dvoj ni. Ta ko bli ski dase, gle da no kroz bez bri ̀ nu pri zmu pu ber tet skih go di na, on izzgra de u An to na ê ho va 13 sko ro pre se lio u Pru sto vu 2, u Jo va -no vu ku }u sa dvo ri {tem. Mo gao bi mir ne du {e svo je doc ni je de -tiw stvo i ra nu mla dost da sme sti u dva de la, dva pro sto ra – pr viu zgra di, dru gi, od pro le }a do je se ni, u Jo va no voj ku }i. Evo se }a -wa na pr vu od te dve adre se, na An to na ê ho va 13.

Zgra da u uli ci A. ê ho va bi la je kao i sva ka dru ga iz vre -me na soc-en tu zi ja zma. Kao dvo kril ni {i fo wer sa jed na kim fi -jo ka ma – osam s jed ne, osam s dru ge stra ne. Dva ula za, sa po dva sta -na na spra tu, na ~e ti ri spra ta. Bi lo je la ko pro na }i od re |e nistan: na pri mer, pr vi ulaz, sprat dru gi, stan de sno. Oni su sta no -va li u pr vom ula zu, sprat IV, stan de sno.

Kad otvo ri{ fi jo ku, ceo stan bi se mo gao iz vu }i na po qe sate ra som – svi su bi li stan dard ni, li ~i li su je dan na dru gi. Spa va -}e so be su gle da le na unu tra {we dvo ri {te, “iza zgra de”, gde susta na ri par ki ra li svo je auto mo bi le, me |u ko ji ma i oni svog sve -tlo-pla vog fi }u. Dnev ne so be bi le su okre nu te pre ma uli ci.

Hod ni ci u zgra di bi li su re la tiv no te sni, sa od ma ra li -{ti ma me |u spra to vi ma i ze le nim gvo zde nim ge len de ri ma sa


glat kim {ip ka ma. A zi do vi su do po la bi li ofar ba ni sve tlo-ze -le nom ma snom bo jom, zbog za {ti te od pr qa wa i {kra ba wa (za{to je, opet, ko ri {}e na gor wa, be la po lo vi na zi da).

Do le, u po dru mi ma zgra de, ~u va ni su ugaq i dr va za ogrev, kaoi ki se li ku pus ko ji bi za mi ri sao pre No ve go di ne pa sve do kra jamar ta, a ~i ji se spe ci fi~ ni za dah, isto vre me no otu ̀ an i pri ma -mqiv (jer je pot se }ao na ra sol i sar mu), ka sni je me {ao sa pro dor -nim mi ri som iz ka ni ste ra s naf tom, sli~ nim ono me sa ben zin skihpum pi gde se pu ni lo go ri vo za fi }u. Mu {ka de ca su se po ne kad ta -mo spu {ta la da igra ju “ka maj”, ili, za jed no sa de voj ~i ca ma, `mur -ke, na mer no ga se }i ble do ̀ u to sve tlo i vri {te }i u mra ku.

Zgra da u uli ci A. ê ho va br. 13 ima la je i pe ti sprat, aliza raz li ku od onih ni ̀ ih, na we mu ni je bi lo sta na “le vo” i sta na“de sno”, ve} sa mo je dan stan le vo gde su ì ve li ba ba-Per sa i wensin, ve ~i ti stu dent. Ne ko li ko ste pe ni ca na de sno vo di lo je kagor woj, {i ro koj, “za jed ni~ koj” te ra si, po plo ~a noj si vim plo ~i -ca ma. Na zi va li su je ta ko, ma da do bar deo te ra se ni je bio za jed -ni~ ki, ve} ga je ba ba-Per sa sma tra la svo jom te ri to ri jom, pa ju jeis pu ni la cve }em i ba {ten skom gar ni tu rom na ras kla pa we. Ta koje le vom stra nom te ra se vla da la ba ba-Per sa, ko ja je, u dru {tvusvo jih bo ̀ u ra, sar de la, pe tu ni ja, ci kla ma i li mu no va, po no snois pi ja la ka fu i di va ni sa la sa kom {i ni ca ma. Po ne kad, pred ve ~e,na te ra su bi iz la zio i de be li ba ba-Per sin sin u te snim pan ta lo -na ma, ko je su po sta ja le jos te {we ka da bi seo.

Sred wi i de sni deo te ra se bi li su slo bod ni za igru i tr ~a -we. De ca su se da wu pe la go re da bi igra la fud bal na ma le go lo -ve: je dan gol su bi la vra ta pre ma do le, a dru gi bi is cr ta li kre -dom na be ton skoj ogra di te ra se. Ogra da je bi la ne do voq no vi so -ka, i ne kad bi je ja ko {ut nu ta lop ta pre sko ~i la, pa la do le i po -go di la krov ne kog fi }e par ki ra nog u unu tra {wem dvo ri {tu. Toje bio je dan od onih tre nu ta ka ka da bi se de ~a ci ose ti li kao pra -vi man gu pi, dok su, pod u pr ti lak to vi ma o {i ro ku ogra du, gle da -li do le, tra ̀ e }i po gle dom me sto na ko je lop ta pa la. Naj ~e {}ese ne bi de si lo ni {ta na ro ~i to, jer bi se lop ta ot ko tr qa la iz -me |u pra znih auto mo bi la, ali bi se po ne kad do le na {ao ne kikom {i ja ko ji je ne {to ~e pr kao oko svog auto mo bi la, ili jo{ go -re, kom {i ni ca ko ja tre se }i lim. Po go to vo ako je to bi la Mil kasa dru gog spra ta le vo, ~i ji glas bi on da od zva wao mno go da qe i odza jed ni~ ke te ra se: “Ma {ta to ra di te, bre, de co?! Is pr qa }e temi te pih tim va {im fuc ba lom! û je te li m?! Sa mo ako vam do -|em ta mo go re…!”


Mu {ka de ca su dri bla la i {u ti ra la, de voj ~i ce su ih gle da -le, pa bi se ubr zo po vu kle do ste pe ni {ta i po ~e le se za ba vqa tiraz me wu ju }i sal ve ta. Sal ve te su iz no si le u kar ton skim ku ti ja -ma od mu {kih ko {u qa wi ho vih o~e va. Bi le su ured no po re |a nepo ve li ~i ni i vred no sti. Stra ne su ima le vi {e ce nu od do ma }ihi za wih su se mo gle dod bi ti dve na {e. A ka da su se po ja vi le ja -pan ske, pa stel nih ni jan si, to li ko tan ke i pro zir ne da se krozwih mo glo gle da ti, od mah su do sti gle naj vi {u vred nost – za jed nuta kvu do bi ja le su ~e ti ri do ma }e, i to po iz bo ru.

Dok bi raz me wi va le sal ve te, de voj ~i ce su se uti {a nimgla so vi ma do mun |a va le o sa svim dru ga ~i joj te mi. Od no si la se nade be log, po za ma {nog ba ba-Per si nog si na u te snim pan ta lo ni ma.Na te ra si, on ih je po zi vao, da vao im ~o ko la di ce “@i vo tiw skocar stvo” i dok su ih one gric ka le, po ne kad bi ih uzeo na ko le noda ih po cup ka. I to li ko, ni {ta dru go. Ali su se de voj ~i ce ipakme |u so bom do {ap ta va le o sram noj taj ni za ko ju su sa mo one zna -le: ka da bi ih cup kao, dok su gric ka le ~o ko la di ce, ne ka ko bi ihna me stio da na gu za ma ose te ne {to tvr do, kao ko le no. Ali ko je sena la zi lo ne {to vi {e od ko le na.

Pred ve ~e, na te ra si, de ca su pri re |i va la fe sti val s pe -sma ma i oce na ma za iz ved bu, na lik oni ma iz San Re ma i Opa ti jeko je su u dru {tvu svo jih ro di te qa gle da la na cr no-be lim ekra -ni ma. “No, no le ta”, “Mo re, kist i tvist”, “Vo la re”, “Po ne kad uosam”, “Eden bak ne`”… bi li su is pro ba va ni vi {e pu ta pre ve -~er we in ter pre ta ci je, ka da su se pe va ~i uà re nih obra za tru di -li da nat pe va ju osta le u~e sni ke fe sti va la sa te ra se i da do bi juglav nu na gra du: dva “@i vo tiw ska car stva”! I to upra vo iz ru kuba ba-Per si nog si na ko ji se kao sta ri ji od svih, a i kao fi nan si -jer na gra da, pro gla sio za pred sed ni ka ì ri ja.

U ova ko ve se lom ì vo tu zgra de u uli ci A. ê ho va broj 13,po ne kad bi se do go dio “slu ~aj”, o ko jem bi svi od ra sli sta na risa zna li istog, a de ca, na ~uv {i wi ho ve ko men ta re, sle de }eg da na.Ta kav je bio i slu ~aj sa kom {i ni com sa wi ho vog ula za, na tre }emspra tu le vo.

Elem, ta kom {i ni ca, ko ja je po be gla u [vaj car sku s qu bav -ni kom, bi la je pri vla~ na za no vi ori jen ta lan ukus – ofar ba napla vu {a i pri li~ no pu na~ ka, {to ni je sme ta lo na {em fud bal -skom am ba sa do ru Sto le tu Pe tro skom da je ugra bi kao xi nov skiska ka vac i da je od ve de u do mo vi nu “Gra {o per sa”.

U ve }i ni sta no va u zgra di, pa i u we nom, dnev nu so bu su is -pu wa va la dva du ga ka u ~a i re gal pre ko ce log zi da, te je tu ~o vek


je dva uspe vao da se pro vu ~e po red sto la. Pre na tr pa ne po li ce re -ga la, po red te le vi zo ra, kra si le su gon do la iz Tr sta, por ce lan -ske ~a {e ko je slu ̀ e sa mo za gle da we, raz ne fi gu ri ce-su ve ni ri ijed na spi ral na {koq ka sa Ja dra na, iz ko je se, ako je na in si sti ra -we do ma }i na na slo ni{ na uvo, ~u je da le ki {um mor skih ta la sa.Na su sed nom zi du vi si la su dva ura mqe na Vi le ro va go ble na iuko ri ~e na pred wa stra na bom bo we re, sa mo ti vom de te ta ko jepla ~e.

I po red vi {ka ki lo gra ma, kom {i ni ca je bi la okret na ive {ta do ma }i ca. Re dov no je spre ma la aj var, slat ko, xe mo ve i raz -ne sa la te, a ni su joj sme ta le ni se deq ke ko je je wen mu` pri re |i -vao sa svo jim ma hal skim i {kol skim dru go vi ma i ko le ga ma sa po -sla. Svi |a la se ve }i ni mu {ka ra ca, mo ̀ da naj vi {e zbog ve li kihi ~vr stih obli na, ka ko spre da ta ko i ot po za di, pa ~e sto pu ta ko -ri ste }i uski pro stor u dnev noj so bi, ni su pro pu {ta li pri li kuda se o~e {u o wih. Ali, i po red we nog neo spor nog ori jen tal nogsek si pi la, ni je se ~u lo ni ka kvo ogo va ra we u zgra di, ni ka kvaafe ra ve za na za wu, te je bi lo ve li ko iz ne na |e we ka da joj je mu`na vra ti ma na {ao pa pi ri} s po ru kom: “Kqu~ od sta na ti je u po -{tan skom san du ~e tu, ru ~ak u rer ni, a ja odoh u [vaj car sku!” Svi -ma, pa i we nom mu ̀ u, bi lo je ~ud no {ta je Sto le, we gov {kol skidrug iz Sred we ma {in ske, ko ji je po na vqao pr va dva raz re da, on -da pre ki nuo {ko lo va we i pre {ao u do ma }i, kao igra~ “Var da ra”i “Par ti za na”, za tim u me |u na rod ni svet fud ba la, gde se pro sla -vio kao cen tar half, pa kao tre ner, {ta je, da kle, taj ~u ve ni Sto -le na {ao u toj obi~ noj do ma }i ci i za {to se po red to li ko zgod -nih ma~ ki ca ko je su ob i gra va le oko we ga, od lu ~io za `e nu em de -be lu, em uda tu, sa dvo je de ce pri de. Ne ki zlob ni ci su ko men ta ri -sa li da je to sve ta ko za to {to je Sto le ostao bez maj ke pre ne go{to je bio pro ho dao i tek {to je iz go vo rio re~ “ma ma”. Go vor ka -lo se – na {ao Sto le iz gu bqe nu maj ku.

A gde su se upo zna li? U sta nu we nog mu ̀ a! I to bez ne kogpo seb nog udva ra wa, ako se ne ra ~u na us put no tr qa we o we ne so~ -ne, ~vr ste obli ne, ~e ga je ona bi la sko ro ne sve sna, jer ni je bi laod onih ̀ e na ko je bi osta vi le de te u ne ~i stim pe le na ma da bi od -gle da la “Gra di} Pej ton” ili, ne daj bo ̀ e, fud bal sku utak mi cu, aka mo li da gu bi vre me na ci fra we i o~i ju ka we s tu |im mu ̀ e vi -ma. Ona je bi la, ka ko bi se to re klo, tra di ci o nal no vas pi ta na:uju tru mu ̀ a tre ba da sa ~e ka ~i sta, is pe gla na ko {u qa, a dug madna we go vom sa kou re dov no se pro ve ra va ju i ako su slu ~aj no ola ba -vqe na, po no vo se u{i va ju… A i ~e sto je mu ̀ u pre ba ci va la dok


bi za va qen u fo te qi s fla {om pi va u ru ci zu rio u te le vi zor –ka ko mo ̀ e dva sa ta da bu qi u fud bal ne usta ju }i i ne obra }a ju }ipa ̀ wu na de cu, pe to go di {wa ka i tro go di {wa ka ko ji su za tovre me {u ti ra li lop tu u pred so bqu.

Ka sni je su po ~e li da iz la ze na vi de lo jo{ ne ki de ta qi.Mil ka, kom {i ni ca sa dru gog spra ta, u sta nu ta~ no is pod wi ho -vog, ko ja joj je bi la naj bli ̀ a i s ko jom je raz me wi va la re cep te zapi te i tor te, oda la je, pri li~ no gla sno, da joj se u po ve re wu po -à li la za one stva ri. Kao, od de vet go di na u bra ku, u pr vih se damsa mo se “tru di la da mu da je”. Pa è na s ona kvim ma ter ja lom imai pra vo da se à li, pro ko men ta ri sa le su ne ke kom {i ni ce, jed nezlob no, dru ge iz za vi sti. No, ne sa mo to, pri ~a la je da qe Mil ka.U po sled we vre me, uve ~e, kad bi le ga li, pi ta la bi se: “[ta samura di la da nas osim {to sam spre mi la ru ~ak i {to sam na hra ni lai oku pa la de ~a ke?”

A on, uti {a va la je (bez u spe {no) glas Mil ka, po ~eo je i dacu ga. Ona ga je i sa ma ~u la ka ko se no }u, po sle 12, vu ~e po ste pe -ni {tu, ne {to mr mqa i psu je. Po ve ri la joj se da qe i da je ta ko iz -bqu van i ne u re dan, uspe vao ne ka ko da se pop ne do sta na, s po me -{a nim smra dom od ra ki je i ci ga re ta; ni je sti zao ni da se svu ~e,od mah bi za hr kao. “Jad nik! Pred o se }ao je da ne {to ni je u re du”,uz di sa la bi sa mo hra na udo vi ca, ba ba Per sa sa pe tog spra ta, ko jaje, kao {to je re ~e no, jo{ uvek iz dr ̀ a va la svog tri de set go di -{weg si na je din ca, ve ~i tog stu den ta sa far ma ci je: “Po me ni, akoslu ~aj no re {i da mu se vra ti, tre ba da je ubi je tu, na li cu me sta!Bu da la, da ga osta vi ta ko sa mog, sa dvo je jo{ ne ja ke de ~i ce!”

Ma da su de ca i da qe sa ti ma tr ~a la, vri {ta la, ga la mi la iuda ra la lop tu po sta nu. A po ~e la su i da se pen tra ju na ve li ku te -ra su za fud bal. Dru goj, ve }oj de ci iz zgra de ve} je bi la po zna tapri ~a o wi ho voj od be gloj maj ci i s na iv no pr qa vom ma {tom ra -nog pu ber te ta pre pri ~a va la su je me |u so bom. Ali ka da su se jed -nog jun skog po po dne va dva ma la bra ta po pe la na te ra su, jed no -stav no su ih pu sti li da gle da ju utak mi cu, ~ak su im do zvo li li daotr ~e za pa lom lop tom i da je do ne su go re, {to bi ovi ura di libr zo i bez su vi {nih pi ta wa. I{lo je to po ste pe no: pr vo kao do -no si o ci lop te, pa kao gol ma ni, a za tim kao rav no prav ni igra ~ipo ~e li su da u~e stvu ju u utak mi ca ma na te ra si.

A mu {kar ci u zgra di, oni ko ji su sa ti ma pi li, me ze ti li ipra li o~i kom {i ni ci nim obli na ma, do ~e ka li su da se na sla |u june vo qom svo ga pre |a {weg do ma }i na. Ne ki su uz pod smeh pri me ti -li ka ko su jed nog ra nog ju tra vi de li kom {i ju ka ko je s po dig nu tom


krag nom i s ku fer ~e tom br zo ne stao iza ugla. Oti {ao je da tra ̀ iSto le to vu ci ri {ku adre su, ki ko ta li su se, ali ka da je sti gao ta mopo pi {ma nio se, u stra hu da ne do bi je ba ti ne od atlet ski gra |e nogcen tar hal fa, pa se od mah, jo{ istog da na, vra tio u Sko pqe. Dru gisu ga, opet, to bo ̀ e po kro vi teq ski tap {a li po ra me nu, a iza le |amu pra vi li gri ma se.

Pro {lo je ne ko li ko go di na, mo ̀ da dve ili tri, a on da jene ka da {wi su prug od be gle kom {i ni ce na de lu za jed ni~ ke te ra -se, ta mo gde su se gra ni ~i li ba ba-Per si na ba {ta i fud bal ski te -ren, iz gra dio od da sa ka go lu bar nik. Ba ba-Per sin sin, ko ji jeuvek imao jo{ sa mo dva is pi ta do kra ja stu di ja, po mo gao mu je daza ku je krov.

Dok su de ca {u ti ra la i vi ka la, go ol!, go lu bo vi su bi li za -tvo re ni u te snom, vi so kom go lu bar ni ku, i iz nu tra se, kao pri ta -je ni na vi ja~ ki à gor, ~u lo sa mo gu ka we. Ka da bi se utak mi ca za -vr {i la, kom {i ji ni si no vi po zva li bi oca s tre }eg spra ta da pu -sti go lu bo ve. Kom {i ja bi po di gao re {et ku i pti ce krup nih o~i -ju, gu ~u }i “gu, gu” du bo kim gr le nim gla so vi ma, bi se pro vu kle na -po qe, jed na po jed na, kli ma ju }i gla vom pri sva kom po kre tu. Ko -li ko je bio sme {an i tra pav wi hov hod, to li ko je si lo vi to i br -zo bi lo wi ho vo uz le ta we. Le pr {a li su kri li ma i de ca su ~ak mo -gla da ~u ju ka ko va zduh pi {ti kad bi se go lu bo vi vi nu li u vi si ne.Ja to ve {tih le ta ~a kru ̀ i lo je sve vi {e i vi {e. Ta da bi se vi de -lo da po sto ji raz li ka ~ak i me |u wi ma: ne ki je sme li ji, ne ki br -ì, a ne ki le ti naj vi {e. Iz dvo jio bi se {am pi on – bio je to ve -li ki go lub sa sklad nom ma lom gla vom, sjaj nih o~i ju, s vra tom ko -ji mu je bqe skao me tal no-pla vi ~a stom bo jom i sa be lo-si vim pru -ga stim ga }a ma.

De ca su mo gla da ot kri ju i pr va ja ja u go lu bar ni ku i pti ceka ko le ̀ e na wi ma. Mu` jak i èn ka, na iz me ni~ no – ka zi vao jekom {i ja. Ali po treb no je bi ti na ro ~i to pa ̀ qiv, ob ja {wa vao jekom {i ja. Iako se sma tra ju do brim ro di te qi ma, po ne kad go lu bo -vi po stu pa ju ja ko ru ̀ no pre ma svo jim mla dun ci ma. Iz ~i stog mi -ra mo gu pre sta ti da se bri nu o wi ma, ako iz ne kog, sa mo wi ma po -zna tog raz lo ga, po sta nu ne po ver qi vi; zbog to ga je po treb no mno -go pa ̀ we da se ne bi slu ~aj no upla {i li dok le ̀ e na ja ji ma ili satek iz ne {e nim pi li }i ma. Ina ~e, ako is te ra mo èn ku iz go lu -bar ni ka, mo ̀ e mo slo bod no uze ti ja ja sa so bom, jer }e ih ona si -gur no na pu sti ti.

De ca su ve o ma pa zi la da ne uz ne mi re pti ce, iako bi uì va -la u wi ho vim ne be skim akro ba ci ja ma. Ali jed nog le pog da na


najlep {eg go lu ba, {am pi o na sa be lo-si vim ga }a ma, ko ji je le teovi {e od svih, na {li su mr tvog, s ot ki nu tom gla vom. Kom {i ja isvi od ra sli i de ca iz zgra de ~u dom su se ~u di li ka ko su se to go -lu ba ri sa dru ge stra ne uli ce usu di li da do |u na te ra su, otvo rego lu bar nik i da mu iz ~i ste qu bo mo re ubi ju qu bim ca.

Mno go doc ni je, ka da je kom {i ja ve} odav no bio ra{ ~i stiogu la bar nik i ras pro dao pti ce, ba ba-Per sin sin, ko ji ipak ni jeus peo da po lo ̀ i po sled wa dva is pi ta i ko ji se za po slio u Ma ke -don skom na rod nom po zo ri {tu kao sta ti sta, is pri ~ao je da {am -pi o nu {i ju ni su kvrc nu li go lu ba ri iz su sed ne uli ce, ve} kom {i -ja li~ no. Za kli wao se da je svo jim o~i ma vi deo ka ko kom {i ja iz -vla ~i {am pi o na iz go lu bar ni ka i kle ~e }i, jed nim mu po kre tom,kao kad se otva ra po klo pac na te gli, sa zvu~ nim “kvrc” ot ki davrat.

Ka da je ba ba-Per sin sin to is pri ~ao, go lu bar ni ka vi {eni je bi lo, a i kom {i ja se ve} dav no od se lio iz sta na sa tre }egspra ta le vo i za jed no sa svo ja dva po od ra sla de te ta oti {ao u dru -gi deo gra da.

A i ta pri ~a, po sle iz ve snog vre me na, ve} ni ko me u zgra di,pa ~ak ni Mil ki, ni je bi la in te re sant na. Pa ta ko i ba ba-Per sinsin pre sta da je ka zu je.

S ma ke don skog pre veo autor


Olivera Nedeqkovi}

VASPITAVAWE AN\ELA

Neka Tvoji an|eli ~uvaju moje an|ele.Dejana Nikoli}

KAO NA NE IS PI SA NOJ, KRU TOJ HAR TI JI

Mi sli la sam da }u ovo ju tro upam ti ti po pa hu qi ca ma raz -ro je nim u ve dri ni ili po to me {to du go smo, kao i uvek kad ho da -mo bez ja snog od re di {ta, ko ra ~a li kroz otvr dli, kao od {e }e ra,sneg. Ili po to me {to smo mi ri sa li na we ga. A on da me je, iz ne -na da, za di han i sav ru men, za gle dan u mo je li ce kao u du bo ko ne bo,upi tao: – Ko cep ka ovaj be li list iz nad nas, ma ma? – [ta ti mi -sli{ – pre }u ta la sam svoj od go vor, ne `e le }i da mu ka ̀ em: ka koda znam, kad ni sam dru go ne go dah ko ji gre je tvo je re ~i. ]u tao je ion, pre kri ̀ iv {i ma le nim ka ̀ i pr stom u vu ne noj ru ka vi ci svo jepo mo dre le usne, sve dok me, opet, za ne to oslu {ku ju }i {kri pucel ca, ni je upi tao: – A zna{ li bar ko ovo pe vu {i? – Vi di{ liti ne kog? – opet pi tam ume sto od go vo ra. De ~ak {i ri ru ke i, na -sme jan, po le |u {ke pa da u na met.

Kad usta ne, na sne gu kao na ne is pi sa noj kru toj har ti ji,ugle dam sve ono {to `e li da mi ka ̀ e svo jim osme hom: pred na maleb di je dan od an |e la. I dok mu sa pro zir nih kri la ne ̀ no si pisneg, do me ne, kroz za grc nu ti de ti wi smeh, do pi re evo, we go vape sma bez re ~i.


O AN\ELIMA KOJI PREKRIVAJU USTA [AKOM

Ipak, sre} na sam: ne li ~i{ na me ne. Ali, tvo ji su an |e li,si ne, ipak, na lik mo ji ma. Pre vi {e bri nu. Gri zu za nok ti ce. Ne~u ju ni {ta osim vla sti tog sr ca. Dok u svo je sve {~i ce upi su ju ma -la i ve li ka slo va, kle ~e i, ume sto da se mo le, do kr vi gri zu vrhsvog je zi ka. Ne pra ve raz ma ke iz me |u re ~i. Tr pe dok ne po ve ru juda je tr pqe we dar. A on da, iz ne na da, prh nu u ne bo. Tek da ne bista vi li ta~ ku na kraj ra stav ne re ~e ni ce. Go lic qi vi su je di nota mo gde ni kom na pa met ne bi pa lo da ih za go li ca. I mi sle da ~u -va ju sve ko ji nad wi ma bdi ju. Ako se za ki ko }u, sme {ni su to li koda nam i ne li ~e na pra ve an |e le. A kad ih ugle da{, a uvek ih opa -zi{ pr vi, na sme je{ se, zvon ko i gla sno. Iz vi ni {to ne gle damta mo ku da upe rio si svoj tan ki ka ̀ i prst. To se i sad tru dim, ta -ko se tru dim, da pre po znam ovo svo je osmeh nu to li ce u tvo jim ne -za mu }e nim o~i ma.

SA KU PQA JU ]I KR HO TI NE SVE TLO STI

Kle ~e }i, u ku ti ju za igra~ ke sa ku pqam ono {to je pre o sta -lo iz pret hod nog da na: kr ho ti ne sve tlo sti, uru {e ne ku }i ce odra zno boj nih koc ki, slo na ko ji, po di gav {i sur lu, vi {e ne mo ̀ eda je spu sti, ali ni da rik ne, je ̀ e ve ko ji su osta li sklup ~a ni ika da je opa snost pro {la, ~o ve ~uq ke ko ji u mra ku je dan dru goguza lud tra ̀ e po gle dom, lut ke ko je ma {u oni ma ko ji ne od la ze,auto mo bi le ~i ji to~ ko vi u va zdu hu ne }e pre sta ti da se vr te, od -lu pqe ne o~i pli {a nih me dve di }a. Kad sve pri ku pim, le ̀ em krajdav no usnu log de te ta. I za spim, jer opet po ve ru jem ka ko }e ob no}Tvo je hi tre ru ke, naj zad sve vra ti ti na svo je me sto. I mo lim Tise, Ne u mor ni: spu sti uju tru dlan na mo je te me, i {ap ni: – Sad mo -`e{ usta ti. Pro zo ri su otvo re ni {i rom, sve tlost ula zi, to plai sva ne ̀ na.

A ja }u vaq da raz u me ti to li ku Tvo ju mi lost. Dan }e sta tiu mo je {i rom otvo re ne o~i i, obe }a vam, obe }a vam: ni {ta ne }uni ta }i. Jer, tvo je sam po slu {no de te: ne mi ~u }i se, ne tre mi cegle da }u u svet, ne pre gle dan i ~u dan, kao ova po spre mqe na de~ jaso ba.


O SR CU I WE GO VIM RA SIP NI [TVI MA

I ovo ga jun sko ga ju tra ve ju oko nas pa hu qe: krup ne, a la ke.Ali, pa da ju }i na ozno je na li ca, na na {e is pru ̀ e ne dla no ve, neto pe se. Tek na tren za sta nu, kao da se za mi sle nad ne ~im kao {toje ova oba la {to oti ~e uz re ku, kao {to je ova vo da za u sta vqe na dabi se naj zad uve ri la u vla sti tu du bi nu. A on da, sva ka za se be, na -sta ve svoj let. Bez bri ̀ no i la ko, kao da se ne se }a ju ni jed ne svo jepre |a {we mi sli, kao da im ni je va ̀ no ko ja }e leb de ti du ̀ e, niko ja }e od svih wih naj pre pa sti na po vi je nu tra vu. Ne po no vqiv jeto pri zor za na {e po gle de oba ra ne pred sva ko vr snim raz me ta wi -ma. Od jed nom, usred ovih re ~i o pri mi re nom sr cu i we go vim ne -raz bo ri tim ra sip ni {tvi ma, de te u tvom na ru~ ju na di ma obra ze.Mo ra da su se tu, u we go vim ma lim usti ma je di ni na {i an |e li svedo ovog ~a sa ve o ma do bro kri li. A sa da, evo, svu da oko nas, zvo ni izvo ni smeh. Mo ̀ da smo, dr ̀ e }i se za ru ke, za to ova mo, me |u to po -le, i do {li: da di vi mo se ~u du ko je tra je du ̀ e od na {ih us kli ka.Da pro ve ri mo da li se jo{ di vi ti ume mo. Da me |u ovim sta bli ma,ne ̀ no skla wa mo jed no dru gom ma ce sa oza re nih li ca, dok se, i bezda {ka ve tra, sa mi od se be, usko ro, sa svim, sa svim ne raz ve je mo.

ONO [TO NA DRU GIM ME STI MA NE BI SMO NI ^U LI

Ov de, pod dr ve tom u ~i joj se kro {wi sva kog ju tra ra |akrup no i zdra vo sun ce, sve je zvuk. Po naj pre, ono {to na dru gimme sti ma i ne ~u je mo: i za ma si krh kih kri la u kro {wi i uza lud noopi ra we va zdu ha sve mu {to ga va zdu hom ~i ni. I {u {ta we trav kikroz ko je o~as mi ne gu {ter vu ku }i svo ju sen ku. I pad {i {ar kena ze mqu ko ja je spo koj no ~e ka. I stri za we la sti nog rep ka kadnam po gled od no si u ne po mi~ nu pla vet.

Ali, i vla sti te mi sli ko je naj zad raz go vet no ~u je mo i raz -u me mo, od jed nom za mru. Usnu lo de te nad ko jim se, ov de, u ze le ni -lu, kao dvo gla vo bi }e ko je oslu {ku je svo je je di no sr ce, nad no si -mo, di {e, di {e, di {e. Pre }u tim mi sao da ni ka da ne }e mo bi tisre} ni ji ne go {to smo sa da, ov de, u ovom hla du, ko ji se po ~i tavdan sa na {ih li ca ni ku da ne po me ra. A ova strep wa ko ju po va zdanuquq ku je mo, na {e je pr vo ro |e no de te.


KAO IZ PRI PE VA STA RE MOR NAR SKE PE SME

Dok ho da li smo po po {qun ~a noj sta zi oko {a re nog bro dako ji se od ne kud, kao iz pri pe va ne ke sta re mor nar ske pe sme, na -su kao u grad skom par ku, sa me ra va la sam du ̀ i nu svog ko ra ka sara sto ja wem ko je su mo gla na ~i ni ti we go va ne ̀ na sto pa la u ko -`nim san da li ca ma. Moj ko rak iz no sio je ta~ no dva i po we go va.Ali, dok je sva kim po kre tom, sva kom re~ ju, sva kim po gle dom,pre va qi vao za me ne odav no ne pojm qi va ra sto ja wa, gle da la sam gas ne ̀ no {}u i ne kim ~ud nim uve re wem: i mo je pri sta ni {te sadod svih je pod jed na ko uda qe no vo da. Naj zad sam ov de gde je sam. Islu ti la: ni ka da ne }u mo }i da se za i sta oti snem odav de, gde te {e -}i de te okr va vqe nih ko le na, evo, za ra wam u we go ve su ze, u naj du -bqe, naj to pli je mo re pod ovim ne bom, ko je se ~as oda qa va, ~asspu {ta to li ko ni sko da ga i upla ka ni de ~ak u mom na ru~ ju, evo,ve} mo ̀ e i do hva ti ti.


Plakat 6. Mikser festivala

Vl

adi

mi

r P

eri

}: M

uze

j d

eti

wst

va

SVETlarnik ��

PET JAPANSKIH PISACA

Ikezava Nacuki

RU@A ZA TEBE

Ju tar wi voz u 9.57 uvek je pun, ali tog da na put ni ka je bi lopo seb no mno go.

Se di {ta su uglav nom bi la po pu we na, pa on i ̀ e na ni su mo -gli se sti za jed no, ve} su se de li jed no na spram dru go ga ko si mi ce,raz dvo je ni pro la zom. Od sta ni ce na ko joj su u{li do iz la zne sta -ni ce u pre sto ni ci pu tu je se ~e tr de set mi nu ta. Us put se sta je sa -mo dva pu ta, ta ko da vre me, uz ne ku kwi gu, br zo pro le ti.

Na sle de }oj sta ni ci po pu wen je ~ak i pro laz iz me |u se di -{ta. Sti skao se u sre di ni se di {ta za tri oso be i na sto jao da seusred sre di na kwi gu u svo joj ru ci. A to je bi lo pri li~ no te {ko.U gla vi mu se le lu ja la ma gla po spa no sti, ali opet ne to li ko dabi za spao. Od u stao je od kwi ge i spre mio je u tor bu. Mu {a ka racna se di {tu de sno od we ga kru pan je pa we go ve ru ke i pr tqag sva -ki ~as na ru {a va ju ne vi dqi vu li ni ju raz gra ni ~e wa. Tru dio se damu to ne sme ta.

Pri bli ̀ i la se dru ga sta ni ca i voz je po ~eo da uspo ra va.Po sle ove, vi {e ne ma za u sta vqa wa, do kra ja. Sre do ve~ na go spo -|a sa se di {ta iza we ga usta la je i upu ti la se pre ma iz la zu. Iz me -|u put ni ka pro bi ja la se gip ko, ali i pri li~ no gru bo. Svi supred u sre tqi vi i pro pu {ta ju je. Po sma tra ju }i je, raz mi {qao je:“Mo ra da joj ni je la ko kroz ova kvu gu ̀ vu...”

@e na se pri bli ̀ i la iz la zu.Iza we go vih le |a za ~uo se glas:“Go spo |o, tor ba! Za bo ra vi li ste je!”@e na se osvr nu la u prav cu oda kle je taj sna ̀ ni glas do pi rao.


“To ni je mo je.”Ni je re kla vi {e ni {ta, i opet se okre nu la pre ma iz la zu.Iza we ga za ~uo se à mor jer se ne ko li ci na put ni ka upu -

sti la u raz go vor, ali ni je se do bro raz u me lo {ta ka ̀ u. Ni ko se,iz gle da, ni je ja vio da je tor ba we go va.

Voz je sti gao u sta ni cu i ̀ e na je iza {la. Opet je u{lo mno -go put ni ka. Kao da je unu tra {wost va go na bi la gu sto kr ca ta qu -di ma. Iz ne kog raz lo ga, s po la skom se pri li~ no ka sni lo.

Voz se na kon du ̀ eg ~e ka wa po kre nuo, ali kre tao se ve o mauspo re no. S one stra ne pro zo ra ote gla se {u ma, ~i je je dr ve }etek po ~e lo da ru ji, zla ti li su im se vr ho vi kro {a wa. Uz pre di -van od ble sak, na wih su is ko sa pa da li pre po dnev ni zra ci.

Ah, evo nam i tog go di {weg do ba, po mi slio je. Ovo mu jevaq da dru gi put da u ovoj ze mqi vi di je se we li {}e.

We go va è na, ko ja je se de la ma lo uko so na spram we ga, da lamu je ne ki znak. To je zna ~i lo “usta ni”.

“Hm?”Obez be di li su se bi me sto i se de li u pre pu nom vo zu a do za -

vr {et ka pu to va wa ima jo{ tri de se tak mi nu ta. Ni je shva tao za -{to bi ba{ sad mo rao da usta ne.

No, ona je usta la i bez ika kvog ob ja {we wa upu ti la se pre -ma iz la zu. Ma lo se osvr nu la, po ̀ u ru ju }i ga.

Ne ma ju }i ku da, on ta ko |e usta de i po |e za wom, s tor bom nagru di ma.

A to ni je bi lo la ko u pre pu nom vo zu. Na rav no, ne to li kokao u ja pan skim vo zo vi ma u vre me od la ska na po sao, ali pra znogpro sto ra me |u put ni ci ma je ma lo i ni ko od wih i ne o~e ku je da bise ne ko mo gao kre ta ti po va go nu to li ko pre sle de }e sta ni ce. Kadbi to ko pri me tio, po ma gao je i pra vio me sta za pro laz, no oko to -ga se tre ba lo po tru di ti, bi lo la ga nim gu ra wem, bi lo obra }a wem,uz “Par don”. Kao le do lo mac, po mi slio je gle da ju }i è nu ko ja jei{la is pred. Ona mu pra vi me sta. Ipak, taj pro stor bi se br zo za -tva rao pa se mo rao po no vo mu ~i ti i kr ~i ti put is pred se be.

We go vo se di {te bi lo je na dru gom spra tu, ta ko da su do iz -la za vo di le ste pe ni ce. Tu se sme sti la gru pa mla dih. Si la zio jeta ko {to je no gom tra ̀ io pra zan pro stor iz me |u wih, ste pe nikpo ste pe nik. Kod iz la za je ta ko |e bi lo pre pu no.

@e na se ni tu ni je za u sta vi la, ve} je na me ra va la jo{ da qena pred. Ho }e li to ona u dru gi va gon?

Ni je shva tao raz log ta kvog we nog po na {a wa. Mo ̀ da je ma -lo ~as iza we ga bio ne ko s kim ni je è le la da se sret ne? No, to je


mo gla da mu ka ̀ e jed nom re~ ju. Wih dvo je obi~ no raz go va ra ju naje zi ku dru ga ~i jem od je zi ka qu di te ze mqe. Da je wi me go vo ri la,te {ko da bi je u oko li ni bi lo ko raz u meo. Pa za {to je on da ona -ko za go net no i kri o mi ce usta la?

@e na je i da qe raz gr ta la put ni ke i gra bi la na pred, za timje otvo ri la te {ka vra ta i u{la unu tar ci ra de iz nad spoj ni ce va -go na, i tu ga ~e ka la pri dr ̀ a va ju }i mu vra ta. Da qe }e bi ti jo{te ̀ e, jer put ni ci tu uop {te ne po mi {qa ju da bi ne ko ba{ sa damo gao do }i iz su sed nog va go na. ̂ i ni lo se da je do {lo do ma we pa -met we pre ne go {to su s te stra ne na pra vi li me sta `e ni ko ja jeotvo ri la vra ta i u{la.

No, ni su se na ro ~i to ni mr {ti li, ve} su joj ne ka ko omo gu -}a va li da pro |e.

Wen mu ko trp ni pro boj za vr {io se kad je ve} pre {la do bardeo va go na u ko ji su u{li.

“Oti {la bih jo{ ma lo da qe, ali ne ka ovo bu de do voq no”,ob ja vi la je mir nog iz ra za li ca.

Dr ̀ e }i se za stub da bi odr ̀ ao rav no te ̀ u u vo zu ko ji sequ qao, upi tao ju je po gle dom: “Za {to si do {la ~ak ova mo?”

“Ona tor ba ma lo ~as, ne zna se ~i ja je, je l’ ta ko?”“Mi sli{ na onu...” “Po mi sli la sam da je mo ̀ da, ka ̀ em mo ̀ da... Ipak je da nas

ta kvo vre me da mo ra{ pa zi ti na stva ri za ko je se ne zna ~i je su.Za tren sam po mi sli la na to {ta bi bi lo da je to po sta vio ne ko sopa snim na me ra ma.”

Te ro ri sta? – hte de je upi ta, ali se ob u zda. Bo qe je ne upo -tre bqa va ti tu re~. Isto se iz go va ra i u ovoj ze mqi, i ov de je tore~ ko ju ne tre ba po mi wa ti u vo zu pu nom qu di. Uosta lom, wihdvo je su ti ko ji se upra vo sa da sum wi vo po na {a ju. Ko se jo{ pre -me {ta po ta kvoj gu ̀ vi.

“Za to sam do {la ova mo. Ni ov de ni je ap so lut no bez bed no.Ja sno mi je i to da se ve ro vat no bes po treb no bri nem, ali ipak...”

Za ~u |en we nim po na {a wem, po mi slio je ka ko qu di raz mi -{qa ju o ta ko raz li ~i tim stva ri ma dok sto je u pre pu nom vo zu.We mu eks plo ziv na na pra va ni je pa la ni na pa met. U we go vimu{i ma ostao je sa mo od jek brit kog gla sa ko jim je sre do ve~ na `e -na, ko ja je ma lo ~as si {la, re kla: “To ni je mo je.”

“Ma ovaj voz }e si gur no bez pro ble ma sti }i na sta ni cu L.Ali, ja sam, eto, u tom tre nut ku po mi sli la da bi lo bo qe da usta -nem.”

“Shva tam”, re kao je on.


Sa da je ta kvo vre me. Na aero dro mi ma put ni ke ~e sto za si -pa ju upo zo re wi ma da pa ze na pr tqag bez vla sni ka.

“Ne osta vqaj te svo je stva ri. Ne i den ti fi ko va ni pr tqagbi }e po ku pqen, a u ne kim slu ~a je vi ma i uni {ten!”

Uni {ten. Kar ton ske ku ti je iz ko jih po ku qa otrov ni gaskad se otvo re. Tor be ko je eks plo di ra ju kad se na vi si ni sma wiva zdu {ni pri ti sak. Ta kvi pred me ti bez bed no se mo gu uni {ti tije di no u ja kim ~e li~ nim ku ti ja ma. Raz mi {qa ju }i ta ko, za mi slioje ka ko ogrom na ma {i na dro bi we gov ra nac i stre sao se na tu po -mi sao.

Pre me sec da na, vo zom su se vra ti li s pu to va wa u su sed nuze mqu. Sti gav {i na sta ni cu u pre sto ni ci, è na je re kla da idedo to a le ta, sprat is pod, ali ka ko su po kret ne ste pe ni ce bi le ukva ru, on je re {io da je sa ~e ka tu, po red stva ri. U ovoj ze mqi ni -je ni ka kva ret kost da se ma {i ne po kva re.

Pri bli ̀ io mu se je dan mu {ka rac. Na ko li ci ma je vo ziove li ki ko fer za mu zi~ ki in stru ment i put nu tor bu. Vi o lon ~e -lo? Bio je ma lo po do zriv jer mu to li ce ni je bi lo po zna to.

“Go vo ri te li ne ma~ ki?”, upi tao je mu {ka rac na ne ma~ kom.“Ne in.”Ki se lo se na sme jao i, {to ge sto vi ma, {to na dru ge na ~i ne,

ob ja snio ot pri li ke to da è li u to a let, ali da ne mo ̀ e ste pe ni -ca ma jer ima pre vi {e pr tqa ga. Dru gim re ~i ma, hteo je da mu ne kopri ~u va stva ri.

Opa sno je pre u zi ma ti tu |i pr tqag. To {to se qu ba znoosme hu je ne zna ~i i da je do bro na mer na oso ba. Kad bi u toj ku ti jiza in stru ment bi la eks plo ziv na na pra va, on bi, sto je }i ta ko po -red we, na kon ne ko li ko mi nu ta bio zbri san.

Ipak, do bro je raz u meo i tog ~o ve ka. Sa mo je on znao ka komu je.

“U re du. Idi te sa mo.”“Dan ke. Zwei Mi nu ten!”Osmeh nuv {i se ma lo, re kao je da }e se vra ti ti za dva mi nu -

ta a on da se sju rio niz po kret ne ste pe ni ce ko je su mi ro va le. A {ta ako se taj vi {e ne vra ti? Ko li ko du go da ga ~e ka? Da

pri ja vi sta ni~ nom slu ̀ be ni ku ako ga ne bu de ni po sle pet na estmi nu ta?

U stva ri, mu {ka rac se ~ak vra tio br ̀ e ne go we go va è na.Jo{ jed nom je re kao “dan ke”, qu ba zno se osmeh nuo i oti {ao.

Ni {ta se ni je de si lo.


Ba{ kao i ta da, voz ko jim su se on i è na sa da vo zi li bez -bed no je sti gao na sta ni cu L.

“Eto, ni je se ni {ta do go di lo”, re ~e on dok su ho da li du ga~ -kim pe ro nom, da bi se za tim po ve zli po kret nim ste pe ni ca ma ipo {li u prav cu ula za u pod zem nu è le zni cu.

Ni {ta se ni je do go di lo. Ovaj grad da nas ni je kao Wu jorkonog zlo sre} nog da na, ni kao Ma drid, ni kao Lon don. ̂ i sta sre }a.

U da na {we vre me o ta kvim stva ri ma mo ra se raz mi {qa ti.Sma trao je neo p hod nim ulo ̀ i ti na por da bi se raz u me li

zah te vi te ro ri sta. Ne prav da za i sta po sto ji. Svet je pun po hle pei zlo }e onih ja ~ih. Na kra ju kra je va, i wih dvo je su na stra ni ja kihi mo ra ju bi ti sprem ni na to da }e i sa mi po sta ti `r tve na si qaako se ne {to de si. A on, s ko jom stra nom za pra vo vi {e sa o se }a?

Raz mi {qa ju }i ta ko, u{ao je u voz me troa i dok se vo zio pri -me tio je da we go ve mi sli te ku u po sve dru gom sme ru. Je dan pri zorma glo vi to mu se po ma qao iz se }a wa. On je bio u tom pri zo ru.

I ta da se s mu kom pro bi jao kroz pre na tr pa ni voz. Ni je gago nio strah, ve} je bio u po tra zi za ne ~im le pim. Pri vu ~en ra do -{}u ko ja ga je ta mo na pred ~e ka la.

Bio je jo{ mlad. @e leo je da vi di svet i oti {ao je u Ame ri ku. Sje di we ne

Ame ri~ ke Dr ̀ a ve. U Ja pa nu su u to vre me svi mi sli li da raz gle -da we sve ta tre ba po ~e ti u Ame ri ci.

Sto ga je i on, è qan da pro pu tu je, avi o nom pr vo oti {ao uLos An |e les, a za tim se auto bu som i vo zom upu tio ka is to ku. Mo -rao je ve {to ras po la ga ti svo jim ne ve li kim ka pi ta lom. Ve li kegra do ve ni je vo leo, pa ih je iz be ga vao ko li ko je mo gao, ali je za to“Greyho und” auto bu si ma ob i {ao mno ge gra di }e a no }u spa vao ujef ti nim svra ti {ti ma. Obe do vao je u “di ner” re sto ra ni ma ilibi na klu pi u par ku po jeo ono {to je ku pio u pro dav ni ci, ka ko bi{to bo qe upo znao tu ze mqu.

Ta ko je sva kog da na od la zio da qe. Auto-kar ta ko ja mu jestal no bi la pri ru ci po ce pa la se na pre vo ji ma.

Na kon me sec da na ve} mu je bi lo do sta. Svi gra do vi su bi liisti. Isti su bi li i svi re sto ra ni. Pu to vao je sam, bez sa put ni -ka, a ku po vi na mu je bi la je di na pri li ka da ne {to pro go vo ri.Pri me tio je da ga gle da ju uko ~e nim i hlad nim po gle di ma. Jed nomse stvar no upla {io. Mo ̀ da im je sme ta lo to {to je Azi jat?

Ve ro vat no je stvar jed no stav ni ja. U sva kom gra du ima sta -nov ni ka ko ji pro vo ci ra ju kad vi de ne ko ga sa stra ne. Za tvo re ni


gra do vi, pot pu no jed na ki kao i onaj su sed ni, a opet ta ko aro gant -ni i is kqu ~i vi pre ma dru gi ma. Sve je u tom dru {tvu pre na gla -{e no, a opet pu no {u pqi na. Shva tio je da mu to ne od go va ra.

Za to je pe te ne de qe na u mio da ode ne gde dru gde. Na dru ga -~i je me sto, u dru ga ~i ju ze mqu. Ne mo ̀ e ba{ da le ko, s ob zi rom nato ko li ko ima nov ca. U su sed stvo, Mek si ko?

Oti {ao je u kwi ̀ a ru u jed nom ve }em gra du i ku pio vo di~.Ve} na su mi~ nim ~i ta wem na zi va me sta u we mu se pro bu di lo za -ni ma we. ^i va va ni je vr sta psa, ve} ime sa ve zne dr ̀ a ve u Mek si -ku. Ve ro vat no pas po ti ~e oda tle. I Ta ba sko je na ziv jed ne mek -si~ ke dr ̀ a ve. Tu ve ro vat no pra ve onaj za ~in. Tu su i Ve ra kruz,Idal go, So no ra, Pu e bla, Mi ~o a kan, Oaha ka, ^i ja pas... – pri vu -klo ga je ka ko to zvu ~i.

Ne po zna va we je zi ka pred sta vqa pro blem, ali je zik ni jepre vi {e ko ri stio ni to kom do sa da {weg pu to va wa. [to se ti ~eku po vi ne i pre go vo ra oko pre no }i {ta, tu spo ra zu me va we te ~eglat ko ako po sto ji obo stra na vo qa. Ko li ko li }e mu po slu ̀ i tionaj pro {lo go di {wi {pan ski kao dru gi stra ni je zik? Za ta kvopu to va we bi }e mu do voq ni en gle sko-{pan ski re~ nik i kwi ga sfra za ma.

I ta ko se upu tio pre ma ju gu i pre {ao gra ni cu. U tom tre nut ku pro me ni lo se sve. Iako je su vi po lu pu stiw -

ski pej sa` ostao uglav nom isti i kad je pre {ao re ku Rio Gran de,qu di su bi li dru ga ~i ji. Dru ga ~i ji su bi li i mi ri si u gra do vi ma,kao i at mos fe ra u auto bu si ma i vo zo vi ma. Sve mu je bi lo ne po zna -to i ni {ta se ni je da lo pred vi de ti. Ju ̀ no od gra ni ce re ka RioGran de po sta la je Rio Bra vo. Ista re ka, a dru ga ~i je ime.

Ce ne su na glo pa le, pa }e i we gov bu xet du ̀ e tra ja ti. Ta -man za to li ko bio je lo {i ji i sme {taj, iz sla vi ne je ume sto to -ple iz la zi la hlad na vo da, i zvu ~a lo mu je kao da qu di ko je je sre -tao, bez ob zi ra na to da li ga raz u me ju ili ne, sve po tvr |u ju go vo -re }i “si, si”, {to ga je po ne kad do vo di lo u ne do u mi cu.

Voz ko jim se po ve zao da bi sti gao do gra da A, sti gao je do us -put nog gra da B i tu se vo ̀ wa za vr {i la. Iako je pre po la ska vi {epu ta pro ve rio da ne bi bi lo ne ke gre {ke, da qe od gra da B ni je sei{lo. Put ni ci su, kao da je ta ko ne {to sa svim pri rod no, iza {liiz vo za i ras pr {i li se sa sta ni ce u svim prav ci ma, ne sta ju }i ne -ku da. Voz je ostao pra zan. Za tra ̀ io je ob ja {we we, ali ra zu mqivod go vor ni je do bio. U jet fi nom pre no }i {tu {to ga je, hteo nehteo, pro na {ao bli zu sta ni ce, hra na je bi la ne ve ro vat no uku sna.Sme {ka ju }i se, jed na go spo |a na tr pa la mu je pun ta wir hra ne.


S ove stra ne gra ni ce hra na je stvar no uku sna. Ba{ sve imajak ukus. Ja ki su mi ri si, za ~i we no je i ose }a se ukus gvo zde nog ku -hiw skog lon ca, a ne onog od fa bri~ kog ner |a ju }eg ~e li ka. Pi li -}i {to tr ~e po dvo ri {tu, po vr }e ga je no na cr noj ze mqi, qu ti za -~i ni. Tor ti qa.

Zi do vi ku }a okre ~e ni su u be lo, a ogra de vr to va i re {et kena pro zo ri ma uglav nom su od li ve nog gvo ̀ |a. Po svu da je pre pu nocve }a. Pu te vi su ~e sto od kal dr me. Auto mo bi li su sta ri i pr qa -vi pa mu je po sle du ̀ eg vre me na na pa met opet pa la ja pan ska re~pon ko cu.1

Li ca qu di su dru ga ~i ja. Ko ̀ a je tam ne bo je, li ca okru gla,ni ski no se vi i sko ro uvek kao zift cr na ko sa. O~i su im svi mave li ke i okru gle, cr ne. Li ce bli sko azij skom ti pu. Jed nom se iz -ne na dio pri me tiv {i ~o ve ka ko ji je ja ko li ~io na we go vog pri ja -te qa. Po vrh to ga, svi su ni skog ra sta. Dok su se ver no od gra ni ceza gla vu vi {i mu {kar ci ko ra ~a li krup nim ko ra ci ma, po me ra ju -}i ra me na, ov de ih je bi lo mno go sli~ nih we mu sa mo me. Ve} sa mozbog to ga ose }ao se pri jat ni je dok je {e tao gra dom.

Otva ra ju }i u auto bu si ma i vo zo vi ma svo ju kwi gu s fra za mai u~e }i {pan ske re ~e ni ce, i{ao je iz gra da u grad, ka ju gu. Va zduhje po stao ne {to vla ̀ ni ji, pla ni ne su omek {a le i pre o vla dao jepej sa` u ze le noj bo ji ra sti wa.

Svu da je bi lo mno go de ce. Pla~ be ba i po kli ~i de ce uvek suse mo gli ~u ti i na uli ca ma i u auto bu si ma. Ugle dav {i ga, de ca bise bo ja ̀ qi vo pri bli ̀ i la. Po mi slio je da ih pri vla ~i to {to jestra nac a uz to i mlad, ali oni su za jed no pri la zi li sve mu ono me{to im je bi lo neo bi~ no. Iako stra nac, iz gle dom se ni je to li koraz li ko vao. Od svih tih pu to va wa je pre pla nuo i bio sav pre kri -ven pra {i nom. Ipak, ode }a mu je bi la dru ga ~i ja. Si gur no su ga poto me raz li ko va li. Za mi {qao je ka ko bi bio kao i svi osta li okowe ga ka da bi u pro dav ni ci po lov ne ode }e ku pio ne {to ov da {wei to obu kao.

Oti {ao je u dr ̀ a vu Mi ~o a kan. Pre li stao je vo di~ i pro -na {ao me sto na ko je bi vo leo da ode. Bio je to no vi vul kan poime nu Pa ri ku tin. Tu se 1943. go di ne tlo od jed nom uz bur ka lo, na -bu bri lo i pre tvo ri lo se u pla ni nu. Go to vo u isto vre me ro |e naje i pla ni na [o va [in zan, ne da le ko od gra da u ko jem je od ra stao.Ova ov de sta ri ja je de set me se ci.


1 Jap. pon ko cu: krn ti ja – Prim. prev.

Po ̀ e leo je da ode, kao da po se }u je sta ri jeg bra ta bli zan capla ni ne ko ju do bro po zna je. Us peo da stig ne do naj bli ̀ eg gra daUru a pa na, ali da qe ni je i{lo ka ko va qa. Iako je pri li kom ula -ska u auto bus re kao da mu je od re di {te Pa ri ku tin, iz ne kog raz -lo ga je sti gao u dru go se lo, i tu, ne zna ju }i pri tom ni gde se na -la zi, ulu do pro veo dan na se o skom tr gu, da bi se vra tio tek ve -~er wim auto bu som. Auto bus je do la zio sa mo jed nom dnev no ivra }ao se.

Sle de }eg da na bi lo je jo{ go re, jer je opet sti gao u ne kodru go se lo i tu se na {ao u ne pri li ci jer ni je bi lo pre vo za za po -vra tak, da bi ga tek uve ~e ne ki se qak ko ji je vo zio le ti nu u Uru -a pan po ve zao u pri ko li ci svog ka mi on ~i }a. Tu mu je po mo gao iwe gov ne spret ni {pan ski, za hva qu ju }i ko jem se, po sle dva sa tatruc ka wa, vra tio u grad, se de }i do stru ka za tr pan u pri ko li cipu noj cr nog lu ka. Ze mqi {te je tu pu no ne rav ni na. Do bro je {tojo{ ni je po ~e la se zo na ki {a.

Mek si~ ki bo go vi ni su è le li da stig ne do Pa ri ku ti na.On da se tre ba do sto jan stve no po vu }i. Iona ko je od po ~et ka re~sa mo o im pul siv noj è qi da vi di pla ni nu, a ne o ne ~e mu na ro ~i -tom {to bi se mo glo na zva ti ci qem. To za ce lo i ni je pla ni na ko -ja se mo ra vi de ti. Na svo ju ru ku je ta ko za kqu ~io, po mi {qa ju }ika ko je mo ̀ da u pi ta wu slu ~aj “ki se log gro ̀ |a”.

Sta ro se de o ci su ve }in sko sta nov ni {tvo Uru a pa na a de ceje vi {e ne go u dru gim gra do vi ma. Spri ja te qio se s jed nim od wih,pa su se dru ̀ i li po la da na. Tog de ~a ka, po ime nu Mi gel, upi taoje: “Ko li ko qu di ì vi u ovom gra du?” Ovaj mu je od go vo rio: “Trimi li o na.” Us tvr dio je to sav ru men u li cu, mo ̀ da zbog to ga {toje bio po no san {to zna ta ko ve li ki broj. Ve ro vat no je po gre {ioza tri ili ~e ti ri ci fre. U Mek si ku ne tre ba pi ta ti za bro je ve,na ro ~i to ne de cu.

Sle de }eg da na seo je u voz za pre sto ni cu. Taj ve ro vat no ne -}e oti }i nig de dru gde. A vaq da se ne }e ni us put za u sta vi ti. S ta -kvim na da ma, sme stio se u se di {te.

Voz je bio pra zan, ali je na kon sat vre me na vo ̀ we, u gra -du Pac ku a ru, u{lo mno go put ni ka. Sva su se di {ta za u ze ta, aqu di i pr tqag pre pla vi li su i hod nik i pro stor oko iz la za.U{li su tam no pu ti qu di ode ve ni u ode }u za ga si tih bo ja, no se -}i sta re plat ne ne tor be bri ̀ qi vo za kr pqe ne na is kr za nimme sti ma, uè tom za ve za ne vre }e od ko no pqe i kar ton ske ku ti -je una kr sno po ve za ne ka na pom, pa su sve to po di za li na mre ̀ eza pr tqag, osta vqa li po hod ni ku, dr ̀ a li na ko le ni ma, ili su


pak na to me se de li. Je dan sta rac je u{ao no se }i ne ko li ko ko -ko {a ka ko je su vi si le ve za nih no gu, no one se, vi se }i ta ko na -gla va~ ke, ni su ni ogla si le, kao da su se po mi ri le sa sud bi nom.Voz je bio dup ke pun.

Iz gle da da je Pac ku a ro po ma lo i tu ri sti~ ki grad, jer je uvo di ~u pi sa lo da je ostr vo na je ze ru za ni mqi vo, ali od to ga }e seovog pu ta od u sta ti. Ne ma si la ̀ e wa us put.

Raz mi {qao je o to me da li bi mo gao na }i ka kav po sao popo vrat ku u pre sto ni cu. Bi lo bi ja ko zgod no kad bi se na {ao ne kija pan ski re sto ran u ko me bi mo gao po slu ̀ i va ti ili pra ti po su -|e. U tom slu ~a ju, sa za ra |e nim nov cem mo gao bi da ode jo{ da qena jug. Ki ne skih re sto ra na sva ka ko ima i u ma wim gra do vi ma, alini je ba{ da zna ki ne ski. No, ta wi ri bi se vaq da mo gli pra ti i}ut ke. To on da zna ~i da mu od go va ra bi lo ka kav re sto ran.

Po sle tri sa ta vo ̀ we, za u sta vi li su se na sta ni ci u ve li -kom gra du Mo re li ji. Ve} mu je bi lo do sta stal nog se de wa, a naosno vu do ta da {weg po sma tra wa znao je da u Mek si ku vo zo vi nasta ni ca ma sto je pri li~ no du go.

Raz mi {qao je ne ko vre me. Pre po la ska, voz svi ra. [ta vi -{e, po la zi ve o ma spo ro pa ni je te {ko usko ~i ti. Ne mo ̀ e mu sedo go di ti da osta ne. I ta ko je od lu ~io da ma lo iza |e i pro {e ta sepe ro nom. Iona ko o {et wi po pre pu nom va go nu ne ma ni go vo ra.

Ra nac mu je bio na mre ̀ i za pr tqag. Te {ko da bi ga koukrao. Oko we ga su bi li put ni ci do bro du {nog iz gle da a i svi maje bi lo ja sno da su to we go ve stva ri. Ve ro vat no bi za u sta vi li sva -ko ga sa stra ne ko bi bi lo {ta po ku {ao. Ma ne, bio je to ta ko mi -ran va gon da ni je bi lo po tre be ~ak ni po mi {qa ti na ta ko ne {to.

“Ma lo }u se pro {e ta ti. Ne si la zim na ovoj sta ni ci”, re -kao je mu {kar cu na su sed nom se di {tu i ustao po ka zav {i pr stomna svo je stva ri go re na mre ̀ i. Ne po zna tim qu di ma lak {e seobra ti ti na {pan skom ne go na ja pan skom i en gle skom je zi ku. Dali je raz u meo we gov sum wi vi {pan ski ili ne, tek ~o vek u sta rojcr noj jak ni klim nuo mu je po tvrd no.

Na pe ro nu ni je bi lo mno go qu di. Oni ko ji si la ze ve} su tou~i ni li i na pu sti li sta ni cu, dok su put ni ci ko ji za po ~i wu pu -to va we ve} bi li u{li. Pre o sta li su sa mo oni ko ji tu bo ra ve, iz -gle da lo je, tek ona ko, bez ne kog od re |e nog raz lo ga. I sit ni pro -dav ci, kao ne ki de taq na sli kar skom pej sa ̀ u. Bi lo je tu sve ga:man da ri na, su ve ni ra, ~i kle, ta ma la... ̂ i kla je ̀ va ka }a gu ma, dokje ta mal vr sta jed no stav nog je la.

Ve tar je osve ̀ a vao, ali je sun ce bi lo ja ko.


Ni to {to se na zi va pe ro nom ni je bi lo na ro ~i to iz nad ni -voa tla. Do plat for me va go na vo di le su le stve, tri ste pe ni ka.Po {to su uno si li ono li ki pr tqag, ni sa mim put ni ci ma ni je bi -lo la ko ali, ko li ko je do ta da mo gao vi de ti, uglav nom bi im ne kopo mo gao. Oni ko ji u|u pr vi naj pre po dig nu pr tqag onih ula ze po -sle wih a na kra ju pru ̀ e ru ku i sa mom vla sni ku, po ma ̀ u }i mu dase pop ne. Ako bi, da kle, po ku {a la da u|e sta ri ca s tu ce tom stva -ri, na kra ju bi opet sve bi lo sme {te no na svo je me sto. To komsvog pu ta na jug i sam je ne ko li ko pu ta po mo gao qu di ma, a on da bi~ak i seo po red te oso be, pa su ga is pi ti va li o Ja pa nu i o pu to va -wi ma. To mu je po mo glo u u~e wu je zi ka.

Ovog pu ta, me |u tim, na pe ro nu je bi lo ma lo qu di. Ta mo is pred, ne ka tri va go na da qe, bi lo je ne ko ga. Ni je se

do bro vi de lo jer se sun ce po di glo pra vo is pred we ga i zra ci supa da li ba{ iz tog prav ca, ali {to se vi {e pri bli ̀ a vao, po ~eo jeuo~a va ti i de ta qe te si lu e te. Na ko fe ru ili ne ~e mu dru gom ~e -tvr ta stog ob li ka se de la je è na, i to iz gle da ve o ma mla da è na.

Ne me wa ju }i ri tam ko ra ka, la ga no je ot {e tao do we i ba -cio na iz gled slu ~a jan po gled. Stvar no je mla da. Jo{ de voj ~i ca.Kao da su se, ta~ no po po la, iz me {a li li ce s Ibe rij skog po lu o -str va i in di jan sko li ce. Bi la je tam no pu ta, sjaj nih cr nih o~i ju,ali je u ce li ni de lo va la mir no i ne ka ko tro mo. Po vre me no je po -gle da va la pre ma ula zu na sta ni cu, kao da ne ko ga ~e ka. î ni lo seda se pri bo ja va ka {we wa, a opet, bi la je ta ko bez bri ̀ na.

Na sta vio je da ho da jo{ za du ̀ i nu jed nog va go na, a on da jepod le gao is ku {e wu i re {io da se vra ti.

U po vrat ku je us peo da joj uhva ti po gled. Ona se pr va na sme {i la. Bio je to pra vi prav ca ti “sme -

{ak”, dru ga ~i je se to i ne bi mo glo na zva ti, o~a ra va ju }i i mek. Osmeh ko jim joj je on uz vra tio bio je, u naj bo qem slu ~a ju,

uz dr ̀ an. Ve ro vao je da se po ~eo ~e sto sme ja ti ot ka ko je do {ao uMek si ko, ali ni iz bli za jo{ ni je bio ve{t u to me.

“ê ka{ ne ko ga?”Ni je mu bi lo te {ko da sta ne i upi ta je to. Kao da mu je ve}

wen osmeh u to me po mo gao. “Ba ku. A re kla je da }e br zo sti }i...”Bio je to lep glas, a raz u meo je i zna ~e we. “Ide{ u DF?”U ovoj ze mqi pod ru~ je glav nog gra da na zi va ju DF. I to je

na u ~io to kom pu to va wa. “Aha. A ti?”


“I ja.”Le po li ce, po mi slio je.No, ovo de te svo ju le po tu ni je pri me }i va lo. Za to je i bi la

ta ko neo pre zna. De voj ~i ce ov de br zo sa zre va ju, i ona je ve} iz gle -da la kao pra va è na, ali je u du {i ipak jo{ bi la de te.

Bi lo bi le po ka da bi mo gli jo{ da raz go va ra ju, ali po ne -sta lo mu je re ~i.

“Bio sam u Uru a pa nu”, re kao je. Pro {lo vre me gla go la bi -lo mu je sum wi vo pa ga je do pu nio po ka zu ju }i iz kog je prav ca vozdo {ao.

“I ja sam pre bi la ta mo.”Pret po sta vio je da je to re kla.[ta }e{ ra di ti u pre sto ni ci, da li ba ka ide s to bom, ~e ka

li te ne ko ta mo ku da ide{, da li si iz Mo re li je, gde su ti otac imaj ka...

Pri vu kla ga je ta de voj ka. Kad bi znao je zik, mno go bi jojto ga è leo re }i i pi ta ti je. @e leo je da jo{ du go gle da to le poli ce, sve do za la ska sun ca. A opet, u se bi se ma lo i na sme jao ta -kvim svo jim mi sli ma.

Re kao joj je da do la zi iz Ja pa na, i da je na pu to va wu.Za ~uo se zvuk ne ~i jih ko ra ka. Go to vo isto vre me no, i de voj -

ka i on po gle da li su u tom prav cu. “Ba ko! Ka sni{!” re ~e ona usta ju }i s ko fe ra. “Voz je jo{ tu. Vi di{ da ne ka snim.”Ba ka je od go vo ri la gla sno, pri la ze }i bez ùr be. De voj ~i ca ga je po gle da la i jo{ jed nom se na sme {i la. Ta -

kva je mo ja ba ka, go vo rio je wen iz raz li ca. U ovoj ze mqi, me |u tim, ne mo gu }e je u bi lo ~e mu za ka sni ti.

Ne po sto ji taj voz ko ji ovu ba ku ne bi sa ~e kao. Kad bi ovaj i oti -{ao, do {ao bi opet dru gi. Vre me na svi ima ju u iz o bi qu. Pu to va -we ga je na u ~i lo da je ovo ta kva ze mqa.

De voj ka je no si la ko fer pa je pru ̀ io ru ku i pri hva tio ga.Du ̀ nost mu {kar ca. Ra do sna du ̀ nost, s ob zi rom na to da je dr -ào ru~ ku jo{ to plu od we ne ru ke.

Kre nu li su pre ma vo zu. I ba ka je no si la tor bu, jo{ sta ri june go we na unu ka, pa je i wu uzeo. Ba ka ni je po ka zi va la ni ka kvupo do zri vost zbog po mo }i tog ne po zna tog stran ca ko ji se iz ne na -da po ja vio. Kao da se u tim go di na ma pod ra zu me va da }e se u sva kojpri li ci na }i ne ko da po mog ne.

Do {av {i do ula za u voz, sa ~e kao je da pr va u|e ba ka, za timi de voj ka, pa im je on da do dao wi ho ve dve tor be.


Ona se opet na sme {i la. Taj osmeh me uzeo pod svo je, po mi -slio je.

“Hva la.”“Ka ko ti je ime?”“Re me di os. A te bi?”Od go vo rio je u ùr bi i dva put po no vio, ali to je stra no

ime i mo ̀ da ga ni je do bro ni ~u la.Iz unu tra {wo sti va go na ba ka je zva la Re me di os. Ona se osvr nu la u tom prav cu i ne {to re kla, pa on da po gle -

da la ova mo.A on vi {e ni je znao {ta bi joj jo{ re kao pa je sa mo iz go vo rio

jed no bez na de ̀ no “Ha sta lu e go!” (“Do vi |e wa!”), i kre nuo da qe. Kad se ma lo od ma kao i okre nuo, Re me di os mu je, na gi wu }i

se kroz vra ta, ma ha la. Za ~uo se zvi ̀ duk lo ko mo ti ve. Tr kom se vra tio u svoj va gon

i seo na svo je me sto. Mu {ka rac do we ga klim nuo mu je gla vom.Kao da mu je bi lo dra go {to se vra tio.

Voz je kre nuo. Ka ko god bi lo, mo ra ne ka ko upam ti ti to li ce. Ni je ba{ da

se ne ~e mu na dao, ali mo ra se po tru di ti da ga ne za bo ra vi... Da jeopet ne gde sret ne, da se spri ja te qe, da pro du ̀ i bo ra vak u ovojze mqi, i da on da... – ni je znao {ta bi on da bi lo.

U vo zu se pre pu stio ma {ta wu. Ni za le su se ne mo gu }e po mi -sli, pu stio im je na vo qu.

Po sle du ̀ e vo ̀ we, voz se za u sta vio na sta ni ci. Po no vo je si {ao na pe ron. Mo ̀ da }e i ona iza }i. Mo gao bi

da ode i do onog va go na. Mo ̀ da bi mo gli da po raz go va ra ju krozpro zor.

Ona se, me |u tim, ni je po ja vi la. Oti {ao je do we nog va go nai pro {ao do kra ja gle da ju }i unu tra, ali we ni je bi lo, mo ̀ da je ise de la s dru ge stra ne. Pro zo ri su bi li po sta vqe ni ve o ma vi so koi ni je se vi de la unu tra {wost. A ma lo je okle vao da u|e unu tra.

Pe ron je bio pre pla vqen qu di ma. Sve vre me je gle dao upro zo re, a on da je od u stao i ve} hteo da se vra ti u svoj va gon kad jeu uglu pe ro na pri me tio pro dav ca ru ̀ a. ]ut ke je sta jao is predjed no stav nog ke ra mi~ kog }u pa u ko me je sta ja lo ne ko li ko de se ti -na ù tih ru ̀ a. Ipak, ve} na pr vi po gled bi lo je ja sno da su napro da ju. Mo ̀ da ih qu di ko ji idu u pre sto ni cu ku pu ju kao po klon.

Ku pio je jed nu. Ne tre ba vi {e. Jed na je do voq na. ô vek muje umo tao ru ̀ u u no vin ski pa pir, da ga trn ne bi po vre dio, i pre -dao mu je u ru ke iz go va ra ju }i re~ “fe li ci da des”. (“bla go slo venbio”) Mo ̀ da je to re ~e no tek ona ko, no ipak je le pa re~.


Za ~uo se zvi ̀ duk. Dok je ~e kao ku sur, voz je kre nuo. @ur nose vra tio na svo je me sto. Ni je bi lo vre me na da uzme no vac.

I {ta sad sa ru ̀ om? Po nov no tra ga we s pe ro na bi lo jepri li~ no bez na de ̀ no. Po red to ga, voz je do sta od ma kao od po ~et -ne sta ni ce. Sle de }a bi ve} mo gla bi ti DF Cen tar, po sled wa sta -ni ca. U tom slu ~a ju, te {ko da bi je pro na {ao na pe ro nu ko ji vr viod qu di.

Ustao je s ru ̀ om u ru ci. Ne ma mu dru ge ne go da ide krozvoz. A u na ni za nim va go ni ma bi la je za i sta u`a sna gu ̀ va. Pu nase di {ta da se i ne po mi wu, pr tqa ga je bi lo i u hod ni ci ma i okoula za, na we mu su qu di se de li, raz go va ra li, je li, ma ha li ru ka mai spa va li na slo we ni na svo je stva ri. Pro la zio je iz me |u wihba{ po put igle ko ja pro {i va plat no. Raz gr tao je qu de i gra biona pred, ne bro je no pu ta po na vqa ju }i re~ “per do nes” (“opro sti -te”). Ni je znao ko ji je wen va gon po re du. Be {e li ot pri li ke pe -ti? On da, ko ji bi ovo sad bio...

Raz mi {qa ju }i ta ko, stu pio je u sle de }i va gon i we no li ceiz ne na da mu je usko ~i lo u vid no po qe. Se de la je okre nu ta we mu,tre }e se di {te do pro la za.

I ona je pri me ti la we ga, i na sme ja la se. Sta ju }i no gom iz me |u tro ji ce de ~a ka ko ji su se de li u kru gu

i dr ̀ a li kar te u ru ka ma, po sled wi put je re kao “iz vi ni te” prene go {to je na ~i nio jo{ ko rak na pred i na {ao se is pred Re me di -os. Ba ka je dre ma la po red we.

Pru ̀ io joj je ru ̀ u i re kao: “Una ro sa pa ra ti” (“Ru ̀ a zate be”).

“Gra ci as!” od go vo ri la je Re me di os uzi ma ju }i ru ̀ u. U tom tre nut ku, od jed nom, ni je imao vi {e {ta da joj ka ̀ e.

Ve ro vat no je mo gao tu osta ti i jo{ raz go va ra ti. Ve ro vat no ju jemo gao pi ta ti i za adre su u DF-u, do go vo ri ti se oko vre me na i me -sta, obe }a ti no vi su sret. No, kad joj je dao ru ̀ u we go vo sr ce, kozna za {to, is pu ni la je po mi sao da je to do voq no.

Do bro je po gle dao we no li ce, po gle dao to li ce re {en da gane za bo ra vi ni za sto go di na, a on da ti ho re kao: “Ha sta lu e go.”(“Do vi |e wa.”), za tim se okre nuo i po {ao na trag onim istim mu -ko trp nim pu tem ko jim je i do {ao.

Dva put joj je upu tio iste re ~i. Pr vi put se odi sta i ostva -ri lo, ali ovog pu ta, znao je, vi {e se ne }e sre sti.

Pre veo s ja pan skogDa li bor Kli~ ko vi}


Kazuko [irai{i

JER JE ^OVEK REKA

OSTRVO KAMILE

On je oti{ao nekud.Na Ostrvo kamile, mo`da. Postao je vetar, nad peskom hodao kao da leti.I plovio je falukom:nema ga ve~eras.Kada sam krenula ku}i, brzi oblaci sakrili su polumesec.

Ve~eras wega nema.

NOGE ANTILOPE

Devoj~ica sa nogama antilopei de~ak sa nogama antilopezaqubili su se i ven~ali.I rodilo se lepo dete,sa nogama antilope.Ali wegov jeotac negdenestao. Gde?


Da bi traìo tragoveveoma brze antilope, mora{ da ima{ jo{brè srce.Ali u ovom svetu retko ko ima srce koje vidi daqinu boqe od nogu antilope.

BIVAWE

Bilo je ne{to sli~no i na amazonskoj padini.I u indoneànskoj pra{umi. Letelo, krilima zamahivalo:nestalo je u mahu, poput nesvestice.Ali stvarno je postojalo.Jer, iako je odmah i{~ilelo,vazduh je zatreperio, tiho:na tren su se svetlost i senka spojile.

ÔVEK, INNER RIVER

Jer je vreme kami~ak, vidi se kako te~e. Jer je ~ovek reka, on se ne vidi dok vreme te~e.A hrane}i se ~ovekovom rekom, ribe rastu i ìve.Vreme riba jasno se vidi.

Jer je ~ovek reka, niko ne vidi kako se on mewa, ni kako hoda. ôvek je naslonio svoju sun~evu jagodicu na senku stena,i osmehnuo se: skoro je sigurno. Aliwegov osmeh je kao bol: toliko je dubok da se ne vidi.Ne vidi se. Ali on je slu{ao àmor riba, no{enih tokom vremena koje brzo te~e po pli}acima.Kada bi postao ogromna reka, pretvorio bi se i u zemqu, planinu i more.


To {to stalno te~e daqe!ôvekova reka zaistamuzicira i èli promenu, za koju moli boga.Danas, kraj aerodroma, videla sam ôvekovu reku. Iz kola je mahala rukom, i ulila se u ovu sobu:vidim kako ona daqe te~e ka veli~anstvenomkontinentu, ka mestu na kojem se budi iskonski bog.(Kao da se uspiwe.)

MALO JEZERO

Idi ku}i, rekao sam.Ne}u s tobom ve~eras, idi ku}i, rekao sam.[mr~u}i, jecaju}iodlazila si ku}i.A ja nemam gde da se vratim.

Vi{e puta sam izlazio na putkojim si pla~u}i oti{la iz mog srca.Svuda u meni ostale su mrqe tvojih suza: od wih jenastalo malo jezero.Te no}i sam spavao drè}i ruku na srcu. I osetio sam tu malo jezero.

Prevela s japanskogKajoko Jamasaki


Hiroja Takagai

PO POZIVU VETRA

TRAVA PAMTI

Do{ao sam ovde, po pozivu vetra{to mi budi davnu uspomenu.

Povr{inom brze reke trava plovi. Plovi ka Zemqi, sada nedosti`noj.

Ho}u da znam Tvoje ime, da ne i{~ezne Tvoj zavi~aj.

U dubini neba, u samo}i drve}a,

u zelenom cvetu osetio sam vetar.

Ne}u da zaboravim{apat one ptice,

glas pupoqka biqke dok se ra|a.

Ho}u da znam Tvoje ime,da ne i{~ezne Tvoj zavi~aj.


Ne znam ime one trave,

ni kuda odlazi moja mila.

OBALA VETRA

Drhti.Leluja.

Kroz vetar me poziva.

Nema{ Zavi~aj da se vrati{, izgubqeno dete.Grizao si krhke re~i.

Posmatram obalu vetra:beli cvetovi lelujaju.Oslu{kujem.^uje se glas.

Kroz vetar, uspavanka.

Ti ne mo`e{ da odraste{, izgubqeno dete.Grizao si izdanak mladoga drveta.

Posmatram obalu vetra:Prenosim povesti.

Prevela s japanskog Kajoko Jamasaki


Mucuro Takaha{i

PETNAEST GODINA

VII VREME

To {to posa|eni hrastovi postaju ba{ hrastovi,a sa hrastovima vrt postaje ba{ vrt;{to soba, koja gleda sve to kroz staklo,postaje ba{ soba.To {to mnogi ~amci postaju ba{ ~amcina nedovr{enoj, nemarno ostavqenoj slici.To {to Ti postaje{ ba{ Ti.I to {to postaje{ jo{ vi{e Ti.

GLASNIK

“Po{taaa!”“Preporu~eno pismooo!”Neko kuca na vrata: na wima je odblesak jutarweg sunca.Neko zvoni na zvono mokro od jutarwe rose.To je blistav glasnik, koga stalno {aqus kraja sveta u sada{wost.Budu}nost, zvana smak sveta, nepomi~na je.Sada{wost, u stalnom pokretu, bezobli~na je.Ja, zvani sada{wost, uvek sam neisapavan.


Na mene, zvanog vrata, neko neprekidno kuca.Na mene, zvanog zvono, neko neprekidno zvoni.“Oopondenolakasia”“Suderakangonfugo”I jutros, obavijen svetlo{}u {to zra~i,be{umno stiè bicikl, a ja ga vidim samo otpozadi. Smak sveta bio bi toliko svetaoda bi me oslepeo.

PETNAEST GODINA

îst. îst. Pre pedeset godina u siroma{nom svetuda li sam bio ~ist, ja petnaestogodi{wak u crnoj

uniformi?Da, bio sam proziran i ~isto zao.Mrze}i sna`no qude, ozbiqno sam ma{tao o ubijawu.A nisam ubio nikog: kada sam iza{ao napoqe sa èqom

da ubijam,pred o~ima su se drvo i voda neprestano micali,

mewaju}i svoj oblik,lagano su rastvarali mr`wu u prizor.Podvrgnut plasti~noj operaciji, prizor je sada

nepomi~an:nema vi{e ni~ega da ublaì èqupetnaestogodi{waka za ubijawem.Petnaestogodi{wak bez senke pre pedeset godina

smeju}i se re~e:“Za{to su mi bili ne`ni i drvo i voda?Mogao sam da postanem ~isti ubica.”

PESNIKU I

“Zadatak pesnika je da pohvali.”Tako tvrdi{, sa sigurno{}u. Aliizmaglicom pohvala


zamagliti istinunije wegov posao.

Oni brojni koji ne `ele da vide istinupravog pesnika uvek kamenuju:

onoga koji ne otkrivasvetlost, ve} wen izvor,ne samo izvor, ve} i se}awe na wega,~ak i ni{tavilo, koje nije ni se}awe.

PESNIKU II

Kada ve} hvali{, pohvali stonogu, ne samo {evu.Ako je lep svetlosni glas {eve, mora da su lepe bezbrojne noge stonogine.

Skini pridev, da bude imenica naga!Otkrij ~ak i nagost imenice, sve do krvi i kostiju,da imenica bude {upqa, o~i{}ena od krvi i kostiju!Pevati zna~i gledati svireposti u o~i.

Prevela s japanskogKajoko Jamasaki


Sakagu}i Ango

O DEKADENCIJI

Svet se za po la go di ne pro me nio. “Po la zi mo da ti bu de mone do sto jan {tit. Po red go spo da ra svo ga umre }e mo i ne }e mo seosvr ta ti.”1 Mla dost se ra su la po put la ti ca tre {we vog cve ta, aoni ko ji osta {e u ì vo tu po sta {e {ver ce ri.2 “Za ve to vah se te -bi, ko ji ne à li{ za ì vo tom, spre man da jed nom bu de{ go spo da -ru {tit.” @e ne kre po sna sr ca is pra ti {e svo je qu de, ali mi nupo la go di ne da na i one se se ni ma mu ̀ e va kla wa hu jo{ sa mo po du -`no sti, i ne }e pro }i jo{ du go a u wi ho vim gru di ma za ~e }e se ve}no ve è qe. Ni su se to qu di pro me ni li. ô vek je od u vek ta kav,iz me ni lo se sa mo spo qa {we li ce sve ta.

Jed nom dav no, be {e od bi je no po mi lo va we ~e tr de set sed mo -ri ce rat ni ka3 i nad wi ma se iz vr {i naj stro ̀ a ka zna, a je dan od


1 Ovo su sti ho vi iz naj sta ri je ja pan ske zbir ke po e zi je Man’jo {u (Man’yos hu, 7. i 8.vek). Ne ke od tih drev nih pe sa ma pe va le su o od la sku voj ni ka (sa ki mo ri) u od bra nugra ni ca car stva, iz stra ha od na pa da s ki ne skog kop na. Tu ga zbog ra stan ka s po ro di -com iz me {a na je sa ose }a wi ma oda no sti ca ru i li~ ne po ̀ r tvo va no sti. U vre me Dru -gog svet skog ra ta, voj ni re ̀ im uve li ko je ko ri stio ova kve pe sme da bi u od sud nimtre nu ci ma oso ko lio voj ni ke i stvo rio kli mu bez gra ni~ ne lo jal no sti pre ma ca ru.

2 Da bi do ~a rao du bi ne do ko jih se ja pan sko dru {tvo su no vra ti lo na kon rat nog po ra -za, Sa ka gu }i go vo ri o mla dim pi lo ti ma ka mi ka za ma ko ji su osta li u ì vo tu i ne -slav no po sta li pro dav ci na cr nom tr ̀ i {tu u te {kom po sle rat nom vre me nu gla di isi ro ma {tva.

3 Re~ je o ~u ve nom do ga |a ju iz ja pan ske isto ri je, ko ji je po ~eo su ko bom iz me |u Asa noNa ga no ri ja i Ki ra Jo {i hi se, u apri lu 1701. go di ne. Vla sti su Asa na pro gla si likri vim i bio je pri nu |en da iz vr {i sa mo u bi stvo (ha ra ki ri). We go vi naj o da ni ji sa -mu ra ji ì ve li su pri ta je no, sve do da na kad je sa zreo tre nu tak da osve te go spo da ra.Oni iz vo de iz ne nad ni na pad na ku }u Ki ra Jo {i hi se i ubi ja ju ga, a sa mi su ka sni jeka ̀ we ni opet na na ~in ta da uobi ~a jen za sa mu ra je: ~a snim sa mo u bi stvom.

raz lo ga to me je, ka ̀ u, i do bro na mer na bri ga da se ne ki od wih,ostav {i u ì vo tu, ne bi iz lo ̀ io ka kvoj sra mo ti i ti me upr qaowi ho vu te {ko ste ~e nu ~ast. Da na {wi za ko ni ne po zna ju ta kveob zi re. No, u sr ci ma qu di osta lo je jo{ do sta od ta kve sklo no -sti, jer nam je, ~i ni se, svi ma za jed ni~ ka te ̀ wa ka to me da le po -tu okon ~a mo pre ne go {to ona pro |e. Ima to me ve} de se tak go di -na, ne ki stu dent i we go va de voj ka sku pa skon ~a {e ne gde u gra duOisou i ta ko u ~ed no sti pri ve do {e kra ju svo ju qu bav i ì vo te,{to je iza zva lo ve li ko sa o se }a we qu di. Kad se mo ja bra ta ni ca, sko jom sam bio ja ko bli zak, pre ne ko li ko go di na ubi la u svo joj 21.go di ni, bi lo mi je ne ka ko dra go {to je umr la jo{ ta ko le pa. Bi laje na o ko krep ka de voj ka, ali je u woj bi lo i ne ~e ga opa sno krh kog,ne ~eg {to me je is pu wa va lo stra hom da }e se str mo gla vi ti u pa -kao, i zbog ~e ga mi je po gled na wen ì vot bio ne pod no {qiv.

To kom ovog ra ta, pi sci ma je bi lo za bra we no da pi {u o qu -bav nom ì vo tu udo vi ca voj ni ka. Voj ni~ ki re ̀ im na me nio im jeì vot u ~ed no sti i one se ni su sme le na vo di ti na mo ral no po sr -nu }e. Oni du bo ko raz u me ju pri ro du qud skih po ro ka i pre do bropo zna ju ne stal nost èn skog sr ca, te su upra vo za to i smi sli lita kvu za bra nu.

Za ja pan ske rat ni ke ka ̀ u da ni kad ni su raz u me li èn skudu {u, no ova kvo je mi {qe we po vr {no, bu du }i da je glav ni smi saobu {i da, tog wi ho vog su ro vog za ko na, ba{ u to me da bu de {titpred qud skim sla bo sti ma.

Ka ̀ e se da sa mu ra ji, da bi osve ti li go spo da ra, mo ra ju go -ni ti ne pri ja te qa, pa ma kar pri tom mo ra li raz gr nu ti sva kuvlat tra ve ili po sta ti pro sja ci, no da li po sto je ta kvi oda ni iver ni ko ji }e sle di ti trag du {ma na istin ski iz ga ra ju }i od è -qe za osve tom? Wi ma su na umu bi li je di no za kon osve te i ~astpro pi sa na tim za ko nom, dok su Ja pan ci za pra vo na rod od svihnaj ma we sklon mr ̀ wi, i u ko me ona ne ì vi ve~ no. Wi ho va pra -va pri ro da iskre na je i ve dra, pa ju ~e ra {wi ne pri ja teq da naspo sta je pri ja teq. Po sve su uobi ~a je ni kom pro mi si s do ju ~e ra -{wim pro tiv ni ci ma, pa ~ak i naj du bqe uza jam no raz u me va we,ko je je ba{ zbog ne pri ja teq stva i mo gu }e, i ta ko smo za ti li ~asve} sprem ni slu ̀ i ti dvo ji ci go spo da ra, ~ak i sa mom ju ~e ra -{wem ne pri ja te qu. Ka ̀ e se: ne do zvo li se bi sra mo tu da te za ro -


4 Ovo upo zo re we ja vqa se u pro gla su Sen |in kun (Se win kun) ko ji je ob ja vio rat ni pre -mi jer Ja pa na To |o Hi de ki 1941. go di ne. Pod ta~ kom VI II ovog pro gla sa ka ̀ e se daose }a we sti da od gu bit ka ~a sti ~o ve ka ~i ni ja kim. Pred po je din ca su po sta vqe nao~e ki va wa ko ja ni je smeo iz ne ve ri ti, jer bi to zna ~i lo gu bi tak ~a sti i te ̀ ak zlo -~in pro tiv in te re sa za jed ni ce.

be ì vo ga,4 i to je jed no od onih pra vi la bez ka kvih je Ja pan cene mo gu }e na te ra ti u rat, jer smo mi po kor ni pra vi li ma, dok suna {a stvar na ose }a wa sa svim su prot na. Po vest ja pan skog ra to -va wa ni je to li ko isto ri ja bu {i da ko li ko ma ki ja ve li zma. Isto -rij ske me ha ni zme lak {e }e mo spo zna ti ako po gle da mo u svo ja sr -ca, pre ne go osla wa wem na isto ri o gra fi ju. I kao {to voj ni re -ìm da na {wi ce za bra wu je da se pi {e o ro man sa ma udo vi ca, ta -ko su i dav na {wi rat ni ci bu {i dom5 mo ra li su zbi ja ti sla bo stisvo jih po da ni ka.

Ko ba ja {i Hi deo6 opi sao je po li ti ~a re kao ne ma {to vi tisoj qu di, ko ji sa mo upra vqa i vla da, ma da bi se re klo da ni je ba{uvek ta ko. Iako ve }i na po li ti ~a ra uglav nom ta kva i je ste, ne -ko li ci na ge ni jal nih u me to de upra vqa wa i vla da wa une la je ikre a tiv nost a wi ho va su de la uzor onim pro se~ nim po li ti ~a ri -ma, i ì ve kroz po je di na raz do bqa i in di vi du al ne po li ti~ keli~ no sti u vi du isto ri je, tog ogrom nog ì vog or ga ni zma sa sop -stve nom vo qom. U slu ~a ju po li ti~ kih si ste ma, isto ri ja ne na -sta je po ve zi va wem in di vi du al nih kom po nen ti, ve} se ra |a kaoza se ban or ga ni zam ogrom nih raz me ra ko ji u se be ap sor bu je onopo je di na~ no i na taj na ~in po li ti~ ko u ob li~ ju isto rij sko ga is -po qa va svo ju ve li ku stva ra la~ ku mo}. Ko je vo dio ovaj rat? Pre -mi jer To |o i voj ska? I oni ta ko |e, ali sva ka ko i ne u mit na vo qaisto ri je, tog di vov skog or ga ni zma {to pro ̀ i ma Ja pan. Ja pan cisu pred wom bi li sa mo de ca po kor na svo joj sud bi ni. âk i kad upo li ti ~a ri ma ne bi bi lo ni ka kve kre a tiv no sti, ono po li ti~ kose kroz isto ri ju sâ mo stva ra la~ ki is po qa va, de lu je sop stve nomvo qom i ne za u sta vqi vim ko ra ci ma va qa se po put ta la sa na oke -a nu. Ko je stvo rio bu {i do? To je ta ko |e tvo re vi na isto ri je iwe ne in tu i ci je. Ona uvek ose ti to ka kav je ~o vek. Bu {i do je za -bra na na met nu ta qud skoj pri ro di i in stink ti ma, te je kao ta kavne hu man i pro ti van ~o ve ko voj pri ro di. No, bu du }i plod du bo kograz u me va wa ~o ve ko ve pri ro de i in sti ka ta, po sve je uskla |en squd sko {}u.

Ja i u car skom si ste mu pre po zna jem iz ra zi to ja pan sku (papre ma to me mo ̀ da i ori gi nal nu) po li ti~ ku kre a ci ju. Taj si stemni je stvo rio car. Ca re vi su po ne kad i sa mi po kre ta li in tri ge,


5 Eti~ ki ko deks ko jim se pro pi su je po na {a we rat ni~ kog sta le ̀ a u Ja pa nu. Na stao uKa ma ku ra pe ri o du (14. vek), a pod uti ca jem kon fu ci jan ske mi sli pot pu no je oform -qen to kom Edo pe ri o da (1603-1867). Bu {i do pro pi su je sa mu raj ske vr li ne kao {tosu oda nost, po ̀ r tvo va nost, skrom nost, u~ tivost, ~ast, i dr.

6 Is tak nu ti kwi ̀ ev ni kri ti ~ar, 1892–1983.

ali sve u sve mu ni su ra di li ni {ta, a wi ho ve splet ke ni jed nom seni su uspe {no za vr {i le, ve} su sa mi ca re vi od la zi li u iz gnan -stvo, be ̀ a li u pla ni ne, da bi im, na kra ju, iz po li ti~ kih raz lo gaop sta nak opet bio osi gu ran. Ka da bi ih dru {tvo za bo ra vi lo,oì vqa va ni su po li ti~ kim sred stvi ma, a wi hov po li ti~ ki op -sta nak omo gu }en je opet za hva qu ju }i wu hu po li ti ~a ra ko ji supro ni kli u pri ro du Ja pa na ca i u woj ot kri li mo gu} nost car skogsi ste ma. Ovo se ne od no si sa mo na car sku po ro di cu. Kad bi za me -na bi la mo gu }a, mo gle bi to la ko bi ti i po ro di ce Kon fu ci ja,Bu de ili Le wi na. Stvar je sa mo u to me {to ta ko ne {to ni je bi lomo gu }e.

U sva kom slu ~a ju, ja pan ski po li ti ~a ri (plem stvo i rat -ni~ ki sta le`) “na wu {i li” su neo p hod nost ap so lu ti sti~ kog mo -nar ha kao sred stva ko je }e im omo gu }i ti ve~ ni pro spe ri tet (ni -je po tra ja lo ve~ no, ali o ve~ no sti su sa wa li). To kom He i an pe -ri o da Fu |i va re7 su po svo joj vo qi po sta vqa li ca re ve, no onini ti su u car sku pre vlast sum wa li ni ti im je ona sme ta la. Po -mo }u ca ra re {a va li su po ro di~ ne su ko be oko na sled stva, pa jeta ko mla |i brat od no sio po be du nad sta ri jim, a sta ri ji bi do -{ao gla ve ocu. Po svom in stink tu, oni su bi li prag ma ti ~a ri za -do voq ni vla sti tim la god nim ì vo tom, dok su, s dru ge stra ne,ra do odr ̀ a va li ras ko {ne ce re mo ni je na dvo ru i pro sla vqa lica ra ~ud no va tim ri tu a li ma, na la ze }i u to me svo ju sa tis fak ci -ju. Obo ̀ a va we ca ra bi lo je na ~in da po ka ̀ u svoj ugled, ali i daga sa mi do ̀ i ve.

Na ma da nas to sve iz gle da sme {no. Zgra ̀ a va li smo se nadap surd no {}u to ga {to smo mo ra li po gnu ti gla ve pri li kom pro -la ska vo za po red sve ti li {ta Ja su ku ni,8 ali za ne ke qu de bio jeto je di ni na ~in sa mo po tvr |i va wa. Sme je mo se tim be smi sli ca maoko sve ti li {ta Ja su ku ni, a sli~ ne glu po sti, u ne ~em dru gom, ~i -ni mo i sa mi. Raz li ka je sa mo u to me {to svo ju glu post ne pri me -}u je mo. Na pu tu u me sto I}i |o |i gde ga je o~e ki va la bor ba, Mi ja -mo to Mu sa {i je,9 ka ̀ e le gen da, ùr no pro la zio po red sve ti li -{ta bo ga Ha }i ma na i ve} ne sve sno hteo da mu se po klo ni, ali seuz dr ̀ ao shva tiv {i {ta ~i ni. U we go vim re ~i ma du bo kog sa mo -


7 Za vre me He i an pe ri o da (794–1192), ~la no vi po ro di ce Fu |i va ra svo jom po li ti~ -kom ve {ti nom i stra te {kim skla pa wem ko ri snih bra ko va obez be di li su svo jestal no pri su stvo na car skom dvo ru i ogro man po li ti~ ki uti caj.

8 [in to i sti~ ko sve ti li {te u ko jem se oda je po {ta svim ja pan skim voj ni ci ma po gi -nu lim na kon ute me qe wa mo der nog Ja pa na Me i |i re sta u ra ci jom 1868. go di ne.

9 û ve ni ja pan ski ma ~e va lac (1584 – 1645)

pre ko ra “Ne mo lim se ni bo go vi ma ni bu da ma”, sa dr ̀ a na je po u kako ja je ro |e na iz ta kve li~ ne sklo no sti, a woj je i upu }e na. Sa miod se be, mi se kla wa mo be smi sli ca ma a da to ga ni smo ni sve sni.Oni po ma lo ogra ni ~e ni u~i te qi mo ra la za ka te drom se pr vo po -klo ne kwi zi, dr ̀ e }i je is pred se be po dig nu tih ru ku i tim ~i nompo tvr |u ju svo je do sto jan stvo, pa ~ak i sop stve no po sto ja we. A toisto u mno go ~e mu ~i ni mo i mi sa mi.

Za je dan na rod to li ko sklon ma ki ja ve li zmu, kao {to su toJa pan ci, car je neo p ho dan, ka ko ra di ostva ri va wa ta kvih pla no -va ta ko i kao oprav da we tih po stu pa ka. âk i ako svi po li ti ~a -ri kao po je din ci ta kvu po tre bu mo ̀ da ne ose }a ju, vo |e ni isto -rij skom pro mi {qu oni ne do vo de u pi ta we stvar nost ko ja ihokru ̀ u je. Do ~e kav {i ca ra u svo joj vi li, Hi de jo {i10 je do su zabio ga nut ve li ~an stve nom ce re mo ni jom ko ju je pri re dio. U sve -mu to me on je ose tio sop stve nu ve li ~i nu, ali je svo jim o~i ma vi -deo i sa mo ko smi~ ko bo ̀ an stvo. Ov de ni je re~ o bi lo kom po li -ti ~a ru, ne go o Hi de jo {i ju, no ~ak i ako je ma ki ja ve li zam |a vo qara bo ta, ne ma ni {ta ~ud nog u to me da se i |a vo, po put ma log de te -ta, kla wa bo gu. Sva ka pro tiv re~ nost tu je mo gu }a.

Dru gim re ~i ma, ca ri zam je isto {to i bu {i do. Za bra na ko -ja, zbog ne stal no sti èn skog sr ca, ka ̀ e da “~a sna è na ne idedvo ji ci mu ̀ e va” sa ma po se bi ne qud ska je i pro tiv na ~o ve koj pri -ro di, ali je po isti ni to sti svog uvi da ipak qud ska. Isto ta ko,car ska vlast, iako po se bi ne pred sta vqa ni ko na~ nu isti nu ni tije pri rod na, u se bi sa dr ̀ i ozbi qan smi sao, ko ji se zbog svo jeisto rij ske ino va tiv no sti i du bo kog uvi da ne mo ̀ e ola ko po re }i,ni ti se mo ̀ e svo di ti na po vr {ne isti ne i pri rod ne za ko ne.

@e qa da se le po ta okon ~a dok je jo{ le pa sa mo je ma li hirqud skog sr ca, i mo ̀ da bi, u slu ~a ju mo je bra ta ni ce, tre ba lo po -è le ti da se ni je ubi la, ne go da je po ̀ i ve la, pa la u pa kao i osta -la da tu lu ta pu stim mra~ nim po qi ma. I moj sop stve ni kwi ̀ ev -ni put, ko ji sam se bi za dao, za pra vo je lu ta we ta kvim po qem, aliipak ne mo gu iz bri sa ti svo ju sit nu è qu da ono le po okon ~ampre ne go {to pro |e. Opet, ne pot pu na le po ta i ni je le po ta. Mo -`da se le pom mo ̀ e na zva ti tek on da kad do spe u sta we oro nu lo -sti na kon po tu ca wa po tom pa klu u ko ji je mo ra la pa sti. No, zna -~i li to da dva de se to go di {wu de vi cu uvek mo ra mo po sma tra ti


10 Voj sko vo |a i jed na od naj zna ~aj ni jih li~ no sti ja pan ske isto ri je, 1536(37) – 1598.Sma tra ju ga i uje di ni te qem ze mqe na kon pe ri o da ko ji su obe le ̀ i le voj ne i po li -ti~ ke bit ke.

kao ru ̀ nu {e zde se to go di {wu sta ri cu? Ja to ne znam. [to se me -ne ti ~e, vi {e vo lim le po ti cu od dva de set go di na.

Ka ̀ e se da je jed nom kad umre mo sve mu kraj, a ja ne znam {tada mi slim o to me. Ne mo gu tek ta ko pri hva ti ti mi {qe we da supo sle po ra za na kra ju kra je va naj jad ni je du {e pa lih he ro ja. Kad,me |u tim, po mi slim da i {e zde seto go di {wi ge ne ra li jo{ ù deza ì vo tom dok ih spro vo de u sud ni cu,11 uop {te mi ni je ja sno u~e mu je ~ar ì vo ta. Ipak, ni je mi te {ko za mi sli ti da bih i ja,ba{ kao i oni, isto ta ko ù deo za ì vo tom dok me vo de pred su -di je. Sto ga jed no stav no osta nem za pre pa {}en pred tom ~u do vi -{nom si lom zva nom ì vot. Ne znam ka ko je sa sta rim ge ne ra li -ma, ali ja vo lim le pe dva de se to go di {we de voj ke. Da li mo ̀ da idu {e po gi nu lih sa ̀ a qe va mo iz istog raz lo ga iz ko jeg vo li mo le -po tu mla dih de vo ja ka? Kad bi stvar bi la ta ko o~i gled na, bi lo bimi lak {e i mo gao bih se u pot pu no sti pre da ti tr ~a wu za le po ti -ca ma. @i vot je, me |u tim, da le ko kom pli ko va ni ji.

Me ne ve o ma uà sa va ka da vi dim krv i jed nom sam se od mahokre nuo i po be gao kad su se pred mo jim o~i ma su da ri la dvaauto mo bi la. Vo lim, me |u tim, ve li ~an stve no ra za ra we. I on dakad sam drh tao pred obi~ nim i za pa qi vim bom ba ma, di vqa~ kouni {ta va we sna ̀ no me je uz bu |i va lo, a opet mi se ~i ni da ni -kad ni sam to li ko vo leo qu de i da mi ni kad ni su bi li dra gi kaota da.

Ostao sam u To ki ju od bi ja ju }i qu ba znost ne ko li ci ne onihko ji su mi sa ve to va li eva ku a ci ju i nu di li da mi ustu pe svo je ku -}e van gra da. Re {io sam da za svo je po sled we upo ri {te uzmempod zem no sklo ni {te na zga ri {tu ima wa Oi Hi ro su kea,12 a na -kon ra stan ka i we go ve eva ku a ci je na Kju {u, u To ki ju mi vi {eni je ostao ni je dan pri ja teq. Za mi {qa ju }i se be pri ta je nog utom sklo ni {tu dok svu da oko me ne pra {ti te {ka ar ti qe ri jana kon is kr ca va wa ame ri~ ke voj ske, bio sam spre man da pri hva -tim ta kvu sud bi nu i da sprem no ~e kam. Ma da sve stan da }u mo ̀ daumre ti, mo ra da sam ipak vi {e bio ube |en u to da }u pre ̀ i ve ti.Ni je da sam imao bi lo ka kvih pla no va na kon {to bih ostao ìvsred ru {e vi na: pre ̀ i vqa va we je bi lo moj je di ni ciq. û de sno


11 Re~ je o sud skom pro ce su pro tiv ve }eg bro ja po je di na ca iz ja pan skog po li ti~ kog ivoj nog vr ha op tu ̀ e nih za zlo ~i ne po ~i we ne to kom Dru gog svet skog ra ta. Je danbroj pro ce su i ra nih, me |u ko ji ma je bio i pre mi jer To |o, osu |en je na smrt nu ka znu.Pro ces je tra jao od ot po ~i wa wa is tra ge 1946. go di ne do iz ri ca wa pre su da 1948. go -di ne.

12 Kwi ̀ ev ni kri ti ~ar, 1912 – 1976.

o`i vqa va we u no vi, ne slu }e ni svet. Ta ra do zna lost bi la je ne -{to naj sve ̀ i je {to sam u ̀ i vo tu ose tio i ja sam sa mo bio ob u zettom ~ud no va tom kle tvom ko ja je od me ne tra ̀ i la da ce nu te ~u -do vi {ne sve ̀ i ne pla tim svo jim ostan kom u To ki ju. No, i po redto ga, ja sam ku ka vi ca. Ono ga da na, 4. apri la 1945. go di ne, pr viput sam do ̀ i veo dvo ~a sov no bom bar do va we sa svih stra na, i ta -da se nad mo jom gla vom od sve tle }ih ra ke ta vi de lo kao u pod ne.Kad me je sta ri ji brat, ko ji se ba{ za de sio u To ki ju, iz sklo ni -{ta upi tao da li su to za pa qi ve bom be, od go vo rio sam da to pa -da ju sve tle }e, i tu sam shva tio da u ta kvom sta wu mo ram ulo ̀ i tisvu sna gu ka ko bi iz me ne iza {ao bi lo ka kav glas. Ne po sred nona kon bom bar do va wa Gin ze, do ~e kao sam no vi na let bom bar de rana kro vu Ja pan ske ki ne ma to gra fi je u tom gra du, gde sam ta da biopri vre me no za po slen. Na kro vu iz nad pe tog spra ta zgra de na la -zi la se plat for ma i na woj tri ka me re. Kad je si re na ogla si lava zdu {nu opa snost, Gin za se is pra zni la, uli ce, pro zo ri i kro -vo vi, ~ak su i po lo ̀ a ji pro tiv va zdu {ne od bra ne na kro vo vi mabi li za klo we ni. Nig de ̀ i ve du {e, a je di na qud ska bi }a na vi di -ku iz me |u ne ba i ze mqe bi li smo nas de se to ri ca na kro vu Ja pan -ske ki ne ma to gra fi je. Za pa qi ve bom be za su le su pr vo I{i ka va -|i mu a on da se nad na {im gla va ma po ja vi la sle de }a for ma ci ja.Bio sam sve stan to ga da me no ge iz da ju. Za pre pa {}i va li su mesni ma te qi ko ji su, pro kle to mir ni, s ci ga re tom u usti ma hva ta -li avi o ne ka me ra ma.

Ali, vo leo sam ve li ~an stve na ra za ra wa. Qu di po slu {nisud bi ni ~ud no va to su le pi. Sve one ve le lep ne vi le u Ko |i ma }i -ju i{ ~e zle su kao da su bi le op se na i za wi ma je osta la sa mo pra -{i na, a na ivi ci jar ka oko pa la te, na ze le noj tra vi i sa mo s ko -fe rom od cr ve ne ko ̀ e iz me |u se be, se de li su je dan ele gant niotac i we go va }er ka. Da tu ni je bi lo ru {e vi na iz ko jih su se di -za li obla ci pra {i ne, iz gle da lo bi ba{ kao da su na ne kom spo -koj nom pik ni ku. Ta mo na Do gen za ki, gde je ta ko |e sve zbri sa no aosta li su sa mo obla ci pra {i ne, na uz br di ci je le ̀ ao ne ~i jile{ pre kri ven ko ma dom re bra stog li ma, ta ko da je iz gle da lo daga ni su ubi le bom be ve} ne ki auto mo bil. Po red je sta jao voj niks ba jo ne tom. Ne ki su do la zi li, ne ki od la zi li – vr lu da ve re keune sre }e nih pot pu no be za zle no pro la zi le su po red le {a u obaprav ca, i ni ko od wih ni je ~ak ni pri me }i vao sve ̀ u krv na pu tu.Oni ko ji bi je slu ~aj no i pri me ti li, ni su po ka zi va li vi {e za -ni ma wa ne go pre ma ka kvom ba ~e nom ot pat ku. Iako su Ame ri -kan ci pri ~a li o to me da su Ja pan ci u po sle rat nom pe ri o du bi li


pra zni i od sut ni du hom, u po vor ci une sre }e nih od mah na konbom bi bi lo je ne ~e ga raz li ~i tog od pra zni ne i od sut no sti, ne kene vi no sti za ~u |u ju }e pu no }e i te ̀ i ne; bi la su to po kor na de casud bi ne. De voj ke od pet na est, {e sna est ili sed mna est go di nauvek su bi le na sme ja ne. Wi hov smeh de lo vao je osve ̀ a va ju }e.Pre bi ra le su po zga ri {ti ma i uba ci va le u na go re le kan te is -ko pa ne ko ma de po su |a ili se sun ~a le na uli ci stra ̀ a re }i nadgo mi li com li~ nih stva ri. Pi tam da li su u tim go di na ma pu nesno va o bu du} no sti pa ih ne mu ~i sa da {wost ili ih ta kvi ma ~i -ni wi hov jak po nos. Bi lo mi je za do voq stvo tra ga ti za wi ho vimosme si ma po spa qe nom gra du.

Za vre me tih ve li ~an stve nih ra za ra wa bi lo je pre da va wasud bi ni, ali ne i de ka den ci je. Bi lo je na iv ne be za zle no sti, aliona je po ka zi va la pu no }u. Qu di ko ji su se pro vu kli kroz po di -vqa li ogaw i uma kli opa sno sti oku pi li su se kod ku }e u pla me nui gre ja li se. Oni su bi li u ne kom pot pu no dru gom sve tu ne go oniko ji su, sa mo ma lo da qe, o~aj ni~ ki na sto ja li da tu istu va tru uga -se. Ve li ~an stve no ra za ra we i u we mu ne ve ro vat na qu bav, ve li -~an stve na sud bi na i u woj ne ve ro vat na ose }aj nost. U po re |e wu stim, po sle rat no vre me bi lo je tek li ce de ka den ci je.

No, ~i ni se da su na spram obi~ no sti i sa svim nor mal nepri rod no sti de ka den ci je, qup kost stra {nog i ve li ~an stve nogra za ra wa, te le po ta qu di po kor nih sud bi ni tek var qi vi pri vidna lik pe ni.

Ide o lo gi ja To ku ga va {o gu na ta na sto ja la je da ubi ja wem~e tr de set i se dam sa mu ra ja od wih na ~i ni vi te zo ve ve~ ne ver no -sti, ali ~ak i ako se us pe lo u spre ~a va wu wi ho vog mo ral nog su -no vra ta, ni je mo gu }e sa ~u va ti sâmo qud sko bi }e od ve ~i tog pa da -wa iz vi te {tva u pro se~ nost, a za tim i u pa kao. Mo ̀ e se usta no -vi ti pra vi lo da “~a sna è na ne od la zi dvo ji ci mu ̀ e va” a “ve ranslu ga ne slu ̀ i dvo ji cu go spo da ra”, no ~o ve kov pad ti me ne }e bi -ti spre ~en. Sve i ka da bi smo ~i sto tu è ne sa ~u va li we nim ubi -ja wem, u tre nut ku kad ~u je mo zvuk sa svim obi~ nih ko ra ka de ka -den ci je, taj sa svim pri ro dan zvuk sli ~an ta la si ma {to ne pre sta -no na vi ru – ta da }e mo ne mi nov no ot kri ti da su i sit na qud skapro mi sao i de vi ~an ska ~i sto ta tom pro mi {qu sa ~u va le tek var -qi vi pri vid na lik pe ni.

Pri vid su i he ro ji ka mi ka ze, jer wi ho va qud ska isto ri japo ~i we on da kad oni po sta nu pre pro dav ci. Pri vid je i sve tostudo vi ca, jer wi ho va qud ska isto ri ja po ~i we u tre nut ku kad u wi -ma bu du za ~e te no ve è qe. A ni sam car ni je ni {ta dru go do pri -


vid, pa on da mo ̀ da i we go va istin ska isto ri ja po ~i we on da kadon po sta ne sa mo ~o vek.13

I sam ~o vek je iz ne na |u ju }e ve lik, ni {ta ma we od tog ì -vog bi }a ko je na ziva mo isto ri jom. Je di no pra vo ~u do, za pra vo, je -ste sa mo ì vqe we. Oni ge ne ra li od {e zde set, se dam de set go di -na, ko ji ni su iz vr {i li ha ra ki ri, ve} su po slu {no u re du spro ve -de ni u sud ni cu, pred sta vqa ju spek ta ku la ran por tret qud skog bi -}a ko ji nam se raz ot krio okon ~a wem ra ta. Ja pan je po ra ̀ en, bu -{i do je pro pao, ali je iz de ka den ci je, iz utro be te maj ke svihisti na, po pr vi put ro |en ~o vek. @i vi i pad ni – da li je ne gde iz -van ovog pri rod nog re do sle da mo gu }a ka kva pre ~i ca ko jom bi ~o -vek za i sta bio spa sen? Ja ne vo lim ha ra ki ri. Ne kad dav no, je danpre pre de ni i mra~ ni in tri gant, po ime nu Ma cu na ga Dan |o, bioje pri nu |en, kad ga je No bu na ga14 sa te rao u {kri pac, da umre bra -ne }i za mak. Ne po sred no pre smr ti, kao i sva ko ga da na, on je posvom obi ~a ju ipak za pa lio mok {u za du go ve~ nost, da bi za timpri slo nio se bi cev pu {ke uz gla vu i raz neo se. Imao je ve} vi {eod se dam de set go di na i bio je be sra man ~o vek ko ji se bez sti dapred svi ma za ba vqao sa è na ma. Iako sa o se }am s wim zbog na ~i -na na ko ji je umro, ha ra ki ri ne vo lim.

Drt hte }i od uà sa, ipak sam bio du bo ko op ~i wen le po tomra ta. Ni je bi lo po tre be da o bi lo ~e mu raz mi {qam. Tu je bi losa mo le po te, ~o ve ka ni je bi lo. Za pra vo, ni je bi lo ~ak ni lo po va.Iako ka ̀ u da je u po sled we vre me To kio mra ~an, za vre me ra tabio je pot pu ni mrak, pa opet ni u sit ne sa te ni je bi lo opa sno stida }e vas ne ko oro bi ti, ve} se u glu vo do ba no }i ho da lo po mr -klom mra ku i spa va lo ot kqu ~a nih vra ta. Tih rat nih da na Ja panje bio po put ne stvar ne Uto pi je, u ko joj je iz o bil no cve ta la je di -no ta pri vid na le po ta. To ni je istin ska qud ska le po ta. A kad bi -


13 U okvi ru iz vor ne ja pan ske re li gi je, a ~e sto i pre ma po li ti~ kim po tre ba ma, li~ -nost ca ra je sma tra na bo ̀ an skom. Car je qud ska ma ni fe sta ci ja sa mog bo ̀ an stva,dok su Ja pan ci s ca rem na ~e lu na rod ko ji je iz vr sni ji i ne be sko me bli ̀ i od osta -lih na ro da. Na kon ka pi tu la ci je, 1. ja nu a ra 1946. go di ne car [o va upu tio je pro -glas ko jim se, iz me |u osta log, po ri ~e bo ̀ an ska pri ro da car ske li~ no sti, kao ipri rod na su per i or nost ja pan sko ga nad osta lim na ro di ma. Car tu ka ̀ e da po ve za -nost iz me |u we ga i na ro da ne po ~i va na mi to vi ma i le gen da ma ne go na uza jam nompo ve re wu i po {to va wu. Te o ri ju o to me da je u we go voj li~ no sti ote lo tvo re no sa -mo bo ̀ an stvo, te da su Ja pan ci sto ga pri rod ni go spo da ri nad dru gim na ro di ma,sam car u svo me ob ra }a wu na zvao je ilu zor nom i fik tiv nom ide jom.

14 Oda No bu na ga (1534 – 1582), slav ni ja pan ski voj sko vo |a, ubi jen u za ve ri jed nog odsvo jih po da ni ka. We go vu è qu da svo jom mo }i uje di ni ze mqu ostva rio je To jo to miHi de jo {i, pr vo bit no i sam No bu na gin po da nik.

smo mo gli za bo ra vi ti da raz mi {qa mo, bio bi to naj pri jat ni ji inaj ve li ~an stve ni ji mo gu }i spek takl. I po red stal nog stra ha odbom bi, sve dok o to me ne raz mi {qa ~o vek je mo gao bi ti spo ko jani pre da ti se du bo kom za no su. Ja sam bio jed na bu da la. Do kraj no -sti be za zle no po i gra vao sam se s ra tom.

Po sle ra ta su nam omo gu }e ne sve vr ste slo bo de, ali ~o veksvo ju ne shva tqi vu ogra ni ~e nost i ne slo bo du pri me ti tek on dakad mu je sve do zvo qe no. On ne mo ̀ e bi ti ve~ no slo bo dan. To jeza to {to qud sko bi }e ì vi i mo ra da umre, i za to {to raz mi -{qa. Po li ti~ ke pro me ne mo gu se spro ve sti za je dan dan, ali ~o -vek se ne me wa ta ko br zo. Ko li ko se ~o vek pro me nio do da nas, odvre me na ka da je u da le koj Gr~ koj ot kri ve na hu ma nost i ka da je na -pra vi la svoj pr vi si gu ran ko rak?

ô vek. S ka kvim god stra {nim ra za ra wi ma i sud bi nom danas rat su o ~i, na sa mog ~o ve ka ne mo gu }e je uti ca ti. Rat se za vr -{io. Zar ni su he ro ji ka mi ka ze ve} po sta li {ver ce ri, i zar se ugru di ma udo vi ca ve} ne ro je ne ke no ve è qe? ô vek se ni je pro -me nio. Sa mo se vra tio svo joj qud sko sti. ô vek pa da u de ka dent -nost. Isto je i s vi te zo vi ma i sve ti ca ma. Ni ti se to da spre ~i ti,ni ti bi spre ~a va wem ~o vek bio spa sen. Qu di ì ve, qu di pa da ju.Van to ga ne po sto ji lak {a pre ~i ca do spa se wa.

Ne do ̀ i vqa va ~o vek pad zbog po ra za u ra tu. To mu se de {a -va sa mo za to {to je qud sko bi }e, i za to {to ì vi. On se, me |u -tim, ne mo ̀ e pre da ti ve ~i tom pa da wu. Jer, qud sko sr ce pre mane da }a ma ni je i ne mo ̀ e bi ti tvr do po put ~e li ka. ô vek je do -sto jan sa ̀ a qe wa i kr hak, i za to sme {an, ali je i su vi {e slab dabi pao do sa mo ga dna. Na kra ju mo ra da ubi je ~ed nu de voj ku, mo rada sat ka rat ni~ ki za kon i mo ra da is tu ri na pred ca ra. Da bi, me -|u tim, `r tvo vao svo ju a ne tu |u de vi cu, da bi stvo rio svoj bu {i -do i svo ga ca ra, neo p hod no je da do kra ja pad ne na pra vi na ~in. Ja -pan ta ko |e mo ra pa sti. ô vek }e se be pro na }i i spa si ti ta ko{to }e pra vim pu tem pa sti do sa mog dna. Spa se we po li ti~ kimsred stvi ma po vr {no je i be smi sle no.

Pre veo s ja pan skog Da li bor Kli~ ko vi}


Dalibor Kli~kovi}

SAKAGU]I ANGO –BESPU]IMA QUDSKE DU[E

Pi sac Sa ka gu }i An go (1906–1955) ro |en je u gra du Ni i ga -ta, u isto i me noj pre fek tu ri sme {te noj na se ve ro za pad noj oba liJa pa na. Na svet je do {ao kao pret po sled we, dva na e sto de te u mno -go ~la noj ali ugled noj i bo ga toj po ro di ci. U vre me we go vog ro |e -wa, me |u tim, ma te ri jal no bla go sta we po ro di ce bi lo je ve}ozbiq no na ru {e no a on sam ni ka da ni je raz vio ose }a we bli sko -sti pre ma po pu stqi vom ocu i maj ci, sklo noj na pa di ma hi ste ri je.Pre ma bi o gra fi ma, po ro di~ no okru ̀ e we ra no je pre zreo kao is -pra zno, a we gov ̀ i vot u mno go ~e mu bio je po bu na pro tiv auto ri -te ta sva ke vr ste, po ~ev od naj ra ni jih {kol skih da na. Sma tra se,ipak, da su ka me ni ti pej sa ̀ i za vi ~a ja i fi gu ra maj ke osta li uti -snu ti u we gov sen zi bi li tet i ima li spre ci fi ~an du hov ni zna ~ajto kom ce log ì vo ta.

Jo{ u {kol skim da ni ma se be je do ̀ i vqao kao iz op {te ni -ka i ot pad ni ka, ali s uve re wem da }e tok isto ri je we go vo imejed nom po no vo is ti snu ti na po vr {i nu. Ve} sa ne pu nih dva de setgo di na u we mu se bu di sna ̀ no za ni ma we za bu di zam i stro gipod vi ̀ ni~ ki na ~in ì vo ta. Da bi bo qe iz u ~io bu di zam, 1926.go di ne upi su je se na Od sek za in dij sku fi lo zo fi ju To jo uni ver -zi te ta. ̂ e znu }i za pro sve tqe wem, te meq no iz u ~a va li te ra tu ruiz obla sti re li gi je i go di nu da na ì vi go to vo asket ski, spa va -ju }i sa mo ~e ti ri sa ta dnev no. To do vo di do od re |e nih psi hi~ -kih po te {ko }a ko je pre va zi la zi, ka ko ka ̀ u bi o gra fi, na por -nim u~e wem. U tom pe ri o du iz u ~a va i stra ne je zi ke: ti be tan -


ski, san skrit, pa li i fran cu ski, a ra do ~i ta i de la fran cu skekwi ̀ ev no sti.

We gov ka sni ji ì vot ni put bi }e obe le ̀ en ra nim raz do -rom iz me |u re li gi o znih te ̀ wi ka pro sve tqe wu i raz u zda nog na -~i na ì vo ta na ivi ci sa mo u bi stva. Za in te re so van za kwi ̀ ev -nost ni {ta ma we ne go za re li gi ju, svo je pr vo kwi ̀ ev no ostva re -we ob ja vqu je 1931. go di ne. Kao ve o ma plo dan pi sac, Sa ka gu }i seoku {ao u ra znim àn ro vi ma, ukqu ~u ju }i isto rij ski i de tek tiv -ski ro man. U okvi ru ja pan ske kwi ̀ ev ne isto ri je, sma tra se pri -pad ni kom gru pe pi sa ca li ber ta na (jap. bu ra i ha) ko ji su de ka -dent nim sti lom ì vo ta pr ko si li ka ko tra di ci o nal nom mo ra lu,ta ko i ra ni jem kwi ̀ ev nom re a li zmu. U ovu gru pu pi sa ca, po redSa ka gu }i ja, svr sta va ju se jo{ i Da zai Osa mu, I{i ka va \un, OdaSa ku no su ke, i dru gi. U pe ri o du bez na |a i si ro ma {tva na kon po -ra za u Dru gom svet skom ra tu, ovi pi sci svo jim de li ma za ~e li suno vu in di vi du al nost sa vre me nog Ja pan ca, i po di gli iz ru {e vi nane sa mo ja pan sku kwi ̀ ev nost, ne go i na de mla dih ~i ta la ca jed -nog opu sto {e nog vre me na. Me |u naj va ̀ ni jim ostva re wi ma te vr -ste bio je Sa ka gu }i jev esej “O de ka den ci ji” (“Da ra ku ron”), ob ja -vqen apri la 1946. go di ne u ~a so pi su No ve stru je (Shin cho). Ovajtekst iz nu tra nam otva ra per spek ti vu i pre ma sko ra {wim do ga -|a ji ma, kad je ceo svet bio sve dok ve li ke dra me i bor be ja pan skogna ro da pro tiv si la pri ro de i jed nog jo{ stra {ni jeg, ne vi dqi vogpro tiv ni ka.

Da na {wi ~i ta lac mo gao bi se na }i u ~u du pred sli ka ma pu -sto {i, pred slut wom su mra~ nih pre de la pa kla ko ji nas okru ̀ u jehra ne }i se na {im ì vo ti ma i pred pi {~e vim otvo re nim po zi -vom ~o ve ku da pri gr li svo ju pa lu pri ro du ako mu je do spa se wa.Za ~u dio bi se da na {wi ~i ta lac, ali sa mo onaj ko ji se sam ni jena {ao na sa ̀ e ̀ e nom po qu i za di vqen i smrt no upla {en tim si -ne ste zij skim eks pe ri men tom ko jim nas na {a vla sti ta pri ro dapod vr ga va osta vqa ju }i nas ne do re ~e nim i zbu we nim pred li cemsve ta. Na vik nu ti na to da ru ̀ no pro sto ra |a ru ̀ o }u, a le po le -po tu, te {ko }e mo od go net nu ti ka ko to sli ke stra da wa mo gu udah -nu ti jed noj du {i sve ̀ i nu, i za {to po gled na le po tu bu di te {kuslut wu da za so bom kao sen ku vu ~e mo ne ki de li} mra~ nog pa kla.Uko li ko smo svo je sr ce ova ko pre ci zno po de si li pre ma slo ̀ e -nim zah te vi ma sve ta, on da bi nas Sa ka gu }i jev po ziv da se spu sti -mo na dno mo gao sa mo sa bla ̀ wa va ti.

No, na {a du {a ra do u~e stvu je u ne pre kid noj igri stva ra wai uni {ta va wa, ona ne mi ru je ni za tren, i la ko }e nas iz da ti, ako


sa mo smog ne mo hra bro sti da to se bi i pri zna mo. Ona se pre li vau naj ̀ i vqim bo ja ma ~ak i na od sjaj mra ka, ili nam {a qe tu gu on -da kad se svi ra du ju, pla ho vi to se ras kla pa i na no vo skla pa nepre ma sig na li ma iz vi zu el nog kor tek sa ne go pre ma kre ta wu to -plih i hlad nih stru ja du bo ko u se bi. Da li su ra to vi, ze mqo tre sii ne stvar no vi so ki ta la si odi sta sa mo hi ro vi pri ro de i nu ̀ no -sti isto ri je, ili su mo ̀ da pak ma gi~ na ogle da la u ko ji ma mo ̀ e -mo vi de ti istin ske {a re svo je pri ro de, on da kad oko na iz gledpo ka zu je sa mo pat wu i bol?

Du go bi po tra ja lo raz mi {qa we, ako se do to ga raz mi {qa -wem uop {te i do la zi, o to me ka kve su {a re ja pan ske du {e osta leu stra {nom ogle da lu rat nih ra za ra wa, ili na kon onog drh ta jamor skog dna po sle ko ga je ve li ki po top po go dio pri o ba qe obla -sti To ho ku. Sa ka gu }i je ve vi zi je qud skog bi }a u ra tu ne gde se ~u -de sno pre kla pa ju s onim {to smo vi de li na kon ze mqo tre sa 11.mar ta 2011. go di ne. Ceo svet je vi deo qu de po kor ne sud bi ni. Ne kisu ga zi li po sla noj vo di u svom dvo ri {tu i sa sme {kom po ka zi va -li me sto gde je ra ni je sta ja la po ro di~ na ku }a. Je dan ~o vek sva kogju tra mo bil nim te le fo nom osta vqa po ru ke ne sta loj su pru zi, go -to vo se ~u de }i za {to se ne vra }a ku }i ni vi {e da na na kon cu na -mi ja. Po sled wi put je vi |e na kad se vra }a la ku }i po psa, pre od la -ska u sklo ni {te. On ni je gu bio na du, a ona se ni je vra }a la. Po -kor na de ca sud bi ne, re kao bi pi sac. Ne vi nost i be za zle nost.

No, bi lo je i dru ga ~i jih tre nu ta ka. No vi nar jed ne ja pan skepri vat ne te le vi zi je, ne sve stan to ga da su ka me re ukqu ~e ne, is pu -stio je uz vik bli zak odu {e vqe wu, dok je po sma trao pro stra nu de -po ni ju biv {eg ̀ i vo ta u ko ju se pre tvo rio deo gra da Sen da i ja. Ve -li ~an stve no ra za ra we. Opet, kon tro verz ni gra do na ~el nik To ki -ja iz ja vio je da je ta tra ge di ja za pra vo bo` ja ka zna za ma te ri ja li -zam i na vod ni mo ral ni su no vrat ja pan skog na ro da. Zvu ~i kao kle -tva ko ju je dan kon zer va tiv ni duh upu }u je de ka dent nim su na rod ni -ci ma. De ka den ci ja? Sa ka gu }i An go? Ne, we go va de ka den ci ja ni jezna ~i la ̀ e| za sti ca wem i dru {tve nim uspo nom. To je sta we du hapod jed na ko da le ko ko li ko od tra di ci o nal nih sve to na zo ra i kon -ven ci o nal nog mo ra la, to li ko i od gra |an skog kon for mi zma, tepro ra ~u na te i sa mo za do voq ne dru {tve ne pri la go dqi vo sti.

Pi sac je sa ~u vao po ~a sno me sto za be za zle ne, po kor ne sud -bi ni. A sta rin ski mo ral ni je pro sto po re kao: prog nao ga je vangra ni ca qud skog, sveo ga na pri vid i var qi vost mor ske pe ne. Ni -smo si gur ni u to ko li ko je we go va de ka den ci ja odi sta pra vi putka spa se wu. No, sva ko ko je sta jao na zga ri {tu sop stve nog ̀ i vo ta


zna ka kav je zvuk kad se du {a raz bi ja, i ka ko mo ̀ e za bo le ti kad sepo no vo skla pa. A mo ̀ e se sklo pi ti i u be za zle nost, i u de ka den -ci ju. U su no vrat – qud skoj pri ro di mo ̀ da i naj pri rod ni ji na ~inbi va wa ~o ve kom.

Na kra ju, je dan pri mer iz ra ta. Od mah na kon ka pi tu la ci je,ja pan ski car po se tio je ge ne ra la Me kAr tu ra, ko ji je ru ko vo diooku pa ci o nim sa ve zni~ kim tru pa ma u Ja pa nu. Mi sle }i da je cardo {ao mo li ti za sop stve ni ̀ i vot, ge ne ral ga je do ~e kao ne mar noi na gra ni ci ne pri stoj no sti. Car je, me |u tim, do {ao s na me romda pre u zme svu od go vor nost za rat i po lo ̀ i svoj ì vot, u za me nuza po mo} u hra ni iz glad ne lom na ro du. Ka ̀ u da ga je ge ne ral togda na is pra tio na na ~in do sto jan jed nog ge ne ra la, i jed nog ca ra.Pri li kom ne dav ne po se te po stra da lim pod ru~ ji ma, sa da {wi carni je mo rao nu di ti svoj ì vot. Ume sto to ga, za tvo rio je ki {o -bran iako je pqu {ta la ki {a, i mi nu tom }u ta wa odao po {tu po -gi nu li ma. Ca re va qud ska isto ri ja po ~i we kad on si |e s bo ̀ an -skog pre sto la i po sta ne ~o vek, kao {to i pra vi ì vot sva kog po -je din ca po ~i we on da kad od lu ~i da po sta ne ~o vek. A to je te {ko.Jer ni ko ne zna ka ko ~o vek iz gle da.


Mr|an Baji}, Yugomuzej

TUMAÊWA ��

Le{ek Kolakovski

ZAPISI PODÔVEKA SA @UTOM ZVEZDOM

Sa svim je si gur no da }e Dnev ni ci...* Vik to ra Klem pe re rapo sta ti br zo ili su ve} po sta li kla si ~an tekst te vr ste. î ta -lac se pre da je tim za pi si ma i uop {te ne ose }a do sa du, iako je ta -mo to li ko stva ri i àl bi: sve ve }a glad, sve go re zdra vqe, svema we nov ca, sve vi {e stra ha, sve ma we na de, sve vi {e mu~ nih na -re |e wa hi tle ri sti~ kih vla sti, sve ma we po zna ni ka bes po vrat noeks por to va nih u lo go re, onih ko ji vr {e sa mo u bi stva i umi ru odis cr pqe no sti. Pred na ma sa svim de ta qi ma pro la zi sva ko dnev -ni ì vot Je vre ji na od pr vog do po sled weg da na Tre }eg Raj ha.

Je vre ji na? Klem pe rer vi {e pu ta po na vqa da je Ne mac, dase ni kako dru ga~ije ni je sma trao. Je vrej sku tra di ci ju go to vo dani je znao, tek kad je sam po stao ì go sa ni Je vre jin po ~eo je da ~i -ta kwi ge na je vrej ske te me. Bio je kr {ten u lu te ran skoj cr kvi,hra bro se bo rio za vre me Pr vog svet skog ra ta, do bio za to vi so -ka od li ko va wa. Na dre zden skoj po li teh ni ci pre da vao je fran cu -sku kwi ̀ ev nost i ob ja vqi vao ras pra ve iz te obla sti. Ci o ni zammu je bio pod jed na ko od bo jan kao i na ci zam, po {to je ta ko |e biopro ̀ et ra si zmom, pre ma Te o do ru Her clu** se od no sio s od boj no -{}u, is to~ no je vrej stvo mu je bi lo kraj we stra no. Pa ipak, imao


** Ovaj tekst Le{eka Ko la kov skog na pi san je kao uvod za kwi gu: Vic tor Klem pe rer, Chcêda wać świ a dec two aż do końca. Dzi en ni ki 1933–1945, tł um. An na i An to ni Klu bo wie, Kraków2000.

** Te o dor Hercl (1860–1904), je vrej ski pi sac i osni va~ ci o ni zma kao po kre ta. -Prim. prev.

je je vrej ske pret ke, te je pre ma Nir nber {kom za ko nu bio Je vre -jin. Od no sno, pod ~o vek.

U tom po gle du u Ne ma~ koj ni je pred sta vqao ni ka kav iz u ze -tak, ~ak na pro tiv, obra zo va ni ne ma~ ki Je vre ji – pro ce nat Je vre -ja u Ne ma~ koj bio je ve o ma ma li u po re |e wu s Poq skom – po pra -vi lu su se sma tra li Nem ci ma, s ob zi rom da su se obra zo va li iì ve li u ne ma~ koj kul tu ri.

Sve no vi i no vi za ko ni i ured be Tre }eg Raj ha ili lo kal nihvla sti: Je vre jin ne ma pra va da ima auto mo bil; ta ko |e ne ma pra vada ko ri sti tak si; Je vre jin ne sme da sed ne u tram vaj, Je vre jin nesme da se vo zi tram va jem; Je vre jin ne ma pra va da ima pi sa }u ma -{i nu i te le fon; ne ma pra va da dr ̀ i ni do ma }e ̀ i vo ti we; Je vre -jin ne sme da po zajm qu je kwi ge iz jav ne bi bli o te ke; Je vre jin nesme da ide u bi o skop i na kon cer te; Je vre jin ne ma pra va da ku pu jekwi ge, ni ci ga re te, ni da ide kod fri ze ra, ni ti da ko ri sti za -nat ske uslu ge kod ne-Je vre ji na, na pri mer obu }a ra ili kro ja ~a,ne sme da se vo zi bi ci klom; sa mo to kom jed nog sa ta to kom da na Je -vre jin sme da ku pu je hra nu u pro dav ni ci; Je vre jin ima iz glad wu -ju }e sle do va we hra ne; Je vre jin mo ra da se pre se li u je vrej sku ku -}u; Je vre jin mo ra da no si ù tu zve zdu ~vr sto pri {i ve nu za ode }u– a ne pri ka ~e nu – i ni ka da ne sme da je ne ~im za kla wa; ako Je vre -jin no si ime ko je ne uka zu je na we go vu ra su tre ba mu do pi sa tidru go ime (re ci mo, Vik tor Izra el); Je vre jin ne sme da ot pu tu jeiz gra da; Je vre jin ne ma bo no ve za mle ko, ri bu, vo }e; Je vre jin ne -ma pra va da no si kr zno...

Strah od no ve vla sti od po ~et ka je ogro man, ali ne pre timu od mah avet ho lo ka u sta. Pr vih go di na Je vre jin je mo gao jo{ daemi gri ra i ne ki ko ri ste tu mo gu} nost. Je vre jin br zo uvi |a da nepo sto ji ni ka kav za kon ko ji ga {ti ti pred bru tal no {}u vla sti,da ge sta po mo ̀ e da ra di {ta ho }e; na kra ju, kad su ve} svi ma po -sta li po zna ti na zi vi Te re zi en {tat i Au{vic, ka da se po ~eosma wi va ti broj pod qu di u gra du, vi {e ni je bi lo sum we: Je vre jisu osu |e ni na pro past.

Ta svest raz li ku je po lo ̀ aj Je vre ja od dru gih ugro ̀ e nih. Uoku pi ra noj Poq skoj ne-Je vre jin je ve o ma la ko mo gao da stra da iznaj ra zli ~i ti jih raz lo ga i vi de li smo ne bro je ne hi qa de tih ko jisu stra da li. Pa ipak, po lo ̀ aj Je vre ji na je bio dru ga ~i ji: on jekao po to mak je vrej skih pre da ka bio li~ no i neo po zi vo osu |en nasmrt, i{ao je sa ì gom osu |e ni ka i ni {ta ni je mo glo da ga spa seosim sre} nog slu ~a ja i po mo }i bli ̀ wih. I ne-Je vre jin ko ji jepre ̀ i veo rat ta ko |e je to mo gao sma tra ti sre} nim slu ~a jem: ne -


ko je po red me ne sta jao i po gi nuo, a ja ni sam po gi nuo; ne kog suuhva ti li ne ma~ ki àn da ri, a ja sam us peo da po beg nem. Mno gi odnas ima li su ta kva is ku stva. Pa ipak, Je vre jin je bio dru ga ~i jeugro ̀ en: no sio je smrt nu pre su du ko ja mu je li~ no izre~ena zaono {ta je i ko je – {to su od re di li we go vi pre ci.

Klem pe rer je svo je vre me no bio voj nik na frontu i sva ko -dnev no mu je pre ti la opa snost od gu bit ka ì vo ta, kao {to su topro ̀ i vqa va li ne voj ni ci u vre me bom bar do va wa, fron tov skepuc wa ve, de por ta ci ja. Me |u tim, dru ga ~i ji je pa ra li {u }i strahosu |e nih na svo je je vrej stvo. Voj nik na frontu mo ̀ e da ra ~u na nasre }an slu ~aj, ne mo ra da ga na pu {ta do bro ras po lo ̀ e we; Je vre -jin pod hi tle ri sti~ kom vla {}u ne mo ̀ e ni ~a sak ima ti ose }ajopu {te no sti ili le pog ras po lo ̀ e wa, on je u sva kom tre nut ku iz -mo ren haj kom.

I Klem pe rer se na kra ju spa sao, ma da we go vi Dnev ni ci...po ka zu ju da je sve ma we ve ro vao u to da }e do ~e ka ti kraj Tre }egRaj ha. Po na vqa se à qe we zbog sve sla bi jeg zdra vqa, ~e sto je gu -bio na du. Ne sa mo {to je do ~e kao kraj hi tle ri sti~ ke dr ̀ a ve ve}je ì veo jo{ pet na est go di na, vra tio se ra du na uni ver zi te tu uistom is to~ no ne ma~ kom Dre zde nu, umro je u NDR-u, a po stao je i~lan ko mu ni sti~ ke par ti je. I po red to li kih stra da wa, do gu raoje sko ro do osam de se te.

Bi lo je ne kih sre} nih slu ~a je va, na rav no, a pre ̀ i vqa va wuje po mo glo i pri su stvo è ne ari jev ke. Ko na~ no, po mo gla mu je,~i ni mi se, i di sci pli na ko ju je se bi na met nuo pi {u }i Dnev ni -ke... Jer ka ko se mo ̀ e spa sti du hov no ili da sa ~u va svo je do sto -jan stvo ne ko ko ga ne pre sta no pqu ju i {u ti ra ju mra~ ni pro sta ciiz Ge sta poa, ko ga po ni ̀ a va ju u sva koj pri li ci, onaj ko ji je mu ~eni ne pre sta no mo ra da po ka zu je ìg svo je pod ~o ve~ no sti – ù tuzve zdu. Ipak se po ka za lo da je to mo gu }e, upra vo za hva qu ju }i pi -sa noj re ~i. Klem pe rer je, na rav no, znao da bi ga sva ki pre tresko ji bi ot krio te stra ni ce ko {tao ì vo ta, kao i da bi gla vompla ti la ari jev ka ko ja je ~u va la ru ko pis. Ta ko |e je znao da su{an se da se ru ko pis sa ~u va ma le, zbog ~e ga je ~e sto pa dao u de pre -si ju, pi ta ju }i se zbog ~e ga pi {e ako od to ga ni {ta ne }e osta ti?Me |u tim, pi sao je, ru ko pis je i po red pre tre sa, po ̀ a ra i bom ba -mar do va wa sa ~u van. Pod ~o vek je u dvo bo ju sa Ge sta po om, s Hi tle -rom, s na ci sti~ kom par ti jom, s ne ma~ kom dr ̀ a vom po be dio. Ru -ko pis je spa sen.

Klem pe rer ni je mo gao da pre sta ne da bu de Ne mac, jer je tobio we gov je zik, i we go vo vas pi ta we, i we go va kul tu ra. Iz gu bio je,


~e mu se ne tre ba ~u di ti, sva ne ma~ ka pa tri ot ska ose }a wa ko ja su gane kad u ì vo tu pod sti ca la. We go ve opa ske na te mu od no sa pre mahi tle ri zmu i ne mstvu ni su do sled ne, go vo re o pro men qi vom ose }a -wu. Kat kad iz no si da no vi re ̀ im ni je ne ma~ ki, be le ̀ i uà sa va ju -}u i na sil nu iden ti fi ka ci ju mi li o na s vla da ri ma var va ri ma. Be -le ̀ i i sve su prot ne simp to me, ko jih je u vre me ra ta bi lo sve vi {e,s ob zi rom da je ì vot svih po sta jao sve te ̀ i, po go to vu ot kad su sepo ~e li umno ̀ a va ti voj ni po ra zi Raj ha. Be le ̀ i su sre te s qu di mako ji mu kri {om uka zu ju sit nu po mo} – da ju }i mu ko ma di} sa pu naili ne ko li ko ci ga re ta – ko ji da ju do zna wa da mr ze ili u naj ma wuru ku da uop {te ne vo le re ̀ im. Ma ja 1945. sa sve }om je tre ba lo tra -ì ti na ci ste, jer su svi bi li ne pri ja te qi hi tle ri zma. I {ta se naosno vu tih za pa ̀ a wa mo ̀ e za kqu ~i ti? Klem pe rer ci ti ra raz neGe bel so ve ~lan ke, Hi tle ro ve go vo re i no vin sku pro pa gan du; iztih ma te ri ja la ne po bit no pro is ti ~e je dan za kqu ~ak: ce lo kup nahi tle ri sti~ ka ide o lo gi ja se gra di oko Je vre ji na, kroz mr ̀ wu pre -ma Je vre ji nu, kroz uka zi va wa na to da je za sva zla sve ta kriv Je vre -jin. To je oko sni ca ce lo kup ne dok tri ne, to je dr ̀ av na re li gi ja Raj -ha. Ta ide o lo gi ja se ~i ni hra nom naj mra~ ni jeg olo {a i nu ̀ no sepo sta vqa pi ta we ka ko je ona do i sta funk ci o ni sa la u dru {tvu ko jese po no si lo vi so kom i sjaj nom kul tur nom tra di ci jom, gde je bi love o ma mno go obra zo va nih qu di. To je sku pi na ta ko pri mi tiv nihslo ga na, ta ko la kih za usva ja we – {to je vr li na ide o lo gi je (osim“udri Je vre ji na”, u woj se ma lo {ta dru go mo ̀ e na }i) – ta ko da jepro sta~ ki mark si zam-le wi ni zam, utu vqa van u gla ve na ro da u So -vjet skom Sa ve zu i dru gim ze mqa ma, ni {ta u po re |e wu s tom ozbiq -nom, ra ci o nal no pro mi {qe nom i do bro ute me qe nom te o ri jom.

Mi ne zna mo ili zna mo tek na osno vu aneg do ta ka kva je bi -la ve ra Ne ma ca u Tre }em Raj hu. Ni su po sto ja le ni ti su mo gle po -sto ja ti ve ro do stoj ne son da ̀ e jav nog mwe wa, jer su one mo gu }e je -di no u prav nim ze mqa ma, u uslo vi ma slo bo de iz ra ̀ a va wa. S dru -ge stra ne, ta mo gde su son da ̀ e mo gu }e, sa mo wi ho vo po sto ja weuti ~e na re zul ta te: pro u ~a va wa to ga {ta dru {tvo mi sli i ose }ako ja su ob ja vqi va na i bi la jav no do stup ne, me wa ju dru {tve ni ̀ i -vot. [to se ti ~e “jav nog mwe wa”, u Tre }em Raj hu o we mu ne mo ̀ e -mo ima ti ve ro do stoj ne in for ma ci je, ve} spek ta ku lar ne ma ni fe -sta ci je po dr {ke vla sti ma ko je, iako su pod lo ̀ ne ma ni pu la ci ja -ma, ni su mo gle bi ti sa svim la ̀ ne.

Sva ka ko da de lu je i strah. Ta mo gde su mr ki ba ta qo ni uzuà snu bu ku pro la zi li uli ca ma gra da, is ku {e we da se qud stvo swi ma iden ti fi ku je si gur no je bi lo ve li ko. Strah? Da, ali ma lo


ko }e po tvr di ti – ili ~ak pred sa mim so bom pri zna ti – da ne kuide o lo gi ju ili dok tri nu po dr ̀ a va iz stra ha; obi~ no }e tra ̀ i tidru ga oprav da wa. Klem pe rer ta ko |e go vo ri o qu di ma ko ji ni supo dr ̀ a va li na ci zam zbog mr ̀ we pre ma Je vre ji ma ve} zbog to ga{to je – ka ko su go vo ri li – boq {e vi zam bio go ri i opa sni ji.

I Klem pe re ro ve opa ske o uspe {no sti hi tle ri zma, kao ipred vi |a wa we go ve da qe sud bi ne me wa ju se u za vi sno sti od vla -sti tog ras po lo ̀ e wa, od su sre ta s qu di ma i in tri ga ko je je ~uo.Jed nom o~e ku je da se rat br zo za vr {i po ra zom Ne ma ca, a dru giput da }e im pe ri ja tra ja ti jo{ de ce ni ja ma. Jed nom se vi di da na -rod po {tu je Hi tle ra, a dru gi put da ga od ba cu je. To su, na rav no,im pre si je ko je se ne mo gu pre o bra ti ti u pro mi {qe nu she mu.Klem pe rer zna i ne jed nom uka zu je na no tor ne la ̀ i re ̀ i ma, aline da je i ve ro do stoj ne in for ma ci je; ~ak se ~i ni da su Po qa ci uvre me oku pa ci je ima li bo qe in for ma ci je od on da {wih Ne ma ca,jer su po sto ja la broj na gla si la ile gal ne {tam pe.

Dnev ni ci... ~e sto, ka ko ~i ta lac pri me }u je, sa dr ̀ e opa skeko je se od no se na je zik no vog re ̀ i ma – LTI (Lin gua Ter tii Im pe rii).Od tih opa ski tre ba lo je upra vo pod tim na slo vom da na sta nekwi ga ko ja }e bi ti ob ja vqe na od mah po sle ra ta (po sled we iz da -we – Rec lam, 1996). To je ve o ma ori gi nal na i vred na ana li za, posvoj pri li ci pr va, to ta li ta ri sti~ kog je zi ka (se ti mo se i Or ve -lo vih ana log nih raz ma tra wa i ra ni jih raz ma tra wa Kar la Kra u -sa, dok je u Poq skoj pe e re lov ski* je zik iz vr sno ana li zi rao Mi -hal Glo viw ski; je zi ci to ta li tar nih dr ̀ a va po svoj pri li ciima ju sli~ ne ku ri o zi te te, ali se i raz li ku ju; ne znam da li po -sto je ne ke upo red ne stu di je o to me). U pred go vo ru svo joj kwi ziautor pri me }u je da je je zik na ci zma obe{ ~a stio i za tro vao mno -ge poj mo ve i ose }a wa, da je pri li~ no uspe {no pro dro u sva ko -dnev ni go vor qu di. U tom go vo ru se vi di mr ̀ wa pre ma mi {qe -wu, strah od ~o ve ka ko ji mi sli. Je zik je mi li ta ri zo van, uosta -lom i ce lo ku pan `i vot je sve vi {e po pri mao mi li ta ri sti~ kiob lik. Po sle ra ta mla di qu di su ko ri sti li fon do ve tog je zi kane sve sno, bez ika kvih ide o lo {kih raz lo ga, jer su ih we mu jed no -stav no na u ~i li (tu ta ko |e vi di mo raz li ku od ko mu ni zma u Poq -skoj, gde je ta ko |e do {lo do kva re wa je zi ka, ali je to u pri vat neod no se, u ne jav ni go vor ma lo pro dr lo). Do vi tqiv ~i ta lac u Tre -}em Raj hu iz po pla ve la ̀ i u {tam pi ipak je mo gao ne {to da ulo -vi. Tre }i Rajh je ne pre sta no, do kra ja te ̀ io hva le vred noj i br zoj


* Od PRL – Poq ska na rod na re pu bli ka. – Prim. prev.

po be di, pa ipak, ~i ta lac no vi na o “na {im od re di ma ko ji se ju -na~ ki bo re” mo gao je od mah sa zna ti, ako je imao gram ra zu ma, da jena fron tu lo {e.

Klem pe rer pra ti naj ra zli ~i ti je oso bi to sti tog ko rum pi -ra nog go vo ra ko ji sto ji na uslu zi la ̀ i ma i pri nu da ma. U we mu nepo sto ji raz li ka iz me |u go vo ra i pi sa nog tek sta, ~la nak je uvekkrik, po ziv na boj, bu~ na i ne mi lo srd na osu da ne pri ja te qa. Re ~ime wa ju smi sao ili bo ju: naj ~e {}e ko ri {}e ni iz ra zi su “fa na ti -~an”, “fa na ti zam” – u kraj we po zi tiv nom smi slu. Pri dev “isto -rij ski” je ta ko |e ve o ma po pu la ran, sva ki do ga |aj u hi tle ri sti~ -koj Ne ma~ koj je isto rij ski. Jed no od za ni mqi vih Klem pe re ro vihopa ̀ a wa o je zi ku od no si se na in ter punk ci ju. Na u~ ni ci, ka ̀ eon, ve o ma vo le ta~ ku i za pe tu kao in ter punk cij ski znak ko ji jeka te go ri~ ni ji znak od za pe te, ko ji ozna ~a va sla bi je gra ni cu ure ~e ni ci od ta~ ke; skep tik Re nan ka ̀ e da ne tre ba ~e sto upo tre -bqa va ti znak pi ta wa. Sturm und Drang je vo leo uz vi~ ni ke. LTI,upr kos to me {to se od we ga to ne mo ̀ e o~e ki va ti, uop {te ni jeko ri stio uz vi~ ni ke. We gov omi qe ni znak je iro ni~ ni na vod nik:“po be da” cr ve nih u [pa ni ji, “ru ska stra te gi ja”, “dr ̀ av ni ci”Ru zvelt i êr ~il, “na u~ nik” Ajn {tajn, “ne ma~ ki” pi sac Haj ne.î ta lac od mah zna ka ko tre ba da shva ta i mi sli, ili pre – ka koda re a gu je: “na u~ nik” kao Ajn {tajn ili “ne ma~ ki” pe snik kaoHaj ne –sme {ne su bu da la {ti ne (so vjet ski no vo go vor ta ko |e jebo ga to ko ri stio ta sred stva za iste ci qe ve).

Je zik na ci zma je, ka ko se ~i ni, pret po sta vqao kraj wu ogra -ni ~e nost ~i ta o ca. Re ci mo, iz ko mi ni kea se sa zna je da je dve stahi qa da ne pri ja teq skih voj ni ka op ko qe no u Ki je vu, a ne ko li koda na ka sni je da je u tom ko tlu uhva }e no {e sto hi qa da za ro bqe ni -ka. Da li se qu di mo gu pot pu no za glu pe ti? Ve ro vat no da mo gu(ovo je moj ko men tar) – u od re |e nim uslo vi ma, ali ne u svim. î -ta o ci ne tre ba da usme ra va ju pa ̀ wu na sa me ~i we ni ce, ni ti da ihpri me }u ju (“~i we ni ca je glu pa” – re kao je Ni ~e), ve} da se wi mauna pred odu {e vqa va ju, jer sve sve do ~e o po sto ja nom mar {u Isti -ne kroz svet.

Se man ti~ ko sme tli {te, sti li sti~ ko sme tli {te, sin tak -si~ ko pro sta {tvo, lek si~ ka ubo gost – sve su to ka rak te ri sti keje zi ka ko ji ne ma o ~e mu da in for mi {e, ni ti da uve ra va (uko li kouve ra va we pret po sta vqa ko ri {}e we ra ci o nal nih ar gu me na ta),ve} da opi ja, za stra {u je, ba ti na, po zi va na ~in, da u us hi }e wu ba -ca na ko le na, da pod sti ~e na kva zi-re li gi o znu ek sta zu. ê sto ve -o ma uspe {an je zik da bi stvar no bio uspe {an mo ra da ima mo no -


pol, pri ~e mu je zah tev za mo no po lom deo tog je zi ka. (“Ko li ko }e -mo du go slu {a ti te pod le je vrej sko-boq {e vi~ ke la ̀ i?”) Klem -pe re ro va raz ma tra wa se ne od no se sa mo na Tre }i Rajh; sli~ ne po -ja ve su op {te, ma da na sre }u ne mo gu da do mi ni ra ju u je zi ku ta mogde po sto ji slo bo da iz ra ̀ a va wa i {tam pe. ^i ni se, da se la komo ̀ e utvr di ti u ko jim bu xa ci ma poq ske glu po sti da nas ima mopo sla s je zi kom sli~ nih svoj sta va.

Ni sam ~i tao Klem pe re ro ve ras pra ve o isto ri ji fran cu -ske kwi ̀ ev no sti, zbog to ga ni {ta ne mo gu da ka ̀ em o wi ho vojvred no sti. Me |u tim, dva tek sta o ko ji ma je ov de re~ – Dnev ni ci...i ana li za LTI-ja – traj ni su pe ~a ti kul tu re XX ve ka.

Pre ve la s poq skogBi ser ka Raj ~i}

Iz: Les zek Ko ł a kow ski, Czy Bóg jest szczęś liwy i in ne pyta nia, Kraków, 2009.



Oglas

Mirjana Kne`evi}

NEPOUZDANI PRIPOVEDA^ U POSTMODERNOJKWI@EVNOSTI

Pola veka od nastanka Butovog teorijskog koncepta

Svi pripoveda~i su na neki na~in nepouzdani jer kao pisci mi svi gre{imo.

(Ishiguro, Interview)1

Iako je teh ni ka ne po u zda nog pri po ve da wa pri sut na ra no uisto ri ji kwi ̀ ev no sti (ne po u zda ne pri po ve da ~e na la zi mo, npr,u sred we ve kov noj zbir ci arap skih pri po ve da ka Hi qa du i jed nano}, Ken ter be rij skim pri ~a ma Xe fri ja ^o se ra, Gu li ve ro vimpu to va wi ma Xo na ta na Svif ta, Avan tu ra ma Haklbe ri Fi naMar ka Tve na i broj nim dru gim de li ma), i bi la je kqu~ na kom po -nen ta mo der ni zma (npr. u ro ma nu Bu ka i bes Vi li je ma Fok ne ra),kon cept ne po u zda nog pri po ve da ~a je u te o ri ju kwi ̀ ev no sti uveotek 1961. go di ne ame ri~ ki kwi ̀ ev ni kri ti ~ar Vejn But(1921–2005), kroz svo je naj pri zna ti je kri ti~ ko de lo Re to ri kapro ze. Vej no vim uvo |e wem poj ma ne po u zda nog pri po ve da ~a ukwi ̀ ev nu te o ri ju po ~i we jed no si ste ma ti~ ni je i te meq ni je iz u -~a va we i pri me na ovog kon cep ta u iz u ~a va wu kwi ̀ ev nog de la.


1 Ishiguro, Kazuo, Interview, 2005. (08/12/2010), http://www.readersread.com/ (prevod

autora)

Da kle, za {to ve ru je mo ne kim na ra to ri ma, ali ne ma mo po -ve re wa u dru ge? Za {to nas ne ke pri ~e pri mo ra va ju da tra ̀ i modu bqi smi sao? Ka kvu ulo gu ide ja ne po u zda ne na ra ci je igra uokvi ru fik tiv nih tek sto va, i ka kva je re ak ci ja ~i ta la ca na ovajvid pri po ve da wa?

U Re to ri ci pro ze But tvr di da ~i ta o ci uvek do no se za -kqu~ ke o pri su stvu auto ra u tek stu, bez ob zi ra da li je autor di -rekt no ume {an u pri po ve da we ili ne. Auto rov je za da tak, ob ja -snio je, “da uvu ~e ~i ta o ce u mre ̀ u na ra ci je i da ih ta mo za dr ̀ i”.2

Da bi opi sao ovj ,,de li ka tan ples”3 iz me |u auto ra i ~i ta o ca, on jeosmi slio niz kqu~ nih ter mi na ko ji sa da pri pa da ju za jed ni~ komje zi~ kom re gi stru, me |u ko ji ma su i ,,pod ra zu me va ni autor” i ,,ne -po u zda ni na ra tor”. Pod ra zu me va ni autor je autor ko ji ,,bi ra, sve -sno ili ne sve sno, ono {to ~i ta mo”,4 osta vqa juc }i ~i ta o cu da do -ne se za kqu~ ke o we go vim im pli ci ra nim sta vo vi ma:

Ko li ko god po ku {a vao da bu de bez li ~an, we go vi ~i -ta o ci }e ne mi nov no iz gra di ti sli ku zva ni~ nog pi ska ra lako je pi {e na taj na ~in – i na rav no to zva ni~ no pi ska ra loni ka da ne }e bi ti ne u tral no pre ma svim vred no sti ma. Na -{a re ak ci ja na we go va ra zna an ga ̀ o va wa, skri ve na iliotvo re na, po mo }i }e da iz gra di mo od go vor na we go vo de -lo.5

But sto ga de fi ni {e ne po u zda nog na ra to ra na sle de }i na -~in: “Na zi vam na ra to ra po u zda nim ka da go vo ri ili po stu pa uskla du sa nor ma ma de la ({to }e re }i nor ma ma pod ra zu me va nogauto ra), ne po u zda nim ka da to ne ra di.”6 Pod ra zu me va ni autor{a qe po ru ku kroz fik tiv ni me dij, ko ju ~i ta lac za tim pri ma,{to zna ~i da po sto ji ,,taj na ko mu ni ka ci ja iz me |u ‘po stu li ra -nog ~i ta o ca’ i ‘pod ra zu me va nog auto ra’“, ali on ta ko |e na gla -{a va ,,pre fi we nost u ~i ta wu ko ja je po treb na da se ot kri je ne -po u zda nost. (...) ^i ta lac i pod ra zu me va ni autor pri pa da ju jed noj


2 Booth, Wayne, The Rhetoric of Fiction, Chicago: University of Chicago Press, 1961, str.120. (prevod autora)

3 Fox, Margalit, Wayne C. Booth, Critic Who Analyzed Rhetoric, Dies at 84, 2005, str. 1.(16/12/2010) http://www.nytimes.com/ (prevod autora)

4 Booth, Wayne, The Rhetoric of Fiction, Chicago: University of Chicago Press, 1961, str.74. (prevod autora)

5 Ibid: 71. 6 Ibid: 158–59.

po vla {}e noj gru pi ko ja de li vred no sti, su do ve i zna ~e wa, a izko je je ne po u zda ni na ra tor iz ba ~en.”7

Ne po u zdan na ra tor je sto ga pri po ve da~ ko jem se ne mo ̀ eve ro va ti. Zbog ne ke ne na mer ne gre {ke, po re me }a ja sve sti iliza blu de, ovaj pri po ve da~ go vo ri sa pred ra su da ma, pra vi gre {ke,ili ~ak i la ̀ e. U ne kim pri li ka ma pri po ve da ~e va ne po u zda nostje sa mo na go ve {te na, zbog ~e ga se ~i ta lac pi ta u ko joj me ri tre bave ro va ti na ra to ru i na ko ji na ~in tre ba tu ma ~i ti pri ~u.

Ne po u zda na na ra ci ja se obi~ no kla si fi ku je kao pri po ve -da~ ki po stu pak u pr vom li cu (iako pri ~e is pri ~a ne u tre }em li -cu ta ko |e mo gu bi ti ne po u zda ne). Ne po u zda ni na ra to ri slu ̀ ekao fil ter za do ga |a je, i ono {to oni ne zna ju, ili ne sa zna jukroz in ter ak ci ju sa dru gim qu di ma, ne mo ̀ e bi ti ob ja {we no ~i -ta o ci ma. Ko li ko god da je ne ta~ na in ter pre ta ci ja wi ho ve pri ~e,to je je di na isti na na ras po la ga wu ~i ta o ci ma. Na ra ci ja u pr vomli cu in sta li ra iz ve snu bli skost ko ja omo gu }a va ~i ta o ci ma daima ju di rek tan pri stup na ra to ro vim mi sli ma i ose }a wi ma.

Ta kav na ra tiv ni po stu pak na la zi mo u Lo li ti, ro ma nuVla di mi ra Na bo ko va, ob ja vqe nom 1955. go di ne – ne ko li ko go di -na pre iz la ̀ e wa Bu to ve kri ti~ ke stu di je, ko ji je, me |u tim, zbogsvo jih pri po ve da~ kih ka rak te ri sti ka u ve li koj me ri ilu stra ti -van za teh ni ku ne po u zda nog pri po ve da wa i Bu tov kon cep. Pro ta -go ni sta je sre do ve~ ni kwi ̀ ev ni na u~ nik Ham bert Ham bert, op -sed nut “nim fe ta ma” ka kva je i 12-go di {wa de voj ~i ca po ime nuDo lo res Hejz, ko ji bra ne }i pred ~i ta o ci ma svo je fik tiv ne is po -ve sti mo ti ve svog ne kon ven ci o nal nog po na {a wa po pri ma ka rak -tri sti ke ne po u zda nog na ra to ra.

But, na i me, de fi ni {e ne po u zda nog na ra to ra kao na ra to rako ji “ar ti ku li {e vred no sti i shva ta wa ko ji se raz li ku ju odvred no sti i shva ta wa pod ra zu me va nog auto ra”.8 Ako, da kle, na -ra tor ne de li mo ral ne vred no sti auto ra, re~ je o ne po u zda nompri po ve da ~u, bez ob zi ra ko li ko se mo ral no pri hva tqi vim iline pri hva tqi vim te vred no sti mo gu ~i ni ti ~i ta o ci ma. ^i ta o cimo gu utvr di ti ta od stu pa wa vred no sti i shva ta wa pod ra zu me va -nog auto ra od na ra to ro vih pre po zna va wem iz ve snih tek stu al -nih sig na la, kao {to su, na pri mer, Ham ber to vi pro ti vu re~ niko men ta ri ka da go vo ri o ta~ no sti svo jih se }a wa, opi su ju }i, na


7 Ibid: 177.8 Booth, Wayne, The Rhetoric of Fiction, Chicago: University of Chicago Press, 1961,

str. 4. (prevod autora)

pri mer, u jed noj si tu a ci ji se be kao ,,ubi cu sa sen za ci o nal nomali ne pot pu nom i neo bi~ nom me mo ri jom”,9 dok na dru gom me stugo vo ri o se bi kao o ,,ve o ma sa ve snom be le ̀ ni ku”,10 {to je u kon -tra stu sa pret hod no spo me nu tom tvrd wom. Dru gi tek stu al nisig na li mo gu ukqu ~i va ti ana li zu Ham ber to vih in ter ak ci ja sadru gim li ko vi ma, na osno vu ko je mo ̀ e mo da za kqu ~i mo da jeHam bert sklon la ga wu (kao na pri mer u epi zo di ka da upi su jeLo li tu u {ko lu pre tva ra ju }i se da je wen otac), kao i pre va ra mai dru gim ob li ci ma ne mo ral nog po na {a wa (na pri mer ka da se`e ni [ar lo tom pre ma ko joj ose }a mr ̀ wu i ga |e we sa mo da biostao bli zu Lo li te). Ovi i sli~ ni tek stu al ni sig na li stva ra judis tan cu iz me |u pri po ve da ~a i ~i ta o ca sa jed ne stra ne, kao ipri po ve da ~a i pod ra zu me va nog auto ra sa dru ge. Mo gu se ta ko |epro tu ma ~i ti i kao sred stvo ko mu ni ka ci je iz me |u pod ra zu me va -nog auto ra i ~i ta o ca ko je po ma ̀ e da se stek ne ja san uvid u Ham -ber to vu mo ti va ci ju i spre ~i iden ti fi ka ci ja ~i ta o ca sa na ra -to rom. Svr ha ovih sig na la je u tom smi slu da po mog nu ~i ta o cu dana pra vi raz li ku u mo ra lu iz me |u na ra to ra, Ham ber ta, i pod ra -zu me va nog auto ra, Na bo ko va.

Ubr zo po ob ja vqi va wu Bu to ve stu di je po ja vio se jo{ je danro man ko ji je, za hva qu ju }i svom sa dr ̀ a ju i he kon ven ci o nal nomna ra tiv nom po stup ku, po stao si no nim ne po u zda nog pri po ve da -wa i jo{ jed na ka rak te ri sti~ na ilu stra ci ja Bu to vog te o rij skogkon cep ta. Pro ta go ni sta i na ra tor Ken Ki zi je vog ro ma na Letiz nad ku ka vi~ jeg gne zda (1962), po gla vi ca Brom den, pa ti od {i -zo fre ni je. Kao mla di}, bio je fud bal ska zve zda u sred woj {ko -li, stu dent na ko le xu, i rat ni he roj. Po za vr {et ku Dru gog svet -skog ra ta, na kon {to je vi deo svog oca, in di jan skog po gla vi cu,po ni ̀ e nog u ru ka ma vla de, Brom den pa da u o~aj, po ~i we da sepre tva ra da je glu vo nem i da ha lu ci ni ra, te bi va sme {ten u psi -hi ja trij sku usta no vu gde i za po ~i we we go va pri ~a. Brom denfan ta zi ra, da ju }i ~i ta o cu ve o ma sna ̀ nu im pre si ju emo tiv nog ipsi ho lo {kog sta wa pa ci je na ta, pred sta vqa ju }i qu de ona kvimka kvi su u su {ti ni, a ne ona kvim ka kvi iz gle da ju. Ta ko, iako jeve o ma vi sok i sna ̀ an ~o vek, on se be vi di kao ma log ~o ve ka, aqu de ja ke vo qe, kao {to su pa ci jent Mek mar fi i se stra Re ~id,kao ve li ke. We go ve pri ~e sa dr ̀ e do ga |a je o qu di ma ko ji ra stu


9 Nabokov, Vladimir. Lolita, New York: Vintage International, 1955, str. 217. (prevod

autora)10 Ibid: 72.

ili se sma wu ju, kao i o ne go va te qi ma ko ji kid na pu ju i “le ~e” De -da Mra za.

Ken Ki zi je re kao u jed nom pi smu da je

Brom de no va ta~ ka gle di {ta neo p hod na da bi li ko visvo jom ve li ~i nom od go va ra li ve li ~i ni za dat ka. Mek mar -fi, po sma tran iz ugla po gla vi ce, je gi gant, Bog, (dok) Ve -li ku se stru Po gla vi ca vi di ja sni je od bi lo kog dru gog, kaosta rog xi na ti ra ni je i stra ha ob u ~e nog u le pu be li ~a stuuni for mu. Na rav no, Mek mar fi i Se stra su ta ko |e qu di, uqud skoj si tu a ci ji, ali u is kri vqe nom sve tu unu tar In di -jan ~e vog uma, ovi qu di su uz vi {e ni u ne ku vr stu be smrt no -sti. Da bi se to ura di lo, po treb no je fan ta zi ja. Mo ra tepro dr ma ti ~i ta o ca u we go vom udob nom se di {tu kon ven ci -je. Mo ra te pre ne ti ~i ta o ~ev um do me sta gde ni ka da ni jebio ra ni je da bi ste ga ube di li da je svet ovog lu dog In di -jan ca i we gov.11

Ta ko su dis tor zi ja i pre te ri va wa u ro ma nu na mer ni, ostva -re ni ma ni pu li sa wem ta~ ke gle di {ta. Ne po u zda nost na ra ci je uKen Ki zi je vom ro ma nu je da kle usled bo le sti glav nog pre po ve da -~a, kroz ~i ju per spek ti vu po sta je mo sve dok vr tlo ga lu di la, gdese red (ko ji oli ~a va se stra Re ~id) sa sta je sa ha o som (pred sta -vqen u li ku pa ci jen ta Mek mar fi ja), u sna ̀ noj kri ti ci in sti tu -ci o nog od no sa pre ma pa ci jen ti ma i qud skom umu.

Ne po u zda ni na ra tor je ta ko |e ~est na ra tiv ni po stu pak ude li ma Ka zua I{i gu re. Cen tral ni lik we go vog ro ma na Osta cida na (1989) je Xejms Sti vens, na ra tor ko ji se su o ~a va sa pro ble -mom sa mo ob ma ne, ko ja je ta ko |e deo Bu to vog kon cep ta ne po u zda -ne na ra ci je (’self-de cep ti on’ u Bu to voj ter mi no lo gi ji). U ro ma nu,~i ja se rad wa de {a va u pred rat noj En gle skoj, Sti vens, na pred -log svog no vog po slo dav ca, go spo di na Fa ra de ja, po zajm qu je auto -mo bil i od la zi na za slu ̀ e ni od mor. To kom ovog du gog pu ta, Sti -vens raz mi {qa o svo joj vi {e go di {woj lo jal noj slu ̀ bi Lor duDar ling to nu, biv {em (i sa da po koj nom) po slo dav cu, kao i o svo -jim od no si ma pre ma dru gim qu di ma, kao {to su we gov otac i go -spo |i ca Ken ton (biv {a do mac }i ca u Dar ling ton Ho lu). Iz epi -zo de u epi zo du, ~i ta o cu po sta je sve ja sni je da je Lord Dar lin gon


11 Wordpress, Chief Bromden as a Narrator, 2007. (04/01/2011)http://schol.wordpress.com/ (prevod autora)

bio mo ral no ko rum pi ran ~o vek, te da ni je bio vre dan Sti ven so -ve `r tve zbog ko je je on pro pu stio {an su za qu bav (sa go spo |i -com Ken ton) i u vi {e na vra ta iz ne ve rio du ̀ no sti si na (na pri -mer u epi zo di ka da je slu ̀ io svog po slo dav ca dok je we gov otacle ̀ ao na sa mrt noj po ste qi – ko ja di rekt no ot kri va u ko joj je me -ri Sti vens po ti ski vao svo je emo ci je ka ko bi sa ve sno oba vqaosvo ju slu ̀ bu). We go va oda nost Lor du Dar ling to nu se po ka za lata ko ne sa mo pro fe si o nal no po gre {nom ve} ga je ko {ta la i li~ -ne sre }e: ,,Ne mo gu ~ak re }i ni da sam na pra vio svo je gre {ke”,12

à li Sti vens.Rad wu ro ma na Osta ci da na nam ta ko pri ~a na ra tor su o ~en

sa sa mo ob ma nom i ka ja wem. Tek po ste pe no ~i ta lac sa zna je da suSti ven so ve in ter pre ta ci je uglav nom za blu de, i da je iz gle da la -gao se be ka ko bi iz be gao su o ~a va we sa ne pri hva tqi vom re al no -{}u. Sa mo ob ma na je po sle di ca is kri vqe ne per cep ci je fik tiv nere al no sti ko ja je to kom du gog, po ste pe nog pro ce sa po sta la we govob ra zac po na {a wa.

Sti ven sov na ~in na ko ji in ter pre ti ra pro {lost je jo{ je -dan kqu~ za raz u me va we po stup ka ne po u zda ne na ra ci je u ro ma nu.Pro {li do ga |a ji su is pri ~a ni u frag men ti ma, kroz ,,fil ter me -mo ri je”,13 ne sve sno cen zu ri sa ni od stra ne pro ta go ni ste ka ko bise pred sta vi la è qe na ver zi ja. Isti na se ot kri va po ste pe no,pu tem alu ziv nih epi zo da i ter mi no lo gi je. [to vi {e sa zna je mo oSti ven su, to smo vi {e u mo gu} no sti da tu ma ~i mo sub-tek stu al nuin ten ci ju frag me na ta me mo ri je ko je nam on nu di, i da na taj na -~in raz u me mo raz lo ge we go ve ne po u zda no sti kao na ra to ra.

Ne po u zdan na ra tor je u Bu to vom tu ma ~e wu ta ko |e pri po -ve da~ ko ji iz ne kog raz lo ga po gre {no tu ma ~i do ga |a je i ne shva -ta mo ti ve i po stup ke li ko va. Autor, me |u tim, pre no si do ga |a je~i ta o ci ma na ta kav na ~in da ~i ta o ci mo gu da vi de ono {to pri -po ve da~ pre vi |a. U ro ma nu Vre men ska stre la (1991) Mar ti naEj mi sa, na ra tor ni je sam pro ta go ni sta, ne ma~ ki le kar ho lo ka u -sta, ve} se kun dar na svest ko ja ì vi u we mu (ko ja se mo ̀ e tu ma ~i -ti i kao pro ta go ni sto va sa vest), ose }a ju }i we go va ose }a wa alibez pri stu pa we go vim mi sli ma i bez kon tro le nad do ga |a ji ma.On ~ak ne zna ni ka ko iz gle da te lo ~i ju (se kun dar nu) svest pred -


12 Ishiguro, Kazuo, The Remains of the Day, London: Faber and Faber Ltd., 1989, str. 15.(prevod autora)

13 Ishiguro, Kazuo, Interview, 2005. (08/12/2010), http://www.readersread.com/ (prevodautora)

sta vqa, upr kos ne skri ve noj ra do zna lo sti, do bi ja ju }u slu ~aj nena go ve {ta je sa mo sa “iz lo ga za mra ~e nih pro dav ni ca”14 ili u is -kri vqe nim re flek si ja ma u me tal nom sja ju sla vi na i no ̀ e va, svedok pro ta go ni sta slu ~aj no ne upa li sve tlo se de }i pred ogle da -lom... Na ra tor ta ko |e, za jed no sa ~i ta o cem, do ̀ i vqa va pro ti ca -we vre me na una zad, {to je jo{ je dan uzrok we go ve ne po u zda no stii stal nog po gre {nog tu ma ~e wa do ga |a ja: “Ovo je svet gre {a ka,di ja me tral nih gre {a ka.”15 We ga zbu wu ju sva ko dnev ne ak tiv no -sti, kao {to su ho da we una zad, go vor ko ji te ~e u obr nu tom sme ru,~i we ni ca da qu di ~e ka ju sat vre me na u ~e ka o ni ci le ka ra na konpre gle da, ko je on jed no stav no pri hva ta iako u ne kim tre nu ci masum wa u ovu tra di ci ju. Dok to ri le ~e zdra ve pa ci jen te i tek po -sle wi ho ve in ter ven ci je na sta ju po vre de; oni ta ko |e po vre |u jupro sti tut ke dok im ma kroi da ju no vac i is ce qu ju ih. Qu di po sta -ju mla |i, sna ̀ ni ji, vra }a ju se u sta di jum de te ta, be be, fe tu sa umaj ~i noj utro bi i na kra ju pre sta ju da po sto je. U jed nom tre nut kuna ra tor se pri bli ̀ a va ~i ta o ~e vom vi |e wu do ga |a ja: “Jed no stav -no mi se ~i ni da ovaj film ide una zad”,16 ali mu ipak iz mi ~e ce -lo vi to tu ma ~e we, zbu wen je i ose }a da svet ne ma smi sla.

Jo{ jed na funk ci ja ne po u zda ne na ra ci je je stva ra we ne iz -ve sno sti. But go vo ri o ~i ta o ~e voj ,,qu ba vi pre ma ne iz ve sno -sti”,17 ,,toj ve o ma zlo u po tre bqa va noj sta ro mod noj le po ti ci”18

ko ja je ~e sto ,,pot ce wi va na”.19 Pro ta go ni sta i na ra tor no vi jegI{i gu ro vog ro ma na Ne do zvo li da ika da odem (2005), ~i ja je rad -wa sme {te na u sa vre me noj En gle skoj, je 31-go di {wa Kej ti H. ko -ja se se }a svog de tiw stva u Hej l{a mu, pri vat noj {ko li gde su de -ca ~u va na izo lo va na od spo qa {weg sve ta, vas pi ta va na ta ko dave ru ju da je bez bed nost od su {tin skog zna ~a ja ne sa mo za wi ho vuli~ nu sre }u, ve} i za dru {tvo u ce li ni. Ali ini ci jal no idi li~ -no okru ̀ e we bla go na klo nih na stav ni ka, ve se lih u~e ni ka i `i -vah nih ~a so va po ste pe no po pri ma sve vi {e pre te }i ton. Ina ~ebez o pa sne re ~i – “sta ra teq”, “do na ci ja”, “za vr {i ti” – po pri ma -ju sve zlo kob ni je zna ~e we. U jed nom tre nut ku, je dan sta ra lac ob -ja {wa va ovu ne iz ve snu si tu a ci ju u~e ni ci ma (i ~i ta o ci ma):


14 Amis, Martin, Time’s Arrow, London: Jonathan Cape, 1991, str. 5. (prevod autora)15 Ibid: 4.16 Ibid: 5.17 Booth, Wayne, The Rhetoric of Fiction, Chicago: University of Chicago Press, 1961, str.

439. (prevod autora)18 Ibid: 64.19 Ibid: 439.

Ni ko od vas ne }e oti }i u Ame ri ku, ni ko od vas ne }ebi ti film ska zve zda, i ni ko od vas ne }e ra di ti u su per mar -ke ti ma kao {to sam ~uo ne ke od vas da pla ni ra ju pre ne kidan. Va {i `i vo ti su una pred is pla ni ra ni. Vi }e te od ra -sti, a za tim pre ne go {to osta ri te, ~ak i pre ne go {to do -|e te u sred we go di ne, po ~e }e te da do ni ra te svo je vi tal neor ga ne. To je ono {to je sva ko od vas stvo ren da ura di.20

Kej ti i we ni pri ja te qi u Hej l{a mu ta ko sa zna ju isti nu dasu klo no vi, ~u va ni sa mo u svr hu eks plo a ta ci je or ga na, i da se wi -hov `i vot za vr {a va pre ra no, onim {to je na zva no ina ~e bez o pa -snom re ~i “za vr {e tak”.

Da kle, ne iz ve snost je ge ne ri sa na do tre nut ka ka da se na ra -to ro va tu ma ~e wa do ga |a ja po ka ̀ u po gre {nim. Da bi se ovo po -sti glo, autor ko ri sti teh ni ku od lo ̀ e nog de ko di ra wa u ko joj seka sni jim obe lo da wi va wem ~i we ni ca da ju no va zna ~e wa ra ni jimde lo vi ma pri ~e (sli ~an po stu pak na la zi mo i u ro ma nu Osta cida na). U teh ni~ kim smi slu to stva ra ne iz ve snost ko ja je je dan odaspe ka ta ne po u zda ne na ra ci je, od la ̀ e ot kri va we isti ne do bli -zu kra ja pri ~e. Ta~ ka pre o kre ta, ’twist po int’, ta ko |e ka rak te ri -sti ka ne po u zda ne na ra ci je, pri mo ra va i ~i ta o ca da re in ter pre -ti ra do ga |a je i iz no va po de si ugao gle da wa.

Po stu pak ne po u zda ne na ra ci je se po ne kad ko ri sti u svr heiro ni je i hu mo ra. U jed nom ka ni jem de lu, Re to ri ka iro ni je(1974), Vejn But is tra ̀ u je kon cept iro ni je u ve zi sa pi ta wi mapod ra zu me va nog auto ra i ne po u zda no sti. Iro ni ja ,,stva ra dis -tan cu iz me |u sta vo va, po stu pa ka i gla sa ne po u zda nog na ra to ra ipod ra zu me va nog auto ra.”21 ,,Na ra tor sam stva ra iro ni ju. Autor i~i ta lac su taj no u do slu hu, iza na ra to ro vih le |a, sla ̀ u }i se popi ta wu stan dar da ko ji ne do sta je na ra to ru.”22

U Ne do zvo li da ika da odem do na tor, od go jen u {ko li uDor se tu, go vo ri Kej ti da su ona i we ni pri ja te qi u Hej l{a mu“ima li sre }e.”23 Iro ni ja ove ka te go ri za ci je se po ve }a va ka ko


20 Ishiguro, Kazuo, Interview, 2005, str. 58. (08/12/2010), http://www.readersread.com/(prevod autora)

21 Booth, Wayne, A Rhetoric of Irony, Chicago: University of Chicago Press, 1974, str. 88.(prevod autora)

22 Booth, Wayne. The Rhetoric of Fiction, Chicago: University of Chicago Press, 1961, str.304. (prevod autora)

23 Ishiguro, Kazuo. Never Let Me Go, London: Faber and Faber Ltd., 2005, str. 6. (prevodautora)

rad wa ro ma na od mi ~e. Ka sni je se mo ̀ e de tek to va ti u re ~i ma ko -je go spo |i ca Emi li go vo ri Kej ti i To mi ju: ,,Po gle daj te vas dvo jesa da! Ima li ste do bar ì vot, ob ra zo va ni ste i kul tur ni.”24 Ovajdu gi raz go vor ot kri va jo{ vi {e iro ni je, uti ~u }i na na {e raz u -me va we pri ~e. âk je i na slov, Ne do zvo li da ika da odem, iakopa ra tek stu a li ele ment ro ma na, iro ni ~an.

Kao {to je ilu stro va no ovim ro ma nom, ,,ot kri va we iro ni -je i ne po u zda no sti na ra to ra pret po sta vqa ~i ta o ~e vo raz u me va -we ne iz go vo re ne po ru ke iza do slov ne. Oni ko ji shva te iro ni ju iot kri ju ne po u zda nost de le {a lu re zer vi sa nu sa mo za upu }e ne iuì va ju u ~i we ni ci da su pre ̀ i ve li ri tu al ini ci ja ci je ko jitekst iz gle da da zah te va.”25

To kom ~i ta wa ovih ro ma na, na osno vu da tih tek stu al nihin for ma ci ja, ~i ta lac za kqu ~u je da su re ~i i ide je na ra to ra po -gre {ni ili ne do voq ni. Ti tek stu al ni sig na li se uglav nom za -sni va ju na pro ti vu re~ no sti iz me |u vred no sti ko je na me }e na ra -tor i vred no sti ko je se ot kri va ju kao ob jek tiv na isti na. Ham -bert Ham bert, po gla vi ca Brom den, Xejms Sti vens, se kun dar nasvest u Vre men skoj stre li i Kej ti H. su ne po u zda ni na ra to ri za -to {to se wi ho ve in ter pre ta ci je do ga |a ja raz li ku ju od in ter -pre ta ci ja ko je de le ~i ta lac i pod ra zu me va ni autor.

Ana li ze na ra tiv nih teh ni ka u ro ma ni ma Lo li ta, Let iz -nad ku ka vi~ jeg gne zda, Osta ci da na, Vre men ska stre la i Ne do -zvo li da ika da odem po ka zu ju da, po la ve ka od Bu tov uvo |e wakon cep ta ne po u zda nog na ra to ra u kwi ̀ ev nu te o ri ju, ovaj kon -cept mo ̀ e u ve li koj me ri da po mog ne ~i ta o cu da pre po zna du bqete mat ske im pli ka ci je kwi ̀ ev nog de la. Ko ri ste }i per spek ti vuu pr vom li cu ko ja omo gu }u je por tre ti sa we du bqih psi ho lo {kihaspe ka ta, ne po u zda na na ra ci ja po sta je mo} no sred stvo ko je autorko ri sti da bi dao svom de lu auru auten ti~ no sti, pro na la ̀ e }i~i ta o cu put u unu tra {wi svet li ko va.

Ta ko |e, ana li za ovih ro ma na po ka zu je da je teh ni ka ne po u -zda ne na ra ci je, iako sta ra ko li ko i isto ri ja na ra tiv ne tra di ci -je, u ve li koj me ri za stu pqe na i u post mo der ni zmu, gde mo ̀ da ivi {e ne go u dru gim kwi ̀ ev nim prav ci ma na la zi oprav da we zasvo je pri su stvo u pod se }a wu na ~i we ni cu da ne po sto ji je dan ugaogle da wa i sta vqa ju }i pod znak pi ta wa ve~ no ak tu el no po ta we zasva kog pri po ve da ~a, pi sca i ~i ta o ca: {ta je ob jek tiv na isti na?


24 Ibid: 261.25 Booth, Wayne, A Rhetoric of Irony, Chicago: University of Chicago Press, 1974, str. 3.

(prevod autora)

BI BLI O GRA FI JA:

1. Amis, Mar tin, Ti me’s Ar row. Lon don: Jo nat han Ca pe, 1991.

2. Bo oth, Wayne, A Rhe to ric of Irony. Chi ca go: , 1974.

3. Booth, Wayne, The Rhetoric of Fiction. Chicago: , 1961.

4. Fox, , Wayne C. Booth, Critic Who Analyzed Rhetoric, Dies at 84, 2005. (16/12/2010),http://www.nytimes.com/

5. Nabokov, Vladimir, Lolita. New York: Vintage International, 1955.

6. Ishiguro, Kazuo, Interview, 2005. (08/12/2010) http ://www.rea dersread.com/

7. Ishigu ro, Kazuo, Never Let Me Go. Londo n: Faber and F ab er Ltd., 2005.

8. Ishigu ro, Kaz uo, The Remains of the Day. London: Faber and Faber Ltd., 1989.

9. Kesey, Ken, One Flew Over the Cuckoo’s Nest. New York, 1962.

10. Wordpress. , 2007. (04/01/2011), http://schol.wordpress.com/


Mr|an Baji}: Yugomuzej

Iva [umulikovski i Bojana Atlija, Igra~kapla~ka

@IVOTI PESNIKA ��

Grejem Rob

USAMQENI OPOZICIONAR

Posle 1848. (iz biografije Viktora Igoa)

Sko ro ni ko ko iza |e na onu vr stu mo ral nog is pi ta ka kav jeIgo imao na ba ri ka da ma u ju nu ne do bi je dru gu pri li ku da ga po -lo ̀ i. Na sre }u, ako se mo ̀ e ta ko re }i, ni Fran cu ska ni je us pe lada raz re {i svo ju di le mu. Pri pre ma le su se iste bit ke, i po no voje tre ba lo do no si ti iste od lu ke.

Ta~ ka bez po vrat ka na stu pi la je u ju nu 1849. Na le vi ~ar skede mon stra ci je pro tiv fran cu ske voj ne in ter ven ci je u Ita li jiod go vo re no je kao da je re~ o po bu ni. Po li ci ja je de mo li ra la ne -ke {tam pa ri je u ko ji ma su se {tam pa li le vi ~ar ski li sto vi, aliko lo vo |e ni kad ni su pri ve de ne prav di. Igo o ve sum we osna ̀ e nesu kad je u ju lu no vi na ma za bra we no da ka ̀ u i{ta uvre dqi vo zaPred sed ni ka, kao i da pri ku pqa ju no vac od ~i ta la ca kad mo ra juda pla te ka znu. Pro {i ri le su se pri ~e o pred sed ni~ kom dr ̀ av -nom uda ru, a dok je nad Dru gom Re pu bli kom za la zi lo sun ce, Igo jeiz gle dao sve vi {e cr ven.

Bu du }i da je ne dav no gla sao uz re ak ci o na re, to se mo glouto li ko ma we o~e ki va ti. Ma lo je po zna ta ~i we ni ca da je Igo –bu du }i ste go no {a an ti kle ri ka li zma – po dr ̀ ao za kon o obra zo -va wu ko ji je pred lo ̀ i la kle ri kal na stran ka u ju nu 1849. (ta ko -zva ni Fa lu ov za kon). Ona je osta la ma lo po zna ta zbog to ga {to jeu svim ob ja vqe nim ver zi ja ma Igo o vog go vo ra pro me we na za vr -{na re ~e ni ca; ume sto: “Po dr ̀ a vam” svu da sto ji: “Za dr ̀ a vampra vo da pre i spi tam pred log”.


ê ti ri me se ca ka sni je, na zi va ju }i se be ne znat nim, alioda nim voj ni kom po ret ka i ci vi li za ci je, pro ka zao je otvo re nubru tal nost ne re pu bli kan ske Re pu bli ke 19. ok to bra 1849. [estda na ka sni je, Do ga |aj se okre nuo pro tiv Lu ja-Na po le o na, a {estda na na kon to ga Luj-Na po le on ras pu stio je ce lo kup ni Ba ro ovka bi net i za me nio ga sop stve nim – na vod no, da bi se iz bo rio sa“anar hi jom”.

Te {ko da je Igo bio za do vo qan svim tim ek se ri ma za ku ca -nim u re pu bli kan ski mr tva~ ki kov ~eg; ipak, iz we go vih ta da -{wih go vo ra iz bi ja ne ka kva su mor na, od lu~ na ra dost. Ot krio jeulaz u tu nel na ~i jem bi kra ju mo gla da ~e ka sve tlost. Kon zer va -tiv na ve }i na je “zba ci la ma sku”, a ka da je Igo 19. ok to bra 1849.ustao da go vo ri, pra }en apla u zom sa le ve stra ne, a zde sna po vi ci -ma da je de ma gog, po slu ̀ io se sli kom ko jom je u ju nu 1848. pri ka -zao svo ju stra nu. Vik tor Igo iz no va se ma te ri ja li zo vao na dru -goj stra ni ba ri ka da: “Ti di vqa ci ... ko ji vre |a ju ci vi li za ci jubra ne }i je var var skim sred stvi ma!”

Sa da mo ̀ e iz gle da ti sme {no to {to su Igoa op tu ̀ i va lida je okre nuo le |a Lu ju-Na po le o nu za to {to Pred sed nik ni jehteo da mu dâ ne ko mi ni star stvo, ili ~ak, pre ma jed noj ra {i re -noj pri ~i, za to {to su obo ji ca ù de li za bu du }om ca ri com, ko jaje pred sta vqa la ne {to naj u da qe ni je od igo ov skog ide a la è ne{to se mo glo za mi sli ti: ima la je tan ke usne, bi la je po bo ̀ na i –{to je pre sud no va ̀ no – cr ve no ko sa. @a qe wa vred na isti na je -ste da su te pri glu pe baj ke po ti ca le od gal va ni zo va ne pro pa -gand ne le {i ne Dru gog Car stva – iz la ̀ qi vih vla di nih no vi na ikle ve ta ko je su iz mi {qa li pi sci ko ji su osta li u Fran cu skoj po -sle dr ̀ av nog uda ra, zbog ~e ga su ose }a li kri vi cu. To mo ̀ e mo se -bi da pred sta vi mo ako za mi sli mo Sol ̀ e wi ci no vu bi o gra fi juna pi sa nu sa sta no vi {ta Po lit bi roa, do ku men to va nu se }a wi mane po ka ja nih do u {ni ka KGB-a.

Iz gle da da je Igou bi lo po nu |e no me sto am ba sa do ra u Ita -li ji i [pa ni ji, a ima do ka za da je Luj-Na po le on na me ra vao da gapo sta vi za mi ni stra. Me |u tim, na osno vu Igo o vih gro mo vi tihgo vo ra iz 1849. mo ̀ e se za kqu ~i ti da ve} u vre me ras pu {ta waBa ro o vog ka bi ne ta vi {e ni je do la zi lo u ob zir da on po sta ne mi -ni star. To ne zna ~i da su mu am bi ci je bi le skrom ni je ne go {to sera ni je mi sli lo; bi le su mno go ma we skrom ne. La mar tin je po ka -zao ko li ko uza lu dan i po ni ̀ a va ju }i mo ̀ e da bu de de li mi ~an po -li ti~ ki uspeh. Kad se Igo 1849. pri dru ̀ io po ra ̀ e ni ma, mo ̀ daje jo{ uvek o~e ki vao ne ka kav le vi ~ar ski udar, na kon ko je ga bi


la ko mo gao da bu de iza bran za sim bo li~ kog, kom pro mi snogPred sed ni ka; ali na kon do ga |a ja iz ju na 1848. de fi ni tiv no mu jepri pa la ulo ga ko ja mu je po pri ro di od go va ra la: ulo ga upe re nogpr sta, usa mqe nog opo zi ci o na ra i na ci o nal ne sa ve sti – po put ne -ka kvog pred sed ni~ kog su per e ga. “Po e zi ja ~o ve ku uda ri u gla vu”,na pi sao je u Vi li je mu [ek spi ru. “Ko je {e tao me |u zve zda ma, sa -svim je spo so ban da od bi je… me sto u Se na tu.” Ako je ne ko u sta wuda za mi sli Vik to ra Igoa ka ko pro vo di osam na est go di na du re }ise na ne ka kvom ostrv ce tu, dok ga iz je da ju za vist i ne mo}, on da ni -je us peo da poj mi u ko joj me ri je on ovla dao men tal nom sa mo kon -tro lom, po ~e mu we gov ì vot pred sta vqa in spi ra tiv nu lek ci juo pre va zi la ̀ e wu sop stve nog ka rak te ra: “Po nos je do bar za to{to ~o ve ka spa sa va od za vi sti.”

U svom naj go rem ob li ku, pre ̀ va ka va we pro pa gan de Dru gogCar stva slu ̀ i kao iz go vor da se naj va ̀ ni ji ~in u Igo o vom ì -vo tu pod ve de pod je dan je di ni bed ni mo tiv. U onom ob li ku ko ji jesa mo snis ho dqiv, ono uka zu je na po gre {nu pred sta vu o ce ni ko juje Igo bio vo qan da pla ti za sop stve no mo ral no zdra vqe. Mo ̀ dase we go vim pr vim en gle skim bi o gra fi ma mo ̀ e opro sti ti to{to su sma tra li da Ka nal ska ostr va pred sta vqa ju pri hva tqi vuza me nu za Pa riz, pa ~ak i to {to ni su pre po zna li ne pre kid nibol pro gon stva; ali mo gli su ba rem da iz ra ze di vqe we onom ret -kom ob li ku hra bro sti ko ji je Igo pri si qa vao se be da po ka zu je.

Pre be gav {i na stra nu ko ja je iz gu bi la, on je pri stao dastu pi u dru {tvo qu di sa svim dru ga ~i jeg po re kla – qu di ko ji, kao{to je uvi de la go spo |a Igo, gla sno pri ~a ju, pu {e lu le, ne ko ri -ste ma ra mi cu i ni kad ne bri {u ci pe le. Po je di ni vi do vi Igo o -vog ì vo ta od 1849. do dr ̀ av nog uda ra mo gli bi da pred sta vqa jusce ne iz ne ke ko me di je na te mu de kla si ra nih, ko ja je u to vre mebi la po pu lar na. Taj jaz – la ko pre mo stiv u na ~e lu, ali ne u prak -si – naj pre se obe lo da nio u we go vim par la men tar nim be le {ka -ma. Vo |en o{trim ~u lom za ono {to sa ~i wa va isto rij ske po dat -ke, Igo je tran skri bo vao me te` ko ji je do pi rao sa Pla ni ne, ka koje na zi van naj u da qe ni ji deo le ve stra ne Skup {ti ne. Evo jed nogta kvog za pi sa u tra ja wu od pet mi nu ta, iz ma ja 1849, pre ne go {toje ot pu {ten Ba ro:

“Ah! evo ga Ba ro! Ve li ki ta lam bas! Bum! bum! bum!”“[ta pri ~a to?”“Pre fi wen je kao vo na ba le tu.”“Do le po sled wi mi ni star Lu ja-Fi li pa!”


“Da se ja pi tam, kla tio bi se taj s ban de re!”*“Pro klet bio i ti i tvoj Luj-Fi lip!”“Ni kad ni smo ni {ta ima li s tim lu pe ̀ om!”Ne ko, se bi u bra du: “Po mi sli }e da smo ne va spi ta ni.

Lu pe`, ba{ le pa re~!”Ne ko dru gi, is pra vqa se: “Do bro on da sa tim zlo tvo -

rom!”

Naj ve }i deo apla u za Igo o vim go vo ri ma sa da je sti zao saovog kra ja skup {tin ske sa le. U we go voj par la men tar noj sud bi nipre ci zno se ogle da evo lu ci ja we go ve pu bli ke: so ci jal ni i eko -nom ski sta tus pro se~ nog pri sta li ce Vik to ra Igoa i da qe jeubr za no opa dao.

Kod ku }e, so ci ja li zam je stu pio u Igo ov ì vot u svo jimnaj ̀ i vo pi sni jim ob li ci ma. ô vek ko ji se na zi vao Ma pah (sin -kre ti~ ka fi gu ra oca i maj ke) zah te vao je od pa pe da ab di ci ra, aIgoa je oba ve stio da je upra ̀ we no me sto “Sve tog Du ha Hri sto -vog Na ro da” (Fran cu ske). @an @ur ne, taj lu di apo stol apo ka -lip ti~ kog ko mu ni zma, po nu dio se da odr ̀ i Igou pet na e sto dnev -ni br zi kurs spa sa va wa qud ske ra se, i ~e sto mu je do la zio u po se -te – gla san, ve seo i upe ~a tqiv, sko ro da je pred sta vqao ka ri ka -tu ru sa mo ga Igoa:

@an @ur ne mi je ka zao ve ~e ras: … “Bio sam slab.Pri stao sam na to da hra nim è nu i de cu i da bri nem o wi -ma. Ni sam is pu nio svo ju du ̀ nost. Tre ba lo je da ka ̀ em: ’Jasam apo stol! Skla waj te se! Vi {e se ne po zna je mo!’… Alini ko ni je sa vr {en.”

Sa lon u Uli ci Tur-d’Overw pred sta vqao je po zor ni cu nako joj se od i gra va lo ne ko li ko za bav nih eks pe ri me na ta u obla stipa ra nor mal nih po ja va – {to je u ono vre me bio znak na klo we no -sti so ci ja li zmu: je din stvo stvo re nog sve ta, pri ka za no spi ri ti -sti~ kim me to da ma, do ka zi va lo je da dru {tve na ne jed na kost ni jestvar bo ̀ an skog ustroj stva, ve} je ve {ta~ ka tvo re vi na. Na timse an sa ma ~i ta li su pi sma iz za tvo re nih ko ve ra ta, igla ma bez -bol no pro bi ja li dla no ve, Ar sen Usej re ci to vao je Kwi gu o Jo vuiz za tvo re ne Bi bli je, ko ju je Igo ina ~e, go vo ri lo se, ko ri stioume sto ho kli ce, a go spo |a Igo okre nu la se ne kom vi dov wa ku da


* Alu zi ja na prak su ve {a wa ari sto kra ta na ban de ra ma sa sve tiq ka ma.

joj ja vqa ve sti o ro |a ci ma u Nor man di ji. ^ak su i du ho vi u Igo o -vim sti ho vi ma po pri ma li ne ka kvu vi {e ek to pla zmi~ ku kon zi -sten ci ju, mno go pre one or gi je ko mu ni ci ra wa sa sve tom du ho vako ju obi~ no ve zu je mo uz go di ne we go vog iz gnan stva.

Igo je ta ko |e shva tio da je po ve zan sa sve {i rom mre ̀ omme |u na rod nog so ci ja li zma. Od fe bru a ra 1848. di za ni su na rod niustan ci u Austri ji, Ita li ji, Ne ma~ koj, ̂ e {koj, Slo va~ koj i Ma -|ar skoj, i po ja vio se je dan nov, al ter na tiv ni di plo mat ski svet.Jed nog da na na we go vim vra ti ma po ja vi la se ma |ar ska de pu ta ci -ja, po zdra vqa ju }i ga na la tin skom kao “naj ve }eg si na gal skog na -ro da”, {to je gal ski ekvi va lent wi ho vog re vo lu ci o nar nog he ro -ja Ko {u ta. Ured nik bo ston skog li sta Zvo no slo bo de za tra ̀ iomu je pi smo u ko jem }e zah te va ti od ame ri~ kih vla sti da uki nurop stvo (“Cr nac je u ve ri ga ma pri ko va nim za pod no` je Va {ing -to no vog ki pa”, na pi sao je Igo. “To je za pa wu ju }e. ^ak ne mo gu -}e.”) Igo se ka sni je se }ao ka ko je “is pao sme {an” na Me |u na rod -noj mi rov noj kon fe ren ci ji odr ̀ a noj u Pa ri zu, u av gu stu 1849,ma da mu je Ri ~ard Kob den ~e sti tao na iz van red nom pred se da va -wu. Sa usa na su mu si la zi le re ~i ka kve se ni su mo gle ni za mi sli -ti sve ga ne ko li ko me se ci ra ni je – na ro ~i to fra za “na {i en gle -


Sin Fran soa-Vik tor, su pru ga Ade la, maj ka Igo, sin [arl i Vik tor Igo

ski pri ja te qi”. Za vr {nim go vo rom ko ji je odr ̀ ao na Mi rov nojkon fe ren ci ji iza zvao je us hi }e we u pu bli ci od osam sto qu di,ko ji su svi ma ha li {e {i ri ma. Taj go vor prak ti~ no je pred sta -vqao pa ro di ju we go ve po li ti~ ke fi lo zo fi je: bi la je to him napru ga ma, par nim ma {i na ma, elek tri ci te tu i qu ba vi – pse u do re -li gi ja ma te ri jal nog i mo ral nog pro gre sa ko ji je Bo dler na zvao“spa se wem qud skog ro da po mo }u ba lo na”.

Ovi tek sto vi, u ve li koj me ri uslo vqe ni okol no sti ma u ko -ji ma su na sta li, isu vi {e ~e sto se na vo de kao de fi ni tiv ni is ka -zi Igo o vih uve re wa. Za pra vo bi ih tre ba lo raz u me va ti kao iz ra -ze eti ke ci je onog pa ra dok sal nog Igoa ko ji je na oba le so ci ja li -zma do speo no {en bur ̀ o a skim ose }a wem pri stoj no sti, ko ji jesma trao da ni je pri stoj no pro tiv re ~i ti sop stve nim go sti ma.^u ve ni ko men tar ko ji je iz re kao na Bal za ko vom gro bu u av gu stu1850. – “Ne zna ju }i to, (Bal zak) pri pa da mo} noj ra si re vo lu ci o -nar nih pi sa ca” – pred sta vqao je u~ tiv od jek ono ga {to je go vo ri -la ve }i na Bal za ko vih kwi ̀ ev nih pri sta li ca. Je dan po sma tra~za pa zio je da Igo o vi po smrt ni go vo ri pred sta vqa ju ne ku vr stuglu me, opi sav {i ka ko ble dog, go ja znog, du go ko sog Igoa pri vo dedo gro ba ovla{ ga dr ̀ e }i za vr ho ve pr sti ju, u ru ka vi ca ma, “kaokad na sce ni oper sku pe va ~i cu pra te do kla vi ra”. U Igo o vimli~ nim be le {ka ma o Bal za ko vom po gre bu na la zi mo ma lo vi {edu ho vi to sti i po et skog raz u me va wa te ̀ i ne Bal za ko vog de la. Nanaj str mi jem de lu gro bqa Per La {ez ko wi su po sr nu li, pa ga jepo greb na ko ~i ja bez ma lo pri gwe ~i la uz ne ki od spo me ni ka: “Dani je bi lo jed nog ~o ve ka ko ji se uz ve rao na grob i us pra vio me, dr -`e }i me za ra me na, osta lo bi qu di ma da se ~u de ka ko je Ono re deBal zak ubio Vik to ra Igoa.”

*

Na red ne dve go di ne (1850-1851) do no se pri ~u o bes kraj nomod la ga wu ne iz be ̀ nog do ga |a ja. Luj-Na po le o no vi mi ni stri iz ve -li su ~i tav niz mi ni ja tur nih dr ̀ av nih uda ra: za ko nom su Cr kvido zvo li li da otva ra sop stve ne {ko le; od u ze li su pra vo gla sasva ko me ko je pro me nio adre su u po sled we tri go di ne ili je pra -vo sna ̀ no osu |en; ti me su fak ti~ ki od stra ni li sve so ci ja li -sti~ ke gla sa ~e. U ju nu 1850. Vla da je oza ko ni la sop stve no pra voda za bra ni sva ki “opa san” skup. Isto vre me no, u pred gra |u Sen-An to an uli ce su pre kri va ne {qun kom i ka tra nom: Igou ni jepro ma klo da se ti me ote ̀ a va po di za we ba ri ka da, a olak {a varaz me {ta we ar ti qe ri je. U ju lu je za ve den po rez na dnev ne li sto -


ve, ~i me su pod ve de ni pod cen zor sku kon tro lu; sa da je sva ki ~la -nak mo rao da bu de odo bren. Ve} u ma ju 1850. je dan ~o vek je uhap -{en no se }i 150 pri me ra ka Igo o vog go vo ra, {tam pa nog u Do ga |a -ju. Dve go di ne na kon re vo lu ci je, Cr ve na opa snost je dva da jepred sta vqa la iz go vor za re pre si ju. Ko na~ ni udar iz gle dao je kaofar sa, uglav nom zbog to ga {to vi {e ni je bi lo sko ro ni ~e ga pro -tiv ~e ga bi dr ̀ av ni udar bio usme ren.

Isti re pre siv ni duh sa da je vla dao ~i ta vim kon ti nen tom.Sve tiq ke ko je }e se 1914. po ga si ti {i rom Evro pe ve} su ne si gur -no tre pe ri le. De ce ni ja ma }e pre o vla da va ti mi {qe we da je vr hu -nac so ci ja li zma pro {ao. Dok su sen ke bi va le sve du bqe, sa modvo ji ca ide a li sta za dr ̀ a li su do bro ras po lo ̀ e we. Je dan je bioKarl Marks, ko ji je na svoj uobi ~a je ni te o rij sko-hi ste ri~ ni na -~in ob ja vio da je Jun ski ma sa kr do bar, jer }e sad rad ni ci da seuje di ne u po ra zu. Dru gi – ko ji je taj po lo ̀ aj za stu pao sa su vi {eana hro nog he ro i zma za Mark sov ukus – bio je Vik tor Igo.

Igo o vi re to ri~ ki va tro me ti div no su se is ti ca li na tam -noj po za di ni. Go vo re }i “u ime za bri nu te Fran cu ske i we nih o~e -ki va wa”, on se ob ru {a vao na sve {te ni~ ke pa ra zi te u Skup {ti niko ji su ko va li plan da “kon fi sku ju” obra zo va we. Pro vo ka tiv noje go vo rio o “pra vi ma de ce”. Pri zvao je je zo vi tu sli ku onih ko jisu “za ko pa ni 4000 mi qa da le ko od otax bi ne, pod ne mi lo srd nimsun cem”, go vo re }i o zlo gla snim za tvo re ni~ kim lo go ri ma, ~i jemje na se qa va wu i sam do pri neo 1848. Kad su ga op tu ̀ i li za pre vr -tqi vost, Skup {ti nu je pr ko sno po zvao da na |e bi lo ka kvu mo -ral nu pro tiv re~ nost u bi lo ~e mu {to je na pi sao od 1827: “Stvar -no je sam ~u dan ~o vek: u `i vo tu sam po lo ̀ io sa mo jed nu za kle tvu(Re pu bli ci), i ni sam je po ga zio.”

Ovom po sled wom pri med bom ci qao je na Pred sed ni ka. Uju lu 1851. Luj-Na po le on po ku {ao je da pro du ̀ i svoj man dat ta -ko da tra je i po sle 1852, i ma lo mu je fa li lo da obez be di neo p -hod nu ve }i nu od 75 od sto gla so va. Igo je toj de ba ti do pri neojed no sat nim go vo rom, ko ji je zbog pre kidâ po tra jao sko ro ~e ti -ri sa ta. Grof Oras de Vi el-Ka stel, ul tra kon zer va ti vac – i da -qe je dan od naj ~e {}e ci ti ra nih “auto ri te ta” za ovaj pe ri od –ka zao je: “(To je) naj ku ka vi~ ki ji i najg nu sni ji go vor ko ji se uop -{te mo ̀ e ~u ti. Iza zvao je eks trem no bu~ nu bu ru pro te sta. Taj~o vek je naj bed ni ji po dlac; po no san je kao So to na, a ima du {usku pqa ~a kr pa.”

Igo ov gnu sni “ku ka vi~ luk” bio je u to me {to je Vla du opi -sao kao “ogrom nu in tri gu – Isto ri ja }e je mo ̀ da na zva ti za ve -


rom… da se 500.000 dr ̀ av nih slu ̀ be ni ka odvo ji od na ro da i pre -tvo ri u ne ka kve bo na par ti sti~ ke slo bod ne zi da re”: od li~ napre ven tiv na ana li za re ̀ i ma u za met ku. Bio je to Igo ov go vor -ni~ ki vr hu nac. Ne ki po sla ni ci pred lo ̀ i li su da taj svoj go vorpo nu di po zo ri {tu Ka pi ja sve tog Mar ti na; dru gi su mi sli li da jepo lu deo. Uisti nu, Igo je do speo do kraj we fa ze svo je vr snog re -li gij skog pre o bra ̀ a ja, od ba civ {i ono {to je sma trao za vr {nimslo jem ma ter wih, ro ja li sti~ kih pred ra su da. Re vo lu ci ja, pre mako joj je uvek bio re zer vi san, sma tra ju }i je isto rij skom ska red no -{}u, po sta la je “pr vi te meq te ogrom ne bu du }e gra |e vi ne, Sje di -we nih Dr ̀ a va Evro pe”. Re pu bli ka vi {e ni je bi la pro sto “ob -lik vla da vi ne”, ne go “su {tin ska, ap so lut na isti na”. Na po lo vi -ni we go vog go vo ra na stao je pot pu ni ne red, ka da je Igo za vi tlao{lag-pi tu ko ja je za u vek osta la raz ma za na po Luj-Na po le o no vomli cu: “[ta! Zar po sle Av gu sta mo ra do }i Av gu stul? Sa mo za to{to smo ima li Na po le o na Ve li kog, zar mo ra mo da ima mo i Na -po le o na Ma log? (Apla uz sle va, po vi ka zde sna. Sed ni ca je u pre -ki du ne ko li ko mi nu ta. Neo pi si vi me te`.)“

Dok se sta jao za go vor ni com, nad Igo om je leb deo duh we go -vog is ku pqe nog oca, re pu bli kan ca, mr zi te qa sve {te nikâ, “togju na ka slat kog osme ha”, ka ko ga je na zvao u jed noj pe smi ko ju je na -pi sao u ju nu 1850. Igo je sa da bo ra vio na istom usa mqe nom rtukao ge ne ral Igo pri kra ju Na po le o no vog Car stva; ali po sto ja lesu dve va ̀ ne raz li ke. Dok je ge ne ral bra nio je dan gra di} u bli -zi ni luk sem bur {ke gra ni ce, we gov sin sta jao je u sa mom sre di -{tu “mo zga ci vi li za ci je”, po stro ja va ju }i we go ve ne u ro ne za od -sud nu bor bu. Dru ga raz li ka bi la je tmur ni ja. Igo ov ne pri ja teqni je bio osta tak Evro pe, ne go je dan sit ni lo pov, za go net ka ko jaje isu vi {e plit ka da bi se poj mi la, ~o vek ~i ja je ro |a ka, prin ce -za Ma til da, hte la “da mu raz bi je gla vu, da vi di {ta ima unu tra”,o ko me i da nas vla da pred sta va da je bio naj fi ni ji od svih ko ji suika da ubi ja li ne du ̀ ne gra |a ne i ba ca li de mo kra ti ju pod no ge.Igo ov te a tral ni bes mo ̀ e mo jed nim de lom pro tu ma ~i ti kao po -ku {aj da kar ton skog Na po le o na pre tvo ri u ~vr stu me tu, ba{ kao{to uz ne mi re nost Luj-Na po le o no vih bi o gra fa ima mno go ve ze sti me {to “pr vi mo der ni dik ta tor” uop {te ni je po go dan za onuvr stu isto ri je ko ja se ba vi is tak nu tim po je din ci ma.

Lu ju-Na po le o nu ni je se svi deo na di mak Ma li. U za kon skomsmi slu onaj ko ji ga je uvre dio u`i vao je imu ni tet, ali onaj uti -caj ni list s ko jim ni je imao “ap so lut no ni ka kve ve ze” bio je sa -svim la ka me ta. [arl Igo op tu ̀ en je da je pre kr {io za kon ob ja -


viv {i u Do ga |a ju ~la nak o uà snom, ne ve {tom po gu bqe wu jed noglo vo kra di ce. Na su |e wu, odr ̀ a nom 11. ju na 1851, bra nio ga jeadvo kat ko ji je bio ̀ e stok, ali ne is ku san: Vik tor Igo. “Ide sto -pa ma svo ga oca! Ka kav zlo ~in!” re kao je Igo, po ka zu ju }i na ras -pe tog Hri sta na zi du u zad wem de lu sud ni ce:

U pri su stvu te `r tve smrt ne ka zne … ku nem se da }usvom sna gom na sta vi ti da se bo rim pro tiv osu de na smrt! …Si ne moj, da nas si do ̀ i veo ve li ku ~ast: pro gla {en sivred nim da se bo ri{, mo ̀ da i da pa ti{, za ve li ku ide juIsti ne. Sa da si stu pio u istin ski mu {ki ì vot na {e gavre me na.

Igo je seo i sa slu {ao pre su du ko jom je we gov sin osu |en na{est me se ci u za tvo ru Kon si jer ̀ e ri. Kri ti ~ar @il @a nen pi -sao je svo joj è ni:

G. Vik tor Igo, za hva qu ju }i svo joj re ~i to sti i ge ni -jal no sti, do bio je za svog si na To toa (sic) ka znu od {est me -se ci za tvo ra. Sva ki de se to ra zred ni advo kat is po slo vao bijad nom To tou dve ne de qe. … Ju ~e sam sreo g. Igoa. On pro -sto zra ~i! – uop {te ga ne po ga |a uza lud nost sop stve nog ~i -na. Sma tra da je iz vo je vao ve li ku po be du. To li ko o zdra vomra zu mu!

Pod jed na ko je ve ro vat no da je Igo ov go vor, o ko jem se svu daiz ve {ta va lo, spre ~io te ̀ u osu du. Pet na e stog sep tem bra, bezIgo o ve po mo }i, we gov dru gi sin, Fran soa-Vik tor, i Pol Me risosu |e ni su na po de vet me se ci i glo bu od 5000 fra na ka za to {tosu zah te va li da Vla da ga ran tu je po li ti~ ki azil stra nim dr ̀ a -vqa ni ma. List Do ga |aj za bra wen je 18. sep tem bra, a od mah ga jeza me nio no vi, pod na zi vom Vlast na ro da. U pr vom bro ju ob ja -vqe no je pi smo u ko jem se Vik tor Igo za kleo da }e sva ko dnev nood la zi ti u Kon si jer ̀ e ri da je de “za tvor ski hleb”. [est da na ka -sni je Vlast na ro da bi la je za bra we na, wen ured nik Va ke ri osu -|en je na {est me se ci, a }e li ja u sred wo ve kov nom zam ku Kon si -jer ̀ e ri po sta la je Igo o va sa la za ru ~a va we.

U to vre me, Kon si jer ̀ e ri je ve} bio ne for mal ni so ci ja -li sti~ ki uni ver zi tet. Tu na la zi mo dva fa sci nant na de ta qa oIgou kao re vo lu ci o na ru. Pru don (pi sac kwi ge [ta je svo ji na?)je bio iz dr ̀ ao po lo vi nu svo je ka zne, a na kon du gog raz go vo ra sa


Igo om ste kao je uve re we da je Igo o va po mir qi va po li ti ka ne do -voq no o{tra: “On mi sli da je brat stvo do voq no da se raz re {idru {tve no pi ta we.” Otac fran cu skog so ci ja li zma i pre te ~aKar la Mark sa, Pru don je sa wao o eks plo zi ja ma i ~ist ka ma.Smrt nu ka znu hteo je da za me ni le ga li zo va nom li~ nom osve tom, ihteo je da do zvo li ubi ja we sek su al no na stra nih. Ta ide ja mu se ja -vi la ne po sred no po sle sa stan ka s Igo o vi ma:

Ta po ro di ca je pra vo le glo be stid no sti. Sva ko dnev -no ih po se }u ju glu mi ce i pro sti tut ke: ~as ih gr li otac, ~asih gr li sin. … To je su {ta ska red nost. Bu ka, vi ka, gla sansmeh. Skan dal.

Pre ma Pru do no vom mi {qe wu, Igou je ne do sta ja la kon tem -pla tiv na be da pra vog re vo lu ci o na ra. Me |u tim, tre ba re }i, dokje Igo osta jao skep ti ~an pre ma po li ti ci, mak si mal no u`i vao uto me {to ga pro ga wa ju i dr ̀ ao se svo jih na ~e la, Pru don je se beube |i vao da je dik ta tor Na po le on III sud bin ski od re |en da spro -ve de dru {tve nu re for mu. Su {tin ska raz li ka iz me |u wih dvo ji -ce le ̀ i u to me {to je Igo ide o lo {ku bit ku vo dio unu tar gra ni -ca sop stve ne sa ve sti, {to mu je omo gu }i lo da so ci ja li sti~ ke te -`we ote lo tvo ri sa svom onom slo ̀ e no {}u, sa o se }aj no {}u i, ma -kar se ~i ni lo ne va ̀ nim, sa sti lom ko ji su ne do sta ja li Pru do nu.

Pru don je de lio }e li ju sa Ogi stom Nef ce rom, mla dim no -vi na rom ko ji je ne du go pre to ga bio osu |en za to {to je ob ja vioapo krif ne “ci ta te” iz Luj-Na po le o no vih de la, ko ji su zvu ~a lito li ko de mo krat ski da je to iza zva lo ber zan sku kri zu. Za raz li -ku od Pru do na, Nef cer je imao sim pa ti ja za so ci jal nu i po li -ti~ ku di ho to mi ju ko ja je Igou sve bo qe po go do va la:

Ostat ke obe da ba ca li smo u }o {ak – bi le su to od -vrat ne po mi je, po me {a na te le }a xi ge ri ca i ri ba u sme |emuma ku. E pa, Igo se ba cio na to! Bio je to ne ve ro va tan pri -zor. Gle da li smo ga otvo re nih usta. Zna{, on pro sto pro -`di re stva ri, kao Po li fem. ...

… Iz gle dao je kao va ra li ca ili ve ~i ti stu dent. Ibio je pr qav od gla ve do pe te …

Kad sam ga po no vo sreo u Bel gi ji (1852), bio je to dru -gi ~o vek. Iz gle dao je kao sta ri ko wi~ ki ofi cir. Aliisti na je da je u li~ nom kon tak tu uvek bio za vo dqiv – ele -gan tan, u~ tiv i {ar man tan.


Ge ne ral Igo sa ari sto krat skim ma ni ri ma. Igo je bio spre -man da za ro ni u bla go tvor ni “oke an” na rod nog re vol ta, odu {e -vqen {to je de “za tvor ski hleb”, `e qan bor be. Bog, we gov otac ina rod na la zi li su se na is toj stra ni. Na dru goj stra ni bi la je pa -ro di ja Na po le o na Bo na par tea, zli otac na ci je.

*

“Kra jem 1851”, pi sao je en gle ski po sma tra~ Bejl Sin xon,“at mos fe ra u Pa ri zu na no vo se pu ni la elek tri~ nim flu i domRe vo lu ci je.” Ali u va zdu hu se ose }a lo ne {to no vo. Ra ni je, “~aksu i mla di }i i `e ne {i ri li no zdr ve da uhva te mi ris ba ru ta”;“sa da, mo ̀ da pr vi put, ose }a se strah po me {an sa o~e ki va wembor be.”

Po put ve }i ne, Igo je o~e ki vao dr ̀ av ni udar. Me |u tim, od -lu ~io je da ne obra }a pa ̀ wu na za ve ru ko ja se pro tiv we ga ko va lau kru gu pre te ra no ra {i re ne po ro di ce. Po {tar je 28. ju na 1851.na adre su @i li je te Drue do neo je dan po ve lik pa ket. Kad ga je


@i li je ta Drue, Igo o va qu bav ni ca

otvo ri la, unu tra je pro na {la sve ̀ aw stra stve nih qu bav nih pi -sa ma, sa Igo o vim gr bom na pe ~a tu – Ego Hu go. Pi sma su bi la upu -}e na è ni po ime nu Le o ni d’One (ka ko je gla si lo de vo ja~ ko pre -zi me go spo |e Bi ar). U pro prat nom pi smu, Le o ni je oba ve sti la@i li je tu da ta afe ra jo{ tra je, te da Vik tor odo le va svim pri -ti sci ma da se od lu ~i za jed nu od dve qu bav ni ce.

@i li je ta je oti {la iz svo je sle pe uli ~i ce i ~i tav dan ho -da la po Pa ri zu, pre mi {qa ju }i da li da se ubi je ili da se pre se likod se stre u Bre ta wu. Po sled wih se dam go di na iz ne na da su joj seuka za le u dru ga ~i joj per spek ti vi: svog qu bav ni ka de li la je saè nom ko ja je ve ~e ra va la kod Igo o vih, dok je ona osta ja la za tvo -re na u sta nu, sa pti com u ka ve zu i ma lom, unu tra {wom ba {tomko ju je zva la svo jim dvo ri {tem za {et wu.

Te ve ~e ri, su o ~en sa do ka zi ma, Igo se za kleo da }e da “`r -tvu je” Le o ni u @i li je ti nu ko rist. Ali na kon de vet na est go di nais ku stva sa Igo om, ona je la ko mo gla da za mi sli {ta }e se do go -di ti: “Ra di je }u à li ti za tvo jom mr tvom qu ba vqu ne go da tegle dam ka ko gro zno skr na vi{ wen le{, pra ve }i se da je ì va.”“Ako bih pri sta la na jed nu to li ko uà snu stvar, na kon {est me -se ci bi me omr znuo i sma trao naj su ro vi jom, naj se bi~ ni jom ku ka -vi com.”

Ma da je uvek pri pi si van Igou, plan o prob nom pe ri o du za -pra vo je smi sli la @i li je ta: Vik tor }e na sta vi ti da vi |a obeè ne, a on da }e do ne ti od lu ku. Obi~ no se ka ̀ e da je to tra ja lo~e ti ri me se ca, ali prob ni pe ri od za pra vo je po ~eo da nom @i li -je ti nog ot kri }a, 28. ju na, a tra jao je do 5. ok to bra, ka da je @i li je -ta “do bi la odo bre we da bu de sre} na”: ta~ no sto da na – sim bo li~ -na du ̀ i na ko ju je ve ro vat no od re dio li~ no Igo.

Na po le o no vih Sto da na okon ~a lo se po ra zom kod Va ter -loa. Igo o vih sto da na iz ne dri lo je od lu ku ko ja }e mu spa si ti ̀ i -vot. We go va op ti mi sti~ na pri la go dqi vost neo ~e ki va nim stva -ri ma ~ak i ovom fi ja sku da je pri zvuk na me re: bi lo je vre me da is -pra zni or ma ne i da se pri pre mi za no vi ì vot. Na kra ju kra je va,Le o ni mu je upu ti la ne ko li ko iz ri ~i tih ul ti ma tu ma: “Ne mo guosta ti u po no ru po ni ̀ e wa u ko jem me dr ̀ i{, ni ti mo gu na sta vi -ti da igram gnu snu ulo gu kur ti za ne.”

Udar ko ji je iz ve la Le o ni omo gu }io je Igou da po jed no sta -vi svoj ì vot. Po tvr dio je da vo li @i li je tu, pri znao kri vi cu,do bio opro {taj i osta vio svo ju “iz da ju” u pro {lo sti. Za vr {nopro ~i {}a va we we go ve sa ve sti, umr qa ne |u bre tom iz ju na 1848,mo glo je da ot po~ ne.


*

Pr vog de cem bra 1851, je dan pri ja teq do neo je En gle zu Bej -lu Sin xo nu pri me rak ve ~er weg li sta “ko ji ure |u ju po ro di caIgo i jed na ma la gru pa mla dih qu di”. Za div no ~u do, Vlast na ro -da pre ̀ i ve la je za bra nu i za tva ra we ured ni ka. List je pre no sionaj no vi je gla si ne o dr ̀ av nom uda ru, a u na stav ku je “do ka zi vao,ve ro vat no iro ni~ no, ka ko je ap so lut no ne mo gu }e da Luj-Na po le -on ta ko fla grant no po ga zi za kle tvu ko ju je dao”.

Te ve ~e ri, u Uli ci Tur-d’Overw broj 37, Vik tor Igo upra -vo je bio do vr {io fi nu, ma lu pe smu o fi gu ri na jed noj od we go -vih ki ne skih va za: “De vi ca iz ze mqe ~a ja”, “u na {em mr klom Pa -ri zu tra ga{ za svo jim zlat nim i azur nim vr to vi ma”, “sre} ni pa -tu qak sli ka pla vi cve tak ne vi no sti u tvo jim por ce lan skim o~i -ma.” Pre ne go {to je oti {ao na spa va we, pro ve rio je da li mu sena no} nom sto ~i }u na la zi pri me rak Usta va. Iz pre do stro ̀ no -sti ga je dr ̀ ao ta mo ve} ne ko li ko me se ci – kao mi ro qu bi vo od -bram be no oru` je – otvo re nog na ^la nu 36. Ako do |u da ga hap se,pro ~i ta }e: “Na rod ni pred stav ni ci su ne pri ko sno ve ni.”

On da je za spao, is pod sker let nog bal da hi na i na sme ja neVe ne re.

Sa Mon mar tra se vi de lo ka ko se ga se sve tla po ~i ta vomPa ri zu. Na po sao su po la zi li qu di sa ~et ka ma i kan ta ma lep ka, aje dan za ~u |e ni pro la znik u Uni ver zi tet skoj uli ci spa zio je ~i -ta vu re gi men tu voj ni ka, ko ja se ti ho kre ta la u prav cu Na rod neSkup {ti ne.

Pre veo s en gle skog Ivan Ra do sa vqe vi}

(Iz vor nik: Gra ham Robb, Vic tor Hu go, W. W. Nor ton & Com pany, New York – Lon don.Na slov i pod na slov pre vo da ovog de la bi o gra fi je V. Igoa su re dak cij ski.)


numen/for use (Sven Jonke, Cristoph Katzler, Nikola Radeqkovi}), Numen Light

POVODI ��

Petru Krdu (1952 – 2011)

DAN ODLASKA

êkamo da ostarimo

kao obi~ni smrtnici

gosti dolaze da nam produè ìvot

sa mnogo zelene trave

po{tar nam donosi poziv za sre}u

dajemo mu bak{i{ koji pripada

ko je bacio me|u nas pretpostavku

da neko nema nadu

samo poneki pozajme od boga

veoma duge godine

i nikome to ne kaù


Vasa Pavkovi}

PRIJATEQ PETRU

Pe trua sam upo znao u avi o nu ko ji je le teo na li ni ji Be o -grad – Ohrid, i pre vo zio Pe trua, Pre dra ga Mar ko vi }a i me ne,uz ne ke dru ge put ni ke, na Stru {ke ve ~e ri po e zi je. Upo znao nasje Pre drag, ko ji je ve} ta da, 1982. go di ne, vo leo da po ve zu je qu de.

Vi deo sam da je Pe tru dru ga ~i ji, ma {ta to zna ~i lo. Na se -bi je imao ne u pa dqiv sa ko, jed no boj nu ko {u qu, pan ta lo ne... Ci -pe le su mu bli sta le. Sve je to ta ko osta lo to kom tri de set go di -na, taj Pe tru ov stil skrom nog, ele gant nog obla ~e wa.

Bi }e da se ho tel zvao “Drim”. Sme sti li smo se, de lio samso bu s Pre dra gom, i po ~e li da se do sa |u je mo, ~e ka ju }i ve ~e i ~i -ta wa po e zi je. Pre drag tek {to je ob ja vio pr vu kwi gu, mo ja je iza -{la ne pu nu go di nu da na ra ni je.

Da bih pre kra tio vre me, iza {ao sam u ho tel ski hod nik ikre nuo da lu tam, po sma tra ju }i sli ke po zi do vi ma i kroz pro zo repa no ra mu Ohrid skog je ze ra.

Br ka ju }i me s Pre dra gom, ~la nom ju go slo ven skog `i ri ja,pri {ao mi je je dan od or ga ni za to ra Stru {kih ve ~e ri po e zi je ipo ~eo da me “lo bi ra”, ka ko bih gla sao za ma ke don skog pred stav -ni ka kao do bit ni ka na gra de za mla de pe sni ke. Sa ~e kao sam da is -pri ~a svo ju li ce mer nu pri ~u, pa mu re kao da je po gre {io i da samja dru gi ~o vek iz Sr bi je. Otr ~ao je kao o{u ren. Is kr snuo je od -ne kle Pe tru i ja mu s ne ba pa u re bra is pri ~ah svoj do ̀ i vqaj.Sme jao se na glas, uda ra ju }i se ru ka ma po bu ti na ma. Ta tu |a po -gre {ka nas je ja ~e po ve za la, taj ap surd ni ske~. (Na gra du je su tra -dan je do bio mla di pe snik iz dru ge re pu bli ke.)


Od ta da se zna mo; i ve} tu, u Ohri du i u Stru gi, na onom mo -stu pre ko Cr nog Dri ma, Pe tru je po ~eo da mi pri ~a o svo jim pla -no vi ma u ve zi KOV-a. De mi sti fi ka ci ja je bi la re~ ko ju je vo leoi ko ju je ko ri stio go vo re }i o na me ra ma. “U Vr {ac }e mo do ve stice lu Evro pu. U ma li, za ba ~e ni grad, pod Bre gom... Mo gu }e je, vi -de }e{…“

Go di ne ko je su na stu pi le po tvr di le su vi zi ju ovog ~o ve ka,pe sni ka i iz da va ~a, jed nog od naj bo qih pe sni ka i iz da va ~a ko jesam upo znao u `i vo tu. Osno vao je Evrop sku na gra du za pe sni -{tvo, re di zaj ni rao sta re edi ci je KOV-a i po kre nuo no ve, us po -sta vio od li~ ne ve ze s me di ji ma, a no vi na ma po seb no, omo gu }a va -ju }i KOV-u pro laz kroz ve sti i kon ti nu i ra no pri su stvo na pre -sto ni~ kim stra ni ca ma no vi na po sve }e nih kul tu ri.

Pe trua sam sre tao u Vr {cu, kad me je po zi vao da go vo rimna tri bi ni “Kod Ste ri je” o iz da wi ma KOV-a pre vas hod no, ali io dru gim kwi ga ma ko je bi bi le u `i ̀ i in te re so va wa, ka ko se toka ̀ e.

Do ve zao bih se autom iz Pan ~e va, par ki rao u bli zi ni Ste -ri ji ne ku }e, ta da je pre ko pu ta te ku }e bi la Auto bu ska sta ni ca,po peo bih se ste pe ni ca ma na sprat. Tu je ve} bi la Mi li na, Pe -tru o va de sna i le va ru ka, do go va ra li bi smo se, spre ma li. Sa la jeuvek bi la pu na Vr {~a na, tri de set-~e tr de set du {a, stal ne i za -in te re so va ne pu bli ke, ko le ga pi sa ca i ano nim nih qu bi te qa li -te ra tu re. U ne ko do ba, obi~ no pred sa mo kwi ̀ ev no ve ~e, sti zaobi i Pe tru, spu stiv {i se s bre ga na bi ci klu, ka ko je go vo rio.

Pe tru je vo leo da kwi ̀ ev noj ve ~e ri da je dan sve ~a ni ton.Ot po ~i wa lo bi udar cem o gong, za tim bi on na ja vqi vao go ste,po tom bi mla de de voj ke ~i ta le ili ka zi va le sti ho ve pe sni ka oko jem }e se go vo ri ti... Pe tru bi u svo joj re ~i na po ~et ku ili kra -ju uvek is ti cao ne za vi snost ku }e, ali i umet ni~ ki smi sao KOV-a, pod vla ~io da ga je osno vao Vas ko Po pa. Po zdra vqao one ko jisu mu po mo gli oko or ga ni za ci je od re |e ne ma ni fe sta ci je...Tu samupo znao bra~ ni par Ol gu i Du {a na Bel ~a, Du {a na Kop ~a li }a,Er vi na Ma re {a, Ili ju Ba ki }a, Je le nu Ma rin kov...

Pe tru je vo leo da po sle ve ~e ri od ve de go ste u so bi ~ak naspra tu, gde je ~u va no mno {tvo do ku me na ta iz isto ri je KOV-a,fo to gra fi ja, pla ka ta, no vin skih ise ~a ka, tu su na po li ca ma bi -la i iz da wa, kao i ru ko pi si.... Ula zak u Ste ri ji nu ku }u bio je 70-ih i 80-ih, pa i 90-ih, dok je ta ku }a pri pa da la KOV-u, ula zak u je -


dan po vla {}e ni pro stor, pro stor ko ji je kre i rao Pe tru uz po -mo} Mi li ne, ali i dru gih qu di, Vr {~a na, ko ji su se oku pqa lioko KOV-a. Bio je to je dan od naj fi ni jih al ter na tiv nih pro sto -ra kul tu re i kwi ̀ ev ne, a pre sve ga pe sni~ ke, re ~i u Ju go sla vi jii Sr bi ji...

S Pe tru om sam se su sre tao u Be o gra du, na ve ~e ri ma, u kwi -`a ra ma, mi slim da s wim, re ci mo, ni ka da ni sam se deo u ne koj ka -fa ni, ka fi }u, sto ja li bi smo na uli ci i br zo raz go va ra li. Pe truje kao i ja uvek ne gde hi tao, le teo, pla ni rao od la zak do Pa ri zaili u Bu ku re{t. U Be o gra du smo se ipak naj ~e {}e vi |a li na Saj -mu kwi ga, kra jem sva kog ok to bra. Ma li i uku sno opre mqe ni{tand KOV-a nu dio bi ta da de se tak, pet na e stak no vih kwi ga, gdeje bi lo po naj vi {e do ma }e i pre ve de ne po e zi je. Kwi ga ve li kihsvet skih pe sni ka, ~e sto do bit ni ka Evrop ske na gra de za po e zi ju,a do wi ho vih iza bra nih pe sa ma, sto ja le su, ~e sto pr ve kwi ge no -vih, do tle ano nim nih li ri ~a ra. Pe tru je od la zio na Sa jam kwi gai do la zio, do la zio i ne sta jao, a Mi li na bi la uvek tu, pro da va lakwi ge, uz po mo} jed ne ili dve mla de po mo} ni ce, raz go va ra la spi sci ma i nu di la ih ~o ko la da ma i bom bo na ma u to vre me pro spe -ri tet ne fa bri ke slat ki {a iz Vr {ca. Ka ko je Pe tru, iz go di ne ugo di nu, na la zio sred stva da se ma ju {ni KOV na |e u Ha li 11 – tone znam. Znam sa mo da je Mi li na, zbog {ted we, obi~ no od se da lakod svo je pri ja te qi ce, go stu ju }i kod we ce lo vre me Saj ma kwi ga.

Ka da je Pe tru bio tu, uvek bi se oko we ga oku pqa li pe sni -ci, sa rad ni ci KOV-a svih ge ne ra ci ja, no vi na ri, a on je ko ri stiopri li ku da se ras pi tu je o no vim kwi ga ma, bez ob zi ra na `a nr,ili da mi ka ̀ e ne ki od no vih na slo va ko ji ka sni, ali ko ji }e sepo ja vi ti “do kra ja go di ne”. Pi tao me je {ta ima na ovom ilionom {tan du, {ta se pri ~a ko }e do bi ti sa jam ske na gra de. Po zi -vao me da ode mo na tri bi nu po sve }e nu pro gla {e wu na gra da i na -pra vi mo skan dal ako @i ri da na gra du ne ko me ko je ne za slu ̀ u je.“[to da ne?” od go va rao bi de ~a~ ki pr ko sno, na moj smeh ili ne -la god nost, ili pak na moj re volt.

“Ko ja te na {a kwi ga in te re su je?” vo leo je da pi ta i do da -vao: “Ja vi se Mi li ni, pa uzmi.” Ili bi mi sam pre po ru ~i vao ne kukwi gu u pre vo du. “Je si ~i tao Ska ce la?” pi tao je. “Ni sam!” re kaobih mu. “Stra {an pe snik. Nek ti Mi li na da kwi gu!” go vo rio jepa ne kad i sam od la zio do ra fa ili iza pa noa i do no sio mi na -slov. Iskre no se odu {e vqa vao ne kom do brom ili od li~ nom kwi -gom Mi lo {a, Her ber ta, ̂ ar lsa Si mi }a, D. M. To ma sa, Na bo ko va


ili Ta we Kra gu je vi}, Jo vi ce A}i na ili Ra de La zi} ko je je, ta ko -|e, edi to vao.

Ali bi isto ta ko na glo od la zio, po ne kad se ̀ a le }i na pro -ble me sa sto ma kom – va zda u svom dre su: jed no stav ni sa ko, ko {u -qa u ne koj tam noj, ne u pa dqi voj (re ci mo ze le noj bo ji), pan ta lo ne,sjaj ne, cr ne ko ̀ ne ci pe le...

Vo leo sam da pi {em o kwi ga ma KOV-a jer sam ose }ao da mupru ̀ am po dr {ku u go to vo mi si o nar skoj ulo zi me |u srp skim ~i -ta o ci ma. Imao sam, ga jio tu ilu zi ju. A po {to je Pe tru Kr du imaouku sa, po zna vao mno ge na {e od li~ ne pre vo di o ce i iz da vao vred -ne na slo ve, to mi je bi lo lak {e da kri ti~ ki “pri sko ~im”. Ne se -}am se da je ikad po sle mog tek sta zvao te le fo nom, da je ko men ta -


Petru Krdu (1952–2011)

ri sao… Ne kad bi mi Mi li na, su srev {i me u Knez Mi haj lo voj,kad je do la zi la po nov ce u kwi ̀ a ru Ma ti ce srp ske na Stu dent -skom tr gu i u ne ke dru ge kwi ̀ a re, re kla da su sta vi li moj test izka kvog li sta ili ma ga zi na u svo ju kar to te ku, da mu se Pe tru ob -ra do vao, itd.

Ne ko li ko pu ta Pe tru me je za mo lio da re cen zi ram ru ko pi -se za KOV-a i to sam ~i nio ne ha ju }i za ne po sto ja we ho no ra ra,opet za to {to sam po {to vao Pe trua, vo leo KOV i po dr ̀ a vao do -bre ru ko pi se. Po vre me no bih po zvao te le fo nom Pe trua i pre -po ru ~io mu ne ki no vi ru ko pis, pi sca. Po sled wi put je dan ati -pi~ ni tekst Mi ro sla va Ka ra ul ca.

U KOV-u sam ob ja vio tri svo je kwi ge. Kon ver zi ju (1994), ko jom sam obe le ̀ io 40 go di na ì vo ta.

Pe tru je vo leo da ka ̀ e da je to mo ja naj bo qa pe sni~ ka kwi ga. Bu -du }i da je ob ja vqe na ka da i Ne si gur nost u tek stu, jed na dru gojsu “sme ta le”, a ova dru ga je bi la i na gra |e na, pa je pr vu gur nu la upo lu sen ku. Mo ̀ da je to naj a u ten ti~ ni ja mo ja pe sni~ ka zbir ka,su de }i po okol no sti ma na sta ja wa i emo ci ja ma (te la) u woj.

Dru ga kwi ga je Taj no dru {tvo, s pod na slo vom “An to lo gi jamla dih srp skih pri po ve da ~a”, iz 1997. go di ne. U toj zbir ci sampo dr ̀ ao po ja vu no ve pro zne ge ne ra ci je – iz me |u osta lih Sr |a naVa qa re vi }a, Zo ra na ]i ri }a, Ve se li na Mar ko vi }a, \or |a Ja ko -va, Go ra na Pe tro vi }a, Zo ra na Pe {i }a... Pe tru je bio sre }an{to sam mu dao ru ko pis i {to je mo gao da po dr ̀ i ta da mla de srp -ske pro za i ste.

Se }am se ka ko mi je Pe tru de set pr vih pri me ra ka po slaoauto bu som iz Vr {ca, jed ne su bo te, 17. ja nu a ra 1997. Pro bu dio meje ra no iz ju tra we gov ra do sni glas i na log da “od le tim” na auto -bu sku sta ni cu u Pan ~e vu, ka ko bih “uhva tio” pra vi auto bus ko jiza sta je u Pan ~e vu pa pro du ̀ a va za Be o grad.

ê ti ri go di ne ka sni je ob ja vio sam u KOV-u Bo ̀ an skeklop ke, àn rov ski abe ra tiv nu kwi gu, ko ju ne ki mo ji ~i ta o cinaj vi {e vo le. (Na pi sao sam je sa mo da bi iza {la u me ni dra gojedi ci ji “Ne sa ni ca”. Re kao sam Pe truu da sa mo tu vi dim ovu ko -lek ci ju krat kih pro za i on se slo ̀ io. Da ni je una pred pri hva tioda }e ob ja vi ti ta kav ru ko pis u “Ne sa ni ci”, ni kad ga ne bih ni na -pi sao.)

Sa rad wa s Pe tru om je uvek bi la la ka, pro ble me iz da va waje krio od me ne, a kwi ge bi pri sti za le iz ne na da, bez da bih mrd -nuo ma lim pr stom. Ta sa rad wa je jed no od onih le pih is ku sta va


ko je Pe tru ov qud ski i iz da va~ ki lik sen ~i pro fe si o nal no {}ui pri ja teq stvom, obo stra nim po ve re wem ustva ri.

Za to sam, ne gde u me |u vre me nu ova tri iz da wa sa ~i nio iru ko pis ese ja Vo je ô la no vi }a Ostr vo i kon ti nent, na pi saopred go vor za we ga i dao ga Pe truu. Bi lo je to pre kom pju te ra, ta -ko da du pli kat ni sam imao. Bio je odu {e vqen jer je i sam vo leoVo ju ô la no vi }a i ce nio ga kao pi sca. Iz la zak te kwi ge se, me -|u tim, od la gao i od la gao i vi {e od po la de ce ni je ka sni je do veodo ne sre} ne po le mi ke na stra ni ca ma Da na sa, iz me |u Pe trua ime ne i za hla |e wa od no sa u go di nu-dve da na. Re }i }u ma lo doc ni jejo{ ne {to o tom.

Us put da ka ̀ em ka ko je Pe tru vo leo da na ba vqa ret ke ineo bi~ ne ru ko pi se. Ta ko je iz dao, re ci mo, Po pi ne ru mun ske pe -sme, a go vo rio mi ka ko po se du je i je di ni ru ko pis pe sa ma @i vo ji -na Pa vlo vi }a. Ni taj ru ko pis, kao ni ô la no vi }ev ni je ni kadob ja vio.

Ukrat ko, po sle sjaj nog is ku stva s Pe tru om iz da va ~em, po -~eo sam ne str pqi vo da ~e kam po ja vu ô la no vi }e ve kwi ge. Go di -na za go di nom su i{le i ja sam ve ro vao da }e Pe tru kad tad ob ja -vi ti tu kwi gu. To se ni ka ko ni je do ga |a lo. Na Saj mu kwi ga prene ko li ko go di na KOV je pro gla {en za naj bo qeg iz da va ~a. Mi -slio sam da je to ne ko rekt no, jer je te go di ne, zbog ra znih ne pri -li ka s nov cem i pro sto ri ja ma ob ja vio sa mo 4 na slo va. Dru gi iz -da va ~i i po 50 ili 100 i vi {e. Na na va qi va we no vi nar ke i pe sni -ki we Ma ri je Mi xo vi} da gla sam za kwi ̀ ev ni skan dal go di ne,re {io sam da ta kvim pro gla sim po me ni ne ko rekt nu od lu ku sa -jam skog @i ri ja. Na dao sam se da }e Pe tru re a go va ti i da }u jav nomo }i da ga pro zo vem, od no sno iz o ko la na te ram da ob ja vi Ostr voi kon ti nent. Na mo je dve-tri re ~e ni ce, Pe tru je re a go vao è -sto kim po le mi~ kim tek stom na stra ni ca ma Da na sa, spo ~i ta va ju -}i mi {to sa ra |u jem s M. Mi jo vi }em, o ko jem sam ra ni je vr lo ne -ga tiv no pi sao. Od go vo rio sam o{tro, po na vqa ju }i tvrd we o ~e -ti ri kwi ge i spor noj od lu ci @i ri ja. Kr du je po no vio svo je tvrd -we i tu je ne gde po le mi ka u Da na su pre ki nu ta.

Po sle go di nu-dve, u raz go vo ru s Mi li nom re koh da i da qeKOV sma tram iz u zet nim iz da va ~em, a Pe trua sjaj nim ured ni komi od li~ nim pe sni kom. Ona re ~e da je i we mu, kao i me ni, kri vozbog po le mi ke i da ni je zlo pam ti lo, kao ni ja. Ta ko smo se mic pomic po mi ri li i na sta vi li da dru gu je mo kao i pre ove ne sre} nepo le mi ke. Pri zna }u jo{ da sam se i za Pe tru o vog ì vo ta ka jao


zbog po kre ta wa po le mi ke o KOV-u. Bi lo je ap surd no da ja po kre -}em po le mi ku, iz me |u osta log i sto ga {to sam u~e stvo vao u ga lapro sla vi dva de se to go di {wi ce vr {a~ ke ku }e… s bra~ nim pa romGa |an ski, Jo vi com A}i nom i ne kim dru gim od li~ nim pi sci ma.

Opet smo se sre ta li na Saj mu kwi ga, raz go va ra li, raz me -wi va li li te rar ne in for ma ci je i “in for ma ci je”, {a li li se.Pe tru je i da qe ga jio svoj stan dard ni, de ~a~ ki iz gled, ma da je bi -lo vid no da je ovaj ve ~i ti de ~ak srp ske i ru mun ske po e zi je na ~etbo le {}u. Ne ka ko se sa vio, li ce mu je po tam ne lo, ali je i da qewe gov zvon ki glas go vo rio o po e zi ji, pe sni {tvu, a iz me di ja sam,kao i dru gi, sa zna vao za neo bi~ ne ak ci je u Vr {cu i oko li ni upro mo vi sa wu iz da wa KOV-a, i po sle na sil nog we go vog iz ba ci -va wa iz Ste ri ji ne ku }e u re ̀ i ji cr kve.

S tim u ve zi, se }am se da sam li~ no sa ku pqao pot pi se po dr -{ke KOV-u pre de set go di na, na pr voj skup {ti ni SKD-a, u bor bipi sa ca pro tiv na sil nog ise qe wa ove ma le sjaj ne iz da va~ ke ku }e izostav {ti ne Ste ri ji nog bra ta. I da sam sa ku pio mno {tvo pot pi sanaj bo qih srp skih pi sa ca ko ji su jed no gla sno po dr ̀ a li Pe trua iKOV u bor bi s cr kve nim vla sti ma. Ne mo gu da se tim po vo dom nese tim i Pe tru o ve bur lesk ne pri ~e o sve {te ni ku ko ji je je da red,po za dat ku, do {ao u KOV i mo lio da mu pre da kqu ~e ve Ste ri ji neku }e. Pe tru je upi tao da li to ko na~ no re {a va pro blem. Sve {te -nik je po tvr dio. Tad je Pe tru iz xe pa iz va dio kqu~ od svog bi ci -kla i uru ~io ga pre za do voq nom cr kve nom gla sni ku. Ovaj je savsre tan oti {ao, a Kr du se jo{ du go i du go sme jao svom ge gu.

Se }a ju }i se s po {to va wem i tu gom sjaj nog pe sni ka i iz da -va ~a, re }i }u da mi je dva me se ca pre smr ti Pe tru po {tom po slaopa ke ti} u ko jem su bi le dve kwi ge. Naj no vi ja kwi ga Ta we Kra gu -je vi} Ta log ne do vr {e nog u iz da wu KOV-a i Pe tru o ve iza bra nepe sme pod na slo vom Moj gra |an ski {e {ir u iz da wu no vo sad skog“Pro me te ja”. Le ̀ e }i u bol ni ci, ~i tao sam Pe tru o vu pe sni~ kukwi gu, s odu {e vqe wem, se }a ju }i se ne kih pe sa ma, pod se }a ju }i sedru gih, a u`i va ju }i i u no vim. Bo ra ve }i na jed nom od bol ni~ kihvi ken da, na pi sao sam pri kaz ove sjaj ne kwi ge za Bli cov ne deq nido da tak “Kwi ga” i on je ubr zo iza {ao na na slov noj stra ni. ^uosam po sle od Mi li ne da ga je Kr du s ra do {}u pro ~i tao se dam da -na pred smrt. Pi {u }i tekst ni sam poj ma imao da }e sa mo ne {todoc ni je, 14. apri la 2011. go di ne, uju tro, za zvo ni ti moj ku} ni te -le fon, gde sam za ~uo upla {e ni glas Pe tru o ve su pru ge, ina ~e le -


kar ke, ko ja me je mo li la da po mog nem da se Pe tru, u ko mi, hit nopre ba ci u Be o grad, jer se ona pla {i da }e umre ti u vr {a~ koj bol -ni ci. U~i nio sam {ta sam mo gao, zvao ne ke qu de i go spo |i Kr dudao ne ke te le fo ne, ali su mi ne ko li ko sa ti doc ni je ja vi li da jePe tru pre mi nuo.

Dva da na doc ni je bio sam pred ka pe lom u Vr {cu, gde su ru -mun ski sve {te ni ci opo ja va li Pe tru u o vo te lo u otvo re nom san -du ku, na iz me ni~ no sa bleh mu zi kom, iz me |u dve ki {i ce i jed nogpro zra ka april skog sun ca ko ji je kroz ke ste no vo li {}e oba sjaodve sto-tri sto qu di ko ji su do {li da is pra te ovog svet skog ~o ve -ka na po sled wi krat ki put, od ka pe le do sta rog vr {a~ kog gro -bqa. ̂ i ni lo mi se da je taj ri tu al, sve {to se zbi va lo oko pre mi -nu log pe sni ka, sa svim su prot no we go vom li ku i we go voj li ri ci.We go vom {i ro ko otvo re nom po gle du na svet i umet nost.

Pe tru Kr du je spa jao srp sku i ru mun sku kul tu ru i ~i tav`i vot ulo ̀ io u kwi ̀ ev nost, u po e zi ju pre sve ga. Ovaj pe snik,iz da va~, pre vo di lac, in te lek tu a lac – sta me na i van se rij ska po -ja va, imao je, me |u tim, ne ve se lu sud bi nu ~o ve ka ko ji je mno go ~i -nio za dru ge, ali ma lo za se be. Svo je pe sni~ ke kwi ge ni je pra tios pa ̀ wom ko ju je po sve }i vao iz da wi ma KOV-a – ta ko da kao li ri -~ar sko ro i ni je na gra |i van ni ti su o we go vim kwi ga ma do voq nopi sa li va ̀ ni kri ti ~a ri. Ne ki su se oda zva li tek u smr ti – {toje qud ski i {to je po sle di ca pro {lo sti.

U svo joj li ri ci Pe tru Kr du je oslo wen na srp sku i ru mun -sku, ali i evrop sku po et sku tra di ci ju, kre tao od nad re a li sti ~ihis ku sta va po naj vi {e, i obo ga }u ju }i ih vla sti tim in ven tiv nimto nom, sta vom; ori gi nal nim pe sni~ kim fi gu ra ma i sli ka ma. Kr -du o va li ri ka je pri mer sa vre me nog pe sni {tva, her me ti~ nog uin tim no sti i otvo re nog u di ja lo gu sa svet skom po e zi jom, ~i ji jevan se rij ski po zna va lac bio. Ne ve lik niz Pe tru o vih kwi ga pri -mer je bri ̀ qi vo vo |e ne i ozbiq no tre ti ra ne pe sni~ ke pu sto lo -vi ne. Jed ne od naj o ri gi nal ni jih u na {oj kul tu ri po sled wih tri -de se tak go di na.

Sto ga je pre sve ga pred srp skom kul tu rom i srp skim pi sci -ma i in te lek tu al ci ma nu ̀ nost da se odu ̀ e Pe tru Kr duu ozbiq -no ura |e nim sa bra nim pe sma ma, sa bi ra wem we go vih od li~ nihpre vo da i iz ra dom kom plet ne bi bli o gra fi je da bi se we go vo re -spek ta bil no kwi ̀ ev no de lo pri bli ̀ i lo bu du }im na ra {ta ji ma~i ta la ca i mla dih pe sni ka.


Sini{a Ili}: Izobiqe

BEOGRADSKI SVEMIR ��

Stanislav Vinaver

BEOGRAD I G. KRLE@A

Pri li kom svo ga bo rav ka u Ru si ji, u ru skoj re vo lu ci ji, pri -me tio sam vr lo ~ud no va tu ~i we ni cu. Oni Hr va ti ko ji su bi linaj za gri ̀ e ni ji fran kov ci, ko ji su, usled po gre {no ga vas pi ta -wa, mr ze li Sr be kao ku gu, ~im je buk nuo boq {e vi zam, pre sal du -mi li su iz naj cr wih re ak ci o na ra u ko mu ni ste. Wi hov ko mu ni zambio je sa mo i je di no mr ̀ wa na Sr be, ko ji, jo{ ve o ma za gre ja ni na -ci o na li zmom, ne ima |a hu ma te ri jal nog vre me na za da qu, sve ~o -ve ~an sku evo lu ci ju. Ta po ja va bi la je op {ta, ta kvih Hr va ta bi loje mno go.

G. Kr le ̀ a da nas je naj ve }i `i vi hr vat ski pi sac. I ni kodru gi ne go Be o grad is ta kao je pr vi put tu ~i we ni cu sa po treb -nom i sna gom i qu ba vqu. Ali g. Kr le ̀ a, i po red to ga {to je pi -sac od mo} no ga ta len ta, iz gle da lo bi, ne mo ̀ e da se otrg ne jed nojkob noj stru ji. To je ona ista stru ja ko ja je pro gu ta la u svo je mut -ne du bi ne i one hr vat ske in te lek tu al ce iz Ru si je, na ~i niv {i ihna zor ko mu ni sti ma, usled mr ̀ we pre ma Sr bi ji.

I naj ve }em pi scu te {ko je ote ti se od pri ti ska sre di ne,ali na ma svi ma ko ji ta le nat g. Kr le ̀ e ce ni mo ta bi ute ha bi lane do voq na. I u slu ~a ju g. Kr le ̀ e pi ta we se ja vqa: ni je li g. Kr -le ̀ a or gan ski mo rao da mr zi Be o grad? A ako je ste – on da za -{to? Ono {to je on na pi sao o Be o gra du spa da u naj ̀ u~ ni je, naj -ne pra ved ni je, {to je ikad iko re kao o na ma. Za g. Kr le ̀ u Be o -grad je gnoj, tru le`, ku ga, ne {to ~e mu ime na ne ma. G. Kr le ̀ api {e:


Kri mi nal ni ti po vi i lu da ci stu pa ju na ~e lu, go mi laqu di no se za sta ve, de ru se, kr va re, raz bi je ni su u sek te, re -li gi je, stran ke, pa ro le, uve re wa, usta ve i ka bi ne te…

Jer u ovom ma |ar skom pe pi ta sno bi zmu {to se ra |a ina sta je, gde se pi {e o ki ne ma to gra fi ji i kon struk tiv nomsli kar stvu istim na ~i nom kao o mi ni star skim pa na ma ma,ov de, u gra du }e vap ~i }a i jo gur ta, gde sto je imi ta ci je pr vo -ra zred nih ho te la sa ta ko zva nom {vaj car skom po slu gom izKo ~e vja, se de ek se len ci je mi ni stri i gra ni ~ar ski br~ ka ju~a~ ka li com po usti ma i na zdra vqa ju i glu po sti i ble fu ene mi sle u kon di ci o na lu ne go ro be di rekt no. Ovi pro val -ni ix i ko wo kra di ce jo{ u pr voj ge ne ra ci ji, da nas su ek se -len ci je i di plo ma te, a su tra }e ;u svo jim – re ci mo – mra -mor nim vi la ma iza spu {te nih za ve sa pri ma ti po klon stve -ne de pu ta ci je t. zv. umet ni ka, sli ka ra i pe sni ka, da ove ko -ve ~e pro la zne ze maq ske fi gu re na {ih ge ni jal nih po li ti -~a ra, fi nan ci jal nih ve li ka {a i ot me ne go spo de. Vrag ihod neo! Jed ne, dru ge i tre }e!

Kwi ge, kao to pov ske gra na te naj te ̀ e ga ka li bra tre -ba le bi da se ba ce u ovaj ko lo plet ra di ka la i za gre ba~ kih`i do va, u taj od vrat ni me te` tro va te qa i va ra li ca, ge ne -ra la i dr ̀ av nih sa vet ni ka, me |u to pla vo krv no austrij skofe u dal no sme }e, {to da nas ve ~e ra u Kle ri xu, sju tra pu tu jena kow ske tr ke xo kej sko ga klu ba u pro vin ci ji, on da ple {ena dvor skom ple su, kao po sred nik po za ni ma wu, kao pro fe -si o nal ni tat i ni tkov {to `i vi po svim sme tli {ti ma~i ta ve Evro pe…

Ka ko da se ovaj bez gla vi pro met po uli ca ma grad -skim za u sta vi, da se ova po pla va sme }a i pro val ni ka i hoh -{ta ple ra pri si li da sta ne na jed nu mi nu tu u svo joj be so -mu~ noj tr ci za pro fi tom, i da se na |e ne ko ko da nad vi ~etu ban du…

O, neo bi~ no in ten ziv no, ja sam to ga po sle po dne vaose tio {to to zna ~i ka da se u to me sve mu zbi va wu oso vijed na sve tla po ja va i kao u sve toj pro va li tem pe ra men ta izsve ga gr la za ur la pro tiv lu di la, pro tiv stru je, pro tivmen ta li te ta ~i ta vih po ko le wa i pro tiv ba ha te sla bo um -no sti te pro ̀ dr qi ve i ne za sit ne raz boj ni~ ke ban de. Po -koj nog Di mi tri ja Tu co vi }a se tio sam se i we go ve kwi ge oAl ba ni ji i we go ve tu ̀ ne smr ti, gde je ostao pre ga ̀ en i za -bo ra vqen kao dro wak, pod to~ kom onog istog me ha ni zma


pro tiv ko ga se ta ko smi o no i mu ̀ ev no bo rio. U we go vojsve tloj po ja vi ima de ne ~eg ute {nog, da ni ti na na {im ho -ri zon ti ma ni je jo{ sve bez nad no po ga ̀ e no i we go va pro -past kao i ona bla ga, mo dra ti ha, ju tar wa smrt Sve to za raMar ko vi }a, do ga |a ji su ko ji sto je kao mo nu men tal ni spo -me ni ci na ce sti na {eg naj mla |eg zbi va wa. Sud bi ne su tople me ni tih in te le ka ta, ko ji su se raz dvo ji li od svo jih ma -snih, sviw skih, pre po top nih sre di na i si ti glu po sti i pu -ni gnu {a wa spram bla ta sva ko dnev nog, po vu ~e ni u se be,oni spu {ta ju me ri la objek tiv ne ana li ze u svo je kr va vo ipo mah ni ta lo vre me. U ne kim jad nim i sme {nim ci vi li za -ci ja ma od ko jih za dve sto ti ne go di na ne }e osta ti ni jed nasto li ca u obrt nom mu ze ju (ta ko su bed ne i neo ri gi nal ne), utim pa kle nim ko ti na ma, gde sto je ko lo dvo ri sa ga zo me tri -ma i hi dran ti ma kao je di ne evro pej ske kon struk ci je u mo rubla ta, u ta kvom ̀ i vo tu ko ji jo{ o~e ku je svo je pe sni ke da gaopla ~u, ti ple me ni ti mo zgo vi ra de kao mo to ri i ti mla di,su {i ~a vi ki klo pi {to se svi ja ju na zgu ̀ va nim plah ta ma uvi so kim tem pe ra tu ra ma i {to osta vqa ju za so bom u la di -ca ma ru ko pi se, i dve tri ne po zna te, za bo ra vqe ne kwi ge, tosu je di ne za sta ve na {e ga vre me na. . .

Sva ka ko g. Kr le ̀ a gre {i. Jer ako on ose }a da je sa so ci ja -li sti~ ke ta~ ke gle di {ta sva ki bur ̀ o a ski si stem tru le`, on daje to tre bao da is tak ne na dru gi na ~in, ta ko da po ka ̀ e da je bur -`o a zi ja svu gde se bi rav na, li ce mer na i tu pa. Ta ko je Ap ton Sin -kler pri ka zao u svo jim ro ma ni ma Ame ri ku, ta ko @or` Gros {i -ba bi ~em svo jih ka ri ka tu ra Ger man ce fe u dal ce, iz no si ih predsvet gro zne, sa kva drat nim gla va ma, glu pim iz be zu mqe nim o~i -ma, sa be sti jal nim ~e li ma i vi li ca ma. Ali g. Kr le ̀ a ho }e u svo -me na pi su da do ka ̀ e ne to, ne da je ce la bur ̀ o a ska kul tu ra rop -ska i gad na, ve} da su Sr bi ja i Be o grad, da su oni gad ni. Sve onozbog ~e ga so ci ja li sti op tu ̀ u ju bur ̀ o a zi ju, bur ̀ o a ski si stem,sve to g. Kr le ̀ a is ti ~e kao spe ci ja li tet Be o gra da. U to me bibi lo fran kov stvo g. Kr le ̀ e. Ali ima i ne {to ve }e, ka rak te ri -sti~ ni je, ne {to na zad no kod g. Kr le ̀ e. To je strah od pro gre sa.On se bo ji pro gre sa. We mu pro gres iz gle da stra {an, di na mi kaBe o gra da we mu iz gle da ne {to apo ka lip ti~ no, So do ma i Go mo ra.Na rav no da je ba{ di na mi ka Ve o gra da, kraj svih za la, ono {to i~i ni da je Be o grad da nas kul tur ni cen tar ze mqe. Be o grad `i vi.U we mu su bor be i sek te, uve re wa i usta vi – to {to g. Kr le ̀ i iz -


gle da uàs, jer se on bo ji mo der ne di na mi ke ko ju do no si pro gres,a {to u stva ri je ste znak ì vo ta in ten ziv nog i stva ra la~ kog.Di na mi ka Be o gra da, we go vo kre ta we, we gov ri tam ~i ne ovu va -ro{ jed nim me stom gde se sti ~u in te lek tu al ci, ko ji vo le ìvì vot a be ̀ e od usta ja lih ba ra. Da nas se zna, ne sa mo da mu zi kaqu de le ~i i is ce qu je, ne go ba{ da du hov na di na mi ka, po kret,pla hi okol ni ̀ i vot uno se u qu de ne {to sve ̀ e i po let no. Sa gle -di {ta ì vo ta, Be o grad je in te re san tan za sva ko ga umet ni ka, imi sli o ca, i pro ro ka i fa na ti ka. Taj Be o grad, ne za vi sno od par -ti ja, pro sto kao jed no du hov no sta we, mi svi vo li mo. Ose }a mo daì vi mo. Od to ga rit mi~ no ga, us ta la sa log, vre log Be o gra da g.Kr le ̀ a se pla {i. We mu da su ne ke re ak ci o nar ne idi le i uto pi -je. Ni ka da i nig de ni je se ta ko ja ko vi de la sva ze le na mr ̀ wa g.Kr le ̀ e na ì vi ì vot, na sve ma ni fe sta ci je ì vo ta, kao u we -go vom na pi su o Be o gra du. Eto u to me i je ste za go net ka g. Kr le ̀ e:On mr zi ì vot uop {te, mr zi ì vot kao ta kav. Pre li staj tewe go va de la: nig de to ple sve tlo sti, nig de ~e ga àr ko sim pa ti~ -no ga. To {to g. Kr le ̀ a na me }e Be o gra du sve gre ho ve bur ̀ o a zi je(kao da ne ma bur ̀ o a zi je van Be o gra da!) – je ste g. Kr le ̀ in fran -ko vluk. Ali to {to g. Kr le ̀ a na pa da Be o grad ima du bo kog osno -va ima te me qa u du {i i sr cu g. Kr le ̀ e. On je mo rao na pa sti Be o -grad, ne mi nov no.

Pri svem te o rij skom ko mu ni zmu g. Kr le ̀ e, kroz we go vuumet nost te ~e jed na be so mu~ na ~e ̀ wa da se pro gres za u sta vi, dase ì vot za u sta vi i da na do |e vo {ta no car stvo sklad nih lu ta ka,bez kr vi i me sa. Mr ̀ wa g. Kr le ̀ e na ì vi ì vot po kri la se ma -skom ko mu ni zma (ko ji ho }e ̀ i vot da iz me ni, ali ne da ga uni {ti,dok g. Kr le ̀ a, kao umet nik hteo bi, kad bi mo gao, da ì vot uni -{ti). @i vot, kao ta kav, i u svi ma for ma ma, iz gle da g. Kr le ̀ iga dan i od vra tan.

I pri rod no je da je g. Kr le ̀ i naj od vrat ni ji Be o grad, jer uce loj ovoj ze mqi u we mu ima naj vi {e ì vo ta, naj vi {e kr vi, naj -vi {e stra sti, naj vi {e bor be, naj vi {e ne ra va.

(Iz: Sta ni slav Vi na ver, Go~ Go ri, Be o grad 1927.)


Slobodan Jovanovi}

JUGO-NOSTALGIJA I “KREATIVNOST”

3. Mikser festival i 6. Belgrade Design Week

Maj je po stao me sec di zaj ne ra i te o re ti ~a ra di zaj na, tj.“kre a ti va ca i ino va ti va ca”. Dve ve li ke be o grad ske go di {we ma -ni fe sta ci je od i gra va ju se isto vre me no: Mik ser – od 25. do 28.ma ja, a Bel gra de De sign We ek (BDW) – od 23. do 28. ma ja. Dok je De -sign We ek kon cep cij ski okre nut pre da va wi ma i se mi na ri ma,Mik ser je to kom pro te kle dve go di ne po stao me sto kul tur ne raz -me ne ne za be le ̀ e ne na ovim pro sto ri ma. Po tre }i put na pro sto -ri ma @i to mli na na Dor }o lu, fe sti val “kre a tiv no sti i ino va -tiv no sti” Mik ser us peo je da pro dr ma na {u, uglav nom mla |u,kul tur nu jav nost i spo ji vi {e raz li ~i tih umet ni~ kih di sci pli -na u je dan ~e tvo ro dnev ni do ga |aj. Mu zi ka, film, po zo ri {te, gra -fi~ ki di zajn, in du strij ski di zajn, ar hi tek tu ra, vi zu el na umet -nost, stu dent ski pro jek ti, pro jek ti sa eko lo {kim te ma ma spa ko -va ni su u ~e ti ri da na pro gra ma ko ji je vi de lo ne ko li ko de se ti nahi qa da po se ti la ca.

U 14 pro gram skih ce li na 3. Mik ser fe sti va la pred sta -vqe ni su ra do vi 1.500 umet ni ka i te o re ti ~a ra umet no sti. Kon -cept 3. Mik se ra je “Ju go sla vi ja”, pa ne ~u di {to je na otva ra wu(25. ma ja) na stu pio {an so wer Ar sen De di}. Kre a tiv ni di rek -tor Mik se ra Do ri jan Ko lun xi ja je, za jed no sa Mi li com Pe ki} iAnom Ada mo vi}, ko le gi ni ca ma iz or ga ni za ci je “Ki osk” osmi -slio iz lo ̀ bu u okvi ru Art zo ne Mik ser fe sti va la. Te ma iz lo -


`be u pro sto ri ma si lo sa @i to mli na je Slet, kao cen tral ni do -ga |aj pro sla ve Da na mla do sti od 1957. do 1987. go di ne. Pred sta -vqe ni su ra do vi tri de se tak umet ni ka, me |u ko ji ma su ~u ve ni vi -deo rad Ma ri ne Abra mo vi} He ro, po sve }en we nom ocu, par ti -zan skom ofi ci ru, za tim in sta la ci ja Mu zej de tiw stva Vla di -mi ra Pe ri }a, ko ji kroz iz lo ̀ be i pro jek te `e li da ofor mi mu -zej po sve }en de tiw stvu, kao i deo Yugo mu ze ja Mr |a na Ba ji }a,pro jek ta ko ji umet nik ra di ve} de se tak go di na, s ci qem da se na -pra vi mu zej na pro sto ru Tr ga Sla vi ja. Po red ovih re no mi ra nihumet ni ka, iz lo ̀ e no je tri de se tak ra do va mla |ih umet ni ka ko jisu od go vo ri li na ku sto ske te me Sle ta ili Ju go sla vi je. U wi ho -vim ra do vi ma se ogle da dis har mo ni ja sa tre nut nim dru {tve nimod no si ma. Te me Sle ta i Ju go sla vi je pred sta vqe ne su uglav nomna kon cep tu a lan na ~in, kao ap strakt ni poj mo vi ko ji po vr {nosim bo li {u vre me po sle Dru gog svet skog ra ta. Ta ko su pi o ni ri,{ta fe te, cr ve na bo ja, sle to vi, pe to kra ke, itd... pred sta vqe nikao ide o lo {ki mo ti vi ju go-no stal gi je ko ji ni su ima li bi lo ka -kve dru {tve ne nus-po ja ve.

Osnov ni pro blem po stav ke Art zo ne je od su stvo kri ti~ kogpre i spi ti va wa pe ri o da u ko jem su no {e ne {ta fe te i pra vqe nisle to vi. [ta vi {e, ose }aj otu |e no sti od pro ble ma sa vre me nogdru {tva mo ̀ e se ose ti ti u ce lo kup noj or ga ni za ci ji Mik ser fe -sti va la. Po vr {nost raz ra de te ma Sle ta i Ju go sla vi je ne oprav -da va te ̀ wu Mik se ra da bu de fe sti val “kre a tiv no sti i ino va -tiv no sti”. Svr ha umre ̀ a va wa umet ni ka i te o re ti ~a ra sa pro -sto ra biv {e Ju go sla vi je is cr pi se na kon fe ren ci ja ma i se mi na -ri ma, a uti caj na {i ru kul tur nu jav nost je sra zmer no ma li. Sti -~e se uti sak da je ulo ̀ e na ve li ka ko li ~i na ener gi je u or ga ni za -ci ju fe sti va la, na ko jem je bi lo mno go za ni mqi vih do ga |a ja, alida ipak ni je po stig nu to ni {ta {to bi uz bur ka lo u~ma lost do ma -}e kul tur ne sce ne. U okvi ru di zaj na, ar hi tek tu re ili eko lo gi je,ura |e ni su ne ki pro jek ti i tri bi ne ko je ima ju im po zan tan spi -sak u~e sni ka, ali vi zu el ni deo pro gra ma ne pra ti am bi ci je or ga -ni za to ra da po dig nu fe sti val na kon cep tu al no vi {i ni vo.

Po red Art zo ne, iz lo ̀ be ni pro gram 3. Mik se ra ~i ni iMik ser X-Chan ge u ko jem su pred sta vqe ni pro jek ti ra znih po -slov nih i umet ni~ kih udru ̀ e wa ko ja de lu ju na pro sto ri ma Bal -ka na. Hen kel je iz lo ̀ io ra do ve do bit ni ka Hen kel Art Award – na -gra de za mla de umet ni ke. Si ni {a Ili} i Li di ja De li} su pri ka -za li cr te ̀ e ko ji ih svr sta va ju u naj zna ~a ni je umet ni ke mla |e ge -ne ra ci je na ovim pro sto ri ma. Co ca Co la je pred sta vi la pri me re


svo je mar ke tin {ke kam pa we to kom pro te klih 125 go di na. Po redCo ca Co le i Hen ke la, pred sta vqe ni su pro jek ti Nu men ko lek ti va,Na tu re & Art, Me dij ske Ar he o lo gi je i dru gih or ga ni za ci ja. Za ni -mqiv pro stor si lo sa @i to mli na kao da je do bio dru gu na me nupo stav kom ovih ra do va. Ta ko je Mar ko Cr no br wa ura dio Earth

Tran sla tor, ma {i nu ko ja obi~ nu ze mqu pre tva ra u ma te ri jal zagrad wu. Nu men ko lek tiv je pred sta vio sve tle }u in sta la ci ju Nu -

men Light, ra |e nu od neo n ki i “{pi jun skog” sta kla (jed no smer nopro zi ran i jed no stra no re flek tu ju }i ma te ri jal; vi {e o ovo mewww.fo ru se.in fo). Nu men ko lek tiv je za pro {li Mik ser ura diove li ku sve tlo snu in sta la ci ju is pred si lo sa @i to mli na, kaopred sta vqa we Vi en na De sign We ek-a, ko ji je pred sta vqen i ovego di ne na Mik se ru.

[e sti Bel gra de De sign We ek se pro sti re na ~ak 14 grad skihlo ka ci ja. Naj va ̀ ni ji deo pro gra ma ~i ni kon fe ren ci ja “Fu tu re2”,ko ja je odr ̀ a na i pro sto ri ja ma Op {ti ne Vra ~ar i Ju go slo ven -skog Dram skog Po zo ri {ta, pod mo tom “Naj kre a tiv ni ji umo vi 21.ve ka”. Na iz lo ̀ bi u Stu dent skom kul tur nom cen tru pred sta vqe -ni su ra do vi De ja ne Ka bi qo, Go ra na Le la sa i Vla di mi ra Mi la -di no vi }a Mi ki ja. De ja na Ka bi qo je ura di la in sta la ci ju Let -

Them Sit Ca ke!, na pra vqe nu od ce men ta i la ̀ ne ~o ko la de, kao alu -zi ju na po sled we re ~i Ma ri je An to a ne te. Go ran Le las je ura diolut ke za ri mejk se ri je Na slo vo, na slo vo. V. M. Pi ki je pred sta -vio por tre te naj zna ~aj ni jih u~e sni ka BDW kon fe ren ci ja od2006. do 2010. go di ne. Na ̀ a lost, ni je ja san kon cept ove grup ne iz -lo ̀ be, osim ~i we ni ce da su isto vre me no pred sta vqe ni ra do vitri umet ni ka ko ji ra de u raz li ~i tim me di ji ma. Po red ove iz lo -`be, pro prat ni vi zu el ni deo kon fe ren ci je ~i ne de lo vi iz lo gain sti tu ci ja kul tu re u cen tral nim grad skim uli ca ma, ko je suosmi sli di zaj ne ri na po ziv BDW-a.

Dok kon fe ren ci je fe sti va la Mik ser i Bel gra de De signWe ek-a ima ju ve li ki od jek i re le vat ne u~e sni ke, pra te }i pro -gram fe sti va la je jo{ uvek ne do voq no raz ra |en. Od su stvo kon -tak ta sa sa vre me nim de {a va wi ma u srp skom dru {tvu i in si sti -ra we na ne koj uz vi {e noj “kre a tiv no sti” od li ~an su po ka za teqda su ove dve ma ni fe sta ci je pri mer le po upa ko va ne ro be, u ko jojse ter mi ni ka rak te ri sti~ ni za pred mo der no do ba eks plo a ti {uza po tre be sa mo-mar ke tin ga. U~e {}e po li ti ~a ra i bi zni sme nana kon fe ren ci ja ma ovih fe sti va la sa mo pod u pi re mi {qe we daje tre nut ni od nos kul tu re i po li ti ke jo{ uvek da le ko od ne za vi -sne kul tur ne po li ti ke ko ju svi `e li mo da vi di mo u prak si.


Aleksandar Milosavqevi}

ISTINE KOJE BOLE

Utisci sa 56. Sterijinog pozorja

Odmah va qa konstatovati ~i wenicu da ovogodi {we Po-zorje u estetskom smislu, pa i na tematskom planu, nije ponudiloni{ta {to je mogu}e ozna~iti kao epohalno novo ili druga~ije.Uostalom, ovaj festival tokom svoje pedeset{estogodi {we po-vesti nikada nije ni poku{avao da postane Bitef.

Ipak, neke od predstava izvedenih u okviru Festivala, ~i-ja je umetni~ ka direktorka i selektorka od ove godine teatrolo-{ki wa Ksenija Radulovi}, izazvale su burna reagova wa, iznena-div{i neke od komentatora, pa i deo javnosti. Wihova iznena|e-nost je tim neo~ekivanija kada se uzme u obzir da su najave u vidukonkretnih predstava, zasnovanih na odre|enoj vrsti rediteq -ske poetike, ali i tipu dramaturgije, bivale prisutne na nekimod ranijih Sterijada.

Ovaj put je, me|utim, “atak” bio koncentrisan i direktan,a najavila ga je predstava Ro|eni u YU Jugoslovenskog dramskogpozori{ta u reìji Dina Mustafi}a, kojom je 56. Pozorje iotvoreno.

Smisao ove predstave indirektno je formulisan repli-kom jedne od glumica, koja u svoje ime, dakle ne kao dramatis per-sona, kaè: “Dobar deo ìvota sam provela u Jugoslaviji, u wojsam odrastala, sazrevala, radovala se i patila. Dozvolite mi za-to da se od we na pristojan na~in oprostim, da je na dostojan-stven na~in sahranim.”


Ove re~i }e izgovoriti Mirjana Karanovi} i one su plasi-rane kao deo wene privatne ispovesti, ba{ kao {to je to slu~aj isa tekstovima koji govore ostali akteri predstave. Mustafi}e-va ideja je bila da upravo kroz niz li~ nih ispovesti glumaca,kroz pri~e koje je tokom rada na predstavi uobli~io dramatur-{ki tim Milena Bogavac, Maja Pelevi}, Filip Vujo{evi}, Bo-ò Koprivica i Milo{ Kre~ kovi}, na~ini svojevrsni mozaikkoji reprezentuje neke od mogu}ih istina vezanih za svojevreme-no funkcionisa we, ali i raspad SFRJ.

Neke od tih ispovesti danas deluju poput naivnog vica,druge su potresne, tre}e, nagla{eno intimne, naizgled nemajuveze s temom, mada indirektno ukazuju na {iru socijalnu i poli-ti~ ku atmosferu Titove Jugoslavije, ~etvrte ne odmi~u od op-{tih mesta na kojima je po~ivala jugoslovenska svakodnevica.Neke su artikulisane kao ske~evi, a neke su opet prezentovane uformi brehtovskih songova, kao fragmenti recitala karakte-risti~ nih za Titovu epohu.

Sve ispovesti su jugonostalgi~arski intonirane, a nikood svedoka, osim uzgred, ne pomi we senke tako|e svojstvene po-menutom vremenu. Istina, atmosfera koja je prethodila krva-vom raspadu Dràve nije mogla da bude zaobi|ena, ali bez udu-bqiva wa i ma kakvog poku{aja analize ili dodatnog komentara.

Ovakav pristup temi je nametao nagla{eni sentimentali-zam koji je rediteq poku{avao da relativizuje ogromnom scen-skom snagom izvanrednog gluma~ kog ansambla. Dva najsna`nijaprimera su ispovesti Branke Petri} i Anite Man~i}. Obe sugovorile u vlastito ime, transformi{u}i privatnost u dramskekaraktere. Prva je govorila o pokojnom suprugu Bekimu Fehmiu.O wegovom ìvotu je govorila naizgled ravnodu{no, svode}iblistavu umetni~ ku karijeru na nabraja we faktografije, pritom izostavqaju}i intimne deta qe iz bra~ nog ìvota. No, emo-cija s kojom je govorila o Bekimu, ma koliko autenti~ na, bila jescenski artikulisana na vrhunski gluma~ ki na~in. Anita Man-~i} je, nakon bezazlene pri~e o odrasta wu na jednom od dalma-tinskih otoka, gde je provodila leta kod maj~ine rodbine, ispri-~ala i kako joj je bilo onemogu}eno da dobije vizu za Hrvatsku, teode na sestrinu sahranu. I ovaj put su na delu bili isti elemen-ti: dokumentaristi~ ki ton stra{ne li~ ne ispovesti postao jematerijal za gra|e we lika, a pozori{te je opet potkazivalo ì-vot – najdirektnije, na ivici dopu{tenog, pristojnog, kao i uvekvoajerski, ali i s distance definisane gluma~ kim ume}em, u ta-


nanom me|uprostoru gde se prepli}u intima, najdubqa ose}a wa iartificielnost, gde sirova faktografija ìvota biva preo-blikovana u dramski materijal, a liniju izme|u privatnog idramskog jedino odre|uje gluma~ ki talenat. Ne ~udi otuda {to jepublika ~esto bila zbu wena ovakvim zaviriva wem u tu|e du{e.

* * *

Predstava Proklet bio izdajica svoje domovine Sloven-skog mladinskog gledali{~a iz Qubqane, nastala iz autorskogkoncepta Olivera Fr qi}a, redite qa koji je na Sterijinom po-zorju debitovao pre dve godine {okantnom ali teatarski uzbu-dqivom rije~ kom predstavom Turbo folk, barata gotovo istimelementima kao i Ro|eni u YU. U ambijentu koji odre|uju nepre-stana prepucava wa aktera, zasnovana na autenti~ nim podacimaiz wihovih ìvota, postepeno na sceni narasta atmosfera kse-nofobije, neprestane inkvizicijski surove istrage koja bi daustanovi pravu istinu ko je od glumaca ~istokrvni Slovenac, da-kle Evropqanin. Prepucava wa su, naravno, surova i u svakomsegmentu predstave uvek se svode na fizi~ ku eliminaciju “nepo-dobnih”. A to se odnosi na svakog – bilo da u sebi ima makar ma-lo tu|e krvi, ili je jugonostalgi~ar, ili je u pro{losti iskazi-vao preveliku revnost na crti bratstva i jedinstva.

Surovo je i to {to od glumaca Fr qi} traì apsolutnuiskrenost, te ova “igra” dobija dimenzije monstruoznog kafki-janskog procesa u kojem nema nevinih, {to prikazuje nali~ je ra-ja zasnovanog na pojmovima politi~ ke korektnosti, tolerancije,suìvota, demokratije, slobode, prava na razli~itost.

Kre{~endo je finale kada glumci denunciraju jedni drugeotkrivaju}i najprivatnije i najintimnije deta qe iz biografijakolega: obzna wuju ko je beskrupulozno podmetao nogu partneri-ma, qubavne afere, ko je podnosio izve{taje nadle`nima o sta -wu moralno-politi~e podobnosti ~lanova teatara, ko je iz naj-li~ nijih motiva ru{io upravnike pozori{ta i sl. Tada, kao i upredstavi Ro|eni u YU, privatni iskazi postaju dramski materi-jal koji otkriva patologiju dru{tvenog trenutka, {to prepozna-jemo kao posledicu elementarnog zla koje po~iva u svakome odnas. U tom ~asu predstava prestaje da bude samo pri~a o Sloveni-ji danas i la`nom raju Evrope, kao “najbo qem od svih svetova”,pa ni puko svedo~anstvo o mra~ nim stranama li~ nosti s pozor-nice, ve} postaje stra{na istina o neuni{tivom qudskom zlu, oindividualnoj patologiji iz koje nastaju sve dru{tvene devija-


cije, o odgovornosti svakog pojedinca za zlo po~i weno u imeIdeje, Nacije, Dràve, Slobode.

U Kukavi~luku, predstavi koju je Frqi} reìrao u Narod -nom pozori{tu / Narodnom kazali{tu / Népszínház, Subotica,pa ̀ wa je fokusirana na drugi la`ni raj – idealizovanu slikuìvota u multietni~ koj atmosferi Subotice. Rediteq gra|u zadramu opet nalazi u ispovestima glumaca, saop{tavaju}i namniz neprijatnih istina, onih koje se ti~u Subotice, ali i veza-nih za na~in na koji se (ne)suo~avamo sa zlo~inima navodno po-~i wenim u na{e ime. Provokativnost predstave se poja~ava domaksimuma kada glumci silaze sa scene i anketiraju gledaoce po-stavqaju}i najdirektnija pita wa koja se odnose na najdelikatni-je probleme dru{tvene i politi~e atmosfere u Srbiji danas.Odgovori koje smo ~uli, a koje su gledaoci saop{tavali u mikro-fon, zaista su bili frapantni.


Branka Petri} u predstavi Ro|eni u YU

* * *

U Metamorfozama koje je u Jugoslovenskom dramskom po-zori{tu reìrao Aleksandar Popovski, sve je, me|utim, druga-~ije i mnogo bezazlenije, jer u toj predstavi Srbi uop{te nisuapostrofirani. Istina, Ovidije je pisao o qudo`derstvu, o po-ko qima, silova wima, jezivim nepo~instvima, o ve~itoj ~oveko-voj potrebi da se nadgor wava s bogovima, a sve to sa scene podsvojim imenima govore Neboj{a Glogovac, Tamara Vu~ kovi},Nikola \uri~ ko, Jelena \oki}, Goran [u {qik, Nada [argin,Radovan Vujovi} i Marija Vickovi}, ali se to nas direktno neti~e. Ili se barem pravimo da nas se ne ti~e?

Za razliku od sirovih, ve} na prvi pogled grubih Fr qi}e-vih predstava, Metamorfoze Popovskog su savr{eno produkci-ono upakovane. Kostimi su kao iz najekskluzivnijih butika Pa-riza, Londona, Wujorka, scenografija je uzbudqiva i efektnakoliko i skupa, a bezmalo svaki pokret glumaca je koreografskiuobli~en. Svi ovi podaci nisu navedeni kao negativno odre|e -we, ve} ukazuju na posebnu vrstu stilizacije koja nam kroz debe-le naslage oblandi, na materijalu bitno druga~ijem od Fr qi}e-vog, zapravo saop{tava sli~ ne istine o nama samima. Pita we je,me|utim, da li nam pomenute oblande olak{avaju “guta we” isti-ne, ukoliko je uop{te postanemo svesni, ili nam, naprotiv,upravo ti slojevi lepog pozori{nog “pakova wa” ne dozvo qavajuda prepoznamo istinu koja bi trebalo da nas se ti~e.

* * *

Poema Ota Tolnaija Ki{i wevska ruà, Pozori{ta “DeèKostola wi” iz Subotice, posluìla je redite qu Andra{u Ur-banu samo kao povod za stvara we fascinantnih, ma{tovitih iefektnih scenskih slika koje su gradile uzbudqivu prestavu ~i-ji akteri mogu da budu jedino istinski posve}eni glumci – redi-te qevi istomi {qenici. Ovde se, me|utim, pod pojmom posve}e-nika ne misli na poslu{nike, a pojam istomi {qenici nijeeufemizam za glumce koji ne misle vlastitom glavom.

Nekome ko ne govori ma|arski te{ko je bilo da ustanovikakve je veze Urban uspostavio izme|u poezije i scenske rad we,ali i bez obzira na prirodu tih veza Urban je jo{ jednom potvr-dio osobenosti svoje rediteq ske poetike, sposobnost gra|e wasamosvojne scenske sintakse, zasnovane na sposobnostima gluma-ca, ali i demonstrirao fascinantnu vlastitu ma{tu i rediteq -


sku mo} kojima tvori autenti~ ne scenske svetove. U tom smislu,~ini se da ovom redite qu konkretni literarni predloàk nijeni bio potreban.

* * *

U kontekstu pomenutih predstava i wihovog vi{e ili ma -we jasno definisanog dokumentaristi~ kog pristupa teatarskojumetnosti, ostale predstave koje Radulovi}eva pozvala na ovo-godi {we Sterijino pozorje delovale su mlako i neubedqivo –bez obzira na to koliko uistinu reprezentovale glavni tok ov-da {we repertoarske politike.

Na drugoj strani, indikativna moè da bude ~i wenica dasu jedina tri kandidata za prakti~ no glavno prizma we Festiva-la – Sterijinu nagradu za tekst savremene doma}e drame bili Du-{an Kova~evi} sa @ivotom u tesnim cipelama (Zvezdara tea-tar, Beograd), poema Ota Tolnaija Ki{i wevska ruà, daklepredloàk koji nije pisan za pozori{te, i dramski materijalgrupe dramaturga nastao tokom rada na predstavi Ro|eni u YU,{to }e re}i tekst koji te{ko da }e ikada ponovo, barem u ovojformi, mo}i da bude iskori{}en u teatru. Ovome va qa dodati ipodatak da je Pazarni dan Ate qea 212 u reìji Egona Savina pi-sao sada pokojni Aleksandar Popovi}, te da je komad Barbelo, opsima i deci, sada u izvo|e wu La Comedie de Geneve iz [vajcar-ske i u reìji An Bizan, Bi qani Srbqanovi} ve} doneo ovo pri-zna we.

Re~ ju, i 56. Pozorje nas je suo~ilo sa dobro poznatim pita -wima: {ta je sa praizvo|e wima novih drama savremenih autora –da li ovi tekstovi ~ame u fijokama upravnika na{ih pozori{taili wihove inscenacije ne zasluùju da se pojave na reprezenta-tivnom festivalu ~iji se jedan takmi~arski segment, mo`da inajbitniji, ti~e upravo savremene doma}e drame.


numen/for use (Sven Jonke, Cristoph Katzler, Nikola Radeqkovi}), Numen Light

KWIGE ��

Rastko Simi}

VE[TINA IARTIFICIJELNOST

Veselin Markovi}: MI RAZLIÎTI, Stubovi kulture,Beograd 2011.

Kada se na po~etku kwige junaki wa javi na izvestan oglas, onau kabinetu ~oveka koji je oglas dao (a ~iji je identitet u tom trenut-ku ~itaocu, kao uostalom i junaki wi, nepoznat) zapaà zidni sat sanaslikanim Pajom Patkom. U slede}em poglavqu susre}emo se sa ju-nakom. On nas obave{tava da je kao de~ak za jedan ro|endan dobiozidni sat sa slikom Paje Patka. îtalac u tom trenutku kaè“Aha!” i odjednom shvata identitet lika koji je figurirao u pret-hodnom poglavqu.

Ustrojstvo romana Mi razli~iti takvo je da }e na mnogo me-sta navesti ~itaoca da kaè “Aha!”, s tim {to je zakqu~ ke do kojih}e u tim prilikama do}i znatno teè izvesti nego ovaj koji sam gorenaveo.

Kroz ~itavu kwigu, naime, posejani su razni tragovi, ponekaddesetinama stranica uda qeni jedni od drugih, koje treba povezati iuklopiti, da bi se na osnovu toga smisao predo~enog mogao dubqe iobuhvatnije shvatiti nego {to je to na prvi pogled mogu}e. Takavpostupak uspe{no je sproveden i otkriva ume{nu romansijersku ru-ku, tako da roman zahteva vrlo pa ̀ qivo ~ita we, ta~ nije vi{e vrlopa ̀ qivih ~ita wa. Verujem da je za uobli~e we ovakve romanesknegra|evine zaista bilo potrebno onoliko godina koliko VeselinMarkovi} navodi na kraju.


Pre nego {to pristupim nekim od aspekata romana, navodimautorove poeti~ ke stavove i teorijska interesova wa koja bi moglatuma~e we dela usmeriti na pravu stranu.

Sude}i po ono malo podataka do kojih sam uspeo da do|em,predmet autorovih istraìva wa (Markovi} je doktor kwièvnihnauka) jeste sama naracija, a posebno jedan od najzanimqivijih pro-blema u naratologiji – tzv. nepouzdani pripoveda~, instanca o kojojsu Vejn But i Simor êtmen ispisali bri qantne stranice. Zani-mqivo bi bilo, imaju}i to u vidu, ispitati nepouzdanost dva pripo-veda~a u ovom romanu – koje sve kqu~ ne pojedinosti svojih pri~aoni ne znaju, do kojih informacija uspevaju da do|u, koliko im pola-zi za rukom da praznine popune i koliko su spremni da svoje pripo-veda we koriguju.

Kada je o poetici Veselina Markovi}a re~, on zastupa starii dobro poznat stav da je jasna i konsekventna pri~a u osnovi kwi-èvnog dela (pozdravqam!), a da glavna tema kwièvnosti treba dabude psiholo{ki razvoj likova. Kao sredstvo za postiza we tog ci qamogu posluìti usta qeni obrasci odre|enih ànrova (krimi}, na-u~ na fantastika). Jedan od Markovi}evih ci qeva jeste i da se u ro-manu postigne sinteza sva tri roda: dramska kompozicija, epska rad -wa i lirska atmosfera. Ideja u kwièvnom delu, po wemu, ne smebiti eksplicitna, ve} se do we mora do}i sistemom slika, situacijai doga|aja. Doga|aj, odnosno na odre|eni na~in ustrojen niz doga|a-ja, kao osnovni element bez kojeg narativ ne moè da postoji, nalazise, zakqu~ujem, u sredi{tu Markovi}evih teorijskih i romansijer-skih interesova wa.

Vrlo interesantni stavovi – ~ekam najavqeni izlazak Mar-kovi}evog doktorata o Vladimiru Nabokovu, mo`da se tu mogu pro-na}i produètak i razrada wegovih teorijskih stavova. îtalacromana Mi razli~iti moè zakqu~iti da su oni uglavnom prime -weni i u praksi – drugim re~ima, ovo {to sam naveo kao eksplicit-nu poetiku, dobrim delom je i implicitna.

Kre}em od kompozicije. Ona je vrlo pravilna. Dva prologa,prvi deo, intermeco, drugi deo, epilog. U prolozima nam se predsta-vqaju dva pripoveda~a koji }e figurirati u romanu, najpre Vladi-mir pa Valentina. (To jest, ako “pripoveda~a” shvatimo kao perso-nalizovanu instancu, a ne kao tekstualni kanal koji saop{tava za-misao implicitnog autora.) Prvi deo od prologa preuzima redo-sled – pet Vladimirovih poglavqa sme wuje se sa pet Valentininih.Intermeco pripada Vladimiru (u wemu saznajemo poreklo mnogihwegovih ideja, koje ~ine organski deo romana) i remeti dotada {wiredosled. U drugom delu Vladimir, naime, prednost prepu{ta Va-lentini, pa wena poglavqa sada dolaze pre wegovih. Ona uokviruju,


to jest i otvaraju i zatvaraju drugi deo. Dakle ima ih jedno vi{e ne-go Vladimirovih – 11 Vladimirovih i 12 Valentininih (ako se ni-sam negde zabrojao). Epilog se sastoji od brzog sme wiva wa kratkihVladimirovih i Valentininih segmenata.

Svaki od ova dva pripovedna toka ima po jedan stoèrni doga-|aj oko koga se naracija plete. Pripoveda we se, me|utim, uslo ̀ wa-va utoliko {to se saop{tava po nekoliko verzija svakog od tih do-ga|aja.

“Imala sam”, veli na jednom mestu Valentina, “vremena [...] darazmi {qam èlim li da se upustim u potragu. [...] [Z]animaju me mo-gu} nosti mog uma kao i sama pri~a.” Oboje glavnih junaka upu{tajuse u potragu èle}i da rekonstrui{u pomenute doga|aje iz pro{lo-sti i da ih pore|aju u niz koji }e otkriti wihov smisao. Markovi}tu potragu vrlo ve{to vodi.

Vladimirov kqu~ ni doga|aj, davqe we, saznajemo najpre u ver-ziji samog Vladimira, a zatim u verziji izvesnog lovokradice, tako-|e svedoka tog zbiva wa. Bo~ no svetlo na wega baca i Ksenijina pri-~a. Sva tri ova izve{taja o istom doga|aju desetinama su stranicauda qena jedan od drugog. Slu~aj Rundi}, Valentinin kqu~ ni doga-|aj, postoji u zvani~ noj verziji iz policijskog zapisnika i u verzijiAleksandra Rundi}a, koja se od zvani~ ne razlikuje samo u jednom,kqu~ nom deta qu. Pri~e Aleksandrove sestre i izvesnog Branka La-bana na wega bacaju dodatno svetlo. U svim ovim verzijama, od kojihsu neke ma we a neke vi{e pouzdane, ostaju izvesna tamna, nejasna me-sta koja junaci poku{avaju – i uspevaju – da razre{e.

Dosta je i drugih deta qa koje ~italac treba da uo~i. Lik po-licajca Stanislava na svojevrstan na~in povezuje dva narativna to-ka. Zanimqiv je, i sa stanovi{ta kompozicije i sa stanovi{ta gra-|e wa napetosti i isku{ava wa ~itao~evih o~ekiva wa, momenat kadaValentina, gotovo na samom po~etku romana, pomi we izvesnog dav-nog udvara~a od koga saznaje da se grad u kojem ìve nalazi na vul-kanskom podru~ ju. Upravo to {to Valentina pomi we tek uzgred, bi-}e kqu~ ni podatak pomo}u kojeg }e Vladimir uspeti da razre{iuzrok davqe wa, a do kojeg }e do}i posle mnogo godina, mnogo traga -wa i sto devedest stranica romana. îtav niz pojedinosti i li~ no-sti koji se pomi wu tek uzgred, nalaze se na samom rubu pripovednekonstrukcije romana i ~itaocu sasvim lako mogu da promaknu, nosipotencijalno va`ne informacije. Treba, recimo, uo~iti svojevr-sni reciprocitet, koji se sastoji u slede}em. Vladimirov otac po-kla wa Ani za ro|endan klizaq ke, a ona se kasnije u wima davi.Anin otac pokla wa Vladimiru za ro|endan slikarski pribor, kojipredstavqa podsticaj da on mnogo kasnije otkrije kqu~ ne podatkekoji su mu godinama izmicali.


Pri~u o ~oveku koga je na obali jezera slu~ajno pogodio me-tak, pri~u o sred wo{kolskoj simpatiji Marije Rundi}, pri~u oVladimirovoj ro|aki koja se pojavquje na sahrani, a kasnije jedinabiva iznena|ena wegovim izborom profesije, pri~u o ~oveku i we-govoj supruzi koji su prvi osetili geotermalni izvor na jezeru – ta-ko|e bi va qalo smestiti na odgovaraju}a mesta unutar narativnekonstrukcije. Ovi i sli~ ni deta qi u stvari i ~ine glavnu dra` ro-mana. Oni ~itaoca bockaju, ne daju mu mira i teraju ga da lupa glavuu poku{ajima da iz wih i wihove veze s glavnim doga|ajima iscediskrivene implikacije. Oni ovom romanu daju tajanstvenost, koja jejedan od wegovih glavnih kvaliteta.

Markovi} uspeva da predstavi kompleksnost qudskog uma ina~ina na koji on percipira doga|aje i povezuje ih u nizove, ~ime impridaje odre|ena zna~e wa. Ne samo {to on eksplicitno uvodi odre-|ene ideje u roman (podre|ene su rad wi i likovima, ba{ kako je ièleo) nego i wegovi junaci razmi {qaju o svojoj percepciji stvar-nosti. “Kojim onda jezikom govore uspomene – tada {wim ili sada -{wim? Ako govore sada {wim, mogu li im verovati?”, pita se na jed-nom od zanimqivijih mesta junak, poku{avaju}i da otkrije {ta muto izmi~e da bi pronikao u smisao koji doga|aji od wega taje. Junacisu, dakle, toga svesni, ali struktura romana ne uspeva da zahvati tajkvalitet o kojem se sve vreme govori.

Naime, kako god da doga|aje upletemo, uvek }e neki kraj osta-ti da visi, uvek }e neka praznina u wihovom sledu ostati nepopu we-na. Doga|aji su takvi. U wima postoji ne{to {to se opire poveziva -wu u jasni niz sa odre|enim po~etkom pre kojeg ni{ta ne}e postoja-ti i krajem za kojim ni{ta ne}e slediti. Wihovo je svojstvo da seopiru interpretaciji i koliko god ih obuhvatno protuma~ili, uvekneka pita wa ostaju bez odgovora. O tom svojstvu doga|aja podsticaj-no je pisao X. Hilis Miler, koji je tvrdio da naratologija, onakokako su je osmislili @enet i drugi predstavnici klasi~ ne teorijepripoveda wa, nije u sta wu da potpuno iza|e na kraj sa narativnomlinijom.

Upravo tu leè i slabosti Markovi}evog romana. Doga|aji okojima se pripoveda isuvi{e su, ~ini se, jednozna~ ni i wihova je lo-gika isuvi{e pravolinijska. Autor ih ve{to i dosta enigmati~ noupli}e i dovodi u takve odnose da tvore sloèna zna~e wa, ali sti~ese utisak da je to uplita we unapred pode{eno i da je pre izraz pi-{~eve ve{tine nego {to zaista uspeva da zahvati kompleksnost ko-ju jedan sled doga|aja uvek sa sobom nosi. Sve se tu previ{e dobro iprevi{e lako slaè, pa se sti~e utisak iskonstruisanosti, koja na-rativnoj liniji nu`no oduzima autenti~ nost i relevantnost. Kaoda previ{e pravilno konstruisana kompozicija ima pandan u pre-


vi{e pravilnom razre{ava wu smisla predo~enih doga|aja. Smeta iMarkovi}eva potreba da poglavqa po~i we re~enicama kao {to su“Nije ni trepnuo” ili “Ovde nema prozora...”, pri ~emu ~italac mo-ra da odmakne u ~ita wu poglavqa da bi shvatio o kome se radi ili okakvom prostoru se govori. Ovakav postupak i ovakva potreba zamistifikacijom stvaraju utisak izve{ta~enosti i neprirodnostikaziva wa. Tome doprinosi i govor junaka, koji na momente delujeprili~ no u{togqeno.

Kada ~itamo roman Mi razli~iti, svesni smo da pred sobomimamo kompleksnu strukturu, ume{no, pa ̀ qivo i precizno izra|e-nu. Neki weni elementi mogu da ushite i fasciniraju. Wena slo`e-nost navodi ~itaoca da se vra}a na ve} pro~itano poku{avaju}i dadosegne smisao koji nije tako lako vidqiv. Op{ti utisak je, dakle,pozitivan. Iskonstruisanost i izve{ta~enost narativnog sklopa imestimi~ no retorike kojom nam je on saop{ten, me|utim, uma wujuvrednost ove romaneskne gra|evine.

Ivan Radosavqevi}

ALIBIJI I ALIJASI

\or|e Pisarev: NA STAZI SUZA, Agora, Zrewanin 2010.

No vi ro man \or |a Pi sa re va, Na sta zi su za, u svo joj osno vije ste qu bav na pri ~a, kon stru i sa na i pri ka za na ko ri {}e wem per -spek ti ve ko ja je u toj me ri svo je gla va i eks cen tri~ na da, sa jed nestra ne, do spe va do gra ni ce sa mo u ki da wa: jo{ ko rak da qe, i ni samsi gu ran da bi ~i ta lac uop {te per ci pi rao in tim nu du o dra mu ko ja~i ni po gon sko go ri vo ovog tek sta. S dru ge stra ne, upra vo ta vr staraz u zda ne ori gi nal no sti pre sud no odva ja ovaj krat ki ro man od bez -broj nih u ve }oj ili ma woj me ri ge ne ri~ kih kwi ̀ ev nih ote lo tvo re -wa ba zi~ nog i po de fi ni ci ji uvek istog qu bav nog za ple ta.

Re kav {i da Pi sa rev u ovom ro ma nu qu bav ni za plet tre ti rana eks cen tri ~an na ~in uisti nu ni sam re kao mno go, jer sva ka qu -bav na pri ~a vred na svo je so li mo ra bi ti eks cen tri~ na, od no sno iz -me {te na iz sre di {ta, jer sre di {te qu bav ne pri ~e sta ti~ no je iza ni mqi vo je di no sop stve nim pro ta go ni sti ma. Za ~e tak i kraj ne u -po re di vo su vred ni ji pa ̀ we, a Na sta zi su za opre de qu je se za ovopo to we.

Pi sa re vqe vi ju na ci i na ra to ri, par u ozbiq nim go di na mako ji pro ̀ i vqa va im plo zi ju svog qu bav nog dvoj stva, pu ca we ve za


in tim no sti i po tre be, uza jam no uda qa va we pro ̀ i vqa va na dru ga -~i je, a jed na ko ne e fi ka sne na ~i ne, ako efi ka snost tra ̀ i mo u sfe -ri prak ti~ nog, ne po sred nog i li~ nog. @e na ali bi na la zi u ha lu ci -nant noj bu ji ci sno vi |e wa, a mu {ka rac u kwi ̀ ev noj, po e ti~ koj iauto po e ti~ koj re fe ren ci jal no sti; to su ali bi ji ne sa mo u smi sluod ri ca wa kri vi ce za smrt sop stve nog part ner stva, ne go jo{ pre uonom osnov nom smi slu bo rav ka na dru gom me stu, na raz li ~i timme sti ma, uda qe nim i sve uda qe ni jim jed no od dru gog. Pro stor nora zi la ̀ e we, pak, pred sta vqa sa mo je dan vid wi ho ve di si pa ci je;dru gi vid je vre men ski, jer mu {ka rac se spu {ta una trag sop stve -nim vre men skim to kom, idu }i sme rom su prot nim od ono ga iz ko jegwe go va part ner ka ne `e li, ne mo ̀ e ili ne ume da is ko ra ~i. Uto li -ko wih dvo je pri hva ta ju i ali ja se, ne sa mo u smi slu dru gog iden ti -te ta, ne go jo{ pre u onom osnov nom smi slu bo rav ka u dru gom vre me -nu, u dru gim okol no sti ma. Ma da su, po ~et kom pri po ve da wa, jo{uvek jed no dru gom na vi di ku, na pre do va wem kroz tekst ~i ta o cu po -sta je o~i gled no da pro blem ni je u raz li ~i tom do ̀ i vqa va wu, tu ma -~e wu i/ili vred no va wu ne kog aspek ta za jed ni~ ke stvar no sti, ve} upo no ru ko ji na ra sta iz me |u wi ho vih dve ju sa dr ̀ in ski sve ma weuklo pi vih stvar no sti.

Ono {to apart ne stvar no sti ovo dvo je ju na ka, me |u tim, spa -ja i ko a gu li {e u ko he rent ni ro ma nesk ni svet je ste svo je vr sna iro -ni~ ka je zi~ ka i ma {tov na o~u |e nost, iro ni~ ka u smi slu post mo -der ne sve sti o kon tek stu, pre vas hod no kwi ̀ ev nom, u ko jem ovajpri po ve da~ ki par po sto ji, i ko ji dis tor zi ra wi ho ve pri po ved nestvar no sti. Te stvar no sti obe le ̀ e ne su du ho vi tim me ta mor fo za -ma, non se kvi tu ri ma i non sen si ma ko ji kao da su iz vu ~e ni iza Ali -si nog ogle da la, i tvr do gla vo od bi ja ju da se u ~i ta o ~e voj ma {ti de -fi ni tiv no for mi ra ju, umi re, da do zvo le da ih u ne koj me ri ob u -hva ti i fik si ra im iden ti tet ne ki sta ti~ ni, do slov ni, iz jav no-po tvrd ni opis. Tu fluk tu a ci ju mo ̀ e mo pred sta vi ti jed nom upa -dqi vom fra zom ko ju na la zi mo na 58. stra ni ci, a ko ja go vo ri o ne -ka kvom ti hom go spo di nu u sme |em ode lu za pah nu tom zve zda nompra {i nom, u ode lu od bli ste run ske bu ne. Osim {to za um no pre -slo vqa va ne ka da dav no op {te po zna tu re klam nu kri la ti cu o kon -fek ci ji od ~i ste run ske vu ne, ne usu |u jem se ni da pret po sta vimka kvu bi re fe ren ci jal nu vred nost u na ra tiv nom sve tu ro ma na Nasta zi su za mo gla da ima ta ~u de sna, aso ci ja ci ja ma pre bo ga ta bli -sta run ska bu na, ko ja na sve stra ne isi ja va za met ke zna ~ewâ, ~i ka -ju }i ~i ta o ca da im se otvo ri. Isto ta ko upe ~a tqi vi, raz dra ̀ u ju }epo zna ti, a ne u hva tqi vi osta ju i sve to vi u ko ji ma svo je dru go me -sto i dru go vre me na la zi na{ par ju na ka. Pun i ne dvo smi slen pri -stup tim sve to vi ma ~i ta o cu osta je us kra }en, ali isto se mo ̀ e re -


}i i za ju na ke, ko ji is pu {te ni, ili mo ̀ da ni ka da do seg nu ti, za jed -ni~ ki smi sao pre vo de u so lip si sti~ ke su no vra te kroz sop stve neze ~i je ru pe.

Ne pot pun pri stup sve to vi ma ju nakâ, raz u me se, po sle di ca jestro ge autor ske stra te gi je. Do sled no odr ̀ a va ju }i dis tan cu, ne do -pu {ta ju }i ~i ta o cu da se udob no sme sti u pr vi red i pri sno une se uscen sku igru za u zda nu sa tri dram ska je din stva, \or |e Pi sa rev nu -di nam iza zo van, uz ne mi ra va ju }i ro man o in tim nim po ra zi ma, is pu -{te nom klup ku sop stve nog ì vo ta i o po lo vi~ nim ute ha ma. We go -vi ju na ci po ~i wu i za vr {a va ju ne u klo pqe ni i gor ki. Ni ka kvo smi -slom is pu we no raz re {e we ne ~e ka ih na kra ju pu ta, ni ti je ~i ta lacuop {te u pri li ci da taj kraj lo ci ra dru ga ~i je ne go pro sto kao tre -nu tak u ko jem sta je pri po ve da we – ali ih sve jed no pra ti i osma trasa fa sci na ci jom. Jer dok mu sko ro u sva kom de ta qu be ̀ i, u ce li niova pri ~a sa o bra ̀ a va se sa do ̀ i vqa jem frag men ti ra no sti, ne raz -re {e no sti i ne mir nog i{ ~e ki va wa da ko na~ no za go spo da ri mo sop -stve nim ov de i sa da. Sa dru ge stra ne Pi sa re vqe vog ogle da la, ipak,~i ta lac na la zi se be.

Dra ga na Sto li}

[AM PI O NI GU BIT NI [TVA

Vu le @u ri}: KA TE NA ̂ O, Kul tur ni cen tar No vog Sa da,No vi Sad 2011.

Na}i pravu meru stvari uglavnom je te{ko dostiàn ideal.Iza lako}e onoga {to se podrazumeva ili jednostavno ose}a, onoga{to je jo{ od sofista predmet relativizacija i sumwi~avosti,krije se naj~e{}e predan vi{egodi{wi rad u kojem se ni{ta neprepu{ta slu~aju. Proza Vuleta @uri}a, s posledwom zbirkompri~a, Katena~o, pribliàva se toj te{ko odredivoj meri iz sa-svim konkretnih razloga. Nestali su dijaboli~ni svetovi nekihprethodnih dela (Narodwakova smrt) u kojima je tzv. ru`na stranasveta izvedena do natprirodnih, te{ko prihvatqivih razmera, a~ija je protivteà i sama nestvarna, na opasnoj granici patetike.Ostao je tek po koji trag. Koliko god da je prqava, odurna, sramotnastvarnost zacarila, ne mora ba{ sve da se zgusne u jednu pri~u, izkoje ~ovek, kao iz zagu{qive sobe, ùri da pobegne (U krevetu sa

Madonom). I u Katena~u ìve tzv. istorijske li~nosti, ali ne kao


deo parodije kriminalisti~kog ànra i partizanskih filmova(Nedeqa pacova), ve} kao autohtoni likovi, koji imaju nove, kwi-èvno utemeqene ìvote.

Mera stvari postignuta je dovo|ewem razli~itih sadràjau me|usobno ogledawe i odmeravawe, traèwem osetqive ravno-teè izme|u konkretnosti i simboli~nosti, prizemnosti na-spram univerzalne tragi~nosti. Pojave i qudi se uzajamno ironij-ski oslikavaju, daju}i jedno drugom bogati potencijal novih zna-~ewa. Neretko, strahote su i daqe tu (“Power Play”), nimalo pro-mewene, ali upe~atqivije ne zbog zbog svoje sveprisutnosti, ne-go zbog prisutnosti u pravom trenutku. Do su~eqavawa pojava,wihovog direktnog konfrontirawa dolazi postepeno, kada kame-ra, posle dugog lutawa, najzad zumira ono {to je traìla. Trenu-tak prosvetqewa, bqeska smisla, ili radije besmisla, uglavnomdolazi na samom kraju, kada se svi oni doga|aji koji su prethodili,do tada pomalo stihijski, otkrivaju u potpunosti, sa bolnom pre-cizno{}u.

Delovi stvarnosti rugaju se jedan drugom, ne dozvoqavaju}ida priviri bilo {ta {to pretenduje na neprikosnovenost. Idealii ideje se ru{e zapawuju}e lako. Od prve pri~e “Ven~awe u okruguîroki”, preko “Entropije” do “’Osvetnika Kosova’ u epizodi:Osvajawe Ka~anika”, istorijski doga|aji (ratovi) ispra}eni suglasnim smehom dvorske lude, ne gube}i istorijsku zasnovanost iprepoznatqivost. Slika koja ostaje je dezavuisawe svega vi|enog:tragikomi~no i nimalo vite{ko streqawe vojnika dezertera kojije samog sebe osakatio, nesuvislo kori{}ewe le{a u propagandnesvrhe, razmere epske obrade doga|aja, odnosno lako}a wegovog la-ìrawa. Posle nekih prizora ni{ta ne moè biti isto: nema vi{emesta za iluziju i za olako verovawe.

Preklapawa ili ukr{tawa stvarnosti laka su i prirodna.Odakle god da su junaci proistekli, svoje novo, prirodno mestoimaju u pri~i. Sadràji se ne potiru, ve} oboga}uju: ako je to do~i-tavawe kwièvnih dela (Bo`jih qudi Bore Stankovi}a u “ô~ekna po~ek”, Afrike Rastka Petrovi}a u “Jarebice koje ubijaju”), ilidopisivawe kwièvnih i muzi~kih biografija (Gazdanova i Davi-~a u “Predbalada za dijalog”, Biksa Bajderbeka u “In a Mist”) nara-cija ovih pri~a je samosvojna, a referenca na inicijalni sadràjuzima se kao dodatni. kvalitet.

Sa kwièvno-istorijskom konotacijom ili bez we, pri~a po-staje jo{ jedno ve{to dokazivawe gorke Selimovi}eve ideje da je~ovek uvek na gubitku, jer @uri}evi junaci su {ampioni gubitni-{tva: ìvota, qubavi, ro|aka, domovine. Posle smislenih varija-


cija teme, u samom finalu zbirke, gubitni{tvo se prikazalo u svo-joj puno}i, obasjano nemilosrdnim letwim suncem iznad Ade Ci-ganlije (“Dani sira i vojne muzike”). To je posledwa ta~ka u kiselo-slatkoj kombinaciji posle koje, ako se pretera, ukus postaje otu-àn: ne~ija nesre}a je taman na granici da bude besmislena revijabaksuzluka za koju, osim autorske namere, ne postoji drugo obja-{wewe. Na jednom mestu, taj prelaz od logike pri~e na logiku idejene moè biti zanemaren (“Dnevnik jedne...”), kada se ~itava pri~asvodi na, ne preterano inventivnu, parodiju terora istorije i obe-smi{qavawe wenih potresa i preokreta.

Katena~o je sre}no izabran naziv zbirke koji precizno de-fini{e ìvotnu strategiju ve}ine junaka. Odbrambena taktika ufudbalu kada se dâ gol, a potom zatvori na svojoj polovini terena,kada se stavi katena~o – katanac, metafora je op{te, potpune de-fanzive. Kao izraz koji asocira na igru, on dodatno opisuje novusituaciju: i daqe se u~estvuje i izgleda kao da se na terenu ne{tode{ava, ali se od novih pogodaka odustalo. Junaci nekih pri~a sutipi~ni predstavnici ove grupe igra~a, osu|eni, voqno ili ne-voqno, na svoju polovinu velikog poligona. Mladi} u pri~i “Horadecubitus” ili devojka u “Polka sevdah bluz” svoj gol su postiglizato {to su preìveli i od tada postoji samo katanac, ìvotare-we, glaviwawe, ispuweno besmislenim gubqewem vremena, slu~aj-nim i prolaznim susretima i nesuvislim igricama (stoni fudbalkao posledwa stepenica u spu{tawu/unièwu velikih ìvotnih“borbi”).

Ironija koja je osen~ila, izrazitije ili diskretnije, apso-lutno sve izre~eno, u krajwoj instanci nije mimoi{la ni sopstve-no ishodi{te. Postupku se daje mesto koje mu pripada, a koje je takoblizu izazivawu saàqewa: to je jalovi otklon od onoga {to je pri-kazano. Ponekad se ~ini da je posao polivawa peska pred igrawe od-bojke (“ne bi moglo da se izdrì”), mnogo korisniji, jer, za razlikuod pri~e, zaista pomaè. Kada se desi ne{to stra{no, ~ovek, zate-~en, poseè za bilo kakvom vrstom distance, makar kroz estetiza-ciju, i li~i na devojku iz “Posledwe bioskopske predstave” koja,po{to je dobila grubi i nedoli~ni {amar, sebe zami{qa kao deoodjavne {pice nekog filma. I to je ponovo neki katena~o, li~ni,ali i op{ti zastoj, da bi se samo gledalo i, barem formalno, u igriu~estvovalo. Oprezna strategija, neko bi ute{iteqski rekao “mu-dra”, radi o~uvawa onoga {to se ima, dok se ne izgubi zdravi razumi sposobnost pri~awa. Katena~o je pojam koji uspeva da nerazmrsi-vo ujedini poraz i pobedu, jer nikada nije do kraja jasno da li se va-qa radovati ili tugovati zbog iznu|enog pristanka na stalnu od-branu sve dok jednom i taj obru~ ne popusti.


Sr|an Vu~ini}

SVET I WEGOV DVOJNIK

Nikola Malovi}: PRUGASTOPLAVE STORIJE, Laguna, Beograd 2010.

Ve} samom kompozicijom, datom u sadràju na po~etku kwige,Nikola Malovi} nam sugeri{e i neke od glavnih ideja svoje novepripoveda~ ke zbirke. Prugastoplave storije, simbolizuju}i uisti mah mornarsku uniformu, odnosno slavnu pomorsku tradicijuBoke qa, sastavqene su naizmeni~ no od “belih” i od “plavih” pri~a.U toj izde qenosti krije se, kako je autor vidi, i osnovna dihotomi-ja dana {weg sveta. I dok u “plavim” storijama dominiraju tradici-onalne vrednosti, ostaci ili pak se}a wa na univerzum posve}enihstvari, na svet zasnovan na boànskom praporetku i mitopoetskojpredaji, u kojem jo{ uvek preostaje mesta i za ~ovekov suìvot isimbiozu sa prirodom – dotle “bele” pri~e u ìù dovode svet glo-balizacije, obezboènosti i dehumanizovanosti, tehnolo{kog na-pretka koji je postao sam sebi svrha; ìvot ispra ̀ wenih i simuli-ranih vrednosti; civilizaciju svedenu na qudsku gramzivost i glu-post, u kojoj su licemerje i varvarstvo neve{to maskirani skaska-ma o toleranciji i politi~ koj korektnosti.

Pri~e o svetu koji se preobrazio u karikaturu, u vlastitogdvojnika od plastike i apsurdnu grotesku onog nekada {weg sveta,dobrim delom asociraju na anti~ ke mitove o qudskoj rasi koja jedegradirala, bivaju}i postepeno degenerisana od plemenite zlatnedo bezvredne gvozdene rase. Najbo qe od “belih” storija Malovi}stvara vode}i svoju satiri~ ku àoku u pravcu fantazije. Kroz jezikoslobo|en od svakodnevnih konvencija i imaginaciju oslobo|enuod stereotipa realnosti i sila gravitacije, autor najefektnijerazotkriva demonsko nali~ je dana {weg “globalnog sela”. Tako namstorija “Demokrasi” govori o wujor{kom japiju koji, ugledav{i re-klamu na televiziji, odlu~uje da sebi naru~i roba, ili tzv. “perso-nalnog asistenta”, koga }e slobodno mo}i da likvidira kad god po-èli bombom implantiranom u wegovoj utrobi. Ova pri~a, dosled-no provedene snolike atmosfere, do vrhunca sarkazma dovodi aktu-elne parole o demokratiji i qudskim pravima unutar globalnog po-retka koji je ulogu dana {wih robova, kao i `rtava razara wa, odav-no rezervisao za ìte qe tre}eg sveta, za one iz programiranih“kriznih àri{ta”. Storija “ârobni {tapi}, Nimbus 2012. Soul”u prvom licu pripoveda frustriranost mladi}a koji za svoj 18. ro-


|endan zahteva od osiroma{enih rodite qa najnoviji tip mobilnogtelefona (ili “mobilnog {tapi}a”, kako sam kaè) koji pored svihmogu}ih funkcija moè i da ~ita misli qudi u mimohodu, “do dome-ta od 1024 stope”, te da ih pretvara u digitalni tekst ili u slike.Sluè}i se ve{to motivima nau~ ne fantastike, autor, opet sarka-sti~ no i nadasve duhovito, problematizuje svojevrsni idiotizamnovokomponovanog ~oveka, opse wenog “zlatnim teletom” tehnolo-{kog savr{enstva.

Me|u “plavim” storijama po vrednosti se izdvajaju one kojenaglasak stavqaju na poetizaciju ispripovedanog – i u kojima pukoniza we doga|aja gubi primat i zna~aj pred jakim poetskim slikama.Takva je slika devojke (u pri~i “Re~enica sa maslinom”) koja u za-gr qaju sa drvetom, stablom ~empresa, vra}a izgubqenu snagu, oslo-ba|a se negativne, kroz dru{tvo i ~oveka indukovane energije(podseti}e nas delimi~ no ta slika i na onu, ne samo ekspresioni-sti~ ku, ve} i duboko isto~ wa~ ku Cr wanskovu pesmu “Serenata”).Poetska je i slika purpurnog crvenila, koje poti~e od najre|e vr-ste puèva, Murex viktorija, a koju }e junak iskoristiti kao ru` zausne svoje ène u nadahnutoj “Boì} noj pri~i”. Epifanijski tre-nutak u Malovi}evoj prozi najsugestivnije je izraèn kao emanaci-ja boànskog kroz samo ~udo neoskvrnute prirode; one prirode kojuautor prevashodno nalazi u dubinama i krajolicima Bokokotor-skog zaliva.

Vrednosnu hijerarhiju, red i mit, autor nastoji da oìvi ikroz epigrafe u svakoj od dvanaest Prugastoplavih storija. Bezobzira da li moto poti~e od doma}ih pisaca (od Wego{a i Du~i}a,do Pavi}a, Gorana Petrovi}a i Vladimira Pi{tala) ili od klasi-ka svetske kwièvnosti ([ekspira, Tomasa Mana, Singera) – onuvek upu}uje na odre|eni vrednosni sistem, na oìvqenu tradicijukoja pri~i i pripoveda~u sluì kao pouzdani orijentir. Istini zavo qu, treba re}i da je ta tradicija, u celini gledano, reaktuelizo-vana sa promen qivim uspehom. Pored izvrsnih, duhovito ubojitih,Malovi}eva zbirka ima i neuspelih pri~a koje lutaju, katkad uprostoru ispraznog postmodernisti~ kog poigrava wa (takva je “animusmah meuniversitat olbrajt”, poku{aj dovo|e wa do apsurda vladaju-}e konceptualne u~enosti i umetnosti). Ima i onih koje nepotreb-no me{aju ideolo{ke matrice dnevne politike sa mitopoetskimpredstavama: pri~a “U starom Rozopeku” kontaminira bajkovitotka we direktnim aluzijama na aktuelne nacionalne i teritorijal-ne podele u Crnoj Gori; dok je pri~a “www.kotor.com” svedena naplakatsko izrugivawe farsi~ nom fenomenu nevladinih organiza-cija i wihovih “aktivista”. Ovde ne ulazim u razmatrawe pitawa u


kojoj meri “poruka” pomenutih pri~a odgovara istini. Va`no je ne-{to drugo. Parafrazirao bih jedan davni Krleìn stav, koga se,naàlost, ni ovaj “Volter komunizma” nije sam do kraja pridrà-vao. Krleà otprilike kaè da sve ono {to je publicistika, pole-mika ili pamflet treba da ostane u toj formi – ta~ nije, da nemamnogo smisla praviti od toga “lepu kwièvnost”. Prugastoplave

storije postaju vidno slabije upravo na mestima na kojima publi-cistika, polemika i pamflet dominiraju, apsorbuju}i u sebe razi-granost imaginacije i ono ve~ito pitawe umetnosti, pitawe kako?

Upkos o~iglednim nedostacima, zbirka Nikole Malovi}azna~ajna je za srpsku prozu u protekloj godini. Na nemalom prosto-ru nadahnuto napisanih stranica, ona nam pokazuje kako se lokalnoizdiè do globalne problematike dana{we civilizacije Interne-ta, YouTube-a i direktnog prenosa. Kako je pri~u o nama, na{em za-livu (ili sokaku) danas nu`no sagledavati i kao parabolu jednog

sveta, sveta koji je svima postao zajedni~ ki, mawe po blagodetima, amnogo vi{e po po{astima i opasnostima koje vrebaju iz srca tameusamqenog, obezboènog ~oveka.

Goran Lazi~i}

UVOD U SRBIJU – ABRIDGED EDITION

Andrija Mati}: MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI,Stubovi kulture, Beograd 2010.

Godinu dana nakon romana [aht, mladi pisac Andrija Ma-ti} objavio je tre}u beletristi~ ku kwigu. Za razliku od kolega ko-ji sve ~e{}e, na razli~ite na~ine, pripovetke povezuju i ulan~ava-ju, stvaraju}i tako kwige koje su na granici romana i zbirke pri~a,Mati} je napisao “klasi~ nu” pripoveda~ ku zbirku, sastavqenu oddevet zasebnih kratkih pri~a. (Jedino je posled wa, “Smrt u Am-sterdamu”, duà od ostalih i pre bi se mogla nazvati pripovetkomnego kratkom pri~om.) U [ahtu su negativni aspekti na{e dru-{tvene realnosti – ekstremni nacionalizam, ksenofobija, kleri-kalizam – hiperbolisani i pomereni nekoliko godina u budu} nost,pa je dobijen opomi wu}i distopijski roman. U Muzeju savremene

umetnosti na{e dru{tvo je prikazano kakvo “stvarno” jeste, u“objektivnim” srazmerama i preko niza socijalno tipiziranih li-


kova. (To se ne odnosi na sve pri~e iz zbirke, ali vaì za ve}inuwih, posebno za one najuspelije.) Naracija je u tre}em licu, iz per-spektive sveznaju}eg pripoveda~a (samo jedna pri~a ima formu pi-sma). Mati}eve pri~e su zanatski ve{to izra|ene, sa dobrim iuravnoteènim ritmom u razvija wu fabule, koja je, primereno kla-si~ nom obrascu kratke pri~e, prili~ no svedena. Najefektnijiobrti ti~u se qubavnih, ta~ nije pre qubni~ kih odnosa. U nekimpri~ama na kraju dolazi autorska poenta, koja je mo`da eksplicit-nija nego {to bi trebalo, ali je “iskupquje” neo~ekivano, pomaloprovokativno zna~e we. Karakteristi~ no je i da Mati}, gotovo bezizuzetka, socijalno tipiziranim likovima daje neobi~ na imena(Velizar Jankovi}, Tadija Grahovac, Stanislav Zlokolica).

Posmatrane skupa, pri~e iz Muzeja savremene umetnosti ~i-ne mozai~ no sklopqeni “vodi~” kroz tranzicionu Srbiju. To je ma-la srpska “qudska komedija” iz prve decenije 21. veka, u kojoj su te-matski obuhva}eni glavni nosioci dru{tvenog ìvota: politi~ kaklasa, poslovni svet, crkva, policija i tajne slu`be. Tu su depre-sivni ~inovnici pred penzijom, mladi qudi bez posla, zaglibqeniu besmislene virtuelne svetove interneta i kompjuterskih igrica,u~esnici ratova iz devedesetih sa ozbiq nim posttraumatskim sin-dromima. Dru{tvom dominiraju korupcija, nepotizam i “parto-kratski” poredak (dràva je “feudalni posed” stranaka na vlasti).Politika, tajne slu`be i kriminal su neodvojivo me|usobno pro-èti. Pripadnici tajnih slu`bi iz devedesetih nakon petookto-barskih promena samo su se privremeno pritajili, ali nisu izgubi-li uticaj i uskoro su nastavili sa “radom”. Brojni mediji i tabloi-di su u wihovim rukama. Preostala dràvna preduze}a su tragiko-mi~ ni ìvi muzeji socijalisti~ kog samoupravqa wa. U dru{tvu surasprostra wene najneverovatnije teorije o “antisrpskim” zavera-ma u svetu.

Mati} je dao verodostojnu i upe~atqivu sliku dana {we beo-gradske vi{e sred we klase, koja se formirala tek u protekloj de-ceniji. Ta “mena xerska elita”, koju ~ine uglavnom mladi ili mla|isredove~ ni qudi, intelektualno je isprazna i povr{na, u humani-sti~ kom smislu je neobrazovana, a kulturni i umetni~ ki ukus jetrivijalan (bankar slu{a doma}u pop-muziku). Shodno takvoj inte-lektualnoj nedozrelosti, oni su “apoliti~ ni”, ali su iz kraj wegoportunizma ~lanovi (vladaju}ih) politi~ kih partija, a zapravo suaplikabilni za najrazli~itije ideolo{ke matrice, od kraj weg na-cionalizma i homofobije do izve{ta~enog “urbanog” kosmopoli-tizma. (Hirur{ke, “plasti~ ne” operacije su podrazumevaju}a stvar,na nivou kozmeti~ kog tretmana.) U pri~i “Bankar”, jednoj od najbo -


qih u zbirci, glavni lik je direktor filijale najve}e srpske ban-ke, ~etrdesetogodi {wak koji je karijeru po~eo devedesetih kao“ra~unovo|a-pripravnik kod srpske majke”, nadmen i samoza qubqenoportunista, neprijatan i surov prema podre|enima, kalkulantskiservilan prema nadre|enima.

U pri~i “Monah Serafim” Mati} govori o vezama Srpskepravoslavne crkve sa ultradesni~arskim strujama i (para)vojnimformacijama u nedavnom “ratu protiv Srba”, kao i o prevaramakojima se Crkva sluìla s ci qem da nakon pada komunizma povra-ti uticaj i “popularnost” u narodu (reìrano isce qe we slepca).Iguman jednog manastira, “svestan svoje patriotske du`nosti”,daje blagoslov “naslednicima svetog Kneza Lazara i Milo{aObili}a”, a monah koji mu zamera da “blagosi qa zlo~ince” i“hladnokrvne decoubice” – strada zbog “raskolni~ kog pona{a wa”.Postratno srpsko dru{tvo uobli~eno je uglavnom preko niza spo-rednih likova, koji stvaraju uver qivu, realisti~ nu socijalnu ku-lisu za rad wu pri~e. Vlasnik elitnog beogradskog restorana je“penzionisani pukovnik Jedinice za specijalne operacije i biv-{i poslanik”, a taksista je biv{i pripadnik paravojne jedinicesa Kosova, koji se hvali mu{terijima kako je “s apetitom tamanio{iptarku gamad”. U pri~i “Prijate qi”, dvojica mladi}a su 1992.bili mobilisani i poslati u Vukovar, gde su nemo} no posmatrali,“sa jo{ nekoliko preneraènih vojnika, kako paravojne formaci-je izvla~e civile iz bolnice i stre qaju ih”. “Anamneza”, za kojumislim da je najbo qa pri~a u zbirci, komponovana je kao niz re-troaktivno pore|anih ise~aka iz ìvota jednog obi~ nog “kance-larijskog pacova”, tihog i nenametqivog ~inovnika pred penzi-jom, koji razja {wavaju {ta je dovelo do toga da taj povu~eni “koor-dinator za javne nabavke”, poreklom iz provincije, postane para-noi~ no uznemiren, puca iz pi{to qa na kolege u kancelariji i za-vr{i u du{evnoj bolnici.

Tri pri~e nisu poput ostalih prvenstveno “dru{tveno od-raàvaju}e”, nego im je teì{te na psiholo{kom aspektu lika.Shodno tome, pripovedane su u ja-formi. One su, rekao bih, i naj-slabije u zbirci. Naslovna pri~a, u razblaènoj kafkijanskoj at-mosferi, govori o izlo`bi/instalaciji pod nazivom “Interviewwith a Dead Man” u beogradskom Muzeju savremene umetnosti, gde“~ovek-eksponat”, oboleo od AIDS-a, u posled wem stadijumu bole-sti, neposredno uo~i smrti leì pred posetiocima i odgovara nawihova pita wa. Opisuju}i ravnodu{nost posetilaca prema bole-sniku koji umire, Mati}ev junak/narator ukazuje na odsustvo em-patije savremenog ~oveka prema qudskoj pat wi i smrti, ali dono-


si predvidqivu i u dobroj meri banalnu moralizatorsku poentu:“Jer ja sam, u stvari, bio mrtav, kao i drugi qudi na izlo`bi, na{aqudskost bila je uni{tena, a ~ovek na samrti jedini je bio ìv.”Junak “Smrti u Amsterdamu” je sredove~ ni Beogra|anin (“jedanprose~ ni balkanski o~ajnik”), koji saznaje da boluje od raka plu}ai da mu je ostalo jo{ svega nekoliko meseci ìvota. On odustajeod samoubistva, rasprodaje svu imovinu i odlazi u Amsterdam,o~ekuju}i da }e “u najpoznatijem evropskom gradu greha upoznationo najgore u qudskom bi}u” i da mu posle toga “smrt ne}e te{kopasti”. Ova pri~a je ne sasvim opravdano razvu~ena, a najuspelijesu epizode o prostitutkama iz Kvarta crvenih fe wera. “Narcis iDon @uan” je veoma bliska Mati}evom prvom romanu Nestanak

Zdenka Kupre{anina, gde su parodirani naj~e{}i stereotipi opiscima/pesnicima (nepojmiva sujeta i slavo qubqe, narcisoid-nost, ali i nesnala ̀ qivost u svakodnevnom ìvotu i stalni qu-bavni neuspesi). U pri~i koja je duhovita i “simpati~ na”, ali nemnogo vi{e od toga, Mati} ismeva samoza qubqenost i “ma~otrip” mladog autora SF romana.

U okvirima na{e savremene proze, kao vrednost Mati}eveproze treba ista}i ve} wenu tematsku i stilsku “sa-vremenost”,odnosno to {to autor, jezikom vremena u kojem ìvi, govori oproblemima dru{tva u kojem ìvi. Ovo je proza koja u dru{tveno-ideolo{kom smislu ima jasan i nedvosmislen, ali ne plakativnoisturen kriti~ ki stav. Mati}ev stil je, kao i u prethodnim kwi-gama, dora|en i ~ist, ~ak previ{e sveden i “sterilan”. Utisak osterilnosti i naivnosti vaì za Mati}evu prozu i na {irem,“idejnom” planu. Na primer, pri~a “Mladenova sajber avantura”deluje gotovo kao omladinska pri~a zalutala u “kwigu za odra-sle”. Eti~ ke dileme koje Mati} pokre}e nisu preo{tro posta-vqene, nego izgleda kao da su hotimi~ no prigu{ene i prikazanebezazlenijim nego {to zapravo jesu. I na mestima gde je narator-ska poenta eksplicitnija, ili re~ima autora, gde ~italac nailazina neki “pateti~ no-didakti~an” komentar, Mati}eva proza ostajesimpati~ no nepretenciozna. Drugim re~ima, mereno kriteriju-mima kanona “visoke literature”, pri~e iz Muzeja savremeneumetnosti deluju kao pojednostavqeno i jezi~ ko-stilski upro-{}eno {tivo, dakle, kao prire|eno, “abridged” izda we nekog pret-postavqenog originala. Ali imaju}i u vidu karakter i perspekti-ve savremene umetnosti, a naro~ito kwièvnosti, kada pomenutikanon, ne samo zbog zahteva trì{ta, nezaustavqivo postaje “mu-zejski eksponat”, ~ini se da pitka i dopadqiva, “prilago|ena”Mati}eva proza, moè samo biti na dobitku.


Sneàna Milosavqevi} Mili}

SPASONOSNI SUSRET U JEZIKU

Stana Dini} Sko~aji}: I POVEDI ME TAMO, Narodna biblioteka “Stefan Prvoven~ani”, Kraqevo 2010.

Najnoviju, petu po redu zbirku pesama ni{ke pesnikiwe Sta-ne Dini} Sko~aji} (Strumica, 1951), odlikuje izrazito uspeli pre-plet lirske ekspresivnosti, emocionalne impresije i zgusnute, namahove sti{ane refleksije. Iako nisu odeqene u cikluse, me|uosamdeset osam pesama moèmo uo~iti nekoliko tematsko-motiv-skih celina. Wihova teì{ta mogli bi ~initi: motiv smrti, quba-vi, lik oca, motiv prolaznosti, odnos pesni~kog subjekta i sveta,pejza`ni motivi, mo} pesme, krhkost se}awa. Me|utim, na formal-no-morfolo{kom planu, kao i u pogledu emotivnih i poeti~kihvrednosti, zbirku karakteri{e visoki stepen konzistentnosti icelovitosti, ~emu u mnogome doprinosi zreli i samosvesni pesni~-ki glas. U ve}ini pesama to je glas upu}en nekome ili ne~emu – kaopriznawe, ispovest, pitawe ili pobuna. Stalnim apostrofirawempesnikiwa uspostavqa dinami~ni dijalo{ki odnos sa svetom i dru-gima, retori~ki variraju}i taj odnos kroz emfazu, paradoks, patoslirskih paralelizama ili ironiju.

Kada pesni~ki subjekat govori o smrti, uo~avamo izvesnu dis-tancu, kao tihi ili pasivni otpor, ili kao znak istovremenog para-doksalnog proìmawa pomirenosti i vitalizma. [ta jutros mogu /da u~inim / za vas / dragi moji mrtvi (“[ta jutros mogu”); Sve ih je /vi{e / ili mawe / Koji u {etwu / sve~eri / izvode / svoje mrtve (“Sadvidim”). Za pesnikiwu, smrt je ono {to se doga|a drugima, ali tu ne-ma utehe, jer odsutnost, “prazna slika” postaje tada pesnikiwin vi-dokrug: Prazni se / Slika / Nema vi{e / Sveta / Tvoj beskraj / iz pro-zora / odnosi ko~ija (“Prazni se slika”). Kao u naslovu pesme,“(pr)oìvqavawe” moè postati odgovor pesnikiwe pred prete}im“hladnim nesvesticama” pro{losti. U prozopopoji, slutimo, ogledase udvojeni lik lirskog subjekta, (samo)pozvanog da se otvori predizazovom kao pred pesmom: Predaj se // Ili / pogledom / isisaj kri-{ku / limun ùt / Zagrizi mesec / povrati se (“Ne{to staro”).

Prizvuk melanholije oslu{kujemo u pesmama koje govore o ude-su se}awa, o prolaznosti kao egzistencijalnoj neminovnosti kojoj jesinonim pokatkad “zabluda” (Zurili smo / u opadawe / i zalu|ivali se– pesma “Ovamo”), a u kojoj je svi mi, zajedno sa pesnikiwom prepozna-jemo kao ostareli sneva~i (“Opusto{eno veli~anstvo”). Sumwa umo} i istinu se}awa (“Hud odjek”, “U mojim prozracima”) ponegde seprelije u nemo}nu i usamqeni~ku odanost pro{lim trenucima, kao u


pesmi – malom narativnom zapisu “Vreme za ~aj”. U nekoliko pesama(“Voz”, “Samo filaì”, “Pre|eni put”), metafora voza upravo posta-je oznaka propu{tenih prilika, neostvarenih èqa. Autoironijskiotklon od ovog poetskog stereotipa pesnikiwa postiè o{trim in-tonacionim rezovima na po~etku pesme, kao i revizijom nekih lek-si~kih poetologema i novim, sugestivno sveìm leksi~kim spojevi-ma. (Taj nam je / zauvek / pobegao / Gvozdeni predator / pro`drao jesvoj put/ Odtutwao / u bezdan // Quti oblak / iz wegovih nozdrva /jo{ visi / iznad ponora / i {tipa me / za o~i – pesma “Voz”)

Mikro-ciklus pesama o ocu, iako se po vizuelnom bogatstvu(zvu~ne i koloritom bogate slike fragmenti, oniri~ki nestvar-ne), ne razlikuje od ostalih pesama u zbirci, prati intimniji ispo-vedni izraz, oìvqen asocijativnim fle{bekovima. Misaona uvi-rawa, kojima se saìmaju i zasvo|uju ove slike (kroz pusto pam}e-we), istovremeno su poku{aj racionalizacije bola, ali i mesto su-sreta du{e i spoznaje. (… Nema smrti / a da / ìvotom nije / uzvra-tila – “Dete u senu”; …Znam / nisi ostao / a ose}am / ni sasvimoti{ao / nisi… – “Pra{ina pada o~e”)

Sloènost odnosa izme|u mu{karca i ène, samo}a, ~e`wa,nada i nemo} iluzije, otkrivaju pesme za koje bismo mogli re}i dagovore (i) o qubavi. Iako u vi{e wih lirski subjekat ima narativ-ni smerni glas predodre|enog gubitnika, najuspelijom nam se ~inikratka i jezgrovita pesma “U sumrak”: U sumrak / ribe / kratko po-lete // Ponadam ti se / i kriknem / A one / popadaju / nazad / U vodu /koja je pojela / odraze.

Da je re~ o pesnikiwi izrazito lirskog senzibiliteta, pokazu-je najbrojnija grupa pesama, u kojima se, polaze}i od impresije i nekogmotiva iz prirode, ekspresivnim varirawem vizuelnih fragmenata,stiè do nenametqivih ali britkih, pokatkad poentiranih misaonihuvirawa. Kao da ne verujemo pesnikiwi kad kaè: … Uzalud prisut-na / nikad ne}u / mo}i / da se / usredsredim… (No}“), jer ve} u narednojpesmi (“Leto je”) susre}emo se sa zbivawima i slikama koje kao da po-smatramo pod bezbroj puta uveli~anom lupom, kao da odjednom, takoizbliza, oìvqava ne{to {to smo mislili da je do neprepoznatqivo-sti blisko, a sada, iznova vi|eno, druga~ije. I upravo taj ja~i doì-vqaj, samo poeziji svojstven, vodi do novog saznawa: No}u se ~ini/ dokprele}u / zaviruju u na{e sobe / Traè nas / Oslu{kuju nam / disawe /Perjem / opipavaju puls / Kruè oko lustera / i kri~e / u na{im snovi-ma / Wihova krila / glade nam gole / udove // Leto je / Prozori su ras-kriqeni / i svet je / u mrklini / jedan (“Leto je”).

Takvu epifanijsku mo} imaju i stihovi u pesmama “Oplakujmore”, “S jeseni”, “Magla”, “Mihoqsko leto”. Autorka u wima po-tvr|uje da je pesni~ko imenovawe, ne samo novo stvarawe, ve} i no-vo otkrivawe stvarnosti. Upravo je to eksplicirano u pesmi “Kor-


tasarovi stihovi” (Stvari / na koje / samo pesme / nisu zaboravile /jo{ postoje), koja sa pesmama “Uspiwawe” i “O violentni” pred-stavqa redak iskorak u autopoeti~ku ispovest. Poezija je tako do-ìvqena kao osobeni, rekli bismo, estetski i eti~ki ~in komuni-kacije, na~in da se prevazi|e usamqenost, kao mogu}i, spasonosnisusret u jeziku (… Zahuktali / galopiramo / svako u svom snu / Da sesusretnemo / ispod gromova / na strmom vrhu / ~arobnog brega –“Uspiwawe”), ali, i kao susret sa jezikom (jezicima), sa poezijom(svojom i tu|om), sa duholovcem (umotanog u citate) od koga stre-pi svaka nepatvorena pesni~ka emocija (“O violentni”).

Ipak, mo}nija od sumwe u re~i, od straha pred citatima, jesteneutaìva èqa da se svet otkriva poezijom. U tom smislu bi pe-sma koja obeleàva dominantni emotivno-misaoni i poeti~ki sa-dràj zbirke, a za nas ujedno i najlep{a, bila pesma “Ova tmastaslast”:

Ova tmasta slastkoju udi{emto je miris tajnekucaj cvastiNo}no hujaweotrovaMese~ev zasad

Iz me |u sklo pqe nihdlanovapod jastukomti zna{di{u pra{nici

Sred vla ̀ ne no }ikroz nozdrve miu samu krvlagano silazii taloì sena dnu srcamedna smrt

Ako ste i vi od onih ~italaca koji u pesmi vide sopstvenedvojnike, naseqavaju}i raznolike prostore, konkretne do urbanogtoponima, melanholi~ne do zaboravqenog predela, ili zamamno ne-stvarne uprkos sasvim konkretnim detaqima, ako pritom ose}ateda niste sami u nenametqivom prepoznavawu uzora ili prihvatawutradicije s merom, onda }ete se sigurno iznova vra}ati pesmama uovoj zbirci.


AU TO RI I PREVODIOCI

BE O GRAD SKOG KWI@EV NOG Â SO PI SA

AU TO RI

SAKAGU]I ANGO – Vidi u ovom broju Beogradskog kwièvnog ~aso pisa,str. 74.

STANISLAV VINAVER ([abac, 1891 – Beograd, 1955), pesnik, esejista,novinar, polemi~ar, prevodilac sa francuskog, nema~kog, engleskog i ru-skog jezika. U Prvom svetskom ratu borio se u \a~koj ~eti, pre{ao Alba-niju, za vreme Oktobarske revolucije dospeo u Rusiju, u vreme Drugog svet-skog rata bio u zarobqeni{tvu. Prvo pesni~ko delo, Mje}a, objavio je1911. godine, kwiìcu pesama i pesama u prozi, Smrt ti{ine, 1913, Va-ro{ zlih vol{ebnika, 1920, parodiju Antologije novije srpske lirike Bog-dana Popovi}a pod naslovom Pantologija novije palengirike, 1920, ûva-re sveta, 1926, @enidbu vrapca Podunavca (satiri~na poema), 1927, Ratnedrugove 1939, Evropsku no}, 1952. Posthumno, 1969. godine objavqena je no-va pantologija Alajbegova slama. Autor je i dela u drugim ànrovima: Gro-mobran svemira, Godine ponièwa i borbe, Jezik na{ nasu{ni, Nadgrama-tika. Prevodio je Fransoa Vijona, Rablea, Andersena, E. A. Poa, MarkaTvena i dr. Vinaverov humor, naro~ito u Pantologiji, ali i, recimo, uprevodu Rableovog romana Gargantua i Pantagruel, je neprevazi|en. Bioje jedan od najoriginalnijih i najobrazovanijih na{ih pisaca u 20. veku,ali i u svoje i u potowe vreme odbacivan i nedovoqno shva}en.

BORIVOJ GERZI] ro|en je 1959. godine u Beogradu. Diplomirao je op-{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti na Filolo{kom fakultetu u Beo-gradu. Radio je kao fizi~ ki radnik, voza~, kuvar, sobar, recepcioner, pro-davac, nastavnik, distributer kwiga, taksista, lektor, izdava~, prevodi-lac... Godine 1987. osnovao izdava~ ku ku}u “Istar” u kojoj je objavio 16 na-slova. Objavio je zbirke pripovedaka Trorog (1987), Malo gore i raspa{}ese (1992) i Manijeva zavr{nica (1995), iz oblasti istoriografije Portre-te znamenitih Srba (1989). Sastavio je i objavio Englesko-srpski re~ nikfraza i idioma, Re~ nik anglo-ameri~ kog slenga, Re~ nik savremenog beo-gradskog àrgona (s Nata{om Gerzi}). Priredio je monografije Gera – I,

Myself and Others (2003), Superstars: Manija~ ki vodi~ kroz Fektori En-


dija Vorhola i Velvet Andergraund (2003). Priredio je i vi{e izlo`bi,snimio dokumentarni film Komentar. S engleskog je preveo dela oko dva-deset autora, izme|u ostalih drame Harolda Pintera (u vi{e kwiga), Xoj-sove Dablince, Tamni lavirint Lorensa Darela, Beketov Kraj i drugu

prozu. Za prevod Mese~ine i drugih drama Harolda Pintera (2006) dodeqe-na mu je nagrada “Laza Kosti}”. ^lan je Udruèwa kwièvnih prevodilacaSrbije sa statusom samostalnog umetnika.

SR\AN VUÎNI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 20–21, str.200.

SLOBODAN JOVANOVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14,str. 188.

MIRJANA KNE@EVI] ro|ena je 1968. godine u Kru{evcu. Diplomira-la je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, na Odseku za op{tu kwièv-nost i teoriju kwièvnosti, kao i na Odseku za engleski jezik i kwièv-nost, na kojem je sada na doktorskim studijama. Pisala je i objavqivalakratke pri~e a wena glavna oblast interesovawa je angloameri~ka kwi-èvnost i teorija. Ojavquje eseje u kwièvnim ~asopisima i u~estvuje unau~nim skupovima. Radi kao profesor engleskog jezika, ali je angaòvanai u vi{e prevodila~kih projekata.

LE[EK KOLAKOVSKI (Leszek Kołakowski, 1927 – 2009), poqski filozofi pisac. Predavao je filozofiju na Var{avskom univerzitetu. Godine1969. iz politi~ kih razloga emigrirao je i ìveo i radio na Oksfordskomuniverzitetu. Prevo|en je na ~etrdesetak jezika. Dobitnik je niza zna~aj-nih priznawa, izme|u ostalih ~uvene Klugeove nagrade za humanistiku, ko-ju dodequje ameri~ ka Kongresna biblioteka. Va`nija dela: Predavawa o

sredwovekovnoj filozofiji, Pogled na svet i svakida{wica, Pojedinac i

nesavr{enstvo – Sloboda i antinomija slobode u Spinozinoj filozofi-

ji, Trinaest bajki iz kraqevine Lajlonije za velike i male, Kqu~ nebeski i

podsticajne pri~e iz svete povesti skupqene za pouku i opomenu, Razgovo-

ri sa |avolom, Pozitivisti~ ka filozofija – Od Hjuma do Be~ kog kruga,

Kultura i feti{i, Glavni tokovi marksizma, I-III, Da li |avo moè biti

spasen i 27 drugih propovedi, Civilizacija na optuèni~ koj klupi, Uàs

metafizike, Bog nam ni{ta nije duàn, Mini predavawa o maksi stvari-

ma, I-III, Moji ispravni pogledi na sve, Me|u poznanicima – o razli~itim,

mudrim, plemenitim, zanimqivim qudima i o tome kako su uobli~avali

svoje vreme, Koja pitawa nam postavqaju veliki filozofi, I-III... Vi{edela Le{eka Kolakovskog prevedeno je na srpski jezik.

PETRU KRDU je ro|em 1952. godine u Baricama kod Vr{ca. Pesnik, kri-ti~ar, prevodilac, izdava~, novinar. [kolovao se u Vr{cu i Bukure{tu.Radio je dugo kao novinar u Radio Novom Sadu. Niz godina bio je urednikKwièvne op{tine Vr{ac, koja svojim profilom ulazi u red najboqih i


najmodernijih izdava~a u Srbiji u posledwih pola veka. Pokrenuo je i ure-|ivao i kwièvni ~asopis Kovine. Osniva~ je “Evropske nagrade za kwi-èvnost”, koja se dodequje u Vr{cu, a ~iji su dobitnici zna~ajni evropskipisci. Preminuo u Vr{cu po~etkom maja 2011.

Ob ja vio je, iz me |u osta lih, ove kwi ge poezije: Namena udvoje (1970),Zamenice (1971), Jagoda u klopci (1988), U crkvi Troja (1992), Melanholi~-

na tutwava (1995), Qubi~asto mastilo (1997), Sau~esni{tvo (Complici-

tate) – iza bra ne i no ve pe sme (2003). Pre vo dio je sa srp skog na ru mun ski je -zik i obrat no, ali i sa fran cu skog i slo ve na~ kog. Ob ja vio je pre ko dva de -set pre vo da, me |u ko ji ma su i de la Eli ja dea, E. Si o ra na, N. Sta ne skua, M.Pa vlo vi }a, L. Bla ge, J. Ka ro ja na, E. Jo ne skoa. On sam pre vo |en je na srp -ski, fran cu ski, en gle ski i dru ge evrop ske je zi ke. Pri re dio ne ko li ko an -to lo gi ja ru mun ske, srp ske i slo ve na~ ke po e zi je. Do bit nik je na gra de za po -e zi ju Fon da ci je “Lu~afarul” (Luceafarul) iz Bu ku re {ta, za kwi gu Sau~e-

sni{tvo (Complicitate) i na gra de za pre vo di la {tvo “Milo{ \uri}”.

GORAN LAZIÎ] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 22, str. 236.

JELENA LENGOLD objavila dosad deset kwiga, me|u kojima kwige poezi-je: Raspad botanike (1982), Vreteno (1984), Podnebqe maka (1986), Prola-

zak an|ela (1989) i Sli~ice iz ìvota kapelmajstora (1991); kwige pri~a:Pokisli lavovi (1994), Lift (1999), Va{arski ma|ioni~ar (2008), Prete-

steri{i me – izabrane pri~e (2009); roman Baltimor (2003). Zastupqenaje u antologijama i izborima poezije i pri~a i prevedena na vi{e stranihjezika. Baltimor i Va{arski ma|ioni~ar su prevedeni i objavqeni u Bu-garskoj. Ona sama prevela je i objavila poeziju vi{e savremenih danskihpesnika. Za kwigu pesama Sli~ice iz ìvota kapelmajstora dobila je na-gradu “\ura Jak{i}” a za zbirku pri~a Va{arski ma|ioni~ar nagrade “Bi-qana Jovanovi}” i “@ensko pero”. Jelena Lengold je desetak godina radilakao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda, a sada radi kaoprojekt-koordinator beogradske podru`nice Nansenskolen humanisti~keakademije iz Lilehamera u Norve{koj.

ALEKSANDAR MILOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~aso-

pis br. 14, str. 241.

SNE@ANA MILOSAVQEVI]-MILI] (Aleksinac, 1966) vanredni jeprofesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ni{u. Predajepredmete Teorija kwièvnosti i Tuma~ewe kwièvnog dela. Uà oblastinteresovawa: naratologija, teorija romana, kwièvna retorika, poetikasrpske realisti~ke proze. Objavila je ve}i broj nau~nih studija u doma}ojkwièvnoj i nau~noj periodici. U~estvovala je na me|unarodnim nau~nimkonferencijama u zemqi i inostranstvu. Objavila je slede}e kwige:Okvirni oblici u srpskom realisti~kom romanu (2001), Modeli komenta-

ra u srpskom romanu 19. veka (2006), Pri~a i tuma~ewe (2008). Priredila jeAntologiju ni{kih kriti~ara i esejista (2005).


IKEZAVA NACUKI je jedan od najpoznatijih japanskih romanopisa-ca,esejista, pisaca kratkih pri~a, pesnika, kriti~ara i prevodilaca (sagr~ kog, engleskog i francuskog). Ro|en je 1945. godine na Hokaidu. Studi-rao je fiziku na univerzitetu u Saitami. Sredinom sedamdesetih nekoli-ko godina ìveo je u Gr~ koj. Po povratku iz Gr~ ke u Japan objavquje svojuprvu zbirku poezije Put soli (1979). Preveo je na japanski jezik film TeaAngelopulosa Putuju}i glumci, i od tada biva angaòvan kao prevodilacna japanski svih filmova ovog rediteqa. Debitantski roman Stratosfe-

ra letweg jutra objavquje 1984. godine. U srpskom prevodu objavqeni sumu romani Nepomi~ ni ìvoti (2008) i Tio s Pacifika (2008). Za romanNepomi~ ni ìvoti dobio je presti`nu “Akutagavinu nagradu”. Dobitnikje i brojnih drugih kwièvnih priznawa, a 2007. godine odlikovan je orde-nom koji se dodequje za zna~ajan doprinos u oblasti nauke i kulture. Ike-zava se bavi i dru{tvenom kritikom, kao i prou~avawem savremenih dru-{tvenih fenomena. Nakon skora{weg zemqotresa i havarije u nuklearnojelektrani “Fuku{ima dai}i”, za list Asahi {inbun napisao je zapaènkriti~ ki osvrt o problemu upotrebe nuklearne energije.

OLIVERA NEDEQKOVI] (ro|ena Vuksanovi}, 1973, â~ak) diplomira-la je na Grupi za srpski jezik i jugoslovenske kwièvnosti Filozofskogfakulteta u Ni{u. Objavila je zbirke pesama Vodeni cvet (1996), Pribor

za ~itawe (2002) i Suvlasnici beline (2006). @ivi u rodnom gradu.

VASA PAVKOVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14, str. 242.

ALEKSANDAR PROKOPIEV (1953, Skopqe), makedonski prozaista iesejista. Prevo|en je na engleski, francuski, talijanski, japanski i na svebalkanske jezike. U Srbiji su dosad iza{le wegove kwige Ars amator-ia,Antiuputstva za li~ nu upotrebu, Posmatra~ (u izdawu Geopoetike) iOna voli êhova (u izdawu Zografa).

IVAN RADOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14,str. 246.

GREJEM ROB – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14, str. 242.

RASTKO SIMI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14, str. 243.

MILE STOJI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14, str. 243.

HIROJA TAKAGAI ro|en je u Tokiju 1961. godine. Diplomirao je na Fi-lolo{kom fakultetu Kjoto univerziteta. Stihove je po~eo je da objavqujeve} kao gimnazijalac. Dobitnik je velikog broja kwièvnih priznawa, me-|u kojima i nagrade “Hanacubaki” (2001). Na engleskom mu je objavqenazbirka pesama pod naslovom Rush mats (1999), a i neke druge kwige.


MUCURO TAKAHA[I ro|en je u gradu Kitakju{u 1937. godine. Diplo-mirao je na Pedago{kom fakultetu. Objavio je veliki broj zbirki pesamai haiku stihova. Zbirka pesama Ostrvo moje sestre nagra|ena je 1995. go-dine “[iika bungakukan” nagradom. Pi{e i dramske tekstove, romane ikwièvnu kritiku.

ENES HALILOVI], pripoveda~, pesnik, dramski pisac, novinar, ekono-mista i pravnik, ro|en je 5. marta 1977. godine u Novom Pazaru. Osnovao jenovinsku agenciju Sanapress, kwièvni ~asopis Sent i web ~asopis zakwièvni intervju Eckermann. Objavio zbirke poezije Sredwe slovo

(1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007), zbirke pri~a Potom-

ci odbijenih prosaca (2004) i Kapilarne pojave (2006), drame In vivo (2004)i Kemet (2010). Prevo|en je na engleski, nema~ ki, {panski, francuski,poqski, rumunski, ukrajinski, ma|arski, slovena~ ki, letonski, albanski imakedonski jezik.

KAZUKO [IRAI[I je ro|ena 1931. godine u Vankuveru (Kanada), gde jeprovela najranije detiwstvo. Uo~i rata, 1938. godine, wena porodica sepreselila u Japan. Jedna je od najpoznatijih i najuglednijih pesnikiwa nesamo u Japanu, ve} {irom sveta. Svoj prvi poetski performans izvela je na~uvenom roterdamskom Me|unarodnom festivalu poezije, 70-ih godina.êst je gost i drugih svetskih festivala. Autor je velikog broja pesni~kihzbirki, izme|u ostalih Na grad padaju jaja (1951), Tigrova igra (1960), Pe-

{~ani narod (1983), Onima koji se pojavquju (1996), Majka lebdi, grad

(2003). Dobitnik je mnogih nagrada, me|u kojima su “X” nagrada (1971), “Re-kitei” nagrada (1983), “Takami \un” nagrada (1997), “Jomiuri” nagrada(1997) i dr. Weni stihovi su prevedeni na vi{e od 20 jezika. Posebno je ce-wena u SAD, Engleskoj i Nema~koj, a u posledwe vreme svojim gostovawimaostavila je snaàn utisak i na qubiteqe poezije u Kini. Sara|ivala je savrhunskim umetnicima xez muzike i avangardnim plesa~ima buto teatra.ûveni muzi~ar Sem Rivers se}a se wihovog zajedni~kog performansa kaojednog od najdraìh nastupa u svom ìvotu. I slavni pesnik Alen Ginsbergposebno je cenio i blisko sara|ivao s pesnikiwom Kazuko [irai{i. Pe-snikiwa je u Srbiji prvi put gostovala 1986. godine, na Oktobarskom su-sretu pisaca, a pro{le godine bila je gost Smederevske pesni~ke jeseni,kao laureat glavne nagrade festivala.

PREVODIOCI

KAJOKO JAMASAKI, pesnikiwa i kwièvni prevodilac, ro|ena 14.septembra 1956. godine u gradu Kanazava (Japan). Diplomirala je na Filo-lo{kom fakultetu Hokaido univerziteta, a doktorirala na Filolo{komfakultetu u Beogradu, gde danas radi kao vanredni profesor japanskog je-zika i kwièvnosti. ^lan je Srpskog kwièvnog dru{tva. Dobitnik je go-di{we nagrade Srpskog PEN Centra za prevod na inostrani jezik za


1995/96. godinu. Na japanskom je objavila zbirke poezije: Tori no tameni

(1995), Ubusuna rodina (1999), Bara, mishiranu kuni (2001), Hisoyaka na asa

(Skriveno jutro, 2004), Atosu, shizukana tabibito (Atos, tihi putnik, 2008),Mio hayami (Ubrzana voda, 2010). Zbirke poezije na srpskom: Skriveno ju-tro (2001), Rodina ubusuna (2004), Sanovnik, reka (2005), Olujni breg(2008). Na japanski je prevela Rane jade (1995), Enciklopediju mrtvih(1999) i Ba{tu, pepeo (2009) Danila Ki{a, dok je s japanskog na srpskiprevela: Tanikava [untaro, Dete na stepeni{tu (izbor, prevod i pogo-vor, 2007) i Kazuko [irai{i, Mala planeta (izvor, prevod i pogovor,2010). Autor je studije Japanska avangardna poezija (2004).

DALIBOR KLI^KOVI] je ro|en 1974. godine u Pakracu. Gimnaziju jezavr{io u Smederevu 1993. godine. Na Katedri za orijentalistiku Filo-lo{kog fakulteta u Beogradu 1997. godine diplomirao je japanski jezik ikwièvnost. Na mati~noj katedri radi od 1998. godine. Magistarski radpod naslovom Intertekstualnost u delima iz prve razvojne faze Rjuno-sukea Akutagave odbranio je 2006. godine. Napisao je doktorsku tezu podnaslovom Soseki Nacume i zen budizam. Bavi se kwièvnim prevo|ewem sjapanskog jezika. Prevodio je pri~e Rjunosukea Akutagave, a za prevoddrevnog dela Ko|iki sa starojapanskog jezika zajedno sa saradnicima do-bio je nagradu Japanskog udruèwa prevodilaca (2008).

IVAN RADOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 14,str. 246.

BISERKA RAJÎ] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis br. 18, str. 229.

82

BEOGRADSKI KWI@EVNI ÂSOPIS / glavnii odgovorni urednik Milovan Mar~eti}. – God. 7,br. 23 (leto 2011) – . – Beograd (Francuska 7) :Kwièvno dru{tvo Hiperboreja, 2011 – (Beograd,[tamparija “Glasnik” ). – 23 cm

Tromese~no

ISSN 1452-2950 = Beogradski kwièvni ~asopis

COBISS.SR-ID 127399948

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije

BEOGRADSKI - · PDF fileda on ne ~eka nijedan voz samo se preme{ta s perona na peron...

Documents

Transcript of BEOGRADSKI - · PDF fileda on ne ~eka nijedan voz samo se preme{ta s perona na peron...