belanovica biografski leksikon sv. 14.qxd knjiga.pdf · UVOD O vom kwigom ostavqam ne{to od...

B E L A N O V I C A

Autorsko drugo izdawe

RedaktorZdravko Rankovi}

Kompjuterska pripremaNikola Petrovi}

Tira` — 200 primeraka

[tampa[TAMPARIJA TOPALOVI]

Vaqevo, [este li~ke 23/1

MIROQUB BO@OVI]

CFMBOPWJDB

2012

\e je zrno klicu zametnuloOnde neka i plodom po~ine

(Wego{)

Jana i Mila, moje unuke, na}i }e u ovoj kwizi jedan od svojih korena.

A kwiga }e im ~uvati uspomenu na wihovog dedu.

4

UVOD

Ovom kwigom ostavqam ne{to od materijala {to sam us peo pr -ik upiti iz skromne dokumentacije koja mi je bila do stupna.Tr udio sam se da doga|aje predstavim nekim hr on olo{kim re -

dom, po oblastima u kojima se pomiwe Belanovica sa svojom bliòmi daqom okolinom. Kwiga nije {kolski ux be n ik niti nau~na studi-ja. Ona ne zalazi u duboka prou~avawa poj a va niti iznosi studijskean alize, samo je skup ve} poznatog ma te rijala i usmenog kazivawa.

Nisam mogao sve podatke koji su navedeni u tekstovima da li ~no pr -overim ali sam se trudio da iznete uzmem iz ve} ob ja v qenih doku m e nataili u razgovorima sa ozbiqnim sagovornicima. @ao mi je {to sa da{wostnije atraktivna sa nekim lepim do ga|ajima ali ìvimo u vr emenu koje jeistorijski nemirno a ek onomski nestabilno. Borimo se da sa~uvamoSrbiju, svoj iden t i tet i po ko zna po koji put do ka ̀ e mo svoju praved-nost pred sv etom kome pripadamo pre od mnogih da na {wih mentora.

U pripremi materijala tragao sam za podacima vezanim na ro ~itoza pro{lost te sam vi{e pa`we posvetio ranijim do ga |a jima a mawesa da{wim ali i vreme zabeleèno o Belanovici bi lo je burnije u 18.i 19. veku nego {to je danas. Belanovica na po~etku 21. veka na ̀ a -lost stagnira u skoro svim oblastima. Sm atram potrebnim da sp om -enem i one koji su pre mene pisali o Belanovici i wenom okoliniMom~ila Radovanovi}a a posebno Miodraga Ja}imovi}a jer je uloìoveliki napor u pr ou ~avawu Belanovice i Be la no v~ ana kroz wihovìvot i rad a na ro ~ito genezu porodica. On je bio i jedini hroni~armesta u vremenu od zavr{etka Drugog sv e tskog rata do danas.

Smatrao sam da doga|aji treba da budu zabeleèni za gener ac ijeko je dolaze jer Srbija novim vremenom polako gubi svoje po reklo isv oj identitet. Vreme je velika kategorija a se}awe vr lo kratko tr -aje. A ako se ne zabeleì nastaje prekid koji se ne nadokna|uje.

Kwigu upotpuwuje mno{tvo fotografija. O svakom poglavqu zase be mogla bi se napisati kwiga sli~nog obima a da opet ne bi svebilo obuhva}eno.

5

Moja malenkost je ro|ena u centru Belanovice (u Pi}arinoj ku}i)te sam ukorewen u Ka~eru, svojim boravkom u wemu, svojim doprinosomu razvoju belanova~kog kraja jer su mi preci po ocu Sini{i od po -ro dice Bo`ovi} iz Br|ana kod Gorweg Milanovca a majka JovankaLo mi} vodi poreklo iz Dragoqa, od vojvode Arsenija Lome.

6

Autor kwige sa suprugom Radom

OSNOVNI PODACI

Upodno`ju planine Rudnik, lokalno ograni~ena brdima — sa is -to ka Glogovicom, juga Osojem, severa Sovqakom i zapada [u -ta ~kim brdom, a u sredini severnim padinama Ru dn i ka i ju ̀ n -

im padinama Bukuqe, na raskrsnici puteva za La za re v ac i Beograd,Ru dnik i Gorwi Milanovac, Qig i Vaqevo, Ar an |elovac i Kragujevacst e{wena me|u ~etiri velika srpska re gi ona (Beogradski, [umadijs-ki, Moravi~ki i Kolubarski) prost ire se Belanovica, izvesno vremepo liti~ko sredi{te Ka~era.

Udaqena od Beograda 75, Aran|elovca 25, Lazarevca 20, G. Mi -la novca 30, Vaqeva 60 kilometara idealna je destinacija za od mor ire kreaciju.

Prirodna bogatstva plodnih dolina izme|u reka Ka~era, Be la no -vi ce i Berisave, krase ovo lepo mesto, koje je odlukom kr a qa PetraPr vog 1904. godine, zahvaquju}i tada{wim uglednim gr a|anima, pr og -la {eno za varo{icu i koja danas postaje prepoz na tqiva po lepoti

7

neguju}i svoj ponos i tradiciju kroz mnoge ge ne racije. Upletena uistorijske doga|aje od 13. veka, kada se prvi put pomiwu okolna selau austrijskim vojnim kartama do danas, ve zana za me|usobne odnose po -ko lewa znanih i neznanih junaka, na u~nika, politi~ara, privrednika,du hovnika, umetnika i sp or ti sta u èqi svih da nose jedno ime Ka -~e rci iz Belanovice.

Ponosni smo na na{e pretke koji su bili vojvode, pukovnici, gener-ali, borci, kwièvnici, inèweri, doktori, u~iteqi, sv e{tenici, ume -tn i ci, sportisti, ministri, privrednici i svim ko ji su u srcu nosiliBe lanovicu i nose je i danas kroz svoja na sle|a i sre}ni {to smo deome sta sa bogatom pro{lo{}u a sa sk romnom sada{wo{}u, {to smo potom-ci svih wih koji su Be lanovicu stvarali, ponosno nosili kroz razne ra -to ve i razli~ita vr emena.

POLO@AJ

Belanovica se nalazi na 440 15’ severne geografske {irine i 200

24’ isto~ne geografske duìne. Nadmorska visina je oko 200 metara. Leì na delu belanova~kog neogenog basena koji je ra {~ la wen do -

li nom reke Belanovice. Sme{tena je u dolini re~ice na pu tu br.3/217 dugom 18 kilometara od Ibarske magistrale, na sr edokra}i iz -me |u Aran|elovca i Qiga odnosno Rudnika i La za revca. Ovim putemos tvaruju se veze sa Gorwim Milanovcem, Va qe vom, Aran|elovcem, La -za revcom, Beogradom. Uè podru~je Be la novice ograni~eno je na nase-qa Kalawevci, @ivkovci, [utci i Poqanice, dok se {ire podru~jepr o{iruje na naseqa iz okolnih op{tina Bosuta i Gara{i koja pripa -daju op{tini Aran|elovac i Trudeq, Kozeq i Dragoq koji pripadajuGo rwem Mi lanovcu.

Klimatski uslovi su veoma povoqni. Prose~na letwa tempe ra turanije suvi{e visoka, jesen je ne{to toplija nego prole}e, na ro~ito zbog

8

vi{ih temperatura u septembru {to produàva tu risti~ku se zo nu.Najvi{e duvaju vetrovi iz severozapadnog pr av ca, tokom cele go di ne,dok su leti ne{to sna`niji iz za pa dn og, a zimi severozapadnog pr avca.

Klima je umereno kontinentalna sa blaìm zimskim mraze vi ma ima wim letwim vru}inama u odnosu na okolna brda gde su vremenskekr ajnosti prisutnije. Vegetacioni period traje 260 da na, sa prose~no3. 975 ~asova. Prose~no ima 46 sne`nih dana u godini. Iz ovog semo ̀ e zakqu~iti da Belanovica ima vrlo po voqne prirodne uslove zaì vot, kao i za gajewe ìtarica, vo }a i sl. Osun~anost je duga i tr -aje od ranog jutra do kasnog po podneva.

Reka Ka~er je najve}a u ovoj oblasti. Postaje od reke Bukuqe kojate ~e sa istoimene planine, Velike Bosute, koja isti~e iz podgorineVe n~aca i prima pritoke Malu Bosutu i Raslovu. One se sastaju uDr agoqu i tu dobija ime Ka~er. Pruà se od istoka ka zapadu do u{ -}a u Qig a duga je 30 kilometara. Ve}e pritoke su joj: Kozeqica,koja izvire ispod Ostrvice i te~e kroz sela Zagra|e, Trudeq i Ko -zeq, @ivkova~ka reka, Belanovica i Berisava. Te reke su i uticaleda se na istoimenoj re~ici formira, sa desne strane, varo{ica. Zn -a~ajno je postojawe izvora pitke vode: Sovqak, Osoje, Zmajevac i Gl -og ovica. Glogovica je bila glavni snabdeva~ varo{ice vodom sve do1926. godine kada je izra|en vodovod iz izvora Sovqak.

Osim puta Beograd — Rudnik — â~ak putni pravci nisu postoja -li ve} se i{lo dolinom reke Ka~er a zimi brdskim vencem pr eko[u taca, Poqanica i Iv a n ovaca gde se preko crkvenog za brana stiza -lo do crkve u Mo ra vcima. Na predlog poslanika Ra ke Miri}a iz Ka -la w evaca, Sk up{tina Kraqevine Srbije do nela je 1904. godine od lu -ku da se dolinom Ka~era izgradi put do Qiga. Put je brzo iz gr a|en

9

i predat je na upotrebu 1906. go -di ne te se tako vezuje za put do -li nom reke Kolubare za Beograd.Mn ogo kasnije su asvaltirani pu -te vi za Brajkovac (2005. godine),Ar an|elovac (2006. godine) i Ru -d nik (2006. go dine). Do Ibarskema gistrale ima 16, a do pruge Be -og rad — Bar 25 kilometara.

Sela Ka~era su nekada bilapr ekrivena {umama. Najvi{e jebi lo bukvi, cera (najve}e stablo

iz mereno je u dvori{tu ku}e Dragomira Josipovi}a Cilija{a u Dr ag -o q u sa obimom od 3,15 m.), beqike, graba, klena, jasena, bresta, brezei drena. Bilo je i javora, hrastova, granice, lipe, jasike, jablana i pl -at ana. Zbog izobiqa drveta ma{tani su pravili magaze, vajate i ka~areod drveta kao i delove u zgradama, presce za ìto, dolape, sala{e,ko{eve i drugo. Pored reka bilo je vrbe, jove, ive, rakite i zove.

Usled raznovrsnog biqnog pokriva~a bilo je vi{e divqih ìvoti-wa, medveda i vidri kojih danas nema jer je {uma dosta pose~ena. Ostalisu vukovi, lisice, jazavci, srne, divqe sviwe i ze~evi. Od doma}ih ì -

10

vo tiwa vi{e nema bivola, magaraca, mazgi ali ima kowa, ovaca, koza isv iwa. Od sitnih ìvotiwa ima veverica, lasica, tvorova, jeèva, mi -{e va, krtica. U ki{nim danima ima da`devwaka (burwaka), puèva, gl -is ta i zmija (slepa}a, smukova, belou{ki, {arki i poskoka), zelemba}ai gu{tera. Od doma}ih ìvotiwa skoro svako doma}instvo ima psa ilima ~ku, uglavnom bez pedigrea.

Od ptica koje se gaje nabrajam guske, koko{ke, patke, }urke, mo -rke i, re|e, plovke. Re|e krupnije {umske ptice su orao, soko i te -tr eb. Ima kobaca, ~apqi, sova, vrabaca, senica, svraka, gavrana, ~v -or aka, sl avuja, golubova, grlica, detli}a, kosa, {tigli}a, kreja, cr -ve nda}a, ù wa i kukavica. Ranije je bilo dosta paunova. Gajila se isv i lena buba ~ija je hrana bila dudov list i od wenih niti iz ~aurais predan je svilen konac odli~nog kvaliteta.

Mora se re}i da je za vreme ratova bilo dosta va{iju, stenica,bu va, gwida ali zahvaquju}i higijenskim preparatima to je ostala da -le ka ru`na pro{lost. Za uni{tavawe ove gamadi upotrebqavao se gasi ce| (spravqan od cerovog pepela i vode).

[umski plodovi su se ranije mnogo vi{e koristili za spremawesl atka i xemova. Kupina, jagoda, {ipurci, drewine, trwine i glogi-we (u nekada{wim gladnim godinama), le{nici, maline i ribizle.Od vo}a zastupqene su {qive, tre{we, vi{we, jabuke, kru{ke, kajsi-je, breskve, duwe, mu{mule, le{nici i orasi.

Treba se setiti pu{nica i lesa za su{ewe {qiva maxarki koje sudonosile dobre prihode. Danas lesa retko ima a maxarku su zame ni le

11

nove sorte (stenlej, ~a~anka i dr.). Najboqa rakija pekla se od {q iverawa~e koja se danas moè na}i u tragovima po novim {q iv ic ima.

Doma}ice su ranije mnogo uzgajale cve}e — bosiqak, ruzmarin, qu -bi~ice, georgine, kadifice, petonije, {eboj, perunike, boùr, hr iz -anteme i ruè. U kasnu jesen se posude sa cve}em, obi~no isluèni su -dovi (}upovi, lonci i kofe), sklawaju u podrume da se ~uvaju od mr aza.

Mir~eta Vemi} u zborniku SANU pi{e da Belanovica nosi na zivpo re~ici Belanovici, jednoj od izvori{nih pritoka reke Ka~er u oblastzvanoj Ka~er. Tako se naziva i talasasta zaravan sela Ka la we vci na kojojje po~ela da se razvija, sprva kao kalaweva~ki za se ok, ma la varo{, u dru-goj polovini 19. veka. Re~ Belanovica oz na ~a va be li ~asti tok buji~astereke, a nazivom reke ozna~ena je ta zaravan u bl izini wenog u{}a uKa~er, kao i samo naseqe koje je tu ni klo. Be la novica se kao grupisanodrumsko naseqe zbijenog tipa, na {lo u centru gravitacije za okolna nase-qa, {to ju je predodredilo da preuzme i ulogu sredi{ta lokalnogpodru~ja. Pored vidqive centriranosti u od nosu na okolna naseqa, Bel -a n ovica se na{la u dolini reke Ka~er, u dodiru ravni i pobr|a, na putuna kome se odvijao ìv kirixijski sa o bra}aj sa izgra|enim konacima, ta -ko da je mogla da obavqa izvesne us lu`ne delatnosti. Najstarija zgradakoja je tu podignuta bila je me hana, kasnije dve, najverovatnije sa konaci-ma, uz koje su po~eli da se do seqavaju trgovci i zanatlije. Oni su poste -pe no izgradili zbijeno na seobinsko jezgro Belanovice.

POSTANAK

Belanovica je po svom imenu mlado a po postanku staro naseqe,po stalo kao deo Kalawevaca. Prve zabele{ke sre}emo u sredwem veku,u spisima Turaka za Rudni~ku nahiju iz 1476. godine, prona|enih uOr ijentalnom institutu Sarajevo, gde stoji da „Belanovac pripada ka -di luku Ostrvica. Selo je pusto.” Ovo pokazuje da se stanovni{tvo ra -zb eàlo pred Turcima. Kasnije, 1525. godine, zapisano je da u seluBl atov~ica, a 1528. godine kao Beqanovac (sada Kalawevci i Be la no -vica), ima {est domova na povr{ini od 20 hektara i da je deo Ka la -we vaca. Imena mu{kih su: Milko, Vukmir, Milovac, Radula, Ra da qi -na, Stepka, Vuk, ôlak, Radivoj, Dujin. Prihod je 820 ak~i. U sused-nom selu Ozdrpanci (danas @ivkovci) desilo se prvo potur~avawe, tesu prvi muslimani Ahmed i Hasan od oca Stani{e.

Ve} 1528. godine u selu Blatov~ici ima 12 domova sa 22 odraslamu {karca. U tefterima ~ibuka Nahija rudni~ka, kneìna i kapetani-ja ka~erska od 1823. godine zapisano je da selo Kalawevci ima 21. ku -}u a 1825. godine 30 ku}a.

12

Na brdu u centru postoji staro Maxarsko grobqe {to je nazivza svako nepoznato grobqe u Srbiji. Na brdu iznad Belanovice na -la zi se takozvana Crkvena kosa {to ukazuje da je tu nekada u gustoj{u mi bila crkva brvnara. O nasequ u slivu reka Belanovice i Be -ri save govori se od Prvog srpskog ustanka, kada se pomiwe postojawe„Cerkve {uta~ke”, {to je zapisano u Triodu koji se danas ~uva u be -la nova~koj crkvi.

Usled polo`aja u uskoj dolini re~ice Belanovice naseqe ima iz -du ̀ en oblik. Naseqe se razvijalo du` puta koji vodi paralelno do -

13

li nom reke pravcem sever—jug. No -vi je naseqe „Berisava” okrenutoje ka jugu, prema {irokoj dolinire ke Ka~er, tako da osun~anosttr aje od ranog jutra do kasnog po -po dneva. Kod mosta na re~ici Be -la novici bio je za~etak naseqa.Ka ko opisuje Milan T. Raki}, po -~e tkom pr o{ l og veka, 1905. go di -ne, „u Belanovici, pored Ka~era i

dr uma {to tuda iz Rudnika u Beograd vodi, ima jedno zbijeno naseqeod 36 ku}a, neko li ko trgova~kih i zanatlijskih du}ana, 2 mehane, {k -ole, crkve i op { tinske sudnice. Ima tip varo{ice, pa je za varo{icui progla{eno uk azom od pro{le godine“

Ja~awem i razvojem sela Kalawevci, koje je jo{ 1820. godine im -alo du}an, razvijala se i Belanovica koja je sa podizawem privrednogi dru{tvenog centra, zajedno sa stambenim objektima, dobila i va{ar1893. godine. Sobzirom na wenu gotovo podjednaku udaqenost od svihos talih seoskih naseqa kojima je trebalo da sluì, dobila je i pravona odràvawa pijace, odmah nakon wenog progla{ewa za varo{icu1904. godine.

Urbanisti~ka struktura joj je jednostavan drumski tip izduènogob lika sa skromnim za~ecima popre~nih ulica. Izgradwa je bila slo -bo dna, nevezana, individualna kako u ~ar{iji tako i u stambenoj zoniuz ~ar{iju. U sredini naseqa, pored puta postoji prostor na kome jepi jaca. Crkva je tipi~no postavqena van ~ar{ije, na uzvi{ewu ispodbr da Glogovica. Razvitak Belanovice u prvoj fazi pogodan je primerza varo{ice koje nastaju spontano. Interesantno je da je Generalnire gulacioni plan ra|en u razmeri 1:1000 godine 1912. a na bezi urba -ni s ti~kih koncepcija u Srbiji posle 1885. godine ~ija se osnova i da -nas zapaà.

Konfiguracija samog terena kazuje da se Belanovica nalazi u sre -di ni dva prevoja, Vagana i Rudnika. Na u{}u reka Belanovice i Be -ri save u Ka~er, po~ela se graditi po koja ku}a a i {uta~ka crkva jebi la u blizini. Ova crkva je kasnije preme{tena na mesto gde se da -nas nalazi nova, izgra|ena u gotskom stilu 1864. godine, kada je iz -gr a|ena i {kola. Stara crkva je preme{tena u Jarmenovce ispod Rud -nika, gde i danas postoji.

Izgradwom prvih ku}a, koje su bile planske i sagra|ene od kame-na i cigle, naseqe postaje privla~no za stanovnike iz susednih sela.

14

Ta ko se doseqavaju porodice iz Brajkovca, Gara{a, Tre{wevice i dr -ug ih ka~erskih sela. Bogati doma}ini iz tih sela su podizali ku}ei ot varali zanatlijske radwe, du}ane i kafane. U najstarije famil-ije ub rajaju se: Sretenovi}i, Radosavqevi}i, Krstanovi}i, Gav ri lo vi -}i, ô li}i, Vojinovi}i.

Prve zanatlije i trgovci registrovani su 1820. godine. Tako suse polako razvijali opan~arski i kroja~ki a kasnije i drugi zanati:ko va~ki, potkiva~ki, bojaxiski, vunovla~arski, pekarski, sara~ki idr ugi. Da bi dobila pijacu i kona~no prebivali{te za zanatlije, mo -rala je Belanovica dobiti status varo{ice. Krajem 19. veka st an ov -ni {tvo prima gradske navike i Belanovica postaje jako trì{te po -qo privrednih proizvoda, rakije, suve {qive i stoke.

\enerl Jovan Mi{kovi} 1869. godine prou~avaju}i detaqno ru -dni~ku oblast, zabeleìo je da „kod sastava re~ice Belanovice i Ka -~era osem crkve, nalazi se jo{ i {kola sudarica kalaweva~ke op -{tine. Niz Ka~er vodi put iz Rudnika preko Kalawevaca u Moravcei Qig”. Ukr{tawe puteva uticalo je na nov red opredeqivawa do ma -}i nstava o izboru mesta stanovawa, tako da je glavni drum vodio sa

15

\ukni}a ku}a, jedna od najstarijih

juga od Rudnika preko brda Vagan ka Beogradu. Drugi put vodio je odBu kuqe niz reku Ka~er pa se u Belanovici ra~vao na pravce ka Qigui Lazarevcu. Seoski, stalni put, vodio je od Belanovice preko Be ri -save i Kalawevca pa se granao za Dudovicu, Kru{evicu i Trbu{nicu.

Tre}i seoski put vijugao je od Belanovice preko @ivkovaca nase ver i preko Dragoqa, Bosute na jug, preko Vojkovaca pored Ostrviceje izlazio na Rudnik i daqe prema ^a~ku. Ovim putem je 1815. godinesa velikom vojskom od pet stotina vojnika pro{ao Im{ir pa{a sana merom da ugu{i Drugi srpski ustanak u ^a~ku.

U Belanovici ne postoji zgrada koja je starija od sredine 18. veka.Naj starije su Radosavqevi}a ku}a, na ~ijem mestu je sada kafana „Ka -~a ra“, Gavrilovi}a — „Krivo{ije” ku}a koja je nekada bila drumska,ki rixijska kafana te \ukni}a ku}a na placu ispod crkve.

16

KA^ER

Ka~erska oblast je deo [umadije i zahvata severnu i zapadnupo dgorinu planine Rudnik. Isto~na granica je kragujeva~ka Je -se nica, severno je niska [umadija a na zapadu dolazi do Va -

qe vskih planina i zahvata prostor od 375 kvadratnih kilometara.Ime je dobio po reci Ka~er koja proti~e kroz centralni deo krajai zahvata povr{inu od 217 kvadratnih kilometara. U ovom kraju o~ -uv an je fini sklad ~oveka pro{losti i sada{wosti.

Prostire se u sredwem delu [umadije: po~iwe sa juga planinomRu dnik visokom 1132 metara, na jugo—zapadu je Rajac sa 864, istokuVe n~ac sa 659, severo—istoku Bukuqa sa 696 i severu Kosmaj sa 626me tara nadmorske visine. Na jugu je selo Cerova, zapadu Bran~i}, nais toku dopire do Jarmenovaca i Bosute a na severu zavr{ava se @i -vk ovcima i brdom Vagan (490 m). Ve}a mesta sa kojima se Ka~er gr -an i~i su sa severa Lazarevac, severoistoka Aran|elovac, istoka Kr -ag u jevac, juga G. Milanovac i sa zapada Vaqevo

Ka~er se deli na: Visoki, sa selima oko Rudnika, Gorwi, gde jeBe lanovica i Dowi, sa Qigom. Geografsko sredi{te je u trouglu selaKo zeq, Trudeq i Dragoq. U 19. i 20. veku Rudnik je bio politi~kosr edi{te da bi Belanovica to postala u jesen 1941. godine, kada suNe mci zapalili Rudnik, i bila do 1947. godine kada sreska vlast pr -elazi u Qig.

Profesor Vladimir Kari} u svom radu Srpska zemqa 1887. go -di ne opisuje Rudnik i okolinu kao srce [umadije. Ako se opi{e krugpr e~nika 40 kilometara sa centom u Rudniku u wemu }e se na}i Or -a {ac i Takovo, Topola, Crnu}e, manastiri Vra}e v {nica, Bl ag ov e{ -te we, Voqav~a, Raji}evi Stragari, Dobra~a, Tr nava, Brusnica i Lo -m in Dragoq.

Re~ Ka~er po turskim lingvistima mogla bi zna~iti veliko zbe go - vi{te a pomiwe se i da je re~ o vrsti orla, koji je `iveo pored re -~nih tokova i hranio se iz reke. U vreme Nemawi}a u 13. veku, o va

17

oblast se zvala Ka~er i bila je u sastavu dràve kraqa Milutina i St -efana De~anskog. Pre wih, ova oblast je pripadala Ugarima {to se nas -lu}uje po nazivima Maxarsko grobqe u mnogim mestima kao i mestu Ug -rinovci. Po drugim pretpostavkama re~ Ka~er poti~e od re~i ka~e(ka~ica) iz re~nika SANU jer se u ovom kraju dosta pe~e rakija od {q - iva koje se prethodno ~uvaju u kacama. Tre}a pretpostavka vezana je zatursku vladavinu i poti~e od re~i ka~mak {to zna~i pobe}i. Po stoji ilegenda po kojoj je me|u prvim ìteqima Ka~era bio jedan Tur~inMustafa poreklom êrkez koji je uo~io da Srbi rado drè dobre kowei on je stalno govorio da ja{u „ka êrkezi“. Od tuda naziv Ka~er.

Prvi poznati nazivi ka~erskih sela nalaze se kod Austrijanaca u18. veku, u vreme tursko — austrijskih ratova. U vojnim kartama Au -st rije iz 1717. godine nalazimo sela [tavicu, Kozeq, Trudeq, Ug ri -no vce, Varnice, Kalawevce.

18

U ovom brdsko planinskom kraju bilo je i dosta Vlaha — sto~ara,ro manizovanih starosedelaca Balkana, koji su se vremenom sjedinilisa srpskim stanovni{tvom. Tako je poznat knez ka~erski iz 1476. go -dine Maloga koji je vladao i Rudnikom. Posle zapam}enog ~elnika ivl astelina Vlkdraga, po ostacima crkve u Di}u koju je on gradio kra-jem 13. veka u vreme kraqa Milutina, vremenska praznina traje 150go dina kada se ne zna ko je vladao Ka~erom. Iz turskih zapisa od 1476.do 1572. godine sedi{te sreza bilo je u Kozequ, koji je bio centarka ~erske oblasti.

Ka~erski kraj je bio naseqen jo{ u mla|em kamenom dobu, pre7.000 godina za vreme Vin~anske kulture jer su na lokalitetu Ru dn -ika i Dragoqa na|eni arheolo{ki primerci iz tog doba (metalna se -ki ra, rudarski batovi, bakarna sekira i posuda za livewe bakarne ru -de) koje su izra|ene u okolini rudnika.

U 4. veku stare ere ovim krajem vladali su Kelti pobediv{i Il -i re kao starosedeoce koji su ovde vadili rudu {to svedo~i na|en na k -it iz haltetske epohe iskopan na obroncima Rudnika. Kasnije je ru dnoblago ovog kraja privuklo pa`wu Rimqana koji su zavladali Ka ~e rompo~etkom prvog veka nove ere te je na|ena plo~a iz tog doba za vremecara Cesilija, koji je vladao od 193. do 211. godine. Da su po stojalanaseqa svedo~e i brojni manastiri po Ka~eru, ~ija je ne pr ocewivodragocena uloga u o~uvawu srpskog narodnog bi}a, pr avo sla vne vere iduhovne kulture u celini bila u svom zenitu upravo u naj te`im vre-

19

menima, za robovawa pod Turcima. Naravno, to nije mo glo pro}i neza-paèno i bez nemilih posledica, o ~emu svedo~e mnoga ru {ewa, paqe-wa ili uni{tewa do temeqa, ~emu su, tokom vi{e st ole}a, biliizloèni svi manastiri. Nasiqa i ~esti progoni, kad god su vojskeovuda prolazile, na nesre}u dolaze}i ~esto, sukobqavaju}i se u smerovi-ma, uticali su na sudbine manastira, od kojih se mnogi ni kad nisu opo-ravili, utonuv{i u korov i zaborav. Ru{ewu i paqewu kao da nije bilokraja. Od Turaka posledwi put 1813. godine, posle sloma Prvog ustan-ka, a pre toga su stradavali manastiri od davne 1409. godine.

U literaturi ima uverqivih zapisa o postojawu jo{ nekih manast -ira po Ka~eru: Grgur i Vrawevo u Bosuti, zatim u dolini Ma na sti -rs kog potoka u Kozequ, Medo{evac u Poqanicama, Moravci u ist oi -me nom selu, Jovawe u Di}ima, êtrdeset mu~enika (Mladenci) u Go -rw oj [atorwi, Blaìna crkva u Blaznavi, manastiri u Sigi u Vlak~ii Boboviku u Vukasovcima, Boqkovci u istoimenom selu. Dolaskom ju -` noslovenskih plemena u ovaj kraj, od 7. veka nove ere, nastaje zat i -{je u kopawu rude sve do 13. i 14. veka kad ovaj kraj postaje centardr ̀ ave Srbije jer se do tada ona protezala na sever uglavnom do Ru -dn ika. Dolaskom rudara Sasa, za vreme kraqa Uro{a, Ka~er su nas -eq a vali Dubrov~ani, Kotorani, Spli}ani i drugi narodi iz raznihkr ajeva kako bi vadili rudu.

U 15. veku Turci su u vi{e navrata harali ka~erskim krajem, o~e mu postoje zapisi, kada je za vreme vladavine despota \ur|a Br an -ko vi}a, 1427. godine, turski sultan Mehmed Drugi vi{e puta napadaout vr|eni grad Ostrvicu na vrhu brda postalog od vulkanskih stena,vi soku 758 metara. Grad je zidan kamenom, a zidovi su zalivani vr -u}im kre~om. Tu su Brankovi}i imali kovnicu novca a metal za ko -

20

vawe dono{en je iz obli`weg rudnika. Tu je kovan i prvi srpski no -vac sa }irili~nim natpisom poznat kao Rudni~ki dinar sa ma~em nakojem je lik vladara, koji nema ime, gde sedi i dr`i ma~ na krilu.

U prvoj polovini 14. veka srpski car Du{an (1331. godine) vodioje borbe sa Ma|arima koji su tu sahrawivali svoje izginule ratnikete su ta grobqa po celom Ka~eru nazivana Ma|arska grobqa.

21

Pogled na Ostrvicu

Ka~erac

Turci u maju 1458. godine zauzimaju Ka~er i osnivaju svoju vlast iupravu po sanxacima, tako da Ka~er pripada smederevskom. Sve do 1718.godine, kada Poàreva~kim mirom Ka~er dobija vlasnike u Au st -rougarima, koji su mnogo cenili drvo, po~elo je masovno kr~ewe {u mai pravqewe obradivog zemqi{ta tako da je poqoprivredna pr oz vo dwaja~ala da bi se u tim povoqnim uslovima ka~erski kraj naseqa vao.

Beogradskim mirom iz 1739. godine, Turci, proterav{i Au str ija -nce, ponovo dobijaju na upravu sve krajeve do Save i Dunava te i Ka -~ er. Me|utim, ~inili su veliki zulum da bi se osvetili Srbima jerse deo wih borio na strani Austrije. Vladali su sve do 1804. godineka da narad pod Kara|or|em diè Prvi ustanak. Kasnije Kara|or|e do -vo di 35 Sasa rudara koji po~iwu da eksplati{u rudnik vade}i i pr -er a|uju}i gvo`|e, olovo i ne{to srebra. Za potrebe Austrije i Tu -rske, kuje se srebrni i bakarni novac za koji je trebalo da Srbi na -ba ve oru`je za produètak borbe. Me|utim ta transakcija nije ostva -rena. Nazivi upravnih jedinica i wihovih stare{ina su ostali ne pro -me weni i nakon osloba|awa od Turaka, samo su se Srbi nalazili name stu obor knezova i stare{ina nahija.

Po podacima uzetim iz kwige „Kneèvina Srbija” Milana \. Mi -li }evi}a, Ka~erskoj kneèvini pripala su sva sela u okolini Ru dn -ika: Rudnik, Mutaw, Cerova, Davidovica, [ilopaj, Reqinci, Zagra|e,Kr iva Reka, Naku~ani, Ugrinovci, Lalinci, Bawani, [tavica, Ru ~i -}i, Bojkovci, Qig, Di}i, Moravci, Vrn~ani, Ivanovci, [utci, Po qa -ni ce, Kalawevci, Trudeq, Bosuta, Dragoq, Jarmenovci, Voqkovci, Ma -no j lovci, Guri{evci, Blaznava, Stragari i Bu{inci (sada Qubi~evo).

22

Rudnik

Sve do 1838. godine vaìla je stara administrativna podela ina ~in uprave kada su novim zakonom formirani srezovi i okruzi um -esto turskih kneìna i nahija. Sad su umesto buquba{e sreski na ~e -ln ici, a oborknezovi su okru`ni na~elnici.

Iz Ka~erskog sreza se tada izdvajaju Blaznava, Stragari i Bu {i -n ci i pripajaju Kragujevcu, a ceo Ka~er sa Brusnicom postaje Ru dn -i~ ki okrug sa sedi{tem u Brusnici (kasniji G. Milanovac) kada jeta mo i po~elo formirawe naseqa.

Prvi na~elnik Ka~erkog sreza bio je Marko Raki} sa sedi{temse la u wegovoj ku}i u nasequ Blate pored Rudnika. On je i ranijeru kovao pe~atom Ka~erske kneèvine ali nije bilo slu`benika i ka -nc elarije. Qudi su dolazili wegovoj ku}i da se àle ili ne{to mole,a on je slao nare|ewa po kneèvini. Kasnije, oko 1841. godine, na -pr avqena je prva sreska zgrada u dvori{tu dana{we osnovne {koleu Rudniku i tu sme{teno zvani~no sresko na~elstvo.

Stanovni{tvo je bilo siroma{no a interesantno je napomenuti dasu ku}e bile gotovo tipizirane. Na ozidanom krovu od kamena, uz ma -li pristranak, pravqene su ku}e od cepanih hrastovih brvana sa dvaodeqewa, cela pokrivena daskom na visoki krov, zvani {indra. Naulaznom odeqewu su dvoja suprotna vrata: predwa ve}a, zadwa ma wa,okrenuta u dvori{te iza ku}e. U prvom odeqewu je ogwi{te sa ve -rigama, stublina za bra{no od lakog {upqeg drveta, i na}ve za me {e -we hleba, tako|e od drveta, potamnele od ~a|i kao da su politira ne.Oko vatre nekoliko trono`nih stoli~ica. O brvnima stajala su ok -

23

Ka~er, pogled sa Ostrvice

a~ena, likom vezana, dva snopi}a drvenih ka{ika: mrsne i posne. Posneka{ike upotrebqavaju se kada se posti, a ostalih dana mrsne. Dr ugoodeqewe je spava}a soba, nad podrumom, sa podom nasutim ze mq om, sadva sasvim mala prozor~eta, zatvorena hartijom zvanom perz e r lija, ilisuvim kozijim èlucem—trbu{kom. U kraju sobe uzdignuta je slama gdecela porodica spava pokrivena guberom. Pored zida od og wi{ta iz ku}ezemqana pe} koja se iz onoga prvoga odeqewa loì. Bl izu ku}e je ko{za kukuruz, ispleten od pru}a i pokriven motkama i slamom. Udvori{tu je ko{ara sa stokom, ako se ona ve} ne drì u podrumu.

Kao {to je izgra|en dom bio primitivan tako im je i ishrana bi -la jednostavna. Novcem su samo pla}ali porez i nabavqali so. Za osv -et lewe su imali lu~, za odelo sukno, za rubqe konopqu i lan, za ob -u }u presnu koù od koje su pravili opanke zvane vrce, umesto {e}eramed. Glavna hrana bila je: pasuq, bungur, tarana, cicvara, kupus, a re -|e krompir. Od stoke su dobijali beli smok, a od tovqenih sviwa kl -alo se za slaninu i meso. Stoka se ve}inom gajila za izvoz, jer se ml -e~ ni proizvodi nisu imali kome prodati. I pored te oskudice Ka ~e -rci su proslavqali krsnu slavu. Porodice su se prepoznavale po sl -av ama a naj~e{}e su: Sveti Nikola, \ur|evdan, Aran|elovdan, SvetiJovan, \ur|ic, Sveti Luka, Sveti Dimitrije i druge.

Tako se ìvelo u ka~erskom kraju sve do Prvog svetskog rata, saiz vesnim malim napretkom u li~nom ìvotu.

U drugoj polovini 19. veka u Ka~eru se stanovni{tvo prete`noba vi sto~arstvom, dok je od zemqoradwe samo mawi broj doma}insta-va mogao da ima godi{wu hranu. Najvi{e se gajila sitna stoka zbogzi mske ispa{e lisnikom. Vo}artvo je tek u za~etku, bez plemenitihso rti kru{aka i jabuka. Po~iwe se sa sadwom {qiva jer se mnogo iz -vozi i suva i prera|ena u rakiju.

Turski putopisac Evlija êlebija 1664. godine pomiwe neka peri -f e rna ka~erska naseqa pi{u}i o gustim {umama u ovom delu [umadi-je i hajducima, kojih je bilo svuda. Po imenima naseqa [tavica, Ug -ri novci, Bosuta moè se pretpostaviti da su tu bili naseqeni roman -i z ovani Iliri. Ve}i period naseqavawa obuhvata vreme od 18. veka doPrvog srpskog ustanka kada je doseqavano stanovni{tvo iz U ̀ i~ k ogkraja, Starog Vlaha, Hercegovine i Crne Gore. Posle Prvog us ta nkadoseqeno je mnogo porodica iz Sjenice, Novog Pazara i Nove Va ro{ikoje je doveo vojvoda Arsenije Loma. Doseqavawe je nasta vqeno i poslesrpsko—turskih ratova 1875. godine kao i u dana{we vr eme, 1991.godine, posle egzodusa Srba iz Bosne i Kosova i Me to hi je.

U kwizi Jeremije Pavlovi}a „Ka~er i Ka~erci”, objavqene 1928.godine, navodi se da oblast Ka~er ~ine naseqa: Rudnik, Guri~evci,

24

Jarmenovci, Manojlovci, Vojkovci, Bosuta, Dragoq, Trudeq, Kozeq,@i vkovci, Kalawevci, Belanovica, [utci, Poqanice, Ivanovci, Mo -ra vci, Lipqe, Bran~i}, Zagra|e, Reqinci, Mutaw, Cehova, [ilopaj,Kr iva Reka, Ugrinovci, Boqkovci, Lalinci, [tavica, Dowi Bawani,Di }i, Guko{ i Qig. On opisuje ka~ersku kneèvinu a kasnije i srez.A istraìva~ Miloje T. Raki}, u~enik Jovana Cviji}a, prvi je de fi -ni s ao naseqa u oblasti Ka~era prou~avaju}i ih posledwih godina 19.i po~etkom 20. veka u svom radu „Ka~er — antropografska prou~avawana seqa srpskih zemaqa” objavqenom 1905. godine. U sredwem veku ka -~erskoj ili kozeqskoj ùpi pripadalo je 36 naseqa.

Posle Drugog svetskog rata ova oblast je teritorijalno razbije-na na ~etiri okruga i op{tine: [umadijski — op{tine Aran|elovaci Topola sa selima Bosuta, Vukosavci, Gara{i i Jelovik; Moravi~ki— G. Milanovac sa selima: Boqkovci, Brezovica, Varnice, Da vi do vi -ca, Dragoq, Zagra|e, Kriva Reka, Mutaw, Naku~ani, Reqinci, Ru~i},Ru dnik, Ugrinovci, Trudeq, Cerova, [ilopaj; Kolubarski — Qig sase lima Bran~i}, Dowi Bawani, Di}i, Guko{, @ivkovci, Ivanovci,Ka lawevci, Kozeq, Lalinci, Qig, Moravci, Lipqe, Poqanice, [t -av ica, [utci i varo{ica Belanovica. Selo Brajkovac jednim delom,se verno od reke Oweg, pripada Ka~eru a ostatak sela pripada Be og -ra dskoj op{tini Lazarevac.

25

26

Belanovica, oko 1970.

RAZVOJ

Seoska varo{ica Belanovica, koja je po~etkom 19. veka izdejstvova -la status prave varo{ice, predstavqa ekonomski i kulturni cent -ar grupe sela u bli`oj okolini. Na st ala na teritoriji Ka law ev -

a ca, koji su jo{ 1886. godine bili ce ntar okolnih sela, preuzela je po -li ti~ki primat i postaje sr edi{te za okolna sela @ivkovce, Poqanice,[u tce, Bosutu, Dr agoq, Trudeq i Kozeq. Ja~awem i razvojem sela Ka -la w evci, koje je jo{ 1820. godine imalo du}an, razvijala se i Belanovicapo di zawem privrednog i dru{tvenog centra, zajedno sa stambenim ob je -kt ima. Danas ona sa okolnim selima (Kalawevci, @ivkovci, [u tci, Ko -z e q i Poqanice pripada op{tini Qig; Dragoq i Tr ud eq — G. Mi la no -v cu a Bosuta Aran|elovcu), prestavqa izvesnu po vezanu celinu.

Bilo je vi{e poku{aja da se Belanovica proglasi varo{icom alibez uspeha. Majski prevrat i smena dinastije Obrenovi}a u kraqeviniSrbiji, na samom po~etku 20. veka, imali su sudbonosni uticaj na wu.Tako 6. januara 1904. godine Raka Miri}, iz Kalawevaca, narodni

27

poslanik Radikalne stranke, koja je u Ka~eru imala zna~ajno up o r i{te,uspeo je da kod tada{we vlasti izdejstvuje progla{ewe Be la no vice zavaro{icu. Delegacija uglednih gra|ana, nosilaca vlasti i pr osvete izovog kraja, prisustvovala je ~inu dobijawa statusa va ro {i ce.

Delegaciju, pored Rake Miri}a ~inili su: Lazar Matijevi}, po ru -~n ik a kasnije pukovnik iz Belanovice, Radojko Ili} — u~iteq rodomiz Vojkovaca, Svetozar \ukni} — delovo|a iz Belanovice, Jovica Ra -d o v anovi} — zemqoradnik iz Poqanica, Uro{ Lomovi} — advokat izGo rweg Milanovca radikalski poslanik za Rudni~ki okrug, Kosta Bo -ri savqevi} — iz sela Majdan, sudija kasacionog suda i predsednik Gl -a v ne dràvne kontrole i Pavle Savi} — radikalski poslanik. Prvipr edsednik varo{ice bio je Jovica Radovanovi}.

Ukaz o tome objavqen je u „Srpskim novinama”, slu`benom glas -ni ku Kraqevine Srbije, od 11. januara 1904. godine. U tom dokumen-tu, koji je potpisao kraq Petar Prvi Kara|or|evi}, pi{e:

„Na predlog na{eg ministra unutra{wih dela, a na osnovu ~lana6. Zakona o mestima, re{ili smo i re{avamo da se zaselak Be la no -vi ca, koji postoji u ataru sela Kalawevci u srezu ka~erskom okrugaru dni~kog, po izraènoj èqi wenih stanovnika proglasi za varo{icupod istim nazivom Belanovica, s tim da ova varo{ica ostane i daqe

28

Osniva~i varo{ice Belanovica 1904. Stoje: Lazar Matijevi}, Radojko Ili},Svetozar \ukni} i Jovica Radovanovi}. Sede: Uro{ Lomovi}, Pavle Savi},Kosta Borisavqevi} i Raka Miri}

u sastavu sada{we op{tine kalaweva~ke, u istom srezu i okrugu. Na{mi nistar unutra{wih dela neka izvr{i ovo re{ewe”.

Ve} u avgustu 1904. godine bila je Belanovica opqa~kana. Ha jd -u ci, koji su iznenada upali u tek progla{enu varo{icu, pokupili suod gra|ana novac i mnoge vredne stvari.

Beogradski list „Pravda“ objavio je tu vest 2. septembra 1904.go dine:

„Nova varo{ica Belanovica (pre|a{wi Kalawevci) opqa~kana jeu sredu, 18. pr. m., u ve~e.

Nekoliko naoruànih qudi opseli su varo{icu, poseli puteve ira sputnice, a dvojica, u hajdu~kom odelu: u tesnim ~ak{irama i kopo -ra nima, sa visokim fesovima i duga~kim ki}ankama, sa brzometnim pu -{kama i po tri niza patrona, za{li su redom i pqa~kali. Najpre suuhvatili tamo{weg mehanxiju Svetozara \ukni}a i naterali ga, te jepred wima i{ao od ku}e do ku}e i budio one koje su hteli op qa ~kati.Qudi, ne znaju}i za hajduke, odazivali su se Svetozaru i ot va rali muvrata. îm se koji pomolio, hajduci su mu podnosili pu{ke pod gu{ui traìli pare. Tako su opqa~kali nekolicinu, pa su hteli na tajna~in da izmame i uhvate najbogatijega u toj varo{ici popa Di mitri-ja \ukni}a. Ali Svetozar im je na to odgovorio: „Volim da me ubijetenego da vas to poslu{am. Pop ima punu ku}u oruànih qu di: i sina isluge, pa ako mu samo pristupimo po tom poslu, iz gi nu }e mo svi.”

U tome neki od wih {to su opqa~kani, tumarnu u pomr~inu i st -anu pucati na uzbunu. Hajduci se na to zadovoqe i s onim {to su op -qa ~kali odu, niz Ka~er, {enlu~e}i.

Sem novca, odneli su odatle i raznih stvari: satova, odela, or -u` ja, a nisu zaboravili da ponesu fla{a piva i pakli}a duvana, sig -u r no za svoju dobrovoqa~ku druìnu.

Vredno je zabeleìti da su hajduci dosta bole}ivi za narod i we govboqitak. Kad su jednom zanatliji istresali ~ekmexe, prebroja{e pare,strpa{e u torbu pa reko{e: „Dakle, video si koliko ti uzesmo. Dobroupamti ovu cifru, nemoj da te |avo nadari da sutra kaè{ pr ed vla{}uda smo ti uzeli vi{e, te da ovaj jadni narod pla}a vi{e nego {to treba…”

Na~elnik sreza ka~erskog poklonio je svekoliku pa`wu ovomdoga|aju i wegov pisar stigao je blagopospe{no na lice mesta posle24 sata roka — ta~no devetnaestog na konak!. Upravo tada, kad im ninajopasniji lova~ki pas ne bi traga nawu{io…

Narod je sre}an i zadovoqan… Sad il’ nikad!”U to vreme Belanovica je imala oko 285 stanovnika u 36 ku}a a

1910. godine 61 doma}instvo sa 285 stanovnika, {to govori o inici-

29

jalnom napretku naseqa koje se formiralo oko drumske mehane, na gr -avitaciono—centri~nom praznom prostoru u podru~ju Ka~era. Te go -dine u Srbiji je postojao mali broj progla{enih varo{ica.

Progla{ewe ovog mesta za varo{icu ubrzalo je re{avawe wenihko munalnih problema i zna~ajno doprinelo privrednom, kulturnom isv ekolikom razvoju. Tako je, na primer, samo dve godine kasnije u Be -la novici otvorena po{ta sa telegrafom a za wenog prvog upravnikapo stavqen je @ika Kosti}. Ve} 3. aprila 1908. godine kraq PetarPr vi Kara|or|evi} donosi novi ukaz kojim se „varo{ica Belanovicaod vaja od svoje sada{we op{tine kalaweva~ke, u srezu ka~erskom ok -ru ga rudni~kog, pa da sama za sebe osnuje novu op{tinu pod nazivomOp {tina belanova~ka u istom srezu i okrugu”.

S obzirom na wenu gotovo podjednaku udaqenost od svih ostalihse oskih naseqa kojima je trebalo da sluì, Belanovica je dobila ipr avo na odràvawe pijace, odmah nakon wenog progla{ewa za va ro -{i cu 1904. godine. Daqi razvoj i napredovawe varo{ice de{ava se saiz gradwom puta dolinom Ka~era, 1907/8. godine, kojim je povezana sado linom Kolubare i postala va`no ~vori{te na najkra}oj vezi izme|uKr agujevca i Vaqeva. Razvoj Belanovice je primer za varo{ice kojena staju spontano a od posebnog interesa je i Generalni regulacionipl an ura|en davne 1912. godine.

Uporedo dolazi i do samoorganizovawa me{tana i oìvqavawa dr -u{ tvenog ìvota. Ve} slede}e godine osnovana je Streqa~ka druìnau Belanovici na ~elu sa @ivojinom \ukni}em. Ne{to kasnije, 1910.

30

Kafana Sre}ka Pekara, oko 1935.

godine dolazi i do formirawa Dru{tva za unapre|ewe Belanovice,ko je je radilo pod nadzorom Ministarstva prosvete, a na ~ijem ~elusu dugo bili oficir i veliki zaqubqenik u taj kraj Lazar Matijevi},je dan od osniva~a Belanovice, Dimitrije \ukni}, prota, Jovan Jevti},sv e {tenik, u~iteqi Radojko Ili}, Vladimir Vemi}, Nikola Sr ete -no vi}, delovo|a Svetozar \ukni} a blagajnik je bio Radovan Lomi}tr govac. Bila je to, pre svega, dru{tveno—humanitarna organizacijako ja je imala za ciq da se Belanovica i Ka~er razvijaju u kulturnomi svakom drugom pogledu. .

Za vreme Oslobodila~kih ratova, Cerske i Kolubarske bitke od1912. do 1918. godine, varo{ica je stagnirala jer je 30 gra|ana mo -bi lisano a wih 19 je u~estvovalo na Solunskom frontu. Nije se vr -at ilo osam a zarobqena tri. U zgradi osnovne {kole za vreme Prvogsv etskog rata bila je sme{tena komanda Tre}e armije sa komandan-tom Jankom Juri{i}em — [turmom. Pomo}nik na~elnika {taba bioje pukovnik Lazar Matij ev i} iz Belanovice. Balkanski i Prvi svet-ski rat odneli su tre}inu wenog stanovni{tva, tako da je 1921. go -dine bele`ila smawewe na 195 stanovnika.

Na ataru sela Guko{ formira se varo{ica Qig sa 25 domova,kr oz koju prolazi pruga uskog koloseka Be og r ad —^a ~ ak —Sa ra jevo, teQig postaje privla~an za naseqavawe.

31

Urbanisti~ki plan iz 1912.

Iako je Belanovica (1904. godine), 19. godina pre Qiga (1923. go -di ne) progla{ena za varo{icu, Qiàni su iz zavisti spevali po dr ug -qi vu pesmicu: „Belanovice, nazor varo{ice. Sedam ku}a od vrbova pr -u}a” {to, naravno, kad je re~ o ku}ama, nije bilo ta~no. Kad je posleDr ugog svetskog rata Belanovica postala sresko mesto, sedi{te Srezaka ~ arskog, Qiàni su hteli da svisnu od muke i na sve mogu}e na~inesu nastojali da se srez premesti u Qig. I u tome su, najzad, uspeli. Ma -da, da kroz Qig 1917. godine nije pro{la pruga uskog koloseka a mn ogokasnije i Ibarska magistrala tu varo{ice verovatno ne bi ni bilo.

Belanovica je 1924. godine dobila prvog stalnog lekara a 9. maja1926. godine ovde je osnovana i Ka~erska zdravstvena zadruga sa 210~l anova. Iste godine osniva se kwi`nica i ~itaonica kojom rukovo-di kroja~ Stevan Markovi}—Singer. Veliki broj kwiga poklonio jedu gogodi{wi lekar Valerijan Kriànovski. Te 1926. godine Be la no -vi ca, me|u prvim varo{icama u Srbiji, uz pomo} Centralnog higijen -s k og zavoda u Beogradu i zaslugom akademika Andrije [tampara i pr -oj ektanta inèwera Velisava Toma{evi}a, kao i zaslugom svojih ì -te qa, izgra|uje vodovod, javno kupatilo i spomen ~esmu u znak se}awana 610 palih Ka~eraca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Vrh sp -

32

Danica Markovi} iz Drewine, Gina Lomi}, Vida Lomi}, Rada Gavrilovi} Rakana, Nada Gavrilovi}, nepoznat, Ruà Lomi}, Stana Gavrilovi}

om en ~esme krasio je pravoslavni krst koji je posle Drugog svetskogra ta skinut da bi tokom 2006. godine ponovo bio vra}en na mestoko je mu pripada.

Izvori{te Sovqak izabrano je da snabdeva stanovnike Belanovicepi tkom vodom kapaciteta 2—4 l/sec. {to je za tada{we prilike bilodo voqno. Postavqene su cevi u du`ini od dva kilimetra i Belanovicaje dobila vodovod, me|u prvima u Srbiji, odmah posle Beograda, dokgr a dovi poput ^a~ka, Vaqeva i G. Milanovca vodovod nisu imali. Svedo 1926. godine Belanov~ani su se snabdevali vodom iz ~esme koju je

33

Topografska karta gde nema naseqa Qig

po digao general Ilija \ukni} na crkvenom placu kao i iz nekolikois kopanih bunara. Kasnije, razvojem Belanovice, a naro~ito posle1980. godine kada se u Belanovici masovno grade vikend ku}e, ka pac -itet vodovoda postaje nedovoqan za konstantno snabdevawe vodom.

îweni su poku{aji da se snabdevawe vodom poboq{a ali bez re -zu ltata. Ura|eni su istra`ni radovi i sa~iwen je Idejni projekat zasn abdevawe vodom iz aluviona reke Ka~er sa izbacivawem vode u re -ze r voar na brdo Glogovicu ali bez daqih aktivnosti.

Pred sam Drugi svetski rat, 1936. godine, kraqica Marija po di ̀ esvoju zadu`binu za obolelu decu Beograda koja je trebalo da se op or -avqaju u Belanovici, ali je rat omeo ovu veliku humanitarnu ak ti vn -ost. Posle rata nova narodna vlast konfiskovala je ovaj prelepi ob - jekat i u wemu otvorila dom za ratnu siro~ad ~iji su roditeqi na st -radali tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je taj objekat sporazumnoprodat pr eduze}u „Beogradska konfekcija“ koje je napravilo odmar-ali{te za sv oje radnike a izgra|eni su i depadansi za odmor sa sport-skim terenima za male sportove i tenisko igrali{te. Kasnije je BEKOoti{ao u ste~aj i ovi su objekti danas izloèni zubu vremena.

Tih godina kupqen je i rentgen aparat koji je sluìo sve do1947. godine, kada je prenet u Qig.

34

Spomen ~esma na crkvenom placu, poklon |enerala \ukni}a

Razvojni put Belanovice vezan je prvensteno za entuzijazam pojed -i n aca koji su, za razliku od ostalih, uvek vukli razvoj novim ideja-ma i postupcima. Jedan od prvih dobrotvora u razvoju bio je LazaMa tijevi} koji ju je svojim ~iwewem u~inio onakvom kakvu je danasim amo. Ona mu se nikada nije oduìla za wegov veliki uloèni trud.Tu gre{ku Belanov~ani moraju ispraviti {to pre, obezbediti mu ve -~n ost koju je on svojim delima ve} postigao.

Stalno je vo|ena konkurentska borba izme|u Qiga, Rudnika i Be -la novice gde }e biti sedi{te ka~erkog sreza. Ipak je Rudnik osta-jao sedi{te posle velikog preglasavawa da bi, kada su Nemci za pa l -i li Rudnik, 1941. godine, Belanovica postala sredi{te Ka~erskog sr -e za. Po{to je zgrada sreskog nadle{tva izgorela za vreme kazneneek spedicije sa celokupnom arhivom, moralo se preme{tati sredi{tesr eza. Odlu~eno je da se nadle{tvo preseli u Belanovicu. Iz ok ru -`ne vlasti u Kragujevcu nare|eno je telefonom da se svi slu`beni-ci za novembar jave u Belanovicu na du`nost, a za sreskog na~elni-ka postavqen je Laza Uro{evi} iz Rudnika.

Belanovica je 1947. godine imala 117 domova sa 422 stanovnikai te godine joj se pripajaju zaseoci Drewina, Livade, Berisava, Ko -vi qa~a i Osoje. Administrativnom podelom te 1947. godine ona gubist atus sreskog sredi{ta i sve funkcije uprave prelaze u Qig, zbogwe govog izuzetno povoqnog poloàja. Belanovica je tada zadràla iz -

35

Odmarali{te BEKO, oko 1990.

ve snu upravnu funkciju, koju je kona~no izgubila 1960. godine kada jeos tala samo sredi{te mesne zajednice. Taj oblik je zadràla do da -nas. Od 1960. godine broj porodica i stanovnika se stalno smwuje ipo kretawu broja stanovnika zapaà se da je najintenzivniji razvojBe lanovica imala od 1921. do 1931. godine.

Kasnije, broj stanovnika opada {to se u tri posleratna popisamo glo videti. Ubrzo posle toga srezovi su u Srbiji ukinuti, ali Qi -à ni su, ipak, bili zadovoqni jer je Qig postao op{tina, a Be lan -ov ica wena mesna zajednica. Belanovica od tada postaje mirno i tihome sto, okruèno rajskom prirodom: {umama, livadama, proplancima,vo }wacima, bistrim potocima i rekom Ka~er i, naravno, planinom Ru -dn ik kao prekrasnom krunom iznad varo{ice. Zbog svega ovoga ona jeod uvek bila i ostala prava vazdu{na bawa, istina, zvani~no ne pr iz -na ta. Taj mir, lepota varo{ice i prirode kao magnet po~eli su dapr ivla~e porodice iz Beograda, Novog Sada i okolnih gradova da ovdegr a de skromne ali lepe ku}e za odmor. Danas ih u Belanovici i ok -ol ini ima oko sto i tokom leta vikenda{a ovde ima znatno vi{e ne -go me{tana. Ku}e za odmor ovde imaju mnogi lekari, inèweri, prof -e s ori, ekonomisti, slikari, generali, politi~ari, sportisti, umetni-ci i drugi.

Stanovni{tvo stare Belanovice je starosedela~ko, koje je ìvelou Kalawevcima i doseqeni~ko iz Ra{ke, Sjenice, Nove Varo{i, CrneGo re a malim delom i iz Bosne. Kasnije se doseqava veliki broj iz -

36

Deo naseqa Ka~ersko brdo

be glica iz Bosne a mawi broj sa Kosmeta. Nacionalni sastav bio jeve }inom srpski do 1970. god. kada po~iwe doseqavawe iz Crne Gore,Bo sne i Kosmeta. Povr{ina naseqa iznosi oko 30 hektara a kasnijese povr{ina pro{irila pripajawem Drewine, Livada (od @ivkova-ca), Be risave, Koviqa~e i Osoja.

Ku}e su, u doba osnivawa varo{ice, gra|ene uglavnom od opeke idr veta a pokrivane }eramidom. Od 1953. godine po~iwe br`a gradwai to su moderne ku}e sa sanitarnim ure|ajima da bi od 1970. godinepo ~elo zidawe velikog broja vikend ku}a i vila od potomaka, ro|enihBe lanov~ana i svih koji su na{li pogodno mesto za odmor. Od togvr emena Belanovica dobija izgled turisti~kog mesta, vrlo prijatnogza od mor i rekreaciju.

Jedan od ukrasa ovog mesta predstavqa drvored katalpe, ne ob i~ -nog i kod nas vrlo retkog drveta, koga su 1936. godine zasadili Vojko\u k ni} i Laza Matijevi}. I ako je okru`ena lepotama Rudnika i Bu -ku qe, Belanovica se sve vi{e stapa sa senkama velikih srcolikihli stova katalpe, kojima je priroda odlikovala wihove grane.

Danas je Belanovica lepo urbano naseqe sa izgra|enom infrast -ru kturom, povezano saobra}ajnicama sa okolnim mestima. Ulice su as -va ltirane a o ~isto}i se brine komunalno preduze}e „[umadija“. Po -s le dugog perioda komunizma, nakon promena 2000. godine Belanovicase sve vi{e otvara za turiste. Ulaskom privatnog kapitala otvarajuse nove kafane, prodavnice, stovari{ta. Obnavqa se sportski cen-

37

Drvored katalpi

tar, igrali{te se rekultivi{e, po~iwe izgradwa pomo}nog terena.Ur u{eno tenisko igrali{te, sa podlogom od {qake, dobija nov izgledas valtirawem terena.

Na`alost, moderna klanica „Srbokop“ se promenom vlasnika zat -va ra, zatim ru{e objekti klanice da bi 2010. po~ela sadwa povr}a.Ze mqoradni~ka Zadruga i „Belan“ polako smawuju proizvodwu. Za tva -ra se hotel „BIP” i autobuska stanica koja od izgradwe nije na{lasv oje pravo mesto. Taj prostor kupuje trgovac Ba{kalovi} i otvarapr odavnicu i stovari{te gra|evinskog materijala. Od industrije os -ta le su dve hladwa~e koje ne mogu zaposliti sve mlade. Broj stanovni-ka iz godine u godinu opada.

38

Pogled na Belanovicu sa „Zmajevca”

Sreda pija~ni dan u Belanovici

Op{tina Qig nije imala sluha da zadovoqi osnovne potrebe st -an ovnika Belanovice, pogotovo kada je posle 2000. godine do{la de -m okratska vlast. Novi predsednici op{tine su se takmi~ili ko }evi {e nevoqa doneti u Belanovicu. Tu su naro~ito predwa~ili biv{ipr edsednici Ze~evi} i Maksimovi}, kojima je Belanovica sluìla sa -mo za svoju promociju pred izbore dok goru}i problemi koji mu~e st -an ovnike i daqe ostaju. U tom su im svojski pomagali i wihovi be -la nova~ki glasa~i, odbornici u Skup{tini op{tine i ~lanovi Ve}aa ìteqi su Belanovice.

Mada u Belanovici borave preko vikenda u svojim vikend ku}amamn ogi politi~ari (biv{i premijer i tri poslanika od kojih je jedanbio i gradona~elnik Beograda) mogli su svojim autoritetima da po -mo gnu da se re{i osnovno pitawe snabdevawa vodom i izgradwom ka -na lizacije ali nisu ni poku{ali da pomognu. Ni jedan investitornije doveden da otvori neku fabriku i zaposli lokalno st an ov ni {t -vo. Belanovica tek 2012. godine nema digitalnu telefonsku centralu.

Da bi se razmi{qalo o napretku potrebno je sagledati stawe u ko -me se Belanovica nalazi i definisati sve resuse koje ona u razvoju pruà.

Na po~etku 2010. godine stanovni{tvo Belanovice i okoline jeug lavnom okrenuto poqoprivredi i radu u industriji u susednim op -{ tinama Qigu, Aran|elovcu i Lazarevcu, a ima i dosta porodica~ija su deca nastawena u Beogradu, gde se {koluju ili rade. Pr edu -ze }a koja egzistiraju u Belanovici je sve mawe. „Belan“ slabi, hlad-wa~e se bore za trì{te.

Mora se re}i, da ~elni qudi Belanovice, koji su do 2000. godine bi -li u prilici da odlu~uju o razvoju, nisu vodili ra~una o interesima mesta.Politi~ki i li~ni iteresi su izgleda u~inili da se u u centru Belanovice

39

Industrijski deo Belanovice

izgradi velika hladwa~a, a nesnosna buka ventilatora i kompresora remetimir svih gostiju i samih ìteqa. Od mesta koje ima prirodnu ravnoteù,biqnog i ìvotiwskog sveta, sa tri re~ice koje prolaze kroz sam centar,raskrsnice puteva ka centrima ~etiri regiona, vazdu{ne bawe sa nad-morskom visinom 250 metara koja odgovara sportistima i rekonvalescenti-ma, postaje mesto koje izrazito zaostaje u svom razvoju.

êlnicima Op{tine Qig nije padalo na pamet da se izjasne obu du}em ekonomskom razvoju Belanovice sa okolinom a poslanici iz

40

Miri}a brana

Zima u centru, 2010.

Be lanovice i okolnih sela nisu imali hrabrosti i znawa da to va`nopi t awe pokrenu na Skup{tini op{tine.

Turizam, poqoprivreda, sto~arstvo i vo}arstvo su osnovne pr iv -r edne grane koje mogu ~initi oslonac razvoja i biti interesantne uop redelewu za ubrzano ulagawe u wega. Pogodna klima i lokacija pr -ik ladna je tokom ~itave godine za brojne aktivnosti turista u le tw -em i zimskom periodu. Ovde se moè jevtino nabaviti ekolo{ki ~i -sta hrana od proizvo|a~a iz okolnih sela. Leta su, bez paklenih vr -u} ina, jer uticaj reka i {ume po brdima daju blagu klimu a zime, bezve likih vetrova i sne`nih nanosa i nepogoda. (Snega je uvek dovo-qno da pruà nezaboravan doìvqaj i za decu i za odrasle). îst va -z duh bez industrijskih otpada, naro~ito u okolnim selima, prija sv -ima a po{umqenost okoline listopadnim i ~etinarskim stablima po -go duju osobama u svakom dobu ìvota. Naro~ito je pogodan vazduh zare konvalescente plu}nih i kardiovaskularnih oboqewa usled wimapo trebne nadmorske visine. Sportisti svih vrsta mogu, borave}i uBe lanovici, podi}i svoju kondiciju za takmi~ewa bez velikih te {k -o}a. Karantinski boravak sportista, uz kori{}ewe izgra|enog sport-skog centra je naro~ito preporu~qiv usled blizine velikih sportsk -ih centara kao {to su Beograd, Lazarevac, Kragujevac i drugi.

Uslovi za lovni turizam su pogodni za lov na sredwu divqa~ kaoi ribolov. Reke Belanovice nisu velike i nema velikog izbora ribe

41

Obnovqeni zamak „Zmajevac”

ali je omogu}en ribolov na Gara{kom jezeru, udaqenom 10 kilometaraod Belanovice. Mada veliki broj ribolovaca iz Srbije dolazi na re -ku Ka~er, u lov na klena i mrenu.

Mogu}nost poslovnog turizma zbog mira, ti{ine i svih navedenihpo godnosti koje se nude je velika {ansa za razvoj Be la novice. Velikaja vna preduze}a, kao {to su „Elektropri vre da Srbije“, „@eleznica“,„Po {ta“, „Telekom“, NIS mogu koristiti sve pogodnosti koje Be la -no vica pruà. Organizovawe po slo vn ih seminara i radnih ru~kova uug o stiteqskim objektima sa po znatom {umadijskom kuhiwom i sa sp -ec ijalitetima te kuhiwe je dostupno svima.

Rekreativni turizam je tako|e interesantan za razvoj jer om og u} -uje svojim prirodnim resursima, da se mnogi sindikati opredele da w -ih ovi ~lanovi borave ovde. Izgradwom raznih pe{a~kih i trim st azapo okolnim {umama, kao i zainteresovanost planinara za ko ri {} eweba znog logora u Belanovici iz kojeg bi se pe{a~ilo na Bu ku qu, Ru -dn ik, Rajac, Ven~ac, Ostrvicu i druge planine.

Sportska takmi~ewa mogu se odràvati na postoje}im objektima atreba ra~unati i sa reli takmi~ewima auto—moto sporta kao i bic ik -lista, s obzirom na povoqnu konfiguraciju puteva. Sportistima iz in -ostranstva tako|e ponuda Belanovice moè biti jako interesantna izbog uslova koje pruà i cene koje }e sigurno biti jako ko nk ur entne.

Ugostiteqstvo, koje je u Belanovici ve} prisutno, organizovalobi se na savremenom principu pruàwa usluga. Evropski trendovi suve} prisutni naro~ito me|u mladim ugostiteqima.

Poku{aj renovirawa zamaka pukovnika Gavrilovi}a „Zmajevac“ jepr ekinut nakon snimawa jednog filma, a zavr{etkom objekta novi vl -asn ici mogu ponuditi povoqan sme{taj za odre|ene klijente.

42

Poqoprivreda je osnovna delatnost ve}ine ìteqa ovoga krajajer pr oizvodwa zdrave hrane je siguran program za budu}nost {to tr -eba da bude opredeqewe ~itave srpske privrede.

Proizvodwa mleka i proizvoda od mleka, rano povr}e — ba {t ova -nl uk i ostale kulture su proizvodi visokog kvaliteta, te uz org an i -z o va nu proizvodwu mogu se dobiti dobri efekti.

Kukuruz je kultura koja dobro uspeva na na{im terenima u doli-ni reka, a pogodan je za gajewe na malim parcelama te je kao dodatakhr ane za stoku odli~na investicija a bra{no od kukuruza je posebnoin teresantno za trì{te hrane. Ima li neko da ne voli ka~amak sak a j makom i toplim mlekom? Kroz preradu kukuruza treba iza}i natr ̀ i{te sa proizvodwom raznih prera|evina. Ne treba zaboraviti dasetva ìtarica za vegetarijansku i makrobioti~ku ishranu (soja,heqda, lan, ovas i drugo) sve vi{e osvaja srpsko trì{te.

Nema okolnog sela gde nema mogu}nosti za gajewe vo}a, pogoto-vo {to su breùqkasti tereni jako pogodni za proizvodwu jabuke, kr -u{ ke, {qive, jagodi~astog vo}a, maline, borovnice i drugog te dajuov om kraju izuzetne pogodnosti za vo}arstvo.

Proizvodwa svih vrsta rakija od {qiva i drugog vo}a uz za{tituim ena i proizvodwe, moè biti dobar izvozni posao. [qiva je iz uz -et no dobrog kvaliteta i savremenim pristupom gajewu mogu se dobitiod li~ni prihodi.

Dobro izabran vo}ni asortiman sa odgovaraju}om preradom, moèdo neti odli~ne prihode proizvo|a~ima. Izgradwa kapa ci teta za su -{e we vo}a dobra je {ansa za zapo{qavawe mladih. Izradom te hn oe -

43

ko no ms kih analiza i ukqu~ivawem nau~nih institucija, moè se do}ido pr ave odluke o ulagawu kapitala.

Izgra|ene hladwa~e dobra su osnova za otkup, ~uvawe i pakovawevo }arskih proizvoda iz ovog kraja u mnogo ve}im koli~inama.

Razvoj vo}arstva prati i razvoj p~elarstva, kome ovaj kraj pruàdo bre uslove. P~eliwa pa{a na obroncima Rudnika i Vagana je dostain tenzivna, naro~ito na bagremu u drugom medobrawu. Prihodi od p~ -el arewa se ne mogu zanemariti, jer tu se razvija i proizvodwa pr ep -ar ata za kozmetiku od meda, ostali p~eliwi proizvodi, kao i opremai pribor za p~elarewe.

Ozbiqno treba razmi{qati o gajewu lekovitog biqa kao i wegovoj pre -ra di za {iroku potro{wu ili za farmaceutsku industriju.

Pogodni pa{waci za sto~arstvo na parcelama koje nisu za obraduze mqi{ta, sejawe potrebnih biqaka za sto~nu hranu, povoqni klima -

ts ki uslovi, pogodni su za uzgoj stoke. Formirawem mini farmi zapr oizvodwu traènih vrsta junadi, sviwa, ovaca, koza i pernate ` ivi -ne su prednosti koje ova okolina pruà. Proizvodwa kukuruza i drugezd r ave hrane u ovom kraju moè mnogo da pomogne u dobro razvijenomto vu stoke.

Ov~arstvo se posebno izdvaja kao program u budu}nosti koji }ebiti interesantan za doma}e trì{te ali i za izvoz.

Vaqevsko podru~ije poznato je po orgnizovanom sakupqawu gqivata ko da je intresantno wihovo gajewe i sakupqawe i na obroncima pl - an ina Rudnik i Bukuqe. Kroz organizovana predavawa iz ove oblasti

44

po {kolama treba edukovati stanovni{tvo i po selima, kako bi ovaob last bila na adekvatan na~in bliska svim zainteresovanim.

Konsultacijom 2002. godine sa geolo{kim stru~wacima sa Ru da -rs k og fakulteta i Instituta stvorena je mogu}nost obezbe|ivawa pr -oj ek tne dokumentacije za dubinsku bu{otinu sa ciqem da se do|e doter ma lnih voda koje u ovom regionu postoje. Ne treba re}i {ta bito zn a~ilo za razvoj Belanovice ve} hitno traìti investitora koji}e br zo povratiti uloèna sretstava. Ako se predvi|awa st ru ~wakaza ge otermalne vode obistine Belanovici je otvoren put da postaneba wa uz uslov da Skup{tina op{tine ne stoji na putu wenog razvo-ja. Na ra vno, dràva mora da pokrene obnovu sela kroz razne povoqn -o sti po qo privrednicima a naro~ito da obezbedi trì{te za te pr -oizvode i da time elimini{e sada{we nakupce i trì{ne me{etare.

Svi se nadamo da }e na{a nova mlada generacija ispraviti istorijs -ke gre{ke i vratiti Belanovicu na mesto koje joj pripada.

45

46

Izlo`ba stoke 1994. godine

PRIVREDA

elanovica od uvek ima dobre prirodne uslove za ìvot. Pl od -ne doline reka Ka~era, Belanovice i Berisave su samo deo ve -li kig prirodnog bogatstva. Ekonomska struktura stanovni{tva

po kazivala je da je ovo naseqe prete`no bilo poqopriv re d no —za na -ts ko. Tokom vremena industrijalizacija je u~inila da se ono opredeq -uje za poslove u industrijskom okruèwu tako da nam selo polako za -mi re. Pogotovo su uporne mlade devojke i è ne da rade za vrlo malepl ate samo da ne ostanu kod ku}e. Tome je, sigurno, najvi{e do pr in -e la dràva koja nije u stawu da izdvoji potrebna sredstva za o` iv -q a vawe poqoprivredne i zanatske delatnosti. Nije sposobna da izgra-di osnovne infrastrukturne objekte te su lokalni putevi u o~ajnomst awu a ve}ina je tek o~i{}ena od korova 2009. godine zaslugom ira zumevawem Rudarskog basena „Kolubara“ iz Lazarevca i tek je 2008.go dine povezana asvalnim putem pravcima ka Lazarevcu i G. Mi la no -v cu preko Rudnika.

Telefonska mreà stara je preko 60 godina, televizijska je nanajnièm nivou, kablovske mreè nema.

47

B

Jedna od mnogih napu{tenih ku}a

To su neki od razloga {to nam sela zamiru. Tu`no je setiti semn ogih doma}instava koja su se ranije me|usobno takmi~ila koje }eim ati ve}i broj stoke, ve}e povr{ine pod ìtaricama, vo}e, kome }eba {ta sa povr}em da bude bogatija, a ovce dati vi{e vune, a sada susv e dene na jednu, ili nijednu kravu, par sviwa i ne{to koko{aka. Vi -{e se zimi ne vidi dim iz oxaka u mnogih ku}a, niti se ose}a mirisle piwa iz hlebnih furuna. Onih iz kojih su izlazili raspukli hlebo -vi i rase~ene uzdu` po sredini vru}e lepiwe u koje je greh ne stavi-ti mlad ù}kasti kajmak koji se nigde lep{e ne topi kao u wenoj be -li ~astoj utrobi. Ukus tih lepiwa se ose}a jo{ uvek kada se setimona {eg detiwstva i boravka kod na{ih baka na selu.

Mladi, svoj novi svet traè u gradovima gde ìvot ima drugi te -mpo i gde se vreme meri od vikenda do vikenda ili godi{weg odmo-ra da bi se skoknulo do svoje napu{tene ku}e u kojoj su ostali po gr -b q eni roditeqi ogrubelih ruku koji po pravilu sve miri{u na senoi staju ali ne`nih dlanova kada te pomiluju. Te ruke su nas odgajile,hr a nile, le~ile raznim melemima i travama a ne cilinima, zolinimai sli~no. U~ile nas da drìmo lopatu i motiku a da se ne pojave ù -qe vi, pravile nam igra~ke od zovinog drveta {to smo zvali pucaqei {trcaqke. Ruke koje su nas u~ile raznim zanatima, na primer kakose se~e cigla i kako se od we ku}e zidaju. I ne zadràvaju se mnogou toj ku}i pravdaju}i se poslom, zbog koga se moraju {to pre vrati-ti. Va`no je da napune gepeke polovnog auta hranom koju }e rasteza-ti do slede}eg vikenda ili dok ne skupe malo novca za gorivo, kupene {to malo da ponesu svojima, obi~no 200. grama kafe, sok u tetrapa -ku i kutiju nekog keksa. Ako deda ili stric pu{e onda i pola boksaje ftinih cigareta koje su upakovane u ~vrste {arene kutije zavijeneu celofan, a ne kao ranije kada se pu{ila Ni{ka Morava, Drina, Ze -ta, Ibar i Drava, sa nazivima koja }irilicom ne moè{ napisati aon aj koji ih pu{i izgovara naziv kako samo wemu odgovara a samo ma -li broj zna kako se one zovu.

TRGOVINA I ZANATSTVO

Posle poqoprivrede, zanatstvo je bilo druga po zna~aju privred-na grana vezana za razvoj Belanovice. Prve zanatske radwe bile su:te rzijske, opan~arske i kova~ke. Kasnije je bilo i kolara, abaxija, ko -va ~a, potkiva~a, stolara, {najdera, bojaxija, lon~ara, berbera, pekara,me sara, vunovla~ara, sajxija, fotografa, sodaxija, kamenorezaca, klon -fe ra, (limara), bravara, metalostrugara, vodeni~ara, mlinara, kafex-ija, vodoinstalatera, elektroinstalatera i trgovaca. Danas, 2012. go -

48

di ne, zanatstvo je u Belanovici zamrlo. Po negde se mo`e na}i uslu-ga od radnika koji rade u RB „Kolubara“. Od zanatlija prisutni sust o lari, `enski frizeri, mesar, vodeni~ar, kafexije i trgovci.

Zanatstvo i trgovina od postanka su imali zna~ajno mesto u pr -iv redi Belanovice. Belanovica je vrlo rano preuzela ulogu tr go va -~k og posrednika izme|u nekoliko okolnih naseqa i ostalih susednihi daqih oblasti Srbije. Posle Drugog svetskog rata trgovina prola -zi kroz vi{e faza. Po{to su radwe predratnih trgovaca naciona li -zo v ane prvi predstavnik socijalisti~ke trgovine u Belanovici je Ze -m q oradni~ka zadruga koja je bila nosilac trgovine sve do 1959. go -di ne. Ovde je od uvek bilo dobrih trgovaca naro~ito sviwama i dru -go m stokom. Pomenimo samo neke: Du{an \ukni}, Mihajlovi}, Miri},Ba {kalovi}, Gavrilovi}, Lomi}... Neki su od wih ranije bili ~l ano -vi esnafa u G. Milanovcu. Zatim se 1959. godine izdvajaju prodavniceiz Zemqoradni~ke zadruge i os nivaju trgovinsko preduze}e „[umadi-ja” u dru{tvenom vlasni{tvu. Ciq ove odluke je da se zadrugakvalitetnije bavi poqoprivredom a da trgovinu obavqa „[umadija”kako bi gra|ani bili dobro snabdeve ni ku}nim potrebama.

Prvi direktor bio je Jovan Pleskowi}, trgovac, a posle wega ko -mi nisti~ki aktivista Sveta ]osi}. U to vreme „[umadija” je imala

49

Upravna zgrada biv{eg „Srbokopa”

svo je prodavnice i u Aran|elovcu, Beogradu, Velikim Ceqenima, Sr -em ~ici i Tule`u. Kasnije, oktobra 1977. godine spajawem „[umadi-je”, „Poqoproizvoda” i „7. jula” iz Qiga, formira se tregovinsko pr -e d uze}e „Rajac” sa sedi{tem u Qigu koje je snabdevalo celu op{tinuos novnim potrebama da bi 2005. godine prestalo sa radom ga{ewemza dwe prodavnice u Belanovici.

50

Trgovci: Vasa Lomi}, Jovan Pleskowi}, Qubi{a Kolakovi}, Milo{ Milovanovi} — Keke{

Rado{eva trgovina

Trgovinom u svojim radwama su se ranije bavili: Jovan Ple sko w i},Svetolik Milovanovi}, ^edomir Gavrilovi} Luvr, vlasnik gvo ̀ | a re,Peri{a Markovi}, Qubi{a Kolakovi}, Quba Bogi}evi}, Br an is l av iMilinko Markovi} Doda, Vasilije Lomi} (trgovao me{ovitom ro bom).

Danas, 2012. godine trgovinom se bavi: „M&M” Bratislava Ba -{k al ovi}a koji dr`i me{ovitu robu i gra|evinski materijal. Slede„Agro—prenera“ sa me{ovitom robom i opremom za poqoprivreduRad o {a Jovanovi}a, prodavnice „Rudni~anka” me{ovite robe Raje Ma -ti }a, „Miri}” plastika i povrtarstvo Verice Miri}, „Paloma”, gv -o ̀ |a ra i gra|evinsko stovari{te Radivoja Lomi}a, „Gvo`|ara”Adama Va siqevi}a, „Tekstil” Qubice Milovanovi} Qubi~ice jedinoprodaje tekstil i metra`nu robu,

Bojaxije su uvek bile zastupqene i imalo ih je vi{e: TikomirMi lovanovi}, Dragojlo, Qubi{a, Petar i Pantelija \ukni}

Kova~a je bilo tako|e vi{e a najpoznatiji je bio DragoslavObradovi} \or|evi} sa wegovom kova~nicom u kojoj je radio preko 70godina i koja se nalazila u samom centru. Kova~nica je imala malu dr -venu klupu na kojoj su sedele sve dosada{we generacije Belanov~ana. Dr -agoslav je zanat u~io kod majstora Bogoquba \uri}a a @ivojin \o r| -evi} ga je posinio. Kova~nicu je, ina~e, podigao trgovac Savko, otac le -gendarnog Belanov ~anina, pukovnika Milovana Gavrilovi}a. Sada te kl -upe nema, kao ni kova~nice od 1980. godine, a na tom mestu sagra|ena jevelika zgrada bez namene. Kova~kim zanatom bavio se i Du{an Jo v~ i}.

51

Dragoslav kova~ pred kova~nicom

Mlinari su bili Ivan Pavlovi} i Ivko Tomkovi}. Sada su toMi ri}i ~ija je vodenica poto~ara. Na puti iz Qiga a na ulazu u Be -la novicu izgra|en je veliki mlin koji povremeno radi.

Pekari su bili Sre}ko Popovi}, Dragoslav Vujovi} i Nikola No -vakovi}. Nikola je bio zadwi pekar koji je radio do 2007. godine. Pr -avio je najboqi burek u okolini. Pekarski zanat nije vi{e in te re santanjer je modernizacija sa mini pekarama u~inila svoje. Sada Be lanovica imapekare „Sredojevi}” i „Ako—Ako“ iz Qiga gde se pe ci va dovoze i pekuu elektri~noj mini pekari. Prase i jagwe tu sv ak ako ne mogu da se ispeku.U prodavnici „Ako—Ako“ mogu se na}i i razne vrste kola~a.

Potkivawem kowa i goveda bavio se potkiva~ Qubi{a Ga vr il ov i}. Kolar je bio Dragomir Bogdanovi} koji je radio u podrumu kafane

Du {ana \ukni}a i koja je crtao najlep{e {are na kolima koje su vu -k la goveda i kowi.

Fotografijom se bavio Milan Miri} koji je uradio brojna sv ed -o~ anstva za istoriju Belanovice. Naàlost te slike su uni{tene imn oga svedo~anstva iz razvoja mesta i okoline su nestala.

Frizerske i berberske radwe su od uvek postojale, sluìle su zaul ep{avawe ne samo me{tana ve} i gostiju. Ina~e, ranije se znalo dasu na{i o~evi i dedovi nedeqom obavezno i{li na brijawe kod Dragogi Mike brice a devojke i ène kod Qiqane koja je bila ènski friz-

52

Milanova kasapnica

er. Sada rade Miroslava Simi}, preko puta {kole i Du{anka St ef -an ovi} sa svojom radwom u centru Belanovice.

Kasapnicu je prvi otvorio Du{an \ukni} sa Pavlom De si voj ev -i} em, koji mu je bio pomo}nik, a koju je kasnije kupio Milan N en -ad ovi} ~ija kasapnica i danas uvek ima kvalitetnog i sveèg mesa.Kod Milana i wegove supruge Milice se uvek mogu na}i i dimqenedo ma}e kobasice i izvrsni ~varci a ~esto i odli~no jagwe}e i pr as -e }e pe~ewe.

Stomatolo{ke usluge pruàju Vera Lomi} i Miroslav Jovan~evi}.

ZADRUGARSTVO

Zemqoradni~ko zadrugarstvo u Srbiji nastalo je krajem 19. veka.Po ~etkom 1895. godine formiran je Savez srpskih zemqoradni~kihza druga sa zadatkom da podsti~e osnivawe novih i da unapre|uje radpo stoje}ih. Prva u Ka~eru, osnovana 1931. godine, bila je Sto~arskopr iplodna zadruga u Belanovici; radila je sve do Drugog svetskog ra -ta. Bliì podaci o woj ne postoje.

U posleratnom socijalisti~kom periodu po~iwe formirawe za dr -uga te je tako u martu 1944. godine posoji Dragoqska zemqoradni~ko-pr odava~ka zadruga a 1946. Zemqoradni~ka narodna zadruga sa pr eds -ed nikom Peri{om Jovanovi}em koja 1948 ima 207 ~lanova. Imala jesv oje odbore za: sto~arstvo, kuluru i prosvetu. Zatim je predsednik

53

Zgrada biv{e Zemqoradni~ke zadruge

bio Radovan Lomi} koji je u martu 1950. godine na zboru „optuìo Ra -denka ]osi}a da nosi {tof iz magacina i daje po selu i da je dao sn -aji Milorada Perki}a {tof za haqinu i isto snaji Milutina Ra doj -i~i}a nosio {tof i davao ga”. Posle wega bio je predsednik Pe ri {aJovanovi} a zatim Dragoslav ]osi}. Skup{tina zadrugara glasa za spa-jawe sa zadrugom „Ka~er” iz Belanovice. Kalaweva~ka zemqora dn i~kaza dr uga osnovana je 1946. godine sa predsednikom Vladimirom Mi ri}ema 1947. godine „Po qan i~ ka zadruga“ sa predsednikom Bog oq ubomJovanovi}em. Daqe 1946. go dine formiraju se zemqoradni~ke zad rugeu Belanovici, @ivkovcima i [utcima kojima je i po iz me {t awu sr -es ke uprave u Qig upravqao Mesni narodni odbor za Be la no vicu. Ov -om Narodnom odboru 1955. godine pridodata su jo{ naseqa: Trudeq,Ko zeq i Poqanice. Upravnik zadruge bio je Momir Jo si povi}.

Pored osnovne delatnosti, zadruge su imale zadatak da snabdeva-ju gra|ane ìvotnim namirnicama i drugim potrebama (gas, {e}er,uqe, so, bra{no, tekstil, obu}a i drugo). Odlukom Regionalnog za dr -u` nog saveza male zadruge iz [utaca i Dragoqa udruùju se i Sk up -{ tina zadrugara na sed ni ci 13. maja 1956. godine donosi Odluku data zadruga nosi naziv „Zemqoradni~ka zadruga — Ka~er“ sa sedi{temu Belanovici. Zadruga je imala veliku kooperaciju te je dato u tov72 sviwe rase „Moravka” a vo}e je zasejano na 4 hekrara sa oko 38.000st abala. Pogoni zadruge bili su: trgovina, ekonomija, mlin, otkup,ma {inski park (kamion i traktor) i restoran koji 1958. godineprelazi u sastav Mesnog narodnog odbora. Zadruga „Gaj” iz @ivkova-ca pripaja se u sastav 1962. godine. ( Mesna zadruga „Kozeq” primqe-na je tek 1980. godine) U to vreme, dru{tveno samoupravqawe je hv -atalo zamah pa 1975. godine ona postaje osnovna organizacijaudruènog rada „Ka ~er” ~ija je delatnost: proizvodwa i prometproizvodima, repromat e r ijalom, trgovinskom robom i uslugama, sadirektorom Radenkom Jo va novi}em. Te godine ona sklapa ugovor oposlovno tehni~koj saradwi sa „Srbokopom”, kada joj se pripaja klan-ica a jula „Ka~er”sa 107 ko operanata se zajedno sa zadrugom iz KadineLuke udruùje u radnu or ganizaciju poqoprivredno preduze}e „Sloga”iz Qiga. Iste godine direktor postaje Jovan Markovi}. Krajem 1979.godine OOUR „Ka~er” do nosi odluku o organizovanju poslovnihjedinica: prodavnice u Ka la wevcima, Belanovici; magacini uBelanovici, [utcima, @ivkovcima i Poqanicama; otkup stoke imleka u Belanovici. U Vaqevu marta 1980. godine formirana jeSloèna organizacija ud ru ̀ e nog rada „AIK Vaqevo“. U wenom sas-tavu je bila i poqoprivredna radna orga ni zacija „Sloga“ sa sedi{tem

54

u Qigu koja je pokrivala po dru~je ka~erskih mesnih zajednica. Takoje i osnovna organizacuja ko ope ra nata „Ka~er“ bila deo velikogSOUR—a „AIK Vaqevo“. Ona je u po sedu imala preko 4. 000 hektaraobradive zemqe, od ~ega je vi {e od po lovine bilo pod ve{ta~kimlivadama, a 1.100 hektara pod ku ku ruzom, 900 hektara pod p{enicom,prirodnim livadama, i sa neko li ko hektara vo}waka. To je bio razlogda je zadruga imala industrijs ke su{ionice za {qivu. DelatnostZadruge razvijala se kroz pr oi zv o d wu na sopstvenoj ekonomiji i krozkooperaciju sa individualnim pr oizvo|a~ima. Me|utim, ekonomija jeposlovala sa gubitkom, na ro ~ito u ratarskoj proizvodwi, pa seZadruga okre}e sto~arstvu. „Ka ~ er“ je u govedarskoj proizvodwi biopoznat daleko izvan bel ano va~ kog po dru~ja. Pokrivao je odgajawe2.500 priplodnih krava koje daju oko mi lion litara mleka godi{wei obezbe|ivao 2 000 teladi za tov. Za hv aquju}i mati~nom zapatukrava 95% su krave rase „doma}e {a reno“ u tipu „simentalca“. Zadobar rad „Ka~er“ je dobio niz dr u{ tv enih i privrednih priznawa,od Poveqe i Septembarske nagrade op {tine Qig do zna~ajnih nagra-da na Novosadskom sajmu za izvoz te ladi u tovu i do Ordena rada sasrebrnim vencem.

Zadruga je izgradila i 19. avgusta, na Preobraèwe 1993. godine,pu stila u rad hladwa~u kapaciteta 2. 000 tona. Izgradwa je trajalane pune dve godine a vrednost objekta iznosila je oko pet miliona ne -ma ~kih maraka. Sredstva je obezbedila delom sama Zadruga a delompo slovne banke uz kori{}ewe sredstava za Privredni preporodSrbije i Me|unarodnog zajma za reintegraciju. Svu potrebnu opremu,putem li zinga, isporu~io je {vedski biznismen Xererd Alinka.Izgra|eni ob jekat je bio namewen pre svega ~uvawu jagodi~astog vo}a:maline, jagode i kupine za proizvode sa teritorije Qiga, Lazarevcai Aran|elovca. Tada je zaposleno 10 radnika uz 20 sezonskih.

Zadruga se jedno vreme bavila i otkupom malina,{qiva i mle~nihpr oizvoda da bi i ta aktivnost prestala radi unapre|ewa gajewa to -vq enih junadi {to je bilo veoma isplativo i ~ime su se mnogi us -pe {no bavili. Izgra|en je ve}i broj {tala a doma}instva su pr o{ -ir ivana dogradwom savremenijih objekata. Me|utim, dràva pove}avaka mate te ekonomsko poslovawe nije isplativo i zadrugarstvo se po -la ko gasi. Ga{ewem zadrugarstva prestaje razvoj sela.

Sa osnivawem mesne zajednice u Belanovici, 1960. godine, po tr -ebe varo{ice za navedenim zanatskim uslugama su uslovile formira -we Komunalnog preduze}a, koje je odràvalo vodovod, pijacu, gradsku~is to}u, rasvetu. Ovo preduze}e otvara nekoliko zanatskih uslu`nih

55

ra dionica, kao {to su: stolarska, abaxijska, bravarska, klani~ka, ug -ostiteqska. Sve ove radionice dostigle su samo minimalni razvoj jerje belanova~ko stanovni{tvo bilo u stalnom opadawu zbog preseqa va -wa u ve}e centre.

Iz tradicije delatnosti stolarske radionice kasnije je osnivan„Be lan“, preduze}e za drvnu galanteriju, a iz male klanice, „Sr bo k -op“, velika industrijska klanica. Pored toga, fabrika sijalica „El -ekt ron“ iz Barajeva osnovala je jedan pogon za izradu nu`nog svetla.Vo }no—lozni rasadnik formiran je 1958. godine i bio je ogledno po -qe polaznicima niè Poqoprivredne {kole ~iji je direktor bio Ra -de Mati}. Kasnije, 1965. godine, Vo}no—lozni rasadnik se pripaja Ze -mq oradni~koj zadruzi „Ka~er”. Zadruga tada broji oko 60 radnika. Bi -tno je re}i da Zadruga tada prvi put prima visoko obrazovane st ru~ -ne kadrove poqoprivredne struke.

Zadruga je na zemqi{tu rasadnika izgradila klanicu i otpo~elasa klawem krupne stoke. Ranije se jedno vreme klawem stoke bavio i„Be lan“. Ovom delatno{}u Zadruga se bavi sve do 1975. godine kadaje ova radna jedinica iskazala veliki gubitak i u razgovorima sa „Sr -bokopom“ iz Beograda, dolazi do ustupawa klanice. Tim sporazumom„Srbokop“ je osim klanice preuzeo i 15 radnika Zadruge. Re no vi raweklanice trajalo je do 1983. godine kada je izgra|ena, za ono vr eme,moderna, proizvodne povr{ine 3. 750 m2 i skladi{nog prostora 1.400m2 koja je osim za doma}e radila za inostrano trì{te. Za poslen jeveliki broj (69 radnika) lokalnog stanovni{tva {to je om ogu}ilomnogima da se do{koluju i steknu iskustva u klani~noj in du striji.

Preduze}e „Ka~er koop“, vlasnika Milovana Dogawi}a, bavilo sepr oizvodwom mineralnih dodataka za sto~nu hranu i trgovinomsto~nom hranom i repro materijalom za poqoprivredu. Osnovano je1991. godine sa {est radnika da bi 1997. imalo 18 radnika. Izgra|enje proizvodni pogon povr{ine 1160 m2, naàlost i on je prestao sapr oizvodwom. Danas postoji „Agro—kremen” koji se bavi trgovinompr oizvodima za poqoprivredu. Izgra|ena hala stoji prazna i po neka-da se koristi za skladi{te.

Pored savremene hladwa~e Frigo Grand izgra|ena je i mawa hlad -wa ~a Frigo Bel na izlazu iz Belanovice, u Berisavi.

U biv{im prostorijama zemqoradni~ke zadruge Ka~er osniva se1997. godine privredno dru{tvo za proizvodwu, promet i usluge sa os -no vnom delatno{}u u uzgoju doma}ih ìvotiwa „Agro Bel“. Vo|ewemma ti~ne evidencije goveda Predrag Markovi} i Du{ko Sari} doprin -o se razvoju kvalitetnih rasa na ovom podru~ju, produàvaju}i za po -

56

~eti posao koji je Zemqoradni~ka zadruga „Ka~er“ 1985. godine za -po ~ela sa evidentiranih 39 grla Simentalske rase da bi 1993. imalooko 300 grla, 2005. mnogo vi{e 1500 a 2011. oko 1700 grla. Danas jeevi dentirano u mati~nu kwigu i oko 150 grla ovaca rase Virtenberg.Ova mati~na evidencija je potrebna poqoprivrednicima da ostvaresu bv ecije koje dràva daje za potsticaj gajewa stoke tako da jegodi{wi prihod Ka~erskog kraja od subvencija oko 200.000 evra.

PREDUZE]E „BELAN” Kada je osnovana Mesna zajednica, 1960. godine, formirana je St -

an bena zajednica a kasnije Zanatsko—uslu`no preduze}e u koje su u{lei zanatlije: bravari Milo{ Jovanovi} Buntula; stolari Tikomir Ra -k i}, Milovan Raki} Prota, Milan Raki} ]avela, Petronije i @ivo-rad Stojanovi} iz [utaca; kroja~i Ilija Luki}, Milan Mihajlovi}Az awac, Vlaja Petronijevi}.

Zanatlije su obavqale svoju delatnost u svojim prostorijama i ud -ru ̀ ili su svoju opremu i prostor u zajedni~ko preduze}e koje se kas -ni je razvilo u profitabilnu firmu. Prvi direktor bio je Dragi{a]o si}, do tada upravnik De~ijeg doma. Ra~unovo|a je bio MiroslavSk erla Radovanovi} iz Brajkovca a blagajnik Dimitrije Di{a St oj -a n ovi} iz Kalawevaca. Kasnije se pridruìo i Du{an \ukni} sa svo-jom kasapnicom koja je bila dugo glavni snabdeva~ mesom Aran|elova -ca i Beograda

U to vreme po~iwe izgradwa vikend ku}a sa prikqu~ewima na vo -do v odnu mreù te se i gra|evinska delatnost po~ela razvijati u ovompr eduze}u. Zadatak im je bio i da se odràva i rekonstrui{e vodovod,od ràva pijac, ~iste ulice i odràva rasveta. Kasnije komunalna de l -

57

Proizvodna hala Agro-kremena

a tnost prelazi u Qig i 1966. godine preduze}e mewa naziv u Za na tskogra|evinsko preduze}e Belanovica, pod ovim nazivom ono radi do 1974.godine. Zemqoradni~ka zadruga „Ka~er” otvara svoju novu klanicu idosta radnika prelazi u wu a delatnost usmerava u dva pravca: kl anicui proizvodwu elasti~nih podlo{ki za èleznicu sa radnicima koji sudo{li iz „Elektrona“ Kraqevo. Po~iwe proizvodwa i mo nt aà delovaza autobuse „11. Oktomvri“ iz Makedonije gde se pr et ho dno vr{i gal-vanizacija u ovom pogonu a 1976. godine po~iwe izgradwa proizvodnehale sa opremom za obradu drveta. Mali privatnici se od vajaju i formi-raju metalotehni~ko preduze}e „Belan“, koji ima i dr voprera|iva~kuproizvodwu. Tada po~iwe izgradwa proizvodne hale sa opremom zaobradu drveta. Dragi{a ]osi} odlazi u penziju, a di re ktor postajeambiciozni Milorad Vojinovi} Mi}a. On je osmislio no ve programe ipro{irio kapacitet izgradwom jo{ jedne proizvodne ha le. Preduze}e jeizuzetno dobro po slovalo te kupuje novu opremu i gr adi su{aru za drvokapaciteta 40 kubnih metara gra|e. Raspolaè sa dve proizvodne haleza rezawe i preradu drveta i otvara se i kuhiwa za radnike. Dnevnikapacitet pr erade je 20 metara kubnih rezane gr a|e. Rad se obavqaodvosmenski a roba izvozi u inostranstvo. Me|utim, od laskom Vojinovi}anova hala nikada nije pu{tena u po gon niti su na bavqene za wu novema{ine. Direktor postaje Milo{ Dr aì} koji na stavqa sa proizvodwompaleta za èleznicu. Po{to je pr e rada drveta bila glavna delatnost,mewa se ponovo naziv — u predu ze }e za prera du i izradu proizvoda oddrveta „Belan” i on ostaje sve do privatiza cije 2003. godine. Kasnije,1989. godine, metalo pre ra| iva ~ ki pogon se us tupa „Elektronu“ izBeograda sa direktorom Milo{em Dr aì}em i na stavqa samostalno daradi sve do 1995. godine kada ide u ste~aj. Di rektor „Belana” postajeRadivoje Lomi} koji poku{ava da ob novi pr oi zvodwu.

58

Zatim dolazi do ~estih promena direktora i „Belan“ sve vi{epr opada da bi ga kasnije kupio privatnik iz Aran|elovca ali lo{epo sluje i svodi broj radnika na minimum. Preduze}e vi{e nemaprepo znatqiv proizvodni program i polako se gasi. Danas, 2011.godine tu ̀ no je gledati kako jedno preduze}e, koje je imalo perspek-tivu da le po posluje, doìvi takav kraj.

HLADWAÂ FRIGO GRANDPored „Belana“ tu je i moderna hladwa~a Frigo Grand, osnovana

2005. godine, ukupnog kapaciteta 5.000 tona zamrznutog vo}a, loci-rana u regionu sa dugogodi{wom vo}arskom tradicijom. Sa 50obu~enih ra d n i ka i mreòm od oko 1. 000 farmera dobavqa~a sveègvo}a, Frigo Grand je u mogu}nosti da dobije, preradi i ponudi najbo-qe vo}e iz Sr bije. U ponudi su maline, vi{we, kupine, jagode,borovnice, {qive, kao i razne vrste vo}nih mikseva.

Pored dva proto~na tunela za zamrzavawe, kapaciteta 4.000 kgvo}a na sat, hladwa~a je opremqena sa ~etiri ma{ine za is ko { ti ~a -va we vi{we, kao i linijama za preradu svih vrsta jagodi~astog vo}a.Ko mpjutersko vo|ewe tehnolo{kih procesa proizvodwe i video nad-zor om ogu}avaju da je proizvod vrhunskog kvaliteta sa stanovi{tabezbed no sti hrane. Hladwa~a je sertifikovana od ovla{}enih insti-tucija.

Frigo Grand je orijentisan i na izvoz u zemqe EU, kako zamrznu-tog vo}a za industriju (industrijsko) tako i za komercijalno pakova -we robnih marki.

U decembru 2008. Frigo Grand preuzima proizvodwu, pakovawe i dis-tribuciju robne marke First fruit, ~ime izlazi i na doma}e trì{te. Voznipark od frigo vozila razli~itih kapaciteta omogu}uje urednu dostavu naceloj teritoriji Srbije i okolnih zemaqa.

59

„PRIMA - BOROVNICA“ Osnovana je 2008. godine kao udruèwe uzgajiva~a kultivisane bo -

ro vnice da bi sada postala zemqoradni~ka zadruga. Ona je najve}a inaj ozbiqnija organizacija u Srbiji koja se bavi proizvodwom i pr -uà sve {to je potrebno za uspe{no gajawe ovog vo}a. Direktor za -druge Ivan \ukni} me|u prvima se osmelio da gaji ovo korisno vo}ea od 2008. godine zadruga je po~ela gajewe i brusnica. Radi mo gu }n -osti izvoza u Holandiju uveden je Global - Gap svetski poznat standa -rd kvaliteta. Zadruga je u~estvovala na sajmu vo}a i povr}a Fruit Lo -gistika u Berlinu i na sajmu prehrane „FOODEX“ 2011. u Tokiju. Uv -oznik je veoma kvalitetnih sadnica, onih sorti koje su dale najboqerezultate u uslovima gajewa u Srbiji. Zadruga radi i na edukacijisvojih ~lanova organizovawem niza predavawa iz ove oblasti uz u~ -e{}e stru~waka iz Japana, [vedske i SAD koji su potencijalni ku -p ci proizvoda.

KAFANE I KAFI]IKafane su objekti u kojima se potvr|uje istorija nekog mesta. One

su svedoci svih doga|aja u pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Be -lanova~ke kafane imaju svoju dugu istoriju. Od postanka naseqa doda nas, one se ra|aju i nestaju ali wihov uticaj na ìvot mesta osta-je u generacijama koje ih pose}uju.

Ne beleìm koja je i kada prva otvorena a zna se da su uvek pos -to jale, do~ekivale, sluìle i ispra}ale sve generacije. I uvek opsta -ja le za razliku od drugih delatnosti. Ovde se podse}amo samo nekiho kojima postoji re~ da su postojale. Neke, za koje pretpostavqam dasu postojale ne pomiwem jer nema podataka o wima.

Me|u najstarijim kafexijama u Belanovici pamte se Radovan Lo -m i}, koji je drào kafanu u ku}i Vlaje Kolakovi}a, zatim „Ab is in -~e va kafana” vlasnika Radojka nalazila se na ulazu iz Qiga, sledi„\u kni}a kafana” vlasnika Vladimira \ukni}a a posle rata ta ka -fa na je bila „[uta~ka kafana” koja se nalazila u centru.

Tako|e se pamte kafexije Sre}ko Popovi} Tur~in sa kafanom„Ka ~er” u svojoj ku}i koja je imala i sobe za no}ewe a nasledio ga jewegov sin Mi}a Popovi} Ture, kasnije Jula Popovi} sa „Julinom ka - fanom” ispred koje smo ~ekali autobus da voza~ Dim~e donese sub ot -om i nedeqom novine iz Aran|elovca. U Belanovici, sve od 1957. go - dine, kada su umrli Vasa Lomi} i Peri{a Raki}, a koji su proda va - li novine i cigarete do 2005. nije bilo drugih prodavnica novina.Dok se ~ekao autobus pila se najboqa kafa i sve novosti iz Be la no -

60

vi ce i okoline mogle su se ~uti ispred „Juline kafane”. Leto je po -se bno interesantno kada do|u vikenda{i i kada se povede razgovor osp ortu i politici. Danas se novine mogu kupiti u prodavnicama me -{o vite robe. Kiosk za prodaju cigareta i {tampe jo{ ne postoji.

Slede „Jakovina kafana” koju je dràla majka Du{ana \ukni}ate je on tu kafanu kasnije od we nasledio. Kasnije, na tom mestu iz -gr a| en je hotel Beogradske industrije piva „BIP” koji je kasnijepre { ao u vlasni{tvo „Beogradskih elektrana”. On je od 2007. godineu st e~aju. Zatim „Perovi}a kafana” vlasnika @ivka Perovi}a u ku}igde je ìveo poznati {ofer starih autobusa Mija, „Milovanovi}a”vl asnik rodom iz Poqanica, „Vlajina kafana” koju je drào RadenkoKo lakovi} i koja je kasnije pre{la u vlasni{tvo sportskog dru{tva„Ka ~er”. „Draìna kafana” vlasnika Draè Jov~i}a bila je u staroj

61

pekari, „Katani}eva kafana” preko puta gorostasnog bravara Buntuleu gorwem kraju Belanovice, „Rudnik kafana” vlasnika Dragoquba Jo -va n~evi}a u ku}i pored stare kova~nice.

Pri~a se da su ve}ine starih kafana imale i {tale, koje su sl u` -ile za sme{taj sto~ne zaprege uì~kih trgovaca koji su svra}ali u Be -lanovicu na putu za Beograd. Tu bi se odmarali i osveìli kako bikr oz Ru{aw, na domak Beograda, pro{li po danu jer su tamo no}u pq -a~kani rabaxije i trgovaci.

Me|u poznatijim dana{wim kafanama su: „Markova kafana” kojaje 2009. godine zatvorena a u kojoj su spremani odli~ni doma}i speci -ja liteti. Oni danas mogu da se dobiju u ]osinoj „Ka~ari”, vlasnikaZo rana Jov~i}a, gde se okupqaju Belanov~ani na jutarwu kafu. Ina~e,ova kafana je podignuta na temeqima Radosavqevi}a ku}e, najstarijeu Belanovici, koja je bila embrion za {irewe mesta. U Marinkovi}avo denici nalazio se kafi} „Kafe—10” u kome se moglo prijatno osv -e ̀ iti pored re~ice Berisave a koji je sada zatvoren. Kod Matijinogka fi}a „Dva Brata” („kod Buve“) najvi{e se okupqaju mladi. U ka -fi}u „Kod Rajka” vlasnika Rajka Jevti}a tako|e se pije dobra i jef -ti na jutarwa kafa. „Breza” Mi{ka Markovi}a na ulazu u Belanovicuje prvi kafi} pored mlina gde se mogao sa~ekati zavr{etak mlevewap{ enice i osveìti se dobrom doma}om rakijom. Me|utim, mlin od2009. godine ne radi. Kafi} „Mala kafanica” vlasnika Buce Ig wat -

62

Julina kafana

ov i}a radi samo preko leta i ima odli~an ro{tiq. U wemu se ok -up qaju Belanov~ani koji dolaze prete`no vikendom tako da se ~estoraz go vori i druèwa zavr{avaju u zoru. U zadwe vreme dosta jepose}en i kafi} „\or|e” na raskrsnici puteva za Qig i Lazarevac.

Ranija „Kolakovi}a kafana”, sada objekat FK „Ka~era” (dok sepo novo ne vrati starom vlasniku) dugo se odràla u Belanovici. Uwoj su se promenili mnogi vlasnici i ona se sada iznajmquje mnogimvl asnicima za razne namene. U kafani su ranije prikazivane bi os ko -ps ke predstave i odràvane razne priredbe. Danas ona sluì mesnojza j ednici za glasawe a kada su veliki va{ari ona se iznajmquje zapr ijem gostiju dok traje va{ar.

U Belanovici je postojala benzinska pumpa u vlasni{tvu Naftne in - dustrije Srbije „NIS“ na raskrsnici puteva za Rudnik, Aran|elo v ac iQig, ispod crkvenog placa. Najvi{e je snabdevala gorivom po qo pr - ivrednike sa traktorima i drugim poqoprivrednim ma{inama. Pu mpa jeimala osnovni asortiman goriva, a tu su se mogli kupiti i najos no vnijirezervni delovi za vozila s obzirom na to da Be la novica ne ma prodavnicuza wih. Na àlost zbog slabog prometa ona je 2012. go dine zatvorena.

Treba napomenuti da je 1906. godine otvorena prva po{ta koja op -sluùje devet okolnih sela. Treba re}i da je Belanovica tek 2012. go -dine dobila digitalnu telefonsku centralu za razliku od pojedinihokolnih sela, [utaca i @ivkovaca koje su ranije stare analogne za st -arele centrale zamenili sa savremenijim digitalnim. Repetitor za mo -

63

bilnu telefoniju „Mobtel” podignut je 1998. godine a 2005. re pe titormobilne telefonije „Telekom” na koga su naka~eni i predajn ici slabesnage koji snabdevaju Belanovicu sa samo par TV programa. Preko wegaBelanovica dobija signal od Lazareva~ke televizije „GEM”.

Savremena autobuska stanica, posle dugih pregovora sa op{tinomQig, kona~no je izgra|ena 1997. godine ali nikada nije proradila, teje prodata 2006. godine i u izgra|eni prostor useqeno je Javno Ko -

64

Kafana „Ka~ara”

Bucina kafanica

mun alno preduze}e „[umadija” a zatim trgovina. Danas je JKP „[u -madija” preseqena u zgradu Mesne zajednice.

Elektri~nu struju su me{tani dobili 1950. godine a proizvodioju je generator koji se nalazio u mlinu za `ito vlasnika Ivka To -mkovi}a da bi kasnije generator bio preme{ten u dvori{te Sre}kape kara. Pokretao ga je preko dugog kai{a, parni motor „Aran” kojije imao strogu satnicu rada. Kasnije 1955. godine Belanovica je po -ve zana dalekovodom prvo preko Qiga a kasnije od Lazarevca izgrad-wom trafo stanice 35/6 KV. Trafo stanica nema stalnog uklopni~arai u slu~aju nestanka struje mora iz Qiga da do|e da bi osposobio st -an icu. Elektro mre`a je po okolnim selima dotrajala usled strih dr -

65

Trgovina Ba{kalovi}

v enih stubova koji ~esto dovode do havarija. Sama Belanovica je st id -qivo osvetqena uli~nim svetlima ali ne u potpunosti tako da je tekkrajem 2010. godine osvetleqen put od {kole do centra. Vi{e su os -vetqeni putevi ka seoskim ku}ama nego ulice u Belanovici.

Bioskop ne postoji ali je me|u prvim mestima, jo{ davne 1955. go -dine, Belanovica imala putuju}i bioskop koji je dovozio malo hrombi oskopxija Srba iz Qiga. Wega je u prikazivawu filmova zamenioDragutin Lomi} Albus. Filmovi su prikazivani u Kolakovi}a ka fania gledaoci su sedeli za kafanskim stolovima. Obavezno je prvoprikazivan ùrnal koji je sadrào sve trenutne aktuelnosti u dràvi.Predstavu su pratile dve ili tri pauze da se promeni rolna filma ida se premota, a za to vreme moglo se osveìti uz neko pi}e.

Drveni most preko reke Ka~er zamewen je 1972. godine betonskim. Prvi radio aparat instaliran je 1921. godine, doneo ga je Milan

Ve mi}, student meteorologije a kasnije veliki nau~nik. Prva kafana sagra|ena je u Belanovici 1840. godine. Sto~ni va{ar ustanovqen je 1893. Stalni lekar postavqen je 1904. Izgradwa puta niz reku Ka~er

bila je 1906. Po{ta otvorena 1906. Vodovod 1926. Zemqoradni~ka za -dr uga 1935. De~iji dom otvoren 1940. Veterinarska stanica sagra|ena1959. Zdravstvena stanica postoji od 1960. Bazen za kupawe sagra|en1960. Zgrada nove {kole 1961. godine. Automatska telefonska cen-trala pu{tena je 1981 godine.

66

Bife „Ka~erska dolina”, 1968

TURIZAM

rijatan ambijent, ~ist vazduh, dobra voda i prirodna hranabl agodeti su koje privla~e turiste i sve namernike na praviod mor. Ve} 1934. godine po~iwe se sa organizovanim turiz-

mom, kada je beogradska op{tina posredstvom doktorke Vajs poslaladve grupe siroma{nih u~enika na oporavak. Ona je za vreme Prvogsv etskog rata boravila sa porodicom u Belanovici, u ku}i Dragi}aGa vrilovi}a, a kasnije se preselila u Beograd i svojim poznanstvomom ogu}ila da grupe beogradske dece borave u Belanovici. Deca su bi -la sme{tena u tada{woj {koli a hranu su im spremali u ku}i Va si -li ja Lomi}a i wegove supruge Vidosave. Arsenije Lomi} je imao sa -l a{ u kome su se deca hranila.

Kraqica Marija, iz svog fonda, 1939. godine zapo~iwe da gradiDe ~iji dom za oporavak siroma{ne dece Beograda. Zgrada je zavr{ena1940. godine i nikada nije pu{tena u rad jer je po~eo rat. Danas natoj zgradi nigde nema imena Kraqice Marije, vaqda da ne remeti „sk -

67

P

Biv{i BEKO, 2012.

lad“ o kome je svedo~ila spomen plo~a sa petokrakom i natpisom: „Uov oj zgradi Vaqevski i [umadijski partizanski odred vi{e puta je op -koqavao i tukao doma}e izdajnike, koje su samo ovi ~vrsti zidovi mo -gli spasti od zaslu`ene kazne narodnih boraca. Smrt fa{izmu — sl -oboda narodu! 14. oktobar 1951. godine. Savez boraca sreza qi { ko g”.

Neko je plo~u sa tekstom kasnije kriju}i skinuo te sada na fasa-di stoji rupa. Niko se nije potrudio da Kraqicu Mariju pomene nanovoj plo~i.

Ovaj legat je posle rata nacionalizovan a u domu od 1946. do 1961.go dine borave deca ratna siro~ad, siroma{na, koja su ostala bez ro -di teqa. Kroz dom je pro{lo 246—toro dece o kojima su brinuli vasp -it a ~i a osnovnu {kolu su poha|ali sa ostalom belanova~kom decom.U domu je bilo sme{teno 57 dece, ~iji su roditeqi poginuli u ratuili ~iji su roditeqi du{evno oboleli i deca koja se nalaze pod st -a r ateqstvom. Decu u domu su ~esto pose}ivala razna humanitarna ud -ru ̀ ewa pru`aju}i potrebnu pomo} pa je tako 1948. godine boravilo200 dece iz Gr~ke.

Dom je radio do 1961. kada je Belanovica, uz saglasnost Republike,po stigla sporazum sa tada velikim preduze}em, beogradskom konfekci -jom „Beko“, oko ustupawa objekta i druge imovine koja je konfiskova -na od kraqice Marije, kako bi se zavr{ila izgradwa nove osnovne{k ole u Belanovici. „Beko“ adaptira dom u odmarali{te za svoje rad-

68

[ti}enici De~ijeg doma, 1958

nike i izgra|uje niz drugih sportskih objekata i objekata dru{tvenogstandarda. Kompleks ima 46 leàja u osnovnoj zgradi i 39 leàja u13 depandansa, izgra|enih 1960. godine.

Izgra|eni su ogra|eni sportski tereni za male sportove, teniskoigrali{te sa podlogom od {qake i sve je nagove{tavalo dobar razvojturizma. Kompleks sadrì svu potrebnu infrastrukturu (kuhiwu, kot-larnicu sa centralnim grejawem, trafostanicu i kanalizaciju). „Beko“je u opremawe objekta uloìo dosta finansijskih sredstava a u~estvo-vao je sa pola ukupno potrebnih sredstava za rekonstrukciju vodovodnemreè u Belanovici.

Me|utim, „Beko“ je prestao sa radom i odlaskom firme u ste~ajobjekti propadaju. Na vi{e licitacija za prodaju niko se nije javiote se sada ~eka da taj predivan objekat neko kupi, adaptira i nastavisa radom na zadovoqstvo svih me{tana. Ispred zgrade je veliki platokoji se nalazi u hladovini stogodi{wi hrastova koji leti pruàjuprijatan odmor. Na tom platou su odràvane razne kulturne mani-festacije a na jednoj od wih gost je bio akademik Matija Be}kovi}.

Prvo Dru{tvo za unapre|ewe Belanovice osnovano je 1910.godine. Okupqalo je gra|ane u zajedni~koj akciji za izgradwu infra-strukturnih objekata vodovoda i javnog kupatila. Nosilac aktivnos-ti dru{tva bio je pukovnik Laza Matijevi}. Osnovalo je Narodnubiblioteku i brinulo se o ~isto}i naseqa. Osnova~i su bili tada -{ wi u~iteqi i drugi u~eni Belanov~ani. Tako je Narodno parno ku -pa tilo izgra|eno i osve{tano 1937. godine. Prvi Svetski rat je pr -ek inuo rad Dru{tva te je tek 1924. godine ono obnovqeno.

69

Proslavqali su se svi crkveni praznici uz muziku i dru`ewa. Ta -ko su pravqeni uranci za \ur|evdan kada se izlazilo pre svanu}a upr irodu (obi~no na Glogovicu) sa spremqenim jelom, pi}em i muzikoma vra}ali se ku}i sa nabranim |ur|evskim cve}em od koga se pleo ve -nac i stavqao na ulazne kapije za sre}u u domovima. Kasnije su ovajpr aznik komunisti prekrstili u obele`je Prvog maja.

70

Uranak 1960

Veselo dru{tvo u Du{anovoj kafani 1969.

Zbog veoma ìvopisne okoline, Belanovi~ani su 1957. godineosno va li turisti~ko dru{tvo „Zmajevac“, da bi ve} slede}e,Belanovicu pr oglasili turisti~kim mestom, koje je odmah po~elo daprihvata goste u privatnom sme{taju. Tako je 1959. godine broj gosti-ju daleko pr em a{ ivao broj me{tana, kada je bilo ~ak i do 500 gosti-ju dnevno, a se zo na je trajala dva do tri meseca. Jedan od aktera razvo-ja turizma u to vreme bio je Dragan Nikoli}, pravnik i veliki entuz-ijasta iz Be og rada. ^lanovi dru{tva su uspevali da animirajuBelanov~ane da sr e| ivawem svojih objekata do~ekaju turiste iz raznihgradova a najvi{e iz Beograda i Vojvodine. Sme{taj turista je prvobio u privatnim ku }ama a kasnije u hotelu „Ka~er“ gde se hranilo do100 gostiju.

Ina~e hotel je napravqen na mestu gde je ranije bila ~uvena ka -fana Du{ana \ukni}a, koja je ujedno bila i autobuska stanica jer supred wom stajali svi autobusi. \ukni}a kafana je bila na spratu ale ti je imala i nekoliko stolova na trotoaru. Na drvenom olaji sa -nom podu, na sred, nalazila se velika bronzana furuna a sa plafonavi sila je lampa na gas koji je kafexija morao prvo da napumpa pa dazapali. Kafana je posedovala i bilijar sa kuglama gde se morao ubac-iti nov~i} da bi se oslobodile kugle. Uglavnom se pila rakija „br -qa” niske gradacije, do 12 gradi, kafa sa kockom {e}era i obi~nomvo dom. Deca i dame su uglavno pili sok od maline. Jedna rakijska~a {a u dva deci vode pa se prome{a da se razmuti malina, bilo jeje dino osveàvaju}e pi}e. Kafana je imala najvi{e gostiju u vremedo laska ili odlaska autobusa jer je sluìla i kao autobuska stani-

71

Bazen u Belanovici

ca. êsto su okupqenom i malo zagrejanom dru{tvu svirali muzikan-ti na uvo i pevali narodne pesme.

Istovremeno, sa prihvatawem gostiju po~ela je 1960. godine iz gr -adwa bazena skromnih dimenzija, 12x18 metara. Bazen je renoviran2006. godine i prijatan je kutak za osveèwe u letwim mesecima.Obli`wa {uma daje prijatnu hladovinu. Bazen je gra|en u okvirusportskog kompleksa ~iji su drugi objekti u neposrednoj blizini.

Dok nije bilo bazena, kupa~i su u velikom broju pose}ivali Mi -ri }a branu na reci Ka~er. Brana je udaqena oko kilometar od cen-tra Belanovice i do we se moè do}i i pe{ice, pored reke u kojojima dosta malih virova za qubiteqe ribolova. Ranije se kupalo ispodMi ri}a brane na stenama i ispod wih u velikom i dubokom viru. In -a~e, brana se sastoji od 5—6 ukqe{tenih balvana na obe obale i sl -u` ila je da vodu iz Ka~era sprovede kanalom do Miri}a vodenice, ud -aq ene oko 500 metara.

Nedaleko od Belanovice, na 4. kilometru u zaseoku Dragoqa, naim awu ]osi}a, Zoran Popovi} je izgradio 1994. godine bazen u predi -vnom ambijentu pored reke Ka~er ispod {ume. Iskori{}ena su triiz vora pitke vode sa kojima se puni bazen, a prijatan ambijent upotpu -wuje bife u senci hrastovog hlada sa doma}im specijalitetima. Ob -jek at poseduje i dva bungalova za sme{taj turista.

Na samo ~etri kilometara od Belanovice, u selu Trudequ iz gr a| -en je prijatan turisti~ki objekat „Vila Milica” u vlasni{tvu Mi -

72

Kupa~i na Miri}a brani

lu t ina Mati}a koja raspolaè sa devet dvokrevetnih savremeno ur -e| en ih soba sa grejawem, internetom i satelitskim TV a tu u blizi-ni je i stara ku}a sa dve dvokrevetne sobe. U okviru objekta je i re -st or an sa izvrsnom doma}om hranom. U dvori{tu se nalaze: bazen zaku pa we dimenzija 12x6 metara, dubine 1,5 do 1,75 metra i travnatisp or tski teren pogodan za mali fudbal i odbojku dok u objektu pos-toji oprema za stoni tenis i bilijar.

Zbog vrlo lo{ih puteva do 1970. godine, kada je asfaltiran put doQiga, nije se mogao o~ekivati ve}i turisti~ki razvoj. Tek 2006. go dineBelanovica je povezana asvaltnim putevima sa svim obli`wm gr adovi-ma te udaqenost najbliìh velikih centara nije ve}a od 20 ki lometara,{to omogu}uje brz dolazak u Belanovicu na lep izlet i bo ravak uprirodi. Iako leì na domaku turisti~ki atraktivnih pl an inaRudnika, Bukuqe, Rajca, a u blizini je i bawa Vrujci, razvoj tu r izmaBelanovice tekao je usporeno u zavisnosti od saobra}ajnih us lova, aposebno prema turisti~kim centrima Aran|elovcu i Di v~ ib arama.

Jedini hotel „BIP” sa 36 leàja (13 dvokrevetnih i 10 jed-nokrevetnih soba) u samom centru je zatvoren ali se moè koristitiza razne sve~anosti (svadbe, ro|endani i ispra}aji u vojsku). Postojièqa sportskog dru{tva „Ka~er” da objekat iskoristi za prijemsportista na pripreme uz kori{}ewe sportskog centra. Turisti danasmogu dobiti sme{taj po povoqnim cenama uz odli~nu uslugu jedino uprivatnom sme{taju.

73

Vila Milica

Naseqe je izgra|eno po Urbanisti~kom planu iz 1992. godine,wegova osnova je plan iz 1912. (a`uriran 1972. godine). Po wemu jepr edvi|eno da industrija, proizvodno zanatstvo i turizam budu os no -v ni nosioci budu}eg razvoja i da se prostornom organizacijom prematim namenama, omogu}i wihova realizacija. Predvi|eno je da se ce -ntar grada, sa centralnim funkcijama, trgovinom, ugostiteqstvom, up -ravom i administracijom, i daqe razvija monocentri~no i razvu~enodu` dve glavne ulice. Stambena zona je ostala i daqe u prete`no in -di v idualnoj izgradwi na povoqnom i osun~anom podno`ju Ka~erskogbr da. Industrijska zona dobila je pro{irewe u nastavku postoje}ihka paciteta, a u wenoj blizini locirano je i proizvodno zanatstvo. Za

74

Dowi kraj Belanovice

tu rizam je predloèna adaptacija i rekonstrukcija postoje}ih turis -ti ~kih objekata, ali i izgradwa novog hotela od 250 leàjeva,nekoli ko novih restorana, novo vikend naseqe, sportsko—rekreativnicentar, ure|eno zelenilo, pe{a~ke staze, kako bi se pro{irila pale-ta tu risti~ke ponude i zaposlio ve}i broj stanovnika.

îst vazduh bez aero zaga|ewa i industrijskih isparewa, na ro ~i -to u okolnim selima, po{umqenost okoline listopadnim i ~etina rs -ki m st ablima, pogoduju osobama u svakom ìvotnom dobu. Nadmorskavi sina od 250 metara naro~ito je pogodna za rekonvalescente plu}nihi ka rdiovaskularnih oboqewa. Sportisti mogu borave}i u Be la no vi -ci po di}i svoju kondiciju za takmi~ewa bez velikih te{ko}a. Ka ra -nt in s ki boravak sportista je naro~ito preporu~qiv usled blizine ve -li kih sportskih centara kao {to su Beograd, Lazarevac, Kragujevac,Va qe vo i drugi ve}i gradovi. Za vreme rada hotela u wemu su borav-ili sp ortisti iz raznih gradova i iz Ujediwenih Arapskih Emirata.Ta ko|e su na svoje pripreme dolazili fudbaleri „Bora”, „Kolubare”,pi oniri „Partizana” i mnogi drugi klubovi.

Kulturni ìvot je intenzivan tokom letweg raspusta, kada deca ivikeda{i masovno do|u u Belanovicu na odmor. Bra~ni par umetni kaHuber i biv{i stare{ina ovda{we crkve, sve{tenik Ratko Rad oji ~i}, uèqi da obogate i ulep{aju ovda{wi kulturno—zabavni ì vot, nedavno

75

Proslava 100 godina Belanovice

su organizovali „Umetni~ki sabor Ka~era”, svojevrsnu sl ikarsku koloni-ju, koja je trebalo da postane tradicionalna ali zb og raznih okolnostiona je sada izostala. Gostovalo je petnaestak sl i kara, uglavnom izBeograda, me|u kojima Milivoje Kawe{ No vak ov i}, Milutin Dedi},Stanka Todorovi}, Mira Denkov, Milenko Mi ha j lovi}, MilivojeBogojevi}, @ivorad Lazi}, Dijana Koòvi}, Veselin Dra{kovi}, VlatkoBjelica, Ana Borovec, Milo{ Vu~ehi}, dr Stojan Xalajlija, Boà Vlaji},Brana Puleti}, Tatjana Sorokina i Nade`da Severina iz Moskve, idrugi. Slikari su celu varo{icu i okolinu pretvorili u svoj otvoreniateqe. Pozvali su me{tane i go ste koji to èle da im se pridruè izajedno sa wima slikaju. Bio je to najve}i javni ~as crtawa u istorijiBelanovice koja je i sama sv ojevrsna slika. Me{tani su svakodnevno, apogotovu ovom prilikom, sl ikare i goste za uzvrat dobro ugostili.

U Belanovici su gostovali ~lanovi redakcije „Glasa crkve” iz Va -qeva i priredili izlo`bu svojih izdawa o kojima je govorio glavni ur -ednik ove izdava~ke ku}e, sve{tenik Quba Rankovi}, a svoje stiho ve sukazivali pesnikiwa Vida Obradovi} i Ana Borovec, slikarka izBeograda. Doktor Qubivoje Stojanovi}, profesor Bogoslovskog fa ku -lteta iz Beograda, odrào je predavawe o crkvenom govorni{tvu. Po -znati glumac Tanasije Uzunovi}, ~ija je majka Belanov~anka, iz fa mi lijeGavrilovi}a, govorio je „@itije Svetog Simeona” od Save Ne ma wi}a.

76

Zamak „Zmajevac” oko 1925.

Po~etkom 2006. godine po~ela je, za potrebe snimawa jednog igra-nog filma, adaptacija ku}e pukovnika Milovana Gavrilovi}a koja sena lazi na padini brda Glagovica u samoj {umi iznad sportskog cen-tra. Ku}u je pukovnik Gavrilovi} 1915. godine gradio u francuskom

st ilu sa svim, za one prilike, potrebnim prate}im objektima. Mi lo -v an je, ina~e, bio vojni ata{e i usavr{avao vojnu doktrinu u Parizugde je upoznao svoju budu}u suprugu Polu Granèrer koja mu je izrodi-la decu. Ku}a je tokom vremena ruinirana i skoro uru{ena kada suje novi vlasnici, zahvaquju}i projektantu i izvo|a~u radova Rado{uMi losavqevi}u iz Lazarevca, obnovili i vratili joj prvobitni iz -gl ed, ali samo spoqa dok enterijer nije zavr{en.

U me|uvremenu, novi vlasnici su ponudili da je poklone Srpskojcr kvi, ali za tu neozbiqnu ponudu crkva nije bila zainteresovana,jer objekat nije zavr{en. Sada zamak ~eka boqe dane i nove vlasnikeda dobije pravi oblik i da sluì kao turisti~ko—istorijski objektza razna gostovawa.

Do zamka je ura|en nov asvaltni put, rasveta, a u neposrednoj bl -iz ini ku}e napravqena je i otvorena letwa pozornica u samoj {umina kojoj su se odràvale razne kulturne manifedtacije. Prva po zo -ri {na predstava, „San letwe no}i” u izvo|ewu Puls teatra iz La -

77

„Ribqa ~orba” i Bora \or|evi} na Danima Ka~era 2004.

za revca, izvedena je 2007. godine kada je novoformirano belanova~ko„Dr u{tvo za negovawe tradicije“ organizovalo, krajem jula, druèweDa ni Ka~era. Na manifestaciji su u~estvovale mnoge javne li~nostime|u kojima je odrào koncert Bora \or|evi} sa svojom „Ribqom ~o -rb om”, Cune Gojkovi}, Milan Babi}, pojac izvornih pesama SvetlanaSt evi} i guslar Furtula. Kwièvnici Matija Be}kovi} i MilovanDa nojli} su govorili svoje stihove a svoju kwigu „Onomastika Ka ~e -

ra” promovisali su dr Radoslav Petrovi} i Miodrag Ja}imovi}. Fi -lm ski reìser Ku sturica uveli~ao je manifestaciju svojim prisus tv -om. Bora Dugi} je izmamio buru aplauza za svoja izvo|ewa izvorne mu -zi ke na fruli. Dramski umetnici Tihomir Stani}, Milenko Za bl a} -an ski i Lepomir Ivkovi} su svojim prilozima uveli~avali lepotu Ka -~e rskih susreta. Uve~e su organizovane filmske projekcije popula rn -ih filmova. Manifestacija Dani Ka~era je odràvana do 2008. godineka da je, zbog nedostatka sredstava, neozbiqnosti i neaktivnosti poje -di nih ~lanova Dru{tva prekinuta.

U Belanovici je mala grupa entuzijasta èna i devojaka 2008. go -di ne osnovalo udruèwe „Ka~erski biseri” sa ciqem da okupqa i ed -uk uje ène u ~uvawu tradicije ovog kraja. Tako su organizovali pariz lo`bi rukotvorina i raznovrsnih kulinarskih specijaliteta. Dr u{ -tvo organizuje i izlete po zna~ajnim mestima Srbije i po neki izletu evropske metropole (Be~, Budimpe{tu i Prag) jer ène iz ovog p a -t rijarhalnog kraja nemaju mogu}nosti bilo kakvog druèwa osim izlas-

78

Kafi} „\or|e”

ka na lokalne va{ere. [teta {to takve aktivnosti belanova~ki pr -iv rednici i trgovci ne pomaù ve} tro{kove Dru{tvo snosi samopa i za one koji su slabog materijalnog stawa.

Mladi se danas druè po ku}ama ili u nekim od doma}ih kafi}a(„\o r|e” kod ]amila ili „Dva Brata kod Buve”) ili u okolnim mes -ti ma: Qigu, Lazarevcu ili Aran|elovcu. Leti su prijatna druèwa nafu dbalskom igrali{tu kada radi kafi} i na bazenu. Vrlo ~esto i ka -fa ne po okolnim selima dovode poznate estradne umetnike i uz dobrodr u{tvo provodi se lepo ve~e. Bioskop, pozori{te, izlo`be, neka ku -lt urna doga|awa ne postoje. U okviru belanova~ke crkve se organizu-je neko interesantno tematsko predavawe sa gostima iz Vaqeva ili Be -ograda koje je po pravilu odli~no pose}eno. Sa udruèwem Ru dn i~ anaiz Rudnika, sa kojima Belanov~ani neguju davna{we prijateqstvo, za -hvawuju}i Radu Axi}u i Nenadu Huberu, organizuju se ~esta druèwa.

Stariji, se}aju}i se svoje mladosti, kada su se pisala pisma i sl -ale dopisnice, kaù da im je zabava bilo i ~ekawe autobusa izVaqeva ko ji je vozio preko Qiga a liniju su dràli „Strela” izVaqeva a ka snije „Lasta”. Autobus je redovno dolazio u 18:30 i powemu se mo gao doterati sat. Mladi su ga naj~e{}e ~ekali predpo{tom koja se nalazila u ku}i Sre}ka Simi}a, opan~ara, a starijisu svoje goste ~e kali pred Du{anovom kafanom. Autobusu se motornalazio napred i imao je kao wu{ku te je li~io na prase a pozadisu bile oka~ene me talne lotre kojima se pewalo na krov na kom suse obi~no pakova li vojni~ki drveni koferi ili koferi od debelogkartona, preko ve zani kanapom da se u putu ne otvore.

U po{ti se èqno ~ekalo pismo od najdraìh mladala~kih qu ba -vi. Na razvrstavawu i no{ewu po{te radio je po{tar Milojko zv a niJare. Da li zbog i{~ekivawa ili èqe da se dokopaju èqenog pi smanestrpqivo su pratili Milojka koji je samo wemu svojstvenom sp -oro{}u otvarao po{tanske vre}e i lagano razvrstavao na tri go milepisma, dopisnice i razglednice a zatim ~itaju}i u sebi imena i adreseraspore|ivao po policama na zidu. Mnogo je bio nezgodan po {tar. Kadaje raspoloèn hteo je po wegovom izboru da pruì pi smo pre nego gaubaci o pregradu, mada je ~e{}e govorio da nema ni {ta do sutra kadaon raznosi, sav vaàn, po{tu po Belanovici. Gn ev ni i pokuweniizlazilo su iz po{te nadaju}i se da }e ih Jarac su tr adan obradovati.

VODENICE Vodenice su, otkad postoji srpski narod bile sastavni deo wegov-

og ìvota. One su najstariji sagra|eni objekti koji su do danas del -

79

i m i ~no sa~uvani. Podizane su na rekama i re~icama od imu}nijih sta -no vnika i sluìle su za mlevewe ìta i kao vaqarice. Ujam se davaovo deni~aru za mlevewe 10% od ìta i to mu je bio jedini prihod.ê sto su vezivane za magijske radwe koje su ranije dosta bile pr is -ut ne jer se verovalo, na primer, da poga~a napravqena od bra{na, sa -ml evenog u vodenici koja se nalevo okre}e i vode u kojoj su odstoja -le lekovite trave, moè da pomogne u le~ewu od ujeda besnog psa. Qu -dima je bilo va`no preduzimawe razli~itih magijskih radwi u ve zisa qubavnim problemima. U tom slu~aju veliku ulogu je imala om aja,voda koja prska sa vodeni~nog vitla. Omaja je, po narodnom ve ro vawu,mogla pomo}i nerotkiwama da dobiju porod ali i u drugim si -tuacijama. Sam ambijent u kome su nastajale vodenice, pored potoka,mawih reka, gotovo uvek okruène bujnom prirodom, uticao je na ta -ko ma{tovitu predstavu o wima.

Na reci Ka~er podignuto je 15 vodenica idu}i od izvori{ta. Naj -st arija vodenica u Bosuti bila je ]osi}eva na u{}u re~ica Reslovei Reslovice, a slede @ivanovi}a, Ristovi}a, Kamaqevi}a i Perki}a,pa Lomi}a u Bosuti. Slede}e su Radoji~i}a, Ja}imovi}a i Peri{inako ju je napravio Arsenije Loma a nasledio Peri{a Raki} u Dragoqu.

80

U Miri}a vodenici

Pe ri{ina vodenica i vaqarica je dugo slu`ila me{tanima i imalaje dva kamena, prestala je sa radom posle velike poplave 1969.godine. Za tim su Markovi}a vodenica u Drewini, pa So}ina uBelanovici, To mi}a i Jevti}a u [utcima, Mandi}a, ]urovi}a iMini}a u Po qa ni cama, Bu{i}a i Nikol~i}a u Ivanovcima i Likinau Bran~i}u.

Jedna od napoznatijih i najstarijih vodenica na reci Ka~er jeMi ri }a vodenica. Sagra|ena je davne 1867. godine, u vreme gradweBe la no va~ke crkve, tako da su materijal me|usobno razmewivali

81

Miri}a vodenica

Lovci Belanovice u gostima kod lovaca u Pan~evu. Stoje: Rajica Tomi}, Zoran Veqkovi}, Bane Radovanovi}, Slavko Stankovi}, Marko Miri}, doma}ini, Du{an Pleskowi} (na kraju) ^u~e: Milorad Vojinovi}, Miroslav Miri} Pirixan, doma}in, @ivoradJov~i}, dva doma}a i Srboqub Milovanovi}

neimari cr kve i vodenice. Prvi vodeni~ar bio je Raka Miri} a kas-nije su je na sledili Milo{, Vladimir, Jovan, Milo{, Radovan — sveMiri}i. Vo denica je adaptirana 2005. godine i danas meqe ìto.

Bilo je dosta vodenica na pritokama Ka~era. U Dragoqu, na Re -sl ovi, bilo je ~etiri: @ivkovi}a, Ristovi}a, Lomi}a i Perki}a. NaBe risavi je bilo tri tako|e a i Kozeqica je imala vodenicu.Vodenice su pred Drugi svetski rat zamewene mlinovima koji su bilidaleko produktivniji. Belanovica je i ranije imala mlin ~iji je vlas-nik bio Ivko Tomkovi}.

LOV

Lova~ko dru{tvo „Ka~er” osnovano je 1949. godine sa veoma bro-jnim ~lanstvom od 168 aktivista. Gazduje lovi{tem povr{ine 8. 687od ~ega lovne povr{ine obuhvata 8.000 hektara. U gazdinstvu se gajei love ze~evi, fazani, lisice, divqa sviwa, srne, poqska jarebica idr ugo. Lovi{te poseduje lovne objekte: 16 stabilnih ~eka, 4 ~eke nadrvetu, 19 hranilica za fazane i poqske jarebice, 45 soli{ta i dvapr ihvatili{ta za fazan~i}e.

Pomiwem samo neke od mnogobrojnih dobrih lovaca koji su o~ uva -li ime Dru{tva: Dimitrije Stankovi}, pekar, Veqko Radovanovi}, Le -ka Blagojevi}, Miroslav L. Markovi}, Slavko Stankovi}, RadojicaPe tronijevi}, Milorad Mihajlovi}, Branko Nikoli} Xane.

Uslovi za lovni turizam su posebno pogodni za lov na sredwudivqa~ ali on za sada nije razvijen.

RIBOLOV

Reke Belanovice nisu velike i nemaju veliki izbor riba ali jeomogu}en ribolov na Gara{kom jezeru, udaqenom 12 kilometara od Be -la novice. Ribolov je sporedna aktivnost malog broja me{tana. U reciKa ~er love sa mrena, klen i krku{a.

Jezero Gara{i nastalo je 1974. godine pregra|ivawem re~ice Bu -ku qe i wenih mawih pritoka. Povr{ina jezera je oko 300 hektara. Je -ze ro karakteri{u strme obale sa jedne strane i pristupa~ne plaè sadr uge. Dno je najve}im delom tvrdo. Na odre|enim delovima prisutnesu platforme za ribolovce. [tuke i {arani se nalaze u potopqenimvr bacima i vrzinama. Prose~na dubina jezera je od {est do osam me -tara. Mesto kod kule ima dubinu oko 40 metara. Ribqi svet je razno-lik. Klen, crvenperka, bodorka, krupatica, deverika koja dosiè do 3kg., babu{ka, {aran, som, smu|, {tuka i amur. U jezeru se nalazi ipo pulacija cverglana i velike, napasnice, sun~anice sa kojima mnogine znaju kako se boriti.

82

Na jezeru je zabrawena upotreba ~amaca. ^uvarska slu`ba nije ve -lika ali sami ribari su najboqi ~uvari. Najve}i primerci ulovqenisu: {aran 22, som od 46, amur 17, {tuka od 19,6 kilograma. Poznatiri bolovci u Belanovici su Buda Danilovi}, Boban Nikoli}—Bobi{a,Drag~e i Mi{ko Quju}, Zoran ]irovi}, Milica Ciganka posle rata.

GOLUBARSTVO

Golubarstvo je novi hobi koji se po~eo upra`wavati tek {ezde-setih godina. Nema podataka da se neko bavio pre.

Me|u prvima po~eo se baviti Boban Nikoli}—Bobi{a, Milan Tu -c i}, veterinar i Milovan Markovi} Ala. Lepo je gledati wihovu qu -bav prema tim predivnim raznobojnim nebeskim leta~ima.

P^ELARSTVO

Uslovi za p~elarstvo su vrlo povoqni ali se malo doma}insta-va p~elarstom zaista bavilo. Tek 1980. godine jedan od poznatih inaj ve}ih p~elara Srbije, Slavko Jakovqevi}, formira svoj p~eliwaku Drewini. Slavko je bio odli~an poznavalac p~elarstva i imao jesv oju emisiju za p~elare na Radio Beogradu nedeqom u 6:45 pod na -zi vom „Dobro jutro dragi p~elari” gde je svojim savetima pomagaoml adim p~elarima da nau~e ne{to vi{e od literature. Kasnije Ma -

83

rko Miri} i wegov sin Du{an Miri} u Dragoqu po~iwu masovnu pr -oi zvodwu meda, matica i pribora za p~elarewe. Ranije u~iteq Mi{aGa vrilovi}, Veqko Radovanovi}, Sava Zari} a sada @arko Markovi},Aca—vikenda{, Miroqub Bo`ovi} su neki od malobrojnih p~elara.

Sin poznatog vlasnika kafane Marka Miri}a, Du{an, sa supru-gom po~eo se baviti proizvodwom i prodajom meda na oko 400 koma-da ko{nica, i opremom za p~elarewe. Wihiova firma „Mark kom“uspe{no posluje u izvozu meda u inostranstvo.

84

Svadba 1951.

OBIÂJI

ultura i umetnost, obi~aji i verovawa, lepota i mudrost ì vq -ewa, ~ine tradiciju jednog naroda. Tradicija naroda bogata je ineiscrpna riznica koju treba otvarati, otkrivati, upoz na vati i

tako od zaborava sa~uvati neprocewive vrednosti koje ~ine le potu duhana{eg naroda. Ona i obi~aji jednog naroda su ne{to {to se ustaqenoprati, obeleàva i proslavqa, {to se sa kolena na ko le no prenosi.Narodna poslovica kaè: „boqe da propadne selo nego ob i~aj”.

Obi~aji su, od najranijih vremena, ispuwavali jednu od svojih va -`n ih uloga, ~uvawe identiteta naroda. Mi smo narod sa bogatom tr -ad icijom, koji se, zbog razli~itih istorijskih okolnosti, suo~avao save likim isku{ewima wenog o~uvawa. Me|utim, mnogi obi~aji Srbasu tokom dugog vremenskog perioda bili izgubqeni ili potisnuti.

85

K

Da nas, u izmewenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sveve }a te`wa da se ve}ina obi~aja obnovi i utka u kontekst savremenogì vota. Ali, pitawe je koliko su se oni sa~uvali do danas u svom iz -vo rnom obliku i zna~ewu i kako se po{tuju.

Obeleàvawe nekih zna~ajnih doga|aja tako|e je postala tradici-ja. Svaki narod ima svoju tradiciju i obi~aje, pa i svako mesto, seloi grad tako da oni nisu svugde isti. Najzastupqeniji i najpoznatijiob i~aji su obi~aji ìvotnog ciklusa, koji su u vezi sa ro|ewem, kr -{t ewem, svadbom, odlasakom u vojsku, smr}u. Koliko je ~uvawe obi~ajai tradicije bilo zna~ajno govori i izreka „boqe zemqu prodati, negoob i~aj izgubiti”.

Za religiozne obi~aje Srba karakteristi~an je veliki broj pagan -sk ih rituala, koji ~ine su{tinu narodne religije. Zvani~no je to hr -i{ }anska pravoslavna religija, ali je veoma specifi~an na~in nakoji je srpski narod usvajao poruke koje im je Crkva slala. Znamo dadu go vremena Pravoslavna crkva u Srbiji nije mogla da ima zna~ajanut icaj na narod, najpre u periodu turskih osvajawa, a potom zbog komu -ni sti~kog reìma, koji je uticao na weno povla~ewe iz svakodnevnogì vota. Obi~aji poti~u iz davnih vremena i u skladu su sa starim ve -r ovawima Srba, koji su opstali do danas. Wih ~esto prate razne ta -ja nstvene i misti~ne radwe koje narod ~ini u raznim prilikama i izra znih pobuda, veruju}i da }e mu to nekako pomo}i i koristiti. Ra -zl i~ito ih tuma~imo i namewujemo za svaku radwu, svaki doga|aj,svaki odmor, svaku priliku i nepriliku:

86

Ka~erski sto

— da se za{titi zdravqe uku}ana,— da se sa~uva i pove}a porod i imovina,— da pada ki{a, da se natope èdna poqa i da se suzbiju i razbi-

ju gradonosni oblaci, — da se pridobije osoba koja se voli,— da se izle~i bolesnik,— da se napakosti nekome, itd.

Nekada je na{ kraj bio bo -g at narodnim obi~ajima koji suvr emenom i{~ezavali. Razlogwi hovog nestajawa je i prodira -we gradskog na~ina ìvota i od -ev awa u selo a i savremena obra-da zemqi{ta koja je potisla mo -be. Ubirawe letine, brawe kuku -ru za ranije mobom, ìto se `w -e lo ru~no srpom a i posedi subi li veliki jer se ìvelo u za -dr ugama. U kratke jesewe da ne pose lima su odjekivali zv uci harm -o n ika jer je to doba kada se naj -~e {}e prave svadbe. A zatim udu ge zimske no}i pr ela, sedewa ai slave. Se qa ci su se dosta bav-

ili drvode qa rstvom i pletarstvom a è ne i devojke su prele, plelei tk ale. Dolazak novog vremena i novih generacija, te`wa da se ideu korak sa savremenim sv etom, kao da lagano potiskuju ono {to namje u korenima. Zajedno sa obi~ajima i{~ezava i narodna no{wa kojaje dosta retka i to jedino kod starijih qudi. Lep opis obi~aja i tr -ad icije sa mnogo detaqa dao je M. Raki} u svom delu „Ka~er“.

Srbija je krajem osamnaestog i po~etkom devetnaestog veka bilana seqena brojnim doseqenicima iz razli~itih krajeva, svakako je upo gledu odevawa vladalo veliko {arenilo. Seoske no{we, sve do po -~etka 19. veka, i u materijalima i u oblikovawu, bile su prete`nopr oizvod doma}e ku}ne i seoske radinosti. Rukotvorile su ih ène,s tim {to su poneke delove radile i seoske zanatlije. Iskustvo itr adiciju prenosili su stariji na mla|e, s kolena na koleno.

@ene su ranije nosile libadu izvezenu srmom, ispod vezenu ko {u -qu i tkanu plisiranu sukwu, vezene ~arape i opanke sa noscima a nagl avi marame. De vo jke su tako|e nosile prsluke, ve zene ko{uqe, tkane

87

Zubun

su kwe, vezene keceqe, ~arape i op - anke bez nosaca. U pogledu è ns -ke no {we, u pro{losti, ono {toje na prvi pogled odvajalo de vo jkuod udate ène, bio je na~in ~e - {qawa i pokrivawa glave. U Sr - biji devetnaestog veka devojke sukosu plele u pletenice pa ih sp -u{tale niz le|a ili ob avijale okoglave. U Srpkiwa bi lo je pr av iloi obaveza da su u devojke ne -pokrivene glave sa ko som, dok suène, morale redovno imati gl avui kosu pokrivenu. Po kr iv a wedevoja~ke glave fesom ili po ve -zivawe marama novijeg je datuma.

Prega~a je no{ena jedna ilidve — predwa i zadwa. Sve do pred kraj ovog vremena, prega~e suizra|ivane od vunenih tkanina, iz jedne ili dve polovine, ukra{eneraznovrsnim utkanim, a docnije vezenim {arama. Predwa pre~aga sautkanim horizontalnim prugama i kle~anim motivima izme|u wih,bila je jedna od najstarijih prega~a u Srbiji. Me|u wima svakako subile najlep{e one iz [umadije.

Najrasprostraweniji deo ènske ode}e bio je: zubun, doramak, sajaili }urdija. Zbog veoma raznovrsnog i bogatog ukra{avawa, zubun jebio jedan od najlep{ih ènskih haqetaka.

Originalnu ènsku no{wu u [umadiji ~inilo je:— ko{uqa ru~no vezena— jelek ru~no vezen zlatnom ili srebrnom srmom na pamu~nom

pli{u u crnoj ili bordo boji— tkanica (pojas) tkana na ru~nom razboju— sukwa tkana na ru~nom razboju— keceqa, pun vez ili pokrstica, ra|ena na pamu~nom pli{u— ~arape {trikane ru~no i vezene— opanci ru~ne izrade, |on od gove|e koè, oputa kozija koàMu{ku no{wu ~inilo je:— ko{uqa ru~no vezena— jelek od ~oje, vezen {ujta{ gajtanom, sa {umadijskim motivima— tkanica (pojas) tkana na ru~nom razboju— ~ojane pantalone u teget boji

88

Prega~a

— opanci ru~ne izrade, |on od gove|e koè, oputa kozija koà(iz ra|uje se jo{ i u braon boji).

Mu{ke kape se nisu mnogo mewale. U najstarije mu{ke kape ubra -ja mo {ubaru, koja je veoma stara i dosta rasprostrawena. Fes je nana {oj teritoriji novijeg porekla. [ubaru jo{ moèmo videti u nekojst arijoj porodici ali se kod nas odoma}ila {ajka~a. [ajka~a je srps -ka, nacionalna kapa, koja se ranije smatrala i delom vojne uniforme.Na ziv joj poti~e od „{ajka”, materijala, od koga je sa{ivena. Sam{a jak se pravi od vune. Kapa je nastala u 19. veku, a svoju najve}upo pularnost stekla po~etkom 20. veka, ta~nije tokom Prvog svetskogra ta. [ajka~u su srpski vojnici nosili u bojevima 1876—1878. godine,po sle kojih je naglo prihva}ena u oslobo|enim krajevima. Dotle sedu go nosila ~alma a posebno fes. [ajka~a je neprimetno potisnula{u baru kao srpsku nacionalnu kapu tokom devetnestog veka kada jeis tovremeno i truba istisnula gajde.

[ajka~a je u stvari dvostruka kapa. Izme|u wena dva dela moèda se ostavi cigareta, pismo od devojke, ~e{aq, novac i bog te pita{ta jo{. Ina~e, taj dvostruki deo {ajka~e je prvenstveno namewenda se navu~e preko u{iju kada je hladno vreme. Zato se taj deo i zoveu{i. [ajka~a se {ije od istog materijala kao i pantalone. Doga|alose ponekad da se pantalone iscepaju na turu jer je taj deo najvi{eha ban. Kako nije ba{ ni kod sirotiwe elegantno i}i pocepanog turaon da su od u{iju se~eni komadi i pravqene su zakrpe. Od tog vreme-na je i nastala izreka: „seci u{i, krpi dupe”, i odnosi se na sve po -sl ove koji se od jada i ~emera obavqaju.

89

Jeleci

Jedan od najlep{ih opisa {ajka~e dao je kwi`evnik Momo Kapor:„Kad god nai|u te{ka i opasna vremena, {ajka~a ponovo u|e u mo du. [e{iri, ka~keti i francuske kape, tada na izvesno vreme potonu

u zaborav. [ajka~a, koja je u miru svakodnevni deo narodne no{we, jedina je

ka pa na svetu, koja se u ratno doba preko no}i pretvara u obaveznideo uniforme.

Zbog toga Srbi i u vreme mira, uvek deluju kao da su pomalo u ra tu!Ma koliko bio pametan i obave{ten, stranac koji ne poznaje po -

re klo i su{tinu {ajka~e, nikada ne}e razumeti Srbe. [ajka~a je, naime, mnogo vi{e od obi~ne kape; ona je oblik pr -

ko sa, hrabrosti, ne`nosti i inata. Ve} nekoliko vekova ona {titisr pske glave od prirodnih nepogoda i ratnih poraza, predstavqaju}isv etu vezu sa pro{lo{}u—sponu sa `ivotom.

Kakva je to kapa, najboqe svedo~i to, da se {ajka~a nikome na sv -e tu ne skida, sem Gospodu Bogu u crkvi! Sa wom se jede i radi, a kadase ~oveku prispava, tada je namakne na lice da {titi od dosadnih mu -va i pravi ve{ta~ku no}

Ona poti~e iz 15. veka, kada su je nosili {ajka{i na svojim ~u -no vima na vesla, o{trih gvozdenih kqunova, koji su po Dunavu i Tisira tovali sve do 19. veka sa Turcima, presre}u}i wihove la|e. Mada{a jak—~oja doma}e izrade, sli~na suknu, poti~e od turske re~i, na ru -

90

sk om ~ajka zna~i galeb, pa {ajka~a predstavqa, ustvari, stilizovanob lik ove najpoeti~nije ptice.

„Oj Boga ti {ajka ptico!” — peva na{ narod. Nijedna kapa na svetu nije kao {ajka~a u stawu da ve} na prvi

po gled, otkrije karakter i raspoloèwe onoga ko je nosi na glavi!Natu~ena na obrve, kao na ~uvenoj fotografiji „Izvi|a~“, {a jk a -

~a je znak opreza i opasnosti, a otkriva i preku narav svog vlasnika.Nakrivqena na jedno uvo, odaje wegovo be}arsko raspoloèwe, sk -

lo nost pi}u i lumpovawu, spremnost da se prepusti preteranim os -e} awima, obesti i dertu.

Zabaci li je vlasnik na potiqak — eto skrivenog kabadahije ili~o veka u nedoumici, koji se sprema da obavi neki preteàk posao.

Prevelika {ajka~a, koja pada na klempave u{i, govori o nebrizivl asnika koji je digao ruke od sebe, o mirewu sa neima{tinom i na -il aze}om bedom.

91

Boè kakvih sve {ajka~a nema u Srbiji! Izgu`vanih, oznojenih, ul -epqenih, izbledelih od ki{a i vetrova, ège i snega; novih, novci ja -tih, (koje se nose na slavama ili iz prkosa), dr~nih i uspravnih, {tona glavama stoje izaziva~ki i onih, skqokanih od tuge i à lo s ti, kojepokrivaju glavu poput sletele utu~ene ptice umornih, sivih kr ila.

U {ajka~i se nose tek izleèna jaja i obrane kru{ke za goste iz gr ada.Iz {ajka~e se, kad nema ni~eg drugog, zahvata voda sa izvora. [ajka~om se bri{e znoj sa ~ela na wivi. Za wu se zatakne dugo i{~ekivano pismo od sina iz vojske, da vi -

di ~itavo selo! I poziv za sud. U tu kapu sa duplim stranama, koje se zimi spu{taju preko u{iju,

le ti se zadene cvet ili odloì dobijena cigara (za posle). U vreme rata, zna se, u {ajka~i mora da stoji igla i smotak ko -

nca, ako slu~ajno otpadne dugme od {iwela. Kuda }e kupqeni loz, nego u {ajka~u?Kada lumpujemo, za {ajka~u zati~emo krupne nov~anice dr aga ~e vs -

kim truba~ima!I ubacujemo u wu koji dinar prosjaku pred crkvom. [ajka~a je, ina~e, najtrpeqivija kapa na kugli zemaqskj; ona mi -

r no podnosi i druge kape, koje joj rade o glavi koju pokriva. Ma kakve joj zna~ke ka~ili — kokarde, mrtva~ke glave ili pe to -

kr ake, ona je ipak najlep{a, kad je bez ikakvih oznaka. To je zbog toga, {to je {ajka~a mnogo starija od politike. I mudrija. I dugove~nija. Trajnija…Ne slaè se uz gra|ansko odelo i ne ide dobro uz nao~are. Tu`no ju je videti u izlogu prodavnice suvenira. Ona je vi{e za

va{ere. Pola veka {ajka~a je strpqivo podnosila teret u{iqenih „titov-

ki“, ~iji je oblik preuzet iz tu|ih armija i policija. Te kape su to -li ko neprirodne i tako ru`no stoje na glavama, da ih vojnici, ~imse za to ukaè prilika, skidaju sa glave, da im ne kvare kosu i zadeva -ju za opasa~. Postojala je jedna, ko zna od kuda, zalutala kapa sa triro ga, o kojoj postoji ~ak i pesma:

Ja sam Anka partizankaNosim kapu sa tri rogaI borim se protiv Boga!

Za razliku od tih bogohulnih kapa, {ajka~a ne moè da bude ni -{ta drugo — do pravoslavna.

Ona se ne skida ~ak ni pred kraqem, sa kojim su srpski seqaciod vajkada bili na ti!

92

Jedina lo{a osobina {ajka~eje da se u miru i blagostawu, brzopr etvori u {e{ir i zaboravi la -ko na samu sebe.

Oni koji je i tada uporno no -se, so su ove zemqe…”

Nosile su se ~ak{ire tipa pe -lengira, ili {alvara, od neuva q anogsukna, {irokog tura i {i ro kihkra}ih nogavica (do ispod ko lena).

Guw se nosio na ~itavoj te ri t o riji Srbije. On je bio tipi~anmu{ki haqetak, mada su ga ponegde no sile i ène.

U predpro{lom veku, 90 odsto mu{karaca nosilo je tradicionalnuob u}u: opanke. Po opancima moglo je da se zakqu~i odakle je koji se qak.U [umadiji je no{eno vi{e vrsta opanaka. Me|u wima su najvi{e bi lirasprostraweni i najduè no{eni presni opanci od neu~iwene ko ̀ e. Od1850. godine, po ugledu na bosansku izradu, opanak i {tavqewe cr venekoè, po~iwu se izra|ivati crveni opanci—crvewaci. Krajem de ve tnaestogveka pojavquju se {tavqeni, trajniji i boqi opanci, poznati kao |ona{i,{tavqenici, {aba~ki ili {iqkani. Wihova izrada se un ap re|uje odpolovine pro{log veka, pa se osnivaju prve specijalne op an ~arske radwe.Ovaj zanat je doìveo svoj procvat izme|u dva svetska ra ta, kada su mnogiprimerci dostizali i umetni~ke visine. Opanke je nosila srpska vojskau pro{losti kao sastavni deo uniforme. Po narodnom verovawu opancipruàju veliku du{evnu za{titu ~ovekovom telu. Zbog toga se koriste uraznim magijskim radwama. Tako na primer, obi~aj je da ènu koja nemoè da se porodi ili se te{ko pora|a, napajaju i umivaju vodom izmuèvqevog levog opanka. Opan~arski zanat je, ovih dana, gotovo izumro,mada se i danas rado nose i oni predstavqaju jedan od najlep{ih delovanacionalnog folklora i ~ini sastavni deo identiteta srpskog naroda.

Na poselima su se pevale pesme, pri~ale pri~e, smi{qale za go -ne tke i druge zanimacije. Evo nekoliko zagonetki iz ovog kraja:

Vipoje poji, na kopqu stoji Da nije vipoja, ne bi bilo nikoga

(kukuruz)

Lelek sedi na kamenu,Lele mu je do vijekaA izjede po svijeta

(mlin)

93

Na sred mora }i}irovo gnezdo,]i}ir }i}ne, sve se more stisne.

(gruda sira)

Biribi}i vezu, biribi}i pletubiribi}i goli hode, biribi}i kolo vode.

(prsti)

Zmiji ogaw na vrhu glave gori,A pa{a je u rep qubi.

(lula)

Uno} jalov, uno} bremen(krevet)

Visuqa visi, kasuqa kasa,Kasuqa se moli Bogu,Da visuqa slomi nogu

(`ir i sviwa)

Lon~i} taran~i},Nit se kuva, niti vri,Ceo svet othrani.

(dojka)

NARODNA VEROVAWA

Vaqa se da mladenci prvi put kro~e desnom nogom u ku}u da bibi li slo`ni.

Vaqa se kad }e mladenci da u|u u mlado`ewinu ku}u, da im svekr-va preko praga da ~a{u vina, dva leba i dve kocke {e}era da bi biliru meni kao vino i slatki kao {e}er.

Vaqa se da mladenci na svadbi jedu iz istog tawira radi sloge. Vaqa se ako sna{ini roditeqi ho}e da porod bude na wih, na sv -

ad bi da je zovnu po imenu i ona se okrene kad iza|e iz avlije. Ne vaqa se da mladenci jedu pe~ewe na svadbi, jer }e sna{a da

ra zbija sudove. Ne vaqa se da mladenci na svadbi jedu viqu{kama, jer }e posle

da se bodu. Vaqa pre da se okusi zrno gro`|a nego kupine, jer je grozd plod

bo ̀ iji, a kupina |avoqi.

94

Vaqa se kad se prvi put okusi zrelo vo}e u godini da se kaè:„@i vot i na zdravqe da okusim jabuku. Na Tur~ina bole{~ina, a name ne ìvot i zdravqe”.

Vaqa se kad no}u ide{ na vodu da kaè{: „Dobro ve~e, dobra vo -do — kod tebe su dobri qudi” ili „Dobro ve~e vodo— dobro ve~e vo -de ni ~uvari” jer svaka voda ima svoga ~uvara.

Vaqa se kad nekoga bole o~i, da se umije, turi pare i cve}e naiz vor i da obri{e maram~etom i da ga obesi na dren kraj izvora, pa}e boles’ da pro|e.

Vaqa se da na Bele poklade, po{to se pokladuje, da se pije vodaiz quske od jajeta radi zdravqa.

Vaqa se na Boì} i Bogojavqawe da se cve}em, a naro~ito bo si -qk om, zakiti izvor da bi voda bila dobra.

Vaqa se kada se polazi na put tri puta kucnuti desnom rukom ovr ata ili prag, za sre}na puta i povratka.

Vaqa se kad god se u|e u ku}u nazvati Boga i poèleti dobroku }i i uku}anima, pa makar ku}a bila i prazna, jer po narodnom ve -ro vawu duh predaka ~uva ku}u doma}ina, tako ku}a nikad nije sama.

Ne vaqa da se ostavi nepojeden zalogaj hleba jer to ide |avoluNe vaqa noèm da se jede jer }e{ posle imati probade.Ne vaqa mu{ko udariti metlom, jer ne}e rasti. Ne vaqa ni za kim ~istiti, jer }e{ mu zamesti sre}u. Ne vaqa se kad jedan potraì vodu da pije, a drugi se pre is -

ta kne pa pije pre wega wegovu vodu — pije wegovu è|. Po narodnom verovawu, grom bije svuda — samo ne}e u koprivu i

tr we. Otuda i narodna izreka: „ne}e grom u koprive.”Kada se prvi put u godini ~uje grmqavina, vaqa se povaqati po

ze mqi da ne bi bolela le|a. Veruje se da }e onaj ko uspe da pro|e ispod duge, promeniti pol. Vetrovi koji duvaju sa severne strane u kasnu jesen, predskazuju

da slede}e godine usevi ne}e biti ba{ najboqi. Kada iz ku}e neko odlazi na dalek put, ne vaqa se toga dana ni -

{ta davati iz ku}e na zajam, jer bi putniku put bio nesre}an. Ko krene na put, pa se vrati po ne{to {to je zaboravio, taj na

tom putu ne}e imati nekog naro~itog uspehaZmija, zec, ma~ka kome pre|u put, sna}i }e ga nesre}a. Ko vidi lovca ili ribolovca da ide u lov, neka ga ne pita kuda

}e, jer }e on biti jedini krivac ako ovi toga dana ni{ta ne ulove. Kada roda stoji ili sedi na krovu, znak je mira i spokojstva u

toj ku}i. Ako roda pri tome klepe}e, ku}u }e zadesiti {teta. Svrakuko ~uje da kre{ti, znak je da }e dobiti goste ili radosne vesti.

95

Sovu — buqinu — ko ~uje, neko }e mu se razboleti u ku}i. Kukavica se smatra àlosnom ali ne i kobnom pticom. Kukavica

ku ka od \urevdana do Vidovdana i grehota ju je ubiti. Ko ~uje kukavicu da kuka a ima pri sebi novaca, neka se uhvati

za nov~anik, pa }e mu nov~anik cele godine bita pun. Ko ho}e da drì p~ele, treba jedan roj da na|e, jedan da kupi, a

je dan da ukrade, pa }e mu se p~ele dobro rojiti i dosta meda davati. Kada se p~ele roje na neuobi~ajenom mestu, ~uvaju to mesto od {t -

e te i nesre}e. Da bi p~ele sakupile {to vi{e meda, treba na Boì} ili \u r| -

ev dan sa najblièg izvora doneti u ustima vode i poprskati ko{nice,pa }e biti meda kao vode.

Pauk kad se na|e kome na ode}i, predskazuje sre}u i radosne ve sti. Bubamara ako sleti kome na ruku ili ode}u, zna~i da }e taj do -

bi ti goste.***

Svetkovina je mnogo koje se u na{em kraju sprovode, da po|emo kr -atko redom od ro|ewa. Deca su èqena i poèqna, kako radi wih sa mih,tako i kao budu}e osveèwe radne snage doma}instva. Posebno se nadajude~acima, po{to su mu{karci ti koji nastavqaju porodi~nu tr adiciju.Kr{tewe se uglavnom obavqa 7—10 meseci nakon ro|ewa. Naj va`nijiu~esnik obreda je kum; obi~aj nalaè da on odabira i daje ime detetubez dogovora sa roditeqima. Kum detetu donosi i ko{uqu za kr{tewe.Sve{tenik poliva golo dete vodom, a kum izgovara ime ko je je odabrao.Sve{tenik odseca malo detetove kose i umotava je u lo pticu od voska,koja }e se, sa drugim sli~nim lopticama, ~uvati kr aj porodi~nog kandi-la. Sve{tenik pali tamwan i kadi prisutne, a on da sa ocem i kumomizvodi trostruki ophod, poju}i. Blagosiqa dete ge s tom ~iwewa krsta idodirivawem razli~itih delova wegovog tela kr stom. Napokon, kum pqujepreko deteta, za sre}u i kao znak „da se od rekao |avola”.

U starawu o detetu, zna~ajno mesto imaju baba, a ~esto i deda poocu. Oni vi{e nisu u snazi, poput mladih roditeqa, koji zbog togapr ovode vi{e vremena van ku}e, obavqaju}i teè poslove.

Postoje mnoge uspavanke i pesmice ~ije re~i ina~e nemaju smis-la, koje majke ili babe pevaju dok quqaju dete u kolevci: „Ide patkapr eko Save …”, „Buji paji ~edo moje malo…”, „Eci peci pec …”a jedna od najlep{ih je:

Ququ, ququ, qu{ke, na Moravi kru{ke. Nini, nini, nini, podajte ga strini.

96

Ququ, ququ, ququ, podajte ga Dulu. Dole sedi teta, kola~i}e pqeska,i meni bi dala, ali ne da tetak. Izeo ga ma~ak na veliki petak!

Sva deca u uzrastu izme|u sedme i jedanaeste ili dvanaeste go di -ne, dok poha|aju osnovnu {kolu, imaju ta~no utvr|ene poslove kojeob avqaju kod ku}e i veoma su svesna svoje odgovornosti... Onda dolazi{k ola i mawi broj sre}nika, od onih koji zavr{e svih osam razredau seoskoj {koli, odlazi u Qig, Lazarevac i Aran|elovac da tamo na -s ta vi {kolovawe.

Dolazi period udvarawa i zaqubqenosti. Mnogo je narodnih pe sa makoje na romanti~an na~in opisuju qubavni susret momka i devojke kojisu napasali svoja stada, na osnovu kojih sti~emo predstavu o do zvoqenimobrascima udvarawa, koja su se, uop{teno gledaju}i, danas iz obi~ajili.

^uvam ovce dole u Jasewe,gledaj, dragi, pa do|i kod mene. Samo pazi da ne vidi nana,ti porani rano sa ovcama. Ako ne zna{ gde ja ~uvam ovce,ti }e{ ~uti na ovcama zvonce. Preko puta medenice zve~e,tu moj dragi svoje stado kre}e. Stado kre}e u sviralu svira,srce moje ne daje mi mira.

Ili ^aj goro, lane moje,pri~uvaj mi ovce. Da ja si|em, lane moje,dole do devojke,da ja vidim, lane moje,{ta devojke rade. One rade, lane moje,lepo cve}e sade.

Pesme koje se pevaju uz frulu su ostale nezaboravne. One se da -nas vrlo retko pevaju jer je ovladala elektronska uvozna muzika sazv ucima turskog melosa.

Veliki sreski va{ari su za omladinu posebno zna~ajni doga|aji,ka da momci otvoreno govore o tome da }e da „pogleduju devojke” i iz

97

dr ugih sela. Momak i devojka nikada ne}e zajedno na va{ar, ukolikonisu zvani~no vereni, a i tada ih, u najve}em broju slu~ajeva, pratedr ugovi ili drugarice. Nakon {to su obavili po neki posao na pi ja -ci, kupili ne{to, {etaju se i ~ekaju da harmonika{i po~nu da svira -ju da bi se uhvatili u kolo... Danas je to sasvin druga~ije. Posle pi -ja ce (obi~no se prodaje stoka) seda se pod {atre ili pred neku od ka -fa na na pivo gde se ve} nalazi preglasna elektronska grupa muzi~arasa polugolom pevaqkom. Uz sveè prase}e ili jagwe}e pe~ewe ~estose do~eka kasna no}.

A onda do|e i brak i svadba. U na{im krajevima je obi~aj da sesv adbe odràvaju u jesen. âk postoji i izreka da „prole}na mlada ije sewe prase nikada ne vaqaju”. U stvari, jesen je najprikladnije go -di {we doba za seoska ven~awa jer je tada bilo najvi{e hrane, plodo-va i pi}a. Tako su mogli da se prebrode mnogi izdaci koji prate vel -ik e svadbe.

Porodica ili sami mladenci se dogovaraju oko kumova. Kum kodsr pskih porodica predstavqa osobu najve}eg po{tovawa. Bez kuma sene moè obaviti svadba, ni kr{tewe deteta. Obi~aj je da se staro ku -mstvo prenosi, odnosno obnavqa, tako {to }e se mu{ka deca od kumo-va me|usobno kumiti. Danas se ovaj stari obi~aj polako gubi. Dva ilitri dana mladoèwin otac, u svojstvu buklija{a (onaj koji nosi ~u -turu), ide da poziva zvanice. Prvo ide kod porodi~nog kuma, potom po -ziva starojka, starog svata, koji je ~esto mladoèwin ujak. Potom ide

98

Va{ar u Belanovici, oko 1960.

do devera, mladoèwinog brataili najboqeg druga. Nakon devera,od lazi u dom mladinih, a potom urazli~ita doma}instva sopstvenefa milije. Napokon, poziva i pri -ja teqe i susede... Svatovi, kojitr eba da idu po mladu, se rano iz -ju tra, na dan ven~awa, okipqaju udvori{tu mladoèwinog do ma }i -ns tva. Pravi karavan fijakera i~e za je ukra{en vencima od ru ̀ i -~a stih, belih i ùtih hrizantemai zelenog li{}a, a uzde na kow-ima su ukra{ene cve}em, raznobo -jn im trakama i duga~kim belimle ntama. Danas su fijakeri re tk -ost te kolonu ~ine xipovi, „mer -

ce desi” i motori raznih snaga. Ka da povorka svatova do|e do ml ad ineku}e, vojvoda ih upozorava da treba da se zaustave. Na vrh dr veta jezavezan vrbov prut duga~ak preko tri metra. Na wegovom vr hu je malajabuka, za koju je pri~vr{}ena maramica, {to su trofeji do kojihmora da se do|e, da bi se dobilo dopu{tewe za ulazak. Ml adoèwa nemoè da odvede mladu sve dok pu{kom ne pogodi ja buku na drvetu.Sledi kupovina mlade, {to je samo simboli~an znak i malo {ale.Obi~aj je da dever kupuje mladu, a bra}a koja je prodaju su tu da tou~ine {to zanimqivijim i teìm. To, naravno po dr az umeva skromnocenkawe i puno smeha. Sledi odlazak u crkvu gde se ml adenciven~avaju. Posle ceremonije ven~awa odlazi se ku}i, gde ml adudo~ekuje svekrva sa {e}erom ili slatkim, tu mlada hrani ml ad oèwui obrnuto. I svekrva drì ispod mi{ke ili u obe ruke dve ve knehleba ili poga~e i daje mladi da grize od obe da bi se slagale ubudu}em ìvotu. I posle svega toga mladoèwa prenosi nevestu prekopraga jer je on najvi{e izloèn opasnostima od zlih ~ini i magije.

Zatim sledi okupqawe svatova pod {atrom gde ih ~eka muzika,ru ~ak i veseqe. Mlade devojke bi svatove kitile ruzmarinom. Ciqki }ewa bio je da se svadba za{titi od uroka i demona. Mladoèwinama jka okitila bi ko~ije pe{kirima i tek tada bi svatovi krenulika mladinoj ku}i. Prethodno bi svi doru~kovali. Kad bi stigli uml adinu ku}u, opet bi ih ~ekala bogata trpeza. Kada mladenci nakonve n~awa do|u u wihovu novu ku}u (mladoèwinu), mlada uzima od sve -

99

kr ve sito sa zobom i p{enicom u kom se nalazi i jabuka. Jabuku bacase bi iza le|a, zob i p{enicu prema ku}i a sito baca na krov ku}e.Ukoliko se sito zadrì na krovu ku}e, i mlada }e se zadràti u ku}i.Ml adi se u naru~je daje nakon~e, mu{ko dete koje ona treba tri putada poqubi i digne uvis da bi dobila mu{ku decu. Tast i ta{ta ml -ad oèwi stave dukat u ~a{u crnog vina, mladoèwa vino mora popi-ti da bi do{ao do dukata i dukat uzima sebi Tu su i zdravice kojese naj~e{}e nazdravqaju uz doma}u rakiju, veoma ~esto nastalu u poro -di ~noj manufakturi. Zdravice se uglavnom drè samo u sve~anim pri -li kama, naj~e{}e ih govori doma}in, ali to moè da u~ini i gost.

Tu je i kolo, jedan od najstarijih srpskih verskih obi~aja, koji seigra u slavu Svevi{weg i u slavu predaka. U kolu su svi povezani uje dan lanac, svi ~ine jednu celinu, sve nosi isti ritam. U kolu svigl edaju jedni u druge, upu}eni su na bli`we do sebe, bez kojih kolone postoji. U kolu ima mesta za svakog ko je kadar u kolo se uhvati-ti. U kolu igraju svi: od dece do staraca, i dobri i mawe dobri ig -ra ~i, i lepotom najistaknutiji i mawe markantni pojedinci, i ènskoi mu{ko, i bogati i siroma{ni. U kolu nema ve{ta~kih, ve} samopr irodnih razlika me|u qudima. Kolo je i porodi~na igra u kojoj dedai baba igraju do sina, snaje i svoje unu~adi. Kolo je i qubavna igrau kojoj se momak hvata do devojke ili devojke zagledaju momke.

Nekada je bilo sramota ne znati igrati kolo. Danas je, sve ~e{}e,sr amota znati ga igrati. Kolo se od tada do danas nije promenilo, a

100

Prevoz devoja~ke spreme

{ta se sa nama desilo pitawe je koje bi sebi svakako trebalo da po -st a vimo.

Svadbena muzika nekada nije bila kao danas. Pevane su obrednepe sme uz pratwu frula{a, pesme koje su imale sasvim odre|enu po -

101

Pe~ewe za svadbu u Ka~eru

Svadbeno kolo na svadbi kod Vlade Gavrilovi}a

ruku. êsto su se pevale opro{tajne pesme kojima su se devojke op ra -{tale od svojih roditeqa. U tim pesmama opevana je i tuga roditeqakoji ~ine sve da ih k}erka ne bi napustila. U pesmama bl ag os lo vi maobi~no se prizivala plodnost. Pesme zdravice pevali su kum i st arisvat, a za pokudne pesme, koje su bile {aqive i vesele, bio je za -duèn ~au{. âu{ je va`na li~nost na ven~awu koji je zapravo bioza bavqa~: on je zbijao {ale i pevao a svojom spoqa{wo{}u, po na { a -w em i govorom treba da skrene na sebe pa`wu i mladence oslobodiod uroka. Najboqi svira~i su Cigani sa violinama. Orkestar ob i~ no~ini violina, kao vo|a, harmonika, gitara, frula (kasnije klarinet)i veliki bas.

Bra~ni obredi se, nedequ ili dve nakon ceremonije ven~awa, za -vr {avaju prvom nevestinom posetom ku}i wenih roditeqa, ovoga putakao udate ène.

Slava — krsno ime je divan izraz pravoslavne vere, koja je tako du -bo ko usa|ena u srpskoj narodnoj du{i. Slava je i naro~ito obeleè srp -sk og naroda, jer se proslavqa samo me|u Srbima. Slava, srpski obi~ajkoji okupqa ~itavu porodicu, kada je obrok pripremqen tako da uk qu -~u je tradicionalnu hranu: slavski kola~ i koqivo—ìto. U zavisnostiod toga da li slava pada tokom posta, slavski kola~ se priprema bezja ja, maslaca i mleka. Vrh slavskog kola~a je ukra{en znakom krsta idr ugim simbolima u vezi porodice. Koqivo — ìto se priprema od ku -va ne p{enice. Moè se pripremiti na raznovrsne na~ine, ali naj uob -i~ ajeniji na~in ukqu~uje orahe, ora{~i} i karanfili}. @ito je sim-bol Hristovog Vaskrsewa i pokojnika u porodici. Na dan slave, akosv e{tenik dolazi u ku}u, sluì malu slu`bu koja podrazumeva po { to -va we Sveca koji se slavi, blagosiqawe slavskog kola~a i koqiva, kaoi paqewe slavske sve}e. Iako nije obavezno, ~esto sve{tenik blagosiqaku }u i obavqa malu slu`bu za pokoj preminulim ro|acima. Naj~e{}esl a ve u Ka~eru su: Sveti Nikola (19. decembra), Sveti \or|e — \u r| -

ev dan (6. maj), Sveti JovanKrstiteq (20. januar), SvetiDimitrije (8. no vembar) i Svetiarha|el Mi ha jlo—Aran|elovdan(21. novembar).

Tradicionalna kuhiwa ranijenije bila ba{ mnogo bogata ra zn -ov rsnim jelima ve} se svodila nana mernice koje su sami pr oi zv od i -li. Wihovi sastojci za pripremu

102

ni su skupi, kao i na~in kuvawa.Gl avno jelo je ~esto kombinacijame sa i povr}a (sarma, |uve~, pa -suq, kukuruzni hleb — proja, kne -d le, tur{ija, kiseli kupus, aj v -ar... Ve }ina jela se priprema sa -mo na vodi, zahvaquju}i postu ko -ji je ~est ob i~aj kada se jede ri -

ba, hrana pripremana na uqu ili samo na vodi. Danas je kuhiwa daleko bo ga ti ja i sluì se gostima za doru~ak:

do ma}i hleb, poga~a, gibanica, me kike, prènice, ka~amak, cicvara,jaja sa slaninom, doma}i sir, ka jm ak, projara, obi~no i kiselo mleko.

Ru~ak se nikako ne moè za mi -sliti bez doma}e supe ili ~orbe,rinflai{, pihtije, xiger sarma,ku vanih jela: sarma, puwena pa pr -ika, prebranac pasuq, piletinape ~ena sa krompirom, kiseli isl atki kupus sa pastrmom, pa pr -ik a {, |uve~, gula{ i dr. i dobre

sa late: kupus kiseli i slatki, pa ra dajz, paprika pe~ena, ajvar, kr as -t avci... I na kraju se zasladimo: {trudlama od jabuka, maka, oraha,koh, pite od jabuka, u{tipci, pa la~inke, lewa pita, orasnice, gura-bije, vanilice i sal~i}i… To rte se dosta prave u novije doba, ina~ese jeo pati{paw…

Pr ibor je uglavno bio od drveta. Drvenu ka{iku najpre su up ot -re bqavali samo doma}ini porodice, ostali su jeli prstima. Kasnije susvi po~eli da jedu ka{ikama. Viqu{ka dugo nije bila u upotrebi. âk,u 12. veku sve{tenstvo je viqu{ku ogla{avalo kao „gre{an ra zvrat”.Borba za uvo|ewe viqu{ke (makar i drvene) bila je vekovna imukotrpna, pa su sve{tenici dopustili wenu upotrebu tek oko 16. veka.

Sofra (sinija) je bila zna~ajan deo poku}stva. Sofra se pravi-la od daske, obi~no okruglog oblika i pre~nika, zavisno od veli~inedo ma}instva (oko tri lakta, prose~no). Oko sofre se sedelo na pa -wi }ima, trono{cima, nekoj tkanini, a najsiroma{niji sedeli su naze mqi. Obi~no se svojim sedi{tem izdvajao doma}in. Wegovo sedi{teje bilo lep{e i udobnije od ostale ~eqadi. Sedi{te gosta bilo jepo sebno odvojeno, sa desne strane doma}ina, mada je jeo sa ostalimuk u}anima. U sve~anim prilikama, ili kad do|u gosti, onda su svi~l anovi porodice, a i sami gosti, zastirali krilo jednim ili sa vi -

103

{e malih pe{kira. Te pe{kire je, obi~no, nevesta donosila prili -kom udaje, i oni su se koristili samo u izuzetnim prilikama.

Na kraju dolazi tuàn trenutak opra{tawa sa ìvotom na zemqi.Hr i{}ani vjeruju da je smrt prelazak u ve~ni nebeski ìvot. Uo bi -~a j ena je pojava da se stariji qudi unapred spremaju za smrt. Neki tosa svim trezveno shvataju, ali ve}ina jo{ i tuma~i kao Boìje davawe.Te ̀ i bolesnici ponekad mole boga za smrt.

Vest o smrti brzo prostruji do rodbine i selom. Okupqaju se naj -bl iì, izjavquju sau~e{}e i dogovaraju o pripremi i svemu {to je ve -z ano za sahranu. Sahrana se ne obavqa dok ne pro|e 24 ~asa, a pokojn -ik se nikada ne ostavqa sam, i u prostoriji uvek neko bdije. U Be -la novici i okolnim selima nema kapele pa pokojnik ostaje u svojojku }i do sahrane.

Po obavqenom opelu, koje obavqa lokalni sve{tenik, formira sepo vorka, tako da su na ~elu povorke osobe koje nose krst, litije i~i rake, iza wih ide sve{tenik koji peva posmrtne pesme, zatim nosio-ci cve}a i venaca, i na kraju vozilo sa kov~egom a iza wega najbliàro dbina i prijateqi.

U novije vreme prevoz pokojnika se vr{i traktorima, re|e za pr -egama i pogrebnimkolima. Po zavr{etku opela, na grobqu rodbina isvi ostali koji to èle opra{taju se od pokojnika i obi~aj je da sviprisutni bace grudvice zemqe u raku. Nakon toga, a na poziv do ma -}i na, ve}i dio povorke vra}a se ku}i na pripremqen tuàn ru~ak. Uza dwe vreme pre polaska na grobqe sluì se ru~ak ili se hrana pr -ip remi i podeli u paketi}ima na samom grobqu po sahrani. Za posnedane priprema se riba.

Slede}i obredi su posle 40 dana, polugodi{wica, godi{wica iza du{nice. Crkveni zakoni su propisali da se zadu{nice mogu obav-iti ~etiri puta godi{we i to, u subotu pred mesne poklade — zimske;su bota pred Duhove; subota pred Mihoqdan i subota pred Mitrov dan.

Smrtne slu~ajeve rodbina obeleàva nose}i crninu, mu{ki fl or -ove, ène crne haqine. Crnina, zavisno od odre|enih okolnosti, nosise od 40 dana do pola godine i godinu dana. Po crkvenim zakonima,os obe koje sebi oduzmu ìvot sahrawuju se bez prisustva sve{tenika.

104

[KOLA I BIBLIOTEKA

ajstarija {kola pletara napravqena je od pru}a, oblepqenabl atom i sa krovom od {indre. Nalazila se ispod dana{wecr kve, preko puta spomen ~esme, ispod starog jasena pod br -

d om Glogovica. Radila je pri {uta~koj crkvi brvnari koja postoji od1789. godine. Iako je bila mala ona je ostavila duboki trag u du{amawe nih |aka, koji su sa ve likim ushi}ewem u svoje kw ige upisali: „ps -al tir—slavna kw iga, proba perce te napisa sl ovce”. Kwigu je crkvida rivao biv{i |ak Toma Mili}evi} koji je kasnije i sam bio sv e{ -t e nik belanova~ke crkve. O staroj {koli pletari svedo~anstva su os -t avili |a}i koji su u svojim uxbenicima-psaltirima upisivali:

Psaltir iz 1829. godine {tampan u Budimu. Vlasnik napisa: “ovaj ps -altir mene |aka Tome Mili}evi}a iz Lipqa, nahije Rudni~ke, uzet pr vou ime Boga, u ovom ni`e potpisatom danu pri u~itequ Aliji Prvulovi}u,

18 maja 1832 godine u { koli”^aslovac iz 1852 godine {ta -

mp an u Beogradu. Vlasnik zapisa:„Ova kwiga u~enika Gavrila A} -im o vi}a 2. razreda. U~io kod go -sp odina Dimitrija \ukni}a u~ it -e qa {uta~kog pisao Gavrilo A} -im ovi} 31 marta 1858 godine”

Psaltir iz 1857 godine {ta -m p an u Beogradu a vlasnik za pi -sa:” ova kwiga Milenka \eri}au~ enika 3. razreda. U~io kod go -sp odina Dimitrija \ukni}a u~ it -e qa {uta~kog iz sela Kalawevaca.Pi so Milenko \eri} iz sela @i -vk ovaca. Slavna kwiga psaltir”

Mesecoslov iz 18. veka vredanje spomena radi ikonice Svete

105

N

Bogorodice sa Hristom. Ova ikonica utisnuta je drvenim kli{eomkoji je verovatno napravljen u toj {koli.

Crkva je u vi{e od dva veka po stojawa ~esto mewala lokaciju.Naj pre je bila u sredwem de lu sela [utci, na ataru fa mi lije Po po -vi }a. Zatim je narod pr eseqava u Berisavu a potom na plato ispodGl o govice kada je kona~no 1864. godine sele u Jarmenovce gde se i da -nas nalazi. Iz ove crkve sa ~u v an je izvestan broj pravoslavnih i ru -

kopisnih kwiga, spisa i oltarska vrata i nalaze se u crkvenoj zg radiu Belanovici.

Od 1815. godine postoje pi sa ni dokumenti (prema istori~aru drMariji Isailovi}) sa imenima u~ iteqa i |aka iz tog vremena, pa seta godina mo`e uzeti za po ~e t ak razvoja prve {kole na ovom po dru~ju.Prvi u~iteqi bili su Pe tar Mati} iz Stragara, 1818. go dine, zatimpop Marko iz Po qa nica, pop Sini{a iz Berisave, A l eksa Popovi}iz [utaca. Po da ci o u~itaqima — sve{tenicima ko ji su zapise o sebiostavili postoje u rukopisnim sveskama. Dokaz su zapisi popa Markaiz Poqanica, zapisani 25—tog 1818. godine. [k ola je zbog ~estihnajezda Turaka, radila povremeno, a rad je prekinula u vreme propastiPrvog srpskog ustanka 1812/13. godine.

U toku Drugog srpskog ustanka, 1815. godine, obnovqen je rad ove{kole. Ostaci {kole bili su vidqivi do po~etka oslobodila~kihratova 1912/18. godine kada se gubi svaki trag.

U periodu nakon Drugog srpskog ustanka, 1818. godine, a za vremeMi lo{a Obrenovi}a, nedaleko od Kalaweva~ke pletare u selu Dragoq

106

Peri{i}a vodenica

ra dila je {kola u vodenici ka~erskog vojvode Arsenija Lome, kasni-je wegovog zeta Peri{e po kojoj je dobila ime Peri{ina vodenica.U~ iteqi iz te {kole bili su iz Srema o ~emu postoje zapisiwihovih im ena kao i imena u~enika. Na{ poznati istori~ar idr`avnik iz ovog kraja @ivan @ivanovi} u svom delu „Politi~kaistorija Srbije u drugoj polovini 19 veka” pi{e: „Otac pi{~ev, sin

107

@ivana St oja no vi}a u oba ustanka u Ka~eru znana ~oveka, kao de~ak,u 1827. ot po ~eo se u~iti prvoj pismenosti u jednoj vodenici (kapetanaPeri{e Ra ki }a) na reci Ka~eru, kod u~iteqa, kako izgleda, otmenai vrlo pr os ve}ena, begunca, Srbina iz Austrije”.

M. Raki} u svom „Ka~eru” pomiwe postojawe {kole jo{ pre 1839.go dine i u~iteqa Jovana Markovi}a. Kasnije {kola je napravqena kodop {tine i u woj su bili u~iteqi: Voja Miloradovi}, Milija Pe tr -ov i}, Crn~evi}, Milan Miqkovi} sa jedanestoro dece, Svetislav Du -ga l i} i Velimir Adamovi}.

Vuk Karaxi} je pisao kako su se |aci {kolovali. Onaj ko je `e -l eo da bude pismen {kolu je u~io po manastirima, crkvama i priva -tn im {kolama koje su popovi dr`ali po selima kod vi|enijih qudii stare{ina. U tim {kolama |aci su radili po manastirskim imawi -ma „pa koji su mawi, oni su leti ~uvali stoku, sadili i plevili luk,

i{ li uz plug, kupili sijeno, {qive itd., a ve}i su i{li sa ka lu |e -ri ma po pisaniji; a zimi, po{to bi svi ujutru donijeli drva i potomve} napojili kalu|erske kowe, a mawi o~istili sobe, sakupili bi seu kakvu sobu, te bi im kakav kalu|er ili |akon pokazivao da u~e ~i -ta ti ili bi svako u~io kod svog duhovnika. „ Nije bilo bukvara pasu |aci u~ili ~itati iz rukopisa koje su sve{tenici pisali posebnoza svakog u~enika. Kad |ak nau~i bekavicu onda uzme slovenski ~aslo-vac te kad izu~i i pro~ita nekoliko puta onda uzima psaltir. Po i{ -

108

Stara {kola, prvobitni izgled

~i tavawu psaltira |ak se smatrao pismenim te zavisno od godina st -ar osti mogao je da bude kalu|er ili pop u crkvi. @ivopisac belano -v a ~ke crkve je zapisao „da su kroz vekove u ropstvu i slobodi, crkvai {kola bile dve ro|ene sestre”. Ovo sveto pravilo vaìlo je i zasv e{tenike pri crkvi brvnari u [utcima. Vuk je zapisao da su tr -o{ak u {kolama za plate u~iteqa i rada {kole snosile op{tine aza velike dràvne {kole sam narod.

Druga, nova {kola, sagra|ena je 1864. godine, za vreme vladavine kn -eza Mihaila Obrenovi}a, kada je gra|ena i belanova~ka crkva. Bila jejedna od najlep{ih i najmodernijih u to vreme u Srbiji. [kolu je sa -gradila {uta~ka op{tina koja je imala svoju {kolu, otvorenu {k olske1848/49. godine, i u kojoj je bilo upisano 25 |aka. Ova {kola je ka snijepoznata i po imenu Kalaweva~ka {kola jer se nalazila na ataru se laKalawevci. Plac, veli~ine 20 ari, za izgradwu {kole poklonio je StevanRadosavqevi} iz Kalawevaca. Na placu je bila grmova {uma od koje je idanas ostalo nekoliko hrastova i lipa ~ija se starost pro ce wuje na oko300 godina. Gra|evinari su bili iz Dalmacije a zidali su je od kamena icigle sa masivnom krovnom konstrukcijom pokrivena }eramidom. [kolaje bila dimenzija 30 x 13 metara sa velikom ve ra ndom od hrastovog drve-ta, okrenuta prema drumu. Prozori su bili ne {to uì sa lukovima navrhu. [kola je imala tri prostrane u~ionice, kancelarije, spavaonicu,prostoriju za boravak u~enika i veliki ho dnik. U pro~equ je bila oxak-lija u kojoj se u zemqanim loncima pr ip remala hrana za u~enike. U dru-gom, zasebnom delu zgrade, nalazio se st an za u~iteqa a sastojao se odtri ve}e prostorije, hodnika i izlaza na verandu.

Hrana je kuvana od namirnica koje su donosili u~enici. Ina~e,u~ enici su subotom odlazili ku}i na preobuku, a no}ivali su u pros -

109

Stara {kola posle adaptacije

to rijama {kole. U {kolu se i{lo pre i posle podne. Wu su poha|ali|a ci iz vi{e ka~erskih sela jer je tada bila jedina u ovom kraju. Ubl izini {kole bila je crkva, dve mehane i nekoliko ku}a i du}ana.

Prvi |aci u {kolskoj 1872/73. godine bili su {est u~enika iz Be -lanovice a ostali iz okolnih sela. Pretpostavqa se da su prvi u~ it -eqi u novoj {koli bili Vitomir Nikoli} i Laza Blagojevi}. [ ko lskekwige i dokumentacija uni{tena je tokom oslobodila~kih ra tova a tekpo zavr{etku Prvog svetskog rata postoje uredno vo|eni svi podaci.

Prvo su {kolu poha|ala samo mu{ka deca, a krajem 19. veka po ~elasu je poha|ati i `enska. U {kolu su dolazila deca iz Dragoqa, Tr udeqa,Bosute, [utaca, @ivkovaca, Kozeqa, Poqanica i Ka l aw ev a ca. Najvi{eje bilo |aka iz Kalawevaca 18, [utaca 8, Bosute 7, @i vk ovaca 4,Kozeqa 2 i Poqanica 1. U~iteq ove {kole bio je i Mi ha ilo Petrovi}iz Pan~eva (izu~io je {est razreda gimnazije i dve go dine filozofi-je) ali je bio sklon pi}u i ~esto je tukao |ake zbog ~e ga ga je ministarprosvete otpusto iz slu`be te ga je zamenio Je vr em Petrovi} izTrudeqa. On je posle godinu dana rada oti{ao u sr psko—turski rat gdeje kod Aleksinca 1876. godine poginuo. [kola je kasnije bila nedovo-qnog kapaciteta {to se vidi iz izve{taja Pe da g o{kog zavoda u Vaqevuiz 1961. godine „…svugde se radi u dve sm ene a najte`e stawe je uBelanovici gde je {kola sme{tena u staroj {k olskoj zgradi koja jegra|ena pre 100 godina. Kako nema dovoqno pr ostora, 5 odelewa radi uprivatnim i zadru`nim zgradama. Pr ed uz ete su mere da se zavr{izapo~eta {kolska zgrada i tako }e se dobiti 7 u~ionica”.

110

Sada{wi izgled nekada{we {kole

Posle 70. godina rada izvr{ena je prva adaptacija {kolskezgrade 1939. godine a novac su jednim delom obezbedili me{tani a20. 000. di nara je dobijeno od kredita fonda Dunavske banke. Drugapopravka us ledila je odmah posle osloba|awa Belanovice, 17. septem-bra 1944. go dine, pro{irewem u~ioni~kog prostora ru{ewem verandei zamenom pr ozora tako da je zgrada dobila sasvim drugi izgled kojije naru{io le potu {kole.

U Poqanicama je postojala {kola u ku}i Dobrivoja Stefanovi}aod 1924. do 1927. godine kada je preseqena u novu izgra|enu {kolu.Ta ko|e i u @ivkovcima, Kozequ i [utcima prvo se u~ilo u privat-nim ku}ama da bi nove {kole, izgra|ene u [utcima i @ivkovcima1930, Kozequ 1931, i Kalawevcima 1932. godine primile |ake.

Izgradwu {kole u @ivkovcima pomogli su svojim vezama ta da { wi min-istar @ivan @ivanovi}, wegova supruga Jelena i sin Milan da se dobijupotrebna finansijska sredstva iz dràvne blagajne. U Ko zequ je grupa

naprednih gra|ana, predvo|ena Ilijom Mati} î~om, Bo ̀ om Jovanovi}emi Matijom Ba{kalovi}em, pokrenula inicijativu za za osnivawe {kole a29. novembra 1928. godine Ministarstvo pr os v ete donelo je re{ewe zapo~etak rada {kole i ona je po~ela da ra di u novoj zgradi 1933. godine.

Posle Drugog svetskog rata po~iwe sa radom Progimnazija (niàgi mnazija) a odluku o wenom radu doneli su prosvetni organi Ka~ er -skog sreza, ~ije je sedi{te bilo u Belanovici. U prvi razred se ta daupisalo 38 u~enika a prvi nastavnici, koji su bili u~iteqi, bi li suZlata i Miodrag Ili} i Suzana Jovanovi}. Prva generacija za vr {ila

111

U~iteqi iz 1955

je gimnaziju (malu maturu) 1948/49. godine a me|u wima An dr i} R.Dragi{a iz Poqanica, Damwanovi} Kosara iz Trudeqa, De si v ojevi}Olivera iz Belanovice, Dogawi} @ivota iz Kalawevaca, Iv anovi}Svetolik iz [utaca, Jovanovi} Miroslav iz @ivkovaca, Ki }anovi}Nade`da iz Belanovice, Markovi} Danica iz Drewine i dr ugi.

Tokom 1972. godine {kola je adaptirana, zamewen je stari crepko ji je proki{wavao, jedno krilo zgrade je adaptirano za potrebe gr -ads ke biblioteke a u {koli su radila odelewa niìh razreda. Tokomzi me 1984. godine pod velikim snegom krov je o{te}en i od tada sezbog bezbednosti dece nastava izvodi u novoj {koli. Stara {kola, po -sle 100 godina rada, kona~no prestaje da prima u~enike.

[kola je usled velikog priliva u~enika, postala tesna te je 1950.go dine bilo 12 odelewa vi{ih razreda pa se nastava odràvala i poop {tinskim prostorijama, kafani, pekari i Domu za siroma{nu de cu.Zb og toga je 1953. godine pokrenuta akcija na izgradwi nove {k olskezg rade, obezbe|en je plac a dobrovoqnim radom ise~ena je i is pe~enaci gla. Po{to je te godine ukinut Ka~erski srez, gradwa je za stala dabi tek 1960. godine, u~e{}em op{tine, samodoprinosom gr a|ana i do -br ovoqnim radom izgradwa {kole nastavqena. Prodajom na co na li zo -va nog De~ijeg doma beogradskoj konfekciji „Beko” za se dam milionadi nara obezbe|ena su sredstva za po~etak gradwe.

Danas je ona, odlukom op{tine, pod dràvnom za{titom. Mesnaza jednica je poku{ala da staru {kolu ponovo renovira, vrativ{i jojst ari spoqni izgled, i da joj da drugu korisnu namenu za gra|ane alije posao prekinut a radovi su izvedeni oko 50%. Qi{ka op{tina, poob i~aju, nema sluha za potrebe Belanovice kao i nadle`no minis -tarstvo, te je stara {kola postala ruglo u samom centru.

112

Nova {kola

Tre}a {kolska zgrada je izgra|ena na ulazu u varo{icu.Dimenzije {k ole su 30x28 metara sa prizemqem, spratom i podrumom.Ona izgleda velika ali je nefunkcionalna jer ima samo pet u~ioni-ca, radionicu i pomo}ne prostorije. Rad u novoj {koli po~eo je 1964.godine, na stogodi{wicu izgradwe druge {kole u Belanovici. [kolaje i da nas u funkciji, a poha|aju je deca iz ka~erskih sela (@ivkov-ci, Ka la wevci, Poqanice, Kozeq i [utci). U svom sastavu ima|a~ku kuhiwu i de~iji vrti} koji okupqa me{ovitu decu dopred{kolskog uzrasta. Ova mati~na {kola ima svoja izdvojena odeqe-wa u @ivkovcima, Ka lawevcima, [utcima, Kozequ i Poqanicama.

U {koli postoji arhiva sa podacima od 1918. godine. U perioduiz me|u dva svetska rata {kola je odigrala zna~ajnu ulogu u {irewupi smenosti i kulture u Ka~eru. U~iteqi belanova~ke {kole su u tora tno vreme uspevali da u redovnoj {koli obu~avaju vi{e |aka krozra zne te~ajeve. [kola je radila bez prekida tokom Drugog svetskogra t a. Dobila je ime 1961. godine po sestrama Drinki i Darinki kojesu ro|ene u Belanovici a streqane su u logoru na Bawici maja 1943.Od te godine Dan {kole se proslavqa 24. maja. U znak se}awa na pr -vo borca Bo`u Maksimovi}a iz Kalawevaca wegova deca osnovala suno v~ani fond iz kojeg svake godine {kola nagra|uje najboqe u~enikeiz Kalawevaca. Tako|e i }erke u~iteqa Nikole Sretenovi}a daju na -grade za najboqe u~enike {kole.

Pored osnovne, Belanovica je imala i doma}i~ku {kolu u kojojsu se `ene i devojke u~ile {ivewu i drugim ku}nim poslovima. [k -

113

U~enice Doma}i~ke {kole

olu je vodila popadija Danica, supruga popa Lazara Radosavqevi}a.[k ola se nalazila u ku}i popadije Milene, majke Sretena \ukni}aKr ke, pored crkvenog placa.

Treba re}i da selo Dragoq ima {kolu od 1872. godine a koja no -si ime vojvode Arsenija Lome.

KWI@NICA I ÎTAONICAO bibliotekama u Srbiji u 19. veku napisano je nekoliko kwiga

ali ni jedna od wih ne pomiwe kwi`nicu u Kalawevcima o kojoj nemani kakvog traga ni u pisawu hroni~ara Belanovice i Ka~era.

Prvi podatak o kalaweva~koj ~itaonici bilo je pismo wenog bla -ga j nika Mili}a Petrovi}a od 13. decembra 1881. godine kojim on, uime ~lanova, traì dozvolu od Glavnog odbora Narodne radikalne st -ra nke da ~itaoni~ka uprava obrazuje mesni odbor te stranke i da up -is u je ~lanove. Pismo je objavio dr Leontije Pavlovi} u kwizi „Ra di -k a lna stranka u Srbiji pre Timo~ke bune” u kojoj stoji „da îtaoni -ca postoji u sredini sreza ka~erskog i da je ona objavila preko novi -na svoj obstanak”. U listu „Samouprava“ objavqena je, 7. februara1881. godine, poruka osniva~a îtaonice kalaweva~ke prvacima tekos novane Radikalne stranke u kome se izraàva vera u program st r a -n ke i da u to ime obrazova{e ~itaonicu. Poruku su potpisali ~l an -o vi ~itaonice me|u kojima i trgovac Savko Gavrilovi}, upravnik ~i -ta onice i ugledna li~nost mesta a otac pukovnika Milovana, AleksaRa tarac, u~iteq, Ilija Jevti}, predsednik {uta~ki, Mijailo \ukni},tr govac, Vitomir Nikoli}, u~iteq i drugi.

Novine „Samouprava“ objavile su 1881. godine izve{taj iz Ka la -we vaca u kome se îtaonica zahvaquje davaocima priloga. TrgovacMi lan Tanasijevi} poklonio je „dva rifa ~oje“ vrednosti osam di -nara, Mijailo \ukni} polugodi{wu pretplatu na novine, Mi lisav Va -sil ijevi} jednu sliku a Sreten Radosavqevi} potreban ma te rijal zapi sawe. Polugodi{wa ~lanarina je iznosila ~etiri dinara a ~itaon-ica je raspolagala fondom od pet raznih listova. Ona nije im ala dugvek jer su radikali u to vreme bili izloèni pritiscima i progoni-ma te i osniva~i ~itaonice.

Ina~e, druga Narodna ~itaonica i biblioteka je osnovana pre1926. godine. Okupqala je uvek veliki broj qubiteqa pisane re~i.Po bornik pisane re~i bio je i partizanski aktivista Singer koji sedo sta angaòvao u radu kwi`nice koja se do Drugog svetskog rata na -la zila u jednoj u~ionici stare {kole. Naàlost, danas Belanovica ne -ma biblioteku. Kwige iz belanova~ke biblioteke sme{tene su u {k -ol sku zgradu i vi{e ih gra|ani ne koriste.

114

ZDRAVSTVO

rema pisawu Milorada Radoj~i}a „Zdravstvene zadruge u Be la -novici i Qigu” saznajemo da je na inicijativu Dru{tva za un -apre|ewe i ulep{avawe Belanovice i uz pomo} ìteqa ok ol -

nih sela osnovana, 9. maja 1926. godine, Ka~erska zdravstvena za dr uga,poznata kao Zdravstvena zadruga „Ka~er” sa sedi{tem u Be la no vici.Registrovana je samo sa 12 udela. Ve} krajem 1926. godine im ala je 210~lanova i isto toliko udela okupqaju}i stanovni{tvo iz devet biv{ihop{tina i 14 naseqenih mesta. Zdravstvena stanica (am bulanta) ovezadruge po~ela je da radi 15. novembra 1927. godine i imala je sop-stvenu apoteku i ve}i broj ogranaka zadrugarske omlad i ne i èna.Zahvaquju}i dobrom radu ve} 1927. godine imala je 507 za drugara.

U po~etku je radila u staroj ku}i Dragi{e ]osi}a a potom u ku -}i Jovana \ukni}a, sve{tenika, gde je u prizemqu bila apoteka i am -bu lanta a na spratu stan za lekara. Tada je nabavqen i rentgen aparatkoji je bio u upotrebi do 1947. godine kada je prenet u Qig. Samou martu 1928. godine ambulanta je imala 148 pacijenata. Od toga 41bo lovao je od akutne zaraze, 29 od unutra{wih bolesti, 42 od tu be -rk uloze, 13 od ko`no—veneri~nih bolesti, 8 od bolesti uha, nosa izuba, 6 ginekolo{kikih obolewa i poro|aja, 6 hiru{kih i 3 od dr -ugih bolesti.

Zdravstvena zadruga „Ka~er” je 1936. dodine re{ila da podignesvoj dom i osnuje veterinarski odsek. Upravu Zadruge ~inili su: IvkoTo mkovi}, Mihailo Miri}, Vladimir Popovi}, @ivko Petronijevi}i Dragi} Laki}. U Zadruzi je radio po jedan lekar a prvi su bilidr Ivan Ivanov Pogorelov (kasnije izvr{io samoubistvo i sahrawenje na belanova~kom grobqu) i Staqnikov, obojica beloemigranti. Za -t i m je postavqena dr Tomanija Mi{i}—Brki} ali je ubrzo umrla iza menila ju je mlada dr Milica Mladenovi} a wu dr Valerijan VawaKr iànovski. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme je radio drCi ril Polekar koji je sara|ivao sa partizanima na terenu.

115

P

Zdravstvena stanica u Belanovici razvila se dobrim delom i za -hv a quju}i masovnom okupqawu omladine. Na inicijativu inèweraPe tra Vasiqeva i abaxijskog radnika Stevana Markovi}a Singera os -n o vani su 1938. godine odeqci zadrugarske omladine u Belanovici,[u tcima, Kalawevcima, @ivkovcima, Ivanovcima i Poqanicama. Od -bori su preduzimali mno{tvo akcija u oblasti poqoprivredne pr oi -zvodwe, zdravstvenog prosve}ivawa i kulturno—zabavnog ìvota. Pr -ik azan je i propagandni film o poqoprivrednoj proizvodwi u Danskoj.Pr ed Drugi svetski rat, 1939. godine, u Poqanice u goste je dolaziode legat iz Egipta sa èqom da upozna organizaciju i rad omladin-skih odbora te da iskustva prenese u svoju zemqu. @enski odeqak uPo qanicama je prvi u Srbiji imao Kontrolni odbor koji je redovnopo dnosio izve{taje nadle`nima. ^lanice odbora Qubica Radovanovi},Po lka Stevanovi} i Radmila Milovanovi} pregledale su sve ku}e io tome podnosile iscrpan izve{taj Savezu zdravstvenih zadruga.

Iz Trstenika 1981. godine dolazi u Belanovicu dr SlobodankaJovi} a kasnije 1982. wen suprug dr Miodrag koji pored radnog vreme-na dobrovoqno i sa uspehom, na zadovoqstvo gra|ana, obavqa sve inter-vencije i u {iroj okolini jer ne postoji hitna slu`ba, da bi 2003. drMi{a bio preme{ten u Qig a 2005. odlazi u penziju. Skorim odlaskomSlobodanke u penziju gra|ani ovog kraja }e ostati bez svog lekara.

116

Ambulanta

Zgrada nove zdravstvene stanice zavr{ena je 1961. godine i u wojpostoji apoteka i stomatolo{ka slu`ba sa le karom koji od 2000.godine radi privatno i slu`beno. Danas (2011. go dine) rade dva stom-atologa i jedan lekar op{te prakse koji pru`a sa mo osnovne usluge

a sve ostalo je pre{lou Qig. U zgradi su ne -ka da st anovali lekari ime de c i nsko osobqe kojeje ra dilo u Belanovicaa sa da je ta zgrada pr iv -a t i z ovana kao i drugiob je kti.

U Dragoqu je radi-la le karka dr Zaga Du -ga li} koja posle penzio -ni s awa u Vojno—medici -n skoj ak ad emiji u Be og -radu do la zi u Dragoqgde dop ri no si ra zvoju

117

Nekada{we osobqe zdravstvene stanice u Belanovici: dr Qubinka Bori~i}, Toplica Mihailovi}, zubarski tehni~ar, Pavle Mati}, medecinski tehni~ar, Marija, medicinska sestra, Qiqa Jelenkovi}, apotekar, Miroslav Matijevi}, stomatolog, Mara Danilovi}, slu`benica.

Doktori Slobodanka i Mi{a Jovi}

zd ravstvene slu`be. Izgra|uje zd ra vstvenu am bu lantu 1983. godine gdedo da nas radi jedan lekar, dodu{e samo jedan dan u nedeqi. Zaga jemnogim sugra|anima po magala, a wenim zalaga wem Dragoq ima do bruzdravstvenu stanicu.

Dràvna veterinarska slu`ba danas ne postoji ali usluge pruàjupr ivatni ve terinari. Jedan od najpoznatijih ve te r i na ra bio je NenadPu ri} Ne{a. Ro|en je 1. marta 1924. godine u Klati~evu kod G. Mi - la novca gde je zavr{io gimnaziju. Rat ga zati~e u {koli i Ne{u sagr upom svoj ih vr{waka mobili{e qoti}eva vojska. Ub rzo uspeva dapo begne od potrage Qoti}evaca koji ve}inu wegovih dr ugova hvataju i

streqaju. Ne{a je bio qubiteq politikeMilana Gr ola i posle ra ta komunisti gahapse i sme{taju u disciplinsku ~etu narobiji. St udije zavr{ava i odmah sezapo{qava u dràvnu veteri na rsku stanicuQig ~iji je direktor bio Antun Veber, te1954. go dine, dolazi u Belanovicu i tuostaje do smrti. Odmah po dolasku Ne {aorganizuje veterinarsku slu`bu i uz pomo}me{tana po ~i we zi da we zgrade za ve te r -inarsku stanicu u koju se useqava 1958. go -di ne. U or ganizatorskom po slu dosta mu jepomagao Milo{ Antonijevi}, ru ko vodilactada{we kl anice „Srbokop”. Tada se odstoke dosta gajila sv i wa (moravka i resav-ka), ovce (cigaja i pr am e nka) a goveda su

118

Nekada{wa veterinarska stanica

Nenad Puri} Ne{a

bi la ra se bu{a. Po~iwe rad na evidenci-ji i kartoteci stoke i ìvine a po sebnona terminima za osemewavawe. U Kozequi [utcima je imao pu nktove za oseme-wavawe. Sa bolni~arima MilojemPopovi}em, Budom St ojanovi}em i QubomJov~i}em uspeo je da telad 2. i 3. klasevreme nom odgaji u prvoj klasi.

Orden zasluge za narod dobija 1977.godine a u Umagu iste godine do bija nagraduza najuspe{nijeg veterinara za osemewavawerasa u Sr bi ji.

Jedini je u okolini radio oseme-navawe kowa. Hirurgiju nije sp ec -ijalizirao ali je uspe{no obavqao ve}inuoperacija. Tih, ne nametqiv, vredan i

stru~an bio je omiqen u celoj okolini. Nikada ni je odbijao da do|ei pomogne bilo da je zima i veliki mraz ili ne vr eme. Uz qubaznure~ u svaku ku}u je dobrodo{ao. Umro je 29. septe mbra 2008. godinei sahrawen na belanova~kom grobqu. Sin Zoran je ta ko|e zavr{ioveterinu i ostao je u zdravstvu.

Veterinarska stanica u vremenu pri va tizacije prodata je na ten -de ru ali ku pac nije uspeo da produì rad ve} je po no vo vra}ena una dle`nost op{tine Qig. U me|uvremenu resorno ministarstvo je iz - vr {ilo rejonizaciju slu`be i reon Be la novice je dodelio veterinaruMi loradu Mi lenkovi}u Mi{i koji markira stoku i izd aje razna po -tr ebna dokumenta.

Veterinarska inspekcija iz Qiga ko nt r oli{e rad na terenu a be -la nova~ki in sp ektor je Milan Tuci}. Milan je do{ao 1989. godineu Belanovicu kao op{tinski ve terinarski inspektor da bi kasnijepo st ao republi~ki. Izme|u ostalog vr{i na dzor nad zdravstvenim st -aw em doma}ih i divqih ìvotiwa i nad prometom namirnica ìvoti -w s kog porekla. Po maè svojim iskustvom gra|anima savetima iz ob -la sti veterine.

119

Milan Tuci}

120

Tuga ili umor ratnika

BELANOVICA U RATOVIMA

a~er je uvek bio popri{te svih ratova jer svojim poloàjemni jedan nije mogao izbe}i. Na raskrsnici svih putnih prava-ca u centralnoj Srbiji Ka~erci su imali snage da se odupru

os vaja~ima koji su traìli put ka tu|im teritorijama. Tako i Belanovica sa okolinom nije izbegla ratne neprilike.

Na j vi{e je opisan period Prvog srpskog ustanka u kojima je u~estvo-vao vojvoda Arsenije Loma sa svojim ratnicima. Malo je ~udno da imana jvi{e podataka iz vremena rata sa Turcima.

Tako|e postoje svedo~anstva iz vremena Balkanskih ratova i Pr -vog svetskog rata, sa povla~ewem preko Albanije, kao i bitkama to -k om povratka u Srbiju. U ratovima 1914—1918. godine za oslobo|ewei ujediwewe dato je dosta dokaza o visokoj svesti Ka~eraca koji suiz gubili ìvot ili stradali u zarobqeni~kim u logorima.

Drugi svetski rat bio je gra|anski i odnosi izme|u partizanai pokreta Draè Mihajlovi}a jo{ uvek su pod malim velom tajne.Mo ̀ da zato {to su na ovoj teritoriji ve}i uticaj imali simpatiz-eri Draìnog pokreta, te je bilo mawi broj `rtava stanovni{tva,ili {to partizani nisu imali nekih velikih sukoba sem mawih ~arkisa Nemcima i Nedi}evim àndarima pomenutim u se}awu u~esnika.Za hvaquju}i majoru Jugoslovenske vojske u otaxbini Milijanu Jo va no -vi }u i kapetanu Dragi{i Ninkovi}u, koji su vodili ra~una da sewihovi zemqaci ne ubijaju, mnoge porodice su sa~uvane. Sa partizan-ima je 1941. godine po{lo iz @ivkovaca 18 a iz [utaca 15 boraca.

[to se Arsenija Lome ti~e treba podsetiti da je bio u~esnikPr vog i Drugog srpskog ustanka i saborac Kara|or|a i Milo{a Ob -re novi}a. Loma se doselio preko 170 porodica iz oblasti gde je rato-vao u oblast Ka~era a wegovo juna{tvo i pogibiju mnogi su opisali.

Za vreme odmetawa jani~ara od regularne turske uprave i st va rawa~itluka stawe Srba se pogor{alo. Ro|eni brat beo gra dsk og na hi jevezira Ku~uk Alije bio je Sali aga Delevi}, ina~e kao mali od ve den

121

K

iz Srbije i po tur~en, jako pr oh te -van, po ̀ u dan, bezdu{an i kr vo lo -~an u op ho |ewu sa ka ~e rs kom rajom.Po znat je pod nazivom Ru dn i~ kiBik koji je prigrabio se bi pr avo„prve bra~ne no}i” i ti me je biome ta osvete Srba. Vr eb a li su gaKa ra|or|e, Stanoje Gl ava{, VuleKo larac i drugi haj d u ci, ali ganisu ubili jer su se pl a{ili re pr -es ije Ku~uk Alije. Oko 20—og feb-ruara 1804. godine Ka ra|or|e saLo m om kre}e da is te ra „Bika” saRu dnika. Pr idr u` uje im se i Mi -lan Ob renovi} iz Br usnice. Ne ko -li ko dana su po ve likoj zimi op se -da li Ru dnik, ali su jani~ari usp e -li da se probiju kr oz opsadu i za -se de te da se ra zb eè ka Uìcu.Na Jelen Kamenu Srbi ih sa~ekaju

i potuku te ubiju Alil Hoxi}a, uì~kog muselima i Pqaku, zloglasnogda hiju ka ranova~kog ali im je Sali—aga nekako po begao.

Kada su Turci ugu{ili Prvi ustanak, Kara|or|e je sa jednim bro-jem svojih ustanika pobegao u Srem, a potom i{ao sve do Rumunije iUk rajine, a Loma je odlu~io da ostane u zbegu sa svojim Ka~ercima.

Ga{ewem Prvog ustanka Turci su 1813. godine ru{ili sva ut vr |e - wa po Ka~eru osim na Rudniku gde se uselio muselim rudni~ke nahijeMehmed Barjaktar, kome se u Dragoqu, po nagovoru Milo{a Ob re no vi}apredao Loma. Turcima je komandovao aga Tokatli} i ostao je do krajaturske vladavine 1815. godine. Te godine Loma sa svojim Ka ~e r cimaopkoli Rudnik i Turci se predaju, a Loma pristane da ih pr ati dok gane napuste. Me|utim, neki Martinovi} iz Bosute, èle}i da se osvetiTokatli}u, sa~eka u zasedi kolonu i rani Tokatli}a a ov aj ga ubije dabi kasnije Martinovi}ev brat ubio Tokatli}a i tu ga kod Rudnika isahrane. Na tom mestu je 1864. godine podignuta prva {k olska zgrada.

Dok je Loma vodio Turke daqe ka Uìcu, Tokatli}ev sestri} Os -m an, u zaseoku Prline na Rudniku, na prevaru smrtno rani Lomu ium akne. Rawenog Lomu smeste u ku}u svog prijateqa Marka Raki}a izBl ata, gde Loma izdahne. Sahrane ga na Markovom imawu. Tek 1926.go dine wegovi ostaci su preneti na Rudnik gde se i danas nalaze.

122

Arsenije Loma

Posle Lomine pogibije du`nost buquba{e primio je Marko Ra -k i}. Marko se nije isticao kao vojnik ali je bio uticajan i ugledankod Milo{a Obrenovi}a. U Dragoqu Arsenija Lomu je nasledio Mi -lo van Lomi}, wegov sinovac. Me|utim, Milo{ je smenio Milovana ipo stavio Jovana \or|evi}a Kozeqca.

U ratu sa Turcima na planini Javor, 1877. godine, u~estvovaloje i dosta junaka iz Ka~era. Poznato je da su poginuli Raki} Jakov,Lo m i} Radoje i Josipovi} Novak, svi iz Dragoqa. Ina~e u tim ra to -vi ma sa Turcima 1877—1878. godine poginulo je iz Kalawevaca 6, [u -ta ca 5, Poqanica 4 i @ivkovaca 1 borac.

U Prvom svetskom ratu mnogo Ka~eraca je izginulo. U Dragoqu jepodignuta Spomen plo~a na kojoj su upisani svi Dragoqci poginul i uBalkanskim i Prvom svetskom ratu. U belanova~koj crkvi postojiplo~a sa poginulim Ka~ercima u ratovima 1912-1918. godine.

Poznato je da je u Oslobodila~kim ratovima 1912/18. godine iz op - {tina Dragoq, @ivkovci, Kalawevci, [utci i Belanovica mobil i s anoukupno 778 me{tana, poginulo ih je 474, na Solunskom frontu borilose 244, postalo invalid 272 i odlikovana 43 borca. Sa ~i novimapukovnika vratili su se Milovan Gavrilovi} i Lazar Ma ti j evi}.

Prvi predsednik op{tine posle oslobo|ewa 1918. godine bio jeso lunac Radovan Lomi}. (na slici Radovan sedi u sredini a iznad we -

123

Belanova~ki Lomi}i, oko 1930.

ga stoje sinovi Vasilije, Arsenije, Momir, Krsta i zet Sreten Ni ko -l i}) On je vodio dnevnik od oktobra 1915. do aprila 1917. godine ko -ji je svedo~anstvo povla~ewa preko Albanije, proboja Solunskog fr -on ta i osloba|awa Srbije. Evo jednog detaqa sa po~etka dnevnika:

„…12. oktobar 1915. godine. U 2 ~asa po podne primio sam usmenona re|ewe od komande kolonskih vozova Dunavske divizije 2. poziva dast anicu odmah evakui{em, {to sam u potpunosti izvr{io, hranu i os -ta le potrebe koje su se mogle krenuti natovario sam na 42 volovskako la. Sewak sam naredio te je u mom prisustvu zapaqen; 25 stani~kihpe karnica sam poru{io: inìwerske alate bacio sam u nu`nik po{tebe lanova~ke. [to se od hrane nije moglo krenuti, razdato je narodu.U 3 ~asa po podne krenuo sam se pravac Rudnik. Svratio sam mojojku }i u selu Dragoq te sam od oca, ène i dece uzeo posledwe zbo-gom. Neprijateq je tukao velikom artiqerijom na{e poloàje izme|uVa gana i Bukuqe. Komora i stani~no osobqe zano}ili su selu Dragoqna mestu kod Spomenika a ja sam no}io kod mog tasta Stojana Jo si -po vi}a. Ja sam sa sobom poveo svoju decu Lenu, Arsu i Vasu i brataMi lovana i sestri}a Bogoquba”.

Kakvi su Srbi bili vojnici poznato je svima. A {vajcarski pisacRo - dolf Ar~ibald Rajs, koji ih je takore}i dobro upoznao, pi{e: „Dabi znao s kim ima posla, srpski oficir na frontu izmislio je ispitsa kowakom (na Solunskom frontu nije bilo dobre rakije). Tek {tost ignete kod komandanta jedne jedinice gde niste poznati, ordonansvam pruà posluàvnik sa punim ~a{ama kowaka. Ako uzmete jednu,

124

Logor ratnika

pr imeti}ete malu promenu na licu va{egdo ma}ina. Ako je ne uzmete, ia ko ostaju}iqu bazan, doma}in ostaje zvani~an i rezer -vi san. Ako uz me te drugu ~a{u, moète vi -de ti kako se lice va{eg amfitriona raz -vl a~i u osmeh. Uzimate tre}i kowak i os -meh se {iri. Najzad, ako uz me te ~etvrtu~a {u, onda ste ro|eni brat”.

Jo{ jedan Solunac, @ivojin Jovi~i}iz sela [utci, postao je re gr ut sa bratombl izancem @ivotom u 10. puku [umadijskedi vizije. Bo rili su se sve vreme a do {a -v{i na Krf 1916. godine @ivota je ok on -~ao ìvot u tzv. Plavoj grobnici poredos trva Vido. @ivojin je vo d io tako|e svojdn evnik od jula 1914. do novembra 1918.go dine kada je i demobilisan.

„…septembar 1918… Danas je lep dan osvanuo. Ti{ina svuda vl -ada, nigde pu{ke da ~uje{, ni topa. Vedro, nigde obla~ka nema, samovi dimo topove, mu ni ciju i silnu na{u vojsku koja se ovde prikupilaza razbijawe So lunskog fronta i polazak u milu na{u otaxbinu. Mivo jnici o~ekujemo 8 sati kada }e da gr une na{a artiqerija. Sad je 8sa ti. Grunu na{a artiqerija. Bilo je vedro, a za deset minuta tamapo stade. Ceo bogovetni dan tu~e na{a artiqerija. Sm rk lo se. I celuno} puca. Na re | uju da iza|emo iz na{ih ro vova. Polazimo desno, po -{to smo bili tako raspore|eni i po legamo. O~ekivamo napad. Na il -aze na{a dva aeroplana, koji po smatraju s neba neprijateqa. St are -{ ine pokazuju da treba po}i napred. Mi se dièmo sa crne zemqe,

125

@ivojin Jovi~i}

pr ekrstimo se i u ime Boga po|emo napred. U prvom redu vidimo na{ubr a }u sav ezn ike crnce, koji zadaju strah neprijatequ. Napredujemo pr -eko Katke u pravcu Dobrog Poqa. Na{a artiqerija raskr~ila put na -ma. Napredujemo i prebacujemo se kroz ki{u kur{uma preko DobrogPo qa. Bije nas jedan top bugarski sa karte~om. Iz na{e ~ete pogibei rani se oko 30 vojnika, vodnik Prvog voda pogibe i komandant na -{ eg bataqona rawen je. Zauzesmo Dobro Poqe u tri ~asa po podne.Tad nam je bio zbor i pu{ke u ku}e. Malo odmora. Toga ~asa do{laje jedna na{a baterija, koja odmah po~e dejstvovati na Bugare. Mi seod maramo pola sata. Pa kre}emo razvijenim frontom napred. Do la zi -mo do divizije bugarske. Tu na|emo dva na{a vojnika sa pu{kama ma -{i nskim. Gledamo, preko potoka je sva {uma uni{tena od na{e ar ti -qe rije. Mi smo po{li napred i omrknemo…”

Dragiwa Puri} iz familije Tanasijevi} u Kalawevcima prìvelaje, zajedno sa srpskom vojskom, albansku golgotu i kao bolni~arka po -mo gla da se mnogi vrate svojim ku}ama. Vodila je dnevnik u kome jesv edo~ila o hrabrosti junaka na frontu:

„… 23 januar 1916. godine: Ima dve bo -ln ice za na{e ra wenike. Jedna je u Solunu,a dr uga u Mikri. Mi po potrebi rad imo uobe, sa~ekujemo ra we ni ke i ukazujemo po m -o}. Bo ln icu u Solunu izdràvaju doktorSe rgije Sefasterov i dok to rka Makarova,Do ra i Pa{a. Sve tri su Ruskiwe.

Februar 1916 godine: So lun. Sa nama jest alno u bo ln ici Vladimir Vemi} (profe-sor, oèwen sestrom pukovnika Mi lovanaGa vrilovi}a). On mn ogo ~ini za nas. Sad jepr edloìo upravniku bolnice da za na{eza lagawe u radu dobijemo neku nagradu. Ina wegov predlog dobili smo po 20 drahmime se~no. Ovaj novac nam je omogu}io da se -bi kupimo ne{to od odela… Danas done{esa fronta sa drugim rawenicima i Bu di -

mira Davidovi}a iz Gora~i}a sa 17 rana i bez {ake na desnoj ruci.Vi dim ja kako je teàk rawenik. Bri`no ga negujem i sluìm kao ro -|enog brata. Te{ko govori jer je izgubio od rana mnogo krvi. Svudse ~ulo kakvo je juna{tvo u~inio Budimir na ~itavom frontu kad jepr esekao ìcu i u{ao na bugarski poloàj, uhvatio bugarskog st ra -à ra i doneo ga ìvog u ~etu. Drugi put Bugari bace bombu u wegov

126

Dragiwa Puri}

rov, a on je uzme da je povrati, ali bomba opali i wemu odbije dlanod desne ruke i zadobije 17 besmrtnih rana.

Budimir je u bolnici i te{ko mu je. Nikako da malo odvrkne.Da nas, {estog dana, do{li su kod wega komandant cele vojske na So -lu nskom frontu, general Saraj, i regent Aleksandar i razgovaralisa Budimirom, koliko je on uop{te mogao da pri~a. Oni su pred namaod ali zahvalnost Budimiru i general Saraj skida sa svojih prsa Le -gi ju ~asti i me}e na Budimirove rawave grudi. Tako|e i regent Al -ek sandar skida potom Kara|ur|evu zvezdu sa svojih prsa i ka~i naBu dimirova. (Budimir je jedan od najve}ih junaka Prvog svetskog rata.Od likovan je vi{e puta. Umro je 1980. godine u Draga~evu.)

U Kolubarskoj bici poginulo je dosta Ka~eraca a u porti belano -va ~ke crkve sahraweni su ostaci 25 palih boraca. Isto tako po st av -qeni su spomenici krajputa{i koji nam kazuju da su u ovom kraju bo -rbe vo|ene velikom èstinom.

Vreme izme|u dva svetska rata u Belanovici sa najbliòm okoli-nom proteklo je u oporavku stanovni{tva od posledweg velikog st -ra dawa i u podizawu doma}instava kroz rad na poqoprivredi, u ot -va rawu zanatskih radwi i trgovini. Bilo je i politi~kih borbi iz -me |u stranaka a sve pod pla{tom demokratije. Tako je hroni~ar Dr -ag i {a Boì} iz Moravaca zabeleìo kazivawe Dragutina Koji}a, u~ -

127

Rawenici iz Prvog svetskog rata

iteqa iz [tavice o borbi tri stranke (Demokratske, Radikalne i Ze -mq oradni~ke) oko osnivawa sto~arske zadruge, 1933. godine.

„Izme|u dva svetska rata posle prvih izbora, odrànih 1931. go -di ne, re{imo da u Ka~erskom srezu, u Belanovici, osnujemo Sto~arskuze mqoradni~ku zadrugu. Iza toga su bile politi~ke stranke. Naime, natim pro{lim izborima, mi iz opozicije Demokratska i Ze mq or ad ni -~ka stranka, i radikalski disidenti uspemo da u na{em srezu osvo ji - mo poslani~ko mesto. Umesto radikala Vladimira Miri}a, zemqora dn -ika iz Kalawevaca, dobije demokrata Radenko Sara~evi} iz [i lo p aja.

Zakaèmo zbor u Belanovici, u Kolakovi}a kafani. Do|u qudi iz[u taca, Kalawevaca, @ivkovaca, Poqanica, Kozeqa, Dragoqa i jo{ ne -kih sela. Do|e i poslanik Sara~evi}. E, sad do|e Jefti} iz [u ta ca,vo|a Zemqoradni~ke stranke, i umesto sa nama, udruì se sa ra di kalom— zemqakom Vladimirom Miri}em da nam tu inicijativu pr eo tmu.

Mi izabrali da nam zboru presedava neki Nikoli} iz @ivkova-ca, a ja, vaqda kao pismeniji, vodio zapisnik. Izaberemo i dva ov er -a~a zapisnika. Na na{oj strani bio je i pop Laza iz Belanovice. Po -~ eo zbor rad, ide sve glatko, treba samo jo{ malo pa da se donesukq u~ne odluke, da se upi{e u zapisnik. Vide radikali da }emo uspetipa izazva{e gu`vu, ukrsti{e se nad glavama {tapovi i stolice, jedanse qak podigao astal, {titi glavu. Vidim ja belaja pa ostavim polast ranice zapisnika belo, a dole upi{em svoje ime i imena onih dvo-jice zapisni~ara i to na brzinu potpi{emo.

Nastade lom, nema vi{e ni{ta od zbora, od osniva~ke skup{tine.Na vali{e qudi na vrata, po~e iskakawe kroz prozore. Jedni iska~u,dr ugi ih napoqu sa~ekuju sa {tapovima. Ja sam bio u seqa~kom odelu:op anci, vezene ~arape, lakovani kai{i, fermen i koporan. Ume{amse me|u one seqake sli~no obu~ene, gurnem onaj zapisnik pod kopor -an i prilepim se uz onog seqaka {to drì astal nad glavom, ne znamu onoj gu`vi ko je na kojoj strani. Ne smem kroz prozor, ho}e da miuk rste {tapove na le|ima pa se nekako bez uboja izvu~em kroz vrata.

Radikali mislili da su uspeli, ali ja posle dopi{em sve potreb-ne odluke — popunim onaj zapisnik, sve do na{ih potpisa dole, i mi -rna Ba~ka. Tako smo mogli da se kod dràve registrujemo, ali namlo kalna radikalna vlast Op{tine belanova~ke, najvi{e VladimirMi ri}, ne dadne da sedi{te bude tu, nego smo morali pre}i u seloPo qanice”.

Drugi svetski rat je, za razliku od Prvog, napravio velike podeleme |u stanovni{tvom. Jedni su bili na strani Komunisti~ke partije adr ugi su nastavili da simpati{u regularnu kraqevu vojsku i ~etni~ki

128

pokret Draè Mihailovi}a. U ka~erskom kraju ve}i uticaj su imali~etnici i duè su se zadràli sa svojom vla{}u. Vlast je sprovodi-la Nedi}eva àndarmerija, sme{tena u De~ijem domu.@andarmerijskivod sreza ka~erskog imao je osam àndarma.

êtnici su u Ka~erskom srezu imali brigadu iz Ninkovi}evogko rpusa koja se, zbog slabog partizanskog otpora, odoma}ila u Ka~erui uspostavili su svoju organizovanu vlast. Sastav korpusa ~inili su:ko mandant Dragi{a Ninkovi}, kapetan iz Di}a. Korpus je imao dvebr igade: Kolubarsku i Ka~ersku. Ka~erska brigada imala je pet bat -aq ona. Komandant Ka~erske brigade bio je Milovan Nedeqkovi}. Ko -ma ndant prvog bataqona Milisav Popovi} sa 40 boraca i dva automa-ta; drugog bataqona Vlaja Vukailovi} sa 40 boraca i dva automata;tr e}eg bataqona (ujedno i brigade) Milovan Nedeqkovi} sa 45 bora-ca; ~etvrtog bataqona Slaobodan \oki} sa 40 boraca; petog bataqonaKu zmanovi}. Ovo je istovremeno i {tab brigade koji je imao pratwu30 boraca sa ~etiri automata

Wihova strategija je bila da svako selo ima svoju ~etu, sasta -vq enu od svojih vojnih obveznika, a ~etovo|a bi bio ujedno i st ar -e{ina sela. Vi{e ~eta sa~iwavalo bi odred na ~elu sa vojvodom. Za -da t ak ~ete bio je da odràvaju red i mir u svom rejonu i spre~e svakupo javu „destruktivnih elemenata” (komunista i partizana). Upis u ~e -te vr{en je pod parolom za{tite svojih sela a vojni obveznici suos tajali kod svojih ku}a te su dobijali objavu (legitimaciju) da sem ogu slobodno kretati. Pri~alo se da za vojne akcije nije vreme jer

129

Ravnogorci u Ka~eru

je okupator jak a da }e dejstva po~eti kada Nemci budu potu~eni nasa vezni~kim frontovima. Svaka akcija protiv okupatora tada je os u| -iv ana, te je Kosta Pe}anac 28. juna 1941. godine izdao naredbu:

„Sve vojvode, ~etovo|e i ~etnici potpada}e pod moju neposrednuko mandu sa slede}im zadacima:

1. Nema~ki i Talijanski vojnici, dokle god se budu pristojno po -na {ali prema na{em narodu, ne smeju se napadati i ubijati

2. Ko prekr{i ovu naredbu bi}e smr}u ka`wen.” Ka~erskim ~etni~kim odredom komandovao je aktivni kapetan p rve

klase Qubisav Milovanovi} iz Trbu{nice, dejstvovao je na pros to ruKolubarskog i Ka~erskog sreza. Odred je brojao 152 naoruàna ~o veka.

Krajem 1943. godine Jevrem Simi}, inspektor Vrhovne komande, sm -enio je komandanta Ka~erskog korpusa Dragi{u Ninkovi}a i ka pe tanaKa~erske br igade Milijana Jovanovi}a zb og neenergi~nosti u bo r bi pr -

otiv partizana. (oni su ras po re|eniu Posavsko—kolubarski ko rp us). Nawihovo mesto po stavio je kapetanaDra gomira To palovi}a Ga gu i po tp -or u~ ni ka Milovana Ne deqkovi}a.Ok to bra 1943. go di ne re gruti ~e tn -ika u [umadiji, go di{ta 1923—1926.po loìli su za kle tvu na sve~an na -~ in, uz pr is u s tvo velikog broja gr -a| ana. î no dej st vo va li su sve {t en i -ci iz [i lopaja i Lazar Ra do sa vq ev -i} iz Belanovice. Sa ove sve~anos-ti ur a|en je ve}i broj fotografijako je su objavqene u ~etni~koj {t am -pi a jedan broj je predat en gl es koj iameri~koj del eg a ciji pri vr hovnojkomandi Draè Mi hai lo vi }a. Ovi

predstavnici su iz vr {ili smotru jednog dela jedinica u Srbiji a 19.novembra i sm otru Ru dni~kog korpusa u selu Ivanovcima.

Ravnogorska omladina bila je organizovana na slede}i na~in: priVr hovnoj komandi, komandama pokrajina i korpusa formirani su om -la d inski centri ili {tabovi od 20—30 omladinaca, obi~no |aka. Pribr igadama i bataqonima bili su delegati, pri sreskim komandama —na cionalni komiteti (~etnik, referent za propagandu i referent zaob ave{tajnu slu`bu). @enska omladina uglavnom se osposobqavala zapr uàwe prve pomo}i.

130

Dragi{a Ninkovi}, major,komandant Rudni~kog korpusa

Pripadnici i simpatizeri ~etni~kog pokreta izme|u ostalih bi -li su: Milovan Nedeqkovi} iz Moravaca, Vlaja Vukajlovi} iz Rud -ni ka, Du{an \ukni}, ravnogorac koji je me|u prvima omladincima1941. go dine oti{ao na Ravnu Goru, Radenko Miri} Rena, Spasoje Je -ri ni} iz [utaca, Velimir Adamovi}, rezervni poru~nik iz Kozeqa,Mi lo mir Radovanovi} iz Kozeqa, Milenko Lazarevi} iz Trudeqa,Sp asoje Ra doji~i} iz Dragoqa.

Interesantno je svedo~ewe i u~e{}e Radenka Miri}a — Rene u do -ga|ajima Drugog svetskog rata kao i wegov zanimqiv ìvotni put. Ra -denko, praunuk Rake Mi ri}a, ro|en je 30. maja 1922. go dine u Ka la -wevcima. Os no vnu {kolu zavr{io je u Be la no vici, kod u~iteqa Zl -ate i Mi odraga Ili}a. Gimnaziju je u~io u G. Milanovcu i Ar an |e -

lo vcu gde je poloìo veliku ma -tu ru. Kao u~enik osmog ra zr edaod lazi na Ravnu Goru gde je ob av -q ao du`nost telegrafiste u Vr -ho vnom {tabu Draè Mihailov}a.Tu je proveo nekoliko me seci, up -oz nao zna~ajne li~nosti ovog po -kreta i bio svedok naj zna~nijihzb ivawa u jesen 1941. godine (os -lo ba|awe G. Mi la no vca, prvi ne -ma ~ki zarobqenici u okupiranojEv ropi, razgovori Draè i Ti ta).Posle zavr{etka gimnazije, deo

ratnih godina provodi u Sewskom rudniku gde je izu~io elektr i~ arskizanat. Od 1943. godine svoje aktivnosti i du`nosti obavqa u omladin-skom {tabu 501. Jugoslovenske ravnogorske omladine (JURAO) uGruì. Pomiwao je da je u wegovom okruèwu bilo i ko mu nista u tovreme, ali je po{tovao wihovu odluku da se okrenu drugoj, partizan-skoj strani. Pri povla~ewu iz Gruè, sa grupom saboraca ru{ièlezni~ku prugu u Bogutovcu (o ovom doga|aju svedo~io je u TVemisiji RTS—a 2008. godine). Odstupa prema Bosni, preìvqava gol-gotu bosanskih vrleti: glad, mraz, tifus, usta{ko zarobqavawe. Uovim dramati~nim okolnostima sre}e Todora To{u Nikoli}a i Ra do -vana Raju Miri}a koji su kasnije izgubili ìvote na ovom krvavompu tu kroz Bosnu. Iz bosanskog pakla, u Srbiju su se vratili wegovidr ugovi Milinko Nikoli} iz @ivkovaca (kome je porodica odràlaop elo jer je smatrala da nije preìveo) i êda Milojkovi} iz Bu ko -vika. Smrt starijeg brata Dragoslava duboko ga je potresla. Dr agoslav

131

Radenko Miri} Rena

je ubijen 6. avgusta 1944. godine, desetak dana posle mobiliz ac ije u~etni~ki odred T. Kuzmanovi}a. Ovaj odred kona~io je u selu Ve n~anekoji su u no}i napali partizani. O~evici su svedo~ili da je Dr agoslavbio rawen, molio za ìvot, ali su ga nemo}nog ubili. Ve tr ovi ratasu Radenka odveli iz Bosne do Be~a i Praga gde ga je oslo bo dilaCrvena armija. U op{tem meteù vojski i naroda, kroz ra zo re nu iopusto{enu Evropu, dospeo je u Zapadnu Nema~ku, zatim u Fr an c usku.

Pri~a Radenkove generacije srpske omladine o wihovom patrioti -zmu zapo~ela je pred rat u omladinskoj sekciji Srpskog kulturnog kl -uba i nastavila se tokom rata u oruànom i ilegalnom otporu u ok -vi ru pokreta Draè Mihailovi}a. Te{ko je slu{ao neosnovane op tu -`be posle rata o saradwi ovog pokreta sa okupatorom i pripisivan-im zlo~inima koji nisu po~iweni.

U Parizu je paralelno studirao Istoriju religija na Sorboni i@u rnalistiku na [koli za novinarstvo. Na posebnim kursevima os -po sobio se za poslove za izgradwu èleznica. Radio je na podizawuè leznica u nekoliko zemaqa Afrike i Azije gde je stekao zvawe in -è wera javnih radova. Radenko zadivquje sagovornika svestranim ob -ra z ovawem. U razgovoru razloàn, jasan i duhovit plenio je pa`wu sa -go vornika. Veoma dare`qiv prema drugima, {krtac prema sebi, skoroas keta. O danima pred rat, u~e{}u u demonstracijama 27. marta 1941,po rodici u Kalawevcima, odlasku u {umu pisao je u uzbudqivoj pri~ina francuskom jeziku Les tribulations d’un paysan des Balkans. Posledv adesetak godina lutawa, 1965. godine, ponovo je u Srbiji koju je, po -tom, redovno pose}ivao sa porodicom.

Devedesete godine i dana{we vreme veoma su ga uznemirile i po -tresle zbog nepravdi, laì i nasiqa nad srpskim narodom. Slao jemn oge argumentovane dopise poznatim li~nostima i dràvnicima, {t -ampi o neosnovanim istorijskim nepravdama koje se ~ine srpskom nar-odu. Svoje poglede na NATO bombardovawe Srbije objavio je u publi -ka ciji na francuskom jeziku Un Goulag en Europe. Ose}a se, kako zna~e sto da kaè, kao „Atlas koji nosi Planetu na svojim le|ima“. Ra -de nkova pokojna supruga, Magdalena sa decom Dragoslavom (lekar) iKa tarinom (novinar), rado je dolazila u Kalawevce i bila veoma po -{t ovana i cewena od svih iz porodice. Radenko, ~ovek od pera, na -pisao je svoje utiske sa puta po Kini La Chine avant 25e heure, kaoi analiti~ki rukopis „Jedan pogled na broj `rtava u Drugom svetsk -om ratu„. Posle penzionisawa, Radenkov ìvot se odvija izme|u Pa -riza i Kalawevaca. Osnovna {kola u Belanovici dodelila mu je maja2009. posebnu Zahvalnicu za brigu i pomo} osnovcima u Kalawevcima.

132

Komunisti~ka partija je iskoristila demonstracije povodom pot -pi sivawa trojnog pakta, 27. marta 1941. godine organizovala zboroveka ko bi privukla simpatizere. Tako je u Belanovici na zboru govo-rio Stevan Markovi} Singer a {kolsko zvono je neprestano zvoni-lo. Kolona demonstranata kretala se glavnom ulicom sa muzikom pr -os lavqaju}i vojni pu~.

Po pisawu Miodraga Ja}imovi}a, 14. avgusta 1941. godine StevaSinger sa u~enicima Sretenom \ukni}em i @ivoradom Simi}emodlu~e, iz politi~kih razloga, da likvidiraju narodnog poslanika\or|a Jefti}a, studenta Du{ana \ukni}a i zemqoradnika Boìdara\ilasovi}a, me|utim \or|e i Du{an pobegnu. Na dan na rodnog isto~nog va{ara 15. avgusta u Belanovici, oko 9 sati, u sred varo{icepa rtizani su po~eli da pale op{tinsku arhivu pred mnogo naroda,po {to je op{tina bila u zgradi Draè Jov~i}a. Arhivu je palio Br -an islav Markovi} koji je pre rata bio osu|en zbog ubistva na dugogo -di {wu robiju, a posle rata progla{en za narodnog heroja. Prisutnipa qewu arhive bili su Stevan Markovi} Singer, Radenko \or|evi},ze mqoradnik iz Kalawevaca, Milinko Kolakovi} zvani Burwak izKa lawevaca, ina~e dobo{ar u Belanovici, zatim Dragi{a Nedi}, ze -m qoradnik iz @ivkovaca, Peri{a Marinkovi} iz [utaca, @ika Ve -se linovi} iz @ivkovaca.

U no}i posle va{ara, Branislav Markovi} i Milinko Kolakovi}uh vate Boìdara \ilasovi}a u kafani Du{ana \ukni}a Surgije tega teraju da vi~e „ìveo kraq Petar”, a \ilasovi} nije hteo. Izbijetu ~a pa uhvate i odvedu u livadu ]ire \ukni}a i ubiju. Iste no}iuh vatili su i Dragoslava Gordi}a sa namerom da ga ubiju ali im jeon nekako pobegao

Na podru~ju Belanovice, u selu [utcima postojala je partijska}e lija u kojoj su bili: Stevan Markovi} Singer, Milenko Lomi}, se -kretar i ~lanovi: Slobodan Stani{i}, Du{an Radovanovi}, Mi{aMa rkovi}, Qubi{a \or|evi} i Slavko Tomi}. Singer je svoju ak ti -vnost pro{irio na {ire podru~je ka~erskog i rudni~kog kraja. Pr -og las CK KPJ od 22. juna 1941. godine je razmatran na svim sastanci-ma }elija i upu}ivan narodu sa sadràjem: „Vi koji stewete pod oku -pa torskom ~izmom a koji qubite slobodu i ne}ete fa{isti~ko ropst -vo, znajte da je kucnuo ~as va{eg oslobo|ewa od fa{isti~kog os va -ja ~a. Zato doprinesite i vi va{ deo u borbi za slobodu va{u pod vo -|s tvom Komunisti~ke partije Jugoslavije”. Ve} 25. juna formirana jeKo lubarska partizanska ~eta kojoj se prikqu~uje i Singer sa drugov-ima. U Belanovici se nalazila àndarmerijska stanica tako da nije

133

bi lo okupatorske vojske. Nemci su povremeno dolazili sa motoriz ova - nim odredom i vr{ili su patrolirawe te su se kratko zadràvali.

Blizina Aran|elovca je u~inila da se oko wega koncentri{u ne -di} evci i Gordi}evi ~etnici koji su imali veliki uticaj u Belanovici.@andarmerijski kapetan Milutin Kalabi}, ~uvar interesa dinastije,unapre|en je od Nedi}a u ~in majora i komandovao je o dr edom „Poqskedràvne straè“. On je 20. oktobra krenuo sa svojim odredom uBelanovicu sa namerom da se spoji sa Gordi}evim ~e tn icima kako bistvorio svoje upori{te za Aran|elovac. Partizani su doznali za tajsastanak i 6. ~eta 2. bataqona sukobila se sa wima u Ka la we vc ima alije bila odbijena do sela Dragoq gde je napala Go rd i}eve ~e tn ike urejonu {kole. Du{an Dugali} je dobio zadatak da sa svojim partizan-skim bataqonom {to pre stigne u Dragoq i uni{ti ~e tnike. I dok jeGordi} vodio borbu sa partizanima, Kalabi} je iz Be lanovice kr enuou Dragoq sa dva autobusa vojnika. Dugali}eva pr eth odnica ih pr esretnepred Dragoqem, kod Lomi}a bunara, i natera ih da se vrate uBelanovicu ali im autobuse zarobe a sa wih poskida ju gume te podelenarodu za obu}u a zatim u autobuse ubace slamu i zapale.

Gordi} iz {kole probije obru~ partizana uz velike gubitke (10 po -ginulo i 30 ~etnika raweno) i pridruì se Kalabi}u u Belanovici.Du gali} zaposedne poloàje oko Belanovice i, iskoristiv{i veliku ki -{u, u sumrak napadne se tri strane a on sa 3. i 6. ~etom napadne sabrda Koviqa~a sam centar mesta te ga lako zauzme jer su nedi}evci po -begli preko Kalawevaca u Gara{e. Me|utim, Kalabi} je bio mudar ko -mandant te je prethodnog dana evakuisao stanovni{tvo iz varo{ice uKalawevce a u podrume wihovih ku}a smestio jednu ~etu i dobro m a -skirao, sa zadatkom da u zoru iza|u i napadnu bombama partizane a onbi sa severa izvr{io juri{. Partizanska Prva ~eta dràla je pozici-ju na grobqu a deo je spavao u centru. Na grobqu su bili komandirPrvog voda Milovan @ivanovi} i drugog Ra{a \akovi}.

Odmah po svitawu skriveni nedi}evci napadaju bombama a ~etni-ci i nedi}evci sa severa napadaju grobqe. U èstokoj borbi partiza -ni su savladani i od dva voda preìvelo je 10 boraca. Kada su ~ulipu cwavu, Dugali}eva 3. i 6. ~eta, koja je bila u Belanovici, zapose-da brdo Krwevac prepu{taju}i centar mesta u koje ulaze ~etnici ine di}evci i po~iwu da slave pobedu. Dugali} je sa~ekao da se maglapo digne i èstoko ih napadne, teraju}i ih niz nabujali, od obilne ki -{e, Ka~er. Kalabi} je sa rezervnom ~etom napao Dugali}a sa boka inaterao partizane da se povuku ka Dragoqu. Tu je Dugali} izgubio 45bo raca a Kalabi} i Gordi} su tako|e imali velike gubitke.

134

Partizani, sa svojim simpatizerima, ~esto su dràli zborove na ko -jima su govorili doktor Jovanovi} i Milan Drakuli}. Za vreme je dnogtakvog zbora, jedna ~eta u Sovqaku je sa~ekala i zarobila auto mo bil saNedi}evim oficirom Oluji}em i Draìnim poru~nikom Pi pa nom kojisu sprovedeni u komandu ~ete. Uve~e je ~eta oti{la za Qig gde je vo|enaborba sa Nemcima. U toj borbi rawen je komanda nt Radivoje Jovanovi}Bradowa a poginuli su, izme|u ostalih, i Mi q k o Panti} iz @ivkova-ca, Radenko \or|evi} iz Kalawevca i Mi li n ko Kolakovi} izBelanovice. Borba za Qig vo|ena je 10. septembra 1941. godine. Posleborbe u Qigu od Kolubarske ~ete formiran je Ko lubarski bataqonVaqevskog odreda. Prva ~eta je preko Dudovice, Po qanica i [utaca,18. oktobra 1941. godine, napala ~etnike Koste Pe }anca zabarikadiraneu de~ijem domu u Belanovici. U borbi je ra wen ~lan KPJ Du{anRadovanovi} a rawen je i ~etni~ki vojvoda Mi l ovanovi} iz Trbu{nice.U domu su se nalazila deca ratna siro~ad i posle odrànih pregovorai sporazuma ~etnici su napustili dom i pov ukli se ka Lazarevcu.

Tre}a ~eta sa komandirom Borom Milovanovi}em Lijom i komesa -rom Androm Sav~i}em stigla je u Poqanice a zatim u Trudeq. Wihovepat role su pohvatale izdajnike u @ivkovcima, a u Trudequ su streqani:Tanasije Milinkovi}, Milovan Luki}, Radojko Pavlovi} i NikolaVeselinovi}. Iz Trudeqa su do{li u Belanovicu i ostali na poloàjuna Glogovici do 10. novembra a zatim su kontrolisali put Belanovica— Rudnik. U borbama sa Nemcima poginuli su Milisav Stanoj~i}, ob -u}ar iz Belanovice, Radomir Todorovi} iz [utaca, Qubi{a Petrovi}i Slavko Jovanovi} iz @ivkovaca.

U prole}e 1943. godine ka~ersko sresko partijsko rukovostvo ~i -ne Du{an Radowi}, sekretar, Qubivoje Gaji} \oka, Dimitrije \u |e -vi} Di{a i Milan Suxukovi}. Krajem 1943. godine partizani fo rm -iraju sreska partijska rukovodstva po svim srezovima. U Ka~erskomsrezu u to vreme nije formirano rukovodstvo ali se zna da je bilo152 skojevca, a prve aktivnosti u Ka~erskom srezu bilo je ispisiva -we parola. Skojevci organizuju igranke, konferencije i sedeqke kakobi okupili omladinu. Na wima pevaju partizanske pesme.

Od istaknutih politi~ara i boraca Drugog svetskog rata pomiwe -mo samo neke od mnogobrojnih aktivista KPJ: Du{an Dugali}, StevanMa rkovi}—Singer, Branislav Markovi}, sestre Pavlovi}, Sreten \u -kni}, Stanica Dugali} Cajka (Branka) iz Dragoqa, Slobodan Sta ni -{ i} Mita iz [utaca.

Belanovica nema spomenik ili spomen plo~u sa izginulim borcimana strani partizana i pripadnika Draìnog pokreta ili drugih f o -

135

rmacija u kojima su u~estvovali borci iz Belanovice. U Qigu, naspomeniku palim partizanskim borcima, ispisana su i imena poginulihod 1941. do 1945. godine iz Belanovice: Stevan Markovi} Singer, Br -anislav Markovi}, Vasilije Radosavqevi}, Milinko Kolakovi}, Radi{aNi kitovi}, Milisav Stanoj~i}, Milorad Radosavqevi}, Boà Ga vr il -ov i}, Radovan Milovanovi}, Momir Markovi}, Dragoslav Kolakovi},Dr inka i Dara Pavlovi}.

Belanovica je oslobo|ena 17. septembra 1944. godine. Prvi po sl er -atni predsednik mesta bio je Peri{a Raki}. Kada su do{li komuni stidao je ostavku a na wegovo mesto do izbora postavqen je ukazom Dr ago-qub Jovan~evi} da bi kasnije na izborima dobio Ivko Tomkovi}, ml inar.

Kada je oslobo|ena Belanovica uspostavqena je nova vlast. Davanesu kulturne priredbe na kojima su u~estvovali i me{tani.

Bogatu istoriju beleì i selo Dragoq a podatke je prikupila Mi -le na O. Raki}, profesor, kao i wen otac Obrad koji je pomogao u ka -zi vawu:

Izme|u dva svetska rata u Dragoqu se odvijala ìva politi~kaak tivnost a bila je aktivna Demokratska stranka Qube Davidovi}a~iji je ~lan bio Spasoje Radoji~i} a vo|a dragoqskih radikala bio jeSa va Tanasijevi}. Ciq im je bio da uz pomo} naroda uzmu vlast odra dikala koji su bili na vlasti. Vo|e radikala bili su Vojin Raki},Mi lo{ \or|evi} [iqa i Milan Milo{evi} a simpatizer je bio sv -e{tenik Jani~i} koji je na zboru gra|ana, kao kandidat za poslani-ka, u selu pobedio Peru Milovanovi}a demokratu. Na dan izbora Pera

136

Smotra ravnogoraca u Belanovici

pe ~e deset ovaca i uz pe~ewe daruje narodu kola pi}a, ali ipak izgu-bi. Jani~i}, pobediv{i Peru, daje Luki Jovanovi}u pet hiqadadinara da kupi pi}e i ~asti narod ali Luka novac zadrì za sebe inarod os tane bez pi}a. Ipak, demokrate su morali da predaju mestonarodn og poslaniku \or|u Jevti}u, radikalu iz [utaca. U selu supostoja le i Pribi}evi}eva Zemqoradni~ka starnka sa aktivistimaSavom Ja }i movi}em i Qubisavom Vu~kovi}em, kao i Joti}evaLiberalna st r a n ka sa oko {est ~lanova iz sela.

Predsednici sela su se ~esto mewali pa je 1910. godine bio Ml -ad en Radoji~i}, 1913. Ogwen Lomi}, 1916. Spasoje ]osi}, 1919. @ivanJa }imovi}, 1923—1926. Spasoje Radoji~i} u dva mandata. Na izborima1936. godine pobedio je Nikola Ja}imovi}, ~lan JRZ (Jugoslovenskera dikalne zajednice) a 1938. pobedila je Udruèna opozicija. U dobare volucije u ovom ka~erskom selu se ne odigravaju krupniji doga|aji.

Godine 1941. u Dragoqu se nalaze tri aktivna partizana: Du{anDu gali}, student, kasnije narodni heroj, Qubinko Josipovi} i BrankoJa }imovi}. Radojko \ukanovi}, u~iteq iz Dragoqa 10. juna sazvao jeje dnu konferenciju na kojoj je izneo stawe u Evropi i rekao seqaci-ma da sklawaju letinu jer bi u slu~aju najezde Nemaca trebalo da sesk lawaju u zbegove. Me|utim, Radovan Ja}imovi} i Qubisav St oj an -ov i} su bili mi{qewa da }e ih nema~ka sila uni{titi. U~iteq Ra -doj ko im je rekao da nije trebalo da do|u jer im nisu potrebne kukav-ice. Bilo je oko 30 qudi. Me|u wima Radovan Vojinovi}, Ivko Ga -vr ilovi}, Nedeqko Vojinovi}, Radojko Pleskowi}, Mi{a Ra do sa vq -ev i} iz Belanovice, Steva Singer, Sava Ja}imovi}…

Steva Singer je govorio o prikupqawu materijala, oru`ja i san -it et skog materijala, da treba voditi ra~una o porodicama koje su si -r o m a {ne a ~iji su ~lanovi doma}instva odvedeni u zarobqeni{tvo.Pr e thodno je odràn jedan zbor u dvori{tu Milinka Radoji~i}a upr isustvu oko 300 qudi koji su do{li na mobu. Zbor je vodio BoàAn tonijevi}, radnik kragujeva~ke fabrike, ina~e drug Du{ana Dug a -li}a. Zbog ovoga Milinko je proveo 15 dana u zatvoru na Rudniku.

U selu je Boà Maksimovi}, u prvim danima ustanka, 1. septem-bra 1941. godine kod ]osi}a ~ardaka formirao Narodno oslobodila -~ ki odbor. ^lanovi Odbora bili su: Milinko Radoji~i}, zemqorad-nik u Dragoqu, Radovan Lomi}, penzioner u Aran|elovcu, Sava Ja }i -movi}, zemqoradnik u Dragoqu, Branko ]osi}, student, ubijen 22.jula 1944. godine u Dragoqu, Dragi{a ]osi}, slu`benik u Be la no vi -ci. Odbor je kasnije pro{iren prijemom Jovana Kamaqevi}a i Ra do -vana Obradovi}a. Na sastanku je bio i u~iteq Radojko \ukanovi}.

137

^lanovi su prikupqali oru`je, municiju, hranu, ode}u i obu}u zapa rtizane. Ovaj odbor je delovao sve vreme rata a posle oslobo|ewase legalizovao.

Novembra 1941. godine oko 18 ~asova kroz selo su iz Belanovicena stupili ~etnici Milijana Kora}a kao kaznena Draìna jedinica,~i stili teren od komunista, ubijali bez su|ewa, a na Rudniku su ubiliK o stu Vukajlovi}a, oca Vlaje Vukajlovi}a. Wih su proveli kroz seloNi kola Ja}imovi} i Miladin Krstanovi}. Kod op{tine uhvatili suMi qka Perki}a i Vojislava Petrovi}a i kod Zmijawika su streqani.Su tradan, oko osam ~asova, vodili su borbu sa Kosmajskim partizansk -im odredom na Rudniku. Partizanima su ubijena tri borca a ~etnicisu imali velike gubitke. Posle borbe u Dragoqu partizani odstupa-ju ka Trudequ i Varnicama nastavqaju}i borbu u kojoj u~estvuje i ne -ma ~ka avijacija dok nema~ka artiqerija tu~e Rudnik iz Trudeqa. SaRu dnika partizani se povla~e prema G. Milanovcu.

1942. godine nema borbi u ovom kraju ali su zato aktivni partiza -ni terenci koji se sastaju u ]osi}a Osoju, kod Krive Lipe, koja seda nas nalazi u blizini stare ku}e Vitomira ]osi}a. Oni su odr ̀ a -va li sastanke sa aktivistima sela Dragoqa ~lanovima Narodnog fr -on ta. Tu je odràvana veza izme|u Takovskog i [umadijskog partizan -s k og odreda. Naj~e{}e kod Lipe se nalazio Qubivoje Gaji} \oka, se -k retar Sreskog komiteta partije za Srez ka~erski. Na ovoj du`nostika snije su bili: Milan Suxukovi}, Slobodan Stani{i}, Du{an Ra do -w i}, Milenko Milovanovi} Brka, Branislav Gavrilovi}, Radivoje Jo -va novi} Bradowa, Milo{ i Milka Mini}, Du{an Petrovi} [ane,Ma li @u}a, Radovan Gruji}, Branka Dugali} Cajka. Treba napomeni-ti da su oni boravili kod Milinka Radoji~i}a.

Tada Dragoqom krstari Vlajo Vukajlovi} sa Rudnika koji se naj -vi{e zadràva kod ku}e Spasoja Radoji~i}a, komandanta sela. Po ka -zi vawu Obrada Raki}a, „Spasoje i Milinko su ro|ena bra}a. êtni~ki{t ab bio je u ku}i Milutina Raki}a a seqaci su dolazili svake dvene deqe na ve`bu. Narod ih je hranio skromno a postovao se svaki posti sredom i petkom.

Spasoje je pravio raspored vojno sposobnih Dragoqaca za petna -es todnevnu ve`bu, a ja sam nosio hranu (sir, krompir, pasuq, par~esl anine), {ta je ko imao, i pazilo se na mogu}nosti doma}instava.Ak tivnih ~etnika u Dragoqu je bilo malo, Vlajo i sin mu Mile, stu -de nt, Radojko Toli} iz Bosute, Dragi{a Obrenovi} iz Zagra|a.

Po nalogu Milo{a Mini}a, Dragi{a ]osi} je bio u ~etnicima.Kao stalni ~etnik, imao je nare|ewe da ubije ~etnika Koleru iz Re -

138

qi naca i on je u ku}i @ivote Jevti}a iz Zagra|a poku{ao da ~iste}ipu {ku ubije Koleru ali je to zapazio jedan od ~etnika uhvatio za cevi Dragi{a je Koleru ranio u stopalo (odse~eno mu pola stopala). Mi -lo van Nedeqkovi} je odjednom naredio pokret i Dragi{u poslao kodPa lo{evi}a za posilnog gde je i bio sve do dolaska komunista na vl -ast. Posle rata, dolaze}i u Belanovicu na va{er Kolera se javqaoDr agi{i podse}aju}i ga na taj doga|aj ali je Dragi{a odbijao da jeto bio on”.

êtnike pomaù svi imu}niji qudi u selu: Spasoje Radoji~i},Mi ladin Krstanovi}, Milinko Lomi}, Dragutin Lomi}, Dragutin Jo -s ipovi}.

Partizani borave kod Milinka Radoji~i}a, Radovana Lomi}a, Dr -agu tina Ja}imovi}a Makse, Jovana Kamaqevi}a.

U avgustu 1944. godine dolaze iz Jelovika partizani ku}i \u ri -}a. U odredu se nalazio Slobodan Krsti} i Milka Mini}. Na straìu blizini ]osi}a ~ardaka nalazila se jedna partizanka koju su ra ni -li ~etnici Dragi{e Ninkovi}a, komadanta druge klase i àndarmer-ija iz Belanovice. Ona je zatim prenesena u ku}u @ivana @i van ov -i}a. Partizani su na putu ispred ku}e Mileve ]osi} ubili dva ~e -tni~ka kurira, a zatim se povukli u Gradsku goru, u selo Trudeq. Su -tradan ~etnici vr{e zakletvu mladih qudi zakliwu}i ih u kraqa iotaxbinu a partizani sa Gradske gore prate ceo tok radwe.

êtvrtog septembra 1944. godine u Dragoq dolazi Peta Kraji{ka~i ji je komadant Milutin Mora~a, a sa wim dolazi i Slobodan Krsti}.[t ab je sme{ten u ku}i Zdravka Lomi}a a zatim preme{ten kod @ivanaJo vanovi}a u Bosutu. Sutradan, u ponedeqak, odràn je zbor gde se narodup oznao sa borcima. Dragoq tada dobija prvu mesnu kancelariju na svo-joj teritoriji. Predsednik je bio Milinko Radoji~i} a odbornici: Dr -ag u tin Lomi}, Radovan Lomi}, Mihailo Ja}imovi}, Dobrosav Kamaqevi},Miodrag Ristovi}.

U zaseoku [irokovac postojala je bolnica koju ~uva Peta Kr aji -{ ka. Deo Pete Kraji{ke zadràva se sedam dana i odlazi preko [a -to rwe za Topolu dok drugi deo u selu boravi jo{ deset dana i tadase formira milicija od 25 ~lanova koja ~isti teren od ~etnika. ^l -an ovi milicije su Miloje Ja}imovi}, Milija, @ivorad i Qubi{a Ra -ki}, Radovan Grbo Ja}imovi}, Radi{a Lomi}, Stojan Stojanovi}, St -an oje Nikoli}, pekar (pekara u {upi Rajka Tri{i}a), Budo St oja no -vi}, kuvar.

Obrad Raki} daqe pri~a: „Borba izme|u kraji{nika i ~etnika od -v i jala se na Vrlaji, u Kozequ. U to vreme kod Budimira St oja no vi}a

139

bilo komi{awe te kad su ~uli borbu svi vojno sposobni se qani supobegli a ostale su samo stare ène i deca. Kada su stigli Kr -aji{nici uhvatili su jednu sviwu, zaklali, stavili u kazan, skuvali pameso pojeli a mast i vodu bacilli na ledinu. Wihovim dolaskom st -radalo je mnogo stoke. U po~etku su sami uzimali od me{tana a kas-nije su postojale naredbe o predaji namirnica po kategorijama (1, 2.i 3. kategoriju me{tana nisu zaduìvali i smatrani su socijalno ug -ro ̀ enim a 4, 5. i 6 .kategorija bili su seoski doma}ini ~ija je obavezabi la u ve}im predajama: meso, mast, ìto, slama, krompir, vuna). Mi -lija Raki}, kao i drugi doma}ini sela Dragoq, predao je 12 brava (te -la di, sviwa i ovaca) u Ma~kovu mi{anu u [irokovcu gde se nalazilapa rtizanska klanica. Predajom su me{tani dobijali bonove za kupovi -nu raznih namirnica. U prodavnicama se nalazila posbno roba koja semo gla kupiti na bonove i ta~kice. Mnogi nisu bili u mogu}nosti daku pe {tof za pantalone, ni wihove }erke materijal za haqine. Za ta -~kice je bilo kariranih ko{uqa”.

U septembru 1944. godine formirana je }elija KPJ u ku}i Ra do -va na Lomi}a. Formirao ju je Milan Suxukovi}. ^lanovi su DragutinJa }imovi} Makso, sekretar do odlaska u Belanovicu, Radovan Lomi},Mi kailo ]osi}, Milinko Radoji~i}, Peri{a i Gina Jovanovi}. Ginara di sa omladinom.

@rtve fa{isti~kog terora su Branko ]osi}, student, ubijen pona re|ewu Topalovi}a 22. jula 1944. godine u blizini Radomira M. St -oj anovi}a ku}e gde ga je prona{ao Milija O. Raki}, zatim Jovan Ka -ma qevi} i Radovan Obradovi}, streqani u Seli{tu kod Lipe Mi lo -va na Kamaqevi}a, a u logoru na Bawici umro je Dobrosav Obradovi}(Ra dovana Obradovi}a sin) zajedno sa Darinkom Ristovi} Dugali}.

êtnici su imali pripadnike: Radivoje Nikoli} — Bluwo, Ve se -lin Kamaqevi}, @ivorad Nikoli} — Kalimanac, Branko Tri{i} a odom ladinaca Milojko i Rodoqub Kamaqevi}. Najopasnija je bila troj-ka Radovan Ristovi}, Milojko Jovanovi} i Milivoje Stojanovi}. Wi -hov rukovodilac bio je doktor Bau{i}, Crnogorac.

140

ZNAÂJNE LI^NOSTI

iteqi iz ovog kraja nisu bili samo poznati ratnici, madaih ima najvi{e pomenutih, ve} su se iskazali i drugi kaomu dri i uticajni u raznim oblastima rada.

Stradawa stanovni{tva ima u svakom veku, nemogu}e je pomenu-ti sve Ka~erce koji su u wima u~estvovali. Neki su zasluìli dabu du pomenuti po juna{tvu u raznim borbama, neki po ugledu koji suos tvarili u svojim delima u oblasti nauke, kulture i umetnosti, po -li ti~kim angaòvawima ili drugim oblastima, a svi su ostavili zaso bom trag ili ga tek ostavqaju. Izbor nije jednostavan. Ovakav, mo -`da je unekoliko nepravedan jer je proistekao iz li~ne selekcije naosnovu raspoloìvih podataka kojima je autor raspolagao. Trudio seda pomene samo poznate iz bliskog okruèwa Belanovice znaju}i dau {irem okruèwu ima jo{ zaslu`nih.

Ima i li~nosti koji nisu ovde ro|ene ali su na{i preci ili ne -~iji potomci, doseqeni sugra|ani koji su sa svojim vikend ku}ama zaj -ed no sa nama. Cenimo ih kroz wihova dela.

RATNICI

Ratova u belanova~kom kraju je bilo mnogo, ni jedan nije mogao daga obi|e. Rat i ìvot pod Turcima opisan je kroz doga|aje u Prvom iDr ugom srpskom ustanku u kojima je va`na li~nost bio Arsenije Loma.Za tim dolazi period Balkansih ratova 1912—1913. pa Prvi svetski rat1914—18 koji je sigurno jedan od najsta{nijih kada je re~ o stradawusr pskog stanovni{tva. Mada je od tih ratova pro{lo 90 godina, unukaje sve mawe, pam}ewe je sve ble|e a mnoge arhive su propale. Istinaje, naàlost, da nedovoqno poznajemo svoje korene i wihovu vrednost ala ko zaboravqamo istorijske doga|aje i zasluge svojih predaka. êstose ol ako odri~emo ili ih zaboravqamo, a neko ih ~ak olako kr~mi zasva{ta, prodaju}i ordewa i biste, uni{tavawem slika i svedo~anstava.

141

@

Ovde pomiwemo one za koje mislimo da su stvarali istoriju ovogkraja. Znamo da postoje i mnogi drugi koji zasluùju svu na{u pa`wui po{tovawe veruju}i da }e i wih neko na sli~an na~in pomenuti.

Vojvoda Arsenije Loma Najzna~ajnija li~nost ka ~e rs k -

og kraja je svakako vojvoda iz vre -m e na Prvog srpskog us ta nka Ar se -nije Loma, ro|en oko 1770. godineu Dragoqu. Otac Lo min, JoksimKn eèvi}, po na govoru StevanaSa vi}a, dede ~u venog srpskog dr -à vnika Il ije Savi}a Gar a{ an i -na, sredin om 18. veka do{ao je izGo jne Go re i naselio se u Gara{eod akle se daqe selio u Polom, napl anini Bukuqi, da bi se na kr ajusk rasio u dragoqskom kraju Li si -ne. Naàlost, nema traga gde jeAr senije ro|en, ali se pr et po st -av qa po ostalim do ga |a jima da jero |en u Dragoqu. Ka da je Arsenijeod rastao nase qa va se kod izvoraPr skova~a od akle se sa omawe zar-avni pr u ̀ a lep pogled na Ka ~e rs -ku dolinu i carski put koji jepreko B osute, vencem Dudinca i[i rokovca preko Glavice vodio

iz me|u @ivkovaca sa jedne i Jelovika i Gara{a sa druge strane, prekoVa gana za Kolubaru i daqe za Beograd.

Loma je sebi napravio ku}u u zaseoku Prskova~a. Prvo je podigao~a rdak odvojiv{i se od bra}e Milisava i Tanasija. Prema se}awu st -ar ih, Raki}a ~ardak je bio u osnovi 5 sa 5 metara i prvi, dowi deozg rade je bio od kamena a gorwi deo od ~atme. Na mestu gde je bio~a rdak nalazila se pe~ena opeka nedeformisanog oblika sa tragovi-ma pleve i kamen ope~en vatrom. Podataka o vremenu zidawa ~ardakane ma ve} se moè samo pretpostaviti da je zidan pred Prvi ustanak.Ku }u je sagradio kada je udao svoju k}erku Mirosavu za Peri{u Ra -ki}a, u vreme pre Drugog ustanka.

Oènio se Boànom, devojkom iz sela Rakove kod â~ka, od rodaârapi}a (familija Vase ârapi}a). Postoji pri~a da su Arsenije i

142

Va sa zajedno u~estvovali u ratu Nemaca protiv Turaka kao frajkor-ci, 1787—1788. godine, i da su se tada sa Kara|or|em i Jovanom Kr -sto vi}em iz Bukovika nau~ili ve{tini ratovawa. Zato ne ~udi {toje prisustvovao zboru u Ora{cu, na Sretewe 1804. godine. Boàna jeì vela do 1860. godine. Sem dve }erke nisu imali mu{ke dece (pona rodnom predawu imao sina Vuka koji je umro kao dete). StarijaMi rosava dovela je mladog Peri{u Raki}a u ku}u u Dragoq za muà.Ml a|a Perunika primila je od kneza Mihaila, 1865. godine u To p~ -id e ru odlikovawe za oca Takovski krst, pri proslavi 50. godi{wiceDr ugog srpskog ustanka.

Imao je ~etiri sestre. Najstarija je rodila Vasu ârapi}a iz Be -l og Potoka, poznatog Kara|or|evog vojvodu. Najmla|a sestra bila jeud ata u Gara{e za Milutina Gara{anina, u familiju Savi} i rodi-la je Iliju Gara{anina, poznatog dràvnika. Po kazivawu starih Dr -ag o q~ana, Ilija je ~esto dolazio u Dragoq, u posetu Milovanu Lo m -i }u, Lominom sinovcu i Ilijinom bratu od ujaka. Po pri~awu Ar s -e n ija Lomi}a, starog solunca iz Belanovice, a kome je pri~ao wegovde da Nikola Lomi} (koji je umro 1930. godine), Arsenije Loma je na -pr avio ku}u veli~ine 10 sa 15 metara. Ku}a wegovog oca Joksima sa -gr a|ena u zaseoku Lisine, odakle poti~e budu}a familija Lomi}a.

Temeqi Lomine ku}e zidani su plo~astim kamenom i zaliveni bl -atom. Debqina temeqa i zidova podruma je 60 cm. Ispod pola ku}eje prostran podrum a iznad wega ~atma je obuhvatala pola ku}e dok jedruga polovina bila od hrastovih brvana debqine 10 cm. Krov je po -kriven {indrom koju je u pro{lom veku zamenila }eramida. Wu je @i -vota Raki}, potomak Lomin po ènskoj liniji sru{io 1950. godine iwom prepokrio svoju novu ku}u. U ku}u se ulazilo na dva mesta. Pr -vi deo ku}e je imao ogwi{te a u drugom od 40 m2 nalazila se „pregra-da“ za sudove. Iz ove prostorije se ulazilo u dve sobe nejedna keveli~ine, koje su se zagrevale pomo}u pe}i sa termi~kim lo n~ i} ima.

Jedini o~uvani objekat iz Lominog ìvota je hlebna furuna ukojoj se peku hleb i meso. Ona je zidana kamenom i prepokrivenakamenim plo~ama koje su pre oko 50—60 godina zamewene }eramidom.Duìna i {irina su 180 cm a visina jedan metar. Nalazila se neko-liko metara od ulaznih vrata. Ove zgrade ~inile su uè Lominodoma}instvo koje ne bi bilo potpuno bez vodenice poto~are na reciKa~eru. Ostaci Lomine ku}e bili su vidqivi do Drugog svetskograta. Na tom mestu je ku}a pokojnog @ivote Raki}a, Lominog potom-ka po }erki Mirosavi. U dvori{tu je na|eno topovsko |ule Im{irpa{e koje se sada nalazi u muzeju Drugog srpskog ustanka u Takovu.

143

Vojskovawe Lomino po~elo je kada je Kar|or|e digao ustanak1804. godine. Kara|or|u ga je doveo Milan Obrenovi}. Loma je biobu quba{a Ka~era, a 1811. godine izabran je za ka~erskog vojvodu. Uto vreme srpske stare{ine imale su zadatak da upravqaju narodom ida im sude u vreme mira, a u vreme rata da sakupqaju vojsku i da ihvo de u borbu. Loma se februara 1804. godine odmah prikqu~io Ka ra -|o r|u, i u~estvuje u prvoj velikoj pobedi ustanika, osvajawu Rudnika.Po red Lome i Kara|or|a, sa saborcima, u~estvovali su Lazar Mutap,Mi lan Obrenovi}, Kara Petar, Jani}ije \uri}, Stanoje Glava{, Jo -v an Lazi} i drugi vi|eniji Rudni~ani. Pred mrak, 18. februara 1804.go dine, Kara|or|eva vojska bila je pred velikim gradom Rudnikom, a19. februara pozvani su Turci na predaju. U zoru, 20. februara, ~e -ti ri hiqade ustanika napalo je Turke. Bekstvom drumom za â~ak, zl -og lasni Sali—aga Delevi}, brat dahije Ku~uk—Alije, stare{ina tu rs -kog grada na Rudniku, izbegao je smrt. Time je 6. marta 1804. godineos lobo|en od Turaka prvi grad Srbije, odnosno ovo je bila prva pobe-da Srba nad Turcima od Kosovske bitke do tog vremena. Loma, zajed-no sa Mutapom, kre}e na â~ak te uz pomo} Mili}a Drin~i}a sa 300ko wanika grad biva oslobo|en 24. marta, a zatim slede pobedni~kebi tke za Uìce i Karanovac (Kraqevo).

Posle vojevawa u Sanxaku Loma dovodi ìvaq iz tog kraja u op us -telu [umadiju (navodi se da je do{lo 74 familije koje danas ~ine st -arosedeoce ovog kraja). Malo je vojvoda Loma imao mirnih dana u to ku

144

Hlebna furuna (ostaci) Arsenija Lome

Prvog ustanka. Sa svojim Ka~ercima i{ao je s fronta na front, ali jeizgleda najvi{e ratni~kih dana proveo na Deligradu, na veoma va ̀ nomutvr|ewu izme|u Ra`wa i Aleksinca. Kur{id pa{a postupa ta da luka-vo — obilazi Deligrad, napada Srbiju i brzo stiè do Be og rada. Vo`d,sa mnogim ustani~kim vo|ama, 21. septembra 1813. god i ne beì uAustriju, a Loma brani Deligrad dugo posle pada cele Sr bi je. Videv{ikrah ustanka vra}a se u svoj kraj, brani rudni~ke zbego ve, tako da u ovomkraju nije bilo velikih odmazdi i zuluma. Zajedno sa nerazdvojnimsaborcima Lazarom Mutapom i Mili}em Drin~i}em, ali i Milo{emObrenovi}em, dakle najvi|enijim Rudni~anima, ne pr el azi Savu i osta-je u Srbiji. Pojavquje se ~ak u Prijepoqu gde je pr vi od Srba do{ao ukontakt sa Crnogorcima iz plemena Vasojevi}i. Po sle povla~ewa Srbaiz Sjenice i Prijepoqa, 1813. godine, zbog naj ez de Turaka, mnoge famil-ije dolaze u Ka~er, kada se i formiraju ka ~e rska naseqa.

O Lominom ìvotu i ratovawu pisali su mnogi istori~ari. Takoje o pripremema za Prvi i Drugi srpski Ustanak kao i borbama saTu rcima, Lazar Arsenijevi} Batalaka, koji je ìveo u selu Bukoviku,is pod Bukuqe, zapisao:

„Mnogi su se Srbi kojima je ìvot do konca dogorevao, Ka ra| -or |u prikupqati po~eli. Sada je do{ao u Stojnik Arsenije Lomo izse la Dragoqa rudni~ke nahije sa 80 po izbor ~etnika. Turke je Lo -mina zaseda do~ekali i oni vide}i da nemaju kud povrate se u seloi predadu se. Arsenije Loma je 18 februara 1804 sa Petrom Karomop kolio Rudnik. Jani}ije \uri} kaè da su wih dvojica javili Ka -ra|or|u da u Rudniku ima: do 500 jabanaca Turaka koji su do{li Sa -li—agi Biku u Rudnik, da Rudnik obkoli da jabance Turke istera ida i{te Sali—agu ìva da mu ga Turci dadu pa da erlije turske nami ru ostavi. Mi{qa{e s tim da razdvoji Turke da dobre ostavi nami ru u svojim ku}ama, a jani~are i jabance da istera. Do{av{i naRu dnik 19—ga ferfara, pozva Turke gde izme|u tri Rudni~anina Ka -ra |or|u na razgovor, me|u kojima Turcima bio je glava aga Tokatli},st arinac Rudni~anin i dobar Tur~in. Kara|or|e se bio dogovorio sap o znatijim svojim qudima, stare{ina da pobiju neke Turke kad do|una razgovor, a neke da ne diraju. Na kraju uglave da idu jabanci Turcia da starinci ostanu. Tako i bi i Rudnik zauzmu.

Turci su se na Rudniku branili sedam dana. Borba je vo|ena 3,4, 5. i 6. marta a pregovori 1. i 2. marta. Rudnik je zauzet {estogma rta 1804 tom prilikom ubijeno je oko 300 Turaka. Po{to im jeSa li—aga pobegao za â~ak, Kara|or|e je naredio Mutapu i Lomi dasa ustanicima gone Turke prema â~ku i sve tursko uzgred bez ikakve

145

mi losti pale i da diù qude oko â~ka kako bi ga zauzeli. â~ak jeos lobo|en 24 marta 1804. Loma je u~estvovao i u osvajawu Karanovca.On je se nalazio i na Mi{aru gde je Kara|or|e odneo slavnu pobedupr otiv daleko nadmo}nijeg neprijateqa. 10—og januara 1811. me|u 67pr vaka iz Srbije Arsenije Loma je dobio visoko zvawe vojvode. Me -|u tim, 20. januara 1813 Arseniju Lomi i Mili}u Drin~i}u se nare|ujeda po{aqu 20 momaka na te~aj kaplara dok Lazar Mutap i Milo{Ob renovi} moraju poslati po 50 momaka. Wih u â~ku gde je bila ne -ka vrsta vojne kasarne za rudni~ku nahiju obu~ava kapetan \urkovi}.De setog jula Loma dobija novo nare|ewe Kara|or|e mu javqa da ~uvamu niciju i da se ~uva prevara od Turaka. U to vreme Loma {aqe Ka -r a |or|u glavu divqeg hajduka koji su se tada mahom namnoìli {tose vidi u Kara|or|evom delovodnom protokolu N0 1198. Loma je naj -vi {e ratni~kih dana proveo na Deligradu. Svoje Ka~erce u{an~io jede sno od glavnokomanduju}eg Mladena Milovanovi}a a do wega LazarMu tap sa vojskom iz Moravske kneìne. Loma i Mutap ostaju sa vo -jskom na Deligradu i posle pada Beograda i po{to je Kara|or|e pr -e{ ao preko Save u Austriju, tako da su Turci nai{li na jak otporko ji izaziva zastoj u wihovoj navali. U zemqi je sada zavladao haos.Lo ma ùri me|u svoje zemqake. Spre~ava raseqavawe preko Save uAu striju. Ku}e po selima su napu{tene. Narod je u zbegovima, u Tr -ud equ i Kqe{tevici u Kalawevcima.

Po selima je pusto{. Tada vlada po zlu poznati Sulejman pa{a Sk -opqak koji svoj li~ni bes ispoqava na golorukom narodu. Lomina vo -jska se pretvorila u hajdu~ke odrede. Ona onemogu}ava Turcima pr od orka narodu. Pozna jesen 1813. Loma se u rodnom Dragoqu predaje Me hmedbarjaktaru po Milo{evom nalogu. Mehmed barjaktar iz D ra go qa javqaAksentiju Miladinovi}u: Oberkneè Aksentije od bi og ra dske nahije,vezirova slugo i moj prijatequ: Dajem ti na znawe, kako mi je ArsenijeLomo do{ao i predao se; drugo u subotu rano, knez Mi lo{ polazi uBiograd, i tamo }e s tobom sastati, i za to {to bude do govori}ete se.

U Dragoqu se dogovaraju o spre~avawu turskoga zuluma. Nedequda na kasnije sada wih 18, se ponovo sastaju i odlu~uju da poku{aju mi -rn im putem osloboditi Srbiju a ako to ne uspe da diù ustanak. Uje sen te godine ta~nije 21. septembra u selu Trnavi kod â~ka buknu-la je Haxi Prodanova buna. Loma je zajedno sa Milo{em i Turcimaug u{uje. Po{to je Haxi Prodan Gligorijevi} biv{i Kara|or|ev vo -jvoda pobegao, Loma je poslat sa ]or Zukom u poteru. Me|utim HaxiPr odan uspeva da se prebaci preko Save a zatim ode u Rusiju ne vr -a} aju}i se nikada vi{e u Srbiju.

146

Po~etkom 1815. u Dragoqu u Lominoj vodenici je odràn jedando govor. Wemu prisustvuje Vasa Saramanda, buqubq{a iz Bukovika,Mi lutin Savi} iz Gara{a, pop Ranko Dmitrovi} iz Rudovaca, igu-man manastira Bogova|e Avakum i Arsenije Loma. Lomu su ovde pred -lo ̀ ili za vo|u ustanika. Me|utim, on je to odlu~no odbio jer se uBe ogradu kao talac nalazi Milo{ Obrenovi} koji je u narodu pozna -ti ji i koji narod boqe poznaje. Zbog toga Loma odlazi kod jednog Sr -bi na u Zemun gde uzima 100 dukata i potpla}uje turskog apsaxiju be -og r adskog grada koji je pustio Milo{a. Prethodno krajem februaraod ràn je dogovor u Rudovcima u pivnici popa Ranka gde je odlu~enoo po~iwawu oruànih akcija. Loma je tada dobio zadatak da ubijeMi lo{a ako ne pristane pri}i ustanicima. U rudni~kim {umama Lo -ma, Mutap i Blagoje iz Kni}a ve} tada imaju oko 2000 qudi pod or -u`jem. Loma je 8 aprila po~eo oruànu akciju u Rudni~koj nahiji”.

Ga{ewem Prvog ustanka Turci su 1813. godine ru{ili sva ut vr -|ewa po Ka~eru osim na Rudniku gde se uselio muselim rudni~ke na -hi je Mehmed Barjaktar

Po~etkom 1815. godine, u vreme najve}e zime, mnogi su se po vl -a~ ili sa planina ~ekaju}i prole}e i ponovni ustanak protiv Turaka.Ta ko je bilo dosta sastanaka pred ustanak. Kao dva najva`nija pomi-wu se sastanci u Rudovcima i Vreocima a oba su odràna tokom tezi me, dok je Milo{ bio u zato~eni{tvu u Beogradu kod Turaka. Nasa stancima pored Lome bili su iguman manastira u Bogova|i Avakum,Mi lutin Gara{anin, Mili} Drin~i} i Nikola Kati}. (O ~emu je Ba -talaka pisao.)

Vra}awem iz zato~eni{tva Milo{ je traìo da se ustanak ne di -è pre Cveti (11. aprila) i da se narod ne diè protiv sultana ve}pro tiv Sulejman pa{e Skopqaka koji je ~inio zulum. Ne{to pre Cv -eti napadnuta je Jasenica a ne{to kasnije Rudnik. Pripreme za us ta -nak, sam po~etak i tok ustanka mnogi su opisivali a me|u wima iVuk Karaxi} koji pi{e:

„Najpre Lomo na Cvetni ~etvrtak pre|e u Jasenicu, i potera ha -ra ~lije; a Milo{ev brat Jovan, i Sima Pa{trmac i Blagoje iz Kni}aot idu na Lazarevu subotu, te po podne ubiju porezliju u Kowu{i (uGr uì)”. Daqe Vuk pi{e: „tako Loma podigav{i bunu u Jasenici, pr -e|e u nahiju Rudni~ku, i odma udari na Rudnik. A u Rudniku je tadabio znatni turski junak i zulum}ar Tokatlij}, koji je pred A{ -im—begom bio muselim naije Rudni~ke, pa se ne{to zavadio sa Mi -lo{em i stao mu pre vremena o glavi raditi, te ga Milo{, kao zapre veliki zulum, tuìo Sulejman—pa{i, i tako ga, pravednom tu`bom,

147

ko ji pak novcima i turskom politikom, zbacio sa muselinstva, i me -sto wega doveo A{im—bega u Brusnicu. Ovaj dakle biv{i muselim iro |eni Rudni~anin, Tokatlij} zastane se tada u Rudniku, i s nekolikosv ojih momaka na~iniv{i {anac oko svoje ku}e, stane se braniti odLo ma. Vide}i Loma, da Tokatlij}a ne moè lasno na silu isterati,ili, kao {to je osobito èleo, ìva uvajtiti; a Tokatlij} vide}i, dase dugo ne}e mo}i braniti od Srba, stanu se dogovarati, da Tokatlij}iz i|e sa svojim momcima i da ide iz Srbije, a Lomo da mu zada veru,da }e ga sa mirom propustiti i lepo ispratiti. Posle toga ugovoraTo katlij} uspe soli na komad leba, pa ga poqubi, i popo{qe Lomu,da se na ovom lebu zakune, da mu ne}e nevere u~initi, pa onda i onon aj leb da poqubi (kao za znak najtvr|e vere), i da ga po{aqe To -katlij}u natrag. Lomo tako u~ini. Onda se Tokatlij} opremi s mom-cima, pa poja{u kowe i iza{av{i iz svoga {anca, po|u s Lomom i saSrbima brdom do Rudnika”.

U jesen 1814. godine bukne Haxi—Prodanova buna i Milo{ {aqeiz me|u ostalih i Lomu da pomogne da se ona ugu{i.

Vuk Karaxi}, koji je bio dobro obave{ten, ali i ~esto kriti~anka da je opisivao doga|aje iz ustanka, tvrdi da je Loma po svaku cenuè leo da ubije Tokatli}a, rudni~kog zlotvora, pa je, bez obzira naza kletvu „na najtvr|u veru—na hleb i so”, naredio svojoj ~eti da pres -re tne Tur~ina i ubiju ga. On to opisuje ovako:

„Lomo je pak jo{ pre odredio i namestio qude, da ubiju To ka tl -ij}a i da mu pobiju sve momke. Tako kad do|u na zasedu, Srbi iznena -da opale iz pu{aka i pobiju Tokatlij}eve momke do jednoga, a To ka -tl ij} rawen proleti kroz prvu zasedu na atu, i opaliv{i nekolikopi {toqa na Srbe, koji su pred wega istr~ali i ga|ali ga, ubije jedno-ga, pa padne i on sam. Onda onaj Tokatlij}ev momak {to je, ume{av{ise u Srbe, stane govoriti Lomu: Za{to, Lomo, tako ~ini{ na veri?Da od boga na|e{”. Lomo se stane izgovarati, da su to qudi u~inilipr eko wegove voqe i zapovesti; i da je wemu samome ào; on pak dase ne boji ni{ta. I tako idu}i i razgovaraju}i se izvadi taj momaksv oj srebrni veliki no` iza pojasa, pa se prikqu~i k Lomu, i pruìmu govore}i: „na ti, Lomo, moj no`. Ako i mene tako ubiju Srbi, kaoi moga agu, a ono barem moj no` neka nosi taki junak; ako li me po -vede{ i pusti{, da ga ti je Bogom prosto, nosi ga i opomiwi se me -ne”. Lomo pruì ruku, i uzme no`, pa taman po|e da ga zadene za po -jas, a Tur~in potegne iz pi{toqa, te wega po sred ~ela, pa onda obodeko wa i pobegne, i premda su ga Srbi terali, no srpski kowi posusta -nu, a on na dobrom kowu ute~e, zameniv{i glavu gospodara svog”.

148

Navodno, ne{to od ovoga je vi -deo i sam Milo{ Obrenovi}: „Ovoje sve bilo dok je Milo{ ispratioA{ im—bega, i vra}aju}i se natragvi deo prema sebi toga Tokatlij}evamo mka gde beì, no nije znao, ko je,do kle ga ma lo posle nije sreo glas,{ta je bilo od Loma i Tokatlij}ana Ru dniku”.

Ubistvo Lome jako je po go di -lo Milo{a. On to i ne krije u sv -o jim se}awima: ,,Jako me je ovo op -e~alilo budu}i da u po ~etku bo japrvog i iskrenog dr uga izgubim”.

Loma je umro je nekoliko da nakasnije u ku}i kapetana Ma rka Ra -ki}a i sahrawen u za se oku Bl a te.

Rawavawe i smrt Lominu ka -zu je i Jeremija M. Pavlovi} i op -is uje raspored Lomine vojske okogr ada Rudnika:

„Po{to je obkolio kad se smrkne, Lomo naredi da svaki vojnik na -loì po deset vatri i da neprestano pored tih vatri vojnici pr et -r~avaju tamo i ovamo, tako da Turcima koji to iz grada gledaju iz gledada ima vojske u Srba mnogo kao na gori lista. Srbi su bili na ovimpoloàjima: na Zvezdi, Javoru, Marjancu i na Azni i na Kr aq evici.Po{to Loma nije imao dovoqno vojske da Rudnik odmah os vo ji po~eoje se dogovarati sa Tokatli}em. Tokatli} je pristao da iz i|e iz gradasa svojim momcima a Loma mu je obe}ao da }e ga lepo is pratiti.Me|utim, Lomini vojnici su ubili Tokatli}a a wegov ses tr i} je smrt-no ranio Lomu. To je bilo 9. aprila (petak) uve~e, a te no }i Loma jei umro ne dolaze}i svesti, verovatno pred zoru 10. ap rila (subota)”.

Kada su gra|ani Rudnika 1926. godine podizali spomenik izgin-uli ratnicima iz Prvog svetskog rata, iskopali su i Lomine ostatkei pokopali ih u postoqe ovog spomenika. Na ~esmi podignutoj 1899.go dine stoji natpis:

„Blagodarni narod sreza Ka~erskog podiè ovaj spomenik vojvo-di Arseniju Lomi”

Posle Lomine smrti Im{ir pa{a krene da ugu{i ustanak i uKa lawevcima se sukobi sa Lominim ustanicima, sada pod komandom

149

Spomenik Arseniju Lomi na Rudniku

Milovana Lomi}a, i grupom Milutina Gara{anina. Turci probiju od -br anu i u Dragoqu zapale Lominu ku}u te prodru preko Rudnika do^a ~ka, 20. aprila 1815. godine. Ina~e, Milutin Gara{anin je bio Lo -m in telohraniteq te ga je svuda pratio. Kao Lomini saborci iz Dr -ag oqa pomiwu se dva brata Vidi}a, Spasoje i Petar i Pavle ]osi}.

Istori~ari i hroni~ari Lomu opisuju kao velikog junaka, mudrogvo jskovo|u i zato je svugde bio uva`avan: „Visokog stasa, velike snage,sm e| i dugih retkih brkova, niz le|a mu je uvek visila pletenica ko -se, a na sebi je svakad nosio zelenu dolamu, imao je na kantar 110oka”. Otuda je i dobio nadimak Loma.

Rawavan je vi{e puta a neke od rana nikada mu nisu zarasle O jednom dvoboju Lominom ima i posebno kazivawe \ure Mi lut in -

ovi}a: „Bila je stra{na ura pred o~ima. I jedna i druga strana vi digotovu pogibiju, ali se mora po~eti jer beja{e do{lo vreme da se krsti polumesec sudare. Na muci juna~koj doviknu}e Loma Turcima: na {toda stradaju svi i sa jedne i sa druge strane kad bi mogli samo dv ojicamegdan podeliti. Zato pozva turskog deliju da ukrste oru`je. Na dobrukowu — a o vaqanosti wegovih kowa, koje je jahao, pri~alo se svuda —izi|e Loma i o~ekiva{e megdanxiju, koji mu, dosta brzo, iz i|e. Alitaman {to skresa{e prvi dim juri{e}i jedan na drugoga, a iz zasedeturske,iza jednog {umarka, planu pu{~ana vatra. Tur~in os ta na mestumrtav a Loma bi lako rawen. Turci su i{li na preva ru — ali na svojunestre}u. Otpo~e se brzo bitka — i od wih malo ko ostade“.

[teta {to kazivawe Milutinovi}evo nije sa~uvano u celini, tene znamo kada je i gde bilo.

O Lomi postoji mnogo legendi ali malo pesama {to ih je za be -le ̀ io Vuk Karaxi} koji je posle 1813. godine napustio Srbiju sa

150

Mesto gde se nalazila Lomina ku}a

Kara|or|em. Sa~uvana je pesma „Boj na â~ku” u kojoj vila beograd-skom veziru Sulejman—pa{i kazuje ove stihove:

… Zaludu si zemqu oduzeo, Ra{}erao srpske vojevode,Jedne k moru, a druge k Dunavu, Kad veziru, jesi ostavio, Ostavio do tri qute guje: Jednu guju vojvodu Mutapa, drugu guju Loma Arsenija, tre}u guju posinka Milo{a...

Jedna od legendi kazuje kako je Loma do{ao u Dragoq:„Po toj legendi u Dragoqu je ìveo Pavle ]osi} koji je mnogo

pu tovao traè}i posao. Jednog dana sa svojim drugovima Vojinom iPe ri{om Raki}em nai|u u selo Lomnu Goru koje je bilo vrlo kr {e -vi to i u brdima. Zbog toga se i zvalo tako. Tu zano}e kod doma}ina

Jo vana Bakaima koji je imao tri}e rke i sina Arsenija. To se ne -ka ko za podene pri~a i Pavle seza gleda i kasnije oèni sa jednomod }e rki Jovanovom. Kasnije Pa -vle predloì svojoj èni da dove-du Ar se nija iz Lomne Gore kakose ne bi mu~io u tom kr{u kodwih. @ena ga prvo odvra}a{e jerje znala da je Arsenije sklon ka -vgi i da }e im ati sva|e sa Tu rc -ima, no na navaqivawe Pavlovo

pr istane i dovede ga iz Lomne Gore i nastani u blizini ku}e StojanaLo mi}a u Dra go qu. Tu Arsenije napravi ku}u. Dragoqci ga prozva{eLo mo po { to je do{ao iz Lomne Gore”.

Loma je bio i darodavac kwiga. Wegov Triod ~uva se u belanova -~koj crkvi, gde stoji zapis koji je napisan za tre}u godi{wicu Lo -mine smrti:

„Otkupi Arsenije lomo Triod Svetoj cerkvi {uta~koj Svome rodu @ivim za zdravqe 1818 leto April 3. den” Treba napomenuti da je Arsenije Loma imao svoju zastavu koju su

è ne iz wegove porodice isekle i upotrebile za poveza~e u zbegu od -m ah posle wegove smrti, izgleda ba{ kada je ]aja pa{a zapalio Lo -

151

Tekst na spomeniku Lomi u Dragoqu

minu ku}u oko 20. aprila 1815. godine, desetak dana posle Lominepogibije na Rudniku. Lomin barjaktar je bio Ilija Dembus iz sela Bo -sute. Lomina smrt izazvala je veliku àlost u narodu koji ga je cenio,od aju}i mu priznawe za energi~niju borbu sa Turcima. Kod crkve uTo p~ideru, 23. maja 1865 godine, knez Mihailo je posmrtno odlikovaoAr senija Lomu ~ije su odlikovawe primili k}i Perunika i unuk Mi -lo{ praktikant u rudni~kom sudu od 1840. godine.

Vojvoda Loma dolazi u red on -ih ratnika koji su svom snagom st -ali na branik narodne slobode, asl obodnu otaxbinu svoju vi deli ni -su. I za wega se moè re}i, kao iza tolike druge, da je umro na gr -an ici Ob e}ane Z em qe.

Zna~aj ka~erskog junaka najboqesu opisali Milan \. Mili}evi} iKo nstantin Nenadovi}: „Loma je bioju nak u boju, mudar na dogovoru, zatoje svud bio uvaàvan. Grdne je rane im -ao. Stasa je bio visoka, snage krupne,pune, sme|, dugih, a retkih brkova, nizle |a mu je uvek visila pletenica kose,a na sebi je svakakad nosio zelenu do -lamu. On je bio i veliki ustalac zana rodnu stvar”.

Loma nije bio samo ratnik i me gdanxija, nego stvarni organiza-tor Prvog a posebno Drugog ustanka. I uvek me|u prvima koji su sm -elo ulazili u prelomne doga|aje oba ustanka. Otuda je wegova li~nostne samo lokalnog zna~aja, nego i ugra|ena u samo tkivo srpske revol -ucije sa po~etka 19. veka.

Ime Arsenija Lome nose osnovne {kole u Dragoqu i na Rudniku. St -anovnici sela Dragoqa podigli su u dvori{tu {kole Lomi sp om en ik.

Mesna zajednica Belanovica nije se potrudila da ime vojvode sa -~uva u boqem svetlu. Ostaci wegove ku}e su zarasli u korov a pri-laz je mogu} samo traktorom. Proplanak gde je Loma zidao ku}u imapr ekrasan vidik na sever gde se vide obronci planine Kosmaj, na is -tok Bukuqa, na zapad puca pogled na deo Belanovice a iza ku}e na ju -gu je prelepa gusta {uma.

152

Spomenik A. Lomi u Dragoqu

Milovan Lomi}Lomin sinovac, ro|en u Dragoqu 1793. a umro 1854. godine. We -

gov otac Milosav je ro|eni brat vojvode Arsenija Lome. Milovan jeno sio prezime Milosavqevi}, ali je u ~ibu~kim i ara~kim tefteri-ma upisivan i kao Milosavi}, Milosavqev, a potom kao Lomi}, kakosu ga istori~ari i prihvatili.

Milovan je uz strica Arsenija ratovao kao mladi} od koga je na -u~ io ve{tine ratovawa. Kada je Loma poginuo, 1815. godine, Milovanpr euzima komandu nad Lominim ustanicima i ve} sutradan u~estvuje uTakovu, kao vo|a Ka~eraca, u dizawu Dugog srpskog ustanka. Prvu bo -rbu sa Turcima, po nalogu Milo{a, imao je zajedno sa Milutinom Sa -vi}em iz Gara{a, kada je Turke do~ekao na Lipaku u Trbu{nici, alisu brojniji Turci probili srpsku odbranu i u Dragoqu zapalili Lo -minu i Milovanovu ku}u a zatim izbili na Rudnik. Milovan je za jednosa @ivanom Stojanovi}em i Lazarom Mutapom ponovo okupio vo jsku ina Qubi}kom brdu borio se èstoko sa Turcima. U boju na Qu bi}ubio je svedok pogibije Lazara Mutapa o ~emu je govorio Ml ad enu@ujovi}u 1851. godine. U borbi sa Turcima na Dubqu bio je i ra wen.

Ka~erci ga poznaju i po tome {to se sukobio sa Milo{em Ob -re novi}em oko odli~nog kowa age Tokatli}a koga je zarobio na Ru -dni ku i nije ga hteo dati Milo{u. Zbog toga mu je Milo{ uzeo voj -vo dsku titulu. Za knezove Ka~era postavqeni su Jovan \or|evi} Ko -ze qac i Peri{a Raki}, Lomin zet. Ina~e, Milovan je bio hrom u je -dnu nogu i to je jedan od razloga {to nije postavqen za kneza. Imaoje i drugi sukob sa Milo{em, kada nije hteo da preda Lominu pu{kupo sle Lomine smrti. Mogu}e da je i to bio razlog Milo{u da mu od -uz me titulu kneza. Lomina k}i Perunika je 1839. godine, posle odlas-ka Milo{a sa vlasti, traìla da joj se ta pu{ka vrati u vlasni{tvo.

Zapisano je da kasnije Milovan siroma{i, ali zahvaquju}i bl is -kom ro|aku Milosavu, koji ga pomaè, oni uskoro postaju najbrojni-ja familija u selu ostavqaju}i brojno potomstvo Lomi}a. Staro prez-ime Kneèvi}, sa kojim su doseqeni u 18. veku iz Gojne Gore, zamewu-je sa Lomi}.

Peri{a Raki} Lomin zet, ro|en je 1768. godine na Rudniku u poznatoj famili-

ji Raki} koja je dala dosta kmetova. Peri{a je dolazio u ku}u Ar -se nija Lome da mu popravqa pi{toqe i pu{ke te se svideo Arseniju.Ub rzo se zaqubio u wegovu }erku Mirosavu sa kojuom se oènio ita ko se doselio u Lominu ku}u u Dragoq.

153

Cene}i Arsenijeve zasluge u oba ustanka, a po{to je bio iz pozna -te familije Raki} iz Rudnika, Milo{ Obrenovi} postavqa Peri{uza stare{inu kneèvine Gorweg Ka~era 1816. godine. Ostao je do ̀ i -votni kmet sela Dragoqa. U Dowem Ka~eru knez postaje Jovan \o r|e -v i} Kozeqac. Zahvaquju}i velikom bogatstvu svoga tasta Arsenija, po -st ao je jedan od nabogatijih doma}ina. Imovina mu je u wegovo vremepr ocewena na 450 }esarskih dukata kada je prose~no doma}instvo vre -de lo oko 60 dukata. (1 }esarski dukat teìo je 3,43 grama ~istog zl -ata i vredeo je 22 US dolara.) Peri{a je bio vredan, pametan i veomaum e{an ~ovek i imao je jako veliku familiju. Dve velike familije,Ra ki}i i Lomi}i, vode poreklo od wegove.

Peri{a je ostavio trag i u toponimima, te se brdo gde je ìveou Dragoqu zove „Peri{ino brdo”, a i vodenica i vaqarica koju jena sledio od Arsenija zovu se wegovim imenom. Tu vodenicu sagradioje Loma severoisto~no od svoje ku}e a udaqena je od varo{ice Be la -no vice oko pet kilometara. Loma ju je oteo od Turaka u po~etku P -rv og srpskog ustanka. Prestala je da radi 14. juna 1969. godine poslene zapam}ene velike poplave Ka~era u ovom kraju. Do 1948. godine tuse nalazi i vaqarica u kojoj se vaqalo sukno. Imala je tri vitla iso bu za vodeni~ara i bila je ~uvena u kraju. Wen zid bio je debeo 80cm. a zidana je od sitnog kamena koji je zaliven kre~nim malterom.Na ulaznom delu bili su kameni stubovi otesani od celog kamena,jedan je u visini grudi imao izbu{en otvor koji je sluìo za veziva -

154

Ostatci Lomine vodenice

we kowa. Na levom stubu nekada je bila uklesana godina iz Prvogsr pskog ustanka a danas se tu nalazi samo malo udubqewe sa is -pisanom godinom 1927. koju je wen novi vlasnik napisao bojom. U ov -om kraju kruì predawe da su vodenicu gradili Italijani.

U toj vodenici je izvesno vreme, 1827. godine, radila prva osnov-na {kola u celom Ka~eru. Naàlost, potomci Peri{ini su sve objek-te koji su nosili pe~at Arsenija Lome vremenom poru{ili i danasse samo mogu naslutiti mesta gde su se nalazili.

. Knez Jovan \or|evi} — Kozeqac

Ro|en je oko 1780. u Kozequ, a umro 1835. godine. Milo{ Ob re -n ovi} ga je u januaru 1816. godine postavio za kneza Dowe Ka~erskekn eèvine, odmah po pogibiji Arsenija Lome. Do jula 1815. bio jeka petan a ne{to kasnije i vojvoda ka~erski. Kneèvinu su ~inila se -la: Mutaw, Davidovica, [ilopaj, Cerova, Kriva Reka, Reqinci, Za -gr a|e, Boqkovci, Lalinci, [tavica, Prepratina, Kozeq, Ugrinovci,Tr udeq, Moravci, Lipqe Poqanice, Ivanovci, [utci, Brajkovac, Ka -lawevci, Berisava, @ivkovci, Dragoq i Bosuta. U Kneèvini je1822. godine bilo 655 ku}a i 851 poreskih glava. Sa~uvan je sp om -enik knezu Jovanu ali se malo zna o familiji Jovana Kozeqca. W eg -ov a familija Jovanovi} je starosedela~ka u Kozequ.

Sin Jovanov, Petar, ro|en je tako|e u Kozequ 1805. godine a um -ro je 1872. kao dràvni slu`benik. Osnovnu {kolu zavr{io je u Ko -ze qu. Bio je na~elnik Sreza ka~erskog od 1856. godine. Penzionisanje sa promenom dinastije Obrenovi}a 1859. godine. Dopisivao se isa ra|ivao sa Vukom Karaxi}em, \urom Dani~i}em i Milovanom Vi -da kovi}em. Sa~uvano je pet pisama {to mu ih je poslao Vuk i jednoDa ni~i}evo. Jovan je jedno vreme slu`bovao u Loznici i tada je slaoVu ku sopstvene zapise narodnih pesama (Smrt Smail age êngi}a ).Sa kupqao je i pretplatu na neke od Vukovih kwiga.

Knez @ivan Stojanovi} Ro|en je 1775. u @ivkovcima, a umro pre 1840. godine. Bio je is ta -

knuti Kara|or|ev i Milo{ev ustanik i zauzimao va`ne du`nosti te jebio poznat u Ka~eru gde se sa Milovanom Lomi}em borio proti v Turaka.Kara|or|e mu je u junu 1813. poslao pismenu naredbu da br ani Ka~er{to je on i u~inio. U aprilu 1815. godine zarobio ga je êhaj—pa{a idrào ga kao taoca ali je uspeo da pobegne. U~estvovao je u bici kodâ~ka koja je trajala punih mesec dana. On je deda po znatog istori~arai publiciste @ivana @ivanovi}a. Wegov sin Ma rinko {koluje se1827. godine u {koli koja se nalazila u Lominoj vo denici, bio je poz-

155

nata li~nost u Aran|elovcu sredinom 19. veka. We gov sin @ivan @i -van ovi} (ime je dobio po dedi) bio je veliki po liti~ar, kwièvnik,ist ori~ar, imao je va`ne du`nosti do po~etka 20. veka.

\eneral Ilija \ukni} Ro|en je u Kalawevcima 1839. a umro 1911. godine u Beogradu. Za -

vr {io je artiqerijsku {kolu u Beogradu i postao potporu~nik 1864.go dine. Do 1883. pro{ao je sve oficirske klase i postao pukovnik.Pe nzionisan je u ~inu po~asnog |enerala 1894. da bi 1903. godine po -no vo bio aktiviran u slu`bu. Postao je i ~lan Dràvnog saveta 1903.go dine. Bio je na visokim vojnim funkcijama, od komandanta Be og ra -dske okru`ne vojske, Ibarske i Timo~ke divizije do komandanta Dr -in ske divizije i inspektora artiqerije, komandanta [umadijske paMo ravske divizije. Objavio je vi{e vojnih stru~nih radova. Kao koman -da nt Drinske divizije sa sedi{tem u Vaqevu naredio je vojnoj muzicida svake nedeqe i praznikom prire|uju svirawe u parku Pe}ina {toje nai{lo na veliko odobravawe gra|ana Vaqeva.

U ratovima protiv Turske 1876—1878. godine bio je na~elnik ar -ti qerije [umadijske divizije. Pored vojnih du`nosti bavio se i vojn-im pisawem i u ~asopisu „Ratnik” objavio mnogo radova. Odlikovan jesr pskim i stranim odikovawima. Poklonio je 1898. godine osnovnoj{k oli u Kalawevcima sliku srpskih vladara u lepom okviru i poseb-no se oduìo svojoj Belanovici sagradiv{i 1900. godine, iz zahvalnos-ti svojim roditeqima, prelepu ~esmu u podno`ju Glogovice. Iz ove ~e -sme me{tani i danas koriste vodu.

êsma je sme{tena na lepom mestu, ispod crkve, na placu poredog romnog hrasta i naslowena na Glogovicu. I danas predstavqa prija -tan kutak da se posedi pored we i da se stariji Belanov~ani podsetesv oje mladosti. Nekada su tu bile drvene klupe koje su imale nazive„klupe uzdisaja”, „prve qubavi“, na kojima su se ra|ala mnoga prija -teqstva, prve qubavi i druèwa do kasno u no}. Zimi, kada se krenepe {a~kom stazom pored crkve do|ete do krivog drena koji je bio st -artno mesto za sankawa i gde se strma staza zavr{avala na polovinifu dbalskog igrali{ta. Mokrih {rtikanih vunenih rukavica na koji-ma su visile ledenice, rumeni u obrazima, vra}ali smo se kasno ku -}ama sre}ni {to }emo sutra nastaviti druèwe.

Staze vi{e nema. Zamenile su je betonske stepenice koje vode doul aza u portu. Ni deca vi{e ne idu na sankawe a lepotu snega zameni -le su elektronske igrice.

156

Pukovnik Milovan Gavrilovi} Major, kasnije pukovnik, ro | -

en 1876. godine u Belanovici, uku }i oca Savka, trgovca. Um ro jeod zapaqewa plu}a 1931. go dine,ta ko|e u Belanovici. Sahrawen jesa suprugom Polom koja ga je na -xi v ela, na belanova~kom grobqu.

Prvi i jedini srpski oficirko ji je osvojio biv{u tu r s ku prest -onicu Jedrene bio je Mi lovan. Je -dr ene je, ina~e, os no vao rimski im -pe rator Ha dr ij an po kome i nosiime. Kada je srpska dràva u vremeca ra Du{ana bila najve}a Jedreneje bilo do same granice sa Turskom,na reci Marici. Milovan je sa svo -

j im vojnicima pe{adijskog bataqona na juri{ zauzeo glavni turski {tabi zarobio turskog generala, komandanta Tursko—trakijskog korpusa [u k -ri pa{u, 26. marta 1913. godine, {to je bio i kraj Balkanskog rata. [u -k ri pa{a mu je tom prilikom predao pi{toq i sabqu. Zbog toga narodga je i prozvao „[ukrija”. Po svedo~ewu Arsenija Lomi}a, Milovanovogpo silnog, sabqa je potonula u Jonsko more, 1916. godine, prilikom pr el -aska na ostrvo Krf. Pi{toq se, kao ratni trofej, ~uva u Vojnom muze-ju u Beogradu.

Osnovnu {kolu je zavr{io u Belanovici, gimnaziju i vojnu {koluu Beogradu, a usavr{avao se u Parizu gde je i upoznao budu}u supruguPo lu Granèrer, ro|enu Pariànku. Ven~ali su se u Parizu, u ruskojpr avoslavnoj crkvi i izrodili troje dece. Milovan je u Parizu biovo jni ata{e kao i kasnije u Italiji.

Pred Majski prevrat 1903. godine, zbog ume{anosti u vojni pu~,bi va preme{ten u Kwaèvac. Posledwe slu`bovawe bilo mu je u Va -qe vu, na mestu komandanta garnizona. Kao pripadnik Crne ruke penzi -on isan je i do{ao u svoju Belanovicu gde je sagradio lepu ku}u u fran -cu skom stilu na brdu Zmajevac iznad Be lan ov ice.

Posle Balkanskih ratova Gavrilovi} dolazi sa porodicom u Be -la novicu i ponovo se ven~ava, po srpskim obi~ajima, sa Polom 10.se ptembra 1915. godine, i dobija jo{ troje dece. Kumuju mu pe{adijs -ki potpukovnik Lazar Matijevi} i Sreten Radosavqevi}, trgovac izBe lanovice. Sin Petar zavr{io je gra|evinski fakultet u Fr an c us -

157

k oj, a posle Drugog svetskog rata gradio je hidroelektrane po Srbiji.Um ro je iznenada u Belanovici. Druga dva sina, Aleksandar i Andrija,`i veli su u Beogradu. Streqani su u jesen 1944. godine jer su za vr -eme nema~ke okupacije na Radio Beogradu otpevali dve pesme koje sekomunistima nisu svidele. Imao je tri k}eri. Olga je najstarija, za -tim Jelena pa Branka.

Wegov rod Gavrilovi}a je starosedela~ki u Ka~eru. Ranisav Lazarevi}, pisac iz Aran|elovca, u svojoj kwizi za be le -

` io je jedan susret, 22. jula 1919. godine, Milovana i kraqa Al ek sa -nd ra u Maskar~evoj kafani u Aran|elovcu: „Kao poru~en, u kafanuup ade Milovan Gavrilovi} koji je voleo aran|elova~ko dru`ewe, paje iz svog Ka~era ~e{}e navra}ao u varo{. S wim zajedno do|o{e Dr -ag oqub Lazarevi}, sve{tenik Svetolik [vabi} i Fule Uro{evi}.

Kada u kafani zate~e kraqa Aleksandra, Gavrilovi}, kao iskus-ni vojnik i ratnik, nije se dao zbuniti. Isprsi se, lupi cipelom oci pelu, na pravi vojni~ki na~in pozdravi Wegovo veli~anstvo i prd -st avi se: Major Milovan Gavrilovi}!

Kraq usta od stola da bi se pozdravio s vojni~inom oficirom oko jem je mnogo znao. Za~udo, kraq je salutirao pred wim, rekav{isamo: Milovan Gavrilovi} sa Jedrena? Kada Milovan to potvrdi, kr -aq ga zagrli i jo{ jedan put ~estita, kao da mu naknadno predaje jo{jedno odlikovawe”.

Milovan Gavrilovi}, velikan srpske istorije kome je kumovao kr -aq Aleksandar, ni~im nije prisutan u Belanovici. A uradio je mnogoza {irewe imena Belanovice. Ni jedna od va`nih ulica u Belanovicine nosi wegovo ime.

Pukovnik Lazar Matijevi} Ro|en je 1877. godine u Belanovici, u sve{teni~koj porodici, koja

po ti~e od Matijevi}a iz Lipqa. Lazarov otac Toma bio je sve{tenik u{ u ta~koj crkvi do 1905. godine. Umro je 1959. godine u svojoj ku}i uBe lanovici a sahrawen u wegovom vo}waku, po wemu nazvanom „La zinika lemi”, iznad sa da { weg sportskog centra, a ne po sr edno pored vile „Zm -ajevac“. Za vr {io je vojnu akademiju i ge ne r al{tabnu {kolu u Beogradu.U~ estvovao je u vojnom prevratu 1903. godine kada je komandovao vo domko ji je napao dvor Ob re no vi}a. Lazar Matijevi} se smatra najve}im si -nom Belanovice. Mesto gde se upokojio puno je si mbolike pa Laza kojije sa ku mom Milovanom u~inio da Be la novica dobije dana{wi oblik, usp okoju posmatra sva de {a va wa u wemu dragom mestu. Bio je u delegaci-ji, koja je izdejstvovala 1904. godine osnivawe varo{ice. Osniva~ je i

158

„Dru{tva za unapre|ewe Be la no vi -ce i okoline“. Najzaslu`niji je zaizgradwu vodovoda 1926. godine ko -ji i danas me{tane Belanovice sn -ab deva vodom.

Sa zvawem vi{i oficir u~ es -tv ovao je u Balkanskim i Prvomsv etskom ratu kao komandant je d -i nica. U vreme Kolubarske bitkebio je na mestu na~elnika {tabaTr e}e armije ~iji je komandantbio Pavle Juri{i} [turm. Od li -kovan je Belim orlom i drugimbr ojnim odlikovawima

Penzionisan je posle Prvogsv etskog rata u ~inu pukovnika.La zar je deda, po }erki Jeleni,~u venog Ameri~kog pisca ârlsaDu {ana Simi}a. ârlsov otac

bio je inèwer iz Umke a majka Jelena je bila profesor muzike. Du -{ an je detiwstvo, zajedno sa bratom Mi}om, proveo u Belanovici a1952. godine preselili su se u Ameriku.

Lazar je ven~ani kum pukovnika Milovana Gavrilovi}a. U belanova~koj {koli dodequje se svake godine nagrada koja nosi

we govo ime za najboqeg u~enika {kole. Ku}a u kojoj je ìveo Lazar je prazna i oronula. U velikom dv -

or i{tu jo{ odoleva vremenu ogroman hrast.

Radovan Lomi} Ro|en je u Dragoqu 1870. go dine kao direktni potomak, pr aunuk,

br ata vojvode Lome, Mi losava. Osnovnu {kolu za vr {io je u Be lan ov -ic i, a trgova ~ku u Lazarevcu i Beogradu.

U Belanovicu se preselio 1905. godine gde je imao svoju tr go vi -nu. U~esnik je Prvog sv et skog rata i povla~ewa Sr pske vojske prekoAl banije. Bio je na~elnik vojne stanice a na Solunskom frontu up -ra vn ik magacina oficirskih i dr ̀ avnih stvari. Zajedno sa si nom Ar -senijem u~estvovao je u proboju Solunskog fronta.

Pri~a se da je u Bosuti kupio kowa „Zekana” od Konstantina Ko -je Perki}a sa kojim je pre{ao ceo put kroz Albaniju i vratio se uBe lanovicu. Arsenije, wegov sin, jedan put je do{ao u Dragoq sa tim

159

kowem, vezao ga pred kafanu i ka -da je iza{ao kowa nije bilo. „Ze -kan” se posle toliko vremena vra-tio u Perki}e. Upam}en je kao pi -sac ratnog dnevnika koji je vodiood 12. oktobra 1915. do aprila1917. godine {to predstavqa vred-no istorijsko svedo~anstvo za sveKa ~erce.

Bio je prijateq sa Qubom Da -vi dovi}em, Miloradom Dr a{ ko vi -} em, Dragi{om Vasi}em i Mi l an -om Grolom. Postao je okru`ni po -v e renik i ~lan Glavnog odboraDe mokratske stranke. Nosilac jeAl banske spomenice.

Arsenije Lomi} Potomak Arsenija Lome i je d -

an od Radovanovih sinova, ro|en je1897. godine u Dragoqu, a umro1977. u Belanovici. Imao je tribr ata: Vasilija, Momira i Krstui sestru Lenku.

U Prvi svetski rat oti{ao jesa 17 godina sa svojim ocem Ra do -vanom. Prepe{a~io je preko Al -ba nije, borio se na Solunskom fr -ontu i bio u~ es nik svih borbi Sr -pske vojske to kom povla~ewa i pr -ob oja So lunskog fronta. Os lo ba | -ao je i Ka valu odakle je krenuoput Sr bije sa kowem i pu{kom.

Ku}i u Dragoq se vratio sa 20godina. Voleo je kowe i bio je d no

vreme rabaxija prevoze}i pu tnike od Belanovice do Qiga i obratno. Imao je sedam godina i do bro zapamtio progla{ewe Be la no vice

za varo{icu 1904. go di ne. Ka`e, bilo je mnogo veseqa a ~lanovi de -le g acije su od u{ ev qe no i sve~ano do~ekani od me{tana. Nosilac jeAl banske spomenice.

160

Znali smo ga po izuzetnom pam}ewu koje je posedovao i bio jedr agocen sagovornik ~ija svedo~ewa nisu morala da se proveravaju jersu Arsenijeve pri~e bile proète ~iwenicama. Svedok je mnogih zbi -va wa od po~etka 20. veka. Poznavao je gotovo sve familije belanova -~kih sela i izneo mnogo podataka o wima. Posebno je umeo dobro daop i{e susrete sa generalom Tre}e armije Jankom Juri{i}em [tur-mom u ~ijoj se armiji borio.

Bio je simpatizer Demokratske stranke Qube Davidovi}a sa ko -jim je bio li~ni prijateq. Tako|e je bio prijateq i sa Milanom Gr -ol om kada ga je 1945. godine posetio u Beogradu. Pri tom mu se Grolpo ̀ alio da su mu beogradski skojevci vr{ili veliku nu`du na slogli sta „Demokratija” i da list mo`da ne}e izlaziti, {to se i ostva -ri lo.

U li~nom ìvotu bio je tragi~na li~nost po{to su mu nesre}naost radale supruga i }erka, u~enica gimnazije, koja je krajem 1944. go -dine. Pri povla~ewu sa ~etnicima nestala je negde u Bosni. Sin Ra -do van Ruma je rano tragi~no zavr{io svoj ìvot.

Nikola Mili}evi}Ro|en u @ivkovcima 1880. go -

dine, u zemqoradni~koj po ro di ci.Os novnu {kolu zavr{io u Be lan -ov ici. U~estvovao je u oba Ba lk -an ska i Prvom svetsk om ratu. Usvim borbama isticao se hr ab ro -{}u i sn al a` qi vo{}u. Bio je re -d ov 4. ~ete 1. ba taqona Dopunskogpe {adijskog puka 2. poziva. Od li -ko van je najvi{im odlikovawem —Zl at nim vojni~kim ordenom Ka ra -|o r|eve zvezde sa ma~evima. Bu -gari su ga zarobili kod Me dv e|e idaqa wegova sudbina je ne po zn ata.

Stevan Markovi} — Singer Ro|en je 1896. godine u [u tc ima. Zavr{io je abaxijski za nat u

La zarevcu. Radio je u Va qevu kada se prikqu~io Ko mu nisti~koj par-tiji. Izme|u dva rata bio je komunisti~ki ag itator u ka~erskom kr -aju. Od 1924. godine je zastupnik ne ma ~ke firme za {iva}e ma{ine

161

„Si nger” po kojoj, je i nosio, na -di mak. Umeo je lepo da pri~a ~i -me je pridobijao qude za sv oje id -eje. Akivno je u~estvovao u osni v -a wu kroja~kih kurseva, fu dbalskihak tiva po selima i os nivawu kl u -ba „Ka~er” u Be la novici, izgrad-wi vodovoda, ku p atila i kw i` ni -ce i ~itaonice u Belanovici.

Singer je bio veliki ak ti vi -sta od ranije, jo{ iz vremena kadaje Belanovica bila sedi{te dr ̀ a -vn ih organa za Ka~erski srez. Ta -da je kod privatnika radilo dvade -se tak radnika ~iji je poloàj biote ̀ ak jer se radilo po 16 sati zask romnu najamninu. Poslodavci imni su garantovali nikakvu sigur no -

st. Zbog toga je podru`nica sindikata opan~arskih radnika 8. septem-bra 1936. godine organizovla {trajk. Predsednik sindikata bio je Mi -lo{ Sari} Li}a, sekretar Bogoqub Simeunovi} a blagajnik Do brivo-je \ukni}. Od komandira àndarmerijske stanice Antona Fa bi jana saz-nali su da imaju pravo da traè skra}ewe radnog vremena i po ve}awenadnica sa ~ime su iza{li pred poslodavce koji su to od bi li. [trajkje trajao mesec dana a za to vreme {trajka~ima su poma ga li organizo-vani me{tani sakupqaju}i razne priloge i starju}i se o wihovimporodicama. Najaktivniji je bio Stevan Markovi} Singer ko ji ih jepomagao u novcu i koji je to kasnije koristio za komuni st i~ku propa-gandu. Poslodavci su ipak pristali da smawe radno vreme na 11 ~asovai pove}aju nadnice za 20%. Singer se dosta angaòvao oko formirawaZadrugarske omladine u [utcima a na inicijativu bu ga rskog emigran-ta Petka Vasileva 1938. godine. U upravnom odboru bi l i su: MilinkoLomi}, Slobodan Stani{i}, Dragi{a M. Simi}, Qi binko Jovi~i},Radojko Draì}, Vasilije i Svetozar Markovi}, Mi omir Draì}. Zapredsednika je izabran Singer. Zadruga je radila na unapre|ewu poqo-privrede, zdravstvenog prosve}ivawa, oraganiz o v awu kulturno zabavnogprograma i drugih akcija. Sli~ni odeqci fo rmirani su ubrzo uBelanovici, @ivkovcima, Kalawevcima i Po qanicama.

Po okupaciji 1941. godine, kao ilegalac okupqa narod i stvarapa rtizanske desetine u ka~erskom kraju. Postaje politi~ki komesar

162

Ko lubarske ~ete i Kolubarskog bataqona koji je prihvatio JosipaBr oza kada je do{ao u Robaje. Kasnije je postavqen za politi~kog ko -me sara Fo~anskog dobrovoqa~kog odreda koji je imao 4. bataqona saoko 1. 500 boraca. Sredinom aprila 1942. godine vodio je `estokebo rbe sa italijanskim i nema~kim trupama oko Nevesiwa, Gora`da,Fo ~e, Mostara i Kowica. No}u, 17. maja 1942. godine, u selu Gr -andi}e i zaseoku Popi, u ku}i seqaka Tome Milanovi}a, nedaleko odre ke Sutjeske, Singer je sa dvojicom aktivista zano}io kako bi su -tr adan formirao udarnu ~etu koja bi se `estoko obra~unavala sa iz -daj nicima. To se mnogim me{tanima nije svidelo te su, pla{e}i seda ih ne {aqu na rati{ta daleko od svog sela, uz pomo} izdajnikaub ili Singera. Sahrawen je u selu Kru{evu kod [}epan Poqa uz svepo ~asti pored groba Slobodana Principa Seqa, komandanta saraje vs -ke oblasti i ~lana Glavnog {taba za BiH. Sahrani je prisustvovalai Singerova supruga Kaja.

Supruga Katarina Kaja, tako|e je sa wim oti{la u partizane. Bi -sta koju je uradio Stevan Bodnarov podignuta je u Belanovici, nalazise u parku pored spomen ~esme. Grobnica supruge Kaje i wegova, suna ulazu u Belanovicu, na putu za Qig.

Branislav Markovi} Ro|en 1913. godine u za se oku

Dr ewina u zemqoradni~koj po ro -di ci. Osnovnu {kolu za vr{io jeu Belanovici. Radio je kao seos-ki nadni~ar. Ot i{ ao je 1941. go -di ne u partizane st upiv{i u Ko -lu barsku ~etu Va qevskog partiza -ns kog odreda gde ubrzo postaje de -s e tar.

Sa [umadijskim bataqonomPr ve proleterske brigade bo r iose po Srbiji i Bosni. U pr ev ir -aw ima sa ~etnicima i wi ho vomid eologijom ~vrsto se dr ̀ ao ko -mu nista i dosta se za me rio svojimze mqacima po ne delima koja im je~i nio. Pr otiv usta{a se borioma ja 1942. godine kod Vlasenice.Ko mandir ~ete u [estoj is to ~n -

163

ob osanskoj brigadi postao je iste godine. Kasnije je bio i komandantba taqona u [esnaestoj muslimanskoj brigadi. Poginuo u borbi sa Ne -mcima u Tuzli 1944. godine brane}i odstupnicu partizanima.

Bista mu je podignuta i nalazi se u parku pored spomen ~esme uBe lanovici zajedno sa Singerovom. Za narodnog heroja progla{en1953. godine.

Du{an Dugali} Ro|en 1910. godine u selu Dr -

a g oqu, u u~iteqskoj porodici. Zavr eme {kolovawa izme|u dva svet-ska rata zbog naprednih sh vatawa~e sto je isterivan iz {k ole. Za -po slio se 1932. go di ne u Vo j -no—tehni~kom zavodu u Kr agujevcu,ali kao politi~ki ne siguran ub -rzo je otpu{ten. Za tim se za po { -qa va kod Nolita kao zastupnik~i ja izdawa i sam ~i ta i teorijs-ki se uzdi`e. Je dno vreme bio jei novinar „Pr avde”.

U svom revolucionarnom radunaj vi{e je radio sa om la di nom ibio ~esto hap{en. Us ta ni~ke 1941.go dine stupa u julu mesecu u Prvi[u madijski partizanski odred.Bio je izvanredan bomba{ i pu { -ko mitraqezac. Istakao se u bo rb -

a ma kod Gorwe Tre{wevice i kod ^umi}a, kada je sa svojim borcimau zasedi uni{tio veliki broj neprijateqskih motorizovanih vozila.Vr lo brzo postao je i komadant Prvog bataqona Prvog {umadijskogod reda. Kada se povla~io za Bosnu, u prolazu kroz Dragoq, zapalio jedva autobusa i pobio neprijateqsku posadu. Za odmazdu uhapsili su muma jku, sestru i wenu decu. Majka mu je kasnije umrla u logoru na Ba -wi ci, a brat, koji je potom uhap{en, streqan je. Dugali} je poginuokao komadant Tre}eg bataqona Druge proleterske brigade u selu Ob -or cima kod Doweg Vakufa, 14. juna 1942. godine.

Za narodnog heroja progla{en je 13. marta 1945. godine.

164

Milijan Jovanovi} Ro|en je 1907. godine u Po qa -

ni cama. Osnovnu {kolu za vr {ioje u Poqanicama, gimnaziju u Ar -an |elovcu i Gorwem Mi lanovcuna kon ~ega je up is ao Vojnu ak ad -em iju pe{adijske st ruke u Be og ra -du. Kao potpo ru ~nik prvo je biou Vrawu a rat 1941. ga je zatekaou Kr ag uje vcu, u ~inu kapetana pr -ve kl ase, kao komandira pe{adijs -ke ~ete. Izbegavaju}i za ro bq av a -we do{ao je u Poqanice a u leto1941. godine odlazi na Ra v nu gorui zajedno sa zemqakom Dragi{omNi nkovi}em komanduje Ka~erskomje dinicom. U Ka~eru ostaje do1943. godine a potom je postao

ko mandant Jastreba~kog korpusa gde dobija ~in majora. U jesen 1944.sa tim korpusom odlazi u Bosnu i tamo ostaje do 1945. godine. Pr -ob ijaju}i se ka Zlatiboru nailazi na zasedu muslimanske milicijebl izu Gora`da i sa svojim borcima gine.

Kao oficir Ka~erskog korpusa spasavao je svoje zemqake koji subi li simpatizeri partizana od kazni. Bio je jedan od stare{ina kogasu gra|ani pamte po dobrom.

NAU^NICI

dr Nikola \ukni} Ro|en je 14. septembra 1897. godine u Kraqevu, u sve{teni~koj po -

rodici Sretena \ukni}a iz Belanovice. Umro je 27. juna 1972. go di ne. Osnovno obrazovawe dobio je u â~ku. U prelazu preko Albanije

pr eleào zapaqewe plu}a i tifus. Iz Soluna odlazi u Nicu gde za -vr {ava gimnaziju sa odli~nim uspehom. Prelazi u Bordo 1919. godine,up isuje medicinu i studije zavr{ava 1922. kao briqantan student od -branom doktorske teze iz pulmo lo gije. U Srbiju se vra}a kao le k ari slu`buje u Rudniku.

Hirur{ku specijalizaciju po ~iwe 1924. godine kod profesoraMi livoja Kosti}a u Be og radu. Specijalisti~ki ispit po laè 1926. ibi va izabran za as istenta. Osniva hirur{ko od eq ewe u Pri{tini.

165

Ubrzo pr el azi u Prizren gde osta-je do 1931. godine. Zatim prelaziu Sk opqe, za {efa Hirur{kog od -eq ewa. Predsednik Lekarske ko -mo re Vardarske banovine u Sk op -qu bio je vi{e godina.

U Drugom svetskom ratu stièu Ni{ 1941. godine za {efa Hi -ru r{kog odeqewa Dràvne bolni -ce. Posle oslobo|ewa Ni{a po st -a je odgovorni hirurg Vojne boln -ice u Ni{u i glavni hirurg 11.ar mije NOV. Nakon demobilizaci-je, 1945. godine, ponovo vodi Hi -ru r{ko odeqewe Dràvne bolnicesve do 1969. godine nakon ~ega od -la zi u penziju.

Bio je strastan ribolovac. Odbija beogradske ponude za dekanaSt omatolo{kog fakulteta i direktora Prve hirur{ke klinike. Os -ni va 1961. godine u nau~ni ~asopis Acta medica Medicinae, prvi vanBeograda u srpskoj medicini.

Tokom 1962. godine bio je poslanik Socijalno zdravstvenog ve}aSa vezne skup{tine Jugoslavije.

Priznawa i odli~ja: dve Albanske spomenice (kraqa Petra Prvogi kraqa Aleksandra), Orden svetog Save 4. i 5. stepena, Orden zas -lu ge za narod sa zlatnom zvezdom, Orden rada 1. i 2. reda i Ordenra da sa crvenom zvezdom

dr Mihailo \ukni} Mi}a Mihailo \ukni} je ro|en 1927. godine u Beogradu. Osnovnu

{kolu, gimnaziju i Medicinski fakultet je zavr{io u Beogradu 1951.go dine sa sredwom ocenom 9,2.

Mihailo je rodom iz velike po rodice \ukni} u Be la no vi ci. Radio je kao vojni lekar u tr upi i kao na~elnik saniteta od reda

JNA u Egiptu, u sastavu UN, u vreme Arapsko—izraelsk og rata. Sp -ec ijalisti~ki ispit iz op{te hirurgije poloìo u Vo jnomedicinskojak ademiji 1962. godine i od tada bio st al no zaposlen u Klinici zahi rur{ke bolesti Voj no med ici ns ke akademije. Bio je na~elnik K li -ni ke za hirur{ke bolesti VMA, glavni hirurg JNA i na~elnik VMAu ~inu general—majora. Redovni je profesor hirurgije u VMA, redovni~l an Medicinske akademije SLD—a. ^lan je Me|unarodnog udruèwa

166

digestivnih hirurga i In ter na ci -on alnog udru`ewa za kardiovasku -la rnu hirurgiju.

Doktorsku disertaciju odb ra -n io je u VMA 1977. godine. No -si l ac je najvi{e vojne nagrade„22. decembar”. Kao ~etvrti hi -ru rg u svetu 1988. godine dobio jeam eri~ku nagradu za ratnu hi ru -rg iju De Bakey. Izabran je za po -~a snog doktora medicinskih naukaVo jnomedicinske akademije u Le -wi ngradu 1988. godine.

U~estvovao je na brojnim hi -rur{kim kongresima u zemqi iin ostranstvu. Kao viziting (gost -uj u}i) profesor boravio je u Am -er ici, Engleskoj i Francuskoj.

Au tor je preko 200 nau~nih i stru~nih ~lanaka iz op{te, vaskularnei ratne hirurgije. Koautor je nekoliko kwiga i saradnik u enciklo -pe d ijama. Bio je na usavr{avawu u Americi, Rusiji, Francuskoj, Eng -les koj i ^ehoslova~koj.

Nosilac je vi{e odlikovawa, poveqa i priznawa. Govori engles-ki, francuski i ruski jezik. Bio je vi{e puta biran u predsedni{tvohi rurga Jugoslavije i u upravni odbor hirur{ke sekcije. Bio je Pr -ed sednik predsedni{tva hirur{ke sekcije SLD—a od maja 1980. do ma -ja 1981. godine.

Profesor \ukni} je penzionisan 1994. godine. Sada je potpr -edsednik Crvenog krsta Srbije.

U Belanovici ~esto provodi penzionerske dane, u krugu mnogob -ro jne porodice, u svojoj vikend ku}i.

dr Milan Vemi}Milan je ro|en 1901. u Be lanovici a umro 1978. godine u Sa rajevu.

Os novnu {kolu za vr {io je u Belanovici. Sa majkom Zo rkom i bratomMi hailom pr e{ao je 1915. godine Albaniju u po vla~ewu Srpske vojske.Gi m n az iju je zapo~eo u Lionu a za vr {io u Bitoqu. Diplomirao je ge og -ra fiju na Filozofskom fa ku ltetu u Beogradu 1932. go dine. Bio je unive -rzitetski pr ofesor meteorologije i radio u me teorolo{koj slu`bi Ko -ma nde vazduhoplovstva u Zemunu. Kao profesor bio je jako omiqen kod

167

studenata jer je imao iz uz et no dobarod nos sa wima a pre da vawa su mu bi -la interesantna, puna ̀ ivota i svoj -st venog humora. Do Drugog svetskogra ta bavio se nau~nim radom u do -me nu meteorologije i geografije.Za robqen je i interniran 1941. go -di ne u Nema~ku. Od 1946. ponovora di u Sarajevu. Kada je osnovanaHi drometeorolo{ka slu`ba Jug os la -vi je postavqen je za na~elnika Ag -ro meteorolo{kog odelewa u Be og ra -du gde radi do 1950. godine. Bio jei docent Prirodno—matemati~kogfa kulteta, na katedri za meteoro lo -giju. ^lan savezne delegacije koja jepo tpisala u Va{ingtonu Konvencijuo stupawu Jugoslavije u Svetsku me -te orolo{ku organizaciju

Penzionisan je u Sarajevu 1971. godine. Ure|ivao je ~asopis „Gegrafski pregled” u Sarajevu. Bio je pok -

lo nik klasi~ne muzike i svirao violinu. Kao student doneo je u Be -la novicu prvi radio aparat.

dr Mihailo (Milutin)Miri}

Unuk Rake Miri}a, ro|en uKa la wevcima 1904. godine. Os nov -nu {k olu je zavr{io u Be la no vi -ci, ni ̀ e razrede gimnazije u G.Mi lan ov cu, sredwu ek on omsku {k -olu u B eo gr adu. Za in teresovan zaek onomske na uke di p lomirao je naEkonomsko — ko mercijalnoj vi so k -oj {koli u Za gr ebu.

U Ka~eru je poznat kao jedanod pr vih doktora nauka iz ovogkr aja. Doktorsku diser ta ciju „Ek -onomski razvoj u Sr biji od dose -qe wa Srba do os lo bo|ewa odTuraka” odbranio je 1937. godine

168

na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Ovaj zna~ajan nau~ni rad, {tampan kaopo sebna mo nografija, koji je nagradila Srpska kraqevska akademijana uka, autor je posvetio uspomeni na svog dedu Raku Miri}.

Mihailo je bio {ef glavne kontrole pri carinarnici u Zagrebu.Na u~ne i stru~ne radove objavio je u raznim listovima i ~asopisima.Od likovan je Ordenom Svetog Save tre}eg stepena.

Posle okupacije Jugoslavije, usta{e su ga uhapsile, zato~ile u lo -gor Kerestinac gde je ubijen jula 1941. godine. Mihailov nestanak po -rodica je obeleìla postavqawem spomen plo~e u crkvi u Be la no vi ci.

dr Milan (Obrad) Miri} Praunuk Rake Miri}a, ro|en

u Kalawevcima 1930. godine gdeza vr{io osnovnu {kolu, gimnazijuu Aran|elovcu 1949. a studije naFarmaceutskom fakultetu 1954.godine. Doktorat nauka st ek ao je1962. Usavr{avao se u po zn atiminstitucijama u Fr an cu sk oj. Spe -ci ja lista je Sanitarne he mi je.

Ceo radni vek, od asistenta pr -ipravnika do redovnog profe so ra,proveo je na Farmaceutskom fa -kultetu gde je predavao Br oma to -logiju i Zdravstvenu is pr av no stnamirnica. Po sdi pl o msku na st a vuiz oblasti is hr ane i Sa ni ta rnehemije drào je na medicin sk imfakultetima u Beogradu, N. Sadu iSkopqu. Bio je mentor za iz radu

doktorskih i magistarskih teza kao i specijalisti~kih radova, ru ko -vodilac vi{e nau~nih proje kata i objavio 120 nau~nih ra do va u doma}imi inostranim na u~nim ~asopisima iz oblasti he mije, bi ohemije i anali-tike ì votnih namirnica. Iz svoje struke objavio je sa saradnicima triuxbenika i ~etiri sk ripte. Pored nastavnog i na u~nog rada biran je zaprodekana (1975) i dekana Farmaceutskog fa kulteta (1983), potom zaprorektora Univerziteta u Beogradu (1983). U Odboru za nauku i obra-zovawe Savezne skup{tine zastupao je Zajednicu univerziteta Jugoslavije.

Posle 41 godine rada penzionisan je 1995. godine, ali je nastavioda se bavi nastavnim i nau~nim radom.

169

Kao predsednik Dru{tva sanitarnih hemi~ara Srbije uputio je Sv -etskoj zdravstvenoj organizaciji (maj 1999. ) upozorewe o tragi~nim po -sledicama NATO bombardovawa Srbije na zdravqe budu}ih gener acijacelog regiona sa podacima o koli~inama izlivenih toksi~nih ma teri-ja u vodotokove i zemqi{te sa apelom da se zaustavi bombardo vawe.

Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem 1979. godine. Pose}uje zavi~aj, ali je rastuèn prizorom propadawa i nestajawa

na{ih sela, tog najvrednijeg izvori{ta ìvota na{eg naroda.

dr Dragoqub Petrovi}Redovni je profesor Fi lo zo -

fs kog fakulteta u Novom Sadu (upe nziji). Ro|en 1935. na Kosoru,kod Podgorice. Na grupi za ju ̀ -no slovenske jezike Fi lo zo fs kogfa kulteta u Novom Sadu di pl om -ir ao je 1960, magistarski rad podna slovom „Glasovni si stem ro va~ -kog govora” od br an io januara1964, a doktorsku di sertaciju „Ogo voru Zm ija wa“ 1971, naredne go -dine iz ab r an za docenta, 1977. zava n r ed nog profesora, a 1982. zare do vnog profesora na predmetuDi jalektologija srpsko hr va tsk ogje zika. Skoro dve decenije pr ed -avao Fonologiju srpskog je zika.

Napisao je preko 300 pr il oga iz srpske dijalektologije, on om ast -ike i slovenske lingvogeografije.

Krajem 1985, po{to je u „Kwièvnim novinama” objavio tekst podna slovom „Pomirimo prijateqe, neprijateqi su smireni“, onda{wevl asti osudile su ga na dva meseca zatvora; kaznu izdrào po~etkomna redne godine. [titio je „istinu” o Nedi}evoj upravi u Srbiji ist ravi~nim pogromima u zavr{nim operacijama pri kraju Drugog svet-skog rata. Da su Petrovi}eve ideje bile i aktuelnije, naro~ito oneo autonomisti~kom delovawu u Vojvodini Srpskoj (neke jednako ak tu -el ne i danas), i utoliko opasnije, ilustruje citat: „Jasno je, dakle,da smo najopasnije neprijateqe davno posmirivali i sada nam ostajeda se mirimo sa prijateqima. A to je, izgleda, malo teè, jer neprija -te q ho}e posao a prijateq autonomiju, neprijateq ne razumije visoku

170

in flaciju a prijateq vodi ra~una da mu se neko ne o~e{e o klasnii nacionalni interes, neprijateq misli kako da vrati dug a prijateqka ko da ga refinansira, neprijateq tvrdi da se oni koji kradu (ikone— recimo) zovu lupeì a prijateq misli da za to treba hapsiti u~ -it eqe... Ako smo zata{kali toliko prijateqa, pametno bi bilo za ta -{k ati i ponekog neprijateqa. I voditi ra~una o tome da je izdajado movine luksuz koji sebi moè da priu{ti samo onaj kome je domov-ina uvijek tamo gdje i ~ekovna kwiìca.”

Najvi{e se bavio srpskom dijalektologijom i onomastikom, a zn at -an broj radova posvetio je problemima slovenske lingvogeografije; iztih oblasti objavio je preko 200 priloga. Ovamo spadaju kwige „O gov-oru Zmijawa“ i „Govor Banije i Korduna“, iscrpne i savesno ur a|enemonografije, bogate novim podacima i kompetentnom nau~nom an alizom.

Rodoqub je dobro poznat i u inostranstvu; mnogo je truda uloìou stru~no i nau~no osposobqavawe mladih dijalektologa (od kojih suneki ve} sada zapaèni nau~ni radnici), a svojim nau~nim radom tra-jno je zaduìo prou~avawe srpskih dijalekata. Sa dijalektologijom sute sno povezana terenska ispitivawa onomastike.

U Me|unarodnom komitetu slavista ~lan je vi{e me|unarodnihko misija kao i odbora i komisija u Srpskoj akademiji nauka i umetn -o s ti: Me|uakademijskog odbora za dijalektolo{ke atlase, Odbora zaon omastiku, Odbora za re~nik srpskog jezika i Odbora za standardiz -aciju srpskog jezika. ^lan je uredni{tva Srpskog dijalektolo{kogzb ornika (Beograd), Zbornika Matice srpske za filologiju i li -ngvistiku (Novi Sad) i Priloga prou~avawu jezika (Novi Sad). St -al ni je ~lan—saradnik Matice srpske, ~lan wenog Odeqewa za kw i` -ev nost i jezik i, u vi{e mandata, ~lan Upravnog odbora. Od mnogihiz datih kwiga za ka~erski kraj vezane su: „Onomastika Ka~era“, (kaoko autor) i „Iz leksike Ka~era“, ~ija je promocija odràna nedavnou prostoru belanova~ke crkve.

Za belanova~ki kraj radio je, zajedno sa Miodragom Ja}imovi}em,na stru~nim esejima i kwigama. Svoju vikend ku}u izgradio je u Dr -ag oqu u kojoj provodi odmor u miru pored @ivkova~ke re~ice.

Vojko Marinkovi}Ro|en je u [utcima 1923. a umro u Beogradu 1997. godine. Os -

novnu {kolu zavr{io je u [utcima a gimnaziju u G. Milanovcu. NaPo qoprivrednom fakultetu u Zemunu diplomirao je 1949. godine.

Rad u oblasti ìvinarstva za po~eo je u tek osnovanom od el ewuza ìvinarstvo Saveznog in stituta za sto~arstvo ~iji je ru kovodilac

171

postao 1957. go di ne. Bio je i di -re ktor I ns ti tu ta za sto~arstvo dabi do kraja ka rijere bio savetniku In st i tu tu za istraìvawa u po -qo pr ivredi.

Usavr{avao se u SAD, [v aj ca -rskoj i Danskoj. Mnogi we go vi ra -dovi pionirskog karaktera, ob ja v - qeni su u stru~noj li teraturi. Mn -ogo je doprineo st varawu Sa ve zaìvinara Sr bi je i osnivawu Po -slovne zajednice „@ivino — pr og -res” i Planske zajednice ì vi na ra.

dr Zagorka Raki} Radojevi}Ro|ena je 1957. godine u Be la -

no vici gde je zavr{ila osn ovnu{k olu. Gimnaziju je za vr{ila uQi gu a Te hno lo {ko—metalur{kifa kultet u Be ogradu 1981. godine.M a gis tr irala je 1992. a doktorir -a la 1998. godine. Objavila preko100 radova, projekata, studija iel aborata. Oblast aktivnosti jene organska hemijska teh no lo g ija aba vi se za{titom ì vo tne sredinei stru~nim radovima iz oblastima terijala. Radi u Institutu zais pitivawe ma te rijala u Beogradu.

PROSVETNO—KULTURNE LI^NOSTI

Dimitrije \ukni} Ro|en 1834. u Kalawevcima a umro 1918. godine u Belanovici. Bio

je u~iteq i sve{tenik. Radio je u [uta~koj {koli u razdobqu1856—1864. godine a zatim se zapopio i postao prota na du`nosti na -m esnika ka~erskog. Postao je dobrotvor Srpske kwièvne zadruge1900. godine, me|u prvom trojicom iz Ka~erskog okruga. Jedan je od os -niva~a Dru{tva za unapre|ewe Belanovice iz 1910. godine. Sa hrawenu porti belanova~ke crkve koja mu je podigla spomenik. Wegov sinSreten bio je sekretar i predsednik Duhovnog suda @i~ke eparhije.

172

Prota Sreten \ukni} Ro|en 1860. u Belanovici, a umro 1921. godine u â~ku. Zavr{io je

Bo goslovski fakultet u Beogradu. Slu`bu je najduè obavqao u Kraqevui â~ku. Kod episkopa dr Nikolaja Velimirovi}a bio je predsednik Du -ho vnog suda i wegov li~ni prijateq.

Sretenov sin @ivojin, tako|e ro|en u Belanovici, 1892. godine,kao mlad akademac poginuo je juna~ki na Skadru 1913. godine. Drugisin, Nikola, radio je u Ni{u kao hirurg i bio osniva~ medicinskogfa kulteta, a jedno vreme i dekan. Tre}i sin, Pavle, bio je sve{teniku Belanovici. Dve wegove }erke bile su profesor i ekonomista.

Sreten je za sobom ostavio brojne ugledne naslednike.

Vladimir Vemi} Vladimir je ro|en u Kni}u 1875. a umro 1922. godine u Bitoqu.

U~ iteqsku {kolu zavr{io 1896. godine, prvi posao dobio u Ka la we -vc ima i tu ostao do 1914. godine. Za vreme Prvog svetskog rata radiou Srpskom Crvanom krstu u @enevi. Slu`bovawem u Belanovici ur -e| ivao je ~asopis „[kolski radnik” koji je izlazio 1907. godine uG. Milanovcu. Sara|ivao je i u ~asopisu „U~iteq”. Prevodio je kw -ige sa francuskog jezika me|u kojima i kwigu Teodila Riboa „O bo -le stima voqe”. Pripremao je i pokretawe stru~nog ~asopisa „Os no -vna nastava”.

Rukovodio je meteorolo{kom stanicom u Belanovici {to je ut -ic alo da se wegov sin Milan posveti meteorologiji. Bio oèwen ses -tr om pukovnika Gavrilovi}a, imao je sinove Mihaila i Milana.

Miodrag Ja}imovi} Ja}im Ro|en je 1934. godine u Mo ra vcima od oca Milije, sv e{ te nika iz

Dr agoqa i majke Da ni ce od familije Miri}a iz Ka lawevaca. Za vr { -io je osn ov nu {kolu u Bresnici, gimnaziju u â~ku a Filosofski fa - ku lt et, grupa za kwièvnost i srp ski jezik u Beogradu. Od 1959. go - dine radio je kao pro fe sor u â~ku. Umro 2009. i sahrawen u â~ku.

Kwièvno{}u se bavio od 1958. godine. Objavqivao je na ro dne leg -e n de iz Rudni~kog kr aja. Napisao mnogo romana i obj avio dosta kwigasa temama iz Rudni~kog i Ka~erskog kr aja. Bavio se istorijskim mono -gr afijama, objavqivao kwige o na ro dnim predawima i druge. Bio je ~lanUd ruèwa kwièvnika Srbije

Profesor Ja}imovi} je mnogo doprineo afirmaciji ka ~er sk og kr ajau publicisti~kom i etnografskom smislu objavquju}i ~l anke, es e je,studije i kwige o Belanovici u„â~anskom glasu”, „Po litici” i dr u gim

173

listovima. Ostavio nam je niz kw -iga me|u ko jima su „Ka ~e rs ke legen -de”, „Ka~erski rodovi”, kw igu ro -do sl ova pojedinih ka ~e rs k ih porod-ica, „Na putu za Pa we v ac”, „Sl ovora tnikovo”, „Arsenije Lo ma”, mono -gr afiju Belanovice. Ra dio je na to -ponimima ka~erskih se la za SANUi napisao kwigu „Ka~er— predeli iqu di” i mnoge dr uge.

Bio je zaqubqenik u lepu re~,qu dsko po{tewe, pravdu i de mo kr -at iju.

Narodni poslanik u Sk up {t i -ni Srbije je bio u dva mandata kao~l an DSS. Dosta je putovao po sv -etu i stekao zvawe haxije poseti -v{i Hristov grob u Jerusalimu.

ê sto je boravio u svojoj vikend ku}i u Belanovici gde je kao hro ni -~ ar bleìo sve va`ne aktivnosti i doga|aje u Ka~eru.

Nenad Huber Ro|en 1946. godine u Novom

Sa du. @iveo i radio do 1994. go di -ne u Beogradu, onda se doselio uBe lanovicu gde i danas ìvi sa sv -ojom suprugom. Svoje slike iz laèod 1980. godine. Po dolasku u Dr -ew inu po~iwe da slika na dr vetugde nastaje ve liki opus likova sv -et iteqa. Huber je uspeo da st arecr kvene kanone prilagodi dr venojpodlozi koje imaju vizant i jsku au -ten ti~nost. Imao je 33 sa mo st lneizlo`be u ve}ini gradova Sr bije(Beograd, Vaqevo, Pi rot, G. Mi la -n ovac, Aran|elovac, Po ̀ e ga). Ne n -ad Huber nije akademski slikar. Do

dolaska u rudni~ku pl aninu bavio se raznoraznim slikarskim tehnika-ma, ali od kada je do{ao u Drewinu iskqu~ivo slika na drvetu.

174

„Rudni~ke zime su duge, hladne i samotne, ali to je ba{ onajam bijent koji mi odgovora za slikawe. Naloìm tu~anu pe}, koju sampr ona{ao u ku}i Lazara Matijevi}a, pukovnika iz Prvog svetskog ra -ta, jednog od osniva~a Belanovice i jednog od prvih Apisovih sara -dn i ka u majskom prevratu, i prionem na posao. Radim na svakom drve-tu, osim na ~etinarima, ali mi je za stvarala~ki rad, ipak, najmil-ije drvo jabuke, ili divqe kru{ke — jabuka kao blagorodno drvo zanaj lep{e ikone svetaca, a kru{ka kao, po verovawu naroda, demonskodr vo koje je najboqe za slikawe kataklizmi~nih delova Biblije” —ka ̀ e slikar Nenad Huber.

Wegova supruga Olga je istori~ar umetnosti. Dosta je doprinelau adaptaciji belanova~ke crkve kao i u svim manifestacijama kojese doga|aju u woj.

Dragoqub Zamurovi} Ro|en 1947. godine. Posle za -

vr {enog Arhitektonskog fa ku lt -eta poha|ao je postdip lo ms ke st -ud ije fotografije na Fa kultetupr imewenih umetno sti u Be og ra du.Za svoje fo tog ra fije dobio jebrojne nagrade {irom sveta. Au -tor je vi{e fo tomonografija odko jih su najz na~ajnije „Cigani sv -eta“, „Ka zahstan“, „Me|ugorje“,„Ka z aw“, „Srbija, ìvot i obi ~a -ji“, „Vojvodina“, „Sarajevo“, „C r -na Gora“ i fototipsko izd awe„Sarajevske Hagade“.

^lan je Udruèwa likovnihum etnika primewenih umetnosti idi zajnera Srbije od 1980, a 1995.

go dine dobija zvawe Istaknutog umetnika ULUPUDS—a i tako se sv rs -tava me|u nekoliko najzna~ajnijih umetnika srpske fotografije da nas.

Pod pseudonimom Art Zamur od 1988. godine sara|uje sa francu -skom agencijom Gamma Presse Image” preko koje su wegove fo to -gr afije dospele u najve}e svetske magazine: Time, Newsweek, TheNew York Times Magazine, Stern, Paris/Match, Figaro Magazine,Geo, Europeo, National Geographic… ûveni ameri~ki magazinLIFE dva puta je wegove fotografije uvrstio u rubriku Big Pictures,

175

a u julu 1991. godine jedna fotografija ovog autora objavqena je i nana slovnoj strani tog ~asopisa.

Dragoqub ima izgra|ewu vikend ku}u u Belanovici u kojoj provodi pr -ij atne trenutke odmora sa svojom porodicom i prijateqima.

POLITI^ARI

@ivan @ivanovi} Ro|en je 1854. u @ivkovcima,

a umro 1931. godine u Beogradu.@i vanov otac Marinko je jedan odpr vih pismenih u ka~erskom kraju.@i van je unuk ka~erskog kneza izDr ugog srpskog ustanka @ivanaSt oj ano vi }a koji je nasledio ko -mandu nad Lominim borcima u ap -ri lu 1815. godine i sa wima poma-gao Mi lo{u Obrenovi}u protivTu r aka na Qubi}u.

@ivan je bio istori~ar, kw i` -evn ik i politi~ar. Za vr { io je u~ite -qs ku {kolu 1873. go di ne u Kr agu jev -cu. [kolovao se u Nema~koj kao dr` -av ni pitomac studirao pedagogiju. Zb -og sr psko—turskih ratova prekinuo jestu dije i vratio se kao do br ov oqac u

Sr biju. Posle rata do vr{io je studije u Berlinu i po ~eo raditi kao profe -sor u gimnaziji.

Bavio se politikom i bio ~lan Liberalne stranke 1880. godine.Bio je zapa`en i publicista poznat je po spisu „Pametar napredwa~kevl adavine” u kome je o{tro napao politiku narodne stranke. A 1893.go dine postaje predsednik skup{tine. U vladi Vladana \or|evi}a bioje ministar privrede a u vladi Cincar—Markovi}a 1903. godine mini -s tar prosvete.

@ivan je sledio politiku Jovana Risti}a. Ostavio je veliki broj po -liti~kih rasprava. Objavio je 1923. godine kwigu „Politi~ka is to rijaSrbije u drugoj polovini 19. veka” u ~etiri toma. Bio je urednik poli-ti~kog lista „Srpska zastava” i veliki borac za slobodu pi sa ne re~i.

Supruga Jelena je ro|ena sestra pukovnika Dragutina Di mi tr ije -vi }a Apisa.

176

Pomagao je da se izgradi {kola u @ivkovcima, koja i danas pos to ji.Po @ivanu nasta}e porodi~no ime @ivanovi}i. @ivanov sin do -

kt or Milan, po{to mu je ujak bio Dragutin Dimitrijevi} Apis, ob -ja vio je kwigu „Istina o Solunskom procesu”

Radomir — Raka, Miri} Ro|en 1850. u Kalawevcima, a umro 1919. godine. Otac Jevta bio

je zemqoradnik i narodni poslanik, a majka Marija doma}ica. Rakaje bio predsednik kalaweva~ke op{tine i narodni poslanik Narodnera dikalne stranke 1903. godine. Radio je na izradi zakona me|u koji-ma je „izmena i dopuna zakona o pana|urima”, kada Belanovica 1904.go dine i dobija pana|ur.

Posebno je zaslu`an za razvoj Belanovice i za trasirawe putevaniz reku Ka~er do Qiga i uz Ka~er do Bosute, kao i puta ka Da ro -sa vi preko Vagana. Bio je ~lan delegacije koja je izdejstvovala 1904.go dine progla{ewe Belanovice za varo{icu. Sa~uvana je ku}a ne ob -i~ ne arhitekture u kojoj je ro|en Raka. Izgra|ena od crvenog po ro -zn og kamena pe{~ara 80 cm debelih zidova imala je neobi~an nadvr -at nik sa reqefno izra|enim krstom. Ova zgrada, pored „ku}e” i ku -hi we, imala je jo{ ~etiri sobe {to je bilo retkost za prvu polov-inu 19. veka kada je zidana. Raspored prostorija je izmewen rekonst -ru kcijom cele ku}e 1960. godine kojom se dobilo u udobnosti, a mnogovi {e izgubilo u lepoti unutra{we i spoqwe arhitekture. Iz ove po -ro di~ne ku}e Rake Miri}a, ~asni i ugledni doma}ini dali su svojdo prinos razvoju i odbrani Srbije kao poqoprivrednici, ratnici ikao predstavnici u narodnim skup{tinama Srbije 19. i 20. veka. Izov og doma}instva iza{le su dobre zanatlije, zdravstveni radnici (le -kari, farmaceuti i stomatolozi) in`eweri, doktori nauka...

Radosav Veselinovi} Ro|en je 17. januara 1896. godine u [utcima, u zemqoradni~koj

po rodici. Osnovnu {kolu zavr{o je Belanovici, a gimnaziju u Go rw -em Milanovcu i odmah po maturirawu odlazi u rat te sa vojskom pr -el azi Albaniju i bori se na Solunskom frontu. Iz rata je povu~eni poslat u Francusku gde studira {umarstvo. Po povratku u Srbijuza vr{ava i Poqoprivredni fakultet u Beogradu.

Sa dve diplome postavqen je za profesora u Adi da bi kasnijepo stao i direktor, sve do po~etka Drugog svetskog rata. Prelazi dara di u Ministarstvo poqoprivrede da bi krajem 1941. godine postaomi nistar po qoprivrede. Od po~etka rada kao ministar, opredelio se

177

za s t ru~nu i za{titni~ku ulogu ama we za politi~ku funkciju. Po -u~ en iskustvom iz Prvog ra ta, sm -atrao je da bi narod tre ba lo dapr eìvi rat sa {to ma we qudskih` rtava i materijalnom {tetom.Po se}uje sreska na ~elstva i save-tuje ih da se bore za {to ve}e pr -in ose u pr oi zvodwi i da ne izazi -va ju ne prijateqske represije. Ob -ez b e| i v ao je seqacima seme, po qo -pr iv rednu opremu, naro~ito gvoz -de ne plugove iz vaqevskog „Vi sta -da”, su{are („mi{ane”) za {qivu,sve po simboli~nim cenama. Zavr eme okupacije pri svakom sr es k -

om na~elstvu (za Ka~erski srez bilo je u Belanovici) postojao jedràvni vo}ni rasadnik sa reonskim ek on omima koji su zaduèni zapojedina sela. Po{to je Nemcima moralo da se preda odre|enakoli~ina proizvoda ~iwene su razne podvale da to bude minimalno.ûvao je i pomagao ka~erskom narodu, bilo parti za nima ili ~etnici-ma, da ne do|u u ruke Nemcima. Tako je uspeo da sp ase grupu qi{kih~etnika i partizana iz zatvora u Topoli.

U jesen 1944. godine pala je vlada Milana Nedi}a i on sa mnogimmi nistrima pobegao iz Srbije. Radosav je smatrao da nema nikakve kr -ivice i nije hteo da beì. Jedne no}i je uhap{en i vojni sud Prvepr oleterske brigade osudio ga je, zajedno sa preko sto srpskih in te -lektualaca, i streqao.

Bra}a su mu u [utcima podigli kapelu i spomenik. Sa suprugomMe lanijom nije imao dece.

Vladimir Miri} Ro|en je 1875. u Kalawevcima a umro 1940. godine. Osnovnu {kolu

za vr{io je 1887. godine u Belanovici. U~estvovao je u Balkanskimratovima 1912 — 1918. godine, pre{ao Albaniju i borio se na So l u -n skom frontu. Rano je po~eo da se bavi pol iti kom i bio pristalicaRa dikalne stranke. Predsednik op {tine u Kalawevcima 19 14 —1 920.godine. Biran je za ve ni ka Dunavske banovine i pre dse dnika banovskogOd bora za zem qoradwu i {umarstvo. Dugo je bio i predednik Sk up -{tine Rud ni~kog okruga.

178

Bavio se trgovinom i iz voziosv iwe i suve {qive u Fr ancusku,[v ajcarsku, Au str iju, Ma|arsku iAl ̀ ir. Imao je svoj posed od 100he ktara i vo }ni rasadnik. Zemquje obra|ivao svojim ma{inama,im ao je i sopstvenu vodenicu nare ci Ka~er.

U dva braka, sa @ivkom i Jo -va nom, imao je sedmoro dece.

\or|e Jevti}Ro|en je 1897. godine u [u -

tc ima. Zavr{io osnovnu {kolu uBe lanovici. Za narodnog pos la ni -ka Zemqoradni~ke stranke iz ab r -an je 1935. godine U po ~e tku bioop ozicionar ali po iz bo ru za po -sl anika postaje re ̀ i mski po sl an -ik vlade Milana Stojadinovi}a.

Veruje se da je glasao za po -tp isivawe konkordata, ~ime sesr pska crkva stavqa u po dr e| enp o lo`aj. Sve{tenici iz ovog kr -aja organizovali su niz ma ni f es -tacija protiv te od lu ke. Tako jebe lanova~ki sve{tenik Lazar Ra -do savqevi} na zboru u Ja rm en -ovcima o{tro napao Jevti}a i vl -

adu. Konkordat nije pr ih va}en a \or|e Jevti} je napustio Ze mq or -adni~ku stranku i pri{ao Jugoslovenskoj radnoj zajednici.

U Drugom svetskom ratu bio je simpatizer pokreta Dra`e Mi ha -ilovi}a. Radio je kao kafexija svoje kafane u Belanovici.

179

180

Igra~i FK „Ka~er” posle utakmice protiv FK „Raji}” iz ^a~ka na turniru u Belanovici, oko 1920. Utakmica se zavr{ila bez golova. Na turniru je u~estvovao i FK „Takovo” iz Gorweg Milanovca.

SPORT

portski `ivot na selu, sem tradicionalnih raznovrsnih nar -od n ih igara i nadmetawa, kao {to su bacawe kamena sa rame-na, skokovi, tr~awe, rvawe i kowi~ka takmi~ewa po~etkom pr -

o{ log veka postepeno je oboga}ivan i savremenim sportskim discipl -on ama i igrama. Prvo je stiglo streqa{tvo, {ah, pa fudbal. Tako su1909. godine formirana streqa~ka dru{tva u Belanovici (predsedn -ik @ivojin \ukni}) sa 40 ~lanova, Ivanovcima sa 16, Dragoqu sa15, @ivkovcima sa 29 ~lanova. List „Streqa~ki glasnik” iz Be og -ra da je registrovao sva ova dru{tva.

Predstavqati sport Belanovice i okoline vrlo je te{ko jer nepo stoji dovoqno podataka za raniji period, odnosno od postanka sp -or tskog dru{tva.

Posmatramo period od dva ra zdobqa; prvo od 1923. do 1973. go -di ne, za koje nema dovoqno ni usmenih ni pisanih po dataka i drugood 1973. godine do danas za koje ih ima malo. Za te~ena arhiva 2009.

go dine je pr azna a niko od sa da -{ wih i bi v{ih ~lanova upravene zna gde tra`iti dragocene ave ro va tno izgubqene podatke.

Pretpostavqa se da je Sp or -ts ko dru{tvo „Ka~er” osnovano1923. godine a nosilac dru{tvabio je FK „Ka~er”. U vremenu iz -m e|u Prvog i Drugog svetskog ra -ta, 1936. godine, klub je jedno vr -e me nosio ime „Hajduk“ a 1945.go dine ponovo je registrovan alipod imenom „Singer“. Za be le ̀ e -no je da je u prvoj utakmici pobe -d io ekipu iz. G. Milanovca sa5:1.

181

S

Boja kluba je zeleno—bela ali se ne zna se ko je tvorac boje iam blema. Ostali klubovi (rukomet, ko{arka, odbojka, mali fudbal,{ah i streqa{tvo) nisu se nikada iskazali ali su bili zastupqenikr oz rad Dru{tva.

Klub se takmi~io uglavnom u mesnim, me|umesnim i okru`nim li -ga ma, sa skromnim uspesima u plasmanu. Uvek je bio rado vi|en gostna terenima podru~ja Podriwa, Kolubare, Vaqeva, Aran|elovca i G.Mi lanovca.

Zapam}eni su veoma dobri prijateqski odnosi sa FK „Radni~ki”iz [apca, „Kolubara” iz Lazarevca, „Radni~ki” iz Rudovaca i Ml ad -en ovca i mnogim drugim. Me|utim, pravi derbi je bio kada se susre}u„Ka ~er” i „Spartak” iz Qiga. Te utakmice se ne zaboravqaju kako posp ortskom rivalstvu tako i rivalskim odnosima izme|u dve varo{iceQi ga, i Belanovice. Vrlo ~esto se utakmica zavr{avala tu~om igra~ai navija~a oba tima.

To rivalstvo se nastavilo do danas mada su generacije mladih svema we zainteresovane za sport te se i to rivalstvo polako gubi. Ig -ra~i su ve}inom iz okolnih ve}ih mesta, Lazarevca i Aran|elovca, aml adi iz Belanovice se vi{e opredequju za igre na mobilnim telefo -nima, kompjuterima i sli~no. Klub se odr`ava u takmi~ewu samo za -hv a quju}i pojedinim entuzijastama.

FK „Ka~er” je ranije povremeno, a naro~ito leti, okupqao omlad-inu ka~erskog kraja radi odigravawa fudbalskih utakmica u Be la no -vi ci i okolnim mestima.

Me|u mladima je predwa~io pionirski tim formiran u belano-va~koj {koli i vo|en nastavnicima iz same {kole. Zahvaquju}i wi -

182

hovom entuzijazmu FK „Ka~er” je dao veliki broj dobrih fudbalera.Po sebno su se u pripremi i obuci pionira istakli nastavnik ZoranMi losavqevi} i Milan Nikitovi} Kru{ka pod ~ijim vo|stvom su st -as avali fudbaleri: Kolakovi}, Kulizi}, Ivanovi}, Jankovi}, St an -kov i}, Ja}imovi}, Markovi}, Panti}, Marinkovi} i drugi. Danas(2011. godine) na vrata prvoliga{kih timova kucaju na{a deca Pa -nt i} u Partizan i Lomi} u BSK iz Bor~e. Pioniri su osvojili dostape hara u ligama Qiga i Mionice, a liga se igra po sistemu turni-ra po ve}im op{tinskim mestima. Tako su na turniru pionira 1975.god ine odr`anom u Belanovici osvojili prvo mesto. Na turniru suu~ estvovale ekipe: „Galenika” iz Zemuna, „Jagodina” iz Jagodine,„Bu du}nost” iz Vaqeva, „Metalac” iz G. Milanovca i „Spartak” izQi ga. Turnir su ~esto posmatrali i poznati sportski stru~waci itre neri Milovan \ori} i Tomislav Mili}evi} iz „Crvene Zvezde”,Qu bi{a Rajkovi} iz „Radni~kog” Ni{, Stevan Bene iz „Galenike”.

Nastavnik istorije Zoran Milosavqevi} pripremao je i de voj ~i -ce za razna takmi~ewa a rukometna ekipa je imala uspeha na raznimturnirima. Sada pri {koli povremeno u~e{}e na turnirima imaju sa -mo fudbaleri pionirskog uzrasta.

Od bogate sportske pro{losti SD „Ka~er” nije sa~uvano mnogodo kumenata. Naro~ito nema podataka iz vremena osnivawa dru{tva do{e zdesetih godina pro{log veka. Sa~uvane su neke od fotografija upr ivatnim arhivama.

Na slici je Lopta~ki klub Ka~er (kako je napisano na pole|inislike) koji je odigrao utakmicu sa lopta~kim klubom „Kolubara” izLa zarevca. Utakmica je odigrana 1923. godine u Lazarevcu i po

183

podacima iz FK „Kolubara” koji je osnovan 1919. godine, vodi se daje to prva utakmica lazareva~kog kluba. Ka~er je izgubio sa 2:1 a ka -pi ten je bio Dobrivoje Miri}, u~enik Srpske kraqeve trgova~ke Ak -ad e mije u Beogradu. Svaki pogodak je propra}en muzi~kim tu{em mu -zi k anata koji su u to vreme bili sastavni deo publike. Isto tako pr -vu utakmicu RSK (Rudni~ki sportski klub) iz Rudnika odigrao je 1935.godine u Belanovici sa „Ka~erom” gde su Rudni~ani slavili sa 4:1.

Ekipa „Ka~era” (po podacima sa pole|ine fotografija) snimaqe-na je pre utakmice sa FK „Gladijator” iz Qiga na terenu u Be la no -vici, a na odr`anom turniru. Ka~er je pobedio sa 4:2. Ina~e lopta~kiklub „Gladijator” osnovan je 1922. godine u Qigu a prvu utakmicu od -igrao je u Belanovici sa „Ka~erom” nere{eno 1:1. „Gladijator” je1931. godine promenio ime u „Qi{ki sport klub” kasnije „Jedinstvo”i „Baci}” da bi 1936. godine kona~no dobio ime „Spartak”

FK „Ka~er“ je utakmice igrao i protiv „Mladog Rudara” iz Rud ni -ka, „Takova“ iz G. Milanovca, Darosave, „[umadije“ iz Aran|elovca,„Spartaka“ iz Qiga, „Turbine“ iz Vreoca, „[umadinca” iz Kr u{evice,„Radni~kog” iz Rudovaca, „Mladost” iz Baro{evca, „Bu du}nosti“ izDudovice, „Ribnice” iz Mionice, „Borca“ iz ^a~ka, „Ga rn izona JNA”koji je logorovao u Belanovici, klubova iz Jarmenovaca i [atorwe.

Nije bilo liga{kog takmi~ewa te su se igrale prijateqske utak-mice ili organizovali turniri koji su trajali dva dana, obi~no zavreme crkvenih praznika.

184

Posle utakmica organizovane su obi~no igranke gde su sklapanamn oga poznanstva koja su se ~esto zavr{avala brakom. Putovawa i na -ba vka opreme bili su tro{ak samih fudbalera a ~esto su donacijeda vali i bogatiji me{tani.

FK „Ka~er” je ostvario vrlo dobre rezultate u takmi~ewu jer jeim ao dosta kvalitetnih fudbalera koji su kasnije doìveli afirma-ciju u raznim klubovima u zemqi i inostranstvu. Predrag Rad osa vq -ev i} Preà je igrao za „Slobodu” iz Uìca, kasnije za „Vojvodinu”iz Novog Sada. Jovica \ukni} Bixa igrao je za omladince „Pa rt iz -ana” a nakon wih afirmisao se u [vajcarskom „Sen Galenu”. Slo bo -d an Nikoli} Bobi{a bio je golgeter, ponikao je u pionirima „Cr -ve ne Zvezde” a kasnije igrao u „Radni~kom“ iz Mladenovca i Ru do -va ca. Aleksandar i Vladislav—Bleki Bogi}evi} pro{li su {kolu„Cr vene Zvezde”, prvi se afirmisao u „Mariboru” a mla|i Vladislavbio je kapiten „Crvene Zvezde” i reprezentativac Jugoslavije da bika rijeru zavr{io u SAD.

Ranije utakmice nisu imale takmi~arski karakter te nema za be -le ̀ enih rezultata i protokola sa wih. Igrane su na raznim tereni-ma u Belanovici a najzna~ajniji su ispod crkve na crkvenom placu.Sam teren usled konfiguracije nije mogao biti u propisanim dimen-zijama pa je sa ju`ne strane, ka korner liniji, imao i uzvi{ewe.

185

Rukometna ekipa devoj~ica {kole sa nastavnikom Milosavqevi}em

U Qigu se tradicionalno odràva turnir za Prvi maj gde u~ es -tv uju ekipe iz op{tine.

Po~etkom avgusta Milorad Vojinovi} je sazvao Osniva~ku Sk up {t -inu na kojoj su izabrani organi dru{tva. Dru{tvo su ~inili fudba ls kii {ahovski klubovi. ^lanovi Skup{tine bili su Milorad Vo ji novi},predsednik, Veqko Radovanovi}, Milorad Mihailovi}, Ra de nko Jevti},Jovan Pleskowi}, Dragutin Lomi}, Mom~ilo Radovanovi}, Mi lo{Miri}, Borivoje Desivojevi}, Jovan Markovi}, Vladan Vo jin ov i} iMiodrag Marinkovi}. Klub su svi voleli a potvrda toga je i ve liki brojgledalaca na utakmicama. Ekipu je sa~iwavalo 25 fudba lera koji su vred-no u~estvovali na treninzima kluba. Gra|ani su do br ovoqnim radomradili na ure|ewu terena. Trener je bio Milorad Vo jinovi}, biv{i fud-baler „Ka~era” i „Jedinstva” iz Mladenovca. Ig ra~i nisu imalisvla~ionicu te su se presvla~ili u jednoj drvenoj {u pi, gde je sadatenisko igrali{te, a kada je ona sru{ena, zbog reg ul acije korita rekeBelanovice, svla~ionica je bila u magacinu Za druge iznad starog mlina

186

Na turniru, odrànom 1968. godine u Qigu, FK „Ka~er” je bio pobednik sa rezultatom u finalu od 2:1. Stoje: Buda Stojanovi}, Negoslav Nega Jovan~evi}—golman, Dragan Vu~ko Vu~kovi}, Rade Tomi}, Miomir Pevac Pavlovi} û~e: Ilija Raki}, Dule Jovan~evi}, Dragomir Dogawi}, Boban Bobek Radovanovi}, Miodrag Mare Marinkovi} Nedostaje: Petar Peperko

koja je dozvolila klubu da napravi tu kupatilo. Formirawem organaDru{tva te 1973. go dine SD „Ka~er” se registruje kao udruèwe gra|anai fudbalski klub se takmi~i u Ligi podru~ja Vaqevo koja je imala devetklubova: „Rudar“ Radqevo, OFK „Vaqevo” „Te{war“ Vaqevo,„Zanatlija“ Va qevo, „Ilixa“ Vaqevo, „Dimitrije Tucovi}“ ]elije,„ZSK“ Va qe vo, „Ribnikar“ Pecka.

Prva zvani~na utakmica odigrana je protiv OFK „Vaqevo” u Va -qevu koju je „Ka~er” dobio sa 3:1 a strelci su bili Mileta Jov~i},Mi }a Vojinovi} i Dragan Igwatovi}.

Rezultati u jesewem i prole}nom delu: OFK Vaqevo — Ka~er 1:3 i 1:3Ka~er — Ribnikar 7:2 i 1:0ZSK — Ka~er 1:0 i 0:3Ka~er — Tucovi} 3:3 i 2:0Zanatlija — Ka~er 1:0 i 1:4Te{war — Ka~er 2:1 i 2:3Ka~er — Rudar 2:3 i 2:2Ka~er — Ilixa 3:0 i 5:3

Na kraju sezone prvi je bio „Rudar” iz Radqeva sa 24 boda „Ka -~er” je zauzeo 4. mesto sa 18 bodova. Strelci su bili: Mileta Jov~i}— 8, Mi}a Vojinovi} — 6, Radi{a Stojanovi} — 5, Toma Balagojevi}— 4, Dragan Popovi} — 3, Dule Simi} — 2, Ilija Raki} — 2 i drugipo jedan gol. Zabeleèn je veliki broj navija~a iz Belanovice kojisu dolazili na gostuju}e utakmice zakupqenim autobusom.

Savremen stadion zalagawem Ilije Raki}a, izgra|en je 1991. go -di ne u nekada{wim „La zi nim kalemima”, pored re~ice Belanovice,sr e dstvima tada{we Ze mq or adni~ke zadruge i gra|ana Belanovice,ta ko|e i prilozima Be la no v~ana koji ìve van Belanovice, belanova -~ke privrede, skromnim sr e dstvima op{tinskog SIZ za fizi~ku kul-turu i lova~kog dru{tva „Sloga”. Projektovao ga je ~uveni projek-tant Petar Bo{kovi}, koji je projektovao i stadion „Crvene Zvezde”u Beogradu i niz drugih st ad iona po biv{oj Jugoslaviji. Stadion jera|en u dve faze, u drugoj fa zi je pro{iren na dana{we dimenzije.

Konfiguracija terena je idealna jer sa odli~no ura|enom dr -enaòm sva voda odlazi u re~icu Belanovicu tako da su uslovi zaigru po ki{nom vremenu odli~ni. Ovakav stadion sa prate}im obje -kt i ma po kvalitetu izvedenih radova jedan je od najboqih u Srbiji.Od prate}ih objekata u Sportskom centru postoje dve savremeno ur -a| ene svla~ionice sa toplom vodom, soba za sudije, magacin za ~uvaweopreme, prostorija za administraciju kluba, dobro opremqen bife i

187

pr ostorija za udruèwe lovaca „Sloga“. Uz stadion izgra|en je i te -ren za male sportove koji je adaptiran u tenisko igrali{te. Ono pr -vo, bilo je nasuto {qakom ali se ona pokazala neprakti~nom za od -r` avawe i zamewena je 2008. godine asvaltnom podlogom.

Svake godine 19. avgusta, na duhovni praznik Preobraèwe Go sp od -we, i FK „Ka~er” organizuje dvodnevni turnir povodom uspomene nara no preminulog fudbalera Radi{u Stojanovi}a Ka~erca koji je us pe -{no nosio dres „Ka~era“ dugo godina. U~estvuju naj~e{}e ekipe iz oko -ln ih sela, Bosute, Darosave, Aran|elovca, Lazarevca i Qiga. Na tu rn -iru u~estvuje i ekipa veterana FK „Ka~er“, te su utakmice posebno za -ni mqive jer se druèwe posle utakmice nastavqa do duboko u no} uzdo bro jelo i pi}e.

Pobednik turnira 2011. godine bila je ekipa „Bawa” iz Bawe kodAr an|elovca koja je pobedila „Ka~er“ sa 2:1 i osvojila pehar.

Finansirawe kluba obavqano je jedno vreme od Tombole organizo -va ne dva puta nedeqno u „Julinoj kafani“. Kasnije je klub otvoriosv oj bife u renoviranoj „Kolakovi}a ku}i“ gde je nabavqen inventar.U bifeu je najvi{e radio Srba Jovi~i} ]ima te je primqen u radniod nos kao radnik u bifeu. Tako mu je i ostala qubav prema pi}u. Zada qa takmi~ewa propisi su zahtevali potrebne dimenzije terena te jeMesna zajednica dokupila deo zemqi{ta za pro{irewe i finansiralaizgradwu terena koji postoji danas.

Takmi~ewe u Kolubarsko—podrinskoj zoni zahtevalo je angaòvawetre nera sa licencom te je angaòvan Slobodan Drin~i} iz Qiga. Do -neta je odluka da se u trenersku {kolu po{aqu Qubi{a Stankovi},Il ija Raki} i Mi}a Vojinovi}. Kao poja~awe angaòvan je Boban Ni -koli} Bobi{a, koji se zaposlio u Zemqoradni~koj zadruzi. Sa jo{ ne -kim novim igra~ima „Ka~er” prelazi u vi{i rang, Kolubarsko—podri -ws ku zonu gde 1977/1978. godine osvaja prvo mesto.

„Ka~er“ se 1996/1997. godine uspe{no takmi~io u Srpskoj ligi— Zapadna grupa Dunav. U me|uvremenu klub je preuzeo novi sponzor,pr eduze}e „ Ka~er — 5“ koga su osnovali ugledni privrednici vezaniza „Ka~er“ i Belanovicu: Bata @ugi}, Vlada Vojinovi}, Ko~a Tr o{ -i}, Branko Nikoli} i Predrag Petrovi}. Predsednik Skup{tine dr -u{ tva bio je Milorad Vojinovi} a u upravi su bili Ilija Raki} iDr agan Draì} Gera. Treneri su se mewali od Milo{evi}a koji jeot i{ao u Emirate, zatim Popovi} preuzima „[umadiju“ pa Vlada Ra -dm anovi} koji je na insistirawe Sre}ka Kataneca oti{ao u Sl ov -eniju, Vrane{. Najzad je trenersku palicu preuzeo Ilija Gali} kojije ve} vodio Ka~erce.

188

Klub je bio odli~no organizovan, na profesionalnom principuuz uspe{nu saradwu sa „[umadijom“ iz Aran|elovca, ~ime je re{enne dostaju}i igra~ki kadar. Na kraju sezone „Ka~er“ je zauzeo 14. me -sto koje mu je omogu}ilo daqe takmi~ewe. Takmi~ewe u Srpskoj ligibi lo je naporno i skupo za klub kao {to je „Ka~er“ a u ligi su biliza ono vreme jaki klubovi, sa iskustvom za ovaj rang, kao {to su: „Sme -

derevo“ „Rudar” iz Kostolca, „Sloga“ Petrovac na Mlavi, „VGSK“Veliko Gradi{te, „@elezni~ar“ Lajkovac. To iskustvo i no vac„Ka~er“ nije imao te ve} slede}e sezone, 1997/ 1998. godine nije us -peo da se odrì u tom rangu. Reorganizacijom lige uz „Ka~er“ su is -pali: „Proleter“, „Luk“, „Provo“, „Sloga“ iz Petrovca i „Ra dn ik“,mada je posle jeseweg dela „Ka~er“ imao solidan skor bodova. Tim su~inili: Lazarevi}, Marjanovi}, Koren~anin, Krstanovi}, â ir ovi}, D.Lomi}, B. Lomi}, V. Panti}, Radowi}, D. Panti}, Cv etk ov i}, N.Marinkovi}, S. Marinkovi}, Qubojevi}, Stefanovi}, Ma rk ov i},Arsovi}, Matkovi}, Mitrovi}, Podolski, Vu~kovi}, Ne de qk ovi}…

189

Prvi red stoje: Mi{a gipsar, Dragan Draì} Gera, Ivan Marinkovi},Oliver Kova~evi}, Du{an Maksimovi}, Radowa Brajkovi}, \or|e Raki},Zoran Markovi}, Robert Koren~anin.Sredwi red: Zoran Vesovi}, Sava Kolunxi}, Rade Milo{evi} Dera, GoranSlavkovi} @u}a, Vlada Panti} [ora, Kira Radovanovi}, Milan Ple}evi}.Sede: @eqko Kova~evi} U{ke, Goran Raki}, Milo{ Lazarevi}, IlijaGali}-trener, Ilija Raki}-predsednik kluba, Neboj{a Markovi}, RadovanRa|enovi} Roàjac, Sa{a Marinkovi}.

Osvojen je i kup 1998. godine na podru~ju OFS Qig—Mionica. Ufinalnoj utakmici odigranoj u Qigu u regularnom toku rezultat jebio 1:1. a „Ka~er“ je savladao „Ribnicu“ iz Mionice boqim izv o| -ew em penala 10:9.

Te godine je zapo~eta izgradwa pomo}nog fudbalskog terena. A onda je do{lo takmi~ewe u Posavskoj zoni 1999/2000. sa po lo vi -

~n im uspehom. Klub je po~eo da pada sa rezultatima i sa organizacijom.Do bri igra~i napustili su ekipu, de{avalo se da nema dovoqno igra~a daut akmica po~ne. Zavladala je anarhija u klubu, oprema je propala, od r` -ava wa objekata nije bilo te su po~eli naglo da propadaju. Uprava se ~estome wala i „Ka~er“ je do{ao u situaciju da se ugasi. Klub se takmi~io u

naj ni`em rangu, op{tinskoj ligi, sa ekipama iz Poqanica, [utaca, Ka -di ne Luke i sl.

Zatim su do{li novi entuzijasti i klub se polako obnavqa. Zatr enera je doveden Miroslav Prani}, poznati igra~ „Kolubare“ izLa zerevca, koji je okupio decu iz okoline i pomognut sa par igra~aiz Lazarevca uspeo da u|u u vi{i rang, gde se igra boqi fudbal. Pr -

190

Prvi red stoje: Miroslav Prawi}—trener, Zoran Joksimovi}, Du{an [uka,Neboj{a Krstanovi}—Krsta, Vladan Jankovi}—Pele, Du{ko Petrovi} Drugi red: Milorad Vojinovi}—predsednik, Dejan Cvijanovi}, Milo{ Raki},Ivan Markovi}, Rade Kati}—U~a, Sa{a Marinkovi} kapiten, MiroqubBo`ovi} ~lan uprave, Dragutin Lomi}—sekretar Sede: Dejan Milisavqevi}, Nikola Dogawi}, Vlada Vojinovi} ~lan uprave,Aleksandar Vu~i}—[ica, Darko Petrovi}—Kinez, Stevan Kova~evi}

opali objekti na stadionu su renovirani, teren doveden u red i ured-no odràvan uz veliko iskustvo Miroslava Panti}a [ore. Po pra vq -eno je tenisko igrali{te i reflektori usmereni na teren i tenispa je u sezoni 2008/2009. godine tim u{ao u vi{i rang.

Isti tum je osvojio i KUP Vaqevkog saveza pobediv{i „Sp -artak” iz Qiga sa 5:4 boqim izvo|ewem jedanesteraca.

Plasti~ne stolice, po ugledu na velike evropske stadione na tr -ib inama stavqene su 2009. godine (donacija Vlade Vojinovi}a). Te -ni sko igrali{te ima i dva pristojna reflektora koji omogu}uju re -kr eativno bavqewe sportom i u ve~erwim satima. Pored nabrojanihob jekata zapo~eta je i izgradwa pomo}nog terena koji bi sluìo zapr ipreme ekipa u lo{im vremenskim uslovima. Planirano je i po st -av qawe reflektora oko terena kako bi se dobila licenca za odigr -avawe i prvenstvenih utakmica vi{eg ranga kao i neka evropska ta -km i~ewa. Me|utim, to su ambicije koje }e biti ostvarene kada se ob -ezbede potrebna finansijska sredstva.

FK „Ka~er” je imao i svoje maskote. Kada se utakmica igra, izapr otivni~kog golmana uvek su stajali @ivomir Stano{evi} @ir iRa da Milovanovi} Rakana. Rakana je svojim dobacivawima pro tiv ni -~ kog golmana uspevala dosta puta da dekoncentri{e u odbranama.Umrla je 2008. godine a @ir i daqe stoji iza protivni~kog gola.

FK „Ka~er” moè se pohvaliti velikim brojem ro|ene bra}e kojisu branili boje svog kluba:

Preà i Bata Radosavqevi}Mom~ilo i Mija Kolakovi}Gradimir i Vojko Obradovi}Milorad i Vladan Vojinovi}Radisav i Borivoje Marinkovi}Dragi{a i Jova Tomi}Du{an i Radi{a Simi}Aca i Giga Ja}imovi}Mi{ko i Mija Simi}Slobodan—Bobi{a i Branko—Xane Nikoli}Radi{a i Gradimir Jov~i}Sa{a i Na{a Marinkovi}Vlada i Dargan Panti}\or|e i Milo{ Raki}Aca i Dragan Vasiqevi}Dejan i Bojan Lomi}\or|e i Milo{ Raki}

191

Mi}a i Dragan Nikitovi}Zoran i Goran Coca Joksimovi}Mom~ilo i Du{an Radovanovi}Ilija i Neboj{a Nikitovi}Danas 2012. godine formirana je Pionirska liga okruga Vaqevo

ko ju pored „Ka~era” ~ine timovi iz Vaqeva „Budu}nost” i „Kru{ik”i iz Lajkovca „Zadrugar” i „Polet”. Tim „Ka~era” broji 33 mladihde ~aka godi{ta 1999-2001 ve}inom iz belanova~ke {kole a sa uspe-hom ih trenira tako|e mlad trener Nikola Doganji}.

Fudbaleri FK „Ka~er” koji su obele`ili vreme u kojem su br an -ili boje svog kluba su brojni. Te{ko je sve nabrojati. Neki od wihsu postali legende o kojima se uvek pri~a.

Milorad Vojinovi} Mi}aRo|en je 1946. godine u Be la novici. Sportsku karijeru zapo~eo je

u pionirima mladenova~kog „Je d i nstva” koje je bilo ~lan jedinst veneSrpske lige. U Mladenovcu je Mi}a u~io sredwu {kolu ali i pr velekcije iz fudbala pod tr en e r skom palicom ~uvenog golmana „Pa -rtizana” [o{tari}a. Igrao je i za prvi tim nekoliko utakmica. P -

192

Stoje: Jovanovi} Milo{, Markovi} Marko, Markovi} Igor, Jevti} Luka,Popovi} Aleksandar, Krstanovi} Darko, Berisavac Marko, Brajovi} Lazar,Doganji} Ivan — golman, \ukni} Stefan, trener Nikola Doganji}^u~e: Mati} Milo{, Maksimovi} Mihajlo, Sretenovi} Marko, Petronijevi} Branislav, Kati} Ogwen, Stojanovi} Igor, Markovi} Vuka{in, Jovanovi} Nikola, Maksimovi} Lazar

osle vojske zapo{qava se u tr go -v insko preduze}e „[umadija” uBe lanovici kada i po~iwe daigra u „Ka~eru”.

Odigrao je veliki broj utak -mi ca na mestima polutke, {pca ikr ila i dao mnogo lepih golova.Bio je predsednika kluba u dvana vr ata, 1973. i 2008. godine. Tr -ener je postao 1975. kada jezavr{io trenersku {kolu u Va -qevu. „Ka ~er” je tada bio ~l anKo lubarsko — podrinske zo ne. Sa -da je u penziji ali sport nije na -pustio. ^lan je Okru`ne tr en er -ske organizacije lige Va qevo. De -le gat je okru`ne lige Va qevo.

Za svoj sportski rad po vodom„Sto godina fudbala u Sr biji“

do b io je Plaketu za ra zv o j sporta u Srbiji.

Sa{a Marinkovi}Ro|en 17. avgusta 1970. go di -

ne u Belanovici, u sportskoj po -rod ici. Otac Mare i brat Ne {abi li su odli~ni fudbaleri FK„Ka~er” i tako|e ob el e`ili je d -no sportsko razdo bqe.

Sa{a je po~eo futbalsku ka -ri jeru u pionirima „Ka~era”1978. godine, kod trenera Ra di sa -va Marinkovi}a. Kasnije je, kaoda rovit igra~, pre{ao u om ladice”Kolubare” iz La zarevca. U „Ka -~er” se vratio 1992. godine, kadaje trener bio Zo ran Vrane{. U tovreme „Ka ~er” je imao odli~antim i ig rao u Srpskoj ligi.

Sa{a je za „Ka~er” na ~ijem je~e lu bio i kapiten odigrao pr eko

193

500 utakmica. Promenio je do sta trenera me|u kojima i Iliju Gali}a,Radmanovi}a, Dragana Ig watovi}a, Miroslava Prani}a, Vladu „Japija”.Zapam}en je kao od li ~an napada~ i stub odbrane a pored svega smireni korektan fudba ler koji svojim odnosom prema igri i pona{awem dajeprimer mladim i gra~ima.

Slobodan — Boban Nikoli} Ro|en 30. marta 1951. godine u

Beogradu. Preko velike familijeLomi} vezan je za Belanovicu gdeprovodi najve}i deo svog `ivotaBo gatu sportsku karijeru zapo~eoje u pionirima „Crvene Zvezde”kao sr edwo{kolac 1966. godinekada ga je zapazio na terenimaOsnovne {k ole „Stevan Si n| -eli}” Zvezdin trener Mihi}, kakola ko daje go love svojim vr{waci-ma. U Zvezdi je pro{ao pionirskui omladinsku {kolu uz trenereMi qana Miqani}a i @ara Ne de -qk ovi}a a onda se ra zboleo i izg -ub io korak sa svojom generacijomu kojoj su bili: Ba ba rogi} (bio jepredsednik sudijske organizacije),Sava Avramovi}, Zo ran Peri} i

drugi. „Crvena Zvezda” je ceo tim poslala da se ta kmi~i u tada{wojDrugoj ligi. Bobi{a je pre{ao u „Radni~ki” iz Ml adenovca gde jepokazao svoje golgeterske kvalitete. Iz „Ra dni ~kog” iz Mladenovcaprlazi u” Radni~ki” Rudovci jer se zaposlio u Rudarskom kombinatu„Kolubara”, te je i tu bio najboqi strelac.

Zbog qubavi prema Be la no vi ci u FK „Ka~er” dolazi 1988. go di -ne i u wemu bio sjajan golgeter. U „Ka~eru” je i zavr{io svoju bo -ga tu karijeru. Se}amo se da je „Te {waru” iz Vaqeva, na utakmici kojuje „Ka~er” dobio sa 8:1 dao {est golova a wegov brat Br an ko Xanedva. I danas svoje penz i o nerske dane provodi sa fudbale rima„Ka~era”. Sa setom se se} amo lako}e kojom je postizao ef ek t negolove.

194

CRKVA

repoznatqivost jednog mesta ne ~ine samo lokalitet i priro-da koja ga okruùje, ve} i ne{to {to je odmah uo~qivo — cr -k va. Jedinstveno i posebno zdawe. U nezadrìvom protoku vr -

em ena, pored vrednih umetni~kih ostvarewa, ona je svedo~anstvo vre -m e na u kojima se ogleda pro{lost jednog naroda. Svojom veli~inom,le potom i vedrinom na uobi~ajenom horizontu ukazuje nam se lepa,vi soka, bela i vitka gra|evina. Ispod {umovite Glogovice, pored re -~i ce Belanovice, nad mirnim naseqem jasno se ocrtava svojim uz di -gn utim oblicima u belom — crkva Pokrova svete Bogorodice.

Podru~je Ka~era uvek je bilo u sastavu srpske sredwovekovne dr -à ve, po~ev od Nemawi}a. Tek u vreme Stefana Lazarevi}a i despota\ u r|a Brankovi}a, kada je srpska prestonica iz Kru{evca pr em e{ -

195

P

tena u Smederevo pa u Beograd, dolazi do razvoja ka~erske oblasti.Ta da po~iwe i naseqavawe ìvqa koje je beàlo od turskih osvaja~a.

Odnos Turaka prema srpskim bogomoqama bio je ru{ila~ki. Po -zn ato je da je sve do 1793. godine postojala zabrana gra|ewa hr i{ }a -ns kih bogomoqa {to je izazivalo gnev kod srpskog naroda koji je o~ -uv awem vere èleo da sa~uva svoj nacionalni identitet. Posle rataTu raka i Austro—Ugara, krajem 18. veka, Srbi su bili na strani Au -stro—Ugara te su posle povla~ewa Austro—Ugara Turci pravili od ma -zdu nad Srbima. Haxi Ruvim je zapisao 1788. godine da su Turci uVaqevskom kraju po palili mnogo crkava. Istori~ar dr MarijaIsailovi} pi{e da je sk oro pet vekova srpskog naroda pod Turcimaproteklo u znaku domin acije pravoslavne crkve. Crkva je bila priv-ilegovani stub srpske sr ed wevekovne feudalne dràve, pa je u peri-odu stradawa naroda pr eu zela ulogu ~uvara tradicija i propagatoranacionalnih ideja. Iako je ti me èlela da obezbedi svoj poloàj iobezbedi auturitet aktivnog pr avoslavnog sve{tenstva, prihva}ena jenesumwiva ~iwenica u pr ou ~avawu kulturne istorije. Sa velikimseqewem stanovni{tva pod tu rs kom najezdom uporedo su se podizale iobnavqale crkve i manastiri u novim sredinama.

Po nalogu Milo{a Obrenovi}a, 1837. godine, formiraju se naseqapored puteva, gde se osim crkve podiù {kole, mehane, sudnice i tr -gova~ke radwe. Tako je raslo naseqe koje }e kasnije postati Be la no vica.

U Ka~er 1428. godine dolaze Vlasi koji se bave ov~arstvom. Timese javqaju nazivi sela Bosuta i [utci. Blizina @i~e imala je uti-caj na crkvene prilike. Ipak, od 1459. godine, kada je Smederevo osv -oj eno od Turaka, vode se ratovi, {to je nateralo i stanovnike Ka~erada se sele. Seobom i 1690. godine, pod Arsenijem ârnojevi}em, ovajkr aj je potpuno opusteo i crkvena organizacija se 1766. godine potpu -no ugasila. Tek krajem 18. veka utvr|eno je postojawe {uta~ke crkve,za ~ etnika duhovnosti ovog kraja.

U Ka~eru su podizane male bogomoqe, udaqene od puteva, na sk -ro vitim mestima i neugledne, da ih Turci ne prona|u i popale. Os -ta c i temeqa takvih crkava se i danas mogu videti u selima Ka~era:[u tcima - Crkvi{te ispod ku}e @ivka Milovanovi}a, Berisavi,Belanovici, Dragoqu — Nikoqac ispod ku}e Milovana Ja}imovi}aKalanjevcima i u @ivkova~koj reci.

Naro~ito je poznata „[uta~ka crkva“ koja, po nekim mi{qewima, da - t ira iz prve polovine 9. veka. Najstarija je u celom Ka~eru a po sv e}enaSvetom Arhangelu Gavrilu. Po pisawu Milana \. Mi li }e vi }a, po dignu-ta je 1789. godine („stesana od stabala u vreme ratova i ne voqa“) ali iza to nema ta~ne potvrde. Nalazila se na jednoj uz di gn utoj za ravni iznad

196

potoka Dobrilovac, sa desne strane puta za Qig, na dva ki lometara odBelanovice, gde se i danas nalaze grobovi on da {wih sv e{tenika.

Ova crkva je oko 1840. godine preneta u Kalawevce, te se zvalaKa laweva~ka crkva. Podignuta na padini ispod Glogovice bila je poiz gledu, obliku i veli~ini identi~na drugim seoskim crkvama kojesu se u Srbiji u to vreme gradile, iz du`enog pravougaonog oblikadi menzija 16x8 metara. Vrata su ve oma dekorativna a zidovi ob lep -qe ni blatom. Krov je bio pr ek ri ven {indrom i dosta strm zbog ve -li kih snegova u to vreme. U un ut ra {wosti prostorije sa zapadne st -r ane, gde su i ulazna vrata malo je izdignuta, odvojena posebnim zi -dom paperta. Ovakav unutra{wi iz gled se retko gde u Srbiji gradiou to vreme.

Prvi sve{tenik u pr em e{ te noj crkvi brvnari bio je Pavle Po -povi} iz [utaca koji je 1841. go dine sahrawen u porti sada{we cr -kve, zidane 1864. godine. Crkva br vnara preme{tena je u Jar me no v cegde se i danas nalazi. Mesto gde je bio oltar crkve brvnare je be -tonirano i ogra|eno.

Vreme izgradwe crkve nije ta~no poznato. Prvi zapis o woj sp -om iwe se, kao {to je re~eno, 1789. godine kada je pop Atanasije Di -vk o si} na Slu`beniku, {tampanom u Rusiji, zapisao u letopisu be la -

197

Crkva u Jermenovcima

no va~ke crkve, da je rukopoloènza sve{tenika od G. Danila, ep is -ko pa bukovi~kog, u crkvi hramasvetih apostola Petra i Pavla uTo mi noj crkvi meseca novembra.Ovaj zapis nalazi se u letopisubel an ov a ~ke crkve kao i Minej iz1769. godine koji je {tampan uRusiji a pr edat je {uta~koj crkvi1810. godine. Nebrigom deo inven-tara crkve do speo je u privatneruke ili muzeje u ve}im gradovima,te je i sabqa Ar senija Lome, kojaje bila u crkvi, na{la mesto u~a~anskom muzeju.

Crkva je bila vode}a pr av -oslavna institucija za ka~erskase la u ko joj je radilo vi{e sv e{ -

te nika poreklom iz [utaca, Kalawevaca i Po qanica. Iz ove crkveostao je odre|en broj pravoslavnih ru ko pi sa nih kwiga, rukopisa imaterijalnih dokumenata tako|e i vrata od ol tara, ikona i drugog.

Najvrednije kwige iz {uta~ke crkve sa~uvane su kasnije u novoj cr kvi:Minej iz 1769. godine, kupqen kao poklon Petrije, supruge vo -

jvode Arsenija Lome, crkvi predat 1810. godine sve{teniku PetruMati}u. Zapisano je: „Ovu kwigu kupi Petrija sebi i svojim sinovi-ma… 1810 leto avgusta 19 dan“;

Triod iz 18. veka gde pi{e: „ovo kupi Arsenije Lomo…svetojcrkvi {uta~koj… 3 aprila 1818 leto”

Mesecoslov iz 18. veka, predat sve{teniku Aleksiju Popovi}u1819. godine sa zapisom: „kupi pop Sini{a za du{u … leto 1818“;

Pentikostir iz 1795. godine;Strasno Jevan|eqe iz 1754. godine, {tampano u Rusiji, sa zapi-

som: „ovo Strasno Jevan|eqe otkupi Jovan Milutinovi}... 1818 leto“;Psaltir iz 18. veka na kome pi{e: „pisa Pavle Milo {e v -

i}…leta 1817“Osmoglasnik „jereja Pavla Popovi}a ìteqa Berisave, nahije ru -

dn i~ke, meseca marta 28—1830 leto“Molbeno pjenije — iz 1801 na kome pi{e: „ovo sveto bl ago po tr -

ebno pjenije jereja Pavla Popovi}a ìteqa Berisave meseca marta28... 1834 leto“;

198

Stare carske dveri [uta~ke crkve

^aslovac iz 1852. sa natpisom: „U~enika Gavrila A}imovi}a 2.ra zreda… 31 marta 1858“;

Antimins iz 1829. godine na kome je zapisana godina osve{tewa an -tm insa od fanariotskog episkopa Gavrila jer svedo~i da je Sveti Ar ha -ngel Gavrilo bio patron (crkvena slava) crkve brvnare na ataru {u ta~kom;

Psaltiri iz 1829. i 1857. godine, poklon biv{ih |aka {kolepletare koji su predati sve{tenicima Iliji Prvulovi}u i Dimitriju\ukni}u;

Rukopisane sveske popa Mirka iz Poqanica iz 1818. godine, gdeon li~no zapisa: „ova kwiga svojina… meseca aprila 25 dan 1818leto”

Druge rukopisne sveske i spisi iz 1836. godine i kasnije;Sa~uvani su i predmeti primewene umetnosti:Krst proskurnik (5x13) od livene bronze iz 1872. godine;Putiri — ve}i broj iz 18. i 19. vekaNavedene kwige su slu`ile za verske obrede a i za potrebe {k -

ole. [tampane su u Rusiji i pisane staroslovenskim jezikom te imajuzn atnu istorijsku vrednost. Crkvene kwige su bile i specifi~na vr -sta letopisne gradwe jer su sve{tenici i wihovi u~enici, na prvimi zadwi stranama, ostavqali svoje zapise i poruke kao dokumentarnuza ostav{tinu za pokolewa.

U riznici belanova~ke crkve nalazi se i veliki broj starih ik -ona, vrednih zapisa i relikvija. Sa~uvane su Carske dveri iz 17.veka.

199

Nova, sada{wa, belanova~ka crkva posve}ena je Pokrovu PresveteBogorodice, pokroviteqice i za{titnice hri{}anskog roda sazidanaje 1864. godine {to se vidi iz zapisa na Svetom Prestolu gde je ure-zano. „sveti presto prilaè Milisav Star~evi} iz @ivkovaca 1863g.”. Naziv je dobila po praznicima koji su praznovani u Rusiji {toje u ono vreme bilo moderno. Nigde nije zapisano ~ijem je trudomcrkva dovr{ena niti da je osve}ena od episkopa. To je ura|eno 1. no -ve mbra 1964. godine na stogodi{wicu kada je osve}en i novoizgra|enitr pezar od strane episkopa ì~kog gospodina dr Vasilija i episkopa{a ba~ko-vaqevskog gospodina Jovana Velimirovi}a uz sadejstvo sadeset sve{tenika, dva |akona i hora monakiwa iz manastira ]elije iBogova|e.

Locirana je na breùqku jugoisto~no od naseqenog mesta, a sa -gra |ena je masivna, u gotskom stilu, pod uticajem vojvo|anskih crka-

va 18. i 19. veka jer su je, najverovatnije, gradili majsori iz Da lm -ac ije. Ja~e nagla{eni elementi gotskog stila su vidqivi po sp oq a{ -w em i unutra{wem prostoru. Unutra{wi prostor joj je podeqen natri traveja koji su zasvedeni krstastim svodom. Na zapadnoj strani,sa leve i desne strane od ulaza, nalaze se dve prostrane ni{e (u le -voj su sme{tene spiralne stepenice kojima se pewe na galeriju i zv -

200

Ikonostas sada{we crkve u Belanovici

on ik koji su iznad priprate). Centralni prostor nema nagla{ene pe -vn ice, dok prostrani oltar ima istaknute ni{e za proskomidiju i|a konikon (apsidalni zid je polukru`an). Unutra{wost glavne gr a| -ev ine neprimerno je poplo~ana crno—belim kerami~kim plo~icama.Iz crkvenog letopisa se saznaje da su postavqene 1936. godine na me -sto kamenih plo~a. Po svojoj konstrukciji, spoqa{wem izgledu i de -taqima odaje utisak gotskog stila. Zato i pretpostavka da su je ra -di li Dalmatinci. Tokom godina ona je sa~uvala svoj prvobitni izgledu celini. Obnovqena je 1967. godine kada je iznad glavnog portalapo stavwena mozai~na ikona Pokrov Svete Bogorodice.

Belanova~ka crkva ima ikonostasnu pregradu bojenu u plavo saos am stubova bogato obra|enih kapitela. Iznad stubova su stupci sadu boreznom dekoracijom (u prvoj zoni su stilizovane {koqke, a u dr -ug oj stilizovano li{}e). Ikonostasna pregrada je horizontalno ra -{~ lawena na zone. Ikone je slikao slikar Milisav Markovi}, pred-stavnik vaqevske slikarske {kole, 1906. godine. Svojom lepotomnaro~ito se isti~u ikone: Majke Bo`ije sa Hristom, Gospodwegvaskrsewa i Tajne ve~ere. Ve}a obnova crkve vr{ena je od 1989-1993.godine kada je izvr{ena zamena metalnog pokriva~a sa bakarnim, met-

201

@ivopis iz crkvene trpezarije

alni krst je zamewen livenim mesinganim a poklonio ga Gojko Arsi}iz Vaqeva, a ~etiri ocila na krstu uradio i poklonio MiroslavMiri} Pirixan iz Belanovice, a promenu fasade i kre~ewe doniraoDu{ko \ukni} iz Belanovice, izrada betonskog prilaznog puta, zame-na i elektro instalacije i osvetlewa unutra i spowa. Poklon polileji druge radove darovao je Zoran Krstanovi} iz Beograda a izradilaga Katarina Marinkovi} iz Vaqeva. Restauraciju crkvenog ikonostasai o{te}enih ikona obavio je tokom 2007. godine restaurator Miodrag

Markovi} a vladika ì~ki Hrizostom sluìo je li turgiju i osve{taorestaurirani ikonostas crkve 13. ok tobra 2007. godine uz prisustvovelikog broja gostiju. Po è qi Srbe Jov~i}a iz Kalawevaca a uzpomo} protomajstora Al eks an d ra @ivkovi}a (radio oslikavawe ma -nastira Tvrdo{) oslika{e fr es k ama isto~ni i zapadni svod cr kveiznad vrata te crkva po~e da do bija izgled punog hrama

U porti je 1964. godine zav r { en trpezar u kojem se odràvaju sk - up ovi i seoske litije a 2010. go dine iz crkve je izme{teno me sto gdese pale sve}e u ozidan pr os tor u samoj porti a pod krov je stavqenoi mesto oltara biv{e {uta~ke crkve. Crkvena ku}a sluì za mnogob -r o jne prigodne priredbe i kulturne sadràje. Od 2001. godine od r` -ava la se, svakog avgusta, slikarska kolonija gde su poznati i nepozna -ti slikari crtali i izlagali svoja dela. Slikarske kolonije od 2005.go d ine nema, ali litije i drugi pravoslavni obi~aji i slave obavqa-ju se ovde. U proslavi, odrànoj u porti crkve 2004. godine, u~estvo -va li su brojni umetnici i javne li~nosti: Matija Be}kovi}, Milovan

202

Mesto gde se nalazio oltar [uta~ke crkve

Da nojli}, Emir Kusturica, Mi od -rag Ja}imovi}, i drugi. Zapadnizid tr pezara oslikao je NenadHu ber. Ina~e u porti crkve ilitr pezaru odràvane su mnoge kul-turne manifestacije gde su gosto-vali poznati umetnici, kw i` evn -i ci i nau~ni radnici: Milo{@u ti}, Tanasije Uz u novi}, SowaKneèvi}, Ti ho m ir Arsi} ipisac Antonije \uri}.

Crkva opsluùje sela Dr ag -oq, Bosutu, @ivkovce, Ka law ev -ce, [u tce, Trudeq i Belanovicu.Od 1836. godine postoje dve paro-hije. Op sl uùju ih dva sve{teni-

ka. Od tada se vode mati~ne kwige ro |e n ih i um rlih te imamo pisanedo ku mente koji su sve sve{tenici sl uìli u be lanova~koj crkvi.

U na{em narodu, obi~aj je od davnina, da svoje zna~ajne mrtve sa -hrawujemo u crkvama ili pored wih. Tako se u prostoru oko hrama, ko -ga zovemo porta, nalaze grobovi sve{tenika koji su slu`bovali u cr -kvi brvnari (Pavle Popovi}, Toma Matijevi} i sin Vi}entije, Mi lo{Po povi}, Dimitrije i Pavle \ukni}. Tu su i grobovi 25 srpsk ihvojnika umrlih u staroj {koli, gde se na lazila ratna bolnica, na k onra w avawa u Kolubarskoj bici 1916. go dine. Na isto~nom potpo rn om zi -du porte postavqeno je spomen ob el e`je na pedesetu go di {wicu ~u ve -ne bitke. Uz sam severni zid cr k ve sahrawen je poru~nik Ra no so v i}.

203

Sve{teni~ki grobovi Dimitrije i Pavla \ukni}a

Krajputa{i kod crkve

U neposrednoj blizini, izvanpo rte, nalaze se spomenici krajpu ta -{i, koji su podignuti starim ra tn i -ci ma i postavqeni u nizu kao sv oje -vrsni svedoci slavne pr o{ losti sr -ps k og naroda. Ovi spo me nici su pre -ne ti zaslugom sve{tenika Mi lo m iraCe kovi}a iz ìvko v a ~kog po tesaCr kvine, gde se nekada nalazila cr -kva, a koju su Turci sr u{ili.

U crkvenu kwigu su uneta svasv e{tena lica za koje se zna da subo ̀ iju slu`bu vr{ili u tri vre-menska perioda: pri {uta~koj cr -k vi 1837. godine; u staroj kalawe-

va~koj od 1837. do 1864. godine i u novoj be lanova~koj od 1864. godinedo danas. Od Anastasija Divkovi}a 1789. go dine do danas, 2011. godine,zapisano je 30 sve{tenika.

Izme|u ostalih Pavle Po po vi}, Grigorije Popovi} iz [u taca,jerej Toma Matijevi} iz Lipqa, a nasle|uje ga wegov sin Vi}entije,

Di mitrije \u kn i} iz Kalawevaca,koji je po stao i arhijerijski na m -esnik ka ~erski. Dimitrije se po - miwe i kao u~iteq 1858. go di ne.Za vr eme Prvog i Drugog srp sk ogus tanka slu`bovao je Petar Ma ti}iz Stragara. Jovan Je vt i}, pr ot oj -erej iz Trudeqa, bio je sv e{ tenikod 1903. do 1914. godine. Pa vle\u kni}, jerej iz Be la no vi ce,slu`bovao je od 1922. do 1933. go -dine. Nasledio ga je Milorad \u -ri} iz Rakova kod â~ka, sl u` bo -

vao do 1938. go dine. Zatim se re |aju Momir Ne nadovi} iz Vr ba ve kodG. Mi lanovca, Hranislav Sp asi}, je rej iz Ra`wa, Milomir Ce ko v i},jerej iz Oplani}a (Gr u ̀ a), Tomo Dimitrijevi} iz Prilika, Qu bi{aAn|eli}, jerej arhijerejski namesnik ka~erski, rodom iz Os tre kodâ~ka, Radomir A}imovi}, jerej iz Jani~i}a kod Uì~ke Po ̀ ege, kas-nije pre me{ ten u Beograd a posle sve{tenik u Londonu. Zat im Mi -lo rad \orem, jerej iz Kalinovika. Ratko Radoji~i}, protojerej iz Du -ba kod Bajine Ba{te, Drugu be lanova~ku parohiju primio je 19 77.godine i sluìo sa sve {t en ic ima Prve parohije Qubi{om An |e li}em

204

a potom Milenkom La zi } em. Ratko je dosta doprineo ur e| e wu belano-va~ke crkve, porte i cr kvenog doma. Radoji~i}a je, po od lasku u pen-ziju, zamenio Mi od r ag Markovi}, jerej iz Bran~i}a. Da nas slu`buobavqaju Ivica Ta d i} i Tomislav \oki}.

Hram je na inicijativu sve { te nika Milomira Cekovi}a osve}en1. novembra 1964. godine os ve}ewe su izvr{ili tada{wi episkopiì~ki dr Vasilije Kosti} i {a ba~ko—vaqevski Jovan Velimirovi}.

Sve{tenik Cekovi} je tako|e u letopisu belanova~ke crkvezabeleìo da je crkvu brvnaru obnovio pred Prvi srpski ustanakArsenije Loma i da je tada{wi sve{tenik Petar Mati} zakleo Lomui wegovih 80 Ka~eraca pred odlazak u bitku u selo Sibnicu.

Potomci protojereja Lazara Radosavqevi}a tvrde da im je Lazar pr -i~ao o osve}ewu crkve nekih tridesetih godina ali pisanih tragova otome nema. Ina~e, Lazar je slu`bovao u ovoj crkvi od 1922. do 1961. go -di ne i bio arhijereski namesnik ka~erski. Za Lazara se zna da je biovi spren sve{tenik i voleo sport.

Ispod crkve, na malenom platou pored pe{a~ke staze, zarowenau Glogovicu, nalazi se ~esma koju je 1900. godine podigao |eneralIl ija \ukni}. êsma je sluìla ìteqima Belanovice za snabdevawevo dom sve do izgradwe vodovoda. êsma je renovirana 1998. godine.

205

U sastavu je arhijerejskog namesni{tva ka~erskog eparhije @i -~ke, na ~ijem je ~elu episkop ì~ki Hrizoston. Ka~ersko nam es ni {t -vo obuhvata op{tine, pored Belanovice i Qiga, Boqkovce, Za gr a|e,Jarmenovce, Moravce i [ilopaj. Ranije je u Belanovici bilo na me -sni{tvo, do 17. juna 2000. godine, kada je protonamesnik bio Mi lenkoLazi}. Ranije namesni{tvo bilo je kada su sve{tenici bili Di -mitrije \ukni}, Lazar Radosavqevi} i Qubi{a An|eli}

Po podacima iz 2000. godine crkvena pravoslavna op{tina Be la -novica ima 1138 domova sa 3459 parohijana. U Belanovici su 154 pr -av oslavna doma, od kojih 74 pripada prvoj a 80 drugoj parohiji, sa uk -upno 471 vernikom. U Bosuti ima 201 dom sa 603 vernika, u Dr ag oqu134 doma sa 437 vernika, u @ivkovcima 162 doma sa 469 vernika, uKalawevcima 171 dom sa 519 vernika, u Trudequ 140 domova sa 425vernika i u [utcima 170 domova sa 535 vernika. Belanova~ka cr kvaopsluùje vernike sela Bosute, Dragoqa, @ivkovaca (jedna paro h i ja),Trudeqa, Kalawevaca i [utaca (druga parohija). Zbog velikog br ojadoma}instava u ovih {est sela i varo{ici Belanovici crkvu po -sledwih 70 godina opsluùje po dva sve{tenika. Crkvom upravqa Up -ravni crkveni odbor ~iji su ~lanovi po jedan iz svakog sela.

Belanova~ka crkva je dobila pravo da organizuje proslavu pet va -{ ara — pana|ura tokom godine na kojima se narod okupqa i razmewu-je svoje proizvode. U novije vreme, naàlost, oni se vi{e pretvarajuu trgovinu kineskom robom, a sve je mawe prodaje i kupovine stokeili li~nih, doma}ih proizvoda.

Ranije su se va{ari odràvali na crkvenom placu gde je bilo fu -dba lsko igrali{te a svirali su muzikanti bez poja~ala. Takt je davaove liki bas sa ~esto 2—3 ìce uz tri—~etiri kola koja su se savijaladu` glavne ulice i na crkvenom placu.

Sada se va{ari odràvaju u glavnoj ulici pod dve—tri {atre uzpr omukle glasove polugolih peva~ica.

Prvi va{ar u godini, koji je u Belanovici po~eo da se proslavqaod 2008. godine, odràva se 12. maja u slavu Svetog Vasilija Os tr -o{ kog. Sledi 24. juna sveti apostoli Vartolomej i Varnava, zatim 15.av gusta Prenos mo{tiju svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana,pa 19. avgusta Preobraèwe Gospodwe i pred kraj godine, 3. oktobra,Sv eti velikomu~enik Jevstatije. Pija~ni dan u Belanovici je sreda.

Slava belanova~ke crkve je 14. oktobra, Pokrov svete Bo go ro dice,kada se okupqaju parohijani crkvene op{tine i wihovi gosti. Sv ake godinekola~ nosi neko od parohijana, naizmeni~no iz prve i dr uge parohije.

U selu Bosuta, koje je u parohiji belanova~ke crkve a nalazi se uop{tini Aran|elovac, nalaze se temeqi stare crkve za koje nema ni -kakvih istorijskih podataka sem ono {to je ostalo u predawu. Veruje se

206

da je sagra|ena 1456. godine u kojoj je sahrawen \ura| Brankovi} kadaje jedan srpski kalu|er zapisao „vaj oci i bra}o, kako }u vam opisatiu ove dane nevoqu i bezakowe nad hri{}anima i te{ke namete od beza-

konskih i prokletih Turaka koji done{e uni{tewe i zapu{tewe svetimi bo`anskim crkvama”. Veruje se da je poru{ena prilikom seobe Srba1690. godine. Me {tani je zovu Grgurovom, ali o kom Grguru je re~ nezna se. A po dr ug om predawu i arheolo{kim ostacima crkve, smatra se

207

Litija, oko 1930.

da je to za du ̀ bina Stefana Prvoven~anog. Legenda kaè: „Umoran odlova, u pr atwi svojih dvorana, Stefan Prvoven~ani je svratio u jednoselo da se okrepi. Na trpezi, koju su postavili me{tani, kao nekim~udom, na {la su se sva jela koja je kraq od detiwstva svog najvi{e voleo.Iz nena|en ovakvom pa`wom, Stefan priupita me{tane ko je to silne|a konije pripremio. Tada pred kraqa istupi wegova davno zaboravqenasestra koja je u ranoj mladosti, po{to je priroda ba{ nije obdarila lep-otom, bila sklowena sa dvora i udata za o~evog kowu{ara. Pr epoznav{ise sa sestrom, Stefan odlu~i da joj u znak zahvalnosti po digne crkvu.Me{tani sela Bosuta veruju da su ostaci crkve, stradale u vreme Turaka,na jednom bregu povi{e sela, tragovi Stefanove zadu`bine.”

U vreme Brankovi}a (15—16. vek) postojala su dva Grgura. JedanGr gur bio je sin Vuka Brankovi}a. On se zamona{io i uzeo ime Ge -rasim. Drugi, Grgur Slepi, sin je \ur|ev. Sultan Murat Drugi je we -ga i wegovog brata Stefana optuìo za zavereni{tvo i osudio na osl -ep qewe 1441. godine. Na osnovu ~ega narod ove ru{evine vezuje za Gr -gure. Grgur Slepi nije bio sve{teno lice, a Grgur, sin Vuka Br an ko -vi}a, bio je zamona{en. Mogu}e je da je crkva po wemu nosila ime,kaù u Narodnom muzeju u Berogradu.

Prve pomene o razru{enoj crkvi u selu Bosuta arheolozi nalazeu izve{taju jednog etnologa, ~lana Srpske kraqevske akademije, kojije 1905. godine, prilikom obilaska ovih krajeva, zabeleìo pri~e me -{t ana. Bosu}ani ovaj objekat, za koji veruju da je zadu`bina GrguraBr ankovi}a, zovu manastirom Svetog Ilije. Godine 1998. izvr{ena jeko nzervacija ostataka ovog objekta i projektovana nadgradwa nove cr -kve na postoje}im temeqima, kada je obavqeno i osve}ewe temeqa.

208

Temeq manastira Sv. Ilije u Bosuti

GROBQE „PAWEVAC”

rvo belanova~ko grobqe bilo je staro kalaweva~ko. Nalazilose iza stare kova~nice, ispod legata kraqice Marije. Gr ob -qe poti~e iz sredweg veka i po predawu zvalo „Gr~ko gr ob -

qe“. Ovo grobqe je posle rata poravnato i vi{e nema obele`ja daje tu bilo. Stanovni{tvo ga je prozvalo „Grobqe kod {arene ku}e“.Po sledwa sahrana bila je 1867. godine kada Milan Miri} poklawasv oj plac u Pawevcu za novo grobqe. Ono od tada opstaje na tom me -stu. Na wemu je Milan prvi i sahrawen. Zemqoradni~ka zadruga „Ka -~ er“ 1980. godine poklawa 30 ari placa za pro{irewe grobqa.

Do 2007. godine prilaz grobqu je bio jako te`ak zbog velikogus pona. Uz pomo} Rudarskog basena „Kolubara” iz Lazarevca ura|enje i asfaltiran pristojan prilaz grobqu.

O odr`avawu grobqa niko se ne brine. Mesna zajednica i op {t -ina Qig nemaju nameru da u~ine da na{i preci po~ivaju u lepo ur -e| enom prostoru.

209

P

210

Spomenik pukovniku Gavrilovi}u na grobqu Pawevac

STANOVNICI BELANOVICE

1941—1950. GODINE

Desna strana ulice od Qiga:1. Dragomir Nikoli} Beli — po{tar2. MihailoNenadovi} — berberin3. Sre}ko Simi} — opan~ar4. Vlaja Kolakovi} — privatna crepana5. Krsta Lomi} — ugostiteq6. Vlaja Jefti}, kasnije Arsenije Lomi} — rabaxija7. Jovan Pleskowi} — trgovac8. Arsenije Lomi}, wegova magaza. Kasnije @arko Ja}imovi}9. Milorad Mi{a Gavrilovi} — u~iteq10. Pavle, Spasoje i Dragutin \ukni} — ciglana11. Sreten Radosavqevi} — trgovac12. Du{an Radosavqevi} — separacija `ita13. Svetolik Milovanovi} — trgovac14. Dragi} Gavrilovi} Krivo{ija — radnik u {koli15. Mili} Nikoli} Pi}ara — opan~ar16. Svetomir \ukni}, kasnije Ratomir Nenadovi} — klomfer17. Draga Gavrilovi} — pisar18. Miloje Joksimovi} — kafexija19. Qubi{a \ukni} Zrnce — bojaxija20. Sre}ko Popovi} — pekar21. Dra`a Jov~i} — kafexija22. Bogoqub Konxulovi} — obu}ar23. @ivota Ristovi} — {najder24. Dragoqub Mili} — opan~ar25. Milorad Jovan~evi} Kico{ — trgovac26. Mihailo Pajevi} Gluvi — limar27. Petar Krstanovi} — {uster28. Qubi{a Kolakovi} — trgovac29. Bogoqub Simeunovi} — opan~ar30. Milinko i Branislav Markovi} Doda — trgovac gvo`|ara

211

31. Dragoslav Vujovi} — pekar, kasnije Milan Miri} — fotograf32. Jov~i} Mili}33. Dragomir Miri} — {najder, (Kajin mu`)34. Narodno Kupatilo35. Dragomir Bogdanovi} — Kova~36. ^oli} Milisav Purdeq37. Dragomir Star~evi} Draga — novoverac38. @ivojin \or|evi} pa Dragoslav Obradovi} — kova~39. Dragi Jovanovi} — kafexija, pa Dragi{a Desivojevi}40. Dragoslav Vujovi} — pekar41. Veqko Radovanovi} — mlinar42. Ilija Luki} — abaxija43. Dragi{a Desivojevi} Nebance — kelner44. Milan Obrenovi} pa Dobrivoje Sari} — zemqoradnik45. Milivoje Jefti} pa Milan Mihailovi} Azawac — {najder46. Dragi{a ]osi} — slu`benik47. Lazar Radosavqevi} — sve{tenik48. Ivan Pavlovi} — opan~ar49. Radenko Marinkovi} — elektri~ar50. Milojko Jov~i} — po{tar51. @ivko Stojanovi} Guzowa52. Mihailo Sari} Baka — abaxija53. Milorad Kolakovi} Pe{tanac — sajxija54. Bo{ko Vasiqevi} Bo{ki} — dobo{ar

Leva strana — iz @ivkovaca1. Radovan Vojinovi} — Milevin2. Radovan P. Vojinovi} Cakin — sodaxija3. Nikola Sretenovi} — u~iteq4. Milivoje Antonijevi} — limar5. Vojin Sari} — zemqoradnik6. ^eda Nedi} — ba{tovan7. @andarmerija8. Vojislav Petronijevi} — kolar9. Milo{ Jovanovi} Buntula — bravar10. Hranislav Lazi} — referent suda11. Ilija Kolakovi}12. Dragi{a Kolakovi} ]oka — obu}ar13. Dragomir Pavlovi} pa Po{ta pa @andarmerija14. Mirosava Nedeqkovi}15. Kari} pa Qubi{a Gavrilovi} — potkiva~16. Ivko Tomkovi} — mlinar17. @ivko Perovi} — kafexija, pa Miodrag Mija \ukni} — {ofer

212

18. Bogoqub Miri} — {umar, pa Petar \ukni} — bojaxija19. Milenija Mika Nikoli} — poklonila ku}u crkvi20. Lazar Matijervi} — pukovnik21. Osnovna {kola22. Jova Jefti} — sve{tenik, pa M. Radovanovi}23. Svetozar i Mi{a, Slavi{a Savi} — rabaxija24. Milorad Mi}a Popovi} Ture — kafexija25. Bogoqub Jovan~evi} Zgu~a — voza~26. @ivojin \or|evi} pa kova~nica Dragoslava Obradovi}a27. \or|e i Zlatija Jefti}28. Steva \ukni} ]ora pa Jakova i Du{an \ukni} Surgija — kafexija29. Mihailo \ukni} Bixa — kafexija30. Radovan i Vasilije Lomi} — trgovac

pa ^edomir Gavrilovi} Luvr trgovac gvo`|em31. Peri{a Raki} — abaxija32. Tikomir Milovanovi} — bojaxija33. Dragojlo \ukni} — bojaxija34. Dr. Milan Gligorijevi} — lekar (posle dr Tomanija—lekarka)35. Radenko ]osi} — kova~36. @ivan Stepanovi} — opan~ar

Popre~no od hotela1. @ivojinovi}—Milenki} — abaxija2. Novica Petrovi} — Prtqa~a3. Dragi Jovanovi} — berberin4. Milan @ivkovi} — Mika Era — berberin5. Mili} Nikoli} Pi}ara6. Mihailo Radosavqevi}

2011. godine

Kara|or|eva ulica1. Jov~i} Zoran — restoran „Ka~ara”2. Tuci} Qubica — prodavnica „Tekstil”3. Milovanovi} Stajka — ku}a4. Gavrilovi} — ku}a i prodavnica5. Nikoli} Gordana — prodavnica „Vera luh”6. Nikoli} Mirjana— ku}a7. Jovanovi} Predrag — ku}a i prodavnica „Centar”8. \ukni} Miodrag — kafi} „As”9. \ukni}i — ku}a10. „Beogradske Elektrane”— hotel 11. Markovi} Gradimir — lokal sa pekarom

213

12. Popovi} — ku}a i kafe „Jula” (zatvoren)13. \ukni} Ru`a— ku}a i lokal14. Jungovi} Vladislav — ku}a15. Nenadovi} Zorka — ku}a (sru{ena)16. Savi} Slavi{a — ku}a17. Radovanovi} Milojko — ku}a18. Osnovna {kola19. Stankovi} Slavko — ku}a i lokal20. \ukni} Pantelija — ku}a i lokal21. Ambulanta zubna i zdravstvena 22. Jovan~evi} Miroslav — stan23. Dr Jovi} Mi{a — stan24. Ili} — ku}a25. Luki} Slobodan — ku}a26. Ivanovi} Slavko — ku}a27. Jovan~evi} Aleksandar — ku}a, lokal28. An|elkovi} Sava — ku}a29. Bajalovi} — ku}a30. Markovi} Predrag — ku}a

214

31. Crkvena ku}a32. Kolakovi} Slobodan — ku}a33. Drobac Gordana — ku}a34. Ja}imovi} Du{anka — ku}a35. \ukni} Petar — ku}a36. \ukni} Mija — {ofer37. Soluji} Qubica — ku}a38. Panti} Radmila — ku}a39. Petrovi} Stanka — ku}a40. Stepanovi} Radomir — ku}a41. Raki} Milovan — ku}a42. Objekat sportskog dru{tva „Ka~er”43. Tomi} Milorad — ku}a44. Tomi} Rade — ku}a i poslovni prostor (stari mlin)45. Lomi} Milinko [u}ur— ku}a46. Gli{i} Zoran — ku}a47. Radovanovi} — ku}a48. ^oli} Milisav — ku}a49. Luki} Julijana — ku}a50. Obradovi} Gradimir — ku}a51. Berowa Zoran — ku}a52. Desivojevi} Nenad — ku}a53. Kapor Olivera — ku}a54. Star~evi} — ku}a55. Kolakovi} Miomir — ku}a56. Radulovi} Stevan — ku}a57. Dimitrijevi} Sini{a — ku}a58. Jovanovi} Rada — ku}a59. Petronijevi} Sava — ku}a i lokal60. Pucarevi} Mirjana — ku}a61. Lazi} Srboqub — ku}a62. ]osi} Dragi{a — ku}a63. Radosavqevi} — ku}a64. Cekovi} Jovan — ku}a65. Marinkovi} Sa{a — ku}a66. Mesna kancelarija — poslovni prostor67. JKP „[umadija” — poslovni prostor68. Jovi~i} Milojko — ku}a69. Sari} Milan — ku}a70. Antonijevi} — ku}a71. Vuca Qudmila — ku}a72. Vuki}evi} Radmila — ku}a73. Antonijevi} Ru`ica — ku}a

215

74. Puri} Zoran — ku}a75. Veterinarska stanica — Qig — poslovni prostor76. Jov~i} Srboqub — ku}a, \or|evi} Milovan — ku}a77. Dragan Tomi} i T. Arsi} — vila „Zmajevac”78. Arsi} Tikomir — ku}a79. Todosi} Dragomir — ku}a80. Stani{i} Slavko — ku}a81. Jovanovi} — ku}a82. Arsi} Aleksandar — ku}a83. Maksimovi} Miroslav — ku}a84. Markovi} Rajna — ku}a85. Nedi} Milanka — ku}a86. Popovi}—Stevanovi} — ku}a87. Sari} Dragan Baka — ku}a88. Arsi} Aleksandar — ku}a89. Radovanovi} Radovan — ku}a90. Pavlovi} Rada — ku}a91. Miri} Miroslav — ku}a92. Bjele Leposava — ku}a93. Bildi Nevena — ku}a94. Nikoli} Zoran — ku}a95. Medakovi} Rade — ku}a96. Vojinovi} Milorad — ku}a97. Vojinovi} Vladan — ku}a98. Markovi} Bogoqub — ku}a99. Joksimovi} Milisav — ku}a100. ôli} Negoslav — ku}a101. Pavlovi} Milutin — ku}a102. ôli} Aca — ku}a103. Jovanovi} Zlatija — ku}a104. Jovanovi} Danica — ku}a105. Draì} Milo{ — ku}a106. Vojinovi} Rajko — ku}a107. Jovanovi} Qubinko — ku}a108. Jankovi} Blagoje — ku}a109. Trm~i} Miqa — ku}a110. Dimki} Aleksandar — ku}a111. Korneti Markovi} Dijana i Viktorija — ku}a112. Jakovqevi} Verica — ku}a113. Desivojevi} Sreten — ku}a

216

Lomina ulica1. PTT — Vaqevo — poslovni prostor2. Mihailovi} Dana — ku}a3. Igwatovi} Miodrag Buca — ku}a i kafi} „Kafanica”4. Ja}imovi} @arko — ku}a i radionica5. Jov~i} Qiqana — lokal6. Miri} Marko — ku}a i kafana(zatvorena)7. Nikoli} Dragomir — ku}a8. SD „Ka~er” — lokal,kafana (iznajmqena)9. Kolakovi} — ku}a10. Simi} Milutin — ku}a11. Koren~anin Robert — ku}a12. Stepanovi} — ku}a13. Nikitovi} — ku}a14. „Ako-Ako” — prodavnica hleba i peciva15. Agatonovi} Slobodan — stan16. Gavrilovi} Rodoqub — stan17. Dogawi} Milovan — stan18. Jakovqevi} Milinko — stan19. Lomi} Radivoje — stan20. Maksimovi} Desanka — stan21. Orestijevi} Mirko — stan22. Popovi} Mira — stan23. Ra{i} Svetlana — stan24. Raki} \or|e — stan25. Cvijanovi} Miodrag — stan26. Markovi} L. Leposava — stan27. O[ „Sestre Pavlovi}”28. Lomi} Radivoje — ku}a, prodavnica, zubna ordinacija29. Panti} — ku}a30. Stojanovi} — ku}a31. Blagojevi} — ku}a, kamenoreza~ka radionica (zatvorena)32. ]osi} Branka — ku}a33. Prokopijevi} Jole — ku}a34. Mati} Dragan — ku}a35. Markovi} Jovan — ku}a36. Zem. Zadruga „Ka~er” — lokal37. Agencija za kwigovotstvene poslove „Mitos” — lokal38. Raki} Ilija — stan39. Jakovqevi} Nenad — stan40. Marinkovi} Radisav — stan41. Petronijevi} Milijana — stan42. Despotovi} Miodrag — ku}a, lokal

217

43. Pavlovi} Mirjana — ku}a44. Pavlovi} Jovan — ku}a45. Milo{evi} Milo{ — ku}a46. Markovi} Borivoje — ku}a,prodavnica47. „Lido”— poslovni objekat (biv{i „Srbokop”)48. ]irovi} @ivorad — ku}a49. Danilovi} Budimir — ku}a50. Jovanovi} Radomir — ku}a51. Jov~i} Slobodan — ku}a52. Desivojevi} Sreten — ku}a53. Panti} Sla|an — ku}a54. Dimitrijevi} Milan — ku}a55. ^oli} Dragan — ku}a56. Joti} Branka pa Veterinarska stanica57. Pani} Aleksandar — ku}a58. Brajkovi} Ananije — ku}a59. Stepanovi} Milan — ku}a60. \or|evi} Radovan — ku}a61. Gaji} Ru`ica — ku}a62. Peji} Branko — ku}a63. Petrovi} Soko — ku}a64. Jamakovi} Mirjana — ku}a65. ]ulibrk Vlada — ku}a66. Lomi} Dragi{a — ku}a67. „Belan”— poslovni objekat68. „Frigo Bel”— hladwa~a — poslovni objekat

Ulica Vuka Karaxi}a1. Nenadovi} Milan — ku}a, prodavnica mesa2. Nikoli} Slobodan Bobi{a — ku}a3. Despotovi} — ku}a4. Pavlovi} Du{an — ku}a5. @ivanovi} Milan Mika - berberin6. Gruji~i} Velimir — ku}a7. Pavlovi} Milorad — ku}a8. Mati} Pavle — ku}a9. Jelenkovi} Ivan — ku}a10. Tomi} Rajko — ku}a11. Ja}imovi} Jordina — ku}a12. Ivanovi} Darinka — ku}a13. Jov~i} — ku}a14. \ukni} Radoslav — ku}a15. Kolakovi} Radi{a — ku}a

218

16. Deli} Vahid — ku}a17. Nikoli} — ku}a18. Raji~i} Miroslav — ku}a19. Jovanovi} — ku}a20. Raki} Branislav — ku}a21. Petrovi} Milan — ku}a22. Nikoli} Vera — ku}a23. Jovanovi} Dragutin — ku}a24. Basta Vesna — ku}a25. Radosavqevi} — ku}a26. Simi} Jovan — ku}a27. Kulizi} Du{ko — ku}a28. Danilovi} Vladimir — ku}a

Ulica @ivana @ivanovi}a1. Karanovi} Mirjana — ku}a2. Ra~i} Ranko — ku}a3. Raki} Gajger Qiqana — ku}a4. Marinkovi} Nenad — ku}a5. Maksimovi} Du{an — ku}a6. Borovwak Milica — ku}a7. Stevanovi} Du{anka — ku}a8. \ukni} Radi{a — ku}a

Ulica Laze Matijevi}a1. „FrigoBel”— hladwa~a2. Milenkovi} Mi{a — ku}a3. Marinkovi} Miodrag — ku}a4. \ukni} Gordana — ku}a

Ulica Ka~erska1. Konxulovi} Radmila — ku}a2. Raki} Nada — ku}a3. Radoji}i} Ratko — ku}a4. Bradowi} Aleksandar — ku}a5. @ivanovi} Vasilije — ku}a6. Jov~i} Miroslav — ku}a7. Stojanovi} Gradimir — ku}a8. Nenadovi} Sava — ku}a9. Popovi} Miloje — ku}a10. Simi} Rajko — ku}a11. Mihailovi} Dragan — ku}a12. Zdravkovi} Du{anka — ku}a

219

13. Poto~nik Jovanka — ku}a14. Ba{kalovi} Bratislav — ku}a15. Markovi} Dejan — ku}a16. Mihailovi} Toplica — ku}a17. Bogdanovi} Dobrila — ku}a18. Nikoli} Sreten — ku}a19. Panteli} Vlajkovi} Mirjana — ku}a20. Mini} @ika — ku}a21. \uri} Radmila — ku}a22. Vrani} Petrovi} Gorica — ku}a23. Todorovi} Mom~ilo

Ulica @ivana Stojanovi}a1. Andreji} Milica — ku}a2. Stani} Qubica — ku}a3. Todorovi} Radmila — ku}a4. Deni} Nikola — ku}a5. ^olorovi} Nada — ku}a6. Trn~i} Nada — ku}a7. Desivojevi} Dragoslav — ku}a8. @ivkovi} Predrag — ku}a9. Kole

Ulica Rudni~ka1. Nenadovi} Milica — ku}a2. Lomi} Radivoje — poslovni objekat3. PIK „Takovo” — stovari{te pa Otkupna stanica „Mala vajda“4. „Ba{kalovi}” — trgovinski objekat5. „Ka~er Kop” — poslovni objekat

Ulica J. Radovanovi}a1. Desivojevi} Sreten — ku}a2. Tomi} Dragi{a — ku}a3. „Ka~erKop” — ku}a, poslovni objekat4. „BEKO” — odmarali{te

Ulica \enerala \ukni}a1. „Rudni~anka” Mati} Violeta — trgovinski objekat2. Markovi} Sne`ana — lokal3. „San” Jevti} Vesna — kafi}4. Markovi} Dejan — kafi}5. NIS „Naftagas” — benzijska stanica6. \ukni} Du{an — ku}a

220

7. Quji} Dragutin — ku}a8. \uni} Dostana — ku}a9. Lomi} — ku}a10. Toma{ek Bo`idar — ku}a11. Star~evi} Stevan — ku}a

Ulica Rake Miri}a 1. \ukni} Miroslav — ku}a2. \ukni} Vitomir — ku}a3. Mihailovi} Hilda — ku}a4. Brankovi} \or|e — ku}a

Ulica Kraqice Marije1. Lomi} Dragutin — ku}a2. Milosavqevi} Zoran — ku}a3. Blagojevi} Zoran — ku}a4. Simonovi} Zoran — ku}a5. Jovanovi} Radovan — ku}a6. Ja}imovi} Slobodan — ku}a7. Jovanovi} Prvoslav — ku}a8. Aleksi} Marija — ku}a9. Stevanovi} Rakita — ku}a10. Lekovi} Danka — ku}a11. Markovi} @. Miroslav — ku}a12. Rankovi} Jawa — ku}a13. Risti} Savka — ku}a

Ulica Radosava Veselinovi}a1. @ivoti} Dana — ku}a2. Sari} Du{ko — ku}a3. Zamurovi} Dragiwa — ku}a4. Mihajlovi} Darinka — ku}a5. Radunovi} Petar — ku}a6. Raji} Olivera — ku}a7. ]irovi} Radojica — ku}a8. Todorovi} Dragan — ku}a9. Radulovi} Sreten Pilot — ku}a10. Vuzeli} Vera — ku}a11. Jov~i} Mihailo — ku}a

Ulica Kneza Maloge1. Jovi} Milena — ku}a2. \ukni} Mihailo — ku}a3. \ukni} Lazar — ku}a

221

Ulica Milijana Jovanovi}a1. Gojkovi} Neboj{a — ku}a

Ulica Mihaila Miri}a2. Jovanovi} Rado{ — ku}a3. Lekovi} Radomir — ku}a4. Panti} Vlada [ora — ku}a

Ulica Milovana Lomi}a1. Radovanovi} Slobodan — ku}a2. Markovi} @arko — ku}a3. Markovi} Stevan — ku}a4. Jov~i} Srboqub — ku}a5. \ilasovi} Boìdar — ku}a6. \ilasovi} Lazar — ku}a7. Stepanovi} Milan — ku}a

Ulica [umadijska1. Jovan~evi} Milovan — ku}a2. Milo{evi} @ivorad — ku}a3. \or|evi} Qubisav — ku}a4. Mladenovi} Sava — ku}a5. Ba{kalovi} Dragoqub — ku}a6. Luki} Milo{ — ku}a7. Vasiqevi} Adam — ku}a8. Milo{evi} Borivoje — ku}a9. Milovi} @ivko — ku}a10. Markovi} Dragana — ku}a11. Vuk~evi} Radovan — ku}a

Ulica êlnika Vlkdarga1. Boòvi} Miroqub — ku}a2. Dogawi} Dragomir — ku}a3. Ivanovi} Dragan — ku}a4. Petrovi} Tomo — ku}a5. Nestorov Milunika — ku}a6. Ko{tunica Vojislav — ku}a

Naseqe „Koviqa~a”1. Stano{evi} @ivomir @ir — ku}a2. Stano{evi} Milisav — ku}a3. Mati} Dragi{a — ku}a4. Ivanovi} @arko — ku}a

222

5. Tomi} Rajica — ku}a6. Kolakovi} Srboqub — ku}a7. Ivanovi} — ku}a8. Haxi} Radosav — ku}a9. Haxi} Miroslav — ku}a 10. Miri} Milo{ — ku}a11. Miri} Radovan — ku}a12. Markovi} Momir — ku}a13. Pleskowi} Du{an — ku}a14. Gli{i} Slobodan — ku}a

Naseqe Glogovica1. Gavrilovi} Vasilije — Mihailo i Bo`idar — Petar — Vladimir2. Gavrilovi} Bo`idar — Ra{ko — Mile3. Ajvaz Vladimir — Mi{a Lomi}4. Kova~evi} Petar — Dobrivije — Sari} Petar5. To{ovi} Vasilije6. Jovanovi} Sr|an — Stevan7. Radi} Nikola — Jasmina i Milica8. Pekas Qubi{a9. Radi} Mi{a — Ranka10. Negovanovi} Qubinko — Nedeqkovi} Milena11. Petronijevi} Tihomir — Milinko — Miodrag12. Petronijevi} Svetomir — Radojica13. Jovanovi} Dobrivoje — Miroslav14. Pleskowi} Mom~ilo — Dragan15. Simi} Radenko — Branka16. Pleskowi} Vladimir — Negoslav — Milan — Danica i Qiqa17. Pleskowi} @ivorad18. Radovanovi} Dragoqub — Mikica19. Maksimovi} Mi}a — Sekuli} Bane20. Mili} Du{an21. Gavrilovi} Milojka — Veqko — Slobodan „Bobek”22. Petronijevi} Mo{a — Slavi{a — Radijka — napu{tena ku}a23. Puji} Milan24. Star~evi} Svetolik — Gojko25. Star~evi} Tihomir — Dragoslav

Naseqe Drewina1. Markovi} — Jovan — Bogoqub — Miroslav — Jovan2. Markovi} Jovan — Milivoje — Milorad — Zoran3. Markvi} Jovan — Ilija — Radojica i Predrag — zidana 1864. godine4. Markovi} @ivorad — Milijana i Sla|ana

223

5. Markovi} Radovan „Grlica“ — zidana 1901. godine 6. Markovi} Milutin — Andija — zidana 1938. godine7. Markovi} Radojko — Mom~ilo i Miroslav — Branko8. Markovi} Svetozar „Cveja“ — Milosavljevi} Dragi{a9. Markovi} Vladimir10. Markovi} Negoslav 11. Markovi} Branko — Srbijana12. Markovi} Mihailo „Ka}an“ — Dragan13. Markovi} Stepan — usvojen Stanimir Haxi} — Stepan — Milovan14. Markovi} Mihailo — Biqana i Gordana15. Markovi} Qubi{a — @ivojin 16. Markovi} Sreten — Jovan17. Markovi} Aleksandar Leka — Srba 18. Markovi} @ivorad — Zoran (Dragan) 19. Markovi} @ivorad — Milovan20. Markovi} Sreten „Tr}a“ — Desanka 21. Jakovqevi} Slavko i Danica22. Markovi} Milo{ „âkqa“ — Branka — ku}a prazna23. Markovi} Lazar — Mile „Fazan“24. Nikitovi} Radojko — Rajko „ôwa“ — Veselin Popov — Olga Huber25. Nikitovi} Komnen — Radomir — Milisav „@upan“ — Dragiwa26. Nikitovi} Petar — zatim Nedeqko —

ku}u zidali doseqenici iz Sjenice oko 1812. — ostali samo temeqi27. Nikitovi} Borivoje — Milivoje28. Nikitovi} Vasilije — Mihailo–Predrag 29. Nikitovi} Milivoje — Dragoqub — Stanimir „ôkrqa“ — Dragan30. Nikitovi} Radovan — Milo{31. Nikitovi} Milinko „Mixa“ — Radosav — Milan — ostali samo te me qi32. Nikitovi} Svetozar — Milorad — Rajko i Radenko — Dragan —

Milan — samo temeqi33. Nikitovi} Milorad — Rajko i Radenko34. Nikitovi} Vitomir — unuk Milosav — ku}a prazna35. Milovanovi} Qubomir — Mikailo — Qubomir — Miroslav36. Milovanovi} Lazar — Petrovi} Zorka — Borivoje — @ivota i Dragan 37. Milovanovi} Milan Ti{qer- Vladimir — Milutin „Mi}ak“ — Zoran38. Milovanovi} Slavko — Miroslav39. Raki} Tikomir — Milovan — Goran 40. Petrovi} Milorad41. Petrovi} Milovan — Borivoje — @ivota i Dragan42. Papi} Vi}entije — Markovi} Du{an — Dragan43. Radoji~i} Drago — Milorad44. Radoji~i} Mikailo — Qubi{a45. Cvijovi} Miqko — Sreten — Rankovi} Mihailo — Rankovi} Milosav

224

LITERATURA

1. Miloje T. Raki}: Ka~er, antropogena prou~avawa (1905)2. Savi} O. (1974): Belanovica. Zbornik radova, kw. 25, Geog -

ra fski institut „Jovan Cviji}“ SANU, Beograd3. Savi} O. (1972): Qig. Zbornik radova, kw. 24, Geografski in st i tut4. Jeremija M. Pavlovi} — Ka~er i Ka~erci (1928)5. Vladimir Kari} — Srpska zemqa — 1887.6. dr Marija Isailovi} — Osnovne {kole u Vaqevskom kraju

1804—1918 — Narodni muzej 1985.7. Dr Marija Isailovi} — Vaqevo i okolne oblasti u sredwem

veku — Narodni muzej Vaqevo 1989.8. Gordana Rafailovi} — „Srpsko selo — Dru{tvene i kulturne

promene u seoskoj zajednici“ (1952—1987)9. grupa autora — Osnovne [kole u Vaqevskom kraju 1918—1985

—Vaqevo 1986.10. Nenad Stevanovi} — „ Ko su [umadinci”11. Mir~eta Vemi} — Qig — SANU zbornik radova 2006.12. Biqana Milenkovi} — Vukovi},Lasta \apovi} — Etn ogr -

af ska gra|a u delu Jovana Mi{kovi}a13. „Biografski leksikon Vaqevskog kraja” — „Kolubara“ Vaqevo14. Milorad Radoj~i} — Stevan Markovi} Singer 15. Milorad Radoj~i} — Zdravstvene zadruge u Belanovici i Qigu16. Isidor \ukovi} — Rudni~ani i Takovci u oslobodila~kim

ratovima Srbije 1912 — 1918.17. Milivoje Stankovi} — Prvi {umadijski partizanski odred —

Beograd 1963. 18. „Qi{ko Ka~erske novosti“ — novine SO Qig19. „Sport u Podriwu“ — sportski list — [abac20. „Sportski `urnal” — Beograd21. KPJ u ratu i revoluciji — „Iskra” Minhen22. Dragoslav Marjanovi} Cile — Qig fotomonografija

225

23. Milovan Mika Milosavqevi} — „Pregled istorije NOB u[u ma diji”, Aran|elovac 1987.

24. Milorad Milosavqevi} — „Rudnik u borbi za slobodu“ De -~ije novine 1976.

25. Miodrag Ja}imovi} — kwige — „Arsenije Loma”, „Be lan ovi -ca”, „Ka~erske legende”, „Slovo ratnikovo”, „Ka~erski rodovi”,„Ka~erci nekad i sad”, „Ka~er—predeli i qudi”, „U svom vremenu”

26. Zoran Milosavqevi} — Bele{ke — Belanovica27. Milena Raki} — Bele{ke — Dragoq28. Wikipedija — svetska enciklopedija

226

SADR@AJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Osnovni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Ka~er . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Obi~aji kraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85[kola i biblioteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Zdravstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Belanovica u ratovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Zna~ajne li~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Grobqe „Pawevac” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Stanovnici Belanovice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

227

908(497.11 Belanovica)

Belanovica, Miroqub, 1944-Belanovica / Miroqub Bo`ovi}. - Beograd :

M. Bo`ovi}, 2012 (Vaqevo : Topalovi}). - 244 str. : ilustr. ; 21 cm.

Autorova slika. - Tira` 300. -Bibliografija: str. 225-226.

ISBN 978-86-915885-0-2

a)BelanovicaCOBISS.SR-ID 192509708

CIP — Katalogizacija u publikaciji

Narodna bibliotka srbije, Beograd

belanovica biografski leksikon sv. 14.qxd knjiga.pdf · UVOD O vom kwigom ostavqam ne{to od...

Documents

Transcript of belanovica biografski leksikon sv. 14.qxd knjiga.pdf · UVOD O vom kwigom ostavqam ne{to od...