baze podataka.pdf

BAZE PODATAKA

Elektronski fakultet, Niš

2013.

BAZE PODATAKA Elektronski fakultet, Niš

2

SADRŽAJ

BAZE PODATAKA I RELACIONI MODEL ................... ...................................................... 3

SQL NAREDBE ZA KREIRANJE PODATAKA ................. ................................................ 19

NAREDBA SELECT I .............................................................................................................. 42

NAREDBA SELECT II ............................................................................................................ 59

SQL NAREDBE ZA MANIPULACIJU PODACIMA .............. ............................................ 71

OSNOVNE KOMPONENTE ACCESS APLIKACIJA ........................................................ 81

ADO.NET ................................................................................................................................... 93

POVEZIVANJE WINDOWS FORMS I ASP.NET KONTROLA I PODA TAKA KORIŠĆENJEM C# PROGRAMSKOG JEZIKA I ADO.NET-A ........... ......................... 106


3

BAZE PODATAKA I RELACIONI MODEL

CILJEVI LEKCIJE

1. Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka".

2. Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS), njegovim tipičnim funkcijama.

3. Upoznati namenu "modela podataka".

4. Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka

Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, e-mailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo - sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

Neophodno predznanje

1. Rad u Windows okruženju

2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata

3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

ŠTA JE SISTEM BAZA PODATAKA?

Sistem baza podataka

Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1):

(1) korisnici,

(2) aplikacija nad bazom podataka,

(3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i

(4) baza podataka.


4

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

ŠTA JE BAZA PODATAKA?

Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija.

Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl.

Podaci u bazi podataka se čuvaju tako da je unos novih podataka, kao i čitanje i pretraživanje postojećih, je jednostavno, efikasno i ako je moguće, bez grešaka.

Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja - organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost.

Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut . Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta.

Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika.

Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objašnjen u sekciji nakon sekcije o DBMSu.

Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja.

Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).


5

ŠTA JE SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA (DBMS) ?

Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

• Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba).

• Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe).

• Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka.

• Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

FUNKCIJE DBMSA

DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

• Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi)

• Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima.

• Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja.

• Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti.

• Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka. • Podrška za transakcije, koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti

međusobno zavisne; transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj.

• Razne korisničke funkcije, kao što su import, eksport podataka, statističke analize, funkcije za nadgledanje,...

Izbor DBMSa

Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača DBMSa koji nude sistema različitih performansi i koji su namenjeni različitim segmentima tržišta. Koji DBMS ćete izabrati zavisi od tipa i veličine problema koji treba da rešite realizacijom aplikacije. U narednoj sekciji dat je kratak prikaz tipova sistema baza podataka.


6

TIPOVI SISTEMA BAZA PODATAKA

Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka - bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama, kao što su knjigovodstvene aplikacije, sistemi za upravljanje dokumentima, sistemi za banke, i sl, ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju, od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl. U zavisnosti od aplikacije, zahtevi prema bazi podataka mogu značajno da se razlikuju.

Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela, gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti. Aplikaciju, a samim tim i bazu podataka, koristite samo vi, odnosno samo jedan korisnik. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka. Naravno, ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta. Na primer, mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća, ili da podrže rad nekog Web sajta.

S druge strane, ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica, gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese, neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela, a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više. Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno, 7 dana u nedelju. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka.

Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2.

Slika 2. Personalni sistem baza podataka

Na slici 3. prikazan je enterpise sistem baza podataka. Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u

različitim jezicima: Java, C#, HTML i ASP.NET. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom

podataka. Nem čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema. Programeri moraju da napišu kod koji

će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa


7

Slika 3. Enterprise sistem baza podataka

MODELI PODATAKA

U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema, tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom.

Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem. U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati, podatke koje mora pamtiti i obrađivati, informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika, sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka.

VAŽNO Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. Zbog toga pogledajte pažljivo naveden objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta!

Svaki objekat, odnosno entitet, poseduje neka svojstva. Na primer, entitet "vozilo" ima vlasnika, registarski broj, datum registracije, godinu proizvodnje, proizvođača, marku, boju, tip motora, i dodatnu opremu. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli.

Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka, na primer, kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija, konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta.

VAŽNO Izborom objekata, definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata, izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem!


8

RELACIONI MODEL PODATAKA

Zanimljivosti: Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina!

Relacioni model je predložio E.F. Codd 1970 godine, dok je radio u IBMu.

System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model, nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu,... i sve ostalo je istorija.

Relacija, kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija, i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima.

Osnove relacionog modela

Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu, koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda, i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele.

Relacioni model oslobađa korisnika frustracija oko rukovanja podacima na niskom nivou, zalaženja u detalje smeštanja podataka i metodama pristupa iz korisničkog interfejsa. Relacioni model obezbeđuje sredstva za opis podataka sa njihovom prirodnom strukturom, bez dodatnih struktura za potrebe mašinske reprezentacije. Ovaj model daje osnovu za jezik visokog nivoa za pristup podacima koji obezbeđuje maksimalnu nezavisnost između programa, s jedne strane, i mašinske reprezentacije, s druge strane.

U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. U fazi projektovanja baze podataka, za konkretan problem, treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu.

Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom, atributi predstavljaju svojstva te relacije. Pošto je relacija predstavljena tabelom, atributi predstavljaju kolone te tabele. Svaka relacija predstavlja skup torki , gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta. U tabelarnom prikazu relacije, vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima, odnosno torke, tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost.

Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. Praktično, svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. Koncept domena je vrlo važan. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka, dužinom podataka i opsegom vrednosti.


9

NULL VREDNOSTI ATRIBUTA

Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen, što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu.

Međutim, DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednostm što podrazumeva korišćenje tzv NULL vrednosti. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile.

NULL vrednost može da ima dva značenja:

• Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata. Na primer, za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata.

• Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. Na primer, ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio, svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut.

PREGLED OSNOVNIH KONCEPATA RELACIONOG MODELA PODATA KA

VAŽNO

Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom, gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima, a kolone atributima. Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan. Svaka tabela, kao i svaka kolona u tabeli imaju ime.

Osnovni koncepti relacionog modela podataka su:

Relacija

Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama.

Atribut relacije

Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele, koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom.

Domen atributa

Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu.

Torka relacije

Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka.

Stepen relacije

Broj atributa relacije (unarna, ako ima jednu kolonu, binarna sa dve kolone i sl)

Kardinalnost relacije


10

Broj vrsta (torki) relacije.

Šema relacije

Šema relacije je opis relacije. Sadrži ime relacije, imena atributa i domene atributa.

Relaciona baza podataka

Kolekcija normalizovanih relacija.

Šema relacione baze podataka

Skup šema relacija, pri čemu svaka ima različito ime.

Očigledno je da je relacija u relacionom modelu, odgovara pojmu tabela u bazi podataka. U svetu baza podataka, obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu, a drugi kada se govori o bazi podataka, odnosno implementaciji relacionog modela. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4.

SVOJSTVA RELACIJE

Relacija ima sledeća svojstva:

• Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka,

• Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost,

• Svi atributi jedne relacije imaju različito ime,

• Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena,

• Sve torke relacije su različite, tj. u relaciji ne postoje duple torke,

• Redosled atributa u relaciji nema značaja, i

• Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja, ali praktično redosled torki u relaciji može uticati na efikasnost pristupa torkama!


11

Primer

Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta, tj objekata iz realnog sveta). RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. Za radnike treba čuvati informacije o imenu, prezimenu, matičnom broju, adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije, odnosno to su nam kolone u tabeli. Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. U rešenju narednog zadatka, dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK.

ZADATAK 1

Izbor relacija

Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće, prepoznati entitete i njihova svojstva, koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu, odnosno tabelama u bazi podataka.

Rešenje

Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika, i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime, matični broj, stručna sprema, datum rođenja, pol, plata, adresa. Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv, broj).

Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime), SSL (srednje slovo), PREZIME, MBR (matični broj), DATRODJ (datum rođenja), POL, PLATA i ADRESA. Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR).

RADNIK

LIME SSL PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA ADRESA Ivana S Gocić 123456 15-10-87 Ž 17000 Niška 4 Milan I Savić 234567 01-03-57 M 32000 Humska 2 Ana P Rodić 666777 03-12-50 Ž 27000 Savska 34 Pera K Kostić 555333 31-12-53 M 43000 Čairska 3

SEKTOR

NAZIV SBROJ

Projektovanje 40

Razvoj 50

Proizvodnja 60


12

Dodatni zadatak

Ovo je delimično rešenje zadatka. Prepoznati ostale potenijalne relacije i njihove atribute!!

ZADATAK 2

Domeni atributa

Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera.

Rešenje

Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli:

Atribut Domen Značenje Definicija domena

LIME Imena Osoba Skup mogućih imena osoba Niz karaktera, dužine do 15.

PREZIME Prezime Osoba Skup mogućih prezimena osoba Niz karaktera, dužine do 15.

MBR Maticni Broj Skup mogućnih matičnih brojeva radnika Celi brojevi, napr. opsega 111111-999999*

DATRODJ Datum Rodjenja Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću

Datum, opseg, od 01-JAN-44 nadalje

POL Pol Pol radnika Karakter (1), vrednost M i Ž

PLATA PlataRadnika Moguće vrednosti plata radnika Broj, opseg od minLD do 40000.00, gde je minLD minimalni republički li čni dohodak

ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Niz karaktera (30)

Dodatni zadatak Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!!


13

KLJU ČEVI RELACIJE

Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo, ili kombinaciju od nekoliko svojstava, takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta. Takva svojstva nazivamo karakterističnim, a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa.

Na primer, skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu, odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika. U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika.

U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo klju čem relacije. Takvi atributi se nazivaju klju čni atributi .

Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju, tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut - klju č surogat, koji se obično označava sa ID.

U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve, što će niže biti uvedeno.

Terminologija Klju č

Pošto su sve torke relacije različite, u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa), nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije, koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije.

Primarni klju č

Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije.

Klju č surogat

Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ, zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije.

Spoljni klju č / Strani klju č

Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!!

ZADATAK 3

Ključ relacije

Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera.


14

Rešenje

Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj.

U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

RELACIONI INTEGRITET

U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije.

Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji.

Ograničenja Integritet entiteta

Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost.

Referencijalni integritet

Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL.

Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela.

Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.


15

REFERENCIJALNI INTEGRITET I SPOLJNI KLJU ČEVI

Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji?

Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije.

S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST.

Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK.

Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL.

Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja).

RADNIK

LIME SSL PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MBRS BRSEK

Ivana S Gocić 123456 15-10-87 Ž 17000 Niška 4 66777 40

Milan I Savić 234567 01-03-57 M 32000 Humska 2 NULL 60

Ana P Rodić 666777 03-12-50 Ž 27000 Savska 34 55333 40

Pera K Kostić 555333 31-12-53 M 43000 Čairska 3 NULL 40

SEKTOR NAZIV SBROJ MATBR DATPOST

Projektovanje 40 555333 15-01-2000

Razvoj 50 NULL 01-01-99

Proizvodnja 60 234567 01-01-97


16

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve.

Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru):

RADNIK : SEKTOR

X : Y

- Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1:

RADNIK : SEKTOR

X : 1

- Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N:

RADNIK : SEKTOR

N : 1

Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi).

Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu?

Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije.


17

PREDSTAVLJANJE ŠEMA RELACIONE BAZE PODATAKA

Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika, a imena atributa u ćelijama, pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači, a da se spoljni ključevi pišu italikom. Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE:

RADNIK

LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL ...

... PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK

PROJEKAT

NAZIV LOKPR BROJPR BRS

SEKTOR

NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST

CLAN_PORODICE

MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ

LOK_SEKTOR RADI_NA

BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI


18

PITANJA

Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena, za delimično tačan 1, a za netačan 0. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.

1. Zašto je korišćenje baza podataka važno?

2. Koja je svrha baze podataka?

3. Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente?

4. Šta je baza podataka?

5. Kako su organizovani podaci u bazi podataka?

6. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?

7. Koje su funkcije DBMSa?

8. Navesti tipove sistema baza podataka.

9. Šta obezbeđuju modeli podataka?

10. Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)?

11. Šta je relacija, a šta su atributi relacije?

12. Šta je domen atributa?

13. Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa?

14. Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka?

15. Navesti svojstva relacije.

16. Koja je uloga primarnog ključa relacije?

17. Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje?

18. Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID?

19. Koje je značenje stranog ključa?

20. Šta podrazumeva relacioni integritet?

21. Na koji način se predstavlja relacioni model podataka?


19

SQL NAREDBE ZA KREIRANJE PODATAKA

Ciljevi lekcije

• Upoznati se sa osnovama SQL programskog jezike • Upoznati se sa različitim standardima SQL-a • Naučiti osnovne SQL naredbe za kreiranje strukture relacione baze podataka • Proučiti primer SQL naredbi za kreiranje structure relacione baze podataka PREDUZEĆE

Structured Query Language (SQL) predstavlja programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems - RDBMS), za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka.

Prva verzija programskog jezika SQL razvijena je od strane kompanije IMB krajem 1970-ih godina. Ova verzija, inicijalno nazvana SEQUEL, je razvijena za potrebe manipulacije podacima System R sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka.

SQL je formalno standardizovan 1986 godine, od strane American National Standards Institute (ANSI), pod nazivom SQL-86. Ovaj standard je kasnije prihvaćen id od strane International Organization for Standardization (ISO). Svi SQL standardi koji su naknadno usvojeni predstavljaju zajedničke standarde organizacija ANSI i ISO (Tabela 1). Većina RDBMS-ova implementira jedan od navedenih standarda.

Godina Naziv Ostali nazivi

1986 SQL-86 SQL-87

1989 SQL-89 FIPS 127-1

1992 SQL-92 SQL2, FIPS 127-2

1999 SQL:1999 SQL3

2003 SQL:2003

2006 SQL:2006

2008 SQL:2008

Tabela 1 Usvojeni SQL standardi

SQL je programski jezik razvijen sa specifičnom namenom . Njegova osnovna karakteristika je da se radi o deklarativnom jeziku za upravljanje i manipulacijom podacima u relacionim bazama podataka. SQL omogućava pribavljanje, dodavanje, ažuriranje i brisanje podataka u relacionoj bazi podataka. Većina proizvođača RDBMS-a proširuje SQL standard dodajući proceduralne elemente, kontrolne strukture, korisnički definisane tipove podataka i druge elemente. SQL standard SQL-99 mnoga od ovih proširenja su formalno prihvaćenakao delovi SQL jezika u vidu SQL Persistent Stored Modules (SQL/PSM) (Tabela 2).


20

Proizvođač Ime Puno ime

ANSI/ISO Standard SQL/PSM SQL/Persistent Stored Modules

Interbase/Firebird PSQL Procedural SQL

IBM SQL PL SQL Procedural Language (implements SQL/PSM)

Microsoft/Sybase T-SQL Transact-SQL

MySQL SQL/PSM SQL/Persistent Stored Module (implements SQL/PSM

Oracle PL/SQL Procedural Language/SQL (based on Ada)

PostgreSQL PL/pgSQL Procedural Language/PostgreSQL Structured Query Language (bazira se na Oracle PL/SQL)

PostgreSQL PL/PSM Procedural Language/Persistent Stored Modules

Tabela 2 Proširena SQL jezika koja su postala deo standarda

Većina proizvođača relacionih DBMS-ova оbezbeđuje alat za kreiranje i izvršavanje naredbi SQL jezika. Ovaj alat može biti običan Command-line Interface (SQL/CLI) ili alat sa bogatim grafičkim interfejsom. Takođe, u većini slučajeva, je obezbeđena programksa podrška koja omogućava da se SQL naredbe kreiraju i koriste iz drugih programskih jezika.

Sve naredbe SQL jezika se mogu podeliti u dve velike grupe:

1. Data Definition Language (DDL) - jezik koji se koristi za definisanje strukture relacione baze podataka 2. Data Manipulation Language (DML) - jezik za pribavljanje I ažuriranje podataka u relacionoj bazi

podataka.

NEOPHODNO PREDZNANJE

Baza podataka

Predstavlja kolekciju povezanih podataka organizovanih u logičke celine predstavljene tabelama.

Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)

Računarski program (u praksi obično skup računarskih programa odnosno aplikacija) koji obezbeđuje kreiranje, obradu i administraciju nad bazom podataka. DBMS dobija zahteve u obliku upita (SQL upiti - naredne lekcije!) i prevodi te zahteve u odgovarajuće akcije nad bazom podataka.

Relacioni model

Model podataka koji ima snažnu teorijsku osnovu, koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda, i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele.


21

Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.

Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele, koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom.

Torka relacije Vrsta relacije.

Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija.

BAZA PODATAKA PREDUZE ĆE

U nastavku je prikazana relaciona baza podataka PREDUZEĆE koja će biti korišćena u svim lekcijama ovog kursa koje se bave SQL programskim jezikom. Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE prikazan je na Slici 1.

Slika 1 Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE

Tabela RADNIK čuva podatke o radnicima preduzeća. Za svakog radnika se pamti matični broj, ime, srednje slovo, prezime, datum rođenja, pol, plata, adresa, matični broj neposrednog rukovodioca i broj sektora u kome radnik radi. Za primarni ključ je izabran matični broj radnika odnosno kolona MatBr . Tabela ima dva strana ključa: Rukovodilac i Sektor. Kolona Rukovodilac referencira kolonu MatBr u istoj tabeli jer rukovodilac je jedan od radnika (rekurzivna veza). Kolona Sektor referencira kolonu Broj u tabeli Sektor.


22

Preduzeće je podeljeno na veći broj sektora. U tabeli SEKTOR se pamte sledeći podaci o sektorima: broj sektora, naziv sektora, matični broj šefa sektora i datum kada je šef sektora postavljen na svoju dužnost. Za primarni ključ je izabran broj sektora odnosno kolona Broj . Jedini strani ključ je kolona Sef koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK (šef sektora je jedan od radnika u preduzeću).

Tabela PROJEKAT čuva podatke o projektima koji su aktivni unutar preduzeća. Za svaki projekat se pamti: broj projekta, naziv projekta, lokacija projekta i broj sektora koji je zadužen za projekat. Za primarni ključ je izabran broj projekta odnosno kolona Broj . Jedini strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli Sektor.

Tabela CLAN_PORODICE čuva sledeće podatke o članovima porodica radnika: matični broj radnika, ime člana porodice, pol, srodstvo sa radnikom i datum rošenja. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Ime. Strani ključ je kolona Radnik koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK .

Tabela LOK_SEK čuva podatke o lokacijama na kojima se nalazi određeni sektor: broj sektora i naziv lokacije. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Sektor i Lokacija . Strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli SEKTOR.

Tabela RADI_NA predstavlja evidenciju angažovanja radnika na različitim projektima. Za svako angažovanje se pamti: matični broj angažovanog radnika, broj projekta na kome je angažovan i broj radnih sati nedeljno koliko je angažovan na projektu. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Projekat. Tabela ima dva strana ključa: Radnik i Projekat. Kolona Radnik referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK a kolona Projekat referencira kolonu Broj u tabeli PROJEKAT .

DEFINICIJA TABELA

Kolona Tip Klju č Obavezna Napomena MatBr Number Primarni ključ Da Long Integer Ime Text(20) Ne Da

SSLovo Text(1) Ne Da

Prezime Text(30) Ne Da DatumRodj Date/Time Ne Ne

Adresa Text(100) Ne Ne Pol Text(1) Ne Ne

Plata Number Ne Ne Single

Rukovodilac Number Strani ključ Ne Long Integer Sektor Number Strani ključ Da Byt

Definicija tabele RADNIK

Kolona Tip Klju č Obavezna Napomena Broj Number Primarni ključ Da Byte

Naziv Text(50) Ne Da

Sef Number Strani ključ Da Long Integer DatPost Date/Time Ne Ne

Definicija tabele SEKTOR


23

Kolona Tip Klju č Obavezna Napomena Broj Number Primarni ključ Da Integer

Naziv Text(100) Ne Da

Lokacija Text(50) Ne Ne

Sektor Number Strani ključ Da Byte

Definicija tabele PROJEKAT

Kolona Tip Klju č Obavezna Napomena Radnik Number Primarni ključ, Strani ključ Da Long Integer

Ime Text(20) Primarni ključ Da Pol Text(1) Ne Ne

Srodstvo Text(10) Ne Da DatRodj Date/Time Ne Ne

Definicija tabele CLAN_PORODICE

Kolona Tip Klju č Obavezna Napomena Sektor Number Primarni ključ, Strani ključ Da Byte

Lokacija Text(50) Primarni ključ Da

Definicija tabele LOK_SEK

Kolona Tip Klju č Obavezna Napomena Radnik Number Primarni ključ, Strani ključ Da Long Integer

Projekat Number Primarni ključ, Strani ključ Da Integer

Sati number Ne Da Byte

Definicija tabele RADI_NA


24

TEST PODACI ZA BAZU PODATAKA PREDUZE ĆE


25

SQL NAREDBE ZA KREIRANJE PODATAKA

SQL DDL naredbe se koriste za kreiranje, izmenu i brisanje same relacione baze podataka kao i objekata koji čine relacionu baze podataka. Centralni objekat svake relacione baze podataka jeste tabela. Za kreiranje tabele koristi se SQL naredba CREATE TABLE . Osnovni format CREATE TABLE dat je u nastavku:

CREATE TABLE <ime_tabele>

(<lista_deklaracija_kolona>

[,<lista_deklaracija_organi čenja_tabele>]);

Za deklaraciju kolona se koristi format koji je dat u nastavku:

<ime_kolone><tip_podatka>[(<dužina>)] [<ograni čenje_kolone>],

Deklaracija kolone sadrži ime kolone, tip podatka kolone, opciono dužinu (ako je neophodna, u zavisnosti od tipa podatka) i opciono, ograničenja za kolonu. Deklaracije kolona se razdvojaju zapetama. U odeljku Tipovi podataka navedeni su tipovi podataka koje možete koristiti. Ograničenja za kolonu su opciona i mogu da sadrže specifikaciju predefinisane vrednosti i niz specifikacija ograničenja, što je detaljnije opisano u odeljku Ograničenja kolona.

Nakon deklaracije svih kolona navode se ograničenja koja važe za celu tabelu. Specifikacije ograničenja za tabelu su navedena u odeljku Ograničenja tabele.

Navedena sintaksa naredbe CREATE TABLE nije kompletna. SQL standard obezbeđuju korišćenje velikog broja dodatnih klauzula koje korisnicima omogućavaju preciznu kontrolu procesa kreiranja tabele. Osim toga proizvođači RDBMS-ova prošuruju CREATE TABLE naredbu klauzulama koje su posledica specifičnih osobina njihovih proizvoda.


26

TIPOVI PODATAKA

U Tabeli 3 su dati generički tipovi podataka koje definiše SQL standard. Ne podržavaju svi RDBMS-ovi tipove podataka definisane u SQL standardu.

Tip podataka Opis integer Celobrojna vrednost smallint Celobrojna vrednost numeric(p,s) Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od

decimalnog zareza. Npr. numeric(6, 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.

decimal(p,s) Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. Npr. numeric(6, 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.

real Broj u pokrenom zarezu jednostruke preciznosti double precision Broj u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti float(p) Argument p definiše preciznost broja. char(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Ovaj tip

definiše tekstualne podatke fiksne dužine, odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.

varchar2(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Ovaj tip definiše tekstualne podatke promenljive dužine (nema dopunjavanja blanko znacima).

bit(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Podaci su fiksne dužine.

bit varying(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Podaci su promenljive dužine.

date Datum. time Vreme. timestamp Datum i vreme. time with time zone

time koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni.

timestamp with time zone

timestamp koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni..

Interval Vremenski interval.

Tabela 3 Generički SQL tipovi podataka


27

U Tabeli 4 su navedeni tipovi podataka koje implementira Microsoft SQL Server familija proizvoda.

Tip podataka

Opis

binary(n) Argument n (1 do 8000) definiše maksimalan broj bajtova koji kolona može da prihvati. Ovaj tip definiše binarne podatke fiksne dužine.

char(n) Argument n (1 do 8000) predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine, odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.

datetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu. Koristi 8 bajtova za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 3,33 milisekunde. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.01.1753 do 31.12.9999. godine.

image Binarni podaci promenljive dužine. Maksimalan broj bajtova koji kolona može prihvatiti je 2^31 - 1 (2,147,483,647).

int Colobrojna vrednost u opsegu od -2^31 (-2,147,483,648) do 2^31 - 1 (2,147,483,647). numeric(p, s) Argument p (1 do 38) definiše ukupan broj cifara broja dok argument s (0 ≤ s ≤ p) definiše broj

cifara desno od decimalnog zareza. Mogu se predstaviti brojevi u opsegu od - 10^38 +1 through 10^38 - 1.

smalldatetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu. Koristi 4 bajta za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 1 minuta. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.01.1900 do 06.06.2079. godine.

smallint Colobrojna vrednost u opsegu od -2^15 (--32,768) do 2^15 - 1 (-32,767). text Tip podataka koji se koristi za predstavljanje tekstualnih podataka promenljive dužine.

Maksimalna dužina je 2^31 - 1 (2,147,483,647) bajtova. tinzint(x) Colobrojna vrednost u opsegu od 0 do 255. varchar(n) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Podaci su

promenljive dužine.

Tabela 4 Tipovi podataka koje implementira MS SQL Server


28

SQL DDL NAREDBE ZA KREIRANJE TABELA RADNIK I SEKTOR

Primer 1

CREATE TABLE RADNIK

(

MatBr Int,

Ime VarChar(15),

SSlovo Char(1),

Prezime VarChar(15),

DatRodj Date,

Pol Char(1),

Plata Numeric(8, 2),

Adresa VarChar(30),

Rukovodilac Int,

Sektor Int

);

CREATE TABLE SEKTOR

(

Broj Int,

Naziv VarChar(15),

Sef Int,

DatPost Date

);


29

OGRANIČENJE KOLONE

Ograničenja koja možete da definišete za kolonu kod kreiranja tabela su:

• NULL ili NOT NULL -definiše da kolona može ili ne može imatu NULL vrednosti. • UNIQUE - definiše da kolona ima jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). • PRIMARY KEY - definiše da kolona predstavlja primarni ključ tabele (može da se primeni na samo

jednu kolonu u tabeli). • CHECK -definiše ograničenje za proveru vrednosti kolone (koristi se kod upisa ili ažuriranja

vrednosti). • DEFAULT - definiše podrazumevanu vrednost za kolonu (kolona uzima ovu vrednost, ako vrednost

kolone nije navedena). • REFERENCES -definiše da kolona predstavlja spoljni ključ tabele.

Za vrednost kolone se mogu specificirati ograničenja NULL ili NOT NULL čime se dozvoljava ili zabranjuje NULL vrednost kolone. Strože ograničenje je UNIQUE , koje ne dozvoljava ponavljanje vrednosti u koloni.

Za kolonu podrazumevano ograničenje je NULL vrednost. To znači da navodimo samo ograničenje NOT NULL , ako je definisano za konkretnu kolonu.

Kod navođenja PRIMARY KEY podrazumeva se NOT NULL ograničenje za tu kolonu, tako da ga ne treba posebno navoditi.

Pri kreiranju tabele u kojoj je atribut A primarni ključ, a atribut B spoljni ključ možete koristi oblik naredbe CREATE TABLE koji je prikazan u nastavku.

CREATE TABLE <imeTabele>

(

A <tip_podatka> PRIMARY KEY,

B <tip_podatka> REFERENCES <ime_ref_tabele>(<ime_ref_kolone>),

ostali atributi

);

Uočite da kod deklaracije spoljnog ključa tabele treba navesti iza ključne reči REFERENCES ime referencirane tabele i opciono, u maloj zagradi, ime referencirane kolone u toj tabeli. DBMS očekuje da je referencirana kolona primarni ključ (kolona deklarisana sa PRIMARY KEY ) u referenciranoj tabeli.

Na taj način atribit iza koga stoji klauzula REFERENCES definisan je kao spoljni ključ u odnosu na primarni ključ tabele čije je ime navedeno iza klauzule REFERENCES.

Primer 2

SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT.

CREATE TABLE PROJEKAT

(

Broj Int PRIMARY KEY,


30

Naziv VarChar(25) NOT NULL,

Lokacija VarChar(15) DEFAULT("Niš"),

Sektor Integer REFERENCES SEKTOR(Broj)

);

OGRANIČENJA TABELE

Za definisanje ograničenja koja važe za tabelu u celini možete koristiti:

• PRIMARY KEY - definiše koja kolona ili koje kolone čine primarni ključ tabele. • UNIQUE - definiše koja kolona ili koje kolone imaju jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). • FOREIGN KEY - definiše koja kolona ili koje kolone čine spoljni ključ tabele. • CHECK -definiše ograničenja vrednosti kolone ili kolona koje DBMS proverava kod upisa ili

ažuriranja vrednosti te ili tih kolona.

Za kreiranje tabele u kojoj je skup atributa (a,b,c) primarni ključ možete koristiti oblik CREATE TABLE naredbe prikazan u nastavku.

CREATE TABLE < ime_tabele >

(

<atributi i njihovi tipovi podataka>,

PRIMARY KEY (a,b,c)

);

Atribute a, b i c treba deklarisati u sekciji < atributi i njihovi tipovi podataka >.

Primer 3

SQL DDL naredba za kreiranje tabele RADI_NA.

CREATE TABLE RADI_NA

(

Radnik Int,

Projekat Int,

Sati Int NOT NULL,

CONSTRAINT RadiNaPK PRIMARY KEY (Radnik , Projekat )

);


31

OGRANIČENJE STRANOG KLJUČA

U deklaraciji kolone ili tabele, nakon klauzule REFERENCES, mogu se navesti klauzule ON DELETE ili ON UPDATE koje specificiraju aktivnosti u slučaju narušavanja integriteta.

ON DELETE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama relacije, odnosno vrstama tabele, u kojoj je navedeno REFERENCES ograničenje, u slučaju brisanja torki u referenciranoj tabeli.

ON UPDATE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama u tabeli gde je REFERENCES ograničenje navedeno u slučaju ažuriranja (promene vrednosti) podataka u referenciranoj tabeli.

U oba slučaja, iza ovih klauzula se navodi jedna od klauzula koja definiše aktivnost koja će se izvršiti nad torkama u slučaju brisanja ili ažuriranja vrednosti torke u tabeli u kojoj je ograničenje navedeno:

• NO ACTION - nema akcije (ovo je predefinisana vrednost). • CASCADE - kaskadno izvršenje aktivnosti brisanja (brišu se torke u tabeli na koju se referencirate) kod

ON DELETE ili aktivnosti ažuriranja (ažuriraju se vrednosti referenciranih atributa) kod ON UPDATE.

• SET DEFAULT - promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na predefinisanu vrednost.

• SET NULL - promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na NULL.

Ne zaboravite da je kod deklarisanja FOREIGN KEY ograničenja na kraju deklaracije tabele, neophodno navesti listu referentnih atributa u okviru zagrada, tako da CREATE TABLE naredba ima sledeći oblik:

CREATE TABLE <naziv_tabele>

(

FOREIGN KEY (<lista_atributa_koji_ čine_spoljni_klju č>)

REFERENCES (<lista_referenciranih_atributa>)

[ ON DELETE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT | SET NULL}]

[ ON UPDATE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT | SET NULL}]

CHECK (<uslovni_izraz>)

);

Primer 4

SQL DDL naredba za kreiranje tabele CLAN_PORODICE.


(

Radnik Int,

Projekat Int,


32

Sati Int NOT NULL,

CONSTRAINT RadiNaPK PRIMARY KEY (Radnik, Projekat) ,

CONSTRAINT RadnikFK FOREIGN KEY (Radnik) REFERENCES RADNIK(MatBr) ,

CONSTRAINT ProjekatFK FOREIGN KEY (Projekat) REFERENCES PROJEKAT(Broj)

);

DDL NAREDBE ZA KREIRANJE BAZE PODATAKA PREDUZE ĆE

Primer 5

CREATE TABLE RADNIK

(

MatBr Int,

Ime VarChar(15) NOT NULL,

SSlovo Char(1), NOT NULL,

Prezime VarChar(15) NOT NULL,

DatRodj Date,

Pol Char(1) DEFAULT "M",

Plata Numeric(8, 2) CHECK (PLATA > 1 000),

Adresa VarChar(30),

Rukovodilac Int,

Sektor Int NOT NULL,

CONSTRAINT RadnikPK PRIMARY KEY (Mat Br),

CONSTRAINT RukovodiFK FOREIGN KEY (Ruk ovodilac) REFERENCES RADNIK(MatBr),

CONSTRAINT SektorFK1 FOREIGN KEY (Sek tor) REFERENCES SEKTOR(Broj)

);


33

CREATE TABLE SEKTOR (

Broj Int,


Sef Int NOT NULL,

DatPost Date,

CONSTRAINT SektorPK PRIMARY KEY (Bro j),

CONSTRAINT SefFK FOREIGN KEY (Sef ) REFERENCES RADNIK(MatBr)

);


(

Broj Int,


Lokacija VarChar(15) DEFAULT "Niš",

Sektor Integer NOT NULL,

CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Bro j),

CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sek tor) REFERENCES SEKTOR(Broj)

);

CREATE TABLE CLAN_PORODICE

(

Radnik Int,

Ime VarChar(15),

Pol Char(1) NOT NULL DEFAULT "M",

DatRodj Date,

CONSTRAINT ClanPorodicePK PRIMARY K EY (Radnik, Ime),

CONSTRAINT RoditeljFK FOREIGN K EY (Radnik) REFERENCES RADNIK(MatBr)

);


34

CREATE TABLE LOK_SEK

(

Sektor Int,

Lokacija VarChar(15),

CONSTRAINT LokacijaPK PRIMARY KEY (Sek tor, Lokacija),

CONSTRAINT SektorFK2 FOREIGN KEY (Sek tor) REFERENCES SEKTOR(Broj)

);


(

Radnik Int,

Projekat Int,

Sati Int NOT NULL,

CONSTRAINT RadiNaPK PRIMARY KEY (Rad nik, Projekat),

CONSTRAINT RadnikFK FOREIGN KEY (Rad nik) REFERENCES RADNIK(MatBr),

CONSTRAINT ProjekatFK FOREIGN KEY (Pro jekat) REFERENCES PROJEKAT(Broj)

);


35

MS ACCESS SPECIFIČNOSTI

Trenutno najrasporostranjeniji standard SQL-a koji se koristi je ANSI SQL-92. Ovaj standard implementira najveći broj proizvođača DBMS-a. Sa druge strane MS Access koristi nešto stariju verziju standarda ANSI SQL-89. Takođe, kao i većina drugih proizvođala DBMS-a, Microsoft je u MS Access SQL implementirao specifičnosti koje nisu deo SQL standarda. Iz ovih razloga, postoje elementi SQL standarda koji neće raditi u MS Access-u. U nastavku će biti navedene neki od elemenata SQL standarda, a vezani su za CRATE TABLE naredbu, koje MS Access ne podržava:

• MS Access ne podržava UNIQUE , CHECK i DEFAULT ograničenja. Ekvivalentna ograničenja se mogu definisati u tabeli korišćenjem Desig View-a za tabelu.

• Char i VarChar tipovi podataka se konvertuju u Text tip podataka • MS Access ne podržava u potpunosti SQL standard za definisanje ograničenja stranog ključa. Podržano

je samo osnovno kreiranje stranog ključa bez mogućnosti definisanje ON UPDATE i ON DELETE akcija. Ove akcije se mogu naknadno definisati korišćenjem posebnih alata za kreiranje tabela i definisanje relacija.

PRAKTI ČAN RAD : MS ACCESS

Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati novu bazu podataka i u njoj kreirati tabele iz nekog od primera (PREDUZEĆE, VIDEO KLUB i sl).

Kratko uputstvo za korišćenje MS Access-a:

1. Kreiranje baze podataka

• Startujte MS Access - Windows,START� Programs, pronaći ikonicu za Access • Pojaviće se početna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi • Kreirati novu bazu podataka - kada se otvori Access, Create New database, kao na slici, a

nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka:


36


37

2. Kreiranje tabela i izbor ključa - nakon otvaranja Database Window-a kao na slici:

• Počnite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View:


38

• Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako što ćete da unesete imena i tipove kolona:

• snimite tabelu pod željenim imenom • domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

• Izaberite ključni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa ključem na toolbar-u.


39

3. Tabele možete modifikovati tako što ćete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. 4. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Možete da unosite nove vrste ili da menjate postojeće:

5. Podešavanja za očuvanje referencijalnog integriteta

• Izabrati ikonicu za Relationship i otvoriće vam se sledeći prozor u kome možete da dodate tabele između kojih ćete definisati veze za očuvanje referencijalnog integriteta:


40

• Za kreiranje veze između dve tabele jednostavno kliknite i povucite ključ jedne tabele i prevucite ga preko stranog ključa u drugoj tabeli. Podesite ograničenja:


41

PITANJA ZA SAMOSTALNI RAD

Kreiranje baze podataka

Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati bazu podataka PREDUZEĆE korišćenjem relacionog modela koji je dat u ovoj lekciji.


42

NAREDBA SELECT I

Ciljevi lekcije

• Upoznati se podrškom koju SQL pruža za pretraživanje podataka • Upoznati osnovnu strukturu SQL naredbe SELECT • Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u jednoj tabeli • Upoznati se sa podržanim logičkim operatorima • Upoznati se sa podržanim aritmetičkim operatorima i funkcijama za agregaciju podataka

Pretraživanje i pribavljanje podataka su najčešće operacije koje korisnici izvršavaju u relacionoj bazi podataka. Za pretraživanje i pribavljanje podataka SQL programski jezik obezbeđuje naredbu SELECT. Naredba SELECT pribavlja podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. U svom osnovnom obliku naredba SELECT ne može ni na koji način da izmeni podatke koji se nalaze u relacionoj bazi podataka.

Naredba SELECT je deklarativna naredba. Korišćenjem ove naredbe korisnici imaju mogućost samo da specificiraju rezultate koje žele. Sa druge strane RDBMS je zadužen da isplanira, optimizuje i izvrši fizičke operacije neophodne za generisanje specificiranih rezultata.

Rezultat SELECT naredbe je uvek relacija. Naredba SELECT koristi podatke iz jedne ili većeg broja tabela, manipulište tim podacima i kao rezultat generiše tabelu. Čak i kada je rezultat obrade skalarna vrednost ona se tretira kao tabela sa jednom vrstom i jednom kolonom.





SQL

Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems - RDBMS), za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka.


43

NAREDBA SELECT

Naredba SELECT je jedna od najkompleksnijih naredbi SQL programskog jezika. Uključuje veći broj ključnih reči klauzula:

• SELECT - definiše listu kolona koje će biti uključene u rezultujuću tabelu • FROM - definiše tabele iz kojih se pribavljaju podaci za potrebe generisanja rezultujuće tabele.

Klauzula FROM može da uključi jednu ili više opcionih JOIN klauzula za povezivanje tabela na osnovu kriterijuma zadatih od strane korisnika.

• WHERE - definiše predikat na osnovu koga se ograničava broj vrsta u rezultujućoj tabeli. Ova klauzula iz rezultata eliminiše sve vrste za koje specificirani predikat ne vraća vrednost TRUE.

• GROUP BY - grupiše vrste koje u određenim kolonama imaju identične vrednosti. • HAVING - definiše predikat na osnovu koga se elimišu vrste nakon što je klauzula GROUP BY

primenjena na rezultujuću tabelu. • ORDER BY - koristi se za sortiranje rezultujuće tabele. Korisnici specificiraju kolone po kojima se vrši

sortiranje kao i smer sortiranja.

KLAUZULE SELECT I FROM

Klauzule SELECT i FROM su jedine obavezne u okviru SELECT naredbe. Klauzula FROM specificira tabele iz kojih se pribavljaju podaci. Ukoliko se navede više tabela potrebno je specificirati način spajanja tabela. Spajanje tabela će biti detaljno objašnjeno u narednoj lekciji. Za sada ćemo se ograničiti samo na pribavljanje podataka iz jedne tabele.

Klauzula SELECT specificira kolone koje treba uključiti u rezultujuću tabelu. Mogu se koristiti sledeće opcije:

• ALL - u rezultujućoj tabeli prikazuju se sve vrste koje zadovoljavaju navedeni predikat • DISTINCT - iz rezultujuće tabele izbacuju se duplikati vrsta • * - rezultujuća tabela uključuje sve kolone tabele ili tabela iz kojih se pribavljaju podaci • tabela.* - rezultujuća tabela uključuje sve kolone specificirane tabele • izraz - ime kolone ili funkcije nad kolonama koja će biti uključena u rezultujuću tabelu • AS pseudonim - novo ime kolone ili funkcije nad kolonama koje im se dodeljuje u rezultujućoj tabeli

Primer 1

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele RADNIK

SELECT * FROM RADNIK;


44

Rezultat bi bio ekvivalenta da smo napisali upit kod koga su umesto * navedena imena svih kolona u tabeli.

SELECT MatBr, ime, Sslovo, Prezime, DatRodj, Adresa, Pol, Plata, Rukovodilac, Sektor FROM RADNIK;

Primer 2

Ukoliko želimo da prikažemo samo određene kolone iz tabele RADNIK posle SELECT klauzule navešćemo imena kolona koje su od interesa. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje samo imena i prezimena radnika.

SELECT Ime, Prezime FROM RADNIK;

Redosled kojim su kolone navedene u klauzuli SELECT definiše redosled kolona u rezultujućoj tabeli. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena svih radnika ali u nešto drugačijem redosledu.

SELECT Prezime, Ime FROM RADNIK;

Primer 3

U nastavku je dat SQL upit koji za svakog radnik određuje matični broj njegovog neposrednog rukovodioca.

SELECT Rukovodilac FROM RADNIK;


45

Možemo da primetimo da se u rezultujućoj tabeli neki matični brojevi javljaju više puta. To je posledica činjenice da veći broj radnika može imati istog rukovodioca. Ukoliko želimo da eliminišemo duplikate koristićemo ključnu reč DISTINCT .

SELECT DISTINCT Rukovodilac FROM RADNIK;

KLAUZULA WHERE

Klauzula WHERE specificira uslov na osnovu koga se kreira rezultujuća tabela. U rezultujuću tabelu će biti uključene samo one vrste koje zadovoljavaju specificirani uslov. U uslovu se mogu javiti:

1. Relacioni operatori 2. Logički operatori 3. Operator BETWEEN 4. Operator IN 5. Operator LIKE 6. Operator IS NULL

SQL podržava šest relacionih operatora koji imaju sledeće značenje:

Primer 4

U ovom primeru dat je SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović.

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime = "Petrovi ć";

1. = Jednako

2. <> Nije jednako (različito)

3. < Manje od

4. > Veće od

5. <= Manje ili jednako od

6. >= Veće ili jednako od


46

Treba primetiti da se tekstualni podaci zadaju korišćenjem znaka navoda: "Petrović".

Primer 5

Primer sadrži SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika čija je plata jednaka ili veća od 40000.

SELECT Ime, Prezime

FROM RADNIK

WHERE PLATA >= 40000;

LOGI ČKI OPERATORI

SQL omogućava korišćenje standardnih logičkih operatore AND, OR i NOT, ali i operatore IN i BETWEEN koji omogućavaju jednostavnije korišćenje prethodno navedenih operatora u nekim slučajevima.

Prioritet logičkih operatora je sledeći:

1. NOT 2. AND 3. OR

Logički operatori AND i OR se koriste na standardni način. Međutim, kod SQL-a, logički operator negacije NOT se navodi na početku logičkog izraza, a ne ispred operatora poređenja. Na primer, NOT A = B je validni WHERE uslov, ali A NOT = B nije.

Primer 6

Ukolimo želimo da prikažemo podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000 možemo koristiti SQL upit koji je dat u nastavku.


47

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime = "Petrovi ć" AND Plata >= 40000;

Primer 7

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000.

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime = "Petrovi ć" AND NOT Plata >= 40000;

Primer 8

Primer sadrži SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović ili se prezivaju Jovanović.

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime = "Petrovi ć" OR Prezime = "Jovanovi ć";

OPERATOR IN

Operator IN zamenjuje višestruku upotrebu operatora OR i = . Operator NOT IN prikazuje sve vrste osim onih određenih IN listom.


48

Primer 9 Korišćenjem operatora IN izdvajaju se samo radnici koji se prezivaju Petrović ili Jovanović.

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime IN ("Petrovi ć","Jovanovi ć");

Naredni upit pribavlja podatke o svim radnicima osim onih koji se prezivaju Petrović ili Jovanović.

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime NOT IN ("Petrovi ć","Jovanovi ć");

OPERATOR BETWEEN

Operator BEETWEEN zamenjuje višestruku upotrebu operatora AND i =. Ovaj operator omogućava ispitivanje da li je vrednost atributa/kolone u zadatom opsegu.

Primer 10

Za prikazivanje podataka o radnicima čija je plata u opsegu od 30000 do 40000 (uključujući i granice opsega) možemo iskoristiti operator BETWEEN .

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Plata BETWEEN 30000 AND 40000;


49

OPERATOR LIKE

Operator LIKE omogućava poređenje vrednosti kolone sa zadatim šablonom. Kod definisanja šablona koristi se procenat (%) i znak pitanja (?). Procenat (%) predstavlja bilo koji mogući znak (broj, slovo, interpunkcijski znak) ili skup znakova. Znak pitanja (?) zamenjuje samo jedan znak.

Primer 11

Za zadavanje šablona MS Access koristi nešto drugačije simbole. Umesto procenta koristi se zvezdica (*). U narednom primeru * iza slova "J" označava proizvoljan broj znakova (0 ili više), odnosno predstavlja uzorak za poklapanje koji sadrži na početku slovo "J" i proizvoljan broj znakova iza njega. Za nalaženje svih radnika koji imaju "J" na početku prezimena, može se koristiti šablon "J%".

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE Prezime LIKE "J*";

Za nalaženje svih radnika koji sadrže slovo "J" negde u prezimenu mogao bi se koristiti šablon "*J*". Obratite pažnju da se ne pravi razlika između malih i velikih slova.

Operator NOT LIKE prikazuje sve vrste koje ne odgovaraju prethodno datom opisu, tj za prethodni slučaj, sve radnike koji nemaju slovo "J" u svom prezimenu.

OPERATOR IS NULL

Operator IS NULL se koristi za poređenje sa NULL vrednostima. Treba voditi računa da se na NULL vrednosti ne može primeniti ni jedan relacioni operator. Može se samo proveravati da li kolona ima NULL vrednost ili nema.

Primer

U nastavku je dat SQL upit koji izdvaja podatke o svim radnicima kojima nije definisan datum rođenja odnosno datum rođenja ima NULL vrednost.


50

SELECT *

FROM RADNIK

WHERE DatRodj IS NULL;

KLAUZULA ORDER BY

Klauzula ORDER BY specificira redosled prikazivanja vrste rezultujuće tabele, sortiranjem po vrednosti nekih kolona u rastući (ASC) (predefinisana vrednost) ili opadajući redosled (DESC). Ukoliko klauzula ODER BY nije navedena vrste u rezultujućoj tabeli su poređane po slučajnom principu i ne postoji nikakva garancije da će isti upit uvek generisati rezultujuću tabelu čije su vrste poređane na isti način.

Primer 13

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima i sortira ih prema prezimenu u opadajućem i rastućem redosledu.

SELECT *

FROM RADNIK

ORDER BY Prezime;

Obratite pažnju da ukoliko vrste sortirate u rastućem redosledu nije potrebno eksplicitno navesti smer sortiranja. Rastući redosled je podrazumevan u ORDER BY klauzuli.

SELECT *

FROM RADNIK

ORDER BY Prezime DESC;


51

Primer 14

Sortiranje je moguće vršiti na osnovu vrednosti više kolona. SQL upit u nastavku sortira podatke o radnicima prema broju sektora u opadajućem redosledu a prema prezimenu u rastućem redosledu.

SELECT *

FROM RADNIK

ORDER BY Sektor DESC, Prezime ASC;

ARITMETI ČKE FUNKCIJE

SQL dozvoljava korišćenje matematičkih funkcija u SELECT i WHERE klauzulama. Na taj način se kao rezultat pretraživanja mogu prikazati rezultati izračunavanja nekog matematičkog izraza.

Primer 15

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika kao i njihove plate uvećane za bonus od 5000.

SELECT Ime, Prezime, Plata + 5000 AS PlataSaBonusom

FROM RADNIK;

Obratite pažnju da je rezultatu matematičke funkcije (Plata + 5000) dodeljeno ime korišćenjem sintakse pseudonima: AS PlataSaBonusom.


52

Aritmetičke funkcije se mogu primenjivati i u WHERE klauzuli.

SELECT Ime, Prezime, Plata + 5000 AS PlataSaBonusom

FROM RADNIK

WHERE Plata + 5000 > 40000;

FUNKCIJE AGREGACIJE

Funkcije agregacije su dobile naziv po tome što vrše agregaciju rezultata upita. Korišćenje ovih funkcija je jednostavno, pošto se navode u listi kolona SELECT klauzule koje se prikazuju. Značenje funkcija je sledeće:

• AVG(kolona) - izračunava srednju vrednost datog atributa • SUM(kolona) - izračunava sumu svih vrednosti atributa • MIN(kolona) - nalazi minimalnu vrednost atributa • MAX(kolona) - nalazi najveću vrednost atributa • COUNT(*) - nalazi broj vrsta u tabeli (grupi) • COUNT(kolona) - nalazi broj broj vrsta sa ne NULL vrednostima kolone • COUNT (DISTINCT kolona) - nalazi broj vrsta sa različitim vrednostima zadate kolone (nije

podržano od strane MS Access-a)

Primer 16

Funkcija COUNT određuje broj vrsta u rezultujućoj tabeli.

SELECT COUNT(*) AS PlataSaBonusom

FROM RADNIK;

Sledeći SQL upit određuje maksimalnu, minimalnu, prosečnu i ukupnu platu svih radnika.

SELECT MAX(Plata) AS MaxPlata, MIN(Plata) AS MinPlata,

AVG(Plata) AS ProsPlata, SUM(Plata) AS UkPlata

FROM RADNIK;


53

Primer 17

Posebno je bitno zapamtiti da funkcije agregacije nije moguće koristiti u WHERE klauzuli. To je posledica činjenice da se rezultat funkcija agregacija izračunava nakon što se odrede vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele, odnosno nakon obrade predikta koji je zadta u WHERE klauzuli. U nastavku je dat SQL upit koji se NE MOŽE IZVRŠITI i koji će GENERISATI GREŠKU .

SELECT Ime, Prezime, Plata

FROM RADNIK

WHERE Plata > AVG(Plata) .

PRAKTI ČNI RAD: MS ACCESS

Rad sa SQL programskim jezikom u okviru MS Access-a se bazira na korišćenju Query objekata u SQL View režimu. Za primer ćemo uzeti najednostavnij upit koji prikazuje sve podatke iz tabele CUSTOMER.

SELECT * FROM Customer;

1. Startujte MS Access – Windows, START, Programs, pronaći ikonicu za Access

2. U meniju izaberite stavku File | Open. Prikazaće se Open dijalog. Pronađite PREDUZECE.mdb datoteku na disku, selektujte je i kliknite na dugme Open. Kada se pojavi Security Warning dijalog, kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka.

3. U prozoru PREDUZECE:Database, na Objects traci izaberite stavku Queries (Slika 1).


54

Slika 1

4. Izaberite stavku Create Query in Design View. Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2). 5. Korišćenjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Prikazaće se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korišćenjem MS Access QBE alata. Za sada nećemo koristiti ovaj alat već ćemo direktno unositi SQL upite. Obratite pažnju na SQL View dugme na toolbar-u.

Slika 2


55

Slika 3

6. Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u. Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View režim rada (Slika 4). Obratite pažnju da je komanda SELECT već započeta. 7. Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5.

Slika 4


56

Slika 5

8. Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u. Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6.

9. Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u. Pojaviće se Save As dijalog kao na Slici 7.


57

Slika 6

Slika 7

10. Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK . Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita. 11. Zatvorite prozor Test : Select Query. Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8).


58

Slika 8


SQL upiti

Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal.

1. Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. 2. Napisati SQL upit koji prikazuje nazive svih projekata koji postoje u preduzeću, lokacije na kojima se

nalaze i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 3. Napisati SQL upit koji određuje spisak različitih srodstava koje imaju članovi porodice. 4. Modifikovati upit iz tačke 2 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu po lokacijama na

kojima se nalaze. 5. Napisati SQl upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Nišu. 6. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata čije ime počinje slovom P. 7. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Pirotu i čije ime počinje slovom

P. 8. Napisati SQL upit koji za projekte locirane u Nišu ili Leskovcu prikazuje njihova imena i brojeve

sektora koji su zaduženi za njih. 9. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i pol svih članova porodice koji imaju srodstvo "sin". 10. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10%

bila veća od 40000. 11. Napisati SQL upit koji za tip srodstva “sin” određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 12. Napisati SQL upit koji određuje prosečnu zaradu za radnike koji rade u sektoru broj 4.


59

NAREDBA SELECT II

Ciljevi lekcije

• Upoznati se sa mogućnostima SELECT naredbe za generisanje sumarnih informacija. • Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u većem broju tabela. • Upoznati se sa različitim tipovima spoja koji mogu da postoje između tabela. • Upoznati se sa mogućnošću kombinovanja rezultata većeg broja upita.

U ovoj lekciji će biti obrađene naprednije teme vezane za korišćenje SELECT naredbe za pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. U prethodnoj lekciji smo obradili osnovne oblike SELECT naredbe i videli kako naredba može da se koristi za pribavljanje podataka iz jedne tabele. U ovoj lekciji upoznaćemo se sa mogućnošću grupisanja podataka po različitim kriterijumima. Videćemo kako je u rezultujućoj tabeli moguće kombinovati podatke iz nekoliko različitih tabela. Takođe, upoznaćemo se i sa mogućnostima kombinovanja rezultata većeg broja SQL upita. NEOPHODNO PREDZNANJE




Spoljni ključ / Strani ključ

Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije.

Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL.

SQL


Naredba SELECT SQL naredba koja se koristi za pribavljanje podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj

bazi podataka.


60

KLAUZULE GROUP BY I HAVING

U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa funkcijama agregacije. Ove funkcije imaju zadatak da omoguće generisanje sumarnih informacija na osnovu podataka u relacionoj bazi podataka.

Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti. Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu.

Primer 1

Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE.

SELECT Ime, Prezime, SUM(Plata)

FROM RADNIK;

Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule.

Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije.

Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

Primer 2

U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula.

SELECT Sektor, COUNT(*)

FROM RADNIK

GROUP BY Sektor;

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule. Ova klauzula primenjuje uslov filtriranje na formirane grupe.


61

Primer 3

SQL upit iz prethodnog primera je modifikovan, korišćenjem HAVING klauzule, tako da su prikazani podaci samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika.

SELECT Sektor, COUNT(*)

FROM RADNIK

GROUP BY Sektor

HAVING COUNT(*) > 1;

PRIMENA

Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja (isti je redosled po kome se klauzule ređaju prilikom pisanja SELECT naredbe):

1. WHERE - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele 2. GROUP BY - vrši se grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli 3. HAVING - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje će ostati u rezultatu upita 4. ORDER BY - sortiranje rezultata se vrši tek na kraju

SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika

FROM RADNIK

WHERE Pol = 'Ž'

GROUP BY Sektor

HAVING COUNT(*) > 1;

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI . U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.


62

Primer 4

Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijum za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih).

SELECT Sektor, Pol, COUNT(*) AS ProsekPlata

FROM RADNIK

GROUP BY Sektor, Pol

ORDER BY AVG(Plata);

SPAJANJE TABELA

Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele. Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele.

Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke. Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela. Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli (Videti ograničenja stranog ključa u Lekciji 2 Videti šta će biti naslov lekcije 2). Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule.

Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva. Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti.

Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela. U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele)

Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa (kao kod equi-join), ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti.

Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM .


63

Tabela 1 Modifikovana tabela RADNIK

Tabela 2 Modifikovana tabela SEKTOR

DEKARTOV PROIZVOD (CROSS-JOIN)

Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS JOIN B) se dobija tako što se svaa vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele.

Primer 5

Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a.

SELECT *

FROM SEKTOR1, RADNIK1;

SELECT *

FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1;


64

UNUTRAŠNJI SPOJ (INNER-JOIN)

Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja. Ovaj tip spoja, u osnovi, definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju.

Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B ) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B. Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat. Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B).

Primer 6

Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate. U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE.IME_KOLONE. U SQL upitima koji su dati u nastavku


65

taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1.Broj i RADNIK1.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena. Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem.

SELECT *

FROM SEKTOR1, RADNIK1

WHERE SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

SELECT *

FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

LEVI SPOLJAŠNJI SPOJ (LEFT-OUTER JOIN)

Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join. Ovaj tip spoja pred vrsta koje uključuje unutrašnji spoj i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli). Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL .

Primer 7

SELECT *

FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;


66

DESNI SPOLJAŠNJI SPOJ (RIGHT-OUTER JOIN)

Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena. Desni spolja[nji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli).

Primer 8

SELECT *

FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

POTPUNI SPOLJAŠNJI SPOJ (FULL-OUTER JOIN)

Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join. Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli.

Primer 9

MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu.

SELECT *

FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;


67

PRIMENA

Primer 10

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi.

SELECT S.Broj, S.Naziv, COUNT(*) AS BrojR

FROM SEKTOR1 AS S INNER JOIN RADNIK1 AS R ON S.Broj=R.Sektor

GROUP BY S.Broj, S.Naziv;

Primer 11

Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane. Spajanje tabela u ovom upitu izvedeno je korišćenjem WHERE klauzule.

Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu.

Takođe, obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabela: RADNIK, RADI_NA i PROJEKAT. Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke. Kako je već napomenuto spoj se najčešće definiše između spoljašnjeg ključa u jednoj tabeli i primarnog ključa koji se referencira u drugoj tabeli (RADI_NA.Radnik i RADNIK.MatBr, RADI_NA.Projekat i PROJEKAT.Broj). Za spajanje različitih tabela mogu se kombinovati različiti tipovi spoja.

SELECT R.MatBr, R.Ime, R.Prezime, P.Naziv

FROM RADNIK R, RADI_NA RN, PROJEKAT P

WHERE R.MatBr = RN.Radnik AND RN.Projekat = P.Broj AND R.Pol = "Ž";


68

Primer 12

Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen. MS Access zahteva da spojevi između tabela budu grupisani korišćenjem zagrada.

SELECT S.Broj, S.Naziv, SUM(Sati) AS SatiUkupno

FROM (SEKTOR AS S INNER JOIN PROJEKAT AS P ON S.Broj = P.Sektor)

INNER JOIN RADI_NA AS RN ON P.Broj = RN.Projekat

GROUP BY S.Broj, S.Naziv;

KOMBINOVANJE REZULTATA VIŠE SQL UPITA

Programski jezik SQL dozvoljava kombinovanje rezultata većeg broj SQL upit korišćenjem operacija za rad sa skupovima: unija (UNION ), presek (INTERSECT ) i razlika (MINUS ).

Klauzula UNION kombinuje rezultate dva ili više upita u jednu rezultujuću tabelu. Rezultati upita koji se kombinuju moraju imati kolone koje se slažu po broju (isti broj kolona), redosledu (odgovarajuće kolone se nalaze na istim pozicijama) i tipu (odgovarajuće kolone moraju imati kompatibilne tipove).

Klauzula INTERSECT vraća samo vrste koje se javljaju u rezultujućim tabelama svih SQL upita koji se kombinuju.

Klauzula MINUS vraća samo one vrste koje se javljaju u rezultatu provg SQL upita ali se ne javljaju I u rezultatima ostalih SQL upita.

Primer 13

SQL upit u nastavku koristi klauzulu UNION da bi implementirao full-outer join koji nije podržan u MS Access-u.

SELECT *

FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj=RADNIK1.Sektor

UNION

SELECT *

FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj=RADNIK1.Sektor;


69

Primer 14

U nastavku je dat SQL upit koji vraća nazive sektora u kojima rade radnici koji se prezivaju Petrović i Jovanović.

SELECT Naziv

FROM SEKTOR, RADNIK

WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Jovanovi ć'

UNION

SELECT Naziv

FROM SEKTOR, RADNIK

WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Petrovi ć';

Primer 15

U sledećem primeru imamo SQL upit koji korišćenjem klauzule INTERSECT određuje podatke o radnicima koji rade u sektoru Administracija I koji imaju platu veću od 40000. MS Access ne podržava klauzulu INTERSECT .

SELECT MatBr, Ime, Prezime

FROM SEKTOR, RADNIK

WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija'

INTERSECT


FROM SEKTOR, RADNIK

WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000;


70

Primer 16

Ukoliko želimo da dobijemo podake o radnicima koji rade u sektoru Administracija a plata im je manja od 40000, upit iz prethodnog primera treba modifikovati takod a se umesto klauzule INTERSECT koristi klauzula MINUS . MS Access ne podržava klauzulu MINUS .


FROM SEKTOR, RADNIK

WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija'

INTERSECT


FROM SEKTOR, RADNIK

WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000;


SQL upiti


1. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata koji su zaduženi za taj sektor. 2. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom

sektoru. 3. Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 4. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta. 5. Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime, prezime, pol i naziv sektora u kome rade. 6. Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj, naziv i broj angažovanih radnika. 7. Modifikovati upit iz zadatka 7 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog

angažovanog radnika. 8. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice. 9. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice.

10. Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat.

11. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj a angažovani su na projektima koji su u nadležnosti sektora broj 5.

12. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se ne nalaze na poziciji šef sektora.


71

SQL NAREDBE ZA MANIPULACIJU PODACIMA

Ciljevi lekcije

• Upoznati se sa SQL naredbom za dodavanje novih podataka • Upoznati se sa SQL naredbom za ažuriranje podataka • Upoznati se sa SQL naredbom za brisanje podataka • Upoznati se sa SQL naredbama za izmenu strukture relacione baze podataka

U prethodne dve lekcije smo se uglavnom bavili naredbom SELECT koja omogućava pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. U ovoj lekciji ćemo obraditi ostatak DML naredbi odnosno obradićemo naredbe koje omogućavaju modifikaciju podataka u relacionoj bazi podataka.

Postoje tri moguće operacije za modifikovanje podataka:

1. Dodavanje novih podataka (dodavanje novih vrsta u tabelu) 2. Ažuriranje podataka (izmena vrednosti kolona u postojećim vrstama tabele) 3. Brisanje podataka (brisanje vrsta iz tabele)

Pored DML naredbi za ažuriranje podataka u ovoj lekciji će biti obrađene i DDL naredbe koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka, odnosno posvetićemo pažnju naredbama koje omogućavaju brisanje i modifikaciju tabela u relacionoj bazi podataka.



Šema relacije Predstavlja opis relacije. Sadrži ime relacije, imena atributa i domene atributa.

Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija.

Šema relacione baze podataka

Skup šema relacija, pri čemu svaka ima različito ime.

SQL



72

DODAVANJE NOVIH PODATAKA

Za dodavanje podataka u tabelu koristi se SQL naredba INSERT...INTO . Naredba INSERT...INTO dodaje nove vrste u tabelu relacione baze podataka. Vrednosti kolona se definišu zadavanjem vrednosti u obliku konstanti ili korišćenjem rezultata SQL upita. U zavisnosti od načina zadavanja vrednosti kolona postoje različiti oblici INSERT..INTO naredbe.

Svi primeri u nastavku će biti razmatrani za slučaj tabele PROJEKAT. Ova tabela je kreirana korišćenjem sledeće CREATE TABLE naredbe:


(

Broj Int,


Lokacija VarChar(15) DEFAULT "Niš",

Sektor Integer NOT NULL,

CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Broj),

CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sektor) REFERENCES SEKTOR(Broj)

);

U nastavku je dat oblik INSERT..INTO naredbe koji se koristi u situacijama kada se vrednosti kolona zadaju korišćenjem konstanti.

INSERT INTO <ime_tabele>

[(<ime_kolone1> [,<ime_kolone2>]...)]

VALUES (<vrednost_kolone1> [{, <vrednost_kolone2>}...]) ;

Iz definicije možemo zaključiti da je lista kolona opciona. Ukoliko je lista kolona izostavljena, u listi vrednosti kolona moraju se navesti vrednosti za svaku kolonu koja postoji u tabeli u koju se dodaje nova vrsta. U tom slučaju lista vrednosti kolona mora da odgovara redosledu kojim su kolone navedene prilikom kreiranja tabele (u CREATE TABLE naredbi). Takođe, vrednosti kolona, moraju biti kompatibilne po tipu sa tipovima podataka koji su za kolone navedeni prilikom kreiranja tabele.

Primer 1

SQL naredba kojom se dodaje nova vrsta u tabelu PROJEKAT. Dodaju se informacije o projektu čiji je broj 1, zove se ProizvodX, lociran je u Nišu i za njega je zadužen sektor čiji je broj 5.

INSERT INTO PROJEKAT

VALUES( 1, "ProizvodX", "Niš", 5);


73

Primer 2

Ukoliko se u INSERT...INTO naredbi zadaje lista kolona, moguće je promeniti redosled zadavanja kolona u odnosu na onaj koji je specificiran u CREATE TABLE naredbi.

Naredba INSERT...INTO kod koje je specificirana lista kolona.


(Naziv, Broj, Sektor, Lokacija)

VALUES("ProizvodX", 1, 5, "Niš");

Lista kolona u pojedinim slučajevima ne mora biti kompletna. Iz liste se mogu izostaviti kolone kod kojih nije definisano NOT NULL ograničenje i kolone koje imaju definisano DEFAULT ograničenje. Za istovljene kolone se upisuje podrazumevana vrednost definisana DEFAULT ograničenjem ili se upisuje NULL vrednost ukoliko DEFAULT ograničenje ne postoji.

Primer 3

U narednom primeru iz liste kolona je izbačena kolona Lokacija. Pošto je u tabeli za tu kolona definisano DEFAULT ograničenje, prilikom dodavanja nove vrste u tu kolonu će biti upisana vrednost 'Niš'. Da DEFAULT ograničenje ne postoji u kolonu Lokacija bi bila upisana vrednost NULL .


(Naziv, Broj, Sektor)

VALUES('ProizvodX', 1, 5);

Prilikom dodavanja nove vrste u tabelu biće proverena sva ograničenja koja su definisana nad tabelom: primarni ključ, NOT NULL , CHECK ... Ukoliko bar jedno ograničenje nije zadovoljeno DBMS će prijaviti poruku o grešci.

DODAVANJE NOVIH PODATAKA KORIŠ ĆENJEM UPITA

Ukoliko se vrednosti kolona zadaju korišćenjem upita, naredba INSERT...INTO ima nešto drugačiji oblik.

INSERT INTO <ime_tabele>

[(<ime_kolone1> [,<ime_kolone2>]... )]

<upit>;

U ovom slučaju za listu kolona važe ista pravila kao i u prethodnim situacijama. Vrednosti kolona se sada ne zadaju kako konstante već se zadaju kao rezultujuća tabela nekog upita. Redosled i tip kolona u rezultujućoj tabeli upita mora da odgovara redosledu i tipu kolona u listi.


74

Primer 4

INSERT...INTO naredba koja koristi SQL upit da bi u tabelu PROJEKAT dodala podatke iz fiktivne tabele PROJEKAT1.


(Naziv, Broj, Sektor, Lokacija)

SELECT Naziv, Broj, Sektor, Lokacija

FROM PROJEKAT1;

Primer 5

U nastavku su date INSERT...INTO naredbe za punjenje test podacima tabele RADNIK.

INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 123456789, " Đor đe", "B", "Savi ć", "09/01/1955", "M", 3000, 333445555, 5); INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 3334455555, "Voja", "T", "Vasi ć", "08/12/1945", "M", 6000, 888665555, 5); INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 999887777, "Ana", "J", "Petrovi ć","19/07/1958", "Ž", 3500, 987654321, 4); INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 987654321, "Jelena", "S", "Markovi ć", "20/06/1965", "Ž", 5300, 888665555, 4);


75

INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 666884444, "Ratko", "K", "Veljkovi ć", "15/09/1952", "M", 3800, 333445555, 5); INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 456456456, "Milica", "A", "Stoji ć", "31/07/1962", "Ž", 2300, 3334455555, 5); INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 987987987, "Jovan", "V", "Jankovi ć", "29/03/1959", "M", 2500, 987654321, 4); INSERT INTO RADNIK (MatBr, Ime, Prezime, DatRodj, Pol, Plata, Rukovodi lac, Sektor) VALUES( 888665555, "Ivan", "E", "Peri ć", "09/01/1955", "M", 5500, NULL, 5);

AŽURIRANJE PODATAKA

Za ažuriranje podataka se koristi SQL naredba UPDATE...SET. Osnovni oblik ove komande je dat unastavku.

UPDATE <ime_tabele>

SET <ime_kolone> = <izraz> [,<ime_kolone> = <izraz>... ]

[ WHERE <uslov>];

Ključna reč SET definiše u kojoj se koloni menja vrednost definisana zadatim izrazom. Izraz može bti konstantna vrednost, vrednost nekog izraza ili vrednost koju vraća SQL upit.

Ako se navede WHERE klauzula, ažuriranje se vrši samo za kolone koje ispunjavaju navednost nekog navedenog uslova.


76

Primer 6

U ovom primeru se koristi UPDATE...SET naredba da bi se lokacija projekta čiji je broj 5 promenila na vrednost "Beograd".

UPDATE PROJEKAT

SET Lokacija = "Beograd"

WHERE Broj = 5;

Treba biti jako oprezan prilikom korišćenja UPDATE...SET naredbe. UKOLIKO SE U PRETHODNOM PRIMERU IZOSTAVI WHERE KLAUZULA ILI USLOV NIJE DOBR O DEFINISAN, LAKO MOŽEMO DA IZMENIMO I VRSTE KOJE NISMO ŽELELI DA MEN JAMO, ODNOSNO DA IZGUBIMO NEKE DRAGOCENE PODATKE.

Korišćenjem UPDATE...SET naredbe moguće je istovremeno menjati vrednosti većeg broja kolona. U sledećem primeru svi projekti koji u nazivu sadrže reč Proizvod se premeštaju u Niš u nadležnost sektora broj 4.

UPDATE PROJEKAT

SET Lokacija = 'Niš', Sektor = 4

WHERE Naziv LIKE 'Proizvod*';


77

BRISANJE PODATAKA

Za brisanje podataka iz relacione baze podataka koristi se naredba DELETE . U svom osnovnom obliku naredba DELETE ima sledeću sintaksu:

DELETE FROM <ime_tabele>

[ WHERE <uslov>];

Primer 7

SQL naredba koja je navedena u nastavku iz tabele RADNIK briše podatke o svim radnicima čije prezime počinje slovom 'S'.

DELETE

FROM RADNIK

WHERE Prezime LIKE 'S*';

Uslov koji navedete u WHERE definiše kriterijume za selekciju torki koje treba obrisati iz zadate tabele. AKO SE NE NAVEDE WHERE KLAUZULA, NAREDBA DELETE BRIŠE S VE VRSTE IZ TABELE ČIJE SE IME NAVEDE U FROM KLAUZULI. Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom korišćenja naredbe DELETE . Ukoliko izostavite uslov ili je uslov neadekvatno definisan može doći do trajnog brisanja podataka koje nismo želeli da obrišemo.

Primer 8

SQL naredba u nastavku briše podatke o svim projektima.

DELETE

FROM PROJEKAT;

Primer 9

Prilikom korišćenja naredbe DELETE treba voditi računa i o efektima koji mogu da se jave kao posledica postojanja ograničenja stranog ključa. Možemo za primer uzmemo tabele RADNIK i SEKTOR iz baze podataka PREDUZEĆE, i da pokušamo da obrišemo podatke o sektoru čiji je naziv 'Administracija'.

DELETE

FROM SEKTOR

WHERE Naziv = "Administracija";


78

Izvršavanjem ove naredbe moguće je da se javi jedna od naredne tri situacije:

1. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' - u tabeli RADNIK ne postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor koje referencira primarni ključ u tabeli sektor.

2. DBMS će prijaviti grešku i neće izvršiti brisanje - u tabeli RADNIK postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i ovo ograničenje referencira primarni ključ u tabeli SEKTOR. Brisanje u ovom slučaju nije moguće jer bi u tabeli RADNIK dobili vrste koje referenciraju nepostojeći sektor čime bi bio narušen referencijalni integritet.

3. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' ali će i iz tabele RADNIK biti obrisani podaci o radnicima koji rade u sektoru 'Administracija' - u tabeli RADNIK postoji ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i strani ključ je definisan korišćenjem opcije ON DELETE CASCADE . Za razliku od prethodnog slučaja gde će DBMS sprečiti brisanje da ne bi došlo do narušavanja referencijalnog integriteta, U OVOM SLUČAJU DBMS AUTOMATSKI BRIŠE SVE PODATKE KOD KOJIH MOŽE DO ĆI DO NARUŠAVANJA REFERENCIJALNOG INTEGRITETA . Ovo je još jedan razlog više zbog čega treba biti jako oprezan prilikom korišćenja DELETE naredbe.

MODIFIKACIJA ŠEME RELACIONE BAZE PODATAKA

Postoji veliki broj SQL DDL naredbi koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. Prilikom korišćenja ovih naredbi potrebno je da budemo jako oprezni kako greškom, ili usled nepažnje ne bi obrisali neke objekte ili podatke koji su nam od značaja.

BRISANJE TABELE

Za brisanje tabela iz relacione baze podataka koristi se naredba DROP TABLE . Ova naredba briše strukturu tabelu zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze.

DBMS će sprečiti brisanje tabele u slučaju da to dovodi do narušavanja referencijalnog integriteta, odnosno brisanje tabele nije moguće ukoliko u bazi podataka postoje ograničenja stranog ključa koja referenciraju tabelu koju želimo da obrišemo.

Primer 10

U ovom primeru je data naredba koja briše tabelu RADNIK zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze.

DROP TABLE RADNIK ;


79

MODIFIKACIJA TABELE

Za modifikaciju strukture tabela koristi se naredba ALTER TABLE .

Primer 11

SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novu kolonu.

ALTER TABLE PROJEKAT

ADD VrednostProjekta NUMERIC(10, 2);

Prilikom dodavanja nove kolone ne možemo odmah primeniti NOT NULL ograničenje jer bi u tom slučaju ograničenje odmah bilo narušeno. Zbog toga se kolona dodaje bez NOT NULL ograničenja, dodaju se neophodni pdoaci pa se tek naknadno dodaje ograničenje.

Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje kolona iz tabele.


DROP COLUMN VrednostProjekta;

Primer 12

SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novo ograničenje.


MODIFY VrednostProjekta NUMERIC(10, 2) NOT NULL DEFAULT 10000;

Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje ograničenja iz tabele.


DROP CONSTRAINT NadlezanFK;


80


SQL naredbe


1. Napisati SQL naredbe kojom se u tabelu PROJEKAT dodaju podaci o dva nova projekta. Sami definišite podatke za nove projekte.

2. Napraviti tabelu PROJEKAT1 koja je idntična kopija tabele PROJEKAT. Napisati SQL naredbu koja sve podatke iz tabele PROJEKAT kopira u tabelu PROJEKAT1.

3. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti sa lokacije Pirot sele na lokaciju Leskovac. 4. Napišite SQL upit kojim se svim radnicima plata povećava za 10%. 5. Napisati SQL upit kojim se projekat broj 3 seli u Beograd i prelazi u nadležnost sektora broj 4. 6. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti koji su bili u nadležnosti sektora 4 prebacuju u nadležnost

sektora Uprava. 7. Napisati SQL upit koji iz tabele RADI_NA briše podatke o angažovanju radnika čiji je matični broj

333445555. 8. Napisati SQL upit koji za tabele CLAN_PORODICE briše sve podatke o članovima porodice radnika

koji se zove Marko J. Petrović. 9. Napisati SQL naredbu kojom se tabeli projekat dodaje nova kolona VREDNOST. 10. Napisati SQL upit kojim se briše ograničenje primarnog ključa u tabeli RADI_NA.


81

OSNOVNE KOMPONENTE ACCESS APLIKACIJA

Ciljevi lekcije

• Da se upoznamo sa osnovama kreiranja formi korišćenjem MS Access-a. • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja izveštaja korišćenjem MS Access-a • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja makroa korišćenjem MS Access-a • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja aplikacija korišćenjem MS Access-a



• Rad u Windows okruženju • Relacione baze podataka • Poznavanje osnovnih funkcija MS Access-a kao DBMSa

UVOD

Baze podataka se razlikuju kako u pogledu veličine tako i u pogledu broja korisnika koje opslužuju. Pojedine baze koristi svega nekoliko formi ili izveštaja, druge koriste aplikacije zasnovane na korišćenju Internet tehnologija, poput Active Server Pages (ASP) ili Java Server Pages (JSP), ili neke od tehnologija za kreiranje standardnih desktop aplikacija. Neke baze podataka i dalje koriste apliakcije razvijene u COBOL programskom jeziku ili nekom od novijih programskih jezika poput Visual Basic .NET, Java, C# i ostalih. Sa druge strane mnoge od baza podataka koriste se putem poziva uskladištenih procedura i trigera. Princip korišćenja baza podataka od strane aplikacija razvijenih različitim tehnologijama i različiti slučajevi korišćenja baze podataka uopšte prikazani su na slici. Bez obzira na tehnologiju korišćenu za njihovo razvijanje, aplikacije koje koriste podatke smeštene u nekoj bazi podataka za svoje osnovne komponente imaju upite, forme i izveštaje. Svaka od navedenih tipova komponenti može biti razvijena nekim programskim jezikom ili korišćenjem alata baza podataka koji omogućavaju automatizaciju generisanja ovih komponenti. Sistem koji upravlja bazom podataka može posedovati generatore upita, formi i izveštaja, kakav je slučaj kod Access-a.


82

Prednost korišćenja Access-a može se ogleda se u činjenici da je moguće koristiti njegove mehanizme za kreiranje aplikacija tj upita, formi i izveštaja i paru sa bazom podataka kojoj upravlja neki drugi sistem za upravljanje bazama podataka poput MS SQL Server-a. Na ovaj način moguće je kreirati aplikacije koje kao izvor podataka koriste udaljene baze podataka. Access poseduje veliki broj mehanizama koji automatizuju kreiranje osnovnih komponenti aplikacija: formi, makroa i izveštaja. Korišćenjem ovih mehanizama moguće je jako efikasno kreirati apliakcije koje se po svojim funkcionalnostima neće u mnogome razlikovati od aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. Mehanizmi ugrađeni u Access skraćuju vreme izrade aplikacija i dozvoljavaju, pored razvoja, i testiranje aplikacija i smislu debagiranja ukoliko se prilikom razvoja koriste makroi.

IZRADA I KORIŠ ĆENJE FORMI

Access-ove forme (forms) prave korisnički interfejs prema tabelama. Mada koristite izglede Table i Query da izvršite iste funkcije kao i sa formama, oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan način. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vrši sa leva na desno i odozgo na dole. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greške pri kucanju.

Forme su napravljene od skupa pojedinačnih elemenata strukture koji se zovu kontrole. Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija.

KREIRANJE FORMI KORIŠ ĆENJEM FORM WIZARD-A

Najlakši način da izradite formu je korišćenje Form Wizard-a. Korišcenje Form Wizard značajno štedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Form Wizard omogućava izradu forme koja sadrži polja iz jedne ili više tabela ili upita. Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New moguće je pokrenuti Form Wizard. Izgled wizard-a prikazan je na slici.


83

Form wizard omogućava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi.

Moguće je odabrati kolone iz više tabela pri čemu će se zadržati veza između podataka iz različitih tabela. Pored odabira kolona koje će bit prikazane na formi, moguće je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka. Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. Kada Form Wizard završi izradu formi, on prikazuje glavnu formu.

Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje, svako sa odgovarajućom oznakom, za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva, ali se može poboljšati delimičnim podešavanjem rasporeda.

MODIFIKOVANJE STRUKTURE FORME

Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design, gde je maksimalno povećan prozor za strukturu. Plivajući prozor, koji se pojavljuje u režimu Form Design, sadrži neučvršćenu liniju alata, nazvanu kutija sa alatima, koja omogućava dodavanje nove kontrole na formu.


84

Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme), Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnožje forme) prikazane na slici 6. Zaglavlja i podnožja su opciona. Prozor Form Design ima sledeće osnovne elemente:

• Linija alata Form Design, sadrži dugmad koja su prečice za biranje menija u režimu Form Design. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledećoj sekciji;

• Linija alata Formating, sadrži dugmad koja su prečice za boju, tekst, ivice i različite druge opcije formatiranja;

• Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira, za verziju Access za SAD u inčima, i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metrički sistem;

• Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. Liniju za marginu pomerate tako što je kliknete i odvučete na željenu lokaciju;

• Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. Možete kliknuti i odvući ovu liniju na novu lokaciju;

• Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje, koje omogućavaju da vidite delove forme van granica prozora forme;

Traka Form Header definiše visinu sekcije zaglavlja forme. Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnožje. Sekcija Form Header sadrži statički tekst, grafičke likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa više strana;

Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statički elementi podataka, kao što su oznake i zaštitni znaci.

Traka Form Footer definiše visinu sekcije podnožja forme. Sekcija Form Footer je slična sekciji Form Header. Ako štampate formu sa više strana, Form Footer se pojavljuje samo jednom. Formi možete dodati sekcije Form Header i Form Footer, ili ih izbrisati, biranjem View, Form Header/Footer.

Visinu sekcije možete izmeniti povlačenjem mišem vertikalnih traka Form Header, Detail, ili Form Footer. Kada postavite pokazivač miša na gornju ivicu trake za podelu sekcije, pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice. Povlačenjem pokazivača podešava se veličinu sekcije iznad pokazivača miša.

Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veličine. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u rešetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veličine moguće vršiti na osnovu tačaka rešetke. Moguće je vršiti promenu pozicija grupe kontrola. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. Poravnanje selektovanih kontrola vrši se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a. Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola, moguće je koristi neki od ugrađenih stilova korišćenjem AutoFormat opcije iz linije alata. U formatiranom prikazu moguće je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korišćenjem Tab Order opcije.


85

IZRADA I KORIŠ ĆENJE IZVEŠTAJA

Izveštaj je krajnji proizvod većine aplikacija baza podataka. Kod Accessa, izveštaj je specijalna vrsta neprekidne forme, projektovanog za štampanje. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da možete štampati i distribuirati onima kojima je potreban, ili koji ga zahtevaju.

SLIČNOSTI I RAZLIKE FORMI I IZVEŠTAJA

Većina metoda za izradu formi za transakcione obrade, primenjuje se i kod izveštaja. Bitne su dve osnovne razlike između formi i izveštaja:

• Izveštaji su namenjeni samo za štampanje i za razliku od formi, nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru.

• Vrednost osnovnih podataka za izveštaj ne možete izmeniti.

Izveštaji Access imaju mnoge zajedničke karakteristike sa formama, uključujući sledeće:

• Report Wizards, prave tri osnovne vrste izveštaja: sa jednom kolonom, izveštaje po grupama i zbirovima i poštanske nalepnice;

• Sections (sekcije), sadrže zaglavlja i podnožja izveštaja koja se pojavljuju jednom na početku i na kraju izveštaja, i zaglavlja i podnožja stranice koja se štampaju na vrhu i dnu svake stranice. Podnožje izveštaja se često koristi za štampanje ukupnog zbira. Sekcije izveštaja odgovaraju sekcijama forme sličnih imena;


86

• Group sections (sekcije grupe) izveštaja, kao celina, obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. Grupe se često nazivaju pojasi (bands), a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). Dodajete Group Headers koji uključuju naziv za svaku grupu, i Group Footers za štampanje grupnih podzbirova. U sekcije zaglavlja i podnožja možete staviti statičku (nezavisnu) grafiku, a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku;

• Controls (kontrole) su dodati izveštajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni; njihova veličina se menja pomoću ručica; i

• Subreports (podizveštaji) se ugraduju u izveštaje na isti način na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme.

OSNOVNI TIPOVI IZVEŠTAJA U ACCESS-U

Postoji šest osnovnih tipova izveštaja napravljenih u Accessu, koji se zovu izgledi (layout):

• Izveštaji sa jednom kolonom (single-column reports), navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. Oznaka pokazuje ime polja, a okvir za tekst, desno od oznake, obezbeđuje vrednosti.

• Tabelarni izveštaji (tabular reports), obezbeđuju kolonu za svako polje tabele ili upita i štampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone.

• Višekolonski izveštaji (multicolumn reports) se prave iz izveštaja sa jednom kolonom, koristeći novinsku kolonu aplikacije stonog izdavaštva i obrade teksta. Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu, i tako redom. Format više kolonskih tabela troši manje papira, ali ima ograničenu upotrebu, jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se želi.

• Izveštaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najčešća vrsta izveštaja. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izveštaja.

• Poštanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta višekolonskih izveštaja, projektovane za štampanje imena i adresa ili drugih podataka iz više polja, u grupama. Svaka grupa polja čini ćeliju u rešetki. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj štampate, određuje koliko redova i kolona ima na stranici.

• Nezavisni izveštaji (unbound reports), sadrže podizveštaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka, kao što su tabele ili upiti.

Prva četiri tipa izveštaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak, kao što to rade forme. Za ovu vrstu izveštaja se kaže da su zavisni u odnosu na izvor podataka. Glavni izveštaj nekog nezavisnog izveštaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka. Podizveštaji koji su u nezavisnom izveštaju, međutim, moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka.

KREIRANJE IZVEŠTAJA KORIŠ ĆENJEM REPORT WIZARD-A

Najlakši način kreiranja izveštaja je korišćenje Report Wizard-a. Slično Form Wizard, Report Wizard omogućava da pravite izveštaje koji sadrže podatke iz više tabela, bez da prethodno napravite upit. Prednost korišćenja Report Wizard je što uvodi teme strukture izveštaja Access i što su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se čine pri počinjanju sa inicijalno praznim izveštajem.

Nakon odabira opcije za kreiranje izveštaja potrebno je odabrati Report Wizard način kreiranja izveštaja.


87

Slično formama, izveštaji zahtevaju izvor podataka, koji može biti tabela ili upit. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje će biti prikazane u izveštaju.

Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a, Report Wizard pravi izveštaj i prikazuje ga u režimu pogleda za štampanje.

Prilikom formatiranja izveštaja moguće je koristiti ugrađene stilove na isti način kao kod formatiranja izgleda formi. Access posebno smešta stilove definisane za forme i za izveštaje pa je za izveštaje moguće kreirati posebne stilove. Formatiranje prikaza izveštaja posebno je bitno jer je svrha izveštaja njihovo pregledavanje i štampanje pa će u ovim situacijama svaki pogrešno postavljeni objekat bilo vrlo uočljiv. Zbog toga je prilikom pripreme izveštaja za pregledavanje i štampu u Access-u moguće poravnati i formatirati kontrole, podesiti razmak između redova, poravnati kontrole horizontalno i vertikalno, podesiti margine izveštaja i slično.


88

POČETNO GRUPISANJE I SORTIRANJE PODATAKA

Većina kreiranih izveštaja zahteva organizovanje podataka u grupe i podgrupe, u stilu sličnom rasporedu kod knjige. Report Wizard obezbeđuje svojstava za početno grupisanje i sortiranje podataka. Okvir za dijalog Sorting and Grouping omogućava izmenu ovih svojstava da u režimu projektovanja izveštaja. Metod koji se koristi za grupisanje podataka zavisi od podataka u polju preko kojih se vrši grupisanje. Kada se grupisanje vrši po kategorijama, jedinstvena vrednost mora predstavljati svaku kategoriju. Kada se grupisanje vrši preko opsega vrednosti, one su obično numeričke, ali mogu biti i alfabetske. Korišćenjem Sorting and Grouping dijaloga moguće je odrediti kategorije po kojima se vrši grupisanje. Takođe korišćenjem ovog dijaloga moguće je menjati red grupisanja.

Često je potrebno sortirati izveštaje po opsegu vrednosti. Ako je potrebno podeliti izveštaj i grupisati ga po kategoriji koja ima tekstualne vrednosti, a da svaka grupa sadrži vrednosti kateroje u opsegu od po tri sloca (A do C, D do F, itd.), unosi u okviru za dijalog Sorting and Grouping mogu da izgledaju kao unosi na slici 12.

Funkcija Accessa VBA =Asc([Ime]) vraća ASCII (numeričku) vrednost prvog karaktera njegovog argumenta niza. Potrebno je osobine Group On postaviti na Interval i postaviti Group Interval na 3. Ovo postavlja grupe podataka u imena koja počinju sa A do C, D do F, i tako dalje. Mada su vrednosti ograničene, alfabetsko grupisanje je često korisno za grupisanje dugih, alfabetskih lista za pomaganje čitaocima u traženju posebnog zapisa.

IZRADA I KORIŠ ĆENJE MAKROA

Marko je jedan od objekata koje je moguće kreirati i koristiti u okviru Access aplikacije koja se oslanja na korišćenje baze podataka. Makro je zapravo mali program koji omogućava ponovno izvršenje odgovarajućih akcija. Za razliku od makroa drugih Windows aplikacija, makroi u Access-u se ne koriste za dupliranje pritisaka tastera ili pomeranja miša. Ukupan broj dostupnih komandi za koje je moguće kreirati makroe u Access-u je relativno mali – skup komandi sastoji se od 56 komandi. Svaka od komandi poseduje naziv koji opisuje njenu funkcionalnost. Izgled okruženja za kreiranje makroa prikazan je na slici.


89

Kolona MacroName omogućava uključivanje više makroa pod jednim makroom baze podataka. Ova opcija obično se koristi prilikom grupisanja povezanih makroa. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Macro Name iz podmenija View glavnog menija Access-a. Kolona Condition omogućava unos uslovnog izraza koji određuje u kojim situacijama će posmatrani makro biti izvršen. Akcije obuhvaćene makroom će biti izvršene u situacijama kada je ispunjen uslov zadat izrazom tj kada izraz ima vrednost true. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Conditions iz podmenija View glavnog menija Access-a. Kolona Action omogućava izbor akcije koja će se izvršiti prilikom pokretanja makroa. Akcije se izvršavaju odozgo naniže. Kolona Comment daje prostor za opis makroa.

POKRETANJE I IZVRŠENJE MAKROA

Makroe je moguće pokrenuti na više načina:

1. Ručno 2. Iz nekog drugog makroa 3. Iz nekog drugog objekta poput forme 4. Automatski prilikom pokretanja baze podataka

Makro je moguće pokrenuti ručno na više načina. Ukoliko je otvoren osnovni prozor Access okruženja, potrebno je izabrati ime makroa i pokrenitu makro korišćenjem Run dugmeta. U slučaju kada se makro posmatra u modu kada je moguće promeniti osobone makroa (eng. design view), marko je moguće pokrenuti izborom pocije Run u podmeniju Run glavnog menija okruženja. Takođe moguće je pokrenuti makro iz glavnog menija okruženja izborom podmenija Tools, zatim izborom opcije Macro podmenija Tools i izborom opcije Run Macro podmenija Macro (Tools -> Macro -> Run Macro) pri čemu je potrebno uneti ime makroa koji se pokreće. Makro je moguće pokrenuti iz drugog makroa odabirom akcije RunMacro. Ova akcija pokreće makro čije ime je definisano u delu Macro Name. Pokretanje odgovarajućeg makroa moguće je vezati i za druge objekte u sistemu. Pokretanje makroa vezuje se za događaje odgovarajućeg objekta koji bi trebalo da dovedu do pokretanja makroa. Primer objekta bilo bi dugme za čiji bi se OnClick događaj (ovaj događaj se desi svaki put kada korisnik pritisne dugme) vezalo izvršenje makroa. Takođe, moguće je pokrenuti makro prilikom pokretanja okruženja. Potrebno je kreirati makro pod imenom AutoExec. Ovaj makro poseduje akciju RunMacro koja pokreće odabrani makro prilikom pokretanja okruženja.

Kako bi što bolje simulirali izvršenje programskih struktura, makroe je moguće izvršavati korak po korak. Korak po korak izvršenje makroa je posebno korisno u situacijama kada se izvršenje makroa ne desi na


90

očekivani način. Mod u kome se makro izvršava korak po korak naziva se “Single Step” mod. Ovaj mod dozvoljava da se izvršava jedna po jedna akcija makroa sa pauzama u izvršenju između akcija kako bi se posmatrali i analizirali rezultati izvršenja svake od akcija. Kako bi se pokrenuo ovaj mod neophodno je otvoriti prozor za izmenu karakteristika makroa (Design View) i odabrati Single Step opciju iz Run podmenija glavnog menija aplikacije. Zatim je neophodno pokrenuti izvršenje makroa izborom Run opcije. Primer izvršenja makroa koji otvara formu u ovom modu prikazan je na slici.

Ukoliko se prilikom izvršenja desi greška, prikazaće se Action Failed dijalog. Prilikom definisanja makroa moguće je odrediti argumente potrebne za izvršenje akcija makroa. Kod pojedinih akcija koje makro može da izvršava argumenti su neophodni dok su kod drugih opcioni. Ukoliko bi se za akciju makroa odabrala Close akcija, koja vrši zatvaranje nekog od trenutno aktivnih objekata, neophodno je izabrati objekat čije se zatvaranje vrši. Ovaj objekat predstavlja argument izvršenja makroa. Argument makroa moguće je selektovati u Action Arguments delu prozora za izmenu i dodavanje akcija makroa. Izgled ovakvog prozora prikazan je na slici 15. Neophodno je izabrati tip objekta čije zatvaranje vrši Close akcija posmatranog makroa u Object Type delu prozora. Nakon izbora tipa objekta, neophodno je izabrati ime objekta. Access će u Object Name delu prozora izlistati imena svih objekata čiji tip odgovara tipu selektovanom u Object Type delu prozora. Takođe, neophodno je odrediti da li se objekat koji se zatvara akcijom Close snima. Eventualno snimanje objekta određuje se odabirom odgovarajuće opcije u Save delu prozora. Pri izvršenja ovakvog makroa, Close akcija će izvršiti zatvaranje selektovanog objekta. DODAVANJE AKCIJA MAKROA

Akcije makroa je moguće dodati na više načina. Svaki od redova prikazanih u delu za dizajniranje tj izmenu karakteristika makroa, može biti iskorišćen za dodavanje akcije. Takođe, korišćenjem opcije Insert Rows iz podmenija Insert glavnog menija okruženja, moguće je dodati akciju u makro. Akcije je moguće ukloniti iz makroa brisanjem imena akcije iz odgovarajućeg reda u prozoru za dizajniranje makroa ili korišćenjem opcije Delete Rows podmenija Edit glavnog menija okruženja.


91

Kako bi se kontrolisao tok izvršenja pojedinih akcija ili filtrirali podaci koje je potrebno prikazati ili štampati, makroi se najčešće vezuju za forme i izveštaje. Tačnije, makroi se vezuju za kontrole koje poseduju forme i izveštaji. Svaka od kontrola (dugme, padajuća lista i sl.) poseduje predefinisani skup sistemskih događaja (klik na dugme, otvaranje i zatvaranje padajuće liste i sl.) za koje je moguće vezati izvršenje makroa. Kada sistem bude detektovao i pokrenuo odgovarajući događaj, pokrenuće se i izvršenje makroa koji je vezan za taj događaj.

FILTRIRANJE PODATAKA KORIŠ ĆENJEM MAKROA

Osim prostog prikaza,korišćenjem makroa moguće je filtrirati podatke smeštene u bazi podataka. Filtriranje podataka vezuje se za akcije unutar makroa. Svaka akcija koja poseduje opciju Where Condition ima mogućnost filtriranja podataka. Where Condition opcija predstavlja ekvivalent WHERE delu standardne SQL SELECT naredbe. Ova opcija sadrži izraz na osnovu koga se vrši filtriranje podataka. Za definisanje izraza za filtriranje moguće je koristiti Expression Builder formu. Korišćenjem ove forme vrši se odabir podataka koji se filtriraju. Osim podataka smeštenih u bazi podataka, filtriranje je moguće primeniti na sadržaj pojedinih kontrola ili podskupa padataka prikazanih u formi ili izveštaju. Access poseduje predefinisani skup funkcija koje je moguće koristiti za filtriranje podataka. Izgled korišćenja Expression Builder-a prikazan je na slici.

KREIRANJE APLIKACIJE U ACCESS-U

Access pruža i mogućnost kreiranja baze podataka i aplikacije koja je koristi korišćenjem jedinstvenog radnog okruženja. Kreiranje aplikacija za procesiranje podataka korišćenjem Access-a bazira se na kreiranju određenog broja međusobno povezanih formi i izveštaja. Kako bi svojim korisnicima omogućio kontrolu toka izvršenja obrade podataka, Access svojim korisnicima nudi mogućnost generisanja objekata koji mogu upravljati tokom obrade podataka. Makroi pripadaju grupi ovih objekata i najčešće su korišćeni tip objekata za upravljanje tokom obrade podataka. Korišćenjem makroa moguće je kreirati aplikacije kod kojih postoje uslovna izvršenja obrade i prikaza podataka, ponavljanje akcija, grupisanje akcija obrade podataka i sl. Osnovna komponenta od koje polazi izvršenje svake desktop aplikacije kreirane korišćenjem Access-a je forma. Za svaku aplikaciju neophodno je definisati formu od koje polazi njeno izvršenje. Primer definisanja početne forme aplikacije prikazan je na slici.


92

Aplikacija može posedovati proizvoljan broj formi. Pored prostog prikaza filtriranih ili nefiltriranih podataka, forme mogu posedovati kontrole. Kontrole predstavljaju delove korisničkog interfejsa aplikacije i mogu pokrenuti izvršenje određenih akcija. Kao takve, kontrole predstavljaju gradivne elemente korisničkog interfejsa svih Access aplikacija. Access poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće dodati na forme. Svaka od kontrola poseduje predefinisani skup događaja (klik na dugme, otvaranje i zatvaranje padajuće liste, čekiranje kontrole i sl.) za koje je moguće vezati određene akcije. Vezivanjem događaja pojedinačnih kontrola za akcije i makroe, moguće je kreirati aplikacije koje poseduju sve karakteristike desktop aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika.

PITANJA


1. Šta predstavljaju forme u Access-u? 2. Od kojih elemenata su sastavljene forme? 3. Koji je najlakši način za kreiranje forme u Access-u? 4. Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? 5. Čemu služe izveštaji u Access-u? 6. Koje su dve osnovne razlike između formi i izveštaja? 7. Koji je najlakši način za kreiranje izveštaja u Access-u? 8. Navesti jedan od načina za početno grupisanje i sortiranje podataka u izveštajima. 9. Šta je makro? 10. Koji je podrazumevani redosled izvršenja komandi u makrou i na koji način je moguće izmeniti ovaj

redosled? 11. Na koji način je moguće primeniti isti uslov na više akcija jednog makroa? 12. Navesti primer objekta i događaja posmatranog objekta za koji je vazano izvršenje makroa. 13. Koju formu je moguće koristiti za filtriranje podataka korišćenjem makroa? 14. Šta je neophodno definisati da bi bilo moguće pokretanje Access aplikacije?

ZADATAK

Access aplikacija

1. Korišćenjem Form Wizard-a kreirati formu u Access-u koja za svakog radnika prikazuje sledeće podatke: matični broj, ime, srednje slovo, prezime, adresu i platu. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE.

2. Kreirati Access aplikaciju koja se sastoji od dve forme: Radnik i ClanPorodice. Forma Radnik prikazuje podatke o svakom od radnika i to: ime, srednje slovo, prezime, datum rođenja i adresu. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. Na formi Radnik su u jednom trenutku prikazani podaci o jednom od radnika. Forma Radnik poseduje 3 dugmeta: Sledeci, PrikaziClanovePorodice i Zatvori. Dugme Sledeci prikazuje podatke o narednom radniku tj omogućava kretanje kroz podatke o radnicima prelaskom na sledećeg radnika. Dugme Zatvori zatvara formu Radnik. Dugme PrikaziClanovePorodice otvara formu ClanPorodice. Forma ClanPorodice prikazuje članove porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Ova forma poseduje dugme Zatvori koje zatvara formu i dugme Prikazi izvestaj koje otvara izveštaj ClanPorodiceReport. Ovaj izveštaj prkazuje podatke o članovima porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Podaci o članovima porodice radnika čuvaju se u tabeli CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Prilikom pokretanja aplikacije, pokreće se forma Radnik.


93

ADO.NET

Ciljevi lekcije

• Upoznati se sa osnovama ADO.NET-a • Upoznati se sa ADO.NET Data Provider-ima • Upoznati se sa direktnim pristupom podacima korišćenjem ADO.NET-a (kreiranje konekcije ka bazi,

kreiranje SQL komande, korišćenje DataReader objekta, parametrizacija upita) • Upoznati se sa korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a (korišćenje DataAdapter, DataSet,

DataTable, DataColumn i DataRow klasa)



• Rad u Windows okruženju • Relacione baze podataka • Osnove programskog jezika C#

UVOD

Većina trenutno prisutnih aplikacija vrši obradu podataka. Najčešći način skladištenja i korišćenja uskladištenih podataka je upotreba baza podataka. U naprostijem slučaju, aplikacije koje pristupaju bazi podataka omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju podatke i prikazuju ih u tabelarnom obliku. Za pristup podacima projektanti aplikacija mogu koristiti različite tehnologije.

U prošlosti je razvijeno više standardnih interfejsa za pristup bazama podataka. Svaki sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System – DBMS) poseduje sopstveni programski interfejs (eng. application program interface-API) čijim korišćenjem je moguće iz programskog koda odnosno iz aplikacije, vršiti manipulaciju podacima u bazi podataka. Programski interfejs (API) predstavlja kolekciju objekata i metoda koji omogućavaju pozivanje funkcija sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS-a) iz programskog koda. Svaki DBMS poseduje svoj programski interfejs pa je bilo neophodno razviti standarde za pristup bazama podataka kako projektanti aplikacija ne bi morali da koriste različite interfejse u zavisnosti od konkretnog DBMS-a koji koriste.

Open Database Connectivity (ODBC) standard je razvijen sa ciljem da obezbedi načine za manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka koji bi bili nezavisni od konkretnog DBMS-a. Microsoft je razvio OLE DB, objektno-orijentisani interfejs koji enkapsulira funkcionalnosti servera baza podataka. OLE DB je razvijen ne samo za relacione baze podataka već ima i mogućnost korišćenje drugih tipova podataka. Ovaj interfejs nisu mogli koristiti projektanti koji su svoje aplikacije razvijali korišćenjem Visual Basic-a i script jezika pa je Microsoft razvio Active Data Object (ADO) interfejs. ADO koristi funkcionalnosti OLE DB interfejsa i može biti korišćen iz bilo kog programskog jezika.


94

ADO.NET je naslednik ADO-a i deo je Microsoft-ove .NET platforme. ADO.NET ima niz karakteristika koje ga razlikuju u odnosu na prethodne tehnologije za pristup podacima. Funkcionalnosti ADO.NET-a baziraju se na korišćenju novog objekta pod nazivom DataSet. DataSet predstavlja lokalnu kopiju podataka pribavljenih iz baze podataka i može sadržati više od jedne tabele. Verovatno najbitnija karakteristika ovog objekta je činjenica da pruža mogućnost manipulacije nad podacima bez potrebe da veza sa bazom podataka bude u svakom trenutku otvorena. Prethodne tehnologije za pristup podacima su pretpostavljale da je veza sa bazom podataka aktivna za vreme izvršenja koda koji vrši obradu podataka. Stalno aktivna konekcija dozvoljavala je trenutne izmene podataka i nadgledanje promena za vreme izvršenja koda. Problem je predstavljao ograničeni broj konekcija koje je server baze podataka mogao da pruži korisnicima pa su nakon zauzeća svih dostupnih konekcija ostali korisnici morali da čekaju da se neka od konekcija oslobodi.

ADO.NET ima u potpunosti drugačiji pristup u odnosu na prethodnike. Konekcija sa bazom podataka se i dalje kreira ali je moguće mnogo ranije osloboditi konekciju i učiniti je dostupnom ostalim korisnicima. Razlog je mogućnost pribavljanja kopije podataka iz baze i skladištenja ovih podataka u DataSet objektu. Nakon pribavljanja podataka, moguće je zatvoriti konekciju pre početka obrade podataka. Naravno, nakon završetka obrade podataka izmenjena je jedino lokalna kopija podataka pa je neophodno ponovo otvoriti konekciju ka bazi podataka kako bi bilo moguće snimiti izmene.

Još jedna razlika ADO.NET-a u odnosu na ADO je podrška ADO.NET-a za predstavljanje podataka korišćenjem XML-a (eng. eXtensible Markup Language). Podaci pribavljeni iz izvora podataka (relacione baze podataka) se serijalizuju korišćenjem XML-a. Ovakav način serijalizacije podataka ima za posledicu da ADO.NET nije ograničen firewall-om jer se komunikacija vrši standardnim HTTP protokolom.

ADO.NET DATA PROVIDER-I

Za razliku od ADO-a, ADO.NET ne poseduje jedinstveni skup tipova objekata koji komuniciraju sa različitim sistemima za upravljanje bazama podataka (DBMS). ADO.NET poseduje više skupova tipova objekata koji komuniciraju sa DBMS-im. Ove skupove tipova objekata nazivamo data provider-ima. Svaki od data provider-a optimizovan je za interakciju sa konkretnim DBMS-om. Prednost ovakvog pristupa je mogućnost pojedinačnih data provider-a da imaju mogućnost manipulacije objektima koji su specifični za posmatrani DBMS. Još jedna od prednosti je način komunikacije između data provider-a i DBMS-a. Naime, s obzirom da je svaki data provider optimizovan za rad sa konkretnim DBMS-om, on komunicira direktno sa DBMS-om tj ne postoji međusloj koji bi prilagodio zahteve korisnika konkretnom DBMS-u.

Data provider je najlakše posmatrati kao skup tipova objekata definisanih u određenom prostoru imena (eng. namespace) koji imaju mogućnost direktne komunikacija sa konkretnim DBMS-om. Svaki od data provired-a poseduje skup klasa koje omogućavaju izvršenje osnovnih funkcionalnosti. Sve klase konkretnih data provider-a imaju zajedničke roditeljske klase tj izvedene su iz istog skupa klasa i interfejsa, koje se nalaze u System.Data.Common prostoru imena odnosno u System.Data prostoru imena. Osnovni objekti ADO.NET Data Provider tipa objekta prikazani su u tabeli 1.


95

Objekat Roditeljska

klasa Implementira interfejs Značenje

Connection DbConnection IDbConnection Omogućava otvaranje i zatvaranje konekcije ka bazi podataka

Command DbCommand IDbCommand Predstavlja SQL upit ili uskladištenu proceduru. Omogućava pristup DataReader objektu konkretnog data provider-a

DataReader DbDataReader IDataReader, IDataRecord Omogućava čitanje podataka korišćenjem kursora na serverskoj strani

DataAdapter DbDataAdapter IDataAdapter, IDbDataAdapter

Prenosi DataSet objekte između klijenta i izvora podataka. Poseduje konekciju i skup od četiri osnovne operacije za selektovanje, dodavanje, izmenu i brisanje podataka u izvoru podataka

Parameter DbParameter IDataParameter, IDbDataParameter

Predstavlja imenovani parametar u parametrizovanom upitu

Transaction DbTransaction IDbTransaction Enkapsulira transakciju baze podatak

Tabela 1: Osnovni objekti ADO.NET Data Provider-a

Iako će se imena konkretnih objekata svakog od konkretnih Data Provider objekata razlikovati (npr. SqlConnection, OracleConnection, OdbcConnection ili MySqlConnection), svi su izvedeni iz iste klase i implementiraju iste interfejse pa je nakon savladavanja korišćenja jednog od data provider-a relativno jednostavno koristiti sve ostale. Struktura data provider-a .NET platforme prikazana je na slici.

Microsoft .NET platforma poseduje niz ugrađenih data provider-a za različite DBMS-ove. Spisak ugrađenih data provider-a prikazan je u tabeli 2.

Data Provider Prostor imena (namespace) Biblioteka

OLE DB System.Data.OleDb System.Data.dll

Microsoft SQL Server System.Data.SqlClient System.Data.dll Microsoft SQL Server Mobile System.Data.SqlServerCe System.Data.SqlServerCe.dll

ODBC System.Data.Odbc System.Data.dll

Oracle System.Data.OracleClient System.Data.OracleClient.dll

Tabela 2: Microsoft ADO.NET Data Provider-i


96

Pored data provider-a koji su ugrađeni u .NET platformu, moguće je koristiti data provider-e koje obezbeđuju pojedinačni proizvođači besplatnih ili komercijalnih DBMS-ova poput SQLite, DB2, MySQL, PostgreSQL ili Sybase.

Pored predstavljenih prostora imena, .NET platforma poseduje skup dodatnih prostora imena koji svojim funkcionalnostima pripadaju skupu ADO.NET prostora imena. Neki od ovih prostora imena prikazani su u tabeli 3. Prostor imena (namespace)

Značenje

System.Data Definiše osnovne ADO.NET tipove koje koriste svi data provider-i

System.Data.Common Sadrži tipove koje dele svi ADO.NET data provider-i

System.Data.Sql Sadrži tipove koji omogućavaju otkrivanje instanci MS SQL Server-a u lokalnoj mreži

System.Data.SqlTypes Sadrži tipove podataka koje koristi Microsoft SQL Server

Tabela 3: Dodatni ADO.NET prostori imena

Od svih ADO.NET prostora imena (namespace-a), System.Data je najopštiji. Svaka aplikacija koja želi da pristupa podacima korišćenjem ADO.NET-a mora koristiti klase definisane ovim prostorom imena. System.Data sadrži klase koje su zajedničke za sve data provider-e. U tabeli 4 prikazani su osnovni članovi System.Data prostora imena. Klasa Značenje

Constraint Predstavlja ograničenje primenjeno na DataColumn objekat

DataColumn Predstavlja jednu kolonu DataTable objekta

DataRelation Predstavlja roditelj/dete odnos između dva DataTable objekta

DataRow Predstavlja jedan red u DataTable objektu

DataSet Predstavlja lokalnu kopiju podataka u memoriji klijentskog računara koji se sastoji od niza povezanih DataTable objekata

DataTable Predstavlja lokalnu kopiju tabele baze podataka

DataTableReader Omogućava čitanje podataka iz DataTable objekta red po red

DataView Predstavlja pogled na tabelu baze podataka i koirsti se za sortiranje, filtriranje, pretraživanje i izmenu podataka

Tabela 4: Osnovni članovi System.Data prostora imena

DIREKTAN PRISTUP PODACIMA KORIŠ ĆENJEM ADO.NET-A

Najlakši način izvršenja svih operacija nad bazom podataka je direktno izvršenje svih operacija pri čemu se ne vodi računa o lokalnim kopijama podataka. Ovakav model je najbliži tradicionalnom ADO programiranju i otklanja probleme konkurentnog izvršenja operacija nad bazom podataka koji se dešavaju kada više korisnika istovremeno izvršava operacije nad istim podskupom podataka. Ovakav način izvršenja operacija nad bazom podataka je dobro rešenje kada je potrebno pročitati podatke ili izmeniti podake u jednom redu neke od tabela relacione baze podataka. Ovakav pristup nije efikasan ukoliko je potrebno modifikovati više različitih redova iz jedne ili više tabela.


97

Uobičajeni redosled operacija prilikom pribavljanja podataka korišćenjem ovakvog pristupa sastoji se iz sledećih koraka:

1. Kreirati Connection, Command i DataReader objekte 2. Otvoriti konekciju 3. Koristiti DataReader za čitanje podataka iz baze podataka 4. Zatvoriti konekciju

KREIRANJE KONEKCIJE KA BAZI PODATAKA

Pre pribavljanja ili izmene podataka neophodno je kreirati konekciju ka izvoru podataka. Broj raspoloživih konekcija je ograničen pa je potrebno držati konekciju otvorenom što je kraće moguće. Konekcija ka izvoru podataka u ADO.NET-u enkapsulirana je klasom Connection. Prilikom kreiranja instance klase Connection neophodno je definisati ConnectionString atribut ove klase. ConnectionString atribut predstavlja formatirani niz karaktera sastavljen od niza ime/vrednost parova odvojenih međusobno karakterom ‘;’. Ovaj atribut najčešće sadrži informacije o imenu mašine kojoj pristupamo, načinu autentifikacije korisnika, imenu baze kojoj pristupamo i sl. U nastavku ja dat primer kreiranja konekcije korišćenjem OLE DB data provider-a.

Kreiranje konekcije

OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb";

Data Source ukazuje na ime servera na kome se nalazi baza podataka kojoj pristupamo. Initial Catalog predstavlja ime baze podataka kojoj ćemo pristupati korišćenjem kreirane konekcije. Integrated Security ukazuje na način autentifikacije korisnika. U posmatranom slučaju pristupa se korišćenjem Windows korisničkog naloga. Alternativno, moguće je proslediti username i password naloga koji želimo da koristimo za pristup bazi podataka.

Pre korišćenja konekcije neophodno je eksplicitno otvoriti konekciju:

Otvaranje konekcije

conn.Open();

Nakon ekplicitnog poziva funkcije za otvaranje konekcije, otvorena je i aktivna konekcija ka bazi podataka. Nakon završetka obrade podataka neophodno je zatvoriti konekciju pozivom funkcije za zatvaranje konekcije:

Zatvaranje konekcije

conn.Close();

Objekti klase Connection poseduju skup atributa kojima je moguće upravljati tokom izvršenja transakcija nad bazom podataka i pribaviti informacije vezane za izvor podataka kome se pristupa.


98

KREIRANJE SQL KOMANDE

Nakon kreiranja konekcija ka bazi podataka, neophodno je izvršiti SQL narebde za manipulaciju nad podacima. Ukoliko koristimo SQL Server data provider, SQL naredbe se izvršavaju korišćenjem instanci klase OleDbCommand tj korišćenjem OleDbCommand objekta. Objekti klase OleDbCommand predstavljaju objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL upita, imena tabela ili uskladištenih procedura. Dakle, komande mogu biti različitog tipa. Tip komande specificiran je CommandType atributom objekta klase OleDbCommand i može imati neku od vrednosti iz ComandType enumeracije.

Enumeracija tipova komandi public enum CommandType { StoredProcedure, TableDirect, Text } Prilikom kreiranja komande moguće je navesti SQL upit kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem CommandText atributa OleDbCommand objekta. Prilikom kreiranja komande neophodno je navesti konekciju koja će se koristiti za izvršenje komande. Konekciju je moguće navesti kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem Connection atributa OleDbCommand objekta.

Kreiranje komande

OleDbConnection conn = new OleDbConnection();

conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; String strSQL = "Select * from RADNIK";

OleDbCommand newComm = new OleDbCommand(); newComm.Connection = conn; newComm.CommandText = strSQL;

Prosto kreiranje OleDbCommand objekta, ili bilo koje druge komande ako se koristi neki drugi data provider umesto OLE DB data provider-a, ne znači da je SQL upit sadržan u komandi automatski prosleđen na izvršenje. Objekat koji predstavlja komandu je nakon kreiranja samo pripremljen za dalju upotrebu. Najbitnije metode članice OleDbCommand objekta prikazane su u tabeli. Metoda Značenje

Cancel() Poništava izvršenje komande

ExecuteReader() Povratna vrednost funkcije je DataReader objekat izabranog data provider-a

ExecuteNonQuery() Izvršava komandu od koje se ne očekuje da kao povratne vrednosti daje podatke

ExecuteScalar() Varijanta ExecuteNonQuery() koja kao povratnu vrednost vraća jedan podatak


99

KORIŠĆENJE DATAREADER OBJEKTA

Nakon uspostavljanja konekcije ka bazi podataka i kreiranja SQL upita, neophodno je izvršiti kreirani upit kako bi se pribavili podaci. Ukoliko se koristi OLE DB data provider, najlakši i najbrži način za pribavljanje podataka je korišćenje DataReader objekata. DataReader objekti mogu samo da čitaju podatke i to red po red unapred. Imajući ovo u vidu, jasno je da je upotreba DataReader objekata korisna samo u situacijama kada je kreirani upit SELECT SQL naredba. DataReader objekti posebno su koristi kada je potrebno brzo iterirati kroz veliku količinu podataka pri čemu nije potrebno posedovati lokalne kopije jednom očitanih podataka. DataReader objekti kreiraju se pozivom ExecuteReader() metode kreirane komande. Nakon kreiranje DataReader objekta, jedan red rezultujuće tabele podataka pribavlja se korišćenjem Read() metode.

Ukoliko pretpostavimo da je kreirana konekcija ka bazi, da bi se očitali podaci iz baze podataka neophodno je napisati SQL upit koji selektuje potrebne informacije, kreirati komandu koja će izvršiti upit i kreirati DataReader objekat koji će pribaviti podatke. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji izvršava selektovanje svih redova iz tabele RADNIK u bazi podataka PREDUZECE.

Selektovanje podataka

OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; String strSQL = "Select * from RADNIK"; OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL, conn); OleDbDataReader reader;

conn.Open();

reader = comm.ExecuteReader(); while (reader.Read()) { //programski kod koji vrši obradu pribavljenih podataka } conn.Close();

Pored izvršenja SQL upita koji vrše selektovanje podataka, moguće je izvršiti SQL upite koji vrše dodavanje, izmenu ili brisanje podataka iz baze podataka. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji vrši dodavanje novog radnika, izmenu podataka o radniku i briše podatke o radniku u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.


100

Dodavanje, izmena i brisanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; try { conn.Open(); //dodavanje novog radnika String strSQL1 = "Insert into RADNIK values (123456781,'Marko', 'J', 'Petrovic', '2/9/1965', 'Obilićev Venac', 'M', '30000',333445555, 5)"; OleDbCommand comm1 = new OleDbCommand(strSQL1, conn); comm1.ExecuteNonQuery(); //izmena podataka o radniku String strSQL2 = "Update RADNIK set Plata=50000 where MatBr=123456781"; OleDbCommand comm2 = new OleDbCommand(strSQL2, conn); comm2.ExecuteNonQuery(); //brisanje podataka o radniku String strSQL3 = "Delete from RADNIK where MatBr=123456781"; OleDbCommand comm3 = new OleDbCommand(strSQL3, conn); comm3.ExecuteNonQuery(); }

catch (Exception exc) { //obrada izuzetka }

finally { conn.Close(); } Često je neophodno parametrizovati upite koji se prosleđuju bazi podataka na osnovu podataka koje su korisnici uneli u aplikaciju. Kako bi prosleđivanje podataka koje su korisnici uneli bilo što sigurnije, ADO.NET poseduje mogućnost kreiranja parametrizovanih komandi. Svaka ADO.NET komanda poseduje kolekciju individualnih parametara. Svaki od parametara predstavlja nezavisni objekat koji je moguće kreirati i dodati u kolekciju ADO.NET Command objekta. Parametri zauzimaju određeno mesto u SQL upitu koji komanda izvršava. Kako bi se ukazala pozicija u SQL upitu na kojoj će se naći određeni parametar, koristi se prefix @ praćen imenom odgovarajućeg parametra. U nastavku će biti prikazan primer kreiranja i izvršenja parametrizovane komande pri čemu se koristi OLE DB data provider. U slučaju korišćenja OLE DB data provider-a, parametri su instance klase OleDbParameter.


101

Izvršenje parametrizovane komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; //kreiranje parametra OleDbParameter param = new OleDbParameter(); param.ParameterName = "@parameter"; param.Value = "Marko"; param.OleDbType = OleDbType.LongVarChar; //kreiranje parametrizovanog upita String strSQL = "Select * from RADNIK where Ime=@parameter"; OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL, conn); //dodavanje parametra u kolekciju parametara komande comm.Parameters.Add(param); try { conn.Open(); OleDbDataReader dr = comm.ExecuteReader(); while (dr.Read()) { //obrada podataka } } catch (Exception exc) { } finally { conn.Close(); }


102

KORIŠĆENJE SLOJA SA RASKINUTOM VEZOM ADO.NET-A ZA PRISTUP PODACIMA

Korišćenje Connection, Command i DataReader objekata podrazumeva da je veza ka izvoru informacija (bazi podataka) otvorena za sve vreme trajanja obrade podataka. Prednosti i mane ovakvog načina pristupanja podacima opisane su u prethodnim poglavljima. ADO.NET pored ovakvog načina pristupa podacima poseduje i drugačiji mehanizam, tzv. pristup podacima korišćenjem sloja sa raskinutom vezom.

Korišćenje sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima zasnovano je na kreiranju lokalne kopije podataka koji se čuvaju u operativnoj memoriji klijentskog računara. Korišćenjem tipova objekata iz System.Data ADO.NET prostora imena moguće je kreirati lokalni model podataka koji će pored sirovih podataka posedovati veze između tabela, ograničenja primenjena na kolone, primarne ključeve, poglede i sve druge karakteristike modela podataka korišćenog za kreiranje baze podataka. Lokalni model podataka dozvoljava korisnicima kreiranje i izvršavanje upita nad lokalnim podacima, njihovo filtriranje, sortiranje i snimanje u bazu podataka.

U većini slučajeva, čak i prilikom korišćenja sloja sa raskinutom vezom ADO.NET-a, neophodno je kreirati objekte koji predstavljaju konekciju i komandu. Za pribavljanje i ažuriranje podataka se u slučaju korišćenja sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima koristi tzv. data adapter objekat koji predstavlja instancu DataAdapter klase. Za razliku od direktnog pristupa podacima, podaci pribavljeni korišćenjem data adapter objekta se ne pribavljaju korišćenjem DataReader objekata. Data adapter objekti koriste DataSet objekte za prenos podataka od i ka bazi podataka. Svaki DataSet objekat može biti sastavljen od većeg broja DataTable (tabela podataka) objekata koji poseduju kolekcije DataRow (red tabele) i DataColumn (kolona tabele) objekata.

Data adapter objekat koji se koristi upravlja konekcijom ka bazi podataka automatski. Kako bi se poboljšala funkcionalnost, data adapter objekat će konekciju ka bazi držati otvorenom minimalni period vremena. Kada se na klijentskoj strani kreira DataSet objekat, data adapter će prekinuti konekciju sa bazom podataka ostavljajući potpuno samostalnu kopiju podataka na klijentskom računaru. Klijentska aplikacija može nakon toga nesmetano vršiti izmene nad pribavljenom kopijom podataka. Ovaj proces prikazan je na slici.

Da bi kreirali lokalnu kopiju podataka korišćenjem data adapter-a i DataSet objekata, neophodno je najpre kreirati konekciju ka bazi podataka i komandu na osnovu koje će biti kreirana lokalna kopija podataka. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši učitavanje svih radnika iz tabele radnik korišćenjem OLE DB data adapter-a.


103

Korišćenje DataAdapter objekta OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; String strSQL = "Select * from RADNIK"; OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL, conn); OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm); DataSet ds = new DataSet(); try { conn.Open(); adapter.Fill(ds, "Radnici"); } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn.Close(); } Nakon kreiranja lokalne kopije podataka tj DataSet objekta, moguće je ažurirati pribavljene podatke. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši ažuriranje podataka o sivm radnicima čije je ime Milos postavljajući im platu na vrednost 30000.

Ažuriranje podataka foreach (DataRow dr in ds.Tables["Radnici"].Rows) { if (dr["Ime"].ToString() == "Milos") { dr["Plata"] = 30000; } } Moguće je takođe i obrisati neki od redova u lokalnoj kopiji podataka ili dodati novi red.


104

Brisanje i dodavanje podataka

foreach(DataRow dr in ds.Tables["Radnici"].Rows) { if (dr["Ime"].ToString() == "Milos") { dr["Prezime"] = "Bogdanović"; dr["SSlovo"] = "M" ; dr["DatRodj"] = "1/1/2011"; dr["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 5/11"; dr["Plata"] = 20000;

DataRow row = ds.Tables["Radnici"].NewRow(); row["MatBr"] = 223456789; row["Ime"] = "Milos"; row["Prezime"] = "Obilic" ; row["SSlovo"] = "M" ; row["DatRodj"] = "1/1/2011"; row["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 8/11"; row["Plata"] = 30000; ds.Tables["Radnici"].Rows.Add(row); } }

Sve izmene učinjene na lokalnoj kopiji podataka mogu se snimiti u bazu podataka korišćenjem Update() metode DataAdapter objekta.

Snimanje podataka

OleDbCommandBuilder myOleDbCommandBuilder = new OleDbCommandBuilder(adapter);

adapter.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction.AddWithKey;

int izmenjeniRedovi = adapter.Update(ds,"Radnici");

ADO.Net održava informacije o originalnim i trenutnim vrednostima svih podataka koji se nalaze u DataSet objektu. Prilikom ažuriranja podataka, ADO.NET traži redove koji u potpunosti odgovaraju originalnim


105

vrednostima podataka u redovima DataSet objekta i po pronalaženju ih zamenjuje novim redovima tj podacima iz redova lokalne kopije. U ovom trenutku lako je uočiti da će problem nastati ukoliko neki drugi korisnik izmeni podatke pre nego što naša aplikacija snimi izmenjene podatke. Naime, drugi korisnici mogu izmeniti podatke u bazi pa prilikom upoređivanja originalnih vrednosti lokalnih kopija podataka i podataka u bazi neće doći do poklapanja. U ovakvim situacijama desiće se izuzetak. Ovakve situacije moguće je preduprediti korišćenjem DataAdapter.RowUpdated događaja. Ovaj događaj dešava se prilikom izvršenja svake insert, update ili delete operacije ali pre nego štio se desi izuzetak pa nam daje mogućnost da sprečimo dešavanje izuzetka. DataAdapter.RowUpdated događaj dešava se u trenucima dok aplikacija radi sa DataSet objektom i otvara novu konekciju ka bazi podataka pa je preporučljivo da programski kod koji se izvršava u ovim situacijama bude što manji. PITANJA


1. Na kom novom objektu se bazira najveći deo funkcionalnosti ADO.NET-a? 2. Šta je data provider? 3. U kojim prostorima imena se nalaze roditeljske klase svih ADO.NET data provider-a? 4. Navesti osnovne članove System.Data prostora imena. 5. U kojim situacijama je dobro koristiti direktan pristup podacima korišćenjem ADO.NET-a? 6. Koji je uobičajeni redosled operacija prilikom direktnog pristupa podacima korišćenjem ADO.NET-a? 7. Koja klasa enkapsulira konekciju ka izvoru podataka u ADO.NET-u? 8. Šta predstavlja ConnectionString atribut klase Connection? 9. Ukoliko se koristi OLE DB data provider, koja klasa predstavlja objektno-orijentisanu reprezentaciju

SQL komande koju je neophodno izvršiti? 10. Čemu služe instance klase DataReader i na koji način je moguće instancirati objekte ove klase? 11. Šta predstavljaju parametri SQL komande? 12. Ukoliko se koristi OLE DB data provider, na koji način je moguće ukazati na poziciju koju parametar

zauzima u SQL upitu? 13. Na čemu se bazira korišćenje beskonekcionog pristupa podacima korišćenjem ADO.NET-a? 14. Koja se klasa koristi za instanciranje objekata koji omogućavaju pribavljanje i ažuriranje objekata? 15. Koja klasa se koristi za instanciranje objekata koji vrše prenos podataka od i ka bazi podataka kod

beskonekcionog pristupa ADO.NET-a?

ZADATAK

ADO.NET

1. Korišćenjem ADO.NET direktnog pritupa podacima pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.

2. Korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a kreirati lokalnu kopiju podataka o svim radnicima, povećati svim radnicima platu za 15% i snimiti izmenjene podatke. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.


106

POVEZIVANJE WINDOWS FORMS I ASP.NET KONTROLA I PODA TAKA KORIŠĆENJEM C# PROGRAMSKOG JEZIKA I ADO.NET-A

Ciljevi lekcije

• Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama

• Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama • Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrolama • Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrolama



• Rad u Windows okruženju • Relacione baze podataka • Osnove programskog jezika C# • Osnove ADO.NET-a

UVOD

Gotovo sve aplikacije koje se mogu nazvati značajnim koriste podatke u nekom obliku. Prilikom kreiranja ovakvih aplikacija neophodno je posedovati efikasne mehanizme za skladištenje, pribavljanje i manipulaciju nad podacima. Ukoliko se pribavljeni podaci prikazuju korisnicima kroz kontrole korisničkog interfejsa aplikacije, neophodno je posedovati intuitivne načine za prikazivanje podataka koji će omogućiti korisnicima da na lak i efikasan način manipulišu podacima.

.NET platforma poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće koristiti za prikazivanje i manipulaciju nad podacima. Ove kontrole ugrađene su u Windows Forms i ASP.NET interfejse za razvoj desktop i Web aplikacija. Ugrađene kontrole omogućavaju projektantima desktop i Web aplikacija relativno jednostavan način kreiranja korisničkog interfesja koji ima mogućnost povezivanja sa bazom podataka.

Povezivanje korisničkog interfejsa tj kontrola od kojih je korisnički interfejs izgrađen, je jedan od problema koji su projektanti aplikacija u prošlosti rešavali na različite načine. Bilo je neophodno kreirati konekciju ka bazi podataka i očitati podatke, a zatim razviti programski kod koji bi grafički prikazao pribavljene podatke ili popuniti kontrole koje se prikazuju korisnicima. Programski kod razvijen na ovaj način morao je biti različit u zavisnosti od posmatrane situacije i potreba korisnika. Takođe, ukoliko se korisnicima dozvoli mogućnost izmene pribavljenih podataka, bilo je neophodno razviti programski kod koji bi pribavljao izmenjene podatke iz delova korisničkog interfejsa, skladištio te podatke u memorijske strukture na klijentskom računaru i vršio upis izmenjenih podataka u bazu podataka. Ovakav pristup zahtevao je mnogo programskog koda koji se često ponavljao i bio podložan greškama.


107

Predefinisani skup kontrola ugrađen u .NET platformu enkapsulira prethodno opisani proces i smanjuje količinu programskog koda koji je potrebno razviti. Deo koda smešten je u kontrole sa kojima se povezuju podaci i koje prikazuju podatke, dok je ostatak koda smešten u objekte koji korisnicima nisu vidljivi i koji olakšavaju povezivanje podataka i kontrola. .NET platforma takođe uvodi obrasce po kojima se razvija programski kod kojim se vrši lako povezivanje podataka sa kontrolama koje ih prikazuju korisnicima.

POVEZIVANJE PODATAKA SA WINDOWS FORMS KONTROLAMA

Većinu kontrola ugrađenih u .NET platformu je moguće povezati sa podacima. Ovakvo ponašanje posledica je činjenice da su sve Windows Forms kontrole izvedene iz klase Control koja implementira IBindableComponent interfejs. Svaka kontrola koja implementira IBindableComponent interfejs poseduje kolekciju objekata klase Binding i naziva se DataBindings. Pojedine kontrole poseduju složenije mehanizme povezivanja sa podacima. Dodatna funkcionalnost ogleda se kroz dodatne atribute članove klase poput DataSource, DataMember, DisplayMember i ValueMember atribute.

Kako je ranije naglašeno, povezivanje sa podacima u .NET platformi predstavlja mehanizam za automatsko povezivanje i sinhronizovanje podataka koji su uskladišteni u operativnoj memoriji sa kontrolama korisničkog interfejsa koje prikazuju podatke. Korišćenjem ovog mehanizma moguće je povezati kontrolu sa podacima i u potpunosti prepustiti kontroli upravljanje nad prikazom podataka. Prilikom korišćenja ovog mehanizma neophodno je sagledati pravce toka podataka i vremenske trenutke kada se zapravo prenose podaci. Ukoliko je prenos podataka jednosmeran, podaci se prenose od izvora podataka ka kontroli čiji se atributi popunjavaju pribavljenim podacima. Ukoliko je prenos podataka dvosmeran, izmenjene vrednosti atributa kontrola ažuriraju vrednosti podataka u odgovarajućem izvoru podataka. Većina mehanizama .NET platforme za povezivanje kontrola sa podacima je dvosmerna. Dvosmerni mehanizmi povezivanja kontrola sa podacima omogućava da se ažuriranje pribavljenih podataka vrši automatski tj bez potrebe za razvijanjem dodatnog programskog koda koji bi vršio ažuriranje podataka.

Kako bi mehanizam koji povezuje podatke i kontrole bio pokrenut, neophodno je postojanje programskog koda koji će pokrenuti funkcionisanje mehanizma. Pokretač mehanizma može biti:

• Izvršenje linije koda koja uvodi povezivanje kontrole i podataka • Izvršenje linije koda koja osvežava kontrolu, izvor podataka ili sam mehanizam povezivanja • Izvršenje događaja koji je pokrenut zbog promena u izvoru podataka ili u kontroli

Postoje dva primarna oblika povezivanja kontrola .NET platforme sa izvorima podataka: jednostavno povezivanje (eng. simple data binding) i složeno povezivanje (eng. complex data binding).

JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE WINDOWS FORMS KONTROLA SA P ODACIMA

Jednostavno povezivanje kontrole sa izvorom podataka vrši mapiranje atributa kontrole na atribut izvora podataka. Primer ovakvog povezivanja biće prikazan u nastavku na primeru povezivanja ComboBox kontrole sa tabelom RADNIK baze podataka PREDUZECE. ComboBox objekat poseduje DisplayMember atribut koji određuje koji će atribut iz izvora podataka kontrola koristiti za prikazivanje svake od stavki. Moguće je odrediti i ValueMember atribut ComboBox objekta. Ovaj atribut sadrži dodatne informacije koje se vezuju za svaku od stavki prikazanih u ComboBox objektu. Obično se za svaku prikazanu stavku ComboBox objekta vezuje primarni ključ ili referenca na objekat kada bi se svaka od stavki mogla jedinstveno identifikovati u izvoru podataka radi dalje manipulacije nad podacima.


108

Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima

ComboBox c = new ComboBox(); OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; String strSQL = "Select * from RADNIK"; OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL, conn); OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm); DataSet ds = new DataSet(); try { conn.Open(); adapter.Fill(ds, "Radnik"); conn.Close(); c.DataSource = ds.Tables["Radnik"]; c.DisplayMember = "Ime"; c.ValueMember = "MatBr";

c.DropDownStyle = ComboBoxStyle.DropDownList; } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka }

U ovom primeru DataSource atribut ComboBox objekta je tabela Radnik koja se nalazi u DataSet objektu ds. Atributu DisplayMember ComboBox objekta je dodeljeno ime atributa (u ovom slučaju ime kolone tabele Radnik) čije će vrednosti biti pročitane iz svakog reda tabele izvora podataka i prikazane u ComboBox kontroli kao tekst. Atribut ValueMember ComboBox objekta ukazuje na atribut MatBr tabele Radnik, koji je primarni ključ, kako bi odgovarajući red tabele Radnik mogao da bude selektovan kada korisnik izabere neku od stavki ComboBox objekta.


109

SLOŽENO POVEZIVANJE WINDOWS FORMS KONTROLA SA PODAC IMA

Složeno povezivanje kontrole sa izvorom podataka je mehanizam koji povezuje kontrole sa kolekcijama podataka. Kontrole koje se povezuju sa podacima ovim mehanizmom imaju mogućnost prikaza kolekcija podataka. Najčešće se koriste kontrole koje imaju mogućnost tabelarnog prikaza podataka. DataGridView kontrola pripada ovoj grupi kontrola.

DataGridView kontrola pripada Windows Forms prostoru imena. Ova kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju u tabelarnom obliku. Ova kontrola sastoji se od redova i kolona pri čemu presek svakog reda i kolone predstavlja ćeliju. Ćelija je osnovna jedinica predstavljanja podataka u kontroli. Izgled i ponašanje ćelije je moguće prilagoditi potrebama aplikacije korišćenjem atributa i događaja koje kontrola poseduje. DataGridView poseduje posebne ćelije u zaglavljima redova i kolona. Ćelije smeštene u zaglavljima su posebno grafički naznačene i ukazuju na mod rada kontrole poput sortiranja, ažuriranja i selekcije podataka ili dodavanja novog reda. Ćelije mogu biti različitih tipova čak i u istoj koloni ukoliko podaci nisu vezani za kontrolu, što u našem primeru neće biti slučaj. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši vezivanje podataka iz tabele RADNIK baze podataka PREDUZECE za DataGridView kontrolu.

Složeno povezivanje kontrola sa podacima

DataGridView dgv = new DataGridView(); OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; String strSQL = "Select * from RADNIK"; OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL, conn); OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm); DataSet ds = new DataSet(); try { conn.Open(); adapter.Fill(ds, "Radnik"); conn.Close(); dgv.DataSource = ds.Tables["Radnik"]; dgv.Width = this.Width; this.Controls.Add(dgv); } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka }


110

Prikazani primer najčešći je slučaj upotrebe DataGridView kontrole. Kako je ranije rečeno, DataGridView kontrola kao izvor podataka koristi kolekcije podataka. Primer ovakvog izvora podataka je DataSet objekat. Iako DataSet objekat može sadržati više tabela, od kojih svaka predstavlja kolekciju podataka, DataGridView kontrola je projektovana tako da u jednom trenutku može prikazivati samo jednu od kolekcija koje sadrže podatke. Na primer, svaka od tabela u DataSet objektu predstavlja kolekciju podataka. Ukoliko DataSet poseduje više tabela, DataGridView ima mogućnost jednovremenog prikaza samo jedne od tabela posmatranog DataSet objekta. DataGridView dozvoljava projektantima aplikacija određivanje nivoa interakcije korisnika sa podacima tj projektanti aplikacija određuju da li će korisnici imati mogućnost ažuriranja, brisanja i dodavanja podataka. Podrazumevane karakteristike DataGridView kontrole dozvoljavaju korisnicima da ažuriraju podatke u pojedinačnim ćelijama, da selektuju redove i brišu ih korišćenjem Delete tastera na tastaturi i da dodaju novi red korišćenjem poslednjeg prikazanog praznog reda kontrole. Da bi se korisnicima zabranilo dodavanje novog reda i brisanje selektovanog reda potrebno je podesiti atribute AllowUserToAddRows i AllowUserToDeleteRows na vrednost false, respektivno. Takođe, moguće je zabraniti dodavanje novog reda, brisanje selektovanog reda i ažuriranje podataka postavljanjem vrednost ReadOnly atributa kontrole na vrednost true. DataGridView kontroli je moguće dinamički dodavati kolone i redove. Da bi se dodala nova kolona u DataGridView kontrolu neophodno je definisati templejt ćelija kolone. Templejt ćelija kolone određuje tip koji će biti korišćen za ćeliju nove kolone svaki put kada se u kontrolu dodaje novi red. Svi tipovi ćelija izvedeni su iz DataGridViewCell klase i mogu biti tekstualna polja, padajuće liste, linkovi, dugmići i slike. Na osnovu tipova ćelija moguće je dinamički kreirati redove i dodavati ih u DataGridView kontrolu. U nastavku će biti dat primer programskog koda koji vrši kreiranje DataGridView kontrole i u kontrolu dodaje jednu kolonu a zatim dodaje jedan red.

Korišćenje DataGridView kontrole DataGridView dgv = new DataGridView(); DataGridViewTextBoxColumn newCol = new DataGridViewTextBoxColumn(); newCol.HeaderText = "tekstualno polje"; dgv.Columns.Add(newCol); DataGridViewRow newRow = new DataGridViewRow(); DataGridViewComboBoxCell comboCell = new DataGridViewComboBoxCell(); comboCell.Items.Add("Crna"); comboCell.Items.Add("Bela"); comboCell.Value = "Bela"; newRow.Cells.Add(comboCell); dgv.Rows.Add(newRow);


111

Prilikom izmene sadržaja ćelija DataGridView kontrole od velikog je značaja da li je kontrola povezana sa podacima. Ukoliko je povezivanje izvršeno, svi izmenjeni podaci će automatski biti zapamćeni u izvoru podataka (u bazi podataka) iz kojeg su pribavljeni. Ukoliko se u ćeliji nalazi link ili dugme, korisnici neće biti u mogućnosti da menjaju sadržaj ćelije jer ove kontrole ne dozvoljavaju promene njihovog sadržaja korisnicima. Ukoliko se u ćeliji nalazi padajuća lista, pod izmenom sadržaja smatra se selektovanje neke druge stavke u odnosu na trenutno selektovanu ili prepisivanje trenutno prikazanog teksta u stavki padajuće liste (da bi prepisivanje sadržaja trenutno selektovane stavke bilo moguće, DisplayStyle atribut padajuće liste mora imati vrednost “ComboBox“).

POVEZIVANJE PODATAKA SA ASP.NET KONTROLAMA

Osnovni principi povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima su naizgled slični povezivanju Windows Forms kontrola sa podacima: odrediti koji je izvor podataka i postaviti ga za izvor podataka kontrole. Iako naizgled isti kao kod Windows Forms kontrola, mehanizam povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima se fundamentalno razlikuje. Kod Windows Forms kontrola, ovaj mehanizam kreira direktnu vezu između kontrole i baze podataka. Ukoliko korisnik izmeni podatke prikazane u kontroli, podaci u bazi podataka za koju je kontrola vezana se automatski menjaju. Takođe, ukoliko se podaci u bazi podataka izmene dok je kontrola prikazana korisniku, podaci koje kontrola prikazuje će se automatski izmeniti. Ovakav način povezivanja kontrola i izvora podataka nije efikasan kod aplikacija koje koriste Internet kao svoje radno okruženje jer je neefikasno održavati direktnu vezu sa bazom podataka korišćenjem Interneta.

Povezivanje ASP.NET kontrola sa podacima ima malo sličnosti sa prethodno opisanim mehanizmom. Mehanizam povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima je jednosmeran – podaci se prenose iz izvora podataka (baze podataka) ka kontroli. Nakon prenosa podataka, objekti koji predstavljaju memorijsku reprezentaciju podataka se odbacuju i kreirana stranica se šalje klijentu. Ukoliko korisnik izmeni podatke koje prikazuje kontrola, ASP.NET aplikacija može snimiti izmenjene podatke ali se snimanje podataka neće desiti automatski.

ASP.NET poseduje dva mehanizma povezivanja kontrola sa podacima: jednostavno povezivanje (povezivanje pojedinačnih vrednosti) i složeno povezivanje (povezivanje kolekcija podataka). Prvi tip povezivanja je daleko jednostavniji ali složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.NET kontrola.


112

JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE PODATAKA SA ASP.NET KONTROL AMA

Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima koristi se za dodavanje informacija bilo gde na ASP.NET stranici. Jednostavno povezivanje ne mora imati nikakve veze sa ADO.NET-om. Ono omogućava da se vrednosti promenljivih, atributa ili izraza dinamički dodaju bilo gde na stranici. Kod jednostavnog povezivanja, programski kod koji vrši povezivanje se dodaje direktno u HTML tekst stranice.

Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi, ASP.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima.

Jednostavno povezivanje se može posmatrati i kao varijanta kreiranja dinamičkog teksta. Da bi se koristilo neophodno je dodati specijalne izraze u HTML tekst stranice. Ovi izrazi imaju sledeći format:

<%# ovde_stoji_izraz %>

Sintaksa liči na skript jezike, ali ovo nije skript jezik. U ovaj deo je moguće ubaciti jedino validne izraze za jednostavno povezivanje. Bilo kakav programski kod bi na ovom mestu doveo do greške prilikom izvršenja stranice. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja jednostavnog povezivanja.

Jednostavno povezivanje kontrola i podataka

public partial class _Default : System.Web.UI.Page { protected int promenljiva; protected void Page_Load(object sender, EventArgs e) { promenljiva = 123; this.DataBind(); } }


113

Pored postavljanja statičkog teksta, jednostavno povezivanje je moguće iskoristiti kako bi se na stranici prikazali atributi neke od klasa. U nastavku će biti prikazan primer koji prikazuje atribut pod nazivom URL nove stranice pod nazivom URLPage.

Jednostavno povezivanje kontrola sa atributima klasa

public partial class URLPage : System.Web.UI.Page { public string URL; protected void Page_Load(object sender, EventArgs e) { URL = Server.MapPath("Water lilies"); this.DataBind(); } }


114

SLOŽENO POVEZIVANJE PODATAKA SA ASP.NET KONTROLAMA

Složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.NET kontrola.

Složeno povezivanje omogućava da se na stranici prikažu podaci iz čitave tabele baze podataka. Za razliku od jednostavnog povezivanja, složeno povezivanje zahteva upotrebu specijalnih kontrola koje podržavaju ovakav vid povezivanja. Obično se koriste CheckBoxList objekti ili ListBox objekti ali se mogu koristi i daleko sofisticiranije kontrole poput GridView kontrole. Kontrolu koja podržava složeni način povezivanja sa podacima je moguće razlikovati od ostalih po tome što poseduje DataSource atribut. Kao i kod jednostavnog povezivanja, kontrole koje podržavaju složeni način povezivanja ne moraju podatke pribavljati iz baze podataka niti moraju koristiti ADO.NET objekte. Ove kontrole je recimo moguće povezati sa nizom podataka.

Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi, ASP.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima.

Složeno povezivanje kontrola sa podacima podrazumeva korišćenje podskupa kontrola koje podržavaju ovakav način povezivanja. Ove kontrole spadaju u grupu tzv. list kontrola. U ovu grupu kontrola spadaju ListBox, DropDownList , CheckBoxList, RadioButtonList, HtmlSelect, GridView , DetailsView i FormView. ListBox, DropDownList , CheckBoxList i RadioButtonList kontrole omogućavaju povezivanje sa jednom kolonom podataka. HtmlSelect kontrola u osnovi funkcioniše na isti način kao i ListBox kontrola ali je zadržana zbog lakšeg unapređivanja starih APS stranica. GridView , DetailsView i FormView su kontrole koje mogu prikazivati više od jedne kolone podataka jednovremeno. Pri korišćenju kontrola koje se povezuju sa jednom kolonom podataka, povezivanje podataka se vrši postavljanjem vrednosti odgovarajućih atributa


115

kontrola. Vrednosti atributa je moguće postaviti statički u .aspx stranici ili dinamički tj korišćenjem programskog koda koji pristupa atributima kontrole i postavlja njihove vrednosti. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši povezivanje ListBox kontrole sa ArrayList objektom i izgled .aspx stranice nakon izvršenja koda. ArrayList klasa pripada System.Collections prostoru imena. Objekti klase ArrayList predstavljaju kolekciju objekata. Ova kolekcija može posedovati bilo koji objekat izveden iz klase object.

Složeno povezivanje kontrole sa ArrayList objektom public partial class _Default : System.Web.UI. Page { protected void Page_Load( object sender, EventArgs e) { ArrayList aList = new ArrayList (); aList.Add( "Crna" ); aList.Add( "Bela" ); aList.Add( "Crvena" ); aList.Add( "Plava" ); ListBox lBox = new ListBox (); lBox.DataSource = aList; this .FindControl( "form1" ).Controls.Add(lBox); this .DataBind(); } }

Kontrole iz grupe list kontrola je moguće povezati sa podacima korišćenjem ADO.NET-a. U ovim situacijama povezivanje se obično odigrava u tri koraka. Najpre se kreira objekat koji će predstavljati izvor podataka. Ovo je obično objekat klase DataReader ili DataSet. U primeru koji će biti prikazan u nastavku, objekat klase DataSet će biti kreiran i popunjen dinamički tj korišćenjem programskog koda. Zatim je potrebno povezati kontrolu, koja će u primeru biti ListBox, sa izvorom podataka. Na kraju, neophodno je aktivirati povezivanje eksplicitnim pozivom funkcije DataBind().


116

Složeno povezivanje korišćenjem ADO.NET-a

public partial class _Default : System.Web.UI.Page { protected void Page_Load(object sender, EventArgs e) { //lista ListBox lBox = new ListBox(); //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(); //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds.Tables.Add("Boje"); //dodavanje kolone u tabelu ds.Tables["Boje"].Columns.Add("Naziv"); //kreiranje i dodavanje redova DataRow dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Bela"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Crna"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Zelena"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Pink"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); //povezivanje kontrole i izvora podataka


117

lBox.DataSource = ds.Tables["Boje"]; lBox.DataTextField = "Naziv"; //dodavanje liste na stranicu this.FindControl("form1").Controls.Add(lBox); //povezivanje kontrola i podataka this.DataBind(); } }

GridView , DetailsView i FormsView spadaju u grupu složenijih ASP.NET kontrola. Razvijene su specijalno za potrebe povezivanja sa podacima tj korišćenjem složenog mehanizma povezivanja. Upotreba ovih kontrola i složenog mehanizma povezivanja biće predstavljena na primeru GridView kontrole. GridView kontrolu je moguće dodati direktno u HTML tekst .aspx stranice ili dinamički, korišćenjem programskog koda. Kako je ranije naglašeno, GridView pripada grupi kontrola koje imaju mogućnost prikazivanja više kolona istovremeno. Sve kontrole koje pripadaju ovoj grupi poseduju DataSource atribut koji se koristi za povezivanje za izvorom podataka. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja GridView kontrole i njeno povezivanje sa podacima sadržanim u DataSet objektu. DataSet objekat se u ovom primeru kreira dinamički tj korišćenjem programskog koda.


118

Složeno povezivanje korišćenjem GridView kontrole

public partial class _Default : System.Web.UI.Page { protected void Page_Load(object sender, EventArgs e) { //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(); //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds.Tables.Add("Boje"); //dodavanje kolone u tabelu ds.Tables["Boje"].Columns.Add("Naziv"); ds.Tables["Boje"].Columns.Add("RedniBroj"); //kreiranje i dodavenje redova DataRow dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Bela"; dr["RedniBroj"] = "1"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Crna"; dr["RedniBroj"] = "2"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Zelena"; dr["RedniBroj"] = "3"; ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); dr = ds.Tables["Boje"].NewRow(); dr["Naziv"] = "Pink"; dr["RedniBroj"] = "4";


119

ds.Tables["Boje"].Rows.Add(dr); //povezivanje kontrole i izvora podataka grid.DataSource = ds; //povezivanje kontrola i podataka grid.DataBind(); } }

ASP.NET stranica:


120

Izgled stranice:

DataSet objekat korišćen u prethodnom primeru je popunjen podacima korišćenjem programskog koda tj ručno. Pored ovakvog vida popunjavanja izvora podataka, moguće je koristiti i ADO.NET. Primer korišćenja ADO.NET objekata za korišćenje složenog mehanizma povezivanja GridView kontrole sa podacima biće prikazan u nastavku.

Popunjavanje DataSet objekta podacima iz baze podataka public partial class _Default : System.Web.UI.Page { protected void Page_Load(object sender, EventArgs e) { OleDbConnection conn = new OleDbConnection(); conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb"; String strSQL = “Select * from RADNIK”; OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL, conn); OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm); DataSet ds = new DataSet(); try


121

{ conn.Open(); adapter.Fill(ds, “Radnik”); conn.Close(); grid.DataSource = ds; grid.DataBind(); } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } } }


122

PITANJA


1. Šta je povezivanje kontrola sa podacima u .NET platformi? 2. Šta može biti pokretač mehanizma za povezivanje kontrola sa podacima? 3. Koji su primarni oblici povezivanja Windows Forms kontrola .NET platforme sa podacima? 4. Na koji način funkcioniše jednostavno povezivanje Windows Forms kontrole sa izvorom podataka? 5. Ukoliko se vrši povezivanje podataka sa ComboBox kontrolom, koji atribut ComboBox kontrole

određuje koji će atribut izvora podataka popuniti podacima stavke kontrole? 6. Šta omogućava složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima? 7. Na koji način DataGridView kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju? 8. Koja klase se najčešće koristi kako bi se instancirali objekti koji predstavljaju izvore podataka korišćene

pri složenom povezivanju? 9. Opisati razlike povezivanja Windows Forms kontrola sa izvorima podataka u odnosu na povezivanje

ASP.NET kontrola sa izvorima podataka. 10. Da li se snimanje izmenjenih podataka koje prikazuju ASP.NET kontrole dešava automatski? 11. Navesti tipove mehanizama povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima. 12. Čemu služi jednostavno povezivanje ASP.NET kontrola sa podacima? 13. Šta omogućava složeno povezivanje ASP.NET kontrola sa podacima? 14. Koja funkcija pokreće mehanizam složenog povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima? 15. Prikazati format specijalnih izraza koji se ugrađuju direktno u HTML kod stranice i koji omogućavaju

korišćenje jednostavnog povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima? 16. Kako se naziva grupa kontrola koja omogućava korišćenje složenog mehanizma povezivanja ASP.NET

kontrola sa podacima i koje kontrole spadaju u ovu grupu? 17. Koja je razlika između GridView i ListBox kontrole u pogledu mogućnosti prikaza podataka sa kojima

su povezane?

ZADATAK

ADO.NET

1. Korišćenjem ADO.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms ComboBox kontrole sa podacima o radnicima. Svaka stavka ComboBox kontrole treba da prikazuje ime i prezime radnika, dok je ValueMember atribut ComboBox kontrole povezan sa matičnim brojevima radnika. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.

2. Korišćenjem ADO.NET-a izvršiti povezivanje ASP.NET GridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika. GridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika, kao i ime i prezime radnika. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE, respektivno.


123

ZADATAK: ADO.NET I APLIKACIJE BAZA PODATAKA

Kao osnovu projekta potrebno je iskoristiti postojeću bazu podataka PREDUZEĆE (ova baza podataka je išla kao prateći materijal uz lekcije o SQL-u).

Zadaci:

1. Preuzeti MS Access verziju baze podataka PREDUZEĆE

2. Korišćenjem ADO.NET direktnog pristupa podacima, ukoliko postoji, pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.

3. Korišćenjem ADO.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms DataGridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika. DataGridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika, kao i ime i prezime radnika. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE, respektivno.

Rešenja zadataka predati u vidu zip arhive koja sadrži 2 projekta. Instalacije za Visual C# Express Edition i Visual Web Developer Express Edition mogu se pronaći na adresama http://www.microsoft.com/express/vcsharp/ I http://www.microsoft.com/express/vwd/, respektivno.

baze podataka.pdf

Documents

Transcript of baze podataka.pdf