Batakovic Dusan

7/29/2019 Batakovic Dusan

1/17

Duan T. Batakovi

Etniki i nacionalni identiteti u Bosni iHercegovini (XIX XX vek). Jezik, vera,

identitet1

Sredinom XIX veka u Bosni i Hercegovini (BiH) bilo je od1,070.000 stanovnika oko 400.000 pravoslavnih, oko328.000 muslimana i oko 178.000 rimokatolika, uz jopriblino 2000 jevreja Sefarda, nastanjenih, uglavnom, u

Sarajevu.2 Do austro-ugarske okupacije 1878. u Bosni jebilo oko 7000 begovskih muslimanskih i oko 70.000kmetovskih porodica. Do 1850. glavnim gradom Bosanskogvilajeta smatran je Travnik, da bi potom njegovo seditebilo izmeteno u Sarajevo. Gradovi su bili meanog etni-kog i verskog sastava, ali je svaka od verskih zajednicaivela u posebnim kvartovima u ariji, s veoma malo uza-

jamnih dodira. Gradovi su, meutim, bili naseljeni pretenomuslimanskim stanovnitvom.3

1. Bosanski muslimani: vera kao identitet

Bosanski muslimani nastali su iz socijalnog stratuma tokomprocesa islamizacije domaeg slovenskog stanovnitva.

1 Saoptenje je izuzetno uvrteno u zbornik radova, mada autor nijeprisustvovao skupu nego je samo dostavio saoptenje (op. ur.).2Ostalihje bilo oko 162.000.33 Up. BiH od srednjeg veka do novijeg doba, zbornik radova, Beograd,1995.


2/17

Identiteti u Bosni i Hercegovini68

Premda islamizacija, za razliku od nasilnog raseljavanja(preteno urbanog) stanovnitva, nije bila osnovno dravnonaelo u Carstvu Osmanlija, jedan od izrazitijih oblika pri-silne islamizacije bio je devirme (danak u krvi).4 Hrian-skim otpadnicima su, pod uslovom da promenom vere uuu strukturu upravne hijerarhije, bili zajameni aristokratske

privilegije i posedi. Brza integracija jednoga dela gornjihslojeva hrianskog drutva u novi versko-politiki sistemolakavala je kontrolu Osmanlija u osvojenim zemljama.5

Muslimani su pripadali gospodareem sloju stanovnitva ujednoj teokratski ustrojenoj dravi kakva je bila OsmanskaImperija. Uglavnom slovensko stanovnitvo, koje je naislam prelo naputajui hrianstvo istonog, zapadnog ili

prelaznog (tzv. bogumilskog) obreda, bosanski muslimanisu preko islama otvarali put sopstvenoj socijalnoj promociji.Njihov identitet, u poetku jo etniki, vremenom je oslo-nac traio u regionalno-verskoj, tj. bosansko-islamskoj oso-benosti, oslonjen na iru imperijalnu tradiciji. U svako-dnevnom saobraaju koristili su tokavski dijalekt koji jeVuk Karadi poetkom XIX veka ustanovio kao srpski

knjievni standard, dok su me

usobnu prepisku vodiliuglavnom irilicom nazvanom stara Srbija. Samo je zane-marljiv broj uenih ljudi govorio i pisao na arapskom iliturskom jeziku.

Sukobi konzervativnih bosanskih muslimana s reformator-skim merama Porte od poetka XIX veka nastali su zbogustupaka hrianima iznuenih slabou Carstva i rastu-

om snagom hrianskih pokreta, koji su, kao u Srbiji,

4 Up. R. Samardi, Mehmed Sokolovi, Beograd, 1975.5 Up. M. Todorova, Ottoman Legacy in the Balkans, in: Balkans. A Mirrorof the New InternationalOrder, Istanbul, 1995, 55-75.


3/17

Duan T. Batakovi 69

okonani razvlaivanjem begova i iseljavanjem najveegdela muslimanskog stanovnitva. Ukidanje starog oblikadravnog vlasnitva nad zemljom 1833. nije oznailo iukidanje zavisnosti hrianskog kmeta od muslimanskoggospodara. Iz anarhije koja je obeleila prelaz iz XVIII u XIXvek nastao je sloj paralelnih zemljinih vlasnika itluk sa-

hibija koji su se nametnuli u anarhiji kao lokalni zatitnicihrianskih sela od raznih vojski i odmetnutih druina, kojesu, koristei neredovne prilike, neometano harale selima ibesomuno globile raju.

2. Srbi: od verskog ka laikom identitetu

Bosanski i hercegovaki Srbi, nekadanji sunarodnici mo

-nih bosanskih begova, vekovima su bili samo njihovi kme-

tovi. U najveem broju pravoslavne vere, a socijalno ukmetskom statusu (preko 80 procenata), Srbi su u domaimMuslimanimavideli otpadnike od sopstvene etnike zajed-nice, odnosno samo lokalnu varijantu omraenih Turaka.Bosanski muslimani su smatrani renegatima ("Poturica goriod Turina") koji hriane ugnjetavaju, neprestano, a zaraun tuinske vlasti. Socijalna diskriminacija, uokvirenaverskom pripadnou, bila je dominantan fenomen koji je,u najveem procentu, uticao da verska pripadnost, po-duprta nepremostivim socijalnim razlikama, bude glavnaodrednica u oblikovanju modernih nacionalnih identiteta.6

Pravoslavni Srbi bili su relativna veina stanovnitva u BIH,dok je u Bosni njihova najvea koncentracija bila u Bo-sanskoj krajini, s leve strane reke Bosne, od srpskih celina uHercegovini razdvojena muslimanskom masom u istonoj i

6 O bosanskim i hercegovakim Srbima up.: D. T. Batakovi, The Serbs inBosnia & Herzegovina. History and Politics, Paris, 1996.


4/17


srednjoj Bosni.7 Ve definisani verskom pripadnou srp-skom pravoslavlju, Srbi su imali snanije razvijenu nacio-nalnu svest od verskih zajednica muslimana i rimokatolika:prota Mateja Nenadovi, jedan od glavnih ustanikih voapregovarao je 1803. u Sarajevu sa istaknutim Srbima ozajednikom ustanku i nameri da se dva ustanika srpska

pokreta "sastanu u Sarajevu".Srpska pobeda na Miaru 1806. bila je znaajna prekretnicau shvatanju turske sile i osmanske vlasti. No, uprkos pla-novima, 1809. je opti ustanak Srba u BiH izostao. Prilivmuslimanskog stanovnitva izbeglog iz osamostaljene Srbijepreplavio je istonu Bosnu, stvarajui novi zid verskog raz-dvajanja kojim je bilo oteano, a donekle i onemogueno

dalje politiko zbliavanje pravoslavnih Srba s dve straneDrine.

Suoen sa iskljuivo verskim kriterijumom kod muslimana irimokatolika, srpski identitet u BiH ostao je izrazito verskiobojen, jer se verska dimenzija, kao temelj modernog,nacionalnoga identiteta, odreivala u odnosu prema dru-gom. Ili, kako je 1858. u putopisu F. Giljfedring, ruski kon-

zul u Sarajevu zapazio:/Za pravoslavnog Srbina/ odrei se svoje vjere znailo bi/.../odrei se svoje narodnosti/.../. Pravoslavni Srbin, ma gdje onivio/.../ ima, sem crkve, jednu veliku domovinu, srpsku zem-lju/.../. /O/na postoji idealno, kao zemlja jednoga pravo-slavnog srpskog naroda. /.../. Njegov sadanji ivot poiva nanarodnim temeljima i protkan je preanjim istorijskim i-votom nacije.8

7 Veze Srba iz Bosne i Srba iz Srbije bile su viestruke. Meu ustanikimvoama oko etvrtina njih je vodila poreklo u prvome ili drugome kolenuili bila roena u Hercegovini ili u samoj Bosni.8Putovanje po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji, Sarajevo, 1971.


5/17

Duan T. Batakovi 71

3. Politika previranja i evolucija verskih i politikihidentiteta

Jaanje verskih ustanova u XIX veku bilo je najtenje po-vezano s nacionalnim prosveivanjem s obzirom na to da jesistem millet-a u Evropskoj Turskoj faktiki izjednaavaoversku i nacionalnu pripadnost, premda je, kao oblik per-

sonalne autonomije, objedinjavao samo pripadnike istecrkve, ne prepoznajui njihovu etniku posebnost. Posleukidanja Peke patrijarije 1766, srpski episkopi u Bosnipostali su grki jerarsi, a Vaseljenski sinod u Carigraduformalno Veliko vee nacije. Meutim, nie stanovnitvo uBosni imalo je ve jasno oblikovano oseanje nacionalnepripadnosti. Zato je svako izlaenje iz strogo definisanog

verskog okvira turska administracija otro kanjavala.tampanje srpskih udbenika u Bosni onemoguavala je1850-ih turska vlast, da bi 1853. amil-paa, vanrednikomesar Porte zabranio da se bosanski hriani premanjihovoj nacionalnosti nazivaju Srbima. Zabrana, meutim,nije imala velikog uticaja jer je ve 1855. u Sarajevu bilaosnovana Srpska narodna kola.

Po pitanju udbenika, turske vlasti su bile znatno odlunije:u planovima podnoenim na odobrenje, izrazi srpski re-dovno su bili zamenjivani sa bosanski. S jaanjem srpskesvesti, posebno u gradskim slojevima, turske vlasti su po-kuale s nametanjem regionalnog, bosanskog identiteta. USarajevu je 1866. osnovan Bosanski vjestnikkoji je tvrdio:

/B/osanski narod izraava narodnost u potpunom smislu, koja

nije samo genetina nego i istorino spojena sa ovom zem-ljom, i nju ograniavajui takoe ograniavana, ostala je ne-povrijeena razliitou vjeroispovedi.

Kako takva politika orijentacija nije imala nikakvog odjekaniti je mogla biti prihvaena od rimokatolika i pravoslavnih,


6/17


jezik je, moda i zbog pokuaja da se pridobiju Hrvati iSrbi, u ovom listu nazivan ponekad i hrvatsko-bosanski, aponekad i srpsko-bosanski. Bez odjeka u srpskom graan-stvu i svetenstvu, a sasvim strana seljatvu tradicionalnoodanom vlastitoj veri i ideji narodnosti, ideja o bosanskojautonomiji bila je brzo naputena. Za srpsko seljatvo

Bosna je bila i ostala srpska zemlja.

4. Hrvatska integracija: versko i jeziko kao okosnicanacionalnog

Nasuprot Srbima, koji su versku pripadnost vremenom pre-vodili u laiku varijantu vezanu za jeziki, odnosno kulturni

identitet, a svoju socijalnu slobodu bili spremni da, oslo-njeni na Crnu Goru (Hercegovina) i Srbiju (Bosna), izbore sorujem u ruci, Hrvati su vlastitu nacionalnu integraciju, pougledu na Maare, sprovodili spajanjem dravnihi historij-skog prava te verskog, rimokatolikog odreenja, kaoopredeljujuih odrednica pripadnosti hrvatstvu. U pore-enju s hrvatskom integracijom, ukupna nacionalna idelo-gija Srba u XIX veku bila je preteno laika, uzimajui, povaeim merilima epohe, jezik kao osnovni kriterijum kultur-nog samoodreenja za odreivanje nacionalnog identiteta.

Verska sastavnica srpske nacionalne integracije nametala sesamo tamo gde je verska pripadnost, kao u BiH - i to presvega zaslugom politikog sistema na kojemu je poivalaOsmanska Carevina- vremenom postala opredeljujui ini-lac versko-etnikog, a zatim i nacionalnog razlikovanja,premda je i tamo bilo upornih pokuaja da se verske razlikei omraze vremenom prevaziu, a da se nacionalni identitetstanovnitva odredi, pre svega, prema zajednikom, lingvis-tikom kriterijumu - znai kao srpski.


7/17

Duan T. Batakovi 73

Dva rivalska nacionalna pokreta, srpski kao preteno laiki ihrvatski kao preteno konfesionalni, funkcionisala sumanje-vie slono sve do izbijanja Istone krize 1875.godine, u nastojanjima da se BiH izvue ispod osmanskevlasti. Tek posle okupacije BiH 1878. to pritajeno rivalstvoprerasta u otvoreni sukob, u kojemu su se bosanski Musli-

mani iz politikih i verskih razloga pokuavali da trajnoveu za Hrvate kao Habsburgtreunarodu Austro-Ugarskoj.

Posle poetnog vezivanja za pravoslavne Srbe, oni se, zbogzatite nasleenih feudalnih privilegija, sve vie vezuju zaHrvate u koaliciju koja je direktno usmerena protiv Srba.

5. Bonjak: sinonim zabosanskog Muslimana

Bosna i Hercegovina je i posle okupacije ostala zemlja du-bokih verskih i versko-etnikih podela.

Bosanski Muslimanivremenom su napustili svaku zajednicusa svojim saplemenicima i sebe nazivajupravi Turci.

/S/vaki postupak, svaka rije, svaka misao bosanskog musli-mana najue je vezana s njegovom religijom, /i/ako u sebi

nose slovenski karakter.

9

Ime Bonjak, premda ne bez tradicije, odnosilo se, me-utim, prema hrvatskim svedoanstvima, samo na Musli-mane:

/U/ Bosni se hriani ne smeju zvatiBonjaci /.../ /H/riani suraja bonjaka, a druge suVlasi.10

Rimokatoliko stanovnitvo, za razliku od Srba, jo nije

imalo jasno profilisanu nacionalnu svest. I Antun Radi,

9 A. Strausz, Bosnien. Land und Leute, 1, Wien, 1882, 183.10 Prema: T. Kraljai, Kalajeva uprava u BiH 1882-1903, Sarajevo, 1987,86.


8/17


hrvatski politiar je posle puta po Bosni 1899. zapazio:

/U/verio/sam se/ da je ime hrvatsko u BiH seoskom svijetuposve nepoznato.11

Za razliku od Muslimana, koji su se, u prvim godinamaokupacije, zajedno sa pravoslavnim Srbima opirali novimvlastima, meu Hrvatima u Hrvatskoj i Slavoniji rasle su

nade da je okupacija BiH samo uvod u pripajanje okupi-ranih provincija Monarhiji, i to ukljuivanjem u sastavHrvatske-Slavonije. Hrvatska politika ideologija smatrala jeBosnu i Hercegovinu autentino hrvatskim zemljama. AnteStarevi je bosanske Muslimane smatrao cvijetom hrvat-stva, dok su slina uverenja, u neto blaoj varijanti, delili iFranjo Raki i itav niz drugih politiara. A hrvatska nasto-

janja da se apsorbuje itava Bosna i Hercegovina nisu pro-makla ni upuenim stranim diplomatama, npr. L. Moreau,francuskom konzulu u leto 1883. godine:

/Takva/ pretenzija/.../ nije nova koncepcija. /.../ /A/li/.../,dok ostane i jedan Srbin, ova kombinacija nee moi biti os-tvarena.12

6. Benjamin Kallay: potiskivanje srpske prekobosanskenacije

Sledei osvetano maarsko iskustvo o jednojpolitikoj na-ciji u jednoj vienacionalnoj zemlji, B. Kallay, zajednikiupravnik BiH razvio je ideju o posebnoj bosanskoj naciji,iji bi nosioci bili bosanski Muslimani, navodno starobogumilsko plemstvo koje je primanjem islama sauvalo

11 Prema: isto.12 Ministre des Affaires Etrangres (M.A.E.), Paris, Correspondancepolitique et consulaire, Turquie- Sarajevo, vol. 13, f. 478, Sarajevo, 20. jul1883. godine.


9/17

Duan T. Batakovi 75

stare privilegije. Veina bosanskog plemstva bila je, meu-tim, unitena jo u doba turske najezde, a Muslimanisu, unajveem broju, bili potomci islamizovanih Hrvata ili Srba.

Kallay je oekivao da e ideologiju bosanske nacije najpreprihvatiti Muslimani, iji je identitet bio pre svega regio-nalan i verski, a ne nacionalno definisan. Novi identitet tre-

balo je, zatim, nametnuti Srbima, koji su imali ve profili-sanu nacionalnu svest. Po prvom popisu iz 1879. godine,od 1,158.164 stanovnika pravoslavni Srbi su imali relativnuveinu: 496.485 dua.13 Nametanje novog identiteta tre-balo je sprovesti najpre na kulturnom planu, jer je domaainteligencija bila glavni nosilac i iritelj ideja o ujedinjenjuSrba.

Da bi se prekinula kulturna veza izmeu pravoslavnih imuslimana, umesto srpskog dijalekta i irilice, koji su bilizajedniki obema konfesionalnim grupama, nametnuta jeupotreba hrvatskog dijalekta i latininog alfabeta, a umestosrpsko-hrvatskog za slubeni jezik proglaen je bonjaki(ili zemaljski jezik). irilino pismo sistematski je potis-kivano, a najbrojnijim, srpskim crkveno-kolskim optinama

i kolama pravljene su velike tekoe u redovnom radu.Kallayeve ideje, u oblikovanju bosanskog separatizma,propagirali su bogato subvencionisani listovi (BosnischePost, Bonjak, Sarajevski list), a unoenje srpskih, a delom ihrvatskih listova iz Crne Gore, Srbije i Vojvodine teDalmacije bilo je zabranjeno. Ta politika ostala je snazi iposle njegove smrti 1903. godine, da bi broj zabranjenih

glasila 1908. dosegao broj od 187 asopisa i listova.14

13 Prema: Istorija srpskog naroda, V-1, Beograd, 1983, 560 i dalje.14 Up. M. Ekmei, Stvaranje Jugoslavije1790-1918, 1, Beograd, 1989.


10/17


Uporedo s nastojanjima da se stvori i nametne nov, bosan-ski identitet svim trima verskim grupama, okupaciona ad-ministracija je podravala snaenje uticaja jedinog pouzda-nog elementa u BiH - rimokatolikih Hrvata. No, rimoka-toliko stanovnitvo pod punom kontrolom hrvatskog klera(franjevaca), premda verno Monarhiji, jo nije imalo jasno

oblikovanu nacionalnu svest. Ugra

ivanje hrvatskih ele-menata u novi bosanski identitet imalo je za cilj da stvoriosnovu za zbliavanje Hrvata i Muslimana, a da se pra-voslavnim Srbima nametne kulturni obrazac sasvim razliitod postojeeg, zajednikog sa Srbima u Crnoj Gori i Srbiji.Zbog toga su u novoj nacionalnoj politici, ideologija bosan-skog identiteta i hrvatskog kulturnog obrasca smatranikompatibilnim.

Radi snaenja rimokatolikog uticaja u Bosnu su 1881.dovedeni jezuiti, kao borbeniji u irenju prozelitizma oddomaih franjevaca koji su, u prethodnim decenijama, do-bro saraivali sa domaim Srbima i s vlastima u Srbiji. Sa-rajevski nadbiskup Josip Stadtler naroito je prednjaio usejanju razdora izmeu Hrvata i Srba, a zatim i izmedu

Muslimanai Srba. Uprkos upozorenjima zvaninih vlasti, onje u vie navrata prevodio muslimane u rimokatoliku veru,

to je izazvalo i prve pokuaje politiko-verskog or-ganizovanja meu islamskim stanovnitvom. Istovremeno,deavalo se da se, o dravnom troku, tampaju i knjigepune uvredljivih naziva za pravoslavne Srbe.15

Statdler se javno hvalio da mu je pao u deo zadatak "da

pod papin tit prevede hriane istone pravoslavne crkve",a uz podrku Patriotischer Hilfsverein fur Bosnien, koji je

15 Up. Cf. Balan, Katolika crkva i Sloveni u Bugarskoj, Srbiji, BiH,Sarajevo, 1885.


11/17

Duan T. Batakovi 77

obrazovan u Austriji da bi u Bosni pomagao rimokatolikupropagandu. No, i alio se: "na hriane istone crkve, kojuovi ne odvajaju od svoje narodnosti."16

7. Politika denacionalizacije

Na udaru okupacionih vlasti nale su se, u sklopu politikedenacionalizacije, srpske crkveno-kolske optine, koje suza Srbe pod tuinskom bile neka vrsta njihove drave udravi:

Pod uticajem laikihinilaca, /.../ one su poprimile izrazito na-cionalni karakter koji se skladno uklapao sa verskim nasleem.Do kraja XIX veka bilo ih je od 351, ali aktivnih svega 42. Uznjih je radilo i 309 kola preteno pod upravom lokalnog pra-

voslavnog svetenstva. Ograniavanje slobodnog rada /.../zapoeto je odmah po okupaciji 1878. godine, kada je nazahteve Srba o slobodnom izboru mitropolita, upotrebiirilice islobodi podizanja kola odgovoreno otrim, represivnimmerama.17

Uvoenje latinice i hrvatskog dijalekta srpsko-hrvatskogjezikau kole izazvalo je veliki otpor meu Srbima. Latinicaje doivljavana "kao sutinsko obeleje katolicizma", a

16 Prema: M. Vesni, Otadbina, knj. 18, sv. 69, decembar, Beograd,1887, 155.Up. i E. de Lavaleye, La pninsule des Balkans, Vienne, Croatie, Bosnie,Serbie, Bulgarie, Roumelie, Turquie, Roumanie, Bruxelles, 1886, kao ikritiku M. Vesnia, n.d., 138-161.1177 Na Kallayevu politiku albe su dolazile u anonimnim dopisima

beogradskim asopisima:/O/n je/.../ znao da se vjera pravoslavna i srpska narodnost kodnaeg naroda izjednaila/.../. /R/aunao/je/ dae jednoga danadoi na narod do opteg rasula, pae pri tome zaboraviti sam nasebe tee tako i naroda srpskog postepeno nestati, a ime Srbinkonano ieznuti(Delo, vol. XVI, Beograd, 1897, 513-514).


12/17


hrvatski dijalekt kao "prikrivena katolika propaganda."18Predstavka banjalukih Srba iz 1882. dobro odslikava takvooseanje:

Sudski i administrativniinovnici/.../ ne imadoe prea posla,veda ovde ire 'velikohrvatstvo'/.../ kao da u ovoj zemljinema Srba. /.../. Osim pisma prezrena je i potlaena i naasrpska narodnost.19

Memorandum sline sadrine uputili su 1880. caru i mos-tarski Srbi, alei se na potiskivanje irilice i srpskih na-cionalnih prava te represiju policije. Anonimni izveta,potpisan kao Srbin Bosanac, upozoravao je, pak, na Kal-layeve pokuaje da u evropskoj javnosti ostavi utisak osvojoj vladavini kao modernoj i prosveenoj:

/On/, da bi opravdao svoj postupak o smetnji i proganjanjunaih kola, /.../ preko/.../ djela evropske tampe, pravi nanarod do ludila zaslijepljenim veliko-srpskim agitacijama///te/ predstavlja na narod varvarima/.../. Istina je da smo miodsudni protivnici komunalnih kola, // zato to su/...//one/ ba glavno orue kojim Kalaj misli iskorijeniti srpskunarodnost, /.../ /i/ da se/.../ borimo protiv nametanja silomlatinice/.../. Volimo svoje, a potujemo tue.20

Uporedo s proganjanjem srpskog nacionalnog pokreta od-vijalo se i potiskivanje pravoslavlja. Po zakljuenju konkor-data sa Vaseljenskom patrijarijom u Konstantinopolju, 28.marta 1880. godine, okupacione vlasti dobile su pravo dapostavljaju nove episkope, s tim da su postojea etirizadrana na svojim poloajima. Tri mitropolita su, meu-tim, ubrzo bili prognani, da bi, potom, ista sudbina zadesila

18 Prema: Istorija srpskog naroda, VI-1, Beograd, 1983, 612-613 (Izvetajruskog konzula iz Sarajeva, 12. novembar 1880).19 Prema: H. Kapidi, Hercegovaki ustanak 1882, Sarajevo, 1956, 64 i68.20Delo, n.d., 530-531.


13/17

Duan T. Batakovi 79

i etvrtoga, mitropolita dabro-bosanskog Savu Kosanovia.On je Beu podneo zvaninu Predstavku protiv agresivnogrimokatolicizma, a zbog otvorenog sukoba s Kallayem od1883. bio je 1885. prisiljen da podnese ostavku. Novevladike birani su iz hijerarhije Srpske pravoslavne crkve(SPC) u Hrvatskoj i Vojvodini, od kojih se oekivalo da e

sprovoditi politiku lojalnosti novim vlastima.21

Novi vladike,ak ni oni pokorni okupacionim vlastima, nisu, meutim,mogli da stave pod punu kontrolu svoje nie svetenstvo.

8. Pokreti za crkveno-kolsku autonomiju

Od 1896. godine, uz pomo vojvoanskih Srba, a donekle i

beogradske vlade, iz jezgra otpora favorizovanju rimo-katolike vere i prisilnoj kroatizaciji kolstva nastao je pok-ret za crkveno-kolsku autonomiju. Najpre pod vostvommitropolita . Nikolajevia, autonomistiki pokret Srba je,preko ovlaenih predstavnika iz inteligencije i trgovakogsloja (G. Jeftanovi, K. Kujundi V. ola i S. Trifkovi),uputio etiri memoranduma caru (1896, 1897, 1901. i1902. godine), u kojima je zahtevao zatitu srpskih nacio-nalnih ustanova i njihovu autonomiju, a zatim i graanskeslobode, slobodu okupljanja i tampe te ustavne garancijeza navedena prava.22

Sadraj Prvoga memoranduma, kojeg su potpisali pred-stavnici svih veih srpskih crkveno-kolskih zajednica, do-bro ilustruje njihov poloaj:

21 Up. . Slijepevi, Istorija SPC-a, 2, Minhen, 1978.22 Up. B. Madar, Pokret Srba BiH za vjersko-prosvjetnu autonomiju,Sarajevo, 1982, 263-274, i. D. T. Batakovi, La Bosnie-Herzegovine: lesysteme des alliances, u: Islam, Balkan i velike sile (XIV-XX vek), Beograd,1997, 335-355.


14/17


Inoverni, nepravoslavni poverenici prisustvuju sednicama iuestvuju u reavanjima; nasilno skidaju i svetiteljske ikone iistorijske slike; zabranjuju kupovanje i katastarsko prepisivanjenepokretnina na crkveno-kolske optine bez prethodne doz-vole politikih vlasti; ometaju verske obrede; za sveanosti Sv.Save istu rasporede i na njima ine promene; ne ispunjavajunaredbe koje se odnose na upotrebu irilice prema crkveno-kolskim optinama, ve naturaju latinicu i hrvatinu; niteupotrebu srpskog imena i prijetnjama nameu optinama nazivbosanskog jezika /.../; uskrauju slobodni izbor paroha,rasteruju i premetaju svetenike; globe i gone lino pojedinelanove optina: zidanje srpskih crkava oteava se i potiskujesa uglednijih mesta u varoi.23

Usledile su represivne mere prema potpisnicima Prvogamemoranduma, a srpski trgovci bili su prisiljavani da se

potpisivanjem peticije protiv Memoranduma ograde odnjegovih inicijatora. To je, uz razne mere pretnji i prinude,izazvalo podelu meu srpskim prvacima na narodnei vladi-ne ljude.24

Drugi srpski memorandum(1897) imao je i podrku musli-mana, ugroenih u versko-kolskoj autonomiji na slian na-in. Iz Bea, meutim, nije bilo povoljnog odgovora na zah-

tev da nezavisna komisija ispita tvrdnje iznesene u srpskimalbama. Umesto toga usledili su novi progoni i otputanjate prinudne ostavke srpskih uitelja, a Kallay je samoformalno pokazivao spremnost za pregovore i poputanje.

Za Trei memorandum, sastavljen 1900. u ime 73 srpskeoptine, bila je, pak, istovremeno zatraena intervencija izatita Rusije.25

23 Prema: P. Slijepevi (ed.), Napor BiH za osloboenje i ujedinjenje,Sarajevo, 1929, 82-83.24 Up. Ehli-Islam, Bezakonja okupacione uprave u BiH, Novi Sad, 1901.25Up. P. Slijepevi (ed.), Napor..., n.d., 88 (pismo K. Pobedonoscevu).


15/17

Duan T. Batakovi 81

9. Saradnja sabosanskim Muslimanima

U zajednikom otporu kroatizaciji, koju je nametala okupa-ciona administracija, pravoslavni Srbi su, privremeno,ostvarili saradnju sa autonomistikim pokretom Muslimana,koji je od 1899. teio istom cilju. Pokuaj prevazilaenjeverskih razlika pokuan je sporazumom zakljuenim 1902. s

muslimanskim prvacima u Slavonskom Brodu. Dogovorenaje zajednika borba za autonomiju Bosne i Hercegovine kaodveju srpskih zemalja:

Srbi pravoslavne i muslimanske vere obavezuju se raditi i savnarod pozvati da na tome radi da Bosna i Hercegovina dobijusvoju upravu podvrhovnom vlasti sultana.

Bilo je dogovoreno da je narodni i slubeni jezik srpski, a

pismo irilica te da Bosnom naizmenino upravljaju jedanmuslimanski i pravoslavni guverner, a da se zabrane svirimokatoliki redovi osim franjevaca.26

Uporedo s dvostrukim pritiskom muslimana te pravoslavnihi muslimana, usledio je 1902. etvrti memorandum, izazvanponovnim otezanjem pregovora, opet od strane Kallaya. Teksledee godine, kad se u pregovore umeala i Vaseljenska

patrijarija, postignut je mali napredak u definisanju pravasrpskih optina. Pod novim ministrom S. Burianom, postignutje Sporazum o crkveno-kolskoj autonomiji (odreen jeobim nadlenosti i nadzora te dotacija i poreza za njihovoizdravanje): carskom je potvrdom 13. jula 1905. tajSporazumpostao Zakon. Devetogodinja borba za kulturnuautonomiju bila je uspeno okonana.

Zbog dubokih verskih razlika, koje su imale i snanu soci-jalnu motivaciju, nova ideologija B. Kallaya nije, uprkos ve-

26 V. Skari, O. Hadi Nuri i N. Stojanovi, BiH pod austrougarskomupravom, Beograd, 1938, 96.


16/17


likim naporima i sistematskoj propagandi njegove admini-stracije na kulturnom, politikom i kolskom planu naila naoekivani odziv. Politika nasilnog nametanja novog bo-sanskog identiteta izazvala je, tavie, samo kontraefekat.Francuski konzul u Sarajevu primetio je:

Rafinirati sredstva ugnjetavanja nije civilizovanje.27

Uspostavljanjem srpske versko-kolske autonomije 1905.bio je i definitivno naputen plan o stvaranju posebnebosanske nacije. To je potvrdila i pobeda muslimana uborbi za versku autonomiju, steena 1909. godine. Nazivjezika je, umesto bosanski i zemaljski, od 1907. zvaninonazivan srpsko-hrvatskim, mada je bilo pokuaja da se re-dosled izmeni i nazove hrvatsko-srpskim jezikom. Tri po-

sebna identiteta u BiH, hrvatski, muslimanski i srpski, ostalisu kamen temeljac dalje izgradnje nacionalnih identiteta.Hrvati i Srbi muslimanske vere, pokazalo se, obuhvatili susamo jedan deo muslimanske elite koja je svoju pravusintezu nala tek kasnije, prihvatanjem nadnacionalnogjugoslovenskog identiteta. Razlike u tumaenju prolosti,nerazreeni sporovi oko prava na odreene prostore, kao i

rivalski koncepti nacionalnog ujedinjenja bili su idealanscenario za katastofu iji se prvi in odigrao u Sarajevu, naVidovdan, 28. juna 1914. godine.

Zusammenfassung

Die bosnischen Moslems sind im Proze der Islamisation der sla-wischen Bevlkerung aus dem sozialen Stratum, das der herrschendenSchicht gehrte, entstanden. Ihre Identitt, die anfangs noch einenethnischen Charakter hatte, suchte mit der Zeit ihre Basis in derreligis-glubigen, d.h. bosnisch-islamischen Zugehrigkeit. Die bosnis-

27 Prema: Istorija srpskog narodaVI-1, Beograd 1983, 622.


17/17

Duan T. Batakovi 83

chen und die herzegowinischen Serben, welche die relative Mehrheitder Bevlkerung bildeten und zum grten Teil orthodoxen Glaubenhatten, waren jahrhundertelang doch nur ihre Knechte. In denMoslems sahen sie Renegaten der eigenen ethnischen Gemeinschaft,bzw. nur eine lokale Variante der verhaten Trken. Die serbischeIdentitt in Bosnien-Herzegowina (BH), die ausschlielich mit demreligisen Kriterium bei Moslems und rmischen Katholiken kon-frontiert war, behielt eine ausgesprochen religise Dimension, welchedie Basis der modernen, nationalen Identitt wurde, und sich imVerhltnis zum anderen definierte. Im Gegensatz zu den Serben,fhrten Kroaten ihre eigene nationale Integration durch eine Kop-pelung von staatlichen und historischen Rechtenund einer religisen,rmisch-katholischen Bestimmung als wesentliche Kriterien derkroatischen Zugehrigkeit durch.

Auch nach der Besetzung im Jahr 1878 blieb das Land in religiser undethnischer Hinsicht tief zerspalten. Unter diesen Umstnden ent-

wickelte B. Kallay, der gemeinsame Verwalter fr BH, die Idee bereine besondere bosnische Nation, wessen Trger die bosnischen Mos-lems wren. Danach galt es, die neue Identitt den Serben aufzu-zwingen, die bereits ein profiliertes nationales Bewutsein hatten, undden Einflu des einzigen zuverlssigen Elementes in BH der rmisch-katholischen Kroaten zu strken. Die Politik der Denationalisierungbedingte den Widerstand der Serben und fhrte zu einer Bewegungfr ihre kirchlich-schulische Autonomie, was auch von den Moslemsuntersttzt wurde. Durch die Einfhrung der serbischen religisen undschulischen Autonomie im Jahr 1905 und der moslemischen religisenAutonomie im Jahr 1906 wurde der Plan ber die Grndung einerbesonderen bosnischen Nation aufgegeben. Drei besondere Identit-ten in BH die kroatische, moslemische und serbische, blieben derGrundstein fr die weitere Entwicklung nationaler Identitten.

Batakovic Dusan

Documents

Transcript of Batakovic Dusan