9. Barok u Engleskoj

- XVII vek – na samom početku - smrt Elizabete I (vreme njene vladavine je bilo razdoblje relativnog mira i prosperiteta, smirene su strasti između protestanata i katolika)

-barokna arhitektura prodrla je sa nosiocima kontrareformacije; prvi domaći arihitekta bio je Inigo Hones (ili Jones); stvarao je pod uticajem renesanse arhitekture, naročito Paladia

- požar u Londonu 1666. – posle njega, u toku obnove došlo je do zamene uništenih crkava i palata novim, prema planu Kristofera Rena

- Inigo Jones unosi novi ton u arhitekturu; dva puta je boravio u Italiji, video je Paladijeve gradnje. Time je položen temelj engleskog paladijanizma, koji je vladao sve do XIX veka

- posle smrti Elizabete I, na presto dolazi Džejms I (iz dinstije Stjuarta)

- pojavi baroka u Engleskoj prethodila je verzija manirizma – jufjuizam (po liku Jufju iz romana „Anatomija duha“ Dž. Lilia iz 1579.) – odlikuje se neobičnim obrtima, složenim metaforama (često preuzete iz prirodnih nauka), aliteracijama, antitezama

- Engleska u ovom periodu – bogata, razvijena zemlja, sa razvijenom trgovinom. Postojao je i parlament – stran Džejmsu I, koji je bio protestant i imao planove o apsolutističkoj vladavini, prezirao je parlament i zbog toga je bio neomiljen vladar.

- nasledio ga je Čarls I – 1629.raspustio je parlament i 11 godina vladao sam, apsolutistički. Za vreme njegove vladavine izbio je i Prvi episkopski rat, a sukobi Čarlsa I i parlamenta doveli su građanskog rata. Čarls I je javno pogubljen 1649.

- engleska renesansa je pun procvat doživela za vreme Elizabete I i Džejmsa I. Elizabeta je svojom inteligencijom, kulturom i sklonošću ka sjaju i raskoši bila živi simbol preporoda i stvorila je uslove za njega – elizabetanski duh

- XVII vek je jedno od najburnijih doba engleske istorije, obeleženo borbom parlamenta i kralja, što je podelilo naciju na dva tabora: 1. Anglikanci i katolici (čuvari kraljevog apsolutizma)

2. puritanci (zalagali se za versku i političku slobodu)

- dolazi do pobede puritanaca i zavodi se diktatura Olivera Kromvela, posle njegove smrti dolazi do obnove monarhije

- rađa se nova književnost pod uticajem francuske književnosti

- iako je puritanizam teorijski neprijatelj svakog estetskog i bilo kakvog drugog uživanja, ipak je nadahnuo dve najznačajnije ličnosti te epohe – Džona Banjana i Džona Miltona

- javljaju se kavaljerski pesnici, koji su verni elizabetanskoj književnoj tradiciji, a u politici su protivnici puritanaca. S druge strane su puritanski pesnici, koji nadahnuće crpe iz svojih strogih verskih osećaja (Marvel, Milton)

- stvaraju i metafizički pesnici – oni nisu pripadali ni jednoj određenoj školi, sledili su tradiciju učene poezije; začetnik je Džon Don. Oni tragaju za najsloženijim pesničkim slikama, a njihove omiljene teme su ljubav, vera i smrt.

Džon Milton – po verskom i političkom opredeljenju je bio puritanac. 20 godina je bio na strani Olivera Kromvela, pisao je pamflete, aeropagitike (o slobodi štampe), naslednik je elizabetanske tradicije. „Izgubljeni raj“ piše za vreme restauracije – obrađuje temu iskušenja i pada naših praroditelja u raju; pokušava da potvrdi božje proviđenje i opravda puteve gospodnje; možda i nesvesno se poistovećuje sa likom pobunjenog satane. Njegov stih je slobodan, ali oseća se grčko i latinsko poreklo.

Džon Banjan – takođe puritanac, a njegove jedina lektira bila je Biblija. Napisao je „Poklonikovo putovanje“ – alegorijsku priču od putovanju hrišćanina i njegove žene ka nebeskom gradu.

-povratak monarhije povratkom Čarlsa II na presto značio je oslobođenje od puritanske diktature. Sve su češći napadi na puritance, a osnovni književni žanr postaje satira

- javlja se nov duh, prožet francuskim uticajima, što će kasnije dovesti do klasicizma Aleksandra Poupa

-pisce više ne nadahnjuje elizabetanski duh ili metafizičke teme, već satira i satirički duh

-javljaju se preteče klasicizma, dolazi do razvoja nauke i racionalističke empirističke filozofije