Auto Bild saveti.pdf

AUTO BILD | Br. 13 8. jul 2009.

Briga o gumamaMalo vozaa je svesno koliko pravilna briga o pneumaticima moe da produi njihovivotni vek. Pravilan pritisak, centriranje i balansiranje donose mnoge utede

Gume su tokom vonjejedini kontakt automobila ipodloge, pa se investicija ukvalitetan proizvod uvek is-plati. Sportsko oslanjanje,snane konice, ABS i ESPnee vam biti od velike po-moi ukoliko vas izdajupneumatici, a to moe lakoda se dogodi zbog oteenja,nedovoljnog pritiska vazdu-ha, starosti, istroenosti...Stoga je neophodno da impovremeno posvetite neop-hodnu panju bar jednomu dve nedelje.

PRITISAK VAZDUHAOdgovarajui pritisak va-zduha u pneumaticima imaogroman uticaj na voznekarakteristike automobila.Ukoliko je pritisak suvienizak menja se profil dodir-ne povrine gume i asfalta,to utie na stabilnost iupravljivost u krivinama ina ponaanje prilikomotrog koenja i ubrzanja.Takoe, poveava se potro-nja goriva, poto ispumpa-ne gume imaju vei otporpri kotrljanju. Zbog slabogpritiska strada i sam pneu-matik: pored nepravilnogtroenja gaznog sloja, haba-nje se ubrzava i zbog znat-no veeg oslobaanja toplo-te. Zato redovno provera-vajte pritisak, a najbolje jeda nauite da ovu operaci-ju obavite prilikom toenjagoriva (u zavisnosti od ue-stalosti, naravno). Ni previ-

sok pritisak nije dobar: gu-ma e se vie troiti po cen-tralnom delu gazne povri-ne, dok e putnicima u do-broj meri biti uskraenaudobnost. Kontrolu trebavriti kad su gume hladne,poto se zagrevanjem to-kom vonje podie i priti-sak (to je brzina vea, tem-peratura i pritisak vie ra-stu), pa automobil ostaviteda se malo odmori premerenja. Inae, merenjeobavezno obavite odgova-rajuim ureajem nemoj-te se pouzdati u odokativ-nu metodu, koja je naroi-to beskorisna kada su u pi-tanju nii profili. Da zaklju-imo: neproveravanjempritiska vazduha u gumamasebi stvarate dodatne i pot-puno nepotrebne trokove,pri emu raste i rizik od in-cidenata tokom vonje.

UVAJTE IH OD...Gume pod uticajem direkt-nih sunevih zraka postajukrute, pa se zbog gubitkaelastinosti stvaraju sitnepukotine, koje se vreme-nom ire. Takva guma poi-nje ubrzano da propada, apostaje i poroznija, odno-sno bre gubi vazduh, pa jepotrebno ee proveravatipritisak. Stoga, koliko godmoete izbegavajte parkira-nje na suncu, mada je to e-sto nemogu zadatak. Nagume veoma loe utiu svevrste hemikalija, pa obrati-

te panju da se prilikom ra-znih popravki na tokovimane nau ulje, benzin, razre-iva, boja, WD-40... Oprezprilikom parkiranja: nikadane ostavljajte gumu na po-la ivinjaka, jer se na taj na-in deformie njena struk-tura. O izbegavanju rupa ipaljivoj vonji po loemputu ne treba ni govoriti.Visoke ivinjake savlada-vajte polako i pod to otri-jim uglom, jer moe da seoteti metalni omota pne-umatika. Inae, blokiranjetokova prilikom paninogkoenja moe da omir-gla toliki sloj gume sa ga-zne povrine, da se to ka-snije osea u vonji (blagevibracije).

SKLADITENJEUkoliko koristite, kao to bitrebalo, dva seta pneumati-ka (jedan za zimu, drugi zaostatak godine), sigurnoimate problem sa skladite-njem. Neki vulkanizeri nu-de ovu uslugu po pristupa-noj ceni ili moete da ihostavite u podrumu ili gara-i. Tu se, naravno, javljaproblem kako ih uskladiti-ti. Generalno, treba ih sme-stiti na mranom, hladnomi suvom mestu, poto, kaoto smo ve rekli, visokatemperatura i vlaga imajunegativan uticaj. Najbolje jeskinuti ih sa felne, oprati iosuiti, te ih poloiti hori-zontalno na, na primer, dr-

venu paletu. Ovde se javljaproblem dugotrajnog priti-ska na gumu na dnu, tomoe da izazove deformaci-je. Zato ih povremeno trebarotirati: donje staviti na vrh,a one odozgo na dno. O sta-vljanju jo nekog tereta nanjih, kao to to obino bivau pretrpanim garaama ipodrumima, nema ni govo-ra. Da biste bili mirniji, mo-ete da ih postavite i usprav-no na posebno postolje ko-je lako moe da se improvi-zuje, ali tako da budu bardesetak centimetara iznadpoda. I u ovom sluaju ihtreba povremeno okretati,kako ne bi uvek bio optere-en isti deo gume. Ukolikone elite da ih skidate sa fel-ni, najbolje je da ih okaitena zid, poto tako sav priti-sak trpi felna. Moete ih i sa

felnama sloiti uspravno, alije tada izuzetno vano dapritisak bude ispravan, ka-ko ne bi dolazilo do defor-macija. S obzirom na to da

Neproveravanjempritiska vazduhau gumamasebi stvaratedodatne i potpunonepotrebnetrokove

Kontrolu treba vriti kada sugume hladne, poto sezagrevanjem tokom vonjepodie pritisak vazduha

Na gumu veoma loe utiu sve vrste

SAVETNIK

8. jul 2009. Br. 13 | AUTO BILD

vazduh postepeno izlazi izgume zbog njene porozno-sti, i u ovom sluaju je po-trebno povremeno okreta-nje, kao i provera pritiska.

BALANSIRANJENeizbalansiranost negativnoutie na sam pneumatik, alii na elemente oslanjanja. Pritom, vibriranje ne prija ni vo-zau. Balansiranje se obave-zno obavlja prilikom svakogmontiranja, bez obzira na toda li je re o novoj ili popra-vljanoj gumi, a korisno je po-noviti ga na svakih 10.000preenih kilometara. Pod-setnik: ukoliko se vibriranjei nakon balansiranja (ili za-mene) gume nastavi, pro-blem je u nekom od eleme-nata sistema oslanjanja. Ina-

e, balansiranje je postupakkojim se uravnoteavaju ma-se tokova na razliitim stra-nama iste osovine dodava-njem olovnih tegova na fel-nu. Ukoliko se balansiranjene uradi na vreme, pneuma-tici e se troiti neravnomer-nije i bre, a vremenom mo-gu da stradaju i neke kom-ponente oslanjanja.

POMERAJTEAUTOMOBIL

Ukoliko automobil dugostoji na istom mestu, lakomoe da doe do deformisa-nja guma, bez obzira na nji-hovu starost, pritisak vazdu-ha ili uslove. Zato auto trebas vremena na vreme pokre-nuti, a ukoliko je pokvaren,najbolje je podii ga na drve-ne klocne i skinuti tokove.

CENTRIRANJE TRAPATrap koji nije dobro centriran,pored uticaja na vozne osobi-ne automobila, doprinosi i br-em i neravnomernijem tro-enju guma. Ono predstavljapodeavanje pravilnih uglovatokova, a preporuuje se na-kon svih popravki na sistemuoslanjanja, kao to su zame-na opruga, letve volana, osci-lirajuih ramena amortizera,spona... Na prvi znak nejed-nakog troenja guma trebalobi obaviti centriranje. Preven-tivno se preporuuje na10.000 kilometara.

ROTACIJARotaciju, odnosno promenumesta guma, primenjujemozbog njihovog neravnomer-nog troenja zbog raznih raz-

loga, ak i kada su automobili pneumatici u potpunosti is-pravni. Proizvoai u svojimprirunicima preporuujukako treba vriti rotaciju pne-umatika i na koliko kilome-tara. Tu postoje velike razli-ke: na primer, Good Yearproporuuje rotaciju na 7.000km, Bridgestone na 5.000 8.000 km, Michelin na 7.000 10.000 km, Fulda na 10.000 15.000 km. Ukoliko niste si-gurni, rotaciju je najboljeobaviti na 5.000 do 10.000km. Istina, u skorije vreme suse javila miljenja prema ko-jima treba ili ispravljati nedo-statke koji dovode do nerav-nomernog troenja ili kupitinovi par (set) pneumatika ka-da za to doe vreme. Ovo re-enje je u praksi ispravnije,ali i mnogo skuplje.

hemikalija, pa obratite panju da se prilikom raznih popravki na tokovima ne nau ulje, benzin, razreiva, boja, WD-40...

Zbog nedovoljnog pritiskastrada i sam pneumatik: porednepravilnog troenja gazeegsloja, habanje se ubrzava i zbogveeg oslobaanja toplote

, AUTO BILD | Br. 13 8. jul 2009.

SAVETNIK ELEKTRONSKI LOPOVI

PROVALE NA DALJIJednostavnim radijskim ureajima bandes lakoom blokiraju signalautomobilskogkljua za daljin-sko centralno zakljuavanje.Tako vlasnik automobila odlazi u uverenjuda je auto zakljuan, a zapravo je ostavljen na milost i nemilostlopovima

Lopovima nikada nijebilo lake da jednostavnimpritiskom na dugme stignudo novca, nakita i drugihvrednosti. O tome svedoe inedavna zbivanja u Dizel-dorfu (Dsseldorf) gde su lo-povi opljakali desetak limu-zina upravo iz zemalja spodruja bive Jugoslavije.

Najvea opasnost vreba na

parkiralitima: im nekokrene da zakljua svoj autodaljinskim putem, lopovipritisnu govornu tipku ne-kog ureaja koji emituje ja-ke radijske signale ili je u be-inoj vezi s nekim drugimradijskim ureajima, na pri-mer sa voki-tokijem. Tadasnaan signal nadjaa slabi-ji signal automobilskog klju-

a i auto ostaje otvoren, avlasnik to ne primeuje. Na-ime, u tom sluaju dogaa seneto slino kao s jakom bu-kom koja nadglasa sve. Naisti nain auto preuje sig-nalnu poruku s kljua i po-staje lak plen lopova koji vi-e uopte ne moraju da setrude oko automobila pro-sto uu kao u samoposlugu.

Pri tom ne odnose samo sit-nice kao to su navigacioniureaji ili naoare za sunce.Pre tri godine daljinska ma-fija je u automobilu jednoginostranog zlatara nala nazadnjem seditu koveg: unjemu je bilo dragog kame-nja u vrednosti od blizu mi-lion evra!

Ono to je u celoj prii lo-

Lopovima je dovoljno da uisto vreme kada i vi pritisnete dugme za zakljuavanje na svomkljuu, i oni ukljue govornu funkciju na svom voki-tokiju

8. jul 2009. Br. 13 | AUTO BILD -

)*().*//*()'

NUe jeste injenica da je danasgotovo svaki centimetarprostora oko nas premreenraznim radiotalasima kojimogu da ometaju ili da pot-puno onesposobe nae au-tomobile, iako proizvoaiulau velika sredstva u bor-bu protiv te nevidljive opa-snosti. Dogaalo se ve danam se itaoci ale kako svojautomobil u nekim situaci-jama odjednom vie ne mo-gu da zakljuaju daljinski ilida im iznenada, bez vidlji-vog razloga, zakae elektro-nika i auto zamre. Ponekiput je dovoljno da auto po-gurate nekoliko metara i da-ljinsko zakljuavanje opetprofunkcionie.

Sve se to dogaa kada jakradiosignal nadjaa signalkljua na frekvencijama od433,05 i 434,79 MHz. A natim frekvencijama signaleesto odailjaju mnogobroj-

ni kuni aparati i termome-tri s radio-prijemnikom, slu-alice za muziku, daljinskiureaji za otvaranje gara-nih vrata, stare CB radio-stanice, razni voki-toki ure-aji... Ovi poslednji posebnoalju tako jake radiosignaleda mogu da blokiraju daljin-sko zakljuavanje svih auto-mobila na nekom parkirali-

tu. Kao kad na nekom kon-certu najglasniji instrumentnadjaa ostale.

U nekim sluajevima akti-vira se i blokada motora.

Tehniki, protiv ovog ob-lika kriminala ne moe da seuini nita posebno, ali vo-zai mogu da postanu mno-go oprezniji: obavezno tre-ba proveriti jesu li se uklju-

ili migavci kao znak da jeauto zakljuan ili prosto ru-kom povui vrata.

Meutim, to nije uvek ta-ko jednostavno. Recimo, koima potpuno automatizovandaljinski klju (Keyless Go),nanovo e otvoriti vrata prisvakoj proveri rukom.

Strunjaci nemakog uni-verziteta u Bohumu (Boc-

hum) dokazali su da se sig-nal za otvaranje nekih mo-dela lako uhvati, odnosnosnimi i potom memorie iponovno emituje. Drugimreima, to znai da lopovipraktino imaju u ruci kljuod vaeg automobila! A u ta-kvim sluajevima lopovimogu da se domognu zaistasvega, a ne samo sitnica.

Istraivanja mernim instrumentom poka-zala su da se daljinskim upravljanjem auto-mobilskog kljua najee alje radiosignalna frekvenciji od 434,4 Mhz. Naime, kako jere o frekvenciji za koju nije potrebna licen-ca, na njoj radiosignale alju mnogobrojnielektrini ureaji. Nasuprot njima, mobilniradijski ureaji, koji rade na beinoj vezi, go-tovo, po pravilu, ne ometaju daljinsko zaklju-avanje automobila.

Testirali smo: snaniji voki-toki ureaj moe da ometa rad elektronikekljua za daljinsko otkljuavanje ak i na udaljenosti od gotovo stometara

U svojoj 13,5 miliona vrednoj laboratoriji Audijevi strunjaci mogu da simuliraju sve radio frekvencije i da prate njihov uticaj na elektroniku automobila

Na frekvencijamaizmeu 443,05 i

434,79 MHz smetnje pri daljinskom

zakljuavanju vozila mogu da stvaraju

razni odailjai, krovne antene

pa i nadzorne video kamere

(dole desno)

Na frekvencijamaizmeu 443,05 i

434,79 MHz smetnje pri daljinskom

zakljuavanju vozila mogu da stvaraju

razni odailjai, krovne antene

pa i nadzorne video kamere

(dole desno)

AUTO BILD | Br. 13 8. jul 2009.

SAVETNIK POMO NA PUTU

Pozovi 987 radi lepovanjaUkoliko ste se ikada nali u kvaru usred neke nedoije, poznat vam je oseaj olakanja kadastigne lep sluba. Meutim, ta uiniti da bi vas ova avantura to manje kotala?

Automobil, ma koliko bio odra-van, u jednom trenutku moeda vas izneveri na putu, dalekood kue. Ukoliko vozite neku zasta-vu ili vozilo starije generacije, a ima-te iskustva u popravkama, moda e-te uspeti da ga osposobite za vonjudo najblieg servisa ili prodavnice re-zervnih delova. U suprotnom, mora-ete da pozovete pomo. Komiju, u-raka ili kuma nema smisla da zoveteukoliko nisu automehaniari, pri e-mu opet postoji velika mogunost dasledi vezivanje sajle ili kanapa za vu-u i veoma muno lepovanje Na-ravno, odluka da se automobilom le-puje drugi automobil, ponekad i te-i, pala je zbog visoke cene uslugalep slube. Meutim, ukoliko stelan AMSS, avantura moe da proemnogo jeftinije, naroito u inostran-stvu.

Cena lepovanja

Ukoliko niste lan Auto-moto save-za Srbije lepovanje automobila evas kotati 64,90 dinara po preenomkilometru, ukljuujui i put koji je ka-mionu potreban za dolazak i povra-tak u bazu. Utovar i istovar se napla-uju dodatnih 708 dinara. Meutim,ukoliko ste lan AMSS, pored bes-platnih kilometara na koje moete daraunate u okviru lanstva, dobijate20 odsto popusta, dok su utovar i is-tovar besplatni. Tako e, na primer,lan sa osnovnim lanskim paketomza lepovanje pri kojem kamion mo-ra da pree 100 kilometara, platiti3.894 dinara, dok je komercijalna ce-na za vozae koji nisu lanovi 7.198dinara. Razlika se uveava s rastomkilometrae: na primer, za 300 kilo-metara odnos je 13.499 dinara prema20.178 dinara. Meutim, ovi popustimogu da se iskoriste samo jednomgodinje.

Bela lanska karta

Uplatom godinje lanarine od 600dinara dobija se osnovno lanstvo ilibela lanska karta, koja podrazume-va neogranien broj pravnih saveta izoblasti saobraaja i putovanja, infor-macija o mogunosti pronalaenjaneophodnih rezervnih delova, itine-rera (planova putovanja) u zemlji iinostranstvu, procena vrednosti vozi-la u sluaju kupovine i prodaje. to setie konkretnih usluga, bela lanskakarta obezbeuje:

popravku vozila na putu, jednom

u toku trajanja lanstva (do 40 kmprelaska SPI vozila u odlasku ipovratku, i do jedan as rada);

prevoz vozila u sluaju kvara ilisaobraajne nezgode, jednom utoku trajanja lanstva (do 40 kmprelaska lepera u odlasku i po-vratku);

popust na prevoz vozila od 20 od-sto, jednom u toku trajanja lan-stva.

Nakon prelaska navedene bes-platne kilometrae, lepovanje vozi-la je za 20 odsto jeftinije nego za au-tomobile iji vlasnici nisu lanoviAMSS. Osnovna lanarina daje i pra-vo na rentiranje automobila u BudgetRent A Car poslovnicama sa popu-stom od 10 odsto u inostranstvu i 20odsto u Srbiji i Crnoj Gori.

uta lanska karta

Za lanarinu solidarnosti ili utulansku kartu, potrebno je izdvojiti2.000 dinara. lanarina je za pravna li-ca neto skuplja i iznosi 2.600 dinara.Kakve prednosti donosi ovaj paket?

Tehnike i druge pogodnosti u Srbiji:

popravka vozila na putu, tri putau toku trajanja lanstva (do 40 kmprelaska SPI vozila, u odlasku ipovratku, i do jedan as rada);

prevoz vozila u sluaju kvara, jed-nom u toku trajanja lanstva (do100 km prelaska lepera, u odla-sku i povratku);

prevoz vozila u sluaju saobraaj-

ne nezgode, jednom u toku tra-janja lanstva, bez ogranienja ukilometrai.

Refundiranje trokova:

hotelskog smetaja, do tri dana uhotelu B kategorije, u sluajusaobraajne nezgode, dok trajepopravka vozila;

prevoza lanova porodice, vozomili autobusom, u sluaju saobra-ajne nezgode ili kvara vozila.

Tehnike i druge pogodnosti u inostranstvu:

besplatan pravni savet u kore-spondentnom klubu, do 50 evra;

usluga putne pomoi u sistemuZMIJA jednom godinje po-pravka vozila i/ili lepovanje donajblieg servisa;

prevoz vozila oteenog u saobra-ajnoj nezgodi, do prebivalitalana, jednom u toku trajanjalanstva (vai za kontinentalnideo Evrope);

hotelski smetaj, zbog popravkevozila oteenog u saobraajnojnezgodi, do 300 evra;

kredit za popravku, prevoz vozi-la ili prevoz lanova porodice, poosnovu garancije, do 1.000 evra(uz obavezan depozit).

Ostale utede

AMSS nudi i mogunost da prili-kom putovanja u inostranstvo ostva-rite znaajne utede u domenu obez-beivanja smetaja, putovanja, hote-

la, restorana, zabave, odmora i rekre-acije, turistikih atrakcija, opinga,korienja sportskih sadraja, zdrav-stvenog i banjskog turizma... Naime,AMSS je od 2007. godine punoprav-ni lan udruenja ARC Europe, au-tomobilskih nacionalnih saveza i klu-bova Evrope, to znai da je u mogu-nosti da svojim lanovima ponudi po-godnosti i popuste sistema Showyour Card!, koji mogu da se iskori-ste na mestima sa ovom oznakom.Vie informacija o visini popusta i vr-sti usluga moete nai na sajtuwww.amss.org.rs

Treba napomenuti da pravna licanemaju prava na popuste u ovom si-stemu.

Kontakt

Broj telefona Operativnog centra je987 pozivom moe da se dobije po-mo na putu 24 asa dnevno, 365da-na u godini. Ostali telefoni su 011/333 11 00 (od 7.30 do 15 asova) i011/333 12 00 (non-stop Operativnicentar). Adresa u Beogradu je Ruzvel-tova 18, a pregled AMSS mree iromSrbije i vie informacija moete vide-ti na sajtu www.amss.org.rs

Protiv prevara

Pomo u statusu lana moe se tra-iti tek pet dana nakon uplate lana-rine, kako se ne bi deavalo da se onauplati nakon kvara ili udesa, pa da seve sutradan trai besplatna interven-cija.

Porodica

Pravo na korienje svih pogodno-sti pripada i lanovima porodice, od-nosno supruniku i deci lana Auto-moto saveza Srbije.

Unapred odreeno vozilo

lanstvo traje 365 dana od danaulanjenja, a tehnike pogodnosti seodnose na unapred odreeno vozilo.U sluaju promene vozila, javite se or-ganizaciji AMSS u kojoj ste se ulani-li, kako biste pravo na tehnike po-godnosti preneli na drugo vozilo.

Pomo na putu jedostupna 24 asa

dnevno, 365 dana ugodini

Osnovno lanstvo podrazumeva jednu popravku (jedan sat rada i 40 preenih kilometara). SPI vozilo za pruanje pomoi neoskudeva u raznovrsnim alatima

Kasko osiguranje je naj-sigurniji vid zatite au-tomobila ali, uprkos to-me, mnogi vozai se ne od-luuju za njega zbog cene.Da li je skupo ili jeftino toje relativna stvar. Mnogi vo-zai shvate da uopte nijeskupo tek kada im auto bu-de ukraden ili ga slupaju. Sdruge strane, oni paljivi isreni, kada posle etiri-petgodina preraunaju kolikosu novca dali osiguravajuojkui, esto pomisle da su zatu sumu mogli da kupe jojedan solidan polovnjak. Nastranu teoretisanje, injeni-ca je da kasko miran sanima odreenu cenu. Meu-tim, postoji mogunost dabuenje bude veoma gru-bo i vie nego neprijatno ima situacija koje kasko osi-

guranje jednostavno ne po-kriva, a vlasnik vozila touopte nije znao!

ta kasko pokriva: saobraajne nezgode (su-dar, udar, prevrtanje, iskli-znue, survavanje...); poar, bez obzira na to dali je izazvan vatrom izvan vo-zila ili je uzrok bio u samomvozilu. Meutim, osigurava-jua kua nije u obavezi danadoknadi tetu na elektri-noj instalaciji koja je nastalapregorevanjem instalacije,osim ako se razvio poar; sve vrste eksplozija, uklju-ujui iznenadno ispoljava-nje sile zasnovano na tenjipare ili gasova za irenjem,osim nuklearne (ukoliko donje doe, verovatno neetebiti ni raspoloeni da razmi-

ljate o nadoknadi tete naautomobilu); padove ili udare raznihpredmeta (drvee, jarboli,crep, fasada...), osim akouzrok pada ili udara togpredmeta nije zemljotres kasko osiguranje ne pokrivaposledice zemljotresa; pad letelice; oteenja tokom raznihmanifestacija (utakmice) ilidemonstracija; zlonamerne postupke iliobest treih lica; oteenja tapacirunga uko-liko se dogodilo prilikompruanja pomoi licima po-vreenim u saobraajnim ne-zgodama ili na drugi nain; namerno prouzrokovanutetu ukoliko je to za cilj ima-lo spreavanje vee tete ilinjeno smanjenje i otklanjanje;

udare groma; oluje, pri emu se olujomsmatra vetar brzine 17,2 m/s,odnosno 62 km/h (8 stepenijaine po Boforu) ili vie; grad; snene lavine, pad snega ilileda na vozilo; odron zemljita ili obrua-vanje zemljita i stena, osimukoliko uzrok nije zemljo-tres; poplave, bujice i visoke vo-de, ali osiguravajua kuanije u obavezi da nadoknaditetu nastalu usled kretanjavozila kroz poplavljen teren,ulicu ili put, reno korito ilipotoke, kao ni u sluaju ka-da je vozau moralo da budepoznato da se kree u susretstihijskom delovanju voda,osim kada se radi o spasava-nju ljudi i imovine.

AUTO BILD | Br. 11 10. jun 2009.

AKTUELNO KASKO OSIGURANJE

Kad kasko ne vaiKasko osiguranje je mnogima skupo, ali zato donosi miran san, kakav ne mo-e da obezbedi nijedan mehaniki oblik zatite. Meutim, postoje neka ogra-nienja koja vlasniku automobila mogu da prirede neprijatna iznenaenja

ta kasko ne pokriva: vozilo koje je ukrao lanporodice, ili drugo lice kojeivi u istom domainstvu (naprimer, sin narkoman ukra-de automobil i proda ga, ra-stavi u delove za prodaju...); tetu koja je nastala dok jelice bez vaee vozake do-zvole upravljalo automobi-lom (na primer, maloletnisin ili erka pozajme auto-mobil da bi se pohvalili preddrutvom); tetu koja je nastala dok jeautomobil transportovalodrugo vozilo, kao to je voz,brod ili kamion; tetu koja je nastala usledrata, pobuna ili nemira; tetu koju je napravio vozapod uticajem alkohola, drogei drugih psihoaktivnih sup-stanci (ranije se teko utvri-valo prisustvo narkotika u kr-vi, ali danas policija ima mo-bilne ureaje za testiranje narazne vrste droga); tetu koju je prouzrokovaoteret u prtljaniku ili kabinikoja nije bila pokrivena; tetu nastalu zbog zemljo-tresa.

Stoga, kako biste na naj-bolji nain zatitili svoj au-to, odnosno uskladili svojeelje i finansijske moguno-sti, moete da se odluite zarazne varijante kasko osigu-ranja. Takozvano osnovnopokriva svaku tetu osimkrae. Za pokrivanje kraese dodatno plaa, ali je sku-plje ukoliko elite da zati-tite vozilo i u inostranstvu.Delimino kasko osiguranjepokriva, na primer, samolom ili krau stakala. Posto-ji i osiguranje iskljuivo zasluaj saobraajne nesree.Ukoliko eli da smanji godi-nju/mesenu ratu, vlasnikmoe da izabere da ue-stvuje u teti u odreenomprocentu (od pet odsto do30 odsto). P. M.

Kod kasko osiguranja postoje mnoge zamke, pa pre pot-

pisivanja ugovora treba dobro prouiti sve uslove i spor-ne situacije koje su njime pokrivene ili utiu na visinu is-plate. Vlasnici automobila ovom problemu uglavnom pri-stupaju leerno, razmiljajui samo o osnovnim uslovima.

Sve pritube na rad osiguravajuih kua mogu da se

upute informativnom centru Narodne banke Srbije. Bes-platni broj telefona je 0800-111-110, centar radi svakogradnog dana od 8 do 21 as.

Ponekad se u oglasima za prodaju moe nai podatak da

auto ima kasko osiguranje, ali nemojte pomisliti da e i onodoi u paketu kasko osiguranje ne moe da se prenese nanovog vlasnika automobila, ve kada doe do kupoprodaje,ugovor o kasko osiguranju se prekida. Premija za preostaliperiod se vraa osiguraniku (osim ako nije plaao na rate),ali samo u sluaju da te godine nije imao naplaenu tetu.

Treba imati u vidu i da kasko osiguranje uglavnom nepokriva naknadno ugraenu opremu, kao to je, recimo, au-dio ureaj, a neke osiguravajue kue nee nadoknaditi akni krau fabrikog audio ureaja. Stoga na ovo pitanje tre-ba obratiti posebnu panju prilikom potpisivanja ugovora ipo elji proiriti osiguranje i na odreenu dodatnu opremu.

Posle otezanja koje jetrajalo vie od pet go-dina, Skuptina Srbi-je je konano usvojila noviZakon o bezbednosti sao-braaja na putevima. Od244 amandmana koje jepodnela opozicija, prihva-eno je 70. Meutim, tvrdise da ovi amandmani nedonose sutinske prome-ne, dok neki konstruktivnipredlozi nisu prihvaenizbog tehnikih razloga. Naprimer, opozicioni posla-nici su predloili da se po-sle 8 i 14 negativnih poenavozai upuuju na preven-tivni razgovor o bezbedno-sti, ali je to odbaeno kakobi se izbeglo dalje povea-nje administracije u kri-znim vremenima. Sadapreostaje usvajanje broj-nih pravilnika i podzakon-skih akata, koji se odnose

na ureenje puteva, posta-vljanje saobraajne signa-lizacije, opremu vozila,propise o tehnikom pre-gledu, registraciju vozila,obuku vozaa... Uglavnom,primena novog zakona po-inje za est meseci, tani-je od prvog dana sledee,2010. godine.

KritikeUsvojeni zakon se naao

na meti brojnih kritika. Naprimer, predstavaniciopozicije u skuptini tvr-de da je zakon policij-ski, poto je u policiji pi-san, ime su joj date veli-ke nadlenosti u njego-vom sprovoenju. Kritia-ri tvrde da e sve to dopri-neti irenju korupcije.

Policijski zapisnik u no-vom zakonu postaje neobo-riv dokaz na sudu, pa je

zbog toga Damir Okanoviiz Komiteta za bezbednostsaobraaja ve najavio da epokrenuti inicijativu kodUstavnog suda.

Ni saobraajni strunjacinisu zadovoljni, tvrdei daje akcenat u novom zakonustavljen na kanjavanje,umesto na preventivu.

Nema alkoholaPredmet veitog sporenja,

i to ne samo u naoj zemlji,jeste dozvoljena koliina al-kohola u krvi vozaa. U Hr-vatskoj je, na primer, grani-ca bila sputena na nulu,odnosno kanjavana je inajmanja koliina alkoho-la u krvi, da bi se kasnijepromenila odluka, pa je po-dignuta na 0,5 promila(osim za vozae od 16 do 24godine). Kod nas e se ubu-due pisati kazne ukoliko

alkometar zabelei vie od0,3 promila.

1) od 0,31 0/00do 0,50 0/005.000 dinara

2) od 0,51 0/00 do 1,19 0/00od 6.000 do 30.000 dinara,uz najmanje 3 meseca za-brane upravljanja vozilom

3) od 1,20 0/00do 1,60 0/00 od 15.000 do 30.000 dinara,uz najmanje 6 meseci za-brane upravljanja vozilom

4) od 1,61 0/00 do 2,00 0/00 od 15.000 do 30.000 dinara,uz najmanje 8 meseci za-brane upravljanja vozilom

5) vie od 2,00 mg/ml obavezan zatvor od 15 dana,uz najmanje 8 meseci zabra-ne upravljanja vozilom

Ogranienje na 50 km/hSvi znamo da je u zaista

velikom broju sluajevauzrok saobraajnih nesreaprekomerna brzina, ali spu-

stiti ogranienje sa 60 km/hna 50 km/h u naseljenimmestima ne deluje ba efek-tivno. Istina, neka istraiva-nja kau da se ovim ograni-enjem peaku kojeg udariauto daje za 40 odsto veaansa da preivi.

Svi su saglasni da se naproblematinim deonica-ma, kao to su ulice poredkole, ogranii brzina na 30km/h ili 20 km/h, dok epomenutih 50 km/h izazva-ti dosta frustracija na duimdeonicama. Ostaje, narav-no, mogunost da se sao-braajnim znakom dozvolii vea brzina, do 80 km/h.Ogranienje na autoputuostaje 120 km/h, na moto-putu (pod novim imenomput rezervisan za saobraajmotornih vozila) 100 km/h,dok je na ostalim putevima80 km/h.

10. jun 2009. Br. 11 | AUTO BILD

AKTUELNO BEZBEDNOST SAOBRAAJA NA PUTEVIMA

Usvojen novi Zakon!Novi Zakon o bezbednosti u saobraaju primenjivae se od nove godine. Novine su obavezno upaljenasvetla i u dnevnoj vonji, maksimalna brzina u naselju 50 km/h, vezivanje pojaseva i na zadnjim seditima,nia granica dozvoljenih promila alkohola, zabrana telefoniranja tokom vonje, drastino vie kazne ...

Poeni zbog preventiveKao to ve svi znamo, jedna od najveih novina u novomzakonu su kazneni poeni voza u zavisnosti od teineprekraja dobija poene, a kada sakupi 18 oduzima mu sevozaka dozvola. Motivaciju savesnim vozaima predstavljapravilo po kojem se kazneni poeni briu nakon dve godine.


AKTUELNO BEZBEDNOST SAOBRAAJA NA PUTEVIMA50 km/h, u oba sluaja uvremenu od 7 do 21 as.

Nova kategorizacijaPodela vozila po katego-

rijama je znatno detaljnija,a obuhvata i neka vozila ko-ja se do sada nisu registro-vala (etvorocikl ili kvad,elektrina vozila...). AM mopedi, laki tricikliili laki etvorocikli, ne teiod 350 kg, bri od 45 km/h,radne zapremine vee od50 ccm i snage vee od 4kW A1 motocikli ija radnazapremina motora nije ve-a 125 ccm i snage motorado 11 kW, iji odnos snagemotora i mase vozila nijevei od 0,1 kW/kg, i tekitricikli ija snaga motora neprelazi 15 kW A2 motocikli ija snagamotora nije vea od 35 kWi iji odnos snage motora imase vozila nije vei od 0,2kW/kg A motocikli i teki trici-kli ija snaga motora prela-zi 15 kW B1 teki etvorocikli,mase ne vee od 400 kg isnage od 15 kW B motorna vozila osimvozila A, A1, A2, AM, F i M,ija najvea dozvoljena ma-sa nije vea od 3.500 kg, ikoja nemaju vie od 8 me-sta za sedenje, ne raunaju-i sedite za vozaa BE skup vozila ije vu-no vozilo pripada kategori-ji V, najvea dozvoljena ma-sa prikljunog vozila je ve-a od 750 kg a nije vea od3.500 kg C1 motorna vozila, osimkategorije A,A1, A2,

AM, F, M, V, D i D1, ija jenajvea dozvoljena masavea od 3.500 kg, a nije ve-a od 7.500 kg C1E skup vozila ijevuno vozilo spada u kate-goriju C1, a najvea dozvo-ljena masa prikljunog vo-zila prelazi 750 kg i najve-a dozvoljena masa skupane prelazi 12.000 kg, kao iskup vozila ije vuno vozi-lo spada u kategoriju V, anajvea dozvoljena masaprikljunog vozila prelazi3.500 kg i najvea dozvolje-na masa skupa vozila neprelazi 12.000 kg C motorna vozila, osimkategorije A, A1, A2, AM, F,M, V, D i D1, ija je najveadozvoljena masa vea od3.500 kg CE skup vozila ije vu-no vozilo pripada kategori-ji C, a najvea dozvoljenamasa prikljunog vozila jevea od 750 kg D1 motorna vozila zaprevoz lica, koja, osim sedi-ta za vozaa, imaju vie od8, a najvie 16 sedita i ijamaksimalna duina ne pre-lazi 8 metara D1E skup vozila ijevuno vozilo pripada kate-goriji D1, a najvea dozvo-ljena masa prikljunog vo-zila je vea od 750 kg D motorna vozila zaprevoz lica, koja, osim sedi-ta za vozaa, imaju vie odosam sedita DE skup vozila ije vu-no vozilo pripada kategori-ji D, a najvea dozvoljenamasa prikljunog vozila jevea od 750 kg F traktori sa ili bez pri-kljunih vozila i radne ma-

ine M motokulti-

vator

do 10 km/h 0 3.000 din. nita11 do 20 km/h 0 5.000 din. nita 21 do 50 km/h 4 6.000 20.000 din. min. 30 dana

51 do 70 km/h 7 15.000 30.000 din.ili zatvor do 30 dana min. 4 meseca

vie od 70 km/h 14 zatvor min. 15 dana min. 8 mesecido 20 km/h 0 3.000 din. nita21 do 40 km/h 0 5.000 din. nita41 do 60 km/h 3 6.000 20.000 din. min. 30 dana

61 do 80 km/h 6 15.000 30.000 din. ili zatvordo 30 dana min. 3 meseca

vie od 50 km/h 14 zatvor min. 15 dana min. 8 mesecivie od 60 km/h 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseci

vie od 60 km/h 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseci

Vonja bez dozvole 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseciOdbijanje alkotesta 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseciVonja za vreme zabrane 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseciProlazak kroz crvenodok je peak na zebri 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseci

Prelazak preko pruge sa sputenomrampom ili ukljuenim signalom, akoje u vozilu dete mlae od 12 godina

14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseci

Odlazak sa mesta tee nesree bezpozivanja i ekanja policije 14 zatvor min. 15 dana min. 8 meseci

Uzimanje alkoholapre uviaja 10

15.000 30.000 din. ili zatvordo 30 dana min. 6 meseci

Prolazak kroz crveno svetlo 6 15.000 30.000 din. ili zatvordo 30 dana min. 3 meseca

Korienje radar-detektora 6 15.000 30.000 din. ili zatvordo 30 dana min. 3 meseca

Posedovanje radar-detektora 3 6.000 20.000 din. min. 3 mesecaDete mlae od 12 godina naprednjem seditu 6

15.000 30.000 din. ili zatvordo 30 dana min. 3 meseca

Preticanje sa desne strane 6 15.000 30.000 din. ili zatvordo 30 danamin. 3 meseca

Vonja jednosmernom ulicom usuprotnom smeru 2 6.000 20.000 din.

Nepropisno parkiranje, vonja u-tom trakom, nekorienje migavca 0 5.000 din.

Nevezivanje pojasa i telefoniranjebez hands-free ureaja 0 5.000 din.

Naplaivanje na licu mestaPompezno je najavljivano kako e se ukida-

njem naplaivanja kazni na licu mesta smanji-ti korupcija. Na prvi pogled, zvui logino, alikada se malo bolje razmisli ipak, nema mno-go logike. Ni do sada saobraajni policajac ni-je pisao kaznu, pa je cepao nakon primljenogmita, ve dogovor obino padne pre samogpisanja. Inae, ministar policije Ivica Dai tvr-di da zahvaljujui novom zakonu nee biti mo-gue ni opratanje kazni preko veze... Hm...

Svetla i danjuUpotreba dnevnih svetala je ta-

koe diskutabilna. Na primer, au-strijski parlament je odluio da seod 1. januara 2008. godine ukineobaveza korienja svetala prilikomdnevne vonje, koja je bila na snaziod novembra 2005. godine. Mi, ipak,od sledee godine, po novom zakonu,uvodimo obavezno korienje svetala i da-nju kazna je 3.000 dinara.

ZoneUvoenje zona predsta-

vlja novost imamo zonuusporenog saobraaja, zo-nu 30 i zonu kole. Zonausporenog saobraaja jedeo puta, ulice ili naselja u

kojem kolovoz istovreme-no koriste i peaci i vozila,pa je brzina kretanja ogra-niena na samo 10 km/h,pri emu automobil ne smeda ometa kretanje peakaili bicikliste. U zoni 30,kao to moemo da zaklju-

imo iz naziva, brzina jeograniena na 30 km/h.Zona kole je malo kom-pleksnija, poto je na deluputa ili ulice u blizini ko-le brzina u naseljenom me-stu ograniena na 30 km/h,a van naseljenog mesta na

Napomena: kazne se poveavaju ukoliko je voza izazvao saobraajnu nesreu ili ugrozio bezbednost drugih uesnika u saobraaju.


SAVETNIK

Bluetooth glavobolja ili reenje?

Na Bluetooth testu na-li su se iPhone, BlackBerry8310 Curve i Nokia 6131. Za-datak: uspostaviti konekcijusa ureajima u etiri razlii-ta automobila i jednim inter-kom sistemom za naknadnuugradnju. Dakle, telefoni seukljuuju, Bluetooth se akti-vira, daje se kontakt u auto-mobilima i ulazi se u tele-

fonski meni. Nakon poet-nog uspeha u Ford Fiesti,BMW-u Series 5 i dodatnomSeeCode Phone-book ure-aju, sa kojima su se svi te-lefoni odmah povezali, na-stupa nervoza. Sistemi uVW-u i u Mercedesu odbija-ju saradnju i nee da se po-veu sa popularnim ureaji-ma marke iPhone i

BlackBerry. Razlog: postojedva razliita Bluetooth pro-tokola. Sistemi u VW-u iMercedesu rade po SIM Ac-cess Profile (SAP) profilu ko-ji iPhone i BlackBerry, jed-nostavno, ne podravaju.Ford, BMW i SeeCode kori-ste Hands Free protokol ko-ji podravaju svi mobilniureaji sa naeg testa.

Prilikom ulaska u automobil, telefon se povezuje i moe da se razgo-vara. Bluetooth to omoguava. Meutim, to i nije tako jednostavno...

OVO JE BLUETOOTH NA SAVETBluetooth je tehnologija

beinog prenosa podatakaputem radio veze, a razmenainformacija se obavlja po raz-liitim profilima, koji omogu-avaju komunikaciju izmeumobilnog telefona sa urea-jem u automobilu: HFP(Hands Free profile), HSP(Headset profile) and SAP(SIM Access profile).

Konsultujte prodavca prekupovine Hands Free ureajai proverite s kojim tipovimamobilnih telefona se slau.Unapreenje softvera mobil-nog ureaja moe da rei pro-blem. Kompanija Apple e odleta ponuditi novi 3.0 softverkoji e podravati i SAP proto-kol. Info: www.apple.com

B. Kron

!" # # ! $

Cena (u Nemakoj) 36.800 evra 12.000 evra 41.591 evro 23.300 evra Vossor PhoneBookFunkcija Ureaj sa Business fabrikom pri-

premom i Bluetooth interfejsom, po-drava Hands Free protokol o preno-su podataka

Audio-sistem RadioCD sa pripremomza mobilni telefon i Bluetooth inter-fejsom. Podrava Hands Free profil

Priprema za mobilne platforme Pre-mium sa Bluetooth konekcijom, a si-stem podrava SIM Access Profil (SAP)

Fabriki instaliran telefonski modul saBluetooth interfejsom koji podravaSIM Access protokol (SAP)

Hands Free ureaj u obliku unutranjegogledala, sa Bluetooth opcijom koji po-drava Hands Free protokol

Doplataza Bluetooth

820 evra, ali samo u paketu sa Profes-sional radijom uz doplatu od 410 evra

1.250 evra, a dostupan je samo uTrend paketu i viim nivoima opreme

440 evra, dostupan samo od Comfor-tline paketa opreme

405 evra, samo u paketu sa Comforttelefonijom (od 464 evra)

139 evra ukljuujui bateriju, zvunik imikrofon, LCD prikaz u ogledalu

Kontrole Putem iDrive sistema: birati funkcijutelefona - Bluetooth - dodati nov ureaj- autorizacija samo sa Pass key ifrom

Prijaviti telefon sistemu u automobilu izabrati mobilni autorizacija uz Passkey ifru omoguavanje konekcije

Upravljanje putem tastera na vola-nu traenje ureaja biranje mobil-nog ureaja povezivanje uz lozinkuna telefonu

Upravljanje putem opcija: auriranjetelefona biranje mobilnog ureaja pristupanje uz Pass key ifru

Upravljanje putem tastera: potraitiureaj mobilnim telefonom povezi-vanje sa telefonskim imenikom po-tvrditi u telefonu

OcenaIIIIJ IIIII IIIJJ IIJJJ IIIII

RezimePrepoznaje sve ureaje. Dovoljan je je-dan pogled u uputstvo za upotrebu dabi se koristio. Info: www.bmw.de

Veoma jednostavan i brz sistem. Pove-zivanje se obavlja i bez konsultovanjauputstva za upotrebu. Info: www.ford.de

Bez gledanja u uputstvo za upotrebunije jednostavno, ve je komplikovanoi sporo. Pronalazi samo Nokia apara-te. Info: www.volkswagen.de

Prepoznaje samo Nokia ureaje. Nijekompatibilan sa iPhone i BlackBerryjer ne podravaju SAP. Info: www.mer-cedesbenz.de

Povoljno reenje za naknadnu ugradnju,povezivanje sa svim telefonima na testuobavljeno je brzo i uspeno. Montaa jejednostavna. Info: www.seecode.de

Ford prepoznaje iPhonepri prvom pokuaju,a Mercedes i VW ne

%&& #

'

IIIII izuzetan, IIII uzbudljiv, IIIsolidan, IImogao bi da bude bolji, Imonoton


SAVETNIK BEZBEDNOST

Mnogi vozai oko naskao da lee za vola-nom. Pogotovu je tokarakteristino za one kojisvoja kola malo doteraju,skrate ogibljenje i spuste ko-la ka zemlji. Oni povlae se-dite toliko unazad da im po-jas pri tom dotakne bejzbolkapu, koju obavezno nose.Neki drugi mao vozai u

toku vonje vole da se obe-se o centralni naslon za ru-ku, zauzmu poziciju gotovou sredini automobila, gleda-jui na put ispod retrovizora.Trei, pak, se oslone na dru-gu, levu stranu, o rukohvatvozakih vrata uz obaveznoizbacivanje leve ruke krozprozor. A postoje i oni koji seu kolima ne oseaju tako

oputeno. Zato sede sasvimuz volan, jako savijenih ruku,gotovo naslonjeni na sirenu.

Osamdesetih godina jebilo mnogo gore tvrdi nastruni konsultant JokiKlajnt, bivi evropski am-pion u reliju. Tada su ljuditek poinjali da se oseajuoputeno za volanom. Sa da-nanjom generacijom je dru-

gaije. Oni su mnogo svesni-ji iskuenja i potrebe da se vo-di rauna o bezbednosti u sa-obraaju. U svakom sluaju,istie Klajnt, ko predaleko se-di od volana ili mu je suvieblizu, ko pedale moe da do-hvati samo vrhom cipele ilisedi toliko nisko da put gledaispod volana taj je opasan usaobraaju.

Meutim, nije re samo obezbednosti: nepravilno se-denje nepovoljno utie nakimu. Najgore prolaze onikoji sede daleko od volana.Zato, oni koji kreu na du-i put i ele da izbegnu bo-love u leima moraju pra-vilno da podese sedite ilida prave ee pauze.

A. Maj

Ovako se sediza volanom

Kako pronai idealan poloaj za volanom? Joki Klajnt, nekadanji prvak Evrope u reliju, objanjava najbolji nain

Prvak Evrope sa opel askonom

Joki Klajnt (61) je izuio au-tomehaniarski zanat i radio ujednom servisu Saaba, kada jepostao reli voza. Godine 1979.sa suvozaem Ginterom Vagne-rom osvojio je evropsko prven-stvo za volanom specijalno pri-premljene opel askone sa 186KS. Naa starija publika ga pam-ti i po pobedi na YU reliju 1985.godine, sa fabrikim golfomGTI koji je maestralno vozio naplaninama u oko-lini Sarajeva. Da-nas je Klajnt in-struktor na vo-zakim kursevi-ma u okviru pro-grama Audi Dri-ving Experience.

Na ekspert:Joki Klajnt

1. Podesite seditePomerite ga tako da pri pritisku nakonicu ili kvailo noga jo bude bla-go savijena u kolenu. Ovo je neop-hodno zbog toga to vam moe za-trebati dodatni pritisak na konicuu iznenadnoj situaciji kada lea utoku koenja (zbog inercije) ne dajudovoljnu potporu.

2. Odredite visinuOdaberite poloaj tako da imatedobar pregled puta i instrument-table. Ali, pri tom pokuajte dazauzmete to niu poziciju. Na taj nain moete da pritisne-te konicu vie u pravoj liniji, toje efikasnije i snanije. Prilago-dite nagib naslona.

Min. 30 cm

3. Izaberite uspravnu poziciju.To odmara ramena i garantujeminimalno rastojanje od na-slona za glavu. Lopatice trebada dodiruju naslon, a rastoja-nje izmeu grudi i upravljaatreba da iznosi minimum 30centimetara.

4. Postavite upravlja pravilnoDa biste vozili oputeno po-trebno je da upravlja stoji tovie vertikalno. Kada uhvatiteupravlja za gornju taku, ra-mena treba da dodiruju naslon.Isprobajte to pre vonje.

5. Podesite naslon za glavu i pojasNasloni za glavu tite od po-vreda kod udaraca otpozadi.Podesite ga tako da mu gornjaivica bude iznad linije vaihobrva. Pojas mora da prelazipreko ramena.

6. Odmarajte levu noguModerni automobili uglavnomimaju odmorite za levu no-gu. Tamo odmarajte levo stopa-lo uvek kada vam nije potrebnoda pritiskate kvailo. Na taj na-in u krivini moete da podupi-rete telo i nogom, a ne samo dase oslanjate rukama o volan.

7. Perfektna pozicijaNa Joki Klajnt jeodlino podesio se-dite, a pojas sna-no i naglo povu-kao i isprobao. Ov-de on pokazujepravilno rastojanjeod upravljaa: ru-ke su u poloajupetnaest do trina toku upravlja-a. Volan zaokreeruka koja se nalazina spoljnoj strani uodnosu na krivinu.


SAVETNIK ODRAVANJE

Zatitalaka

Suneva svetlost, ostaci in-sekata i izmet ptica svakodnev-no oteuju lak. Poliranje vo-skom e ga sigurno zatititi.

Upozorenje: lak koji nije odravan smanjuje vrednost vozilaPreporuka: dva do tri puta godinje treba naneti vosak

1

SAVET:

Zatita lakaDa li esto vozite autopu-

tem? Onda bi trebalo dobro dapregledate prednji deo vaegauta. Kamenii koje nanosevozila ispred vas oteuju lakna haubi i prednjem delu bla-tobrana. Providna folija iz au-to-pribora mogla bi da budedobra zatita.

Upozorenje: ogrebotine na laku dovode do ranja limaPreporuka:zatitna folija moe da zatiti prednji deo automobila

Zatita upljinaU stvari, zatita od korozije kod novih automobila bi tre-

balo da bude solidna. Ali naa provera endoskopom uvekpokazuje da bi to moglo da bude bolje. Ako vam je stalo do vaegljubimca, proverite upljine endoskopom i ako je neophodnonanesite vosak ili mast radi zatite.

Upozorenje: ra iri od unutranje strane prema spoljnojPreporuka: nanesite vosak ili mast

Odravanje plastikeUticaj sredine dovodi do starenja plastike i osetljivosti

na neprikladna sredstva za ienje. Obratite panju napreparate koji sadre mineralna ulja i na sredstva sa abrazivnimsastojcima, jer ona mogu da otete gumu i plastiku.

Vano prilikom pranjaautomobila u auto-peri-

onici: izvriti pretpranje apara-tom pod visokim pritiskom, is-prati prljavtinu koja se zadra-la u skrivenim okovima, na pri-mer u blatobranima.Upozorenje: naslage prljavtine su magnet za ruPreporuka: oistiti okove i upljine

usisivaem usisati ostatke lia iz okova

Upozorenje: zbog uticaja sredine plastika postaje krtaPreporuka: redovno nanositi sredstva za odravanje

krpa prebaena preko komandne table titi od sunca

2

3

4

5

Kontrola uljau motoru

Kada zasvetle upozoravajue lam-pice, krajnje je vreme da se dospeulje jer se lampice pale tek kada jenivo ulja daleko ispod minimuma.

6

Zamena zupastog kaiaProizvoa preporuuje kada treba da se zameni zupasti

kai, ipak, ako kai pukne pre tog vremena nadoknada trokovazavisi samo od uslunosti proizvoaa. Izuzetak: ako je automobiljo pod garancijom. Zbog toga je potrebno da se pridravate preporukaza promenu zupastog kaia.

Upozorenje: pucanjem kaia moe da se oteti motorPreporuka: redovno proveravati, paziti na interval zamene kaia

7SAVET: SAVET:

Prepoznajete izduvanugumu? ak i iskusni vozai

primete da je guma izduvana tekkada je ve kasno. Ako nema do-

Pritisak u

Upozorenje: oteenja na ivici pne-umatika ili pucanje pneumatikaPreporuka: kontroliite pritisak sva-kih 14 dana i pre dueg putovanja

8

SAVET:

15 saveta za duPopravka automobila moe da bude vrlo skupa. Ako se pridravate

Iznenadite se kada dobije-te raun u servisu za poprav-ku? esto je to suma od ne-koliko stotina evra, ak i za

manje kvarove. To ljuti i ner-vira, posebno zato to estonije i sasvim potrebno jermnogi kvarovi mogu da se

izbegnu pravilnim odrava-njem. Najvaniji savet: ne ig-noriite simptome, jer po-kvareni auto-delovi ne mo-

Ako se voda sliva u okruglim kapljicama,lak je dobro zatien

Redovno ienje

Upozorenje: moe da doe do oteenja motora zbog slabogpodmazivanja

Preporuka: proveravati nivo ulja svakih 14 dana

u diskontnim prodavnicama ulje je jeftinije


voljno vazduha, pneumatici pri veli-kim brzinama na autoputu mogu dase pregreju. Ispupenja na ivici ili napovrini gume su opasna po ivot!

pneumaticima

ako je pritisaku pneumaticima vei

za 0,3 do 0,5 bara, moe osetnoda se utedi gorivo

SAVET:

Klimaureaj

Klima ureaj je, u stvari, za-tvoren sistem, ali godinje izureaja ispari okruglo desetodsto rashladne tenosti. Osimtoga, troi se i filter sua, ta-ko da treba da se menja svaketree godine.

Upozorenje: moe doi do oteenja kompresoraPreporuka: svake tree godine treba proveriti klima ureaj

Ne nagomilavajte popravkeZaprljani filter ili po-

rozni vierebrasti ka-ievi: posledica loeg odravanjamoe da dovede do vee potronjeili prevremenog otkazivanja mo-tora. I na kraju: loe konice i ne-dostaci kod ogibljenja ne prolazetehniki pregled.

Upozorenje: loe odravanje moe da prouzrokuje skupe popravkePreporuka: male kvarove shvatiti ozbiljno

10

Kratkedeonice

Pri hladnom startu motora ne sa-mo da postoji mogunost oteenja le-ajeva ve i ulje nema potrebnu rad-nu temperaturu. Posledica: gorivo ikondenzovana para se skupljaju u ulju.Upozorenje: gorivo i voda se skupljaju u motornom uljuPreporuka: skratiti intervale zamene ulja

bele naslage na epu za ulje ukazuju na to da u ulju ima vode

11

SAVET:

Paljivo prekoivinjaka

Strunjaci kau da pneumaticipamte: ako se loe postupa sa pne-umaticima i vozi sa nedovoljno na-pumpanim gumama moe da doedo jedva primetnih oteenja nastrukturi pneumatika. To pre ili ka-snije dovodi do gumi defekta.

Upozorenje: skrivena oteenja dovode do pucanja pneumatikaPreporuka: polako i vrlo paljivo prelaziti preko ivinjaka

Voziti kada je motor zagrejanAko se daje pun gas kada je motor jo hladan moe doi

do znaajnih oteenja. Dobro je: kada temperatura vodedostigne 90 stepeni, dok bi ulje trebalo da ima temperaturu odnajmanje 75 stepeni Celzijusa. Potrebno je vie vremena da ulje motoradostigne potrebnu temperaturu. Problem: mnogi moderni automobilinemaju instrumente koji pokazuju temperaturu vode i ulja.Upozorenje: loe podmazivanje leajeva, vee oteenje motoraPreporuka: bez vonje u gornjem reimu obrtaja u prvim kilometrima puta

12

13

Lagano menjanje brzineAko je noga stalno na

pedali kvaila moe da do-e do troenja obloga. Prilikom pro-mene brzina uje se struganje i kr-enje. Rezultat: kvailo ne moe daizdri 15.000 km, a oteenja menja-a su ekstremno velika.

14

Upozorenje: veliko oteenje kvaila i menjaaPreporuka: isto i bez urbe pritiskati kvailo i menjati

stepene prenosa

Drati odstojanjeZeleno svetlo na semaforu, ustar start do sledeeg

crvenog svetla na semaforu, a onda pritisak do kraja napedalu konice i ponovo tako. Ko ovako vozi, moe da prouzrokujeznatno oteenje konica i pogonskog mehanizma.Upozorenje: znatna oteenja pogonskog mehanizmaPreporuka: pratiti saobraaj i u skladu s tim prilagoditi brzinu

SAVET:

15

i vek automobila ovih saveta moete da sauvate tehniku automobila i da utedite novac

gu sami od sebe da se popra-ve. Ako konice ponu daproklizavaju ili se uje pita-nje remenice odmah odve-

zite auto u servis. Ako se u-je kripanje metala o metalotili su diskovi konica, a is-cepani klinasti kai moe ak

da prouzrokuje prokuvava-nje motora. Dakle, bolje jeredovno proveravati i prime-njivati naih 15 saveta.

Vi sami najbolje moete da spreite skupe popravke.Ko svakodnevno vozi svoj auto, poznaje njegov zvuki moe da prepozna promene. To znai da treba dareagujete i spreite kvarove pre nego to bi to mogloskupo da vas kota. B. Folkens

9

Oslukujte:skup kvar na vaemautomobilu estomogu da najaveneobini zvuci

ako vozite oputeno i pratite saobraaj, moetedodatno da utedite i do 30 odsto goriva


SAVETNIK PRIKOLICE

Najvanije pravilo kako bi

se izbeglo zanoenje kamp-prikolice opasno po ivot je-ste smanjiti brzinu. Pri brzi-ni od 80 ili 100 km/h zapregaostaje u tragu. Pod uslovomda voza potuje nae etiripreporuke:

da ne bude prekoraenadozvoljena nosivost;

da je teite prikolice niskoi ispred osovine;

da se optereenje kuke ko-risti u potpunosti;

da je priti-sak u pneuma-ticima prikoli-ce propisan.

B. Folkens

To je opasna zabluda. Poletanje spreava jedino odluan pritisak na pedalu koniceJeste li moda neka-

da za upravljaem od voza-a postali putnik? Nimalozgodan oseaj kada prikoli-ca krene u preticanje. I pot-puno nepotrebno. U veinisluajeva prikolica vozaudaje znak upozorenja prenego to pone opasno dase zanosi.

Prvi znak upozorenja: ia-ko nema nikakvih pokretaupravljanja, prikolica iza au-tomobila poinje da se mi-golji. Ukoliko se brzinasmanji, zaprega se umiruje ivraa se u svoj trag.

Drugi znak upozorenja:impulsi se sa prikolice pre-nose na putniko vozilo i

ono preuzima oscilacije. Pa-nja: u tom trenutku opa-

snost od zanoenja je velika.Pritiskom na konicu trebasmanjiti brzinu. Po mogu-

nosti saekati jedan trenu-tak posle koga e se vozilo iprikolica nai u liniji.

Ovako se unapred izbega-va niz oscilacija zanoenja:

nemojte preopteretiti pri-kolicu;

nemojte voziti prebrzo;maksimalno iskoristite

optereenje kuke, teite bi

trebalo da bude neposrednoispred osovine prikolice;

najtei teret postaviti u bli-zini teita, neposredno is-pred osovine. Onaj ko posta-vi jednu gajbu uz prednjustranicu a drugu uz zadnjupretvara svoju prikolicu uklatno koje skoro u ritmupoinje da se klati.

Opasnopolovino znanje

Ko napravi sudar otpozadi, kriv je; bolji pneu

matik

se stavlja napred Da li je to sve tano? U na

oj novoj

seriji elimo da proirimo znanje o automobi

lima

Ako se prikolica zanosipomae dodavanje gasa kako bi se zaprega stabilizovalaAko se prikolica zanosipomae dodavanje gasa kako bi se zaprega stabilizovala

Nemojte previeopteretiti prikolicu,nemojte voziti prebrzo

50 55 60 65Kamp-prikolica bez optereenja 900 kg; optereenje kuke 30 kg; pritisak u pneumaticima 3,5 bara prema propisimastabilno ponaanje u vonji, mini-malno ljuljanje

snano ljuljanje, uopteno zadra-va trag

malo se zanosi, tokovi jo uvek ima-ju dovoljan kontakt sa podlogom

toak prema sredini krivine prilinose odvaja od kolovoza

Kamp-prikolica potpuno optereena teina od 300 kg na podu; optereenje kuke 50 kg; pritisak u pneumaticima 3,5 barablago naginjanje ka zanoenju, jouvek dobroudno ponaanje u vonji

izraenije naginjanje ka zanoenju,jo uvek se moe kontrolisati

vidno se zanosi, tokovi jo uvekimaju kontakt sa podlogom

izuzetno snano se zanosi, tokovijo uvek imaju kontakt sa podlogom

Ruda bez optereenja kuke teina 300 kg, veim delom pozadi, otuda je optereenje kuke 0 kgblago naginjanje ka zanoenju, jouvek dobroudno ponaanje u vonji

vidno se zanosi, tokovi jo uvek ima-ju kontakt sa podlogom


zbog velike opasnosti da doe do ne-zgode test je prekinut

Previe nizak pritisak u pneumaticima teina od 300 kg na podu; optereenje kuke 50 kg; pritisak u pneumaticima 1,5 baraznatno se zanosi, pneumatik sa spolja-nje strane krivine spada sa naplatka

zbog velike opasnosti da doe do ne-zgode test je prekinut test nije obavljen test nije obavljen

Prestari pneumatici bez optereenja, optereenje kuke 30 kg; jedan protektiran i jedan dijagonalni pneumatik: pritisak 3,5 baraznatno se zanosi, tokovi jo uvekimaju kontakt sa podlogom


zbog velike opasnosti da doe do ne-zgode test je prekinut test nije obavljen

Kamp-prikolica pogreno natovarena 100 kg u gornjim pregradama; optereenje kuke 50 kg; pritisak u pneumaticima 3,5 baratoak prema sredini lagano se odva-ja od podloge, nema opasnosti odprevrtanja

toak prema sredini krivine visokose podie od podloge, velika opa-snost od prevrtanja

toak prema sredini krivine se po-die, prevrtanje kod kontraupra-vljanja (sl. gore)

zbog nedostataka kamp-prikolice na-stavak testa nije bio mogu

Ponaanje prikolicena Loss testu(izbegavanje prepreka)


Devet pitanjao vonji sa prikolicomDa li postoje prikolice sa dve osovine?

Da, EU je to odobrila. Do sada je to bilo regulisano takoda je putniko vozilo moglo da vue samo jednoosovin-sku prikolicu dvostruka osovina sa razmakom izmeuosovina ispod jednog metra ubrajana je u jednoosovin-ske prikolice. Upravo su kod dugakih prikolica dve osovi-ne prednost, zbog smanjenog pregiba one prate radijuskrivine i ne iskau tako mnogo iz traga.

Da li postoje posebni propisi za prikoliceu saobraaju?

Drugaije od putnikih vozila,prikolicama nije dozvoljeno du-e parkiranje na ulici od 14 da-na. U neosvetljenim ulicama pri-kolice je potrebno obezbediti re-flektujuim tablama upozore-nja. Ukoliko se vue kamp-pri-kolica, potrebni su dodatni re-trovizori kako bi se omoguilapreglednost pozadi.

Na ta treba obratiti panju prilikomoptereenja prikolice?

Vae tri pravila: potrebnoje teret utovariti u to odreeni-joj formi, tj. teret bi trebalo daima vrst graninik. To se najjed-nostavnije reava ako se teretprimakne uz prednju stranicuprikolice. Teret uvek obezbe-diti trakama za zatezanje va-

no, jer i teki predmeti umejuda klizaju po podu prikolice i zbogtoga moraju da budu obezbee-

ni. Najtei teret treba postavi-ti na sredini, nisko i neposrednoispred osovine. Vano: bez sigur-nosnih traka ne samo da je opa-sno, ve i preti kazna.

Kako se odreuje optereenje kuke?Najpre odrediti dozvoljenu vi-

sinu kuke. Postoje dva podatka jedan na nalepnici na ureaju zavuu putnikog vozila, drugi narudi prikolice. Potrebno je pridr-avati se nie vrednosti. Vano:dozvoljeno optereenje kuke is-koristiti do maksimuma zato tosu u tom sluaju vozne karakte-ristike prikolice najbolje. Ko elida to jo preciznije sazna, treba

da postavi tronoac na vagu i vrhrude na tronoac (vidi sliku).

Kako funkcionie ESP prikoliceu putnikom vozilu?

Da li je u pitanju Mercedes GL(slika) ili BMW X5 sve je vie au-tomobila koji imaju fabrikiugraen ESP. U principu, to jeproirena varijanta standard-nog serijskog ESP-a. Upra-vljaka

jedinica prema rasporedu kon-takata na utinici prepoznaje daje prikljuena kamp-prikolica.Ukoliko doe do ljuljanja, ESP

koi pojedinane tokoveputnikog vozila ta-

ko da se prikolicavraa u trag.

Da li je moguanaknadnaugradnja ESP-a?

Da, firma Alko nudi ESPza prikolice za naknadnuugradnju. Sistem koji se sa-stoji od servo motora i sen-zora montira se na osovi-nu prikolice i povezuje se sainercijalnom konicom.Ukoliko prikolica krene dase klati, ESP obezbeuje la-gano usporavanje. Ugrad-nja traje tano dva sata.Kontakt: www.al-ko.com

Na ta treba obratiti panju prilikom transporta konja?Za hobi jahaa nema ogranienja

u pogledu transporta konja. Tek ka-da vonja postane poslovna delat-nost, vozau ivotinja je potrebna

odgovarajua potvrda strunosti.Meutim, uopteno, za svaki tran-sport ivotinja vai sledee: vonjau prikolici je stresna situacija, pa je

neophodno prethodno isplaniratito krai i jednostavniji put kako bioptereenje ivotinja bilo svedenona najmanju moguu meru.

Koja je razlika izmeu koenih i nekoenih prikolica?Koene prikolice se najjedno-

stavnije prepoznaju po ruici ru-ne konice (crvena). Pored ru-ne konice one raspolau i iner-cijalnom konicom, prepoznatlji-

voj po gumenoj rebrastoj man-etni (na slici desno). Kod priko-lica sa ukupnom dozvoljenommasom veom od 750 kg konicesu propisane. To je zbog sigurno-

sti. Ukoliko voza putnikog vo-zila mora naglo da koi, inercijal-na konica aktivira obloge ko-nica, to potpomae zaustavlja-nje prikolice.

Na ta treba obratitipanju prilikomkupovine?

Polovne prikolice se trae i skupe su,u velikom broju sluajeva se isplati ku-

povina nove. S obzirom na to da se pro-fil gotovo ne troi, pneumatici esto pre-

starevaju. Kod elektrinih instalacijaobino ima problema sa kontaktima, ot-kaeni utikai esto su pogreno monti-rani, odnosno kablovi deluju istroeno.

Prilikom probne vonje potrebno jekontrolisati inercijalnu konicu. Kon-trolisati ram na naprsline u varovima.

Senzor registruje ljuljanjeprikolice i usporava je

!"!#"$%&!""'% $!("#)*%!

:

;?@;AB>CD;EBFE=>A;G

=HIJKELKM>E=DB>N;=

=O;DKCE=P>=AB?QR;ELQ

Q>A;=OR;S;LQ>TJRKO;>U;>=OKCG

OKUB>DKSQ>C;IJBJQ>=IJKSKEBV>B

WBE;EABLAB>A=XBL;@E=?>H=G

@=Y;L;>=AB?QR;EBU;>QJBFK

E;>AJ;OB@E=AJ>B>UBAXBH@BEQ>Q>BAG

HQELKELQ>=O;DKC;>URQIJ;D;

C;>=AB?QR;ELKM>QJDRZKEBV>C;G

B>HRKQCKJBV>Q?=D=G

R=P>=>=AB?QR;ELQ[\>NDQFB>=UG

@BFE=M>;@B>U;>DBUBP=>AQ>BEG

AJRQP KEJB> HRKUDBZKEB> C;

AHR=D=ZKELK>E;DKUKEBV>XB@LKG

D;\

]^_àbcde`^ e.df^gca

h=DB>N;HRKUDBZ;>=AEBG

D;ELK>BEW=RP ;XB=E=?>XKEJR;

C;>=AB?QR;ELK>=U>;QJ==U?=G

D=RE=AJBM>IJ=>LK>=U;DE=>JRKO;G

@=>U;>OQUK>QR;ZKE=\>iKF>LK>=

LKUBEAJDKE=L>O;CB>Q>SK

AK>A;ADB>H=U;XB>=>D=G

C;FBP ;M>D=CB@BP ;M>A;=OR;S;LG

EBP >EKC?=U;P ;M>IJKJ;P ;M

j=U;JSK>QE=G

ABJB>B>=AB?QR;D;LQSK

k lj>B>m?KEXBL;>C;>OKCG

OKUE=AJ>A;=OR;S;L;\>n;SK

AK>AB>H=LKUE=AJ;DBJB

OR=LEK>HR=XKUQRKM>H;>D=C;FB

EKSK>P =R;JB>U;>TR;CEBV>I;@JKR;\>h;>HRBG

P KRM>FBP >C;HBAEBB@B>AQUAOQUQ>QEKJB>Q>BEW=RG

P ;XB=EQ>O;CQM>=AB?QR;D;LQG

S;>SK>P =SB>U;>BAH@;JB

=UIJKJQM>QP KAJ=>U;>=IJKSKEB

BUK>A;P >H=>C;HBAEBD=C;FB>EK>CE;LQ>U;

LK>IJKJ;>LK>=AB?QR;D;LQG

S;>UQYE;>U;>BAH@;JB

=?R;EBFKE;M>IJ=>H=EKU;>HRKUAJ;D@L;>HR;DB

HR=O@KP >B>C;>B>C;>=IJKG

SKE=?\>h;BP KM>U=A;U;IELB>@BG

P BJ>LK>OB=>qrr\rrr>U=@;R;>B@B

=st\rrr>KDR;M>H=>;uQUQSB>U;>AK>H=

E;IBP >Q@BX;P ;>B>;QJ=G

P =OB@B>FBL;>LK>XKE;>CE;JE=>DBG

I;>=U>E;DKUKEK>AQPKM>H=AJ;G

D@L;>AK>HBJ;ELK>IJ;>AK>UKI;D;

EKAD=L=P >E;>HRBP KRM>k KRXKUKA

DRKU;E>qvr\rrr>KDR;w>xU?=G

D=R>LK>DR@=>LKUE=AJ;D;E>y>=ABG

?QR;D;LQS;>SK>E;U=IJKJQ>U=>H=P KEQJBV

st\rrr>KDR;M>U=LK>=AJ;J;U;>=OKCOKUB>EKP ;>J=@BH;>A@KUB>P QFE=>AQZKG

ELK\>zE;FKM>P ;AQG

P;>=UIJKJKM>Q>AJD;RBM>HRKUAJ;G

D@L;>PBEBP;@EQ>AQPQ>LK

H=AJ;DB@;>URY;D;\>n=>CE;FB>U;

=AB?QR;D;LQSK>P=?Q>U;

LK>H=DKS;LQM>;@B>H=IJ=>EKP ;G

LQ>KC;URG

Y;D;LQ>AK>E;>C;P BEBP QP Q\>jRKP ;

E=D=P >C;@BP BJ>AK>H=G

UBYK>E;>trr\rrr>KDR;>B@B>=U=@;R;M>;@B>SK>ELK?=G

D;>HRBP KE;>H=FKJB>JKC;>JRB

?=UBEK|>zAJ=>J;H=DKS;EB

AQ>P ;BCE=AB>=UIJKG

JK>C;>H=DRKUK>B>URQ?K>EKP ;G

JKRBL;@EK>IJKJK>E;EKJK>@BXBP ;

}E;>HRBP KRM>UQIKDEB>O=@~>B>J=

E;>F;P B@B=E>KDR;\>l>=O;

A@QF;L;>@BP BJ>D;YB>OKC>=OCBR;

E;>OR=L>=IJKSKEBV>D=CB@;>B@B>@BG

X;\>k KZQJBPM>H=AJ=LB>P=?QSG

E=AJ>U;>AK>?R;EBX;>U=>H=FKJG

HRBP KEK>U=U;JE=>H=UB?G

EK>CO=?>QA;?@;I;D;EL;>A;

HR;DB@BP ;>Q>DR=HB\

ef`.` ^

jRKP ;>E=DBP >HR=HBABP ;M

C;>EKIJ=>DBIK>=U>?=UBEQ>U;G

E;>E;>AXKEQ>AK>DR;S;LQ>O=G

EQA>B>P ;@QAM>CE;FB>U;>SK

H;Y@LBDB>D=C;FB>EK>E;E=G

AK>IJKJQ>URQ?BP ;M>OBJB>E;?R;G

ZKEB>H=HQAJ=P M>U=SK>EKG

H;Y@LBDB>B@B>O;V;JB>OBJB>U=U;JEBP>H@;S;ELKP\>k =G

?QSE=AJ>BCOK?;D;EL;>P ;@QA;

EK>OB>JRKO;@=>U;>H=AJ=LBM>H=G

IJ=>SK>ADK>=AB?QR;D;LQSK>BP ;JB>HRBAJQH>H=U;XBP ;>Q

OQUQSKP >BEW=RP ;XB=E=P

XKEJRQM>IJ=>CE;FB>U;>SK>P =SB

U;>HR=DKRK>U=ABLK>AD;D@;G

AEBn;SK>Q>A@QG

F;LQ>QUKA;M>H=RKU>B>AH=@BAQ>=O;G

DKCE=?>=AB?QR;EL;>C;>E;RKUG

EQ>?=UBEQ\>l>HRDK>JRB>?=UBEK

SK>h;R=UE;>O;EROBLK

HR=HBABD;JB>QA@=DK>C;>O=EQA>B

P ;@QAM>U=SK>=AB?QG

R;D;LQSK>P =SB>U;>QDKG

UQ>H=AKOEK>QA@=DKM>;@B>A;P =

;EBAQ>Q>AQHR=JE=AJB>A;

=AE=DEBP >HR;DB@BP ;\

`.c.epcg

xAB?QR;D;LQS;>LK>UQG

YE;>U;>Q>R==U>q>U;E;>=U

HRBLKP ;>C;VJKD;>C;>=UIJKJQ

BCDRIB>BAH@;JQM>;@B>QR;C@=?;>EBLK>P =G

?QSK>QJDRUBJB>=AE=D>C;VJKD;>B

DBABEQ>=UIJKJKM>R=C;>U=AJ;G

D@L;ELK>H=EQUK>C;>E;U=P =YK>U;>AK>HR=UQYB>U=>v

U;E;>LK>Q>HBJ;ELQ>P ;JKG

RBL;@E;>IJKJ;M>B>U=>r>U;E;>LK>Q>HBJ;ELQ>IJKJ;>E;>@BXBP;

y>BAH@;J;>P =R;>U;>AK>=O;DB

E;LDBIK>q>U;E;>E;BAJKR=;U;>}LKUE=?>U;G

E;~>ROBL;>H=AJ;EK>F@;EBX;

DR=HAQEBLKM>H=FKSK>U;>AK

HRBPKELQLK>B>F@;E>C;?=D=RB>=>J;P ;@=L

IJKJBM>=UE=AE=>=>IJKJB>P ;EL=L

=U>q\rrr>KDR;>=AB?QR;D;LQS;

LK>UQYE;>U;>BAH@;JB>=D;G

IJKJQ>Q>R==U>=A;P>U;G

E;>=U>HRBLKP ;>C;VJKD;\

cac^gê._` ^

jRKUDBZ;>AK>=AEBD;ELK>E=G

D=?>?;R;EJE=?>W=EU;M>SK

Q>A@QF;LQ>AJKF;L;>EK=ABG

?QR;D;LQSK?>URQIJD;>=UP ;V

BAH@;SBD;JB>IJKJQM>QP KAJ=>U;

AK>FK=AJKF;LE=?

H=AJQH

cofê.e.gacgàe

h=DB>C;H=UR;CQP KD;

B>=O;DKCE=>=AB?QR;ELK>C;>AD;

P =J=RE;>D=CB@;>QFKG

AJDQLQ>Q>A;=OR;S;LQM>IJ=>CE;G

FB>U;>SK>QOQUQSK>JR;=AJ;@K>R;UG

EK>P ;IBEK>}AK>EK>RK?BG

AJRQLQ>AD;?=UBEK~M>P =R;G

JB>U;>BP;LQ>H=@BAQ>=O;DKCE=?

;QJ=G=AB?QR;EL;\

`fgc.aebf^f

xD;L>C;AJQH;>E;>AE;G

?Q>UKDKUKAKJ=?>U;E;>=U>U;G

E;>=OL;D@LBD;EL;>Q>T@QYOKG

E=P >?@;AEBiKHQO@BRG

OBLK[\>k KZQJBP M>OR=LEB>F@;G

E=DB>C;SK>H=FKJB>U;>AK

HRBP KELQLQ>E;=UG

E=AE=>C;>LKUEQ>B@B>JRB>?=UBEK

E;AJQH;EL;>C;E;

AE;?QM>H=>Q@;AROBLK>Q

DR=HAQEBLQ>B@B>=U>U;E;

HRBAJQH;EL;>ROBLK>DKJAHRB

FKP Q>JRKO;>U=EKJB>L=I>U=AJ;

HR=HBA;\\\

\>i\

9.9..]-.+---..+8,,]7

-]7-

!"#$#%&'()"

*+,-.+

/01234154670849:2;?@8A

/012356B4C>D>94DB9249>E849BEF

G8049BH27D89@B

B49@>@29>I4D5F

H84B4;>E5@DB

EBDB47>32D>F

>7BJ4K46B98:>

@5LDB:>4DB15

15M@BD>J44444NOPQO

\]^ _` abcdefgh_ibcja]k]clgcibm_c]^

defgh_inocp n^ia]clgcl_cq` _ri]` bebcg

le]s_a_c`_t_` ia_c^_e]i_cibl]d_

r_ua]e]kbf_vcd]fbcj]kg

n^cl_canwni_clnj]

gcl_` iblg

Nxyz{P|}~{x~yPy~~{yP{yP~|x{P{PyzyxyyOPz~PPy~~{z{PzP{{PyyxzyP~x~Px}~PPz~|{z~xyy

D8HB4;78B68>3B4B9;87232124B

9B9@5E4/505994D@74:0123489@>F

15424C5;2I4>2@84B4:01234954;75;8F

D>12I4;>468>3415CD89@>6D8425

2468B08J44/50599484>2@8495

B4;8:75549>E84;7B@B9:8E4D>4C2HF

E5I4DB154;8@75G>D4:0123J48C57DB

:012356B4215CD84924B4E5E87B1>4>2F

@8E8GB0>4K2CB4B446BCB40568

D>49681BE4:012356BE>4489BE4:B08F

E5@7>54B4DB68>4201>424E8@8724

E5E87B?24B41>601>D154:6>786>I

2;8875D154>4905C5B49576B9DB4;75F

H05C4B4B9@78?5D89@4:83B8DBL48G08F

H>J484BE>4DB4;75CD89@B4:>C4C8F

655@54>2@84247>CB8DB2I4>E87F

D>472@BD9:>4;B@>D1>4;89@>124926BF

?D>J4>BE5I4E5L>DB3>7496546>D5

BDM87E>B15483B@>4B4E5E87B154:012F

3>4245E>3:8141546547>9;789@7>F

D15D4B7>4E5L>D8@78DB3>7J

49023>124:7>5484@8E54@75G>

8CE>L48G>659@B@B4;80BB12J 5

8GB7>4D>4@84C>40B42:7>C5D4B0B4BH2G015DI

D59@>D>:4:0123>4E87>@54C>4;7B1>6B@5

89BH27>6>12814:2B4:8C4:8154>2@8E8GB0

BE>4:>9:8489BH27>D1544BD>354E854GB@B4;78G05E>

94565D@2>0D8E4D>;0>@8E4?@5@5J 40B3D54B9;7>65

B49>8G7>>1D24C86802424860>?5D8E49576B92

D>723B@54D86B4:0123J >35:>1@548CH868749576B9>J

40B3DBE4B9;7>6>E>4C8B4249576B9D247>CB8DB2

HC5454954C72HB4B475576DB4:01234;7B0>H8CB@B

505:@78DBB4>2@8E8GB0>J4/>C>495475576DB4:0123

;7B6B:D54D>4>2@8I4E854954C8H8CB@B4C>49@>7B46B?5

D554M2D:B8DB9>@BJ

cq_` ]jcbeb

w_tcaf_kn

57B08I4>4;8755D15

:86>DB>48C44567>4

B:783B;4>4G08:>C2

;>015D1>4B4C>01BD9:8

8@6>7>D15

8:08;>

/8E;05@>D4:0123

>@57B1>450B1>4248G0B:2

C2HE5@>4

6235D84;578

5B?@54G>@57B15

~}

{|~}Pxy

zyPP|}~

}PPzPP{

|}~PPyx{Pzy

yP

|~y{Pz

|~P{Py

{~

P~

\]^ _` abcdefgh_ibcja]k]clgcibm_c]^

defgh_inocp n^ia]clgcl_cq` _ri]` bebcg

le]s_a_c`_t_` ia_c^_e]i_cibl]d_

r_ua]e]kbf_vcd]fbcj]kg

n^cl_canwni_clnj]

gcl_` iblg

! "#$%$& '( ) "%

*+,-

=>?@A?BACD?BECFGHIBHIJ?BAGKGBFGHLDLBFELABMI>?N

J?BEGO>CPGMJCPBIQIBRCQISIDMACPBECFIQGBIQIBECFIQG

TIOJ?BRCUCVIWBUCPLBKGBXLKLBE?CUGBCRGMJ?Y

ZCKM?VGUCBEGMBACDIBD?BJGDXCQDIBJGHIJBKGBIUBM?

MAQCJIO?BMBRLOG

[

\]^ ]\_` abcdeafg\h` h

i\_jgac_j\]k_flhae]mgamdn

\ha`_ak_oh` mhai]p_\_agqg

c]bgq]argj` hai]s ]tgae]mhai\hn

c]bgad`hf\hth` ]kuav_p_q]fjw

]` gaxhfj]akdyha^\_k]lh` hafhn

ed` h^adaf_]y\_t_mdwadi\e]f

deqmdxh` ]s aiq_c]s a\]j_lg]n

`]s afchjqdagafg\h` guazb\]eaj]n

s hafdaxhfj]abyd`mh` gac]b_xg

e]mgamh^ `]fj_c` ]a`hadfihc_md

_^ags afhadeq]` hafaidj_wae_e]

j]ab_e]` a`_q_pha{` mgs hafda]yn

drc_th` gagayglgeqgfjgagaiho_lg|u

}]` e\hj` ]wadab_e]` daigoha^_

mha~i\]idoj_` mhac]bgq_a\_^ m`_

e]mdafdada]^ \hh` gs afqdx_mhn

cgs _adxhf` glgadaf_]y\_t_md

]y_chb` ga^_a]y_chab_dfj_cqm_n

`mhs wafs _` mh` mhs ay\bg` h

e\hj_` m_agqgai\heg^ _` mhs a\_^ n

`mhae]mdagbc]^ hagaj]a`_aj_e_c

`_xg` a^ _a` hadk\]bha^ \dkh

dxhf` gehadaf_]y\_t_mdagqga^_agr

i\gfgqha^_a`_kq]as h` m_mdafsh\

gqgay\bg` dae\hj_` m_ a]b_xg

fdada]y_chbga^_ai]fjdihai\hn

s_ab` _e]cgs _aga`_\hh` mgs _

gb^ _jgs a]^ afj\_` ha]cq_oth` gr

]f]y_agae_^ ajgsha]^ fjdi_mda]^

i\]igf_` graf_]y\_t_m`grai\_n

cgq_agqgab` _xh` m_af_]y\_t_m`gr

b` _e]c_uav_afqh^ htgs ai\gs hn

\gs _ai]e_b_ths ]a^_a`gmhajhn

oe]ai]oj]c_jga]f` ]c` _ai\_cgn

q_ae_^ _amhadaigj_` mdai\]idoj_n

`mhac]bgq_ac_j\]k_f_l_wargj` h

fqdpyhagqgai]qglgmhua

v_\_c` ]wai\gaj]s amhadche

h`]ir]^ _` a`_mchtga]i\hbwae_n

e]afha`hegs a]^ as _` hc_\_agbn

yhk_c_` m_a`haygagb_bc_]ad^ hfu

ze]qge]amhas]s h` j_q`]adeq_n

`m_` mhafaidj_a]i_f` ]waj\hy_

f_xhe_jgai\cdai]k]^ `dai\gqgn

edu

_p` _a`_i]s h` _a]fgs aoj]

s ]\_jha^_ai_bgjha`_afi_fgq_xn

e_ac]bgq_waj\hy_a^_ai\_jgjhaga\hn

_elgmha^\dkgrac]b_x_ua}_e]aygn

fjhada]c_ecgs afgjd_lgm_s _

d]iojhaxdqgafg\h` dwa`hafqdo_mn

jhas dbgedai\hkq_f` ]ua_bdn

s hafhwafqdo_qglha`_adogs _ac]n

b_x_ai\h^ fj_cqm_mdae]le_` mh

f]ifjch` gs a_qgagajdgs apgc]n

j]s u

uau

AUTO BILD | Br. 15 5. avgust 2009.

OSIGURANJE

Nedavni tragini dogaaj uEgiptu, kada je devetoro turista iznae zemlje poginulo (meu njimadvoje dece od osam i dvanaest godi-na), a jo osmoro tee povreeno,sve nas je potresao. Proglaen je idan alosti. Meutim, ono to bi tre-balo da nas potrese mnogo, mnogovie, jeste injenica da se na srpskimputevima svakodnevno gine, pri e-mu nisu retkost udesi sa dvoje, tro-je, pa i etvoro poginulih. Koliko smosamo puta uli vest nalik na: To-kom vikenda je na putevima u Srbi-ji ivot izgubilo osam lica. Na svusreu, u poslednje vreme se deavajako malo udesa u kojima uestvujuautobusi, a i tada putnici uglavnomprolaze bez teih povreda, osim uko-liko se ne radi o sudaru sa kamio-nom, drugim autobusom ili sletanjus puta. Stoga nas interesuje kakvimosiguranjem smo pokriveni dok senalazimo u raznim sredstvima jav-nog prevoza, kao to su autobusi(gradski, prigradski, meunarodnelinije ...), minibusevi, tramvaji, tro-lejbusi, ali i taksi vozila, poto ona ta-koe predstavljaju sredstva javnogprevoza.

Po novom Zakonu putnicima sesmatraju:

- lica koja se nalaze u prevoznomsredstvu kojim se obavlja javni pre-voz i koja imaju nameru da putuju,bez obzira da li su kupila voznu kar-tu ili nisu (osim onih kojima je turadno mesto)

- lica koja se nalaze u krugu stani-ce, pristanita, luke, aerodroma ili uneposrednoj blizini prevoznog sred-

stva, pre ukrcavanja, koja imaju na-meru da putuju

- lica koja su obavila putovanje inapustila prevozno sredstvo, a nala-ze se u neposrednoj blizini prevo-znog sredstva, u krugu stanice, pri-stanita, luke ili aerodroma.

Da naglasimo, osigurava je u oba-vezi samo za one nesrene sluaje-ve koji su u neposrednoj uzronojvezi s putovanjem i upotrebom pre-voznog sredstva.

Iznos osiguranjaOsigurana suma na koju mora bi-

ti ugovoreno obavezno osiguranjepo jednom putniku ne moe biti ni-a od zakonom propisanih iznosa. Usluaju nesree, putnik/osiguranikima pravo na:

- Osiguranu sumu za sluaj smrti,ako je usled nezgode nastupila smrtosiguranika.

- Procenat od osigurane sume ko-ji odgovara procentu invaliditeta,ako je usled nezgode kod osigurani-ka nastupio invaliditet.

- Naknadu trokova leenja kojeosiguranik sam plati i koji ne pa-daju na teret zdravstvenog osigu-ranja, a nastali su kao posledicanezgode, kao i naknadu za gubitakzarade usled privremene spree-nosti za rad.

Osigurane sume, koje istovreme-no predstavljaju i krajnju obavezuosiguravaa, prema aktuelnom za-konu iznose:

- Smrt 6.000 dolara (4.230 evra)- Invaliditet 12.000 dolara (8.450

evra)

- Trokovi leenja i gubitak zara-de do 3.000 dolara (2.115 evra)

Meutim, kada novi Zakon stupina snagu, osigurane sume e biti ve-e. Iznos najnie sume po jednomputniku utvruje Vlada, na predlogNarodne banke Srbije:

- za sluaj smrti putnika 8.000 evra- za sluaj trajnog gubitka opte

radne sposobnosti (invaliditeta) put-nika 16.000 evra

- za sluaj privremene spreenostiza rad i stvarnih i nunih trokova le-enja putnika 4.000 evra

Putnik koji doivi nezgodu u pre-voznom sredstvu, ima pravo dazahteva da osiguravajua kua sakojom je zakljuen ugovor o osigu-ranju, svoju obavezu iz ugovora iz-vri direktno njemu. Ako vlasnikprevoznog sredstva nije zakljuiougovor o osiguranju ili ga je zaklju-io sa osiguravajuom kuom nadkojom je pokrenut steajni postu-pak, putnik moe zahtevati isplatuosigurane sume iz sredstava Ga-rantnog fonda. Pritom, putnik imapravo na odtetu po ovom osnovu,bez obzira da li ima pravo na na-knadu tete i po osnovu odgovor-nosti prevoznika.

Gde smo sve osigurani1) autobusi kojima se obavlja jav-

ni prevoz u gradskom, prigradskom,meugradskom i meunarodnomlinijskom i vanlinijskom prevozu;

2) autobusi kojima se obavlja pre-voz zaposlenih na posao i sa posla;

3) autobusi kojima se obavlja pre-voz dece i uenika do predkolskih,

odnosno kolskih ustanova i odpredkolskih, odnosno kolskihustanova;

4) autobusi za prevoz turista;5) putniki automobili kojima se

obavlja auto-taksi prevoz i rent-a-kar vozila;

6) inska vozila za prevoz putnika;7) sve vrste plovnih objekata, ko-

jima se na redovnim linijama ili slo-bodno prevoze putnici, ukljuujui ikrstarenja i prevoz turista;

8) svih vrsta rent-a-kar plovnihobjekata iz prethodne take ;

9) vazduhoplovi ija je namenajavni avio-prevoz (redovni, arter,avio-taksi);

10) turistiki vazduhoplovi koji sekoriste za krae prelete i panoram-ske letove i rent-a-kar vazduho-plova;

11) druga prevozna sredstava, bezobzira na vrstu pogona, kojima seprevoze putnici, uz naplatu prevoza,u vidu registrovane delatnosti.

Ukratko, osigurani smo u prak-tino svim vozilima, letelicama iplovilima bez obzira na vrstu pogo-na, kao i nezavisno od toga da li nasneko drugi vozi ili koristimo rent-a-kar uslugu. Stoga je veoma va-no da znamo svoja prava, kako bi-smo mogli da ih iskoristimo u slu-aju nezgode. Pritom, ne sme se za-boraviti prikupljanje kompletnemedicinske dokumentacije, jer eosiguravajua kua jedino na osno-vu nje izvriti svoju obavezu, a mo-gue su i provere od strane osigu-ravajue kue.

D. Romevi

Osiguranje u javnom prevozuKoliku odtetu moe oekivati putnik u taksiju ili autobusu ukoliko bude povreen usaobraajnoj nesrei? Da li e suma osiguranja biti uskoro poveana?


SAVETNIK

Uinite sve kako bi putovanje bilo to sigurnije i bezbrinijeRutu kojom ete putovati detaljno is-

planirajte. Za vreme dugih putovanja po-vremeno pravite kratke odmore i pijtemnogo tenosti. Na put nikako ne krei-te nakon obilnog ruka.

Korisno je poneti neto od hrane i vo-du ili sokove. Naime, ukoliko upadneteu duge, viesatne zastoje, moete se na-i zarobljeni u koloni daleko od restora-na ili kafia.

Za vreme velikih vruina nemojte re-zervoar puniti do vrha.

Nikad ne preterujte s optereenjemvozila. Uvek se pridravajte propisanihoptereenja, odnosno onih navedenih uuputstvu.

Uvek odravajte bezbednu distan-cu u odnosu na vozilo ispred sebe. Pre-poruuje se da udaljenost bude veau sluaju optereenog automobila, po-to se tada koioni put drastino pro-duava.

Ako putujete u inostranstvo, pro-verite da li svi putnici i automobil ima-ju odgovarajua dokumenta.

Ako i na putovanju morate da uzima-te lekove, obavezno se konsultujte sasvojim lekarom ili farmaceutom.

Automobili imaju sve vaniju ulogu u naem ivotu, jer nam omoguavajumaksimalnu slobodu kretanja, to od vozaa trai i maksimalno odgovoran, paljivi pametan pristup vonji. esto se krivica za saobraajne nesree preterano svaljujena vozaa, ali je injenica da se veliki broj udesa moe izbei razumnom ipravovremenom reakcijom.

Nekoliko saveta kako razliite tehnikei nain vonje mogu doprineti bezbednijemi prijatnijem putovanju

Pametno birajte stepene prenosa Ukoliko koristite najvii mogui stepenprenosa, ne optereujui motor, utede-ete najvie goriva. Na primer, vozite librzinom od 60 km/h u treem stepenu,troiete 25 odsto vie goriva nego daistom brzinom vozite u petom stepenu.

Vozite tenoRazmiljajte unapred i budite neni s pa-puicama gasa i konice. Tako ete sma-njiti potronju goriva, habanje konihobloga i guma. Istraivanja pokazuju dase odgovarajuom tehnikom vonje po-tronja moe smanjiti i do 30 odsto, a dase nita ne gubi na putnoj brzini.

Gasite motorKad god je bezbedno, ugasite motor uko-liko se zbog zastoja ili kraeg odmora nekreete nekoliko minuta. Klima-ureaj ko-ristite razumno - temperatura u automo-bilu ne bi smela biti via od spoljanje zavie od 6 do 8 stepeni Celzijusa.

Nakon startovanja motoraodmah krenite Nemojte zagrevati motor u mestu na-kon prvog paljenja. Krenite odmah, alibez snanih ubrzanja i visokog brojaobrtaja sve dok motor ne postigne rad-nu temperaturu. Preterano posezanjeza visokim obrtajima ni tada nije pre-poruljivo, jer se motor moe maksi-malno opteretiti tek kada radnu teme-praturu dostigne i ulje, to se dogaaneto kasnije.

Olakajte prtljanikDobro razmislite ta ete poneti na put.Ne trpajte u prtljanik ono to vam nijeneophodno. Ukoliko neete koristiti krov-ni boks, skinite i krovne nosae. Duga topla

Ne pripremite li svoj automobil za leto,a naroito ako to ne uinite pre godinjegodmora, rizikujete mnogo vie odpropalog letovanja.

Kablovi za paljenje kada s jed-nog automobila pozajmljujete stru-ju drugom, strogo sledite uputstvopriloeno uz kablove.

Panja: Na modernijim automo-bilima pogrena upotreba kablovaza paljenje moe prouzrokovatiozbiljna oteenja elektronike.

Sajla ili kanap za vuu. Iako nijeobavezno, dobro ih je imati pri ruci.Pre putovanja pogledajte gde se na-

lazi kuka za kaenje sajle ili kanapa.Obino je skrivena ispod plastinogpoklopca na braniku.

Kompletna kutija prve pomoi.Kvalitetna baterijska lampa. Sigurnosni trougao.Priruni aparat za gaenje poa-

ra. Ako kampujete u prirodi, moese pokazati naroito korisnim.

Manji plastini kanister za slu-aj da vam zbog dugotraj-nih zastoja ponestanegoriva.

Komplet sijalica za vaautomobil.

Litar rezervnog motornogulja.

Ureaj za satelitsku navigaciju.

ta je korisno imati u automobilu

putovanjaStoga vam nudimo brojne savete kojie pomoi da vam ovi vreli letnji danii eventualno putovanje na more prouto bezbrinije.

10stvari kojemorate uiniti

10 Uvek kada krenete na du-i put, bilo bi dobro da su-putnik nosi rezervni klju au-tomobila. Tako ete sauva-

ti mnogo nerava ukoliko seklju izgubi ili oteti.

1Proverite da niste moda propustili redovni servis. U servisnoj knjiici vozila (ukoli-ko je imate) lako ete nai taan datum zadnjeg servisa. 2Proverite migavce i farove. Ukoliko je plastika negde pukla, obavezno ih popravite.Ne zaboravite da svetla uvek moraju biti ista.3Proverite kako rade brisai vetro-brana i zadnjeg stakla. Jesu li bri-zgaljke ispravne i pravilno podee-ne kako bi mlaz tenosti za pranjeprskao na pravo mesto, jesu li me-tlice brisaa u dobrom stanju, a dr-ai metlica pravilno privreni?Naravno, uvek preporuujemo spe-cijalnu tenost za pranje vetrobra-na, jer ete tako lake ukloniti ma-sne mrlje i insekte.

4Proverite jesu li sve signalne lam-pice i svetla na instrument tabliispravna. Ako nisu, potraite pomou servisu.

5Proverite nivo ulja i rashladne te-nosti. 6Proverite nivo elektrolita u aku-mulatoru. Tenost mora da pre-kriva elije, a u protivnom dopuni-te akumulator destilovanom vodom.Kleme i polovi akumulatora mora-ju biti isti i premazani grafitnommau. Pritom ne zaboravite da jekiselina iz akumulatora agresivna,pa treba izbegavati svaki kontakt sakoom ili odeom.

7Proverite klinasti i zupasti re-men ukoliko postoje oteenjaili znakovi pohabanosti, neophod-na je zamena

8Naroito je vano da gume buduu dobrom stanju i da pritisak u njima bude u skladu s preporukama proizvoaa.Dubina are mora biti najmanje 5 milimetara, to je od velikog znaaja za izbegavanjeakvaplaninga kada pada kia.

10

stvari kojemorate uiniti

9 Proverite da li je u redu i priti-sak u gumi na rezervnom toku.Uvek imajte na umu da dizalica iklju za tokove moraju biti lako do-stupni, kako u sluaju potrebe ne bi-ste morali da vadite sve stvari iz pr-tljanika.

5. avgust 2009. Br. 15 | AUTO BILD !


SAVETNIK

Alkohol i vonja Kada je u pitanju konzumiranje alkohola na

odmoru, pobrinite se da to uivanje ne kombi-nujete sa vonjom, poto su kazne rigorozne iletovanje mogu da pretvore u pravi pakao. U ve-ini evropskih zemalja granica je postavljena na0,5 promila, ali ima i onih koje apsolutno ne to-leriu alkohol u krvi tokom vonje, kao to suMaarska, Rumunija, Slovaka ili eka. Na pri-mer, u Hrvatskoj je ranije na snazi bio zakonnula promila, dok sada turisti na Jadranu po-novo mogu bezbrino uivati u ai vina nakonveere. Meutim, profesionalni vozai i mladivozai (od 16 do 24 godine) ne smeju upravljativozilom ako u organizmu imaju alkohola. Sviostali, osim u sluaju kada im se utvrdi drugi sa-obraajni prekraj, smeju da imaju do 0,5 pro-mila. Novana kazna u sluaju prekoraenja do-zvoljene koncentracije raste s njenim povea-njem i kree se od 700 kuna (oko 100 evra) za0,5 promila do 15 hiljada kuna (oko 2.000 evra)za vie od 1,5 promila. Alkoholisani voza se is-kljuuje iz saobraaja, a kao mera opreza, odu-zima mu se vozaka dozvola na najvie osam da-na. U skladu sa zakonom, policija moe pijanogvozaa smestiti u posebnu prostoriju da se otre-zni i to najdue na dvanaest sati. Za najtee sa-obraajne prekraje propisane su novane ka-zne od 5 do 15 hiljada kuna (oko 700 do 2.000evra) ili kazna zatvora do 60 dana (alkohol pre-

Putarine u evroSistem naplate putarina vinjetama koriste Au-

strija, Bugarska, Rumunija, Maarska, eka, Slo-vaka, vajcarska i Slovenija, koja je zahvaljujuipritisku Evropske komisije nedavno promenila ce-novnik zbog diskriminatornog odnosa prema put-nicima u tranzitu. Paradoksalno, ali situacija je sa-da jo gora! Naime, ranije se plaalo 35 evra za po-la godine, a sada 15 evra za sedam dana pototuristi na odmoru ostaju uglavnom due od sedamdana, raunica je jasna. Mesena, inae, sada ko-ta 30, a godinja 95 evra. Meutim, u nekim ze-mljama, kao to je Austrija, dodatno se plaa na po-jedinim deonicama. Korienje crnogorskih pute-va je besplatno (osim tunela Sozina na relaciji Bar-Podgorica), ali se prilikom prelaska granice na-plauje tzv. ekoloka taksa od 10 evra, koja vai go-

Drava Austrija Bugarska eka

4 dana - - -

7 dana - 5,00 EUR 220 CZK

10 dana 7,70 EUR - -

Mesena - 13,00 EUR 330 CZK

Dvomjesena 22,20 EUR - -

Tromjesena - - -

Polugodinja - - -

Godinja 73,80 EUR 34,00 EUR 1000 CZK

Vonji posvetitenajveu panjuSvi uesnici u saobraaju mogu po-greiti (i gree), pa svoju vonju i po-naanje prilagodite toj injenici sve-dite rizik na najmanju moguu me-ru, poto je kombinacija vae i tuegreke najbolji put do udesa.

Nikada ne vozite na vreme niste na trkamaAko ve negde kasnite, bolje je zau-staviti se i osobu s kojom se sasta-jete obavestite telefonom. Ukolikooseate umor, obavezno stanite! Nasvaka dva sata dajte sebi odmor odnajmanje 15 minuta.

Pratite situacijuPosmatranje i zapaanje detaljaosnov su bezbedne vonje, jer vamdaju mogunost predvianja raznihsituacija i planiranja pravovremenihreakcija. to vie vremena imate naraspolaganju, bolju ete odluku mo-i da donesete u kritinom trenutku.

Koristite oiOpasnost u saobraaju se neretkoprikrada izvan naeg vidnog polja,odnosno s boka ili sa zadnje strane.Stoga je neopodno pratiti komplet-nu situaciju oko automobila.

Videti i biti vienNikada nemojte biti uvereni da vasdrugi vozai u svakom trenutku vi-

de. Stoga je jasna vizuelna komuni-kacija u saobraaju neprocenjiva -ona nam omoguuje da procenimota bi mogli uiniti drugi vozai, dokoni predviaju ta bismo mogli dauinimo mi. U sluaju slabe vidlji-vosti obavezno vozite s upaljenimoborenim svetlima.

Uoite problemto pre uoite problematinu situa-ciju na putu, odnosno pre nego tose dogaaj razvije do opasnih raz-mera, imaete vie vremena da pre-duzmete korake koji mogu umanjitirizik od nesree. Mnogi udesi se do-gaaju upravo zbog kasnog uoava-nja mogueg problema.

Drite razmakTokom vonje uvek pokuavajte dapostignete dva cilja koja su na prvipogled u suprotnosti: drite korak sostalim vozilima i istovremeno odr-avajte bezbedan razmak u odnosuna vozilo ispred sebe, to e vamobezbediti dovoljno vremena da pra-vilno reagujete

Pazite na ogranienja brzine Niska i iznenadna ogranienja br-zine bez sumnje pokazuju da se pri-bliavate opasnim deonicama. tosu brzine manje, vozau ostaje vi-e vremena za reakciju. Osim to-ga, istraivanja su pokazala da pe-ak na kojeg naleti automobil sa

30 km/h ima 90 odsto izgleda zapreivljavanje, dok mu pri 60 km/hostaje samo 10 odsto izgleda. Za-to uvek potujte ogranienja. I nezaboravite, pri brzini od 100 km/hauto troi 20 odsto vie goriva ne-go pri 70 km/h.

Mobilni telefonKorienje mobilnog telefona to-kom vonje bez hands free urea-ja nije dozvoljeno u mnogim zemlja-ma, pa biste tako mogli da dobije-

te visoku kaznu. Bez obzira na ka-znu, imajte na umu da svaki razgo-vor dekoncentrie vozaa i tako po-veava rizik od nesree. Zato je naj-bolje tokom vonje iskljuiti mobil-ni ili ga prepustiti suvozau.

Unapreditesvoj stil vonje

Nesree u kojima uestvuju ak i iskusni vozai u manjoj meri imajuveze s tehnikom vonje, a vie sa strahom, ponaanjem i percepci-jom rizika. Upamtite, koliko god dobar voza bili, uvek ima prostoraza poboljanja. U tome vam mogu pomoi sledei saveti

"

ne idu zajednoko 1,5 promila, odbijanje alkotesta, prekorae-nje dozvoljene brzine u naselju za vie od 50km/h, vonja pod zabranom...), a sledi i hape-nje i dovoenje pred sud.

Ukoliko je voza koji je izazvao saobraajnunesreu sa teko povreenim osobama ili pogi-

nulima imao vie od 1,5 promila, nee se sma-trati da je do nesree dolo iz nehata, ve e bi-ti primenjena odredba lana 272. Kaznenog za-kona, to podrazumeva kaznu zatvora od tri dodeset godina ako je u nesrei bilo poginulih oso-ba, odnosno od est meseci do pet godina akoje bilo teko povreenih.

pskim zemljamadinu dana od dana kupovine. Veina ostalih evrop-skih zemalja s razvijenom mreom autoputeva ko-risti klasinu naplatu u skladu s preenom kilome-traom na odreenim deonicama, te se plaanjeobavlja gotovinom, kreditnim karticama ili elek-tronskim sistemom naplate koji omoguava prola-zak kroz rampu bez zaustavljanja. U Belgiji nemaputarina (osim u tunelu Liefkenshoek u Antverpe-nu), ni u Belorusiji (osim na relaciji BrestMinsk),BiH (osim na 28 km puta A1 SarajevoVisokoDo-brinje - 0.8), Danskoj (osim mostova Storeba-eltsbroen i Oresundsbron), Finskoj, Nemakoj, Ho-landiji i vedskoj (osim mosta Oresundsbron, kojipovezuje Dansku i vedsku). Napomena obave-zno kupite vinjetu ukoliko je potrebna, poto su ka-zne veoma visoke.

Maarska Rumunija Slovaka Slovenija

1170/1530 HUF* - - -

- 3 EUR 4,90 EUR 15 EUR

2550 HUF - - -

4200 HUF 7 EUR 9,90 EUR 35 EUR

- - - -

- - - -

- - - -

37.200 HUF 28 EUR 36,50 EUR 95 EUR

Svim vozaima koji putuju naodmor jednu od vanijih stavkipredstavlja potronja goriva, tj.koliko e novca biti potroenona gaenje ei automobila.Najbolje je planirati unapred,iako se na prvi pogled moe ui-niti da razlike u cenama nisu

prevelike. Meutim, one od ze-mlje do zemlje mogu iznositi ido pola evra, pa se dobrim pla-niranjem moe utedeti dostanovca, naroito kada je re oduim putovanjima.

Holandija i Belgija, kao i skan-dinavske zemlje tradicionalno

su najskuplje to se tie cena go-riva, dok Bosna, Rumunija i Bu-garska spadaju meu najjeftini-je. Naravno, poto se cene me-njaju gotovo iz dana u dan, po-dacima iz tabele ne treba slepoverovati, ve ih treba posmatra-ti kao orijentir.

Iako se na prvi pogled razlike u cenama goriva ne ine znaajnim,na njima se moe dosta utedeti

Male ili velike razlike

CENE GORIVA U NEKIM EUROPSKIM ZEMLJAMA*

GorivoSuper

95Super

98Dizel

Austrija 1,02 1,15 0,95

Belgija 1,28 1,30 0,98

BiH 0,77 0,84 0,86

Bugarska 0,95 1,03 0,89

Crna Gora 0,99 1,00 0,98

eka 0,99 1,06 0,96

Danska 1,34 1,38 1,13

Estonija 0,89 0,92 0,85

Finska 1,29 1,33 0,98

Francuska 1,22 1,24 1,07

Grka 0,93 1,12 0,94

Italija 1,18 1,22 1,04

Letonija 0,94 0,98 0,88

Litvanija 1,02 1,06 0,89

Luksemburg 0,91 0,93 0,88

Makedonija 0,89 0,91 0,73

Holandija 1,42 1,47 1,04

Norveka 1,28 1,32 1,18

Nemaka 1,29 1,34 1,07

Poljska 0,90 0,96 0,80

Portugal 1,20 1,27 0,96

Rumunija 0,86 1,00 0,83

Slovaka 1,06 1,07 1,06

Slovenija 1,05 1,08 1,01

panija 0,96 1,07 0,88

vedska 1,16 1,20 1,06

vajcarska 1,00 1,03 1,02

Velika Britanija 1,07 1,14 1,15

5. avgust 2009. Br. 15 | AUTO BILD

* Cene su informativne i iskazane su u evrima

Predlaemoda unapred

planirate toenjegoriva jer se

negde vie isplatitoiti, a negde

manje


SAVETNIK PREGLED ZEMALJA

50

70

70

vedska

Auto Bild saveti.pdf

Documents

Transcript of Auto Bild saveti.pdf