REPUBLIKA SRBIJANARODNA SKUPTINABIBLIOTEKA NARODNE SKUPTINE

Tema: VLASNITVO I STRUKTURA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjITA

Datum: 19.04.2013.

Br.: Z-05/13

Ovo istraivanje je uradila Biblioteka Narodne skuptine za potrebe rada narodnih poslanika i Slube Narodne skuptine. Za vie informacija molimo da nas kontaktirate putem telefona 3026-532 i elektronske pote istrazivanja@parlament.rs. Istraivanja koja priprema Biblioteka Narodne skuptine ne odraavaju zvanini stav Narodne skuptine Republike Srbije.

SADRAJ

AUSTRIJA2BUGARSKA3DANSKA5ITALIJA6MAARSKA7NEMAKA8SRBIJA9FRANCUSKA11HRVATSKA12

U pregledu koji sledi izloeni su podaci koji se odnose na vlasniku strukturu poljoprivrednog zemljita i pravne akte koji ureuju korienje poljoprivrednog zemljita u Austriji, Bugarskoj, Danskoj, Italiji, Maarskoj, Nemakoj, Srbiji, Francuskoj i Hrvatskoj. Takoe, navedeni su i osnovni statistiki podaci koji se odnose na povrinu poljoprivrednog zemljita, broj poljoprivrednih gazdinstava i strukturu korienog poljoprivrednog zemljita.

AUSTRIJA

Austrija ima 2.997.000 hektara obradive povrine, prema podacima Eurostat-a za 2010. godinu[footnoteRef:1], a veliina poljoprivrednog zemljita je smanjena za 8% u odnosu na 2003. godinu. Broj gazdinstva 2010. godine iznosio je 154.000 i takoe je smanjen 11% u odnosu na 2003. godinu. Najvie poseda je od 10-20 hektara (32.590 poljoprivrednih gazdinstava). slede posedi od 2-5 hektara sa 26.590 gazdinstva, a namanje ima velikih poseda, povrine preko 100 hektara i to samo 2850.[footnoteRef:2] [1: Eurostat FSS,Utilised agricultural are] [2: Eurostat FSS, Number of Holdings by size, Podaci 2010. Tabela 1.1.2. Austrija]

Na osnovu informacija Saveznog ministarstva za poljoprivredu, umarstvo, ivotnu sredinu i vodoprivredu dostavljeni su odgovori o poljoprivrednom zemljitu u Austriji od austrijske parlamentarne istraivake slube. Vlasnika struktura 94% poljoprivrednih gazdinstava je privatno vlasnitvo i to u 86% predstavlja vlasnitvo pojedinaca ili preduzetnika. Prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva, prema raspoloivom poljoprivrednom zemljitu je 18,8 hektara. Vie od polovine poljoprivrednog zemljita ili 55% zemljita je "kultivisano zemljite", dakle predstavlja obradivu poljoprivrednu povrinu (ne raunajui umarstvo). Struktura obradive poljoprivredne povrine je sledea: 48% obraeno zemljite ili oranice, 50% travnjaci, 2% stalni usevi (voe i vinogradarstvo), 0,1% povrtnjaci. Navedeni podaci se ne odnose na umska podruja od 3,4 miliona hektara i neproduktivne poljoprivredne oblasti koje zauzimaju 1,1 milion hektara. to se tie korienja poljoprivrednog zemljita postoje ogranienja koja se odnose na uzgoj odreenih kultura, zatitu prirodne sredine i slino. Postoje ogranienja u vezi vlasnitva zemljita i nepokretnosti od strane stranih dravljana i kompanija, osim za graane EU. Ne postoji propis koji odreuje da regionalna ili lokalna samouprava treba da odobri vlasnitvo nad zemljitem.[footnoteRef:3] [3: Vie informacija na internet adresi: http://www.unece.org/fileadmin/DAM/hlm/wpla/publications/restrictionsanalysis.pdf]

Ukoliko propisi ne predviaju drugaije, otuenje dravnog zemljita mogue je po istom principu kao i prodaja privatnog vlasnitva, u skladu sa zakonoma koji su vaei u Austriji. To se odnosi i na zakup poljoprivrednog zemljita. U Austriji ne postoje vremenski rokovi (minimum ili maksimum godina) o zakupu zemljita od vlasnika, ali rokovi su predmet sporazuma izmeu ugovornih strana. U nekim sluajevima kada povrina zemljita prelazi odreene granice potrebna je zvanina saglasnost. Takoe, ne postoje ogranienja iznosa zakupnine, ali postoji odredba u austrijskom Graanskom zakoniku po kojoj teta moe biti otpisana ako je vrednost usluge manja od polovine vrednosti iznosa koji se plaa (laesio enormis). to se tie sprovoenja kontrole nad poljoprivrednim zemljitem, ova funkcija je u nadlenosti Ministarstva poljoprivrede, umarstva, ivotne sredine i vodoprivrede, koje sarauje (po potrebi) sa Saveznim ministarstvom finansija, ukoliko se radi procena vrednosti nepokretne imovine.

BUGARSKA

U Bugarskoj je u privatnom vlasnitvu 47% poljoprivrednog zemljita. Priblino 280 000 hektara poljoprivrednog zemljita pripada Dravnom zemljinom fondu. Poljoprivredno zemljite koje ne pripada pravnom ili fizikom licu ili Dravnom zemljinom fondu je vlasnitvo lokalnih samouprava, a panjaci su u javnoj svojini i lokalna samouprava ih ne moe prisvojiti (lan 25. Zakona o posedovanju i korienju poljoprivrednog zemljita). O naknadi za korienje ovog poljoprivrednog zemljita odluku donosi nadleni organ lokalne samouprave, Kancelarija za poljoprivredu, i na ovu odluku saglasnost daje Ministarstvo poljoprivrede i hrane.

Drava zadrava vlasnitvo nad poljoprivrednim zemljitem kao i pre stupanja na snagu Zakona o posedovanju i korienju poljoprivrednog zemljita, sa izuzetkom zemljita koje je predmet restitucije. Ministarstvo poljoprivrede ostvaruju prava vlasnika u odnosu na zemljite Dravnog zemljinog fonda. Poljoprivredno zemljite koje pripada Dravnom zemljinom fondu daje se na korienje zakupom ili na lizing u skladu sa odredbama Zakona o posedovanju i korienju poljoprivrednog zemljita[footnoteRef:4]. U skladu sa lanom 24. Zakona o posedovanju i korienju poljoprivrednog zemljita, davanje u zakup zemljita iz Dravnog zemljinog fonda vri se putem aukcije ili tendera. Na osnovu rezultata aukcije ili tendera potpisuje se ugovor o iznajmljivanju ili zakupu. Rok zakupa ne moe biti dui od 10 godina. U 2010. godini Dravni zemljini fond je dao u zakup ili na lizing fizikim i pravnim licima 97 168 hektara. Prema podacima Bugarskog udruenja zemljoposednika[footnoteRef:5], u 2011. godini je obavljeno oko 170 000 transakcija vezanih za korienje poljoprivrednog zemljita. Postoji oko 40 000 ugovora o lizingu poljoprivrednog zemljita, a 150 000 hektara poljoprivrednog zemljita je promenilo vlasnika u 2011. [4: Tekst zakona na engleskom jeziku je dostupan na linku: http://baszz.net/OUALA.gb_shtml.htm] [5: Veb adresa: http://baszz.net/m60_gb.shtml]

Ministar poljoprivrede i hrane je ovlaen da obezbedi besplatno korienje zemljita Dravnog zemljinog fonda istraivakim institutima, poljoprivrednim strunim i drugim kolama, zatvorima, rasadnicima, itd. za potrebe obavljanja njihovih glavnih aktivnosti. Na osnovu tog postupka oko 18 707 hektara dravnog zemljita je dato na korienje. Ministarstvo poljoprivrede i hrane je nadleno za sprovoenje Zakona o posedovanju i korienju poljoprivrednog zemljita.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i hrane Republike Bugarske za 2010. godinu[footnoteRef:6], povrina poljoprivrednog zemljita u Bugarskoj je 5 492 891 hektara, to ini oko 50% teritorije Bugarske. Korieno poljoprivredno zemljite sastoji se od obradivog zemljita, viegodinjih zasada, trajnih travnjaka, porodinih vrtova i staklenika. U 2010. obradivo zemljite zauzima 3 162 526 hektara ili 62,6% od svih poljoprivrednih povrina. Od obraenog poljoprivrednog zemljita 58 % se koristi za proizvodnju itarica, 34% za proizvodnju industrijskih biljaka, 3% za stonu hranu, 1% za povrtarstvo i 4% za uzgoj drugih kultura (vonjaci, vinogradi, kultivisani panjaci). Trajno produktivne livade i panjaci u planinskim krajevima zauzimaju povrinu od 1 701 990 hektara, ili 33,7% od poljoprivrednih povrina u Bugarskoj. Porodine bate ine 0,4% korienog poljoprivrednog zemljita, odnosno 21 629 hektara. Nekultivisano poljoprivredno zemljite, za koje se smatra ono koje se ne koristi za poljoprivrednu proizvodnju vie od dve godine, ini oko 4% poljoprivrednog zemljita ili oko 380 00 hektara i ovo zemljite je uglavnom u vlasnitvu drave ili privatnih vlasnika koji nisu zainteresovani za poljoprivrednu proizvodnju. [6: Izvetaj Ministarstva za poljoprivredu i hranu Republike Bugarske za 2011.. http://www.mzh.government.bg/MZH/Libraries/AgryReports/AD_2011_final_annexes_en.sflb.ashx]

Prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva prema vlasniku je data u tabeli:

Vlasnik

Prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva u hektarima

zadruge

683 hektara

kompanije

316 hektara

trgovinska preduzea

251 hektara

razna udruenja

234 hektara

individualni poljoprivredni proizvoai

3,5 hektara

U 2010. godini Ministarstvo poljoprivrede i hrane sprovelo je nacionalni statistiki popis strukture poljoprivrednih gazdinstava i radne snage u poljoprivredi. Popis je sproveden na osnovu metodologije usklaene sa zakonodavstvom EU - Uredbom (EC) 1166/2008 i Uredbom (EC) 1200/2009. Popisom je obuhvaeno 371 070 gazdinstava na teritoriji drave koja se bave jednim ili sa vie vidova poljoprivredne proizvodnje. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 357 900 obrauju poljoprivredno zemljite, dok se 280 300 bavi stoarstvom, ivinarstvom i pelarstvom. Na osnovu ovih podataka, vidno je da se veina poljoprivrednih gazdinstava bavi sa vie vidiva poljoprivredne proizvodnje.

DANSKA

Porodina poljoprivredna gazdinstva i dalje dominiraju u Danskoj, gde je oko 91% poljoprivrednih gazdinstava u porodinom vlasnitvu, 7% je u vlasnitvu kompanija, a ostatak je u vlasnitvu drave, lokalnih vlasti, i fondacija. Prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva je 63 hektara, to je znatno iznad proseka EU. Broj gazdinstava je 40 661 prema statistikim podacima za 2011. godinu. Gazdinstva koja poseduju poljoprivredno zemljite manje od 30 hektara ine 55% od ukupnog broja, gazdinstva koja obrauju izmei 30 i 75 hektara ine 20% i gazdinstva koja obrauju imanja vea od 75 hektara ine 25%.

Poljoprivredno zemljite se moe dati na korienje ugovorom o lizingu i registracija ugovora o lizingu u katastru nije obavezna. Prilikom zakupa dela poljoprivrednog zemljita vremenski rok zakupa je ogranien na najvie 30 godina, a ako se zakup odnosi na celo poljoprivredno gazdinstvo nema vremenskih ogranienja zakupa.

Ukupna povrina poljoprivrednog obradivog zemljita je 2 639 403 hektara i ono ini 66% od ukupne teritorije Danske. Iskorienost poljoprivrednog zemljita je skoro potpuna i naelno se navodi procenat od 99%.

Priblino 56% poljoprivrednog zemljita, 1 491 432 hektara, se koristi za proizvodnju itarica, a izmeu 20% i 30% koristi se za proizvodnju zelene hrane za stoku. U poslednjih deset godina postoji veliki pad u broju zasada korenastih useva i skoro slino poveanje proizvodnje trave i zelene stone hrane, to je pre svega posledica toga to je krmna repa u ishrani domaih ivotinja zamenjena kukuruznom silaom. Priblino 8% poljoprivrednog zemljita se koristi za zasade industrijskih, korenastih i reproduktivnih biljaka.[footnoteRef:7] Farme za organsku proizvodnju zauzimaju 6% poljoporivrednog zemljita. Rasadnici ukrasnog drvea zauzimaju 1,4% poljoprivrednog zemljita. Plastenici, u kojima se uglavnom uzgaja cvee, ukrasne biljake, razliito povre i peurke zauzimaju povrinu od oko 500 hektara. [7: Statistics Denmark. http://www.dst.dk/en/Statistik/emner/landbrug-gartneri-og-skovbrug/bedrifter-arealer-og-husdyr.aspx]

Ministarstvo za hranu, poljoprivredu i ribarstvo je prvenstveno odgovorno za sektor poljoprivrede. Takoe, ovo ministarstvo osniva komisije za praenje distribucije poljoprivrednog zemljita. Vaee zakonodavstvo koje se odnosi na sektor poljoprivrede regulie kupovinu privatnog poljoprivrednog zemljita od strane drave za odreene potrebe[footnoteRef:8]. Ministarstvo je deo Nacionalnog koordinacionog tela za odrivi razvoj. Relevantno nacionalno zakonodavstvo koje ureuje vlasnitvo i trgovinu poljoprivrednim zemljitem sastoji se od niza propsa, od kojih su od veeg znaaja Zakon o poljoprivrednim gazdinstvima iz 2010. i Zakon o distribuciji i trgovini poljoprivrednim zemljitem iz 2010. godine, a oba navedena zakona su delimino izmenjena 2012. godine.[footnoteRef:9] Zakoni su unekoliko revidirani kako bi se ispunili uslove za odrivi razvoj. Ove izmene u potpunosti ine deo jedinstvenog nacionalnog politikog okvira za odrivu poljoprivredu i ruralni razvoj. [8: Act amending the Act on land distribution and public trade of property for agricultural purposes (Land Consolidation Act) and Act on assessment of income tax (Assessment Act) (No. 244 of 2010). http://faolex.fao.org/] [9: Order No. 161 on the entry into force of Act amending the Act on agricultural properties and land distribution. - 22 February 2013 [LEX-FAOC120663]. http://faolex.fao.org/]

ITALIJA

U Italiji je u privatnom vlasnitvu 96% poljoprivrednog zemljita, a ostalo poljoprivredno zemljite je u vlasnitvu poljoprivrednih zadruga, obrazovnih i naunih institucija, a svega 943 gazdinstva su u javnom vlasnitvu.[footnoteRef:10] Regionalne administracije su nadlene za upravljanje poljoprivrednim zemljitem u javnoj svojini to je ureeno nizom regionalnih zakona. Zakon br. 203 o ugovorima u poljoprivredi iz 1982. i Uredba br. 228 o modernizaciji poljoprivrednog sektora iz 2001. ureuju nain davanja u zakup i lizing poljoprivrednog zemljita u javnoj svojini. Navedena uredba postavlja minimalnu vremensku granicu lizinga poljoprivrednog zemljita na najmanje 15 godina.[footnoteRef:11] Ministarstvo za poljoprivredu, hranu i umarstvo je nadleno za sprovoenje zajednike poljoprivredne politike Evropske unije. [10: 2010 Agricultural Census. http://dati-censimentoagricoltura.istat.it/?lang=en] [11: Legislative Decree No. 228 laying down the guidelines and modernizing the agricultural sector, as per article 7 of Act No. 57 of 5 March 2001. - 18 May 2001 [LEX-FAOC032524]. http://faolex.fao.org/]

Poljoprivredno zemljite je povrine 12 856 100 hektara i ini 48,2% od ukupne teritorije Italije. Od toga je obradivo zemljite povrine 7 000 930 hektara. Panjaci i ume ine 3 434 100 hektara poljoprivrednog zemljita, a pod razliitim usevima je obraeno 2 380 800 hektara.

Prema statistikim podacima za 2010. godinu u Italiji ima 1 620 884 poljoprivredna gazdinstva. Prema povrini korienog poljoprivrednog zemljita struktura je sledea: gazdinstva povrine do 1 hektara ine 31%, gazdinstva povrine izmeu 1 i 5 hektara ine 53%, gazdinstva povrine izmeu 5 i 30 hektara ine 21%, gazdinstva povrine od 30 do 90 hektara ine 4% i gazdinstva koja poseduju vie od 100 hektara ine 1%.[footnoteRef:12] Prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva je 7,9 hektara. [12: 2010 Agricultural Census. http://dati-censimentoagricoltura.istat.it/?lang=en]

Proizvodnja itarica zauzima oko 50% od ukupne povrine poljoprivrednog obradivog zemljita. Od toga je proizvodnja durum penice zastupljena sa 40%, kukuruza 27%, a meke penice 17%.[footnoteRef:13] Oko 9% obradivog zemljita se nalazi pod razliitim usevima. Priblino 175 000 (2,4%) hektara obradivog zemljita se koristi za proizvodnju voa, a od toga 48% obradivih povrina ine maslinjaci, pod vinogradima je 27%, vonjaci zauzimaju 17% obradivih povrina i citrusno voe 8%.[footnoteRef:14] Na 5,8% povrina poljoprivrednog obradivog zemljita se razvija organska proizvodnja. Na 24 000 hektara (0,4%) se proizvodi pirina i Italija je najvei proizvoa pirina u Evropi. [13: Italian Grain and Feed Report 2012. http://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Italian%20Grain%20and%20Feed%20%20Report%202012_Rome_Italy_5-9-2012.pdf] [14: 2010 Agricultural Census. http://dati-censimentoagricoltura.istat.it/?lang=en]

MAARSKA

U Maarskoj postoji i privatno i dravno vlasnitvo nad poljoprivrednim zemljitem. U privatnom vlasnitvu je 37% poljoprivrednog zemljita. Nacionalna organizacija za upravljanje zemljinim fondom je odgovorna za kontrolu korienja zemljita, prodaju i lizing. Osnovana je i poela sa radom 1. septembra 2010. Ova organizacija je nadzorni organ Ministarstva za ruralni razvoj. Nacionalna organizacija za upravljanje zemljinim fondom je budetska organizacija koja je odgovorna za ustanovljavanje naela vezanih za zemljinu politiku. Glavni zadaci ove organizacije su poslovi vezani za zakup zemljita, zakljuivanje ugovora o upravljanju imovinom, prodaji, razmeni zemljita, uee u komasaciji i raspisivanje javnih tendera.

Raspolaganje obradivim zemljitem u dravnom vlasnitvu ureuje Zakon o obradivom zemljitu (Zakon br. LV iz 1994. godine). Nacionalna organizacija za upravljanje zemljinim fondom nije ovlaena da upravlja zemljitem koje je vee od 100 hektara ili ukoliko je vrednost zemljita vea od 100 miliona forinti (350 hiljada EUR). U tim sluajevima odluke donosi nadleni vladin organ - Politiki savet. Fiziko lice ne moe posedovati obradivo poljoprivredno zemljite povrine vee od 300 hektara[footnoteRef:15]. Takoe, iako je lanica EU, Maarska jo uvek nije dozvolila kupovinu poljoprivrednog zemljita dravljanima drugih zemalja lanica EU niti drugim stranim pravnim i fizikim licima. Poljoprivredno zemljite ne moe biti dato na korienje ugovorom o lizingu duem od 10 godina.[footnoteRef:16] [15: Restrictions of ownership, leasing, transfer and financing of land and real properties in Europe andNorth America. United Nations Economic Commission for Europe - Working Party on Land Administration; Federal Land Cadastre Service of Russia, 2003, . 74. http://www.unece.org/fileadmin/DAM/hlm/wpla/publications/restrictionsanalysis.pdf] [16: Isto, str. 110]

U sledeim tabelama je dat pregled ostvarenog prometa poljoprivrednim zemljitem u Maarskoj:

Tabela 1.1

Ukupna povrina zemljita

1,82 miliona hektara (23% od ukupnog poljoprivrednog zemljita)

Broj parcela

180.907

Broj ugovora

15.000 (od ega 8000 ugovora o lizingu)

Tabela 1.2 [footnoteRef:17] [17: Izvor podataka: CPRD Request 2272 Agricultural land]

Vrsta poljoprivrednog zemljita

Povrina (u hektarima)

Vrednost u bilionima (forinti, EUR)

Poljoprivredno zemljite

880.000

231

umsko zemljite

922.000

365

Neobraeno zemljite

21.000

7

Ukupno

1.823.000

603 biliona HUF

(2,1biliona EUR)

Ukupna povrina poljoprivrednog zemljita je 4 686 300 hektara, od ega je korieno obradivo zemljite povrine 3 786 900 hektara (81%). Prosena veliina poseda je 29 hektara po gazdinstvu. Ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava je 576 800, a najvei broj raspolae poljoprivrednim zemljitem povrine manje od 2 hektara i ukupni broj takvih gazdinstava je 412.740.[footnoteRef:18] Vie od 50% obradivog zemljita je pod usevima, i to: 26% itarice i uljana repa, 12% meoviti usevi, 11% razliiti usevi i stoarstvo u kombinaciji. [18: Izvor podataka: EUROSTAT 2010]

NEMAKA

Poljoprivredno zemljite moe biti u privatnom i dravnom vlasnitvu s tim to i drava ima ista prava i obaveze kao svaki vlasnik. Prema podacima za 2011. godinu, ukupna povrina zemljita u vlasnitvu Nemake (savezni nivo) iznosila je 4,904,113.7 hektara to predstavlja oko 13.7% teritorije.

Prema Popisu poljoprivrednih gazdinstava zemalja lanica EU, 2010. godine, broj gazdinstava u Namakoj iznosio je 299.100 to je za 27% manje u odnosu na podatke iz 2003. godine.[footnoteRef:19] Slini pokazatelji su prisutni i u Istraivanju o strukturi poljoprivrednih gazdinstava koje je radio Savezni ured za statistiku i koji je obuhvatao period 1999-2007 godina. Naime, i tada je broj poljoprivrednih gazdinstava bio manji za 20,7% (sa 472.000 na 374.500).[footnoteRef:20] Pre 1999. godine najvie se smanjio broj gazdinstava manjih od 50 ha mada prema poslednjim podacima, ovaj negativni trend je zabeleen i kod gazdinstava ija se velina kree od 50-75 ha. Samo gazdinstva vea od 75 ha belee rast za 21,8% u analiziranom periodu. Za razliku od ovoga, ukupna povrina korienog poljoprivrednog zemljita nije se menjala, i dalje se kree oko 16,7 miliona hektara to odgovara i podacima iz 2010. godine. Prosena veliina obradivih povrina po gazdinstvu je 55.8 ha. [19: Konani rezultati Popisa pojedinano e se objavlji tokom 2013. godine jer su se rezultati dostavljali u periodu 2011-2012.Internet: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Agricultural_census_2010_-_provisional_results#Number_of_holdings ] [20: Internet: https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/EconomicSectors/AgricultureForestry/StructureAgriculturalHoldings/Current.html ]

Kada je re o strukturi obradivih povrina u 2012. godini, penica je bila zasejana na 3,6 miliona hektara, kukuruz 510 000 ha, krompir 238 000 ha, dok su se livade prostirale na 1,8 miliona hektara, panjaci 2,6, krmno bilje 2 i vinogradi na 99,7 milona hektara.

Zakonom nije preciziran vremenski period na koji drava i privatni vlasnici mogu da daju zemljite u zakup ve je to stvar ugovornog odnosa zainteresovanih strana. Takoe, ne postoje nikakva ogranienje u pogledu sticanja prava vlasnitva nad zemljitem (graani, stranci) kao ni i u pogledu vrste i veliine zemljita (obradivo zemljite, uma). Jadina zabrana odnosi se na davanje zemljita u podzakup bez prethodne saglasnosti vlasnika. Takoe, zakon je propisao i obavezno unoenje podataka o promeni vlasnita u registar, a isto tako se registruje i stavljanje hipotehe na zemljite. Kontrolu korienja poljoprivrednog zemljita sprovode sami vlasnici a kada je re o zemljitu u vlasnitvu drave, nadleno je Savezno ministarstvo finansija ili ministarstva saveznih drava.

SRBIJA

Prema prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2012, u Republici Srbiji ima 631.122

poljoprivredna gazdinstva, i to:

2.567 gazdinstava pravnih lica i preduzetnika (99,6% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava),

628.555 porodinih poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupna povrina korienog poljoprivrednog zemljita na teritoriji Republike Srbije iznosi 3.355.859 ha. Proseno porodino gazdinstvo koristi 4,5 ha poljoprivrednog zemljita, poseduje jedan dvoosovinski traktor i gaji: jedno grlo goveda, etiri svinje, tri ovce, 26 grla ivine i jedno pelinje drutvo.[footnoteRef:21] Ipak, najbrojnija su gazdinstava koja koriste 2 ha poljoprivrednog zemljita. [21: Internet: http://popispoljoprivrede.stat.rs/ ]

Prema podacima Statistikog godinjaka Republike Srbije 2012, u ukupnoj poljoprivrednoj povrini u 2011. godini, oranice i bate uestvuju sa 64,6%, vonjaci sa 4,7%, vinogradi sa 1,1%, livade sa 12,2% i panjaci 16,6%. U strukturi zasejanih povrina oranica i bata ita uestvuju sa 58,0%, industrijsko bilje sa 13,0%, povrtno bilje sa 8,3%, krmno bilje sa 13,8%.[footnoteRef:22] [22: Internet: http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2012/pdf/G20122007.pdf ]

Uprava za poljoprivredno zemljite kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, obavlja poslove koji se odnose na: upravljanje poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini; uspostavljanje i voenje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljitu Republike Srbije; raspodelu sredstava za izvoenje radova i praenje realizacije godinjeg programa zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita za Republiku Srbiju; ostvarivanje meunarodne saradnje u oblasti zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita; praenje izrade Poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje; obavlja i druge poslove iz oblasti planiranja, zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita. Unutranje jedinice Uprave su:

1. Odeljenje za upravljanje poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini;

2. Odeljenje za zatitu, ureenje i korienje poljoprivrednog zemljita;

3. Odsek za restituciju poljoprivrednog zemljita;

4. Odsek za finansijske i administrativne poslove.

Poljoprivrednim zemljitem, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljitu, u dravnoj svojini raspolae i upravlja drava preko nadlenog ministarstva.[footnoteRef:23] Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini koristi se prema godinjem programu zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se dati na korienje bez plaanja naknade obrazovnim ustanovama - kolama, strunim poljoprivrednim slubama i socijalnim ustanovama u povrini koja je primerena delatnosti kojom se bave, a najvie do 100 hektara, a visokoobrazovnim ustanovama - fakultetima i naunim institutima iji je osniva drava i ustanovama za izvrenje krivinih sankcija najvie do 1.000 hektara. [23: Internet: http://www.mpt.gov.rs/postavljen/173/Zakon%20o%20poljoprivrednom%20zemljistu.pdf ]

Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se dati na korienje bez plaanja naknade pravnim licima u dravnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti umarstva. Odluku o tome donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost nadlenog ministarstva. Izuzetno, prema Zakonu, poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se dati na korienje uz naknadu pravnim i fizikim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju (naftne buotine, vetrenjae i sl.).

Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini i poljoprivredno zemljite koje je u skladu sa posebnim zakonom odreeno kao graevinsko zemljite, do privoenja planiranoj nameni, koristi se za poljoprivrednu proizvodnju, moe se dati u zakup, ako je godinjim programom zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita predvieno za davanje u zakup fizikom, odnosno pravnom licu za period koji ne moe biti krai od jedne godine niti dui od 20 godina, a za ribnjake i vinograde 40 godina. Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini koje je dato u zakup ne moe se dati u podzakup.

Obradivo poljoprivredno zemljite koje nije obraeno u prethodnom vegetacionom periodu, Ministarstvo moe dati u zakup fizikom, odnosno pravnom licu za period do tri godine, uz plaanje zakupnine vlasniku zemljita, a po odbijanju trokova postupka.

Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini daje se u zakup javnim oglaavanjem. i moe se dati u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava preeg zakupa. Odluku o raspisivanju javnog oglasa i odluku o davanju u zakup zemljita donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini, uz saglasnost nadlenog ministarstva. Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da donese najkasnije do 1. juna tekue godine.

Prema Zakonu, ugovor o zakupu treba da sadri:

1) podatke o nazivu katastarske optine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju katastarskog plana, postojeem nainu korienja (kulturi) i katastarskoj klasi zemljita;

2) vreme trajanja zakupa;

3) visinu i rok plaanja zakupnine;

4) vreme amortizacije viegodinjih zasada;

5) prava i obaveze zakupca;

6) razloge za otkaz ugovora;

6a) sredstva obezbeenja plaanja po ugovoru za viegodinji zakup;

7) razloge za prestanak ugovora.

Kod ugovora o zakupu, odnosno korienju poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini koji je zakljuen na rok trajanja dui od deset godina, zakupnina se moe poveati ako doe do poveanja prosene cene zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se to zemljite nalazi.

FRANCUSKA

U Francuskoj, vlasnitvo nad poljoprivrednim zemljitem je privatno i dravno, a vlasnici su pojedinci, porodice, pravna lica, ili drava (vlada, lokalne samouprave). Svaka prodaja zemljita treba da bude odobrena od strane dravnog organa, lokalne zajednice. Za bavljenje poljoprivrednom delatnou potrebna je dozvola Agencije za zatitu zemljita i ruralni razvoj (Socits d Amnagement Foncier et d Etablissement Rural (SAFERs)), koja takoe nadgleda i prodaju i zakup zemljita. Agencija je lokalni organ sa posebnom misijom da podri naseljavanje farmera, zemljita i konsolidaciju posla, kao i transparentnost trita poljoprivrednog zemljita. Ova agencija se mora obavestiti o svakoj transakciji i prodaji zemljita od strane notara, nakon ega ima dva meseca da odobri ili odbije transakciju. U okviru preventivnih prava, drava, odnosno lokalna zajednica ima pravo da odbije transakciju, i to za zemljita koja imaju neku vrstu restrikcije koja se tie zatite ivotne sredine, ili spekulativne cene zemljita, ili prevelikog poljoprivrednog gazdinstva. Dodatno, agencija uestvuje u pregovorima izmeu kupca i prodavca zemljita, a ukoliko oni ne mogu da postignu dogovor oko odreene cene agencija moe da predloi drugog kupca ili drugu cenu zemljita, koja je slina preporuenoj, okvirnoj, ceni zemljita u tom regionu. Ovaj organ ima ovlaenja zakonom, ali u praksi ne spreava esto sluajeve prodaje, iznajmljivanja zemljita, ili zapoinjanja poljoprivrednog posla. U principu, to se tie kupovine zemljita, iznajmljivanja, ili zapoinjanja posla nema generalnih restrikcija za inostrane graane i pravna lica, osim u sluaju zemljita koja se nalaze na nekoj strateki osetljivoj lokaciji. Pravno lice, odnosno firma mora da bude registrovana Francuskoj.

Poljoprivredno zemljite se moe davati pod zakup i to na period od 18 do 99 godina. Ne postoji striktna cena iznajmljivanja, ali postoji okvirna, preporuena cena za kvadratni metar zemljita, u odnosu na region u kome se nalazi. Najmanji period za zakup je 9 godina, s obzirom da se ugovor na 18 godina, obnavlja posle polovine perioda zakupa.

Prema statistikama Eurostata, raenim izmeu 2007. i 2010. godine, poljoprivredno zemljite u Francuskoj ini 56% gradskog podruja. Okvirno, od 500.000 gazdinstava u Francuskoj, dve treine su srednje i velike farme koje se koncentriu na 93% od korienog poljoprivrednog zemljita. Ako su srednja i velika gazdinstva u veini u individualnom vlasnitvu, najverovatnije je da izaberu formu udruenja (45%).

Obradivo zemljite u Francuskoj protee se na 27.4 miliona hektara, to ini 95% ukupnih poseda u Francuskoj, u proseku 56 hektara po domainstvu. Gazdinstva u procentu od 41% koriste povrine od 50 hektara i vie, dok 10% gazdinstava koristi povrine manje od 2 hektara.

Po statistici Ministarstva poljoprivrede prehrambene idustrije i umarstva strukturu obraenih povrina u procentima ini: 67,28% ratarstvo, 0,32% povrtarstvo, 26,12% stalni panjaci, 6,20% vonjaci, vinogradi i polja maslina, vonjaci 2,46%, vinogradi 2,45%, polja maslina 1,30%, rasadnici 0,03% i vrbe 0,04%.

HRVATSKA

Poljoprivredno zemljite u Republici Hrvatskoj je u privatnom i dravnom vlasnitvu. Korienje dravnog poljoprivrednog zemljita regulisano je Zakonom o poljoprivrednom zemljitu[footnoteRef:24]. Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljitu, dravno poljoprivredno zemljite daje se u zakup (ukljuujui i ribnjake) putem javnih tendera na period od 50 godina. Odluku o otvaranju procedure javnog nadmetanja za davanje prava korienja i zakupa donosi Agencija za poljoprivredno zemljite. [24: Internet: http://www.zakon.hr/z/133/Zakon-o-poljoprivrednom-zemljitu]

Dravno poljoprivredno zemljite prodaje se samo izuzetno neposrednom pogodbom po trinim cenama, kako utvruje Agencija za poljoprivredno zemljite, u sledeim sluajevima:

a) ako poljoprivredne katastarske parcela neposredno granie sa zemljitem u vlasnitvu budueg kupca, ali ne predstavljaju produktivnu / tehnoloku celinu, a povrina ne prelazi 1 hektar u unutranjosti, odnosno 0,2 hektara u jadranskoj zoni Republike Hrvatske,

b) katastarske parcele kojima se moe pristupiti samo popreno u vlasnitvu budueg kupca, u cilju konsolidacije,

c) katastarske parcele za koje dokumentacija potvruje da je izgradnja poljoprivrednih objekata obezbeena,

d) ukoliko se uvode druge, nepoljoprivredne ekonomske funkcije od interesa za Republiku Hrvatsku,

e) ako se poljoprivredna katastarska parcela koristi odlukom, a u vlasnitvu je Republike Hrvatske, nepokretnost se prodaje posredovanjem Agencije.

Dravno poljoprivredno zemljite se prodaje neposrednom pogodbom, ako zainteresovana strana podnese zahtev Agenciji za poljoprivredno zemljite sa dokazima o ispunjavanju svih kriterijuma koji su navedeni.

Agencija za poljoprivredno zemljite, kao specijalizovane javna ustanova je nadlena za zatitu, korienje, upravljanje, prodaju i konsolidaciju poljoprivrednog zemljita.

Hrvatska ima ukupno 1.326.083 hektara poljoprivredne povrine, a iskorienog obradivog zemljita 769.000 hektara. Struktura obradivog zemljita je sledea: 66% zastupljene su oranice, 27% panjaci i travnjaci, 7% vonjaci, vinogradi i maslinjaci, 0,4% povrtarske kulture i 0,1% rasadnici. Prosena veliina poljoprivrednog poseda u Republici Hrvatskoj 2011. godine bila je 5,6 hektara.[footnoteRef:25] Broj gazdinstva 2010. godine iznosio je 232.000.[footnoteRef:26] Najvie poseda je manje od 2 hektara (122.560 gazdinstava), slede posedi od 2-5 hektara (55.430 gazdinstva), a namanje ima velikih poseda, povrine preko 100 hektara (850).[footnoteRef:27] [25: CPRD Request 2272, prema podacima Dravnog zavoda za statistiku RH] [26: Eurostat FSS, Number of Agricultural Holdingshttp://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Agricultural_census_2010_-_provisional_results] [27: Eurostat FSS, Number of Holdings by size, Podaci 2010. Tabela 1.1.2. Hrvatska]

U Hrvatskoj poljoprivreda, ribarstvo i pratea industrija zapoljavaju 6,3% od ukupnog broja zaposlenih, a u ukupnom bruto drutvenom proizvodu uestvuju sa 10,2%, od ega samo poljoprivreda i ribarstvo sa 6,5%. Proizvodnjom i preradom hrane bavi se oko 2.800 preduzea. Ratarska proizvodnja predstavlja jednu od najvanijih poljoprivrednih grana u pogledu korienja poljoprivrednog zemljita i proizvodnje za prehranu ljudi i ivotinja. a u ratarstvu na prvom mestu je proizvodnja itarica. Prosean prinos po hektaru u ratarskim kulturama je najvii za kukuruz, 4,94 tone po hektaru.[footnoteRef:28] Po poslednjim podacima prinos penice po hektaru u Hrvatskoj za prolu godinu (zasejano je 166 615 hektara) iznosio je 4,2 tone po hektaru [footnoteRef:29]. Ukupan iznos sredstava namenjen za poljoprivredu u 2012. godini iznosio je 4,45% dravnog budeta Hrvatske. Po podacima Hrvatskog statistikog ureda u 2011. godini, izvoz hrane u ukupnom izvozu uestvuje sa 13%. Prehrambeni proizvodi u ukupnom izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda uestvuju sa 74 procenta. [28: Internet: http://www.agripolicy.net] [29: Evropska komisija, Sektor za agrar i ruralnu politiku; internet adresa : www.agrar.rh]

Izvori informacija

Ministarstvo poljoprivrede, prehrambene idustrije i umarstva.

http://agreste.agriculture.gouv.fr/recensement-agricole-2010/publications-premieres-tendances/publications-in-english/

Popis poljoprivrede 2012. godine u Republici Srbiji prvi rezultati. Beograd. Republiki zavod za statistiku, 2013

Statistiki godinjak Republike Srbije 2012. Beograd. Republiki zavod za statistiku, 2012

European Center for Parliamentary Research and Documentation, Request 2272 Agricultural land posted by National Assembly of the Republic of Serbia (05. april 2013.)

EUROSTAT.http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/farm_structure_survey/documents/FR_NMR_FSS_2010.pdf

FAOLEX. http://faolex.fao.org/

Farm Structure Survey in France 2007. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-SF-09-084/EN/KS-SF-09-084-EN.PDF

German Agriculture Facts and Figures. Federal Ministry of Food, Agriculture and Consume Protection, edition 2010

Restrictions of ownership, leasing, transfer and financing of land and real properties in Europe and

North America. United Nations Economic Commission for Europe, Working Party on Land Administration; Federal Land Cadastre Service of Russia, 2003. http://www.unece.org/fileadmin/DAM/hlm/wpla/publications/restrictionsanalysis.pdf

Sales Market Regulations for Agricultural Land in EU Member States and Candidate Countries, http://www.ceps.eu/book/sales-market-regulations-agricultural-land-eu-member-states-and-candidate-countries

Istraivanje uradile:

Tanja Ostoji

naelnik Biblioteke

mr. Marina Priji

vii savetnik istraiva

Katarina Risti

samostalni savetnik istraiva

Ivana Stefanovi

vii savetnik istraiva

Milana tekovi

vii savetnik - istraiva

15