NOVI

ldarwf(a (ura L'EPlJf'JtECI

metoda dan dan

~

Novi francuski bez muke

Anthony Bulger

uredivacka pomoc Jean-Loup Cherel Preveo i prilagodio Goran Zivanovic

Drugo iztkmje

Ilustracije Jean-Louis Gousse

Izdavacka k:uca 1(IZ'J{_IC L'EPIJi!l('ECI

Novi Sad

~ Assimil 1998 ISBN: 978-86-7354-219-5

v

SADRZAJ

Predgovor IX Uvod XI

~ lekcija strana Paris 1 1 D Au magasin 2 5 Au cafe 9

Au cafe (II) 4 13 Une conversatjon telepbonique ... 5 19

des idees toutes faites ... et des dictons Les achats 6 23 Rasko~no ilustrovane knjige, sa lekcijama i vezbama Revision et notes 7 27

srnmJjenim na kasetama i kompakt iliskovima Une visite 8 29 Tres simple! 9 33 Bonsoir, Mosieur Duclos 10 37 Un peu de revision 11 41

Arapski bez muke Un tour dans Paris 12 45 Holandski bez muke La bel\e musique 13 49 Revision et notes 14 53 Engleski* Petites annonces 15 55 Francuski bez muke* Des achats ... ! 16 59 Francuski u upotrebl Au telephone (1) 17 63 Au telephone () 18 67 Poslovni francuski Deux conversations au restaurant 19 71 Novi nemacki z muke* Encore un peu de revision 20 75 Madarski bez muke Revision et notes 21 79 Novi italijanski z muke* Les passe-temps nationaux 22 81 Le loto 23 85 Novi spanski bez muke* Le passe-temps numero 1 24 89 Spanski u upotrebl Deux blstoires drles 25 93 Que fait Monsieur Duclos le matin? 26 97

Les commerr,:ants 27 101 * naslovi koji su objavljeni Revision et notes 28 105 Questions riilicules 29 107

VI '\ v Chez Monsieur Duclos 30 111 La Tour Eiffel 65 251 Chez Monsieur Duclos (suite) 31 115 La promenade du dimancbe 66 255 Le metro 32 119 L'optimiste et ! pessimiste 67 259 Quelques questions 1 Au guichet 33 123 Le corps bumain 68 263 Au musee 34 129 Le corps humain (suite et fin) 69 267 Revision et notes 35 133 Revision et notes 70 271 Les secretaires 36 135 Une deception 71 275 Une soiree au theatre 37 139 Le lendemain, dans un grand 72 279 Le Septieme Art 38 143 restaurant

u~ argument convaincant 1 39 149 Oh, les beaux jours! 73 283 la fortune du pot Le grand ecran 74 287

La rue Mouffetard 40 153 Une consultation efficace 75 291 Reservons une t 41 157 Detendons-nous 76 297 Revision et notes 42 161 Revision et notes 77 301 Que faites-vous dans la vie? 1 43 163 La femme est \ patronne 78 303

Definition d'une administration 165 La politique 79 307 Monsieur Duclos accueille un cliet 44 167 Les sondages 80 311 Monsieur Duclos trouve son client 45 173 L'argot 81 317 l'htel 46 177 Un voyage Beaune 82 321 Pas si vite 47 181 Voyage Beaune () 83 325 Quelques expressions idiomatiques 48 185 Revision et notes 84 329 Revision et notes 49 189 Une visite Beaune (fin) 85 333 Une lettre 50 191 1 'ecole primaire 86 337 R.S.V.P. 51 195 Faites attention "faire" 87 341 Un enrretien d'embauche 52 199 Le petit ecran 88 345 Encore le passe! 53 203 Le Tour de France 89 351 Une mauvaise rencontre 54 207 vez-vous blen lu? 90 355 ... mais il surtout bu 55 211 Revision et notes 91 359 Revision et notes 56 215 Aux Armes, Citoyens! 92 361 Deux onnes reponses 57 217 Le savoir-faire 93 367 Un peu de tourisme 58 221 Stereotypes 94 371 Un peu de tourisme (suite) 59 225 Joindre l'utiJe l'agrea!e 95 375 Prendre le train 60 229 Les taxis 96 379 Location de voitures 61 233 Un pot-pourri d'expressions 97 385 Ne soyons pas trop serieux 62 239 idiomatiques Revision et notes 63 243 Revision et notes 98 389 Bonne route! 64 245 Le tavail 99 393

vm

Admettons La candidature Une reponse L'entretien d'embauche Felicitations Revision et notes On demenage Montons Parjs Le quartier Le premier jour chez Toutvu La rentree La routine Revision et notes Au revoir et ientt

Gramaticki dodatak

Recnik

100 399 101 403 102 409 103 415 104 421 105 427 106 431 107 435 108 441 109 449 110 455 111 461 112 467 1 471

476

502

..

IX Predgovor novom izdanju

ZSto novo izdanje "Francuskog bez muke"? Francuski jezik itekako "ziv" jezik buduci da ga danas govorj viSe od 125 miliona ljudi u preko 30 zemalja. Pored toga, njegova upotrebaje veoma rasirena diplomatiji, nau-ci, umetnosti, modi i mnogim drugim olastima. Zog svo-je gramaticke preciznosti francuski jezik slZeni jezik: nekoliko svetskili organizacija. Francuska drZava aktivno brani i promovise svoju kulturu i jezik preko /. Franco-phonie, samita frankofonili zemalja. A1i Francuska nema monopol nad francuskim jezikom! Bel-gijanci i Svajcarci ctaju takode itan ctoprinos u oeuvanju ovog jezika dok su anadani najvatreniji branitelji de la langue franraise. 1 imigranti takode imaju svoju ulogu u sirenju i ogacenju francuskog jezika. 1 na kraju tu i lnternet koji kao neka elektronska Vavilonska kula Z da francuski jezik dopre do sve cetiri strane sveta i pored nezaustavljive dominacije engleskog jezika. Od kada ova knjiga napjsana pre petnaest godina, svj gore navedeni cinioci su toliko promenili francuski jezjk da ilo neophodno uradjti nesto pjtaju novog izdanja. BuduCi da Asirnilovi korisnici zasluZju samo najbolje, od-lucili smo da uradimo nesto tom pitanju. Tekstovj su izmenjeni u razumnoj meri da i se prikazale promene u upotrei, reeniku oieajima. AJi ponegde lage izrnene nisu ile dovoljne. Zog toga smo dodali dvanaest potpuno novih lekcija koje prate zjvot jednog mladog bra-cnog para u daaSnjoj Francuskoj. uvek kada biramo jezicke elemente za novj mateal, pokusali smo da izaeremo izmedu reci izraza koji brzo nastaju i nestaju onih drugih koji dle opstaju. Naravno, nas izor subjektivan, ali za osnovu uzeta svakodnevna i medijska upotreba je-zika u proteklih desetak godina.

Jos jedna promena koju eete takode primetiti upotreba jedinsrvene evropske valute, evra, kada se govori cenama i drugim novcanim iznosima. Iako u vreme pisanja ovog dela evro jos uvek nije u upotrei, sigurni smo da uskoro uCi i u jezik i odlucili smo da malo predvidimo srvari. Ali jedna srvar se sigumo nije promenila: Asimilova metoda koja se oslanja na va5u prirodnu sposobnost ueenja i koju karakterisu opusten i eesto humoristiean pristup i ucenje bazirano na kratkom svakodnevnom druienju sa jezikom koji se uci.

Nadamo se da cete uzivati u Novom francuskom bez muke.

UVOD

Ova metoda nije potpuna. Ona zahteva jedan itan eleme-nat: vas prirodan dar za ueenje i usvajanje. Mi cemo vam pomoci da naucite francuslci jezik na gotovo isti nacin na koji ste naucili i srpski jezik: slusanjem, pona-vljanjem i izvlacenjem zakljuCaka. 1 na kraju ste progovorili. Nema nikakvog cuda ni tajne. Podelili smo kurs na dva dela odnosno .,faze". Prva faza zahteva malo napora: pasjvnaje. Slusate, ponavljate pokusavate da razumete. Druga faza se zasniva na dotad stecenom znanju i osposo\java vas da gra-djte sopstvene recenice izraiavate licne ideje. Istina da smo malo varali tako sto smo birali gramaticku progresiju koja malo malo uvodi posebnosti francuskog jezika wnesto da vam ponudimo celokupnu gramatiku z ikakvog reda u predstavljanju kao sto se to de5ava kada ucite jezik u samoj govornoj sredini (ne zaoravite, upravo tako ste nauCili i srpskijezik). Ali u svakom slucaju nismo poku-sali da negativno uticemo na va5 prirodan dar razumevanja tako sto ismo sve odmah obja5njavali. Umesto toga, prvo cemo vam jednom ili dvaput ponuditi neku ree iii izraz, zatim u nekoj od narednih lekcija detaljnije objasniti njihovu upotrebu. Na taj nacin eete bazirati svoje znanje na isku-stvu, ne na osnovu nekog skupa praviJa. Nista se ne bri-nite! Samo se opustite i ucite.

Ako pridete ovom kursu na opusten nacin umesto da sve analizirate i traiite .,logicno obja5njenje" (pro\em veeine odraslih ljudi koji uce neki jezik), ako naucite da cenite zadovoljsrvo razurnevanja, tada cete usvojiti ovaj jezik na sasvim prirodan nacin i za relativno kratko vreme.

Kakav "francuski jezik"? Unapred se izvinjavamo jezi~kim cisncima. Namemo smo zanemarili knjiievni aspekat francuskog jezi.ka. Vee od sa-mog poetka, razgovori koje slusate su svakodnevni i realni k?l!ko to moguce u jednoj metodi za ueenje jezi.ka. Osla-

nJa~u se d~~e ~ svakodnevne razgovore, ustaljene izraze i reet sa koJlma se stranac u Francuskoj stalno susretati. Nakon otprilike eetiri meseca redovnog ueenja, moci cete da razumete oicne razgovore i da se izraiavate svako-dnevnim formalnim i neformaJnim situacijama.

Nis~o pokuSaJi d_a v~ ponudimo pregled kompletne gra-matike. Koncentrisali smo se one pojmove koji vam pomoei da ostvarite svoj cilj sto eflkasnije moguee. Za to ~amo dva d?bra razloga. Prvo, ono sto najeesee odvraea IJde od n nekog romanskog jezika, naroeito francu-skog utisak da se insistira na gramati~koj ispravnosti na Strb izraiavanja; med'utim, taj utisak ne dele Francuzi koje cete susretati u ovoj knjizi. Mi se slazemo sa velikim fran-

c~skim. piscem, Riva:ot.om ? "gramatika vestina preva-ZllaZeOJ teskoca u Jeziku 1 da polga sme iti tefa od tereta".

Drugi razlog , kako smo vee objasnili, celishodnost. Ova ~jig~ ~as opremiti sredstvima da spremno nastavite svoje tStraZtVanJe francuskog jezika brzinom koja vam odgovara.

Kako?

Nase kJju~no pravilo da cite svakog d pomalo. Samo kroz staJan kontakt sa jezikom mozete najolje iskoristiti sv?)~ prir~ne sposob~osri za ~n. Pokusajte da ovoj knJIZt svaki dan posvettte neko vreme, makar i desetak mi-nuta, ali da to d sa zadovoljstvom, ne shvaeeno kao obaveza. :okom ~rve faze (od l. do 50. Iekcije), samo slSajte lekci-Je, ~~edaJte pre~od, ~ite i ponavljajte tekst naglas. Od 50. lekCtJe nadaJJe- druga faza - prelazite aktivn fazu.

xm Pri svakoj novoj lekciji vratite se na odgovarajcu lekcij iz prve faze (poCevsi od 1. Iekcije) i prevodite tekst na srp-skom na francski.

Tokom faze, veze vam pomoei da tvrdite steceno znanje. Slozena gramati~ka pravila su prikazana poglavljima naz-vanim Revision et Notes (tj. obnavljanje i napomene), njih cete sretati jednom nedeljno (tj. nakon svakih sest lekcija). Teme koje se njima obradju su naznacene Iekcijama slovom [N-] u zagradi i brojem. d sretnete ovu oznaku, pogledajte objSnjenje Revision er Notes pro~ite ga. Ali nemojte da podlegnete iskuSenju da citate ostala obja-Snjenja! Na taj na~in eete, kada bdete stigli do Revision et Notes na kraju svake nedelje, zaista obnavljati ono sto ste dotada cili.

Poslednje pravilo: ne pokusavajte da radite previse odje-dnom. Potrudili smo se da stvari napravimo sto jednosta-vnijim. Ali verujemo AjStajnovim reeima da "stvari treba da d sto moguee jednostavnije, aJi ne jednostavnije od toga".

lzgovor

Jedini nacin da steknete dobar izgovor i ovoj metodj da slsate snimke. Medutim, da bismo vam olakSali stva-ri, vee smo na samoj stranici daJi izgovor reej iz teksta. Predstavili smo izgovor koristeei slova ili kominacije slova kojima se na najlakSi nacin moze sto vernije izkazati svaki francuski glas umesto da koristimo sloienu medunarodnu fonetsku transkripciju. Ovaj sistem veoma praktiean, ali na Zalost nije savrren tako da vas mo1imo da obratite paZnju na slede6a objSnjenja:

XIV

1. Samoglasnici u francuskom jeziku su dosta postojani. Medutim, glasovi [].[] i [] mogu da budu otvoreni ~tvoreni. Buducj da su na~i odgovarajuCi glasovi negde 1zmedu francuskih otvorenih i zatvorenih ne mozete na-pravitj veljku gre~ku pri jzgovoru. 2 .. Nazalnj samoglasnicj stvoreni kombinacijom samogla-snika , , i , , u i suglasnika ili m predstavljaju jednu veoma blmu karakterjstiku francuskog jezika. Polcu~ajte da izgovorite rec banka ili Danka; primetieete da glas [n] nije izgovoren kako treba, odnosno da ste izgovorili glas

[] kroz nos time dobiJj jzvesnu nijansu nosnog glasa []. Dalde, sajm propu~tanjem samoglasmka kroz nos dobljate glas [n] tako da nema potrebe da ga ponovo izgo-varate. Nadamo se da cete brzo ovladati ovom tehnikom ili vam ne preostaje ni~ta drugo nego da stalno drzite za-cepljen nos! smo ove samoglasnike predstavili doda-vanjem umanjenog slova n na samoglasnik ( an, on).

. Samoglasnicj kojj ne postoje u srpskom jezilcu su [u], [re] i nemo []. Prvi se izgovara tako ~to se usne nameste za iz~o.vor gl~sa u, jzgovo~.i se i. U izgovoru smo ga oznacJIJ grafiJOm []. SledecJ samoglasnik se izgovara tako sto se usne nameste za glas , izgovori se i mi

sm~ ga u izgovo_ru predstavili sa [re]. Nemo glas koji mozemo da pr01zvedemo kada izgovorimo bilo koji nS su~~asni~. Na primer, _izgovorite d ili s. Primeeujete da to d tll s n samo, vec ih prati neki slab glas, tih mukao. Upravo to takozvano nemo koje smo transkripciji oznacili maJjm pored izvesnog suglasnika, npr. "". 4_. ~lova na kraju .~eei ~ u najveeem broju slueajeva ne

Clt.JU. Stoga poStoJI razlika u pisanom govomom jeziku. Na primer, "s" na k:raju reej se nikad ne cita osim u neko-lik:o reej to veeinom stranog porekla; slovo "" koje nije akcentovano, naJazj se na kraju reej se takode nikada ne izgovara; isto se dclava i kod glagolskih nastavaka - -ent (regardes 1 regardent) kojj se nikad ne cjtaju. Nista se ne brinite. Ove sjmjce vam k:roz dve nedelje postati sasvim normalne.

xv 5. Naglasak predstavlja prolem za vecinu stranaca kojj uce francuski jezik. On uvek pada na poslednji slog neke reei.

Slu~jte i podraiavajte!

***

bilo dovoljno za sada. Ne zaoravite da niko ne govorj cak ni matemji jezik z pravljenja greSaka, na njima se ucj, zar ne?

Vous etes pret? A/lons-y! (Spremlli? Hajdemo!)

UO (0)

PREIERE (1 re) LE

3 trois (troa) 7- n'est pas'-"a gauche, alors c'esLa

droite (5). 8 Voila. Le metro esLa clroite! 9 - Mais vous'-"etes sfue?

1 - N on. suis touriste aussi! 7 S ne paza gos alor seta droat. 8 ... 1 metro eta droat. 9 VIJZel syr?

10 Non. Z sui turist osi

EXERCICES 1. suis Paris; nous sommes Paris. 2. Vous etes sGr? . Attendez une minute, s'il vous plait. 4. Voila fontaine et voici metro. 5. Mais bien sur!

Molimo vas da wpamtite da sve sto se od vas traii za sa-da da razumete tekst francuskom i da ponavljate svaki odeljak odmah nakon sto ste ga culi. Ne uzrujavajte se zbog malih razlika gradenju ili zbog reCi koja nije odmah obja5njena. Zelimo da sami koristite svoj prirodan dar za usvajanje jezika pre nego sto pocnemo sa ucenjem pravila.

7- Nije levo, onda desno. 8 Tako . Metro [stanica]

desno! 9- Ali jeste li sigumi?

10- Ne. sam takode turista!

NAPOENE (nastavak)

quatre (katr) 4

(5) Predlozi u francuskom jeziku su manje brojni nego u srpskom i oicno igraju ulogu vise na5ih predloga. ~" se u naslovu prevodi sa ~u". Cesto se prevodi i nasim predlogom "na". Samo zapamtite svaku pojedinacnu upo-trebu. Uskoro cete predloge upotreJjavati refleksno. Beleska: c'est- to , n 'est pas - to nije.

VEZBE 1. sam Parizu; mi smo u Parizu. 2. Sigurni ste? . Sacekajte minut, moJim Vas. 4. Eno fontane i evo metroa. 5. naravno! Popunite praznine odgovarajucim recima. Svaka tackica predstavlja jedno slovo.

1 Vous . . . . Paris. Vi ste Pariz

2 Nous ...... au Boulevard Saint-Michel. Mi smo Blevar Sen Misel.

3 Oui, . , ...... mais ou est metro, s'il VOUS .... ? Da, red, ali gdeje stanica metroa, molim Vas?

4 La fontaine est . gauche. Fontanaje levo.

5 . ' est . . . . gauche. nije levo.

Odgovori 1- etes - 2- sommes - 3- d'accord - plait 4- - 5 - n - pas -

Le~on 1

5 cinq (sa"k) DEUXIEE (2) LE

7 sept (sct) 9 - Oui, c'est (4) ... et ... il pleut dehors,

alors ... 10 - Non, madame ... Il n'est (5) pas cinq

heurcs !

9 ... 11 ple deor. alor ...

NAPOMENE (nastavak) (4) ~ jedan vrlo k~ristan ~ra~ .. dosl~v~o znaci "

10 lzr_a~~~ slaganJe sa neet i11 nekim 1 prevodi se sa "Tako 111 .,Da, u pravu si 1 ste".

*****

EXERCICES 1. Est-cc q VOliS ctcs sur? 2. Est-ce qtl'il est cher, chap~at1? . Est-cc qt1c votls voyez la fontaine? 4. n'est pas cmq hccs. 5. Est-cc qt1c lc prix est 1a isom1ale?

huit (uit) 8 9 - Da, tako ... i ... napolju pada kisa,

tako da ... 10 - Ne, gospodo ... Nema (nije) pet sati!

NAPOENE (nastavak) (5) lls ne sont pa.r - Oni nisu; n "est pas - On nije. Ponovo

vSimo cliziju slova ,." iz .,ne" ispred reei koja poeinje samoglasnikom da bi olakSali izgovor.

*****

VEZBE 1. Da li ste sigumi? 2. Da li ovaj sesir skup? . Da li vidite fotantl? 4. Nije pet sati. 5. Da 1i povoljna?

Popunitc prazninc:

Est-cc qu'. . . .. cinq heures? Da li pet sati?

2 Vous attendez . . . . . mari! Vi lekate svog muf.a!

3 Est-ce qu'. . . . ... en laine? Da li su od vune?

4 Vous attendcz monsieur Legrand? - Oui, ' ... Vi lekate gospodina Legrana?- Da, tako .

5 Le metro Saint-ichel est la- . . .. Stanica metroa Sen Misel ramo.

Odgovori 1 il cst - 2 - votre - 3 - ils sont - 4 -'est ~ 5 - bas.

Le~on 2

9 neuf (nct)

TROISIEME () LE

tt onze (onz) \ (Le g~, une aufl'e t/.)

6 - Pardon messieurs, voici les cafes et les tartines beurrees (6).

7- Et alors? Ou sont les croissants? 8 - Excusez-moi, messieurs ...

- depechez-vous (7)! ( t t/.)

9- Alors, vous~etes sur qu'ils sont toujours gentils, les Fran9ais?

1 garso" ... ou rahl. 6 lc tartin r. 8 ... depcsc-\ u ... f/01 taI. .. 9 ... tuzur ...

EXERCICES 1. Vous parlez icn le fra:ais. 2. Deux cafes, s'il vous plait. . Voici lcs cafes et lcs croissants. 4. Ah, vous etes Anglais? Oui, c'cst ~. 5. Est-ce que vous etes toujours gentil?

douze (duz) \2 (Konobar, za drugim stolom)

6 - Izvinite gospodo, evo kafe i kriski hleba sa maslacom.

7- sta? (I onda?) Gde su kroasani? 8 - Oprostite gospodo ...

- I pozurite! (Za 1sim stolom)

9 - Dalde, jeste li sigumi da su Francuzi uvek ljubazni?

NAPOMENE (nastavak) (6) Lmenice u francuskorn jeziku poznaju sarno dva roda,

n~ki i zenski, za razLiku od na~eg jezika. Uz imenice mu~kog roda ide neodredeni clan ili odredeni clan /, dok su ovi olici za zenslci rod une, neodredeni clan i /, odredeni clan. Mnozina odredenog clana za roda les. Kada imenica poeinje samoglasnjkom, / le postaju /': U/1 r .... /'arbre; une / .... /'ecole. Prjdevi se slaiu sa jmenicom u rodu broju. Takode se mogu gradjtj prjdevj od jmenica, primer / r (maslac) jma prjdevskj oljk beurre (namazan masla-com). U 6. reenicj rec cartines ienskog roda u mno-iini te prjdev napjsan beurrees (izgovor se ne menja).

sto ste verovatno do sada shvatili, veoma vaino uciti imenicu sa clanom, odnosno njen rod.

(7) Ovo k jmperativa prve grupe glagola (postoje trj grupe glagola, razlikuju se infinjtjvoim nastavcj-ma). lnfinjtiv prve grupe se zavrsava na -er (excuser, depcller. parler). Nastavak prezenta 2. mnozjne nvi" -ez: VQUS parlel.. u nSemjeziku, im~ratjv se korjstj za izraiavanje narede ili m!: "Pozure! , "SacekajLe!", ali u francuskom jeziku ponekad moramo da dodamo zamenice: Depcllez-vous!, Excusez-moi!

VEZBE 1. Vi govorite dobro francuski. 2. Dve kafe, molim Vas. . Evo kafe i kroasana. 4. , vi ste Englezi?- Da, tako . 5. Da li ste uvek ljubaznj?

Le~on 3

13 treize (trez) k!~ida sre primetili da prevod vetama poneld malo druga-CIJI od onog ~~ rekstu. Po~f!vamo da kod vas izgradimo sposo-bno~t da spa;are v~n~ Jednog _iz:aza sa nekoliko mogucill kv'(/11 srpskom ;eztku. Ne bnmJe se. Uskoro se vise necete osvnari 110 ro.

Popunite praznine

Nous, les Fra.yais, nous ...... tous ....... !

2

Mi FI'OIICtl::i, mi smo svi ljubazni!

Ou ... . les croissants? Gde su kroasa11i?

*********************************************

QUATRIEME (4) LE

15 quize (kan7)

Au tabac ()

4- Trois paquets de cigarettes brunes, s'il vous plait (4), et un cigare hollandais!

5 - C'est tout? 6- Non; est-ce que vous__.avez un briquet

rouge? 7 - Non monsieur. suis desole (5).

Dans la rue

8 - Pardon monsieur. Est-ce que vous__.avez du feu (6), s'i l vous plait?

9 - N, ne fume pas. 10- Alors, moi non plus (7)! taba 4 Troa pakc ... bryn ... sigar olo''dc 5 Sc n1? 6 ... an brikc rut 8 ... cskc vzavc dy ~ ... 10 ... n ply

NAPOMENE (nasta,ak) () 1 tabac kafic u kome se mogu kupjti cjgarete.

Prodaja duvanskjh proizvoda u Francuskoj pod diia-vjm monopolom cigarete se mogu prodavati kupjti na poscbno predvjdenim mestjma. U t se takode

!f~Ogu kupjti po~tanskc markice, karte za prevoz i tiketi tgar~ ~recu. Svaki kafic nije tabac. Moiete prepo-znao tabac sa velike udaJjenosti buduci da veeina i veliku svetleeu reklan koja se populamo zove z . Ovo ime nema ,,.eze sa dotjcnim povrcem, vec sa fran-

~uskom nazivom za duvan koji se pakuje u caroues pri zetvt.

(4) une C1garetre /enskog roda; (smed) se odnosi na jak duvan tt Francuskoj (nasuprot Virdiiija duvanu, sla-bUem, kojeg Francuzi zovu blond).

seize (sez) 16 U prodavnici duvana

4 - Tri paklice jacih (smedih) cigareta, molim Vas i jednu holandsku cigaru!

5- sve? 6 - Ne; da li imate s;rveni upa\jac? 7 - Ne gospodine. Zao mi .

Na ulici

8 - Izvinite (pardon) gospodine. Imate 1i upaljac (vatre), molim Vas?

9- Ne, ne pusim. 10 - Onda [ne mogu] ni !

NAPOMENE (oastavak) Kako bi se pridev brun sloiio sa les cigeues, mora se dodati "" za rod "s" za nozinu. Tako da cigare

r ali une cigaretle brune deux cigarettes brunes. Zapamtite da se nastavak "s" ne izgovara.

(5) desole. suis desole najcescj izraz za .. Zao mi ~ pri ljubaznom obracanju. Oblik za zenski rod (tj. kada zena govori) desotee. U govomom jeziku, korjsti se skraceni olik: Desole(e).

(6) Est-ce que \'OUS avez ... - Da li imate ... (Takode i mogJj da kaiemo - lekcija 2 (2) - Vous avez ... ? podifucj into-naciju). Ovo uoieajen nacin da lfaijte upaljac. Doslo-van prevod i i ~Da li imate varre?~. Medutim, buducj da se na pu~enje sve vise gleda s neodobravanjem, ovaj izraz se moZda za nekoliko godina vj~ nece ni uporre-ljavati!

(7) Alors predstavlja jednu od onih divnih reej koje mogu da se upotreljavaju skoro svuda. Njen bukvaJan prevod bt

i .,onda", ali se korjsti kao "Dobro~ kao "Dobro sla-zetn se~. jrd. Moze se prevoditi i sa ,.Dakle", "Onda .. :, "U tom slueaju ... ~, i na druge nacine. Obratite painju na ovu rec!

Le~on 4

7 dix-sept (diset) EXERCICES 1. Un paquet de cigarenes brunes, s'il vous plait. 2. Est-ce que vous avez du feu? 3. Desole, ne fume pas. 4. Deux tartines beuees et deux cafes noirs. 5. Est-ce que vous avez un briquet rouge?

2 EXERCICE - Pogledajte sledece irnenice i zapisite njilv rod:

1 une voiture 2 un homme

une t 4 une route 5 un arbre

Sada stavite odgovarajuCi odredeni clan (le ili la) ispred sledecih imenica:

6 ........ tartine 7 ........ cafe 8 ........ chapeau 9 ........ metro

10 ........ magasin 11 ........ arbre (U poslednjem primeru naznaCite rod!) sada pogledajte sledece prideve u oiku muskog roda jednine: vert (zelen), rond (okrugao), haut (visok), court (kratak), intelligent (pametan). Prevedite sledece sintagme na francuski:

12 Dva zelena automo\a ................ . 13 Okrugli sto ................ . 14 ratak put .............. .. . 15 Dva visoka drveta ..... ........... . 16 Dva pametna coveka ................ .

dix-buit (dizuit) 18 VEZBE 1. Paklicujacih cigareta, molirn Vas. 2. Da li irnate vatre? . Zao mi , ne pusim. 4. Dve kriske [hleba] namazane maslacom i dve crne kafe. 5. Da li imate crveni upaljac?

DRUGA VEZBA 1. zenski () 2. muSki (/') . zenski (la) 4. ienski (la) 5. muSki (/ ') 6. / 7. / 8. le 9. le 10. / 11. /'

12. Deux voitures vertes 13. Une t\ ronde 14. Une route courte 15. Deux arbres hauts 16. Deux hommes inteUigents.

*****

Licne zabeleske:

Le~on 4

19 dix-neuf (diznef) CINQUIEME (5) LE

21 vingt et un (vantca") ... et des dictons ...

8 Les bons comptes font les bons'-"amis (4). 9 Une hirondelle ne fait pas le printemps (5).

... djkto0 8 ... hoD ko0 t fo" o"zami 9 Y n irondel n fe 1 pra"to"

NAPOMENE (nastavak) (4) Ova ~esto korina poslovica u osnovi ka.Ze "Hajde

da ne dugujemo jedan drugom novac ako zelimo da ostanemo prijatelji". Obraute pZnju na stalno prisustvo

~lanova u francuskim reenicama.

EXERCICES . Les Anglais aiment les histoires drles. 2. Est-ce que Monsieur Legrand est la, s'il vous plalt? 3. Merci beaucoup, mademoiselle. - ricn, monsieur. 4. Est-ce qu ' il arrive trois heures? 5. Les Fran9ais preferent les histoires roman-tiques.

UNE CONVERSATION TELEPHONIQUE

VEZBE 1. Englezi vole sme~ne prie. 2. Da li g . Legran tu, molim Vas? . Hvala puno, gospodice. - Nema na emu, gospodine. 4. Da li stiZe u tri sata? 5. Francuzi viSe vole romanticne price

vingt-deux (va"t de) 22 ... i nekoliko poslovica ...

8 Cist racun, duga ljubav (Dobri racuni cine dobre prijatelje).

9 Jedna lasta ne cini prolece .

NAPOMENE (nastavak) Trebace vam malo vremena da se na to naviknete, ali eete brzo usvojiri ovu specificnost. PZijivo pogledajte primere u lekciji.

(5) Ovde se sreeemo sa n~im prvim nepravilnim glagolom, faire, koji znaci "Ciniti" ili "raditi". Njegova upotrebaje veoma ra~irena tako da trZimo od vas da vam od sada to stalno bude na umu. Zapamrite sledece oiike: il (ili elle) fait - on/a radi ili cini. - Ils (ili eUes) font - oni/e rade cine.

Popunite praznine:

. . . bons comptes amis. Cisr t, duga ljuav.

2 Unc hirondelle ne . . . . pas . . printemps. Jedna Lasta ne tini prolece.

3 . . . cigarettes fran~taises . . . . brunes.

4

Francuske cigarete su (smede) jake. Vous n'. . . . . .. Aglajs, Monsieur Legrand? - Non, .... Fran~tais. Vi niste Englez, gospodine Legran? - Ne, sam Francz.

Odgovori 1 Les - les bons - 2 - fait - \ - 3 Les - sont - 4 - etes pas - suis -Ne pokusavajre da analizirare izraze kao ah bon ili eh ien. Samo ill upamtite. Uskoro cete moti da ih koristite sasvim prirodno. Vei.ajte tako sto cete ih glasno izgovaraJi!

Le~on 5

23 vingt-trois (va"t troa) SIXIEME () LE(:ON

Les._..achats

1 - Bonjour, Monsieur Lefevre. Comment 9 va (1)?

2 - Bien, merci, et vous? -

25 vingt-cinq (va"tsa11k) 8 Nous ....... avons un fromage pour chaque jour

de l'annee (5) ! 9 - Alors, donnez-moi le frornage

d'aujourd'hui! 8 nuzavo" ... ~ak fur d lane 9 ... doiurdui

EXERCICES *****

1. n'ai pas de cafe aujourd'hui. 2. Bonjour monsieur comment ~ va? 3. Bien, merci, et vous? 4. Donnez-moi du fromage et de la iere. 5. Est-ce que vous avez des cigarettcs anglaises?

Sreli s!no se sa stvari ove prve nedelje. Naravno, ne oceku;emo od vas da sve odmah zapamtite; svi itni ele-men~~ se ponavljari i detaljno analizirati narednim ~ek~IJC:ma. Samo se opustite, slusajte tekst francuskom 1 cuape prevod srpskom. Osralo prepustite rzama!

vingt-sjx (va"t sis) 26 8 Imamo jedan sir za svak:i dan u godini! 9 - Onda mi dajte sir [predviden] za danas!

NAPOMENE (nastavak) (5) General de Gol, harizmati~ni posleramj lider Francuske

i prvi predsednik Pete Republike, poznat tome sto se Ulio da nemoguee upravljau zemljom koja ima 246 vrsta sira. Ali vrlo verovamo da on moZda ~ mato i potcenio stvaran broj vrsta sireva!

*****

VEZBE 1. Nemam lcafe danas. 2. Dobro jutro, gospodine. Kako ste? . Dobro bvala, Vi? 4. Dajte mi sira i piva. 5. Da li imate engleskih cigareta?

Popunite praznine

Nous n' ..... pas .. fromage ordinaire Francc. Nemamo oblcnog sira Francuskoj.

2 Est-ce que vous voutez . . la iere ? - Oui, i ... ! Da li f.elite pi1a?- Da, naravno.

3 Donnez- moi .. u ... fromage et ... pates, s'il vous plait. Dajte mi maslaca, sira i restenine, molim Vas.

4 n'ai pas .. cigarettes .......... - Eh .... donnez-moi . . cigare. Nemam engleskill cigareta. - onda mi dajte jednu cigaru.

5 Est-. . .. . vous avez . . . fiomages ........ ? Da li imate italijanskill sireva?

Odgovori 1- avons - de - 2 - de - silr 3 - du - du - des - 4 - dc- anglaiscs - bien - un - 5 - que - des - ita\iens

Le~on 6

27 viogt-sept ( va"t set) SEPTIEME (7) LE

29 vingt-neuf (va"t ncf) I (8) LE

31 trente et un (tro"rea") EXERCICES 1. Est-ce que votre mere est maison? 2. Ne derangez pas s'iJ vous pJait. 3. VoiJa J'adresse: iJ habite dans sixieme. 4. Merci bcaucoup, monsieur. - De rien, mademoiseJJe. S. quelle heurc est-ce qu'iJ rentre? 6. Pas avant hwt heures.

Licne zabele~ke:

trente-deux (tro"t de) 32 VEZBE 1. Da Ji va5a majka kod kuce? 2. Ne uznemiravajte , moJim Vas. 3. Evo adrese, on zjvi u sestom. 4. HvaJa puno, gospodine.- Nema na cemu, gospodice. 5. U koliko sati se vraea? 6. Ne pre 8 sati.

Popunite praznine

1 mere est . . . . . . . . . et mon pere est . . . ..... . majka kod kuce, otac kancelariji.

2 Vous . . . . . . 1'. . . . . . . ? Attendez, . . . ... . .. . Hocete li adres? Sacekajte, potraf.ic .

3 . . . . . . . . . . . . estce qu'il ...... ? U koliko sati se vraca?

4 vais . . . ... , puis . . . . . . . . . et apres ...... . ldem kafic, zatim d i posle se vracam.

5 Vous voulez . . . . . . . . mere ? - Non, ne .. derangez pas. 'klite li da priCale sa mojom majkom? - Ne, ne uzne-miravajte .

Odgovori 1 - la maison - au bureau 2 - voulez - adresse - la cherche . quelle heure - rentre 4 - au cafe - au magasin - rentre 5 - parler -ma - la

Ne 1oravite da litaJe brojeve pocetku svake lekcije i vrhu svake strane.

L~n8

teote-tois (tro"l troa) NEUVIEME (9) LE

35 trente-cinq (tro"t sa"k) 8 - Oui monsieur, nous l'avons.

- Et l' imprime -65? 9-

37 treote-sept (tro"t sel) DIXIEME (10) LE~ON

Bonsoir, Monsieur Duclos

1 Monsieur Duclos rentre chez lui sept~heures tous (1) les soirs.

2 D'habitude, il achete quelque chose (2) manger au supermarche et il monte son appartement. D'abord, il met le repondeur telephonique

parce qu'() il n'aime pas'-'etre derange (N-2).

4 Puis il dtne, met les'-'assiettes dans le lave-vaisselJe et allume (4) la television.

5 Il regarde les~informations (5) et qelquefois un film.

6 D 'habitude, il se cottche avant minuit (6). PRONONCIATION 1 ... ro"tr re luj ... tu le S 2 dabltyd ... kelk:eSOZ "Z 3 daor .. . mc 1 repondrer telefonik parsk:il nem etr deronie 4 ... il din .. .

m~ \~ zasjet do" 1 lav vesel 5 ... kelkfoa " film 6 dabltyd ... avo" ffilUI

NAPOMENE

(1) rour: sav, , svakj, prjdev stoga se slaze u rodu i broju sa jmenjcom uz koju stoji; rous les soirs - svako veee (uo sojr; mu~ki rod); roes les jemmes: sve iene (une femme; .lenski rod); Medutim, tout / monde - (doslovno " svetk) znaci "svi".

(2) quelque: ne~to (malo), nekoljko. Doblja .,s" u mnozini: quelques llommes; quelqu'un - neko; quelque clse - ne~tO; quelque part - negde.

(3) parce que: zato (~to); pourquoi?- zSto? (4) u srpskom u francuskom se ka.Ze "upaJjti tele-

vjzor"! allumer le jeu - upaliti vatru; allner la radio - upatiti radjo; radUu. tetevizjjj - ta ,-adio, za retevision.

treote-huit (tro"rujt) 38 DESETA LEKCUA

Dobro veee gospodine Diklo

1 Gospodin Diklo se vraca kuci (kod njega) u sedam sati svako vece (svih veeeri).

2 Oicno kupi nesto za jelo Uesti) u supermar-ketu, i penje se u svoj stan. Najpre ukljuci telefonsku sekretaricu zato sto

ne voli da ga uznemiravaju. 4 Zatim vecera, stavi sudove u masinu za pranje

sudova i upali televizor. 5 Gleda vesti ponekad neki ftlm. 6 Oicno leze pre ponoCi.

i~ Al~~ 1't'" ViE -R~i Er f'Ai~iBJE.

NAPOENE (nastavak) (5) U mnoiini, les injonnalions znaci ,. vesti", samo "in-

forrnacjje". Medutim, u savremenom jeziku ova ree se skra~uje na les injos. (s radio stanica u Fracuskoj koja emituje vesti 24 easa i zove se France lnjo.)

(6) une llabltude- navika; d'llabltude- oblcno. Zaparntite da se slovo "h" nikad ne ~ita odnosno cuje u francuskom jeziku.

n 10

39 trentc-neuf (tro"t nt f) 7 11 aime cette vie tranquille et paisile. 8 Mais soir, rnalgre les quatre-vingts

chaines disponibles sur le cable, 9 il ne trouve pas d'emission interessante.

1 - Eh ien, vais ecouter de la musique et passer une soiree calme (7).

7 ... set vi tro"kil peziI 8 ... malgre le katr-va0 sen .. ... . kaI 9 ... demisjon a"tereso"t 10 ... pase yn soare kalm

*****

EXERCICES . 11 allume la telcvision et regarde les informations. 2. Elle achete quelque chose manger au rnagasin tous les soirs. . D'haitude, il rentre chez lui sept heures. 4. I1 n 'y pas de film la tcblevision soir. 5. n'aime pas etre derange.

Motda vam se cini da ima suvise detalja, ali mi ne ielimo da pokuSvate sve da zapamtite. Uvek cemo ponoviti bltne

cinjeice neko/iko razliCitim situacijama tako da ih motete razumeri najprirodniji nacin kroz primere. Sroga se opustire i uf.ivajre!

VEZBE ~ On pali .~elevizor i gleda vesti. 2. Ona kupuje nesto za Jelo u radnJt svako veee. 3. Oblcno se vraca kuci u sedam sati. 4. Nema filma na televiziji veeeras. S. Ne volim da me uznemiravaju.

7 8

9

quarante (karo"t) 40 On voli taj tih i miran zivot. Ali veceras, uprkos 80 raspoloiivih kanala na kaJovskoj,

10 -on ne nalazi nijednu zanimljivu emisiju.

dobro, slusacu muziku i provesti mimo vece.

NAPOENE (nastavak) (7) / - miran, smiren. Un homme /, une soiree

/. Pridevi koji se zavrSvaju na "" imaju isti oik za roda. Drugi cest pridev - mlad, mlada.

*****

Popunite praznine

2

11 . . . . et . . . . . . . la television. vecera i gleda televiziju. soir . . . '. . . . . de film . . . television. Veceras filma televiziji.

3 Alors il decide .' .................. et de

4

s

...... une ........... . Stoga odlucuje da sluSa muziku i da provede imo vece.

.' ..... , iJ achc:te . . . . . . . . . . . . . manger, Najpre esto za jelo, et . . . . il . . . . . . ... appartement.

zati se penje svoj stan.

Odgovori - dine - regarde - 2 - il n'y pas- la - - d'ecouter dc la musique - passer - soiree calme 4 D'aord - quelque chose - 5 - puis - monte son -

on lO

41 quarante et un (karo"t ") ONZIEME ( ll e) LE

4 quarante-trois (karo"t troa) 6 Un jour, dans un bus Lyon (3), 7 un jeune homme est assis en face d'une

vieille dame; (4) 8 il mache du chewing-gum. 9 Elle le regarde pendant (5) cinq minutes

et dit: 10 - C'est.._inutile d'articuler comme t;a, jeune

homme, 11 suis completement sourde!

6 ... lio"... 7 ... asj on fas ... vjej... 8 ... mas ... suing gom. 10 set jnytjl danjkyle... 11 ... surd

NAPOENE (nastavak) () Lion, treei veli~iru grad u Francuskoj, posle Pariza

najvdniji kultumi centar, osnovan kao rimska naseo-ina Lgdummz 4 . godine p.n.e. U njemu izgradena prva hrj~ka crkva u Francuskoj koja biJa jako u6-cajna. U 17. veku Lion postaje evropska prestonica svile.

*****

EXERCICES 1. Qu'est-ce que c'est? - C'est un livre allemand. 2. ne connais pas sa mere mais connais son . . Qu'est-ce qu'il la television? - Rjen d'interessant. 4. n regarde la television pendant trois heures tous les jours. 5. Pardon monsieur, ... - C'est inutile de parler, suis sourd.

VEZBE 1. Sta to? - jedna nemacka knjiga. 2. ne po-znajem njegovu 1 njenu majku, ali poznajem njegovog 1 njenog . Sta ima na televiziji? - Nista zanimljivo. 4. On gleda televiziju tri sata dnevno. 5. Izvinite gospo-dine, ... - Beskorisno da pricate, sarn gluv.

quarante-quatre (karo"t katr) 44 6 Jednog dana, u jednom autobusu u Lionu, 7 jedao mladic sedi naspram jedne starice; 8 on zvace zvaku. 9 Ona gleda u njega (tokom) pet minuta i

kaze: 10 - Beskorisno da tako govorite (artikuliSete)

mladicu, 11 sam potpuno gluva!

NAPOENE (nastavak) Danas, pored toga Sto predstavlja vZan industrijsk.i kuJ-turni centar, veoma poznat svojoj kuhinjj.

(4) Oiik par6cjpa perfekta (naS glagolski pridev) takode prjdev, tako da mora da se sla.Ze: il esr assis- on sedj; elle esr assise - ona sedi.

(5) pendant - tokom ili za vreme. Pendant / dfner - Tokom veeere; Pendam vingt minutes - Tokom dvadeset minuta.

***** Popunite praznine 1 Qu' ... -. . . .' . . . sur .. tale?- .' ... un livre.

2

4

Sra ima stolu? knjiga. ........... la radio soir. slati radio veceras. Qu' ... -. . . . . . ' ... ? - .' ... ma carte d'identite. Sra ro? licna kna. Elle . . . . . . . le . . . . . . . . . . . . . . . . . cinq minutes.

gleda mladica (tokom) per minura. 5 Qu' ... -... .' ... ? - . ... , .... !

Sra se desava? Nisra, nista!

Odgovori 1 - est-ce qu'il - la - C'est - 2 - vais ecouter - - -'est-ce que c'est C'est- 4 - regarde- jeune homme pendant- 5 - est-ce qu'il - Rien, rien

L~on 11

45 quaante-cinq (karo"t sa"k) DOUZIEME (12) LE

47 quarante-sept (karo"t set) 8 - Mais monsieur, c'est tres'-'important! 9- Eh bien, qu'est-ce que vous voulez savoir?

(5) 1 - Ou sont les toilettes? 8 ... treza"pono" 9 ... kesk ... savoar

10 ... toalet

***** EXERCICES 1. Monsieur Legros l1abite Paris roeme. 2. Oh excusez-moi, monsieur! - vous en prie. . vais v~us le dire tout l'heure. 4. Qu'cst-ce que vous voulez savoir? 5. Pardon, monsicur, ou cst l'eglise Saint-Etienne du Mont?

2 EXERCICE - Stavite odgovarajuci oiik neodredenog clana ( ili une).

1 ...... l1eure 9 ...... carte 2 ...... eglise 3 ...... guide 4 ...... bureau

10 ...... photo 11 . . . . . . telephooe 12 ...... vie

5 ...... maison 1 ...... film 6 ...... adresse 14 ...... bus 7 ...... cinema 15 ...... television 8 ...... radio

sada stavite odgovarajuCi oiik odredenog clana (le ili la). Ako imenica poeinje samoglasnikom, iza imeoice stavite oznaku za rod u zagradu: 16 ...... conversation 24 ...... travail 17 ...... appartement 25 ...... dame 18 ...... beurre 26 ...... f 19 ...... portereuille 20 ...... mairie 21 ...... supermarche 22 ...... fils

27 ...... roman 28 ...... fromage 29 ...... rue

...... tartine

quaraote-buit (karo"ruit) 48 8 - Ali gospodine, veoma vaino! 9 - dobro, sta zelite da znate?

10 - Gde (su) toalet(i)? NAPOENE (nastavak)

(5) Vee smo se sreli saje sais- znam (~to). Infmitiv ovog g]agola savoir. Promeoa ovog nepravilnog g]agola u prezeoru izgleda ovako: sais, il (elle) sait, nous SOVOIIS, vous savez, ils (elles) savent. (Nasravak za mnofinu . lica - se oikad ne izgovara.)

***** VEZBE 1. Gospodin Legro fivi bas [u] Parizu. 2. Oh, zvte gospodine! - Molim Vas [u redu ]. . cu vam to reci kasnije. 4. Sta zelite 1 znate? 5. Izvinite, gospo-ctine, gde crkva Sent-Etjen di Mon? 2. VEZBA 1. une eure 2. une eglise . un guide 4. un bureau 5. une maison 6. une adresse 7. un cioema 8. une radio 9. une carte 10. une photo 11. un telephone 12. une vie 1. un fiJm 14. un bus 15. une teJevision.

16. \ conversation 17. J'appartement (m) 18. beurre 19. \ portefeuille 20. la mairie 21. supermarche 22. fils 2. cafe 24. \ travail 25. la dame 26. l'eofant (m) 27. roman 28. fromage 29. rue . tanine.

Pomalo tesko naviCi se cinjenicu da jedna imenica uvek isti rod francuskom i srpskom jeziku, ali to morate da pril1vatite. Uvek pamtiJe rod neke ime11ice Cimje prvi put sretnete (i ne zaboravite da se presliSate s vremena vreme!).

Le~on 12

49 quarante-neuf (karo"t net) TREIZIEME (13) LE

51 cinquante et un (sa0 ko0 tea0 ) 9 Une affiche sur la vitrine (8) d' un

magasin: 10 "Nous recherchons un vendeur: jeune

ou vieux; plein temps ou temps partiel; experimente ou debutant".

11 Et en dessous, ajoute au crayon: "Mort ou vir'.

9 ... abl ... vitrin ... 10 ... volldcer ... vje ... pla0 ton ... ton parsjel, eks-perimo"te u debyto0 11 ... on desu, krejo" "mor u vif'

*****

EXERC ICES 1. Dites-moi, Jean, vous aimez chante? - Bot1 2. Et vous, Pierre? Moi? Pas du tout! . J'aime bien la musiquc classique, rnais j ' aime aussi la musique modeme. 4. De toute fa9on, ses chansons sont hetes. 5. Elle n'aime pas du tout le vin.

VEZBE l . Kafite mi Z, volite ovog pevaca? - Ne bas! 2. Vi, Pjer? - ? Ne nikako! . Volim puno lclasicnu muziku, ali takode volim i modernu muziku. 4. U svakom slu-caju, njegove 1 njene pesme su glupe. 5. Ona uopste ne voli vio.

cinquante-deux (sa0 kont de) 52 9 Oglas na izlogu jedne radnje:

10 "Trazimo prodavca: mladog ili starog; puno [radno] vreme ili pola (delimican); sa iskustvom (iskusan) ili pocetnik:a".

11 ispod, dodato olovkom: "Mrtvog ili zivog".

NAPOENE (nastavak) (8) 1me fenetre; une vitrine - prozor; izlog; faire du leche-

vitrine (dosl. lizati izloge) - obilaziti izloge.

*****

Popunite praznine

1 . . . . . . . . . magasin? - . . . . . . ... ! Da li volite ovu radju?- Ne, nikako!

2 . . . . . . . . .... , il aime . . . . . . . . . le n vin. U svakom slu.laju, voli samo dl>bro vio.

. . . chansons sont . . . . . . . et \ musique est Njene pesme su tuf.ne. muzika /.

4 Elle . une . . . . . . . . . . voix. ima prilicno lep glas.

5 11 n'aime ........ ... musique modeme. uop!te voli modemu muziku.

Odgovori 1 Aimcz-vous - ? Pas du tout 2 De toute facon, - seu\ement Ses - tristes - elle 4 - - assez jolie- 5 - pas du tout la -.

L~oo 1

53 cinquante-trois (sa"ko11t trOa) QUATORZIEME (14) LE

55 cinquante-cinq (sa0ko0 t sa"k) QUINZIEME ( 15) LE

57 cinquante-sept (sa0k0L set) 6- Bonjour, madame. vous~appelle au

sujet de votre annonce pour garder les~enfants .

7 - Tres ien. Comment vous~appelez-vous (4)? 8 - m'appelle Martine Lenoir, madame. 9 - Et quel age avez-vous, Martine?

10 - J'ai quatorze ans, madame. 11 - Oh, mais vous~etes beaucoup trop jeune! 12 suis desolee (5). Au revoir. 6 ... syze d votranons 10 ... karzo0 11 ... vuzet ok"U

rro... 12 ... dezole ...

NAPOENE (nastavak) (4) 111 'appe/fe; 111 t'appelles; il 1 elle !>'' appelfe; nous 11ous

appelons; I'OllS vous appelez; ils 1 elles s 'appelfent. Ovo promena jednog povratnog glagola. Za razliku od nae povratne zamenice "s, se" francus jezik ima

s oik povrate zamenice za svako lice. Prime-tite promenu u pisanju i izgovoru "11" se menja u "1" - appelle 1 appelons. Objnjenje eemo ponuditi kasnije.

*****

EXERCICES 1. n'ai pas d'argcnt pour acheter des meules. 2. 11 un petit studio louer dans huitieme. . Bonjour! m 'appelle Picrre Lefevre. 4. Mais vous etes beaucoup trop jeune! 5. Commcnt vous appclcz-vous?

VEZBE 1. Nemam novca da k:upim (k:upiti) namestaj. 2. Ima jedan mali stan za iznajmljivanje u osmom [okrugu]. . Zdravo! se zovem Pjer Lefevr. 4. Ali Vi ste suvise mladi! 5. Kako se Vi zovete?

cinquante-buit (sa0ko0ruit) 58 6 - Dobro jutro, gospodo. Zovem Vas povodom

Va~eg oglasa za cuvanje dece. 7 - Odlicno. Kako se Vi zovete? 8 - se zovem Martina Lenoar, gospodo. 9- 1 koliko imate godina, Martina?

10 - imam 14 godina, gospodo. 11 - , ali Vi ste (puno) suvi~e mladi! 12 Zao mi . Dovidenja.

NAPOENE (nastavak) (5) Excusez-moi - Izvinite; Pardon - Pardon. Secate li se?

Sreli smo desote u 4. lekciji, napomena 5.

*****

Popunite praznine

2

3

4

5

appelez-.... ? Kako se zovere?

. . . . age .... -.... ' mademoiselle? Koliko imaJe godina, gospodice?

suis ...... ; mon n' ... pas .. . iao mi ; orac nije kod ( kuCi).

vous . . . . . . . . . . . . . . . . vorre annonce. Zo1em Vas povodom VaJeg oglasa.

cherchc une . . . . . fille . . . . . . . . . . mes enfants. Trai.im devojku za cuvanje (moje) dece.

Odgovoi 1 Comment vous - vous 2 Quel- avez vous - - desolC - cst - ! maison 4 appelle au sujet de- 5 - jeune - pour garder -

L~on 15

59 cinquante-neuf (sa"ko"t nef) SEIZIEME ( ) LE

61 soixante et un (soaso"tea11) 8 Le voyageur ouvre son sac ... qw est plein

de diamants. 9 - Ces diamants sont pour mes lapins, dit le

voyageur. 10 - Pour vos lapins, vous dites? S'exclame

douanier. 11 - Parfaitement. Et s' ils ne veulent (5) pas de

diamants, ils n'auront (6) rien manger! 8 ... pla0 d diamo0 9 se ... lapa0 .. 10 ... sekskJam ... 11 parfetmo" sil n va:l ... noron

*****

EXERCICES 1. Nous cherchons notre sac. 2. 11 va en apporter un, pense. . Si vous ne vottlez pas de cafe, nous avons du the [te). 4. 'i pas un modele assez grand. 5. Ces diamants sont pour mes lapins.

VEZBE 1. Trazimo na~u torbu. 2. On doneti jednu, mislim. . Ako ne ielite kafe, imamo . 4. Nemam dovoljno ve-liki model. 5. Ovi dijamanti su za moje zeeve.

soixante-deux (soaso"t de) 62 8 Putnik otvara svoju torbu ... koja puna

dijamanata. 9 - Ovi dijamanti su za moje zeceve, kaie

putnik. . _ .. 10 - Za Vase zeceve, kaiete? UzvikuJe carinik. 11 - Tacno (savrseno) . ako ne.ce dijamante,

nece doiti (imati) nista da jedu!

NAPOENE (nastavak) (S) veux; tu veux; i/ 1 /~- v; nous voult;ms; vo~ voull!l;;

ils 1 elles veulefll. InfinitJv ovog glago\a voul01r- hteu, ieleti. Jl v parrir - On zeli da ode.

(6) Ovo na~ prvi susret sa buducim vremenom. Kasnije cemo mu posvetiti v~e vremena.

*****

Popunite praznine

1

2

Vous .... une cigarette, . ' . . vous plait? '. . . . deux. Jmate li cigaretu, molim Vas? lmam (ih) dve. . . . . . . . . une minute; . . . . . . apponer un. Satekt1jte minut; donecu jednog od njih.

3 . . est . . brosse . . . . . . ? Gde moja terkica za z?

4 11 ouvre . . . sac . . . . chercher un briquet. orvara svoju torbu dt1 potrai.i upaljat.

s . . . livres sont . . . . . . . enfants. Ove knjige su za moju decu.

Odgovori _ . . 1 - avez - s'il- en ai 2 Attendez- va1s - 3 - ma - dents 4 - son - pour - 5 Ces - pour mes -

L~on 16

63 soixante-trois (soaso"t troa) DIX-SEPTIEME ( 17) LE

65 soixante-cinq (soaso"t sa"k) 6 ... Comme tout monde ... Avec plaisir.

Quand? Samedi (N-2) prochain? 7 Attendez, vais voir. Ne quittez pas. 8 Non, samedi , ma mere vient diner

maison. 9 Dimanche? pense que nous sommes

ljbres (5). Oui, dimanche, c'est parfait. 10 huit heures. D'accord. Soignez-vous!

. . . Merci, au revoir. 6 ... ruJemo"d ... plezir ... ko" ... samdi prosa0 7 ... kite 8 ... vja" 9 ... libr ... parfe 10 ... uita:r ... soanjevu ...

*****

EXERCICES 1. 11 beaucoup de travail en moment. 2. Samedi, ma mere vient la maison. . pense que suis lire dimanche. 4. Nc quittez pas, vais voir. 5. Comme tout le monde, nous n'avons pas assez d 'argent.

VEZBE 1. On ima puno posla u ovom trenutku. 2. U subotu, moja majka dolazi kod nas. . Mislim da sam sloodan u nedelju. 4. Ne prekidajte, pogledacu. 5. [i] svi, nemamo dovoljno novca.

soixante-six (soaso"t sis) 66 6 ... svi ... Sa zadovoljstvom. Kada?

Sledece subote? 7 Cekajte, pogledacu. Ne prekidajte. 8 Ne, u subotu dolazi moja majka na veceru

( kucu). 9 U nedelju? Mislim da smo slobodni. Da, u

nedelju , odlicno (savrseno). 10 U 8 sati. U redu. LeCite se! ... Hvala,

dovidenja .

NAPOENE (nastavak) (5) Ces /ivres sont gratuirs - Ove knjige su esplame. 11 n 'est

pas lire soir - Nije sloodan veeeras. Du temps lire - Sloodno vreme. Ako nekoj radnji piSe lire service, radi se samo-usluzi.

*****

Popunite praznine

1 Vous n '. . . . pas . . . . . ? . . . . . . . . . . . 1 Niste slobodni? Kakva steta!

2 Ne . . faites pas .... ! Ne wsmejavajte !

3 Mon mari . . . . . . . bien mais il . . . . . ... travail. mul prilitno dobro, a/i ima puno posl.

4 '. . . . . . que . . n'. . . pas Nadam se da nije oziljno.

5 .... -. . . . lire . . . . . . . ....... ? Da li ste slobodni sledece subote?

Odgovori 1 - etes - lire - Quel dommage 2 - me - rirc 3 - va assez - bcaucoup de - 4 - espere - - est - grave 5 ~tes-vous - samedi prochaio

L~on 17

67 soixante-sept (soasont set) DIX-HUITIEME (l8e) LE

69 soixante-neuf (soaso"t nef) 8

9 10

OOOOui, ouio prends beaucoup de medicaments, beaucoup trop (4)! Allez, dites bonjour Jacques pour moio vous ..... embrasse (5)0 Au revoiro dimancheo

10 tevuzo"braso

NAPOENE (oastavak) (4) beaucoup d'argent - puno novca; beaucoup de voitures

- puno aulao lspred beaucoup se oblcno koristi izraz koji sn vee upoznali il - irna, nalazi se; beaucoup de - puno, mnogo; Vous fumez beaucoup - Vi puno puite! beaucoup rrop - suvise, previseo

*****

EXERCICES 1. 11 fumc bcaucoup trop! 2. Est-ce que vous voulez diner? . Vcncz huit heures et derrueo

71 soixante et onze (soaso11teo"z) DIX-NEUVIEME (19) LE

73 soixante-treize (soaso"t trez) 9 - Moi () vais en (4) Grece en septembre

(5) pour deux semaines. 10 - En Grece? Vous_avez de la chance!

suis jaloux. 9 ... gres ... sep"br... 10 ... ~ons ... ZaJu

NAPOENE (nastavak) () Ova nagl~na upotrea zamenice karakteristicna za go-

vorni jezik sJulj da nagJasj jskaz. Ako neko izneo svoje ~ljenje, vi teJjte da date svoje (najc~ suprotno), motete poeetj r~eoicu sa moi (sto se mene tiee). U srp-skom jeziku normalna pojava da u ovom slucaju licnu zamenicu izgovorimo sa vj5e afektivnosti. Moi, pense qu 'il raison - !! mislim da u pravu. Isru konstrukcjju moiemo da korjstirno sa ostaljm zame-njcama sto cemo vjdeti kasnije.

*****

EXERCICES 1. n'ai pas faim. J'ai deja mange. 2. Prenez un verre de vin! - Non merci. 3. Vous avez soif?- Oh oui, tres. 4. Qu'est-ce que vous mangez?

75 soixante-quinze (soaso"t-ka"z) VINGTIEME (20) LE

77 soixante-dix-sept (soaso"t diset) 8 - Des vacances? Ne me faites pas rire!

*** 9- Yous voulez un verre de vin? - Avec plaisir.

*** 10 - Comment vous'-'appelez-vous?

- m'appelle Sophie Delaye. ***

11 - suis desole, suis pris (4) samedi soir. - Eh ien tant pis!

*** 12 - Cette nouvelle vous va tres bien.

NAPOENE (nastavak) (4) Ovo paticip perfekta od glagola prendre - uzeti.

"'****

EXERCICES 1. ~'ai du cafe. Est-ce que vous en voulez? 2. Encore un pet1t peu, s'il vous pla!t. ~ nouveau chapeau et cette nouvelle robe sont tres JOI!s. 4. - Mon mari est pris soir. - Quel do~age! 5. Comment s'appelle sa femme? 6. veux revo1r cet exercice, s'il vous plait.

2 EXERCICES: Stavite odgovarajuci oblik neodredenog Clana (un, une). l - fauteuil 2 - salle de bains - douanier 4 - sac 5 - femrne 6 - voyageur 7 - monde

8 - grippe 9 - verre

10 addition 11 brosse dents 12 tivre 13 - agneau

soixante-dix-huit (soaso0 t dizuit) 78 8 - Odmor? Ne zasmejavajte me!

*** 9 - Hocete li casu vina? - Sa zadovoljstvom.

*** 10 - Kako se zovete? - Zovem se Sofija Dele.

*** 11 - Zao mi , zauzet sam u suotu uveee. - , steta!

*** 12 - Ova nova haljina Vam odlicno stoji.

VEZBE 1. lmarn kafe. Da ti ietite? 2. Jos samo malo, molirn Vas. . Ovaj novi sesir i ova nova haljina su veoma lepi. 4. muz zauzet veceras. akva steta! 5. Kako se zove nje-gova zena? 6. Hoeu da obnovim ovu vezbu, molim Vas.

DRUGA VEZBA (un une) 1. un fauteuil - 2. une salle de bains- . un douanier - 4. un sac - 5. une femme- 6. un voyageur - 7. un monde - 8. une grippe - 9. un verre - 10. une adctition - ll - une brosse dents - 12 un livre - 13. un agneau.

L~on 20

79 soixante-dix-neuf (soaso"t diznet) VINGT UNIEME (21 ) LE

81 quatre-vingt-un (katrVa" ") VINGT-DEUXIEME (22) LE~ON

Les passe-temps oationaux

1 Les Fra:ais sont passionnes par les j eux (1) d'argent.

2 Chaque semaine, des millions d 'hornmes et de femmes jouent (2)

3 l'un (3) des principaux jeux: (4), le Loto, les jeux instantanes et le U. (N-1)

4 Les deux prerniers sont des jeux de hasard:

5 il faut soit (5) choisir des numeros dans t certain ordre,

6 soit gratter des cases sur un ticket qu'on._.achete dans___.un bureau de tabac.

PRONONCIA TION pasto" 11asioo 1 ... pasjone .. . ... 4 ... :z.e de azar 5 fo soa ... ~oazjr 6 ... kaz

NAPOENE (1) Mnofina veeine imenica prideva se gradi dodavanjem na-

stavka "s" koje se ne izgovara, na kraju reei. Medutim, koje se zavr~vaju rta -eu -eau doijaju astavak "" za mnofinu: tul - des jeux; areau (rod) - des oteaux; 1 c!teau - des c!teaux. Na slj~a rta6n mnozinu grade reei na -al koje prelazi u - []: 1111 clleval - des cllevaux; 1111 journal - des joumma; nationa/ - nationma. Postojj nekoljko izuzetaka od ovog pravjla, ali za sada ne treba da se tjme optereeujemo.

quatre-vingt-deux (katrva" de) 82 DV ADESET DRUGA LEKCIJA

Nacionalne razonode

1 Francuzi su odusevljeni kockom (igrama novca).

2 Svake sedmice, milioni mSkaraca i zena igraju jednu od glavnih igara: Loto, greb-kartice

(instant igre) i konjicke trke (PMU). 4 Prve dve su igre na srecu (slucaj): 5 treba izabrati brojeve nekim odredenim

redom 6 ili izgrebati polja na kartici koja se kupuje u

kafeu (tabac).

NAPOENE (nastavak) (2) jouer- jgrati. Za jgre i sportove koristj se predlog au (jlj

/ za fenski rod). /1 joue au foorall - jgra fudbal. Buduti da Francuzj korjste ovaj glagol kada se radj jnstrumeotu, svirati oeki instrument se kafe jouer d (iJi de /). Elle de la guitare - Orta svira gjtaru. () Dodaje se /' ispred un kao pomoc pri izgovoru (po~jte

da izgovorite un!). U svakom slu~ju ovo ne utire rta Zrtarenje.

(4) U osnovj, kockanje nije d.ozvoljeno francuskom gradan-skom krivi~nom zakoniku. Ali zakon ~ini izvesne izuze!ke,

drfava uzirrta procertat od dojtaka! Loto gretrkartice organizuju tela pod kootrolom dri.ave. U (Pari-Muruel

Uroin), kojj se jgra od kraja 19. veka, sjsrem za lda-denje rta konjj~kirn trkama.

(5) soit ... soit [soa] naj~eStj rta~io da se kafe " ... ". Jl faut soit graller / case, soit choisir des nneros - Treba

jzgrebati polja ili izabrati brojeve. 11 soit de / iere soit du vin - Ima ili pjva ili vina.

.n 22

83 quatre-vingt-trois (katrva" troa) 7 En revanche, les courses demandent un

peu plus de connaissances: 8 on [N-2) doit selectionner les chevaux

en fonction de leur performance dans d'autres courses.

9 11 aussi des jeux de casino, mais......,ils sont tres strictement reglementes.

10 Dans tous les cas, les joueurs ont tous (6) la meme idee en tete: faire fortune.

11 Mais du fait qu'ils sont tres nombreux, il peu de gros (7) gagnants ...

12 ' est 9, les jeux de hasard: un jour vous perdez, et le lendemain ...

13 vous perdez encore!

7 " revo"~ koneso"s 9 ... kazino 10 ... furer. .. ll ... gro ...

NAPOENE (oastavak) (6) Pazite! Ako tOilS dolazi ispred imenice u mnozini, onda

pridev i znal:i "svak.i, svi" i izgovara se [tu]. Tous les joumaux - Sve novine; ALI ako dolazi posle glagola, onda zarnenica, znal:i "svako od vas 1 njih, svi" i izgo-vara se (tus]. Venez fOLlS /it lreures- Dodite svi u 8 sati. Samo obrarite pafnju na mesto reei tous.

EXERCICES 1. Elle joue l'un des jeux les plus difficiles: les echecs. 2. En revanche, les dames demandent moins d'halete.

. Venez soit tt le matin, soit tard le soir. 4. Dans tous les cas, vous risquez de perdre. 5. C'est 9 la vie! * dame = dama, gospoda, les dames = dame. AJi les dames 1akode i naziv za igru "dama".

quatre-vingt-Quatre (katrva" katr) 84 7 Zauzvrat, trke zahtevaju malo vise znanja: 8 moraju se izabrati konji u skladu sa njihovim

dostignucima u drugim trkarna. 9 Takode postoje i kazino igre, ali one su

veoma strogo regulisane. 10 U svim slucajevima, igraci imaju svi istu

misao u glavi: obogatiti se (napraviti bogatsvo).

11 Ali zbog cinjenice da su veoma brojni, irna malo velikih doitnika ...

12 Takve su igre na srecu ( to, igre slucaja): jedan dan guite, sutradan ...

13 opet guite!

NAPOENE (nastavak) (7) gros [gro] i oik zenskog roda grosse [gros) u osnovi

znal:i d. Ali ovaj pridev ima siroku upotrebu pri ozna-l:avaju svega StO veliko, vafno, teSkO, znal:ajno, itd. Na primer un gros mensonge - ogromna lZ; une grosse somme d'argent - velika suma novca; tm gros buveur - teiak alkoholitar. Shvatili ste? Ovde, gros gagnanr neko ko puno doija! 1 na kraju pogledajte izraz: 11 gagne le gros lot! [gro lo] - Osvojio diek pot (glavnu premiju)!

VEZBE 1. Igra jednu od najtezih igara: Sah. 2. Zauzvrat, igra dama zahteva manje vestine. . Dodite ili rano ujutro ili kasno uveee. 4. U svakom slucaju, rizikujete da izgublte. 5. Takav zivot!

n22

85 quatre-vingt-cinq (katrva"-sank)

********************************************** VINGT-TROISIEE (23) LE(:ON

Le Loto

1- Qu'est-ce que vous faites, Jean? 2- fa is mon loto. C'esLun jeu

tres~ i n teressan t. 3 Regardez: vous prenez cette carte et vous

choisissez (N-3) une serie de numeros. 4 Par exemple, ici, ' ai le cinq, le sept, le

onze, le vingt-deux, le quarante-trois et le quarante-huit (N-4).

5 Ensuite, vous mettez une croix sur ces numeros

6 et vous donnez la carte au patron du tabac.

quatre-vingt-six (karrvan sis) 86 Popunite praznine 1 Quels sont les . . . . . . . . . . ......... ?

su glavne nacionalne igre? 2 lls esperent . . . . . . . . . . le ....

Oni se svi nadaju da () osvojiri glavnu premiju. 3 11 . . . . . . football . . . . les jours.

igra fudbal svaki dan. 4 Ils ont . . . . . . . . . . . ...

Oni imaju istu ideju glavi. 5 Vous trouvez Ies . . . . . . . . . . . . . . . . . . . da.ns

NaCi cete (nalazite) rezultate trka svim novinama.

Odgovori 1 - principaux jeux nationaux 2 - tous gagner- gros lot - joue - au - tous - 4 - tous les deux - meme idee en tete 5 - resultats dcs courses - tous les journaux **********************************************

DV ADESET R LEKCIJA Loto

1 - Sta radite, Zan? 2 - Popunjavam (radim) moj loto [tiket].

jedna veoma interesantna igra. Gledajte: uzmete ovu karticu i irate neki niz

brojeva. 4 Na primer, ovde imam 5, 7, 11 , 22, 43 i 48. 5 Zatim stavite krst na ove brojeve 6 i date karticu gazdi kafea (tabac).

L~on 23

87 quatre-vingt-sept (katrvan set) 7- Et alors?

- Ben (1) vous._attendez les resultats. 8 Si vous._avez choisi les bons (2) numeros,

vous gagnez. 9 - Et vous._avez gagne?

- Non, pas._encore. 1 - Bon, moi vais jouer: choisis le deux; 11 ensuite, le treize, le quatorze, le vingt, le

trente et le trente-deux. PRONONCIA TION 7 ... ha" ... 8 ... azi ... ganje ... 9 ... ganje 11 ... trez, katon ... va0

NAPOENE (1) ["] predstavlja jedan od mnogih uzvika. Njegovo

z.nat\enje ne~to kao " ... ", "Znate ... ". Nije nesto posebno elegantan, ali vrlo cest i korisran. (Predst

89 quatre-vingt-ncuf (katrva" nef) VINGT-QUATRIEME (24) LE

91 quatre-vingt-onze (katrvan onz) 10 Les gens pratiquent, ils'-'en parlent, iJs

vivent chaque () moment. 11 C'est passion nationale numero un:

bien manger (4). 10 ... parl ... viv ... ~ak: ...

NAPOENE (nastavak) (3) c!laque - svaki, -. Chaque , elle fait / clse

- Svaki dan, ona radi istu stvar.

*****

EXERCICES 1. C'est un jctl qui vient du sud de la France. 2. Vous voyez des joueurs partottt. . J'aime beaucoup de sucre et un peu de lait dans n cafe. 4. C'est unjeu que j'aime beaucoup. 5. 11 pcu de gens qui le font.

VEZBE 1. igra dolazi sajuga Francuske. 2. Vidite igrae svuda. . Volim puno ecera i malo mleka u (mojoj) kafi. 4. Tu igru puno volim. 5. Malo ljudi to radi.

10 quatre-vingt-douze (karrvan duz) 92

Ljudi uprainjavaju, prieaju njoj, zive u svakom trenutku.

11 nacionalna strast broj jedan: dobro jesti.

NAPOENE (nastavak) (4) lnfinitiv, npr. manger, se takode koristi tarno gde bismo

mi upotreiJj imenice izvedene od glagola Defee de fumer - Zabranjeno pusenje. 11 aime faire / cuisine - On voli kuvanje (da lruva).

*****

Popunite praznine

2

C'est un jeu ... demande un . . . . . concentration. igra zallteva / koncentracije. Voila un livre ... j'aime ...... .. . Evo knjige koju puno volim. . . voit des . . . . . . . de ouJes Vide se igraCi kuglama svuda.

4 . . . . . . . . . . . il va . . cinema.

5

Svakog utorka ide ioskop.

11 aime eaucoup . . . . . . et Ptmo voli da jede i da se bota.

aux oules .

Odgovori 1 - qui - peu de - 2 - qtae - beaucoup - 3 On - jouetlfS partout 4 Chaque mardi - au - 5 - manger- jouer -

L~on 24

93 quatre-vingt-treize (katrva11 trez) VINGT-C[NQUIEME (25) LE

95 quatre-vingt-quinze (katrvan kanz) 8 - Regardc 9 (5), diL.un des'-'hommes, 9 voila le meilleur ....... ami de l'homme!

10- Oui, dit l'autre, et regarde le beau chien qui porte!

***** 11 "Tout~est ien qui fmit bien!" 9 ... mejcer 10 ... ~" 11 ... fmi.

NAPOENE (oastavak) (5) Oici ceci 1 cela se koriste kada se nclto pokazuje i zovu

~-'!pokazn_e zamenice". Pogledajte ovo 1 to: Regardez ced. \...Ujte to: z cela. Ceci i ~~_ imaju _sam~ jedan oblik. Ne koriste se u go-voru, n spred 1memca. (Cela se u govoru obicno skra-cuje u (. Vee poznajete izraz: Comment 90 va? - k si? U . rcceici vidio jos jednu idiornatsku upotrebu . ,Comment cela (ra)?"- "Kako to?".

*****

EXERCICES 1. livre est long et il n'est pas tes interessant. 2. Ecoutez

97 quatre-vingt-dix-sept (katrva11 diset) VINGT-SIXIEME (26) LE

99 quatre-vingt-dix-neuf (katrvan diznef) 7 De retour dans sa chambre, il commence

s'habiller. 8 Les jours de travai l, il meLune chemise

lanche (5), une cravate leue 9 et un costume gris fonce (6).

1 Il met des chaussettes et des chaussures noires,

11 et un ....... imperrneale s'il pleut. 12 Enfin, il prend sa serviette et descend

dans la rue. 8 ... me .. . kravat 9 ... gri fonse 10 .. . me... noar 11 ...

anpennea sil ple 12 ... pron ... deson

EXERCICES 1. Quc fais-tu? me rase. 2. Regardons que fait Monsieur Duclos soir. . Elle se lave et se brosse les dents ... tres lcntement. 4. Que mangcs-tu?- Un poulet creme. S. De rctour dans sa chambre, il s'habille.

VEZBE 1. Sta radi~? - Brijem se. 2. Pogledajmo sta radi g-din Diklo uvee. . Ona se kupa i zue ... vrlo polako. 4. Sta jede~? - Pile u krem sosu. 5. povratku u svoju sobu, on se i.

cent (son) 100 7 povratku (svoju) sobu, pocinje da se

olaci. 8 Radnim danima olaci (stavlja) belu kosulju,

plavu kravatu 9 tamno sivo odelo.

10 Olaci (stavlja) cme earape i cjpele, 11 i kisni mantil ako pada kisa. 12 Na kraju, uzima svoju tasnu silazj na ulicu.

NAPOENE (nastavak) (5) Oik mu~kog roda [i"].

(6) Svetla njjansa neke se kaie na pr. rouge clair - svetlo crvena; s druge strae tamno (za boju) na . f- tamno plava.

***** Popunite praznine

Que ..... . -. . . . .... ? - vais dier ... . Georges. Sta radite veceras?- ldem veceru kod Zoria.

2 Regardons-.. : il . . . . . . et .. Pogledajmo ga: se kupa i brije. 11 prend . . serviene et . . . . . . . . . . . la rue.

Uzima s1oju t i silazi ulicu. 4 11 . une . . . . . . . . . . . . . . , une cravate

et des . . . . . . . . . . ooires. /i belu kosulju, plavu krava i cipele.

5 Elle . . . . . . ujours . . '. . . froide. Ona se uvek kupa llladom vodom.

Odgovori 1 - faites-vous - soir - chez - 2 - le - se lave- se rase 3 - sa -desccnd - dans - 4 - mct - chcmise lanche- u- chaussurcs 5 se lave - l'eau-

n26

101 cent un (son ") VINGT-SEPTIEME (27) LE(:ON

Les comme;ants

1 Il beaucoup de supermarches en France - mais,_,aussi beaucoup de petits commeryants.

2 Quand vous voulez (N-6) du pain, vous'-'allez chez le boulanger (1).

3 Ut, vous trouvez non seulement des baguettes (2)

4 mais'-'aussi des croissants, des tartes et des gateaux (3).

5 Si vous'-'avez besoin ( 4) de viande, vous'-'allez chez le boucher.

6 Vous pouvez (5) (6) acheter toutes sortes de viandes et de volailles.

PRONONCIATION Le komerson 1 ... sypermarse ... komerso" 2 ... .. bulonfe ... baget 4 ... gato 5 ... z0 vjo"d ... buse 6 ... volaj

NAPOENE (1) Francuzj mogu na dva nacina da kafu gde npr . kupuju

hleb. Chez le boulanger (kod pekara) ili / boulangerie (u pekarj). varn preporucujemo da korjstjte oljk sa chez jer rnnogo cesce u upotrebj yjge famiJjjaran.

(2) Baguette dugacka, tanka hrskava vekna hleba. Druge najcesce vrste su un pain (d baget), un pain de campagne (bleb sJjcan nasem) un pain complet (hleb od jntegralnog brasna) . Rec vekna (une miche) se nikad ne koristj pri kupovini bleba. () un gteau - des gteaux; un bateau (rod) - des bateaux.

cent deux (son cte) 102 DV ADESET SEDMA LEKCIJA

Trgovci

1 Ima puno supermarketa Francuskoj - ali i puno malih trgovaca.

2 Kada hocete bleba, idete kod pekara. 3 Tamo cete naci ne samo bagete 4 vec i kroasane, kolace i torte . 5 Ako vam treba mesa, idete kod mesara. 6 Tamo mozete kupiti sve vrste mesa i zivine.

NAPOENE (nastavak) (4) Evo ga jos jedan idiomatsk:i izraz sa glagolom avoir (21.

lekcija N-3): avoir besoin de - trebati ; elle besoin de vacances - njoj treba odmor. J'ai besoin d'une allumette - Treba rni sijca; un besoin - potreba.

(5) Ovo jedan od veoma cestih potrebnih glagola. Jedina mana mu sto veoma nepravilan: pouvoir - (;; peux, tu peux, il 1 elle , nous pouvons, vous pouvez, ils 1 elles peuvent [pev].

(6) Vec smo vjdeJj upotrebu zamenice en umesto ponavljanja imenice: Vous avez des baguettes? - ' ai deux. Na isti nacin, "" se koristj umesto ponavljanja imena mesta: Vous connaissez Paris? - ' haite. - tu zivim. Deta-ljniju upotrebu "" cemo videti kasnije.

n27

I cent trois (so" troa) 7 Et si vous~avez envie (N-6) de bon

jambon, de pate ou de saucisson, 8 vous~allez chez 1 charcutier (7). 9 Le 1ait, 1 beurre, 1 ~m et 1es~ceufs (8),

10 1es trouve 1 c~merie. 11 Chez 1 'epicier, i1 des fruits~et

1egumes - et beaucoup d 'autres choses. 12 Et quand vous~avez mange tout que

vous~avez achete ... 13 vous~allez 1 pharmacie - pour acheter

de 1 'A1ka-Seltzer! 7 ... o"vi ... zo"bo" ... sosison 8 ... sarkytje 9 ... ... krem .. .

ze 11 ... episje ... frui Jegym... 12 ... mo"ze tuske .. . aste.. . 1 ... farmasi .. .

NAPOENE (nastavak) (7) Rec charcutier doJazi od la chair cuite (kuvano meso),

charcutier mesar specijalizovan za kobasice, saJa-me i ostaJe preradevine od mesa. Prodavnica se zove la charcuterie. U sJengu, un charctier nespretan hirurg ili zubar!

*****

EXERCICES 1. veux du lait, du u et des reufs, s' il vous plalt. 2. A llez chez \ boulanger et achetez deux baguettes. 3. - Que faites-vous quand vous avez mange? - couche! 4. Vous trouvez toutes sortes de viandes et de volailles. 5. ne peut pas trouver de jambon. VEZBE 1. mleka, mas\aca i ~ molim Vas. 2. Idite u pekaru i kupite dva bageta. 3. - Sta radite posle \ (kada ste jeli)? - ldem u krevet (lezem)! 4. Tamo nalazite sve vrste mesa i zivine. 5. Ne moze da nade sunke.

--

cent quatre (so0 katr) 104 7 ako pozelite dobre sunke, pastete ili

kobasice, 8 idete kod kobasicara. 9 Mleko, maslac, pavlaku i

10 mozemo naci (se nalaze) u prodavnici mlecnih proizvoda.

ll Kod r ima voca, povrca - i puno drugih stvari.

12 1 kada ste pojeli sve sto ste kupili ... 13 idete u apoteku - da kupite Alka-Seltzer [Jek

za varenje] ! NAPOMENE (nastavak)

(8) n~G?uj [ana:f] , des~G?ujs [deze]. Isti sJucaj u izgovoru kod reci un ba?uj[bef], des ?s [] (govece).

*****

Popunite praznine

1 C'est . . . . . . . .. tu as mange, n enfant?

2

4

5

Ovo sve sto si , dete ?

Elle ....... de .... . ... . Njoj potreban odmor.

fait chaud. '. . . . . . . .'une gJace. Toplo ( vremenu). Zelim jedan sladoled. Ils . . . . . . . . . . . . venir avant . . . . heures. Oni ne mogu da dodu pre 8 sati.

. . . . charcutier . . trouve du . . . . . . et du pare. Kod kobasicara ima (se nalazi) sunke i pa!tete.

Odgovori 1 - tout que - 2 - besoin- vacances - ai envie d'- 4 - ne peuvent pas - huit - 5 Chez - on - jambon -

n27

105 cent cinq (son sank) VINGT-HUITIEME (28) LE(:ON

REVISION NOTES 1 Francuska abeceda

[] [] [se] D [de] [] F [et] G [ze] [as] 1 [i] [zi] [ka] L [\]

[em] N [en] [] [] Q [Icy] R [er] S [es] [te] u []* V [ve] W [duI ve]

[iks] [i grek] Z [zed]

* Za ovaj glas ne postoji ekvivalent srpskom jeziku; poku-sajte da namestite usne kao da cete izgovoriti u' izgovorite I. Biee vam potrebno neko vreme da nacite da izgovarate ovaj glas, ali zapamtite da veoma vaino praviti razliku iz-medu aSeg glasa U i francskog U.

2 Upotreba zamenice veoma rasirena, najcesce se koristi kod izraza gde srpski jezik priegava pasivu.

dit qu'e Frace ... - Kaze se da u Francuskoj ... chante souvet cette chanso. - Ova pesma se cesto peva.

le trouve chez l'epicier. - Moze se naCi piljarnici. kada osoba-subjekat nepoznata.

vous demande au tetephone. - Neko vas traii telefonom. u modernom govornom francuskom jeziku, se ko-risti umesto ous (iako se smatra da ovakva potreba "pogresna"). On~arrive huiC heures. - Stizemo 8 sati. va? - Idemo li?

Evo i poslednje grupe francuskih glagola: oni koji se zavrsavaju na -IR. choisir - birati; choisis, tu choisis, il 1 elle choisit, ous choisissons, vous choisissez, ils 1 elles choisissent [soazis].

cent six (son_sis) 106 jiir - zavrsiti; jiis, tu jiis, il 1 elle jiit, nous jiissons, vous jiissez, ils 1 elles jiisset [fmis]. Menjajte ove glagole: dormir (spavati)*; senJir (oseeati 1 mirisati)*; servir (sluiiti)*;

dejiir (definisati). * nepravilni glagoli (pogledati dodatak na kraj knjige)

4 Brojevi (nastavak) 20: vigt; 21: vigt et ; 22: vigt-deu.x, itd. 30: trete; 40: quarate [karont]; 50: ciquate [sankont]; 60: soixate [soasofit].

Drgaciji sistem se primenjje na 70, 80 i 90. 70: soixate-dix (60+ 10), 71: soixate et z; 72: soixate-douze; 73: soixate-treize, itd. 80: quatre-vigt (4 20); 81: quatre-vigt-un; 82: quatre-

vigt-deu.x, itd. 90: quatre-vigt-dix (4 20+10); 91: quatre-vigt-oze; 92: quatre-vingt-douze; 93: quatre-vigt-treize, itd.

(Svajcarci, Belgijanci i Kanadani smatraj ovaj sistem svise komplikovanim i imaj svoje posebne reCi: septate (70), octante (80) i t (90). Medtim ne koristite ih

Francskoj; vas sagovornik ili znacajno podici obrvu ili vam se krisom podsmehnti ... ).

Za sada se ne brinite suvise za izgovor, ali znajte da razume-vanje brojeva zahteva puno veze. Jedan od odlicnih nacina za savladavanje brojeva da listate ovu knjigu i izgovarate naglas rojeve. sto brie budete Iistali i izgovarali, brie cete ih savladati.

5 U francuskom jeziku potreba relativnih zamenica za-visi od toga da li imenica subjekat ili objekat recenice; Subject: qui Object: que Hleb koji na mom tanjiru. l = subjekat: qui. Le i qui est das assiette.

l koji jedem. ! = objekat: que. Le i que mange.

L~on 28

107 cent sept (son set) Covek koga poznajem - L 'homme que connais. Covek koji prica - L 'homme qui parle.

que - qui: odnosna zamenica (ono) sta ponovo zavisi od toga da li prati subjekat iii objekat glagola: Vous mangez que vous achetez - Jedete ono sto kupite. Dites-moi qui vous interesse - Kaiite mi sta vas inte-resuje. Nemojte da se suvise brinete zog ovih gramatickih obja-snjenja, ona jednostavno sluie da iste l razumeli. Shvatite ih kao objSnjenja , ne kao nastavne jedinice.

********************************************** VINGT-NEUVIEME (29) LE(:ON

Questions ridicules 1 - Prenez un kilo de plomb et un kilo de

plumes: lequel (1) est le plus lourd (N-1)?

2 - Ben, un kilo de plomb, bien sfu. Le plomb est plus lourd que les plumes! 4- Mais non! Un kilo, c'esLun kilo. Ils"__..ont

le meme poids (2). PRONONCIAION 1 ... plo0 .. . plym ... lekel .. .lr ... 4 ...

NAPOENE

(1) Lequel de ces livres voulez-vous? - od ovih knjiga iste zeleli? Laquelle de ces montres preferez-vous? - Koji vam se od ovih satova vise svida?

cent huit (son it) 108 6 vouloir - hteti

veux (ve] , tu veux, iL 1 elle veut, nous voulons, vous voulez, ils 1 elles veulent [ vel] . avoir envie de; j'ai envie de, itd. izraiava zelju, dok vouloir u prezentu izraiava htenje: veux une reponse! - HQcu. 1 zahtevam odgovor! J'ai envie d'une glace. -: Z~lun sladoled. J'ai envie d'un bain. - Zelun da se okupam. Medutim, kada Francuzi nesto nude, koriste vouloir - Voulez-vous du cafe? itd.

********************************************** DV ADESET DEVETA LEKCIJA

Smesna pitanja 1 - Uzmite kilogram olova i kilogram perja:

teze (najteze)? 2 - , kilogram olova, naravno. 3 Olovo teze od perja! 4 - Ali ne! Kilogram kilogram. lmaju istu

tezinu.

NAPOENE (nastavak) lequel, laquelle (mnozina lesquels, lesquelles) se koristi kada se zeli otkriti neciji izor ili ks.

{2) poids - tezina, rec u jednini pr~os krajn~~~ s. Ovo nije jedina rec koja izgleda kao da mnozlill. Takve reci nemaj nastavke za mnozin .

L~on 29

109 cent neuf (so" nef) 5 - Qu 'est-ce que vous pensez de n

nouveau petiLami? (3) 6 - est sans doute plus~intelligent que le

demier 7 et il est plus beau (4) et plus gentil aussi. 8 Mais ... il un petit defaut: il begaie (5). 9- Oui, d'accord, mais seulement quand~il

parle! *****

10- Dis-moi, ma cherie, j'ai trois pommes. 11 Laquelle veux-tu? (N-4)

- La plus grosse!

5 ... nuvo petitami 6 ... dernije 7 ... ... zo"ti... 8 ... defo . . . g 11 lakel ...

NAPOENE (nastavak) (3) Trebal~ i ~ ste do sada vee poeeli da "oseeate" gde treba

da SIOJI pdev u francuskom jeziku. Obicno mesto pridev~ iza imenice. Medutim ima nekoliko prideva koji dolaze 1spred imenice: grand (veliki- ili visok, za s) - petit (mali) - /ong (dug) - haUJ [] (visok, za zgrade, ctJ:teee itd.)- joli (lep)- beau (lep)- jeune (mJad)- vieux [vJe] (star) - bon (dobar) - mauvais (los).

*****

EXERCICES 1. La.quelle de ~es deux pommes veux-tu? 2. Vous payez la CISse, mons1eur. 3. Elle est plus belle que ma sreur. 4. Nous avons une tres belle voiture arnericaine. 5. Qu'est-ce qu'ils pensent du nouveau film?

---

cent dix (so" dis) 110 5 - Sta mislite mom novom momku (malom

prijatelju)? 6 - On verovatno pametniji od proslog, 7 takode lepsi i ljubazniji. 8 Ali ... ima jednu malu manu: on muca. 9 - Da, tako , ali samo kada prica!

***** 10 - Kazi mi draga moja, imam tri jabuke. 11 Koju hoces?

- Najvecu!

NAPOENE (nastavak) (4) beau, olik Zenskog roda belle. Ako ree mSkog roda

poeinje samoglasnikom koristi se treei oblik ovog prideva: un bel appanement. Nema razlike u izgovoru ova dva oblika bel i belle.

(5) blgayer - mucati, menja se kao payer - platiti; paie, tu paies, il 1 elle paie, nous payons, vous payez, ils 1 elles paient [].

*****

VEZBE 1. od ove dve jabuke ho6es? 2. Plaeate na kasi, gos-podine. . Ona lepsa od moje sestre. 4. lmamo jedna veoma lepa americka kola. 5. Sta oni misle novom filmu?

n29

111 cent onze (son onz)

********************************************* TRENTIEME () LE~ON

Chez Monsieur Duclos

1 L'appartement de Monsie Dclos est compose de d pieces (1),

2 d'une cisine et d'une salle de bainso 3 Il se trove dans-... ... n vieil (2) immeule

dans la banliee parisienneo PRONONCIATION 1 . pjes 2 ... kuizin.o. . .. vjejime ... " ..

NAPOENE (1) piece _u ovom kontekstu znaci soba, prostorija; une

chambr~ spavaca soba; une salle oznacava veJiku prostoOlJU , ~al~ . dok u sJozenicama kao salle de bains znact kupaJo ill sa/le manger, trpezarija. 11 hablte un deux-pieces - On stanuje u dvosobnom stanu.

cent douze (so0 duz) 112 Popunite praznine 1 . est . de ces deux (-?

Koji teii od ova dva ? 2 Cet exercice est que

Ova lekcija duia od prosleo Ils ont un . appartement et une

Oni imaju lep stan i veliku kucuo 4 Ils ont - n!

Imaju istu tef.inu. - ! 5 Qu'est-ce qu' de petite

amie? Sta misle njegovoj novoj devojci ?

Odgovori 1 LequeJ - plus lourd - 2 - plus Jong - dernier - bel - grande maison 4 - meme poids - Mais - 5 - iJs pensent - sa nouvelle -*********************************************

TRIDESETA LEKCIJA

Kod g-dina Dikloa

1 Stan g-dina Dikloa se sastoji od dve sobe, 2 od kuhinje i od lcupatilao 3 Nalazi se jednoj staroj zgradi pariskom

predgrado

NAPOMENE (nastavak) (2) vieux u renskom rodu glasi vieille, kod imenica muskog

roda koje poeinju samoglasnikorn, vieilo Mon vieil ami - stari prijatelj (videti 29. lekciju 4. napornenu); un

immeule - zgradao

113 cent treize (son trez)

4 six'-'etages ... et un concierge ()! 5 Monsieur Duclos vous'-'ouvre la porte et

vous'-'aivez dans l'entree. 6 droite, il la cuisine et, t, la

salle de bains. 7 Plus loin, on voit la piece principale, le salon, 8 qui est meule ( 4) avec beaucoup de gofit

(5). 9 Il deux beaux fauteuils et un canape

confortale (6). 1 Au milieu de la piece, il une tale basse

(7). 11 Les fenetres du salon donnent sur une

petite cour.

4 ... sizetaf ... konsjerz 5 ... o0 tre 6 ... akote... 7 .. . loan ... voa ... saJon 8 ... m ... gu 9 ... fotrej ... kanape. .. 10 ... k:ur

NAPOENE (nastavak) (3) ( ) cocierge predstavlja jednu tjpjcnu francusku

"ins6tuciju" koja izgleda polako nestaje. U poeetku jli ona su biJj zaduzeni za cuvanje kljuceva stanara ' oni i stanarima osvetljavali put do vrata noseej sveeu (cierge). Do ranih 1970.-ih, vecina zgrada za stanovanje jmala cocierge koji odriavao zgradu, raznosjo postu "sni-mao" posetioce. Pod ekonomskim pritjskom oni su za-menjenj elektricnim bravama, interfonima 'postanskim sanducjcima. Oni kojj su opstali, preziveli su zahvaljujucj vezanos6_ Francu~a za ~ "institucjju". Iako sada nj j-hov zvacan naz1v gardze (cuvar) rec cocierge ostaje duboko usadena kulturu naroda.

(4) - komad namestaja; des meues - namestaj; appartement meute - nenamesten stan.

(5) gouter - okusiti. Goutez cette soupe! - Probajte ovu ~upu! gout- ukus. La soupe un gout etrange- Supa una cudan ukus. u kaficima se eesto sreee ree deguster:

cent quatorze (so0 katorz) 114 4 Ima sest spratova ... i kucepazitelja! 5 G-din Diklo vam otvara vrata i stizete

hodnik. 6 Desno se nalazi kuhinja, pored kupatilo. 7 Dalje, vidi se glavna soba, dnevna soba 8 koja namestena sa puno ukusa. 9 se nalaze dve lepe fotelje i jedan udoban

krevet. 10 Na sredini sobe se nalazi jedan nizak sto. 11 Prozori dnevne sobe gledaju (daju) na jedno

malo dvoriste.

lA FENEIRE VONNE ~ . ,1.

~

NAPOMENE (nastavak) Degustez s vis. Ova formalnija rec oznacava probanje, degustaciju procenu; degustatio de vins - degu-stacija vina.

(6) cofortale - udoban, ali samo za stvari. Da vam udobno (sedetj)? Na francuskom: Etes-vous assis? Udobno 1 Lepo mj ovde: suis ien ici.

(7) basse, u muskom rodu bas [] . n30

115 cent quinze (so0 ka0 z) EXERCICES 1. Ils habitent un vieil immeule dans la banlieue parisien-ne. 2. Gofite gateau! est delicieux. . un salon, une chambre et une salle manger. 4. vais acheter un

meule pour ma cuisine. 5. La fenetre donne sur la rue.

VEZBE 1. Oni stanuju ujednoj staroj zgradi u pariskom predgradu. 2. Probaj ovaj kolac! Izvrstan . 3. Ima jedna dnevna soba, jedna spavaca soba i trpezarija. 4. Kupicu neki [komad] namestaja za kuhinju. 5. Prozor gleda na ulicu. ****************************************** TRENTE UNIEME (31 ) LE

117 cent dix-sept (so" diset) 4 Sur les murs, il des photographies 5 de paysages de France. 6 Monsieur Duclos est citadin mais il reve

de vivre la campagne (3). 7 Neanmoins, il des voisins sympathiques

(4) . 8 L'appartement au-dessus appartient un

pilote de ligne 9 qui voyage beaucoup et qui n' est amais

chez lui (N-2), 10 et en dessous vit un vieil homme sourd. 11 C'est pourquoi Monsieur Duclos n'a

jamais de prolemes de bruit! 4 ... fotografi 5 ... peizaz... 6 ... sitada" ... ko"panj 7

Neo"mo~n; .. v?aza" sa"patik ~ ... o~~sy apartja" ... pilot de linj 9 ... voaJaz ... zame... 10 ... v1 " VJeJom sur 11 ... brui

EXERCICES 1. Ses voisins sont tr~s sympathiques. 2. En France, il des paysages magfiques. . Elles revent de vivre la campagne. 4. N'avez-vous jamais de prolemes de bruit? 5. est-ce que tu ranges tes vetements?

cent dix-buit (so" dizuit) 118 4 Na zidovima ima fotografija 5 predela Francuske. 6 G-din Diklo stanovnik grada, ali sanja da

zivi na selu. 7 Pored toga, on ima simpaticne komsije. 8 Stan iznad pripada jednom pilotu 9 koji puno putuje i koji nije nikad kod kuce,

10 ispod zivi jedan gluv star covek. 11 Eto zasto g-din Diklo nema nikad prolema

sa bukom!

NAPOENE (nastavak) (3) la ville - grad; en ville - u gradu; la campagne - selo;

un paysage - predeo, pejsZ. Geografski, ddava se kaZe un pays [], rnada Francuzj koriste ovu ree za region,

olast.

(4) Veorna bjtna eesta ree koja znaci prjjatan, fin, ljubazan. U familijamom govoru skracuje se na sympa.

*****

VEZBE 1. Njegove 1 njene komsije su veoma simpaticni. 2. U Fran-cuskoj ima zadivljujucih predela. . One sanjaju da zive na selu. 4. Zar nikad nemate proiema sa bukom? 5. Gde ti pospremas svoju odeeu?

nl

119 cent dix-neuf (son diznef) Popunite praznine

1

2

4

Sirom sobe

L'appartement Stan id L'etage .. Sprat ispod

de chambre

. . . t\ avec . . livre pose ..... . Sto sa knjigom smestenom [njemu].

**********************************************

TRENTE-DEUXIEME (32) LE

121 cent vingt et un

5

6

7

8 9

10

11

Le prix de votre ticket ne depend ( 4) pas de la longueur du trajet: il cofite le meme prix pour deux stations (5) que pour dix. Les trains circulent (6) tous les jours, de cinq heures et demie jusqu' une heure du matin. Pour aller en grande banlieue, vous pouvez emprunter le RER (7). Pour aller de Vincennes au Quartier latin, prenez la ligne numero un. Vous changez Chatelet et vous descendez Saint-Michel.

5 ... pri ... tike ... depoD ... 7 ... tu le fur ... 8 ... iyska ... 9 ... gron ... O"pra"te ... er-e-er 10 ... va"sen ... kartje lata"

NAPOENE (nastavak) (4) dependre: zavisiti, menja se kao vendre - prodavati .

depends, tu depends, il 1 elle depend, nous dependons, vous dependez, ils 1 elles dependent [depo"d]. Ovaj gla-gol ide sa predlogom de: /l depend de ses parents - On zavisi od svojih roditelja.

*****

EXERCICES 1. Ils veulent aller pied. 2. Les Parisiens prennent le ~etro tous les jours. 3. train circule tous les jours sauf dtmanches et retes. 4. Nous changeons notre voiture la semaine prochaine. 5. Le metro est ouvert jusqu'a une heure du matin.

cent vingt-deux 122

5 Cena vase karte ne zavisi od duzine putovanja:

6 kosta istu cenu za dve stanice kao i za deset. 7 Vozovi saobracaju svaki dan, od 05:30 8 do 01:00 ujutru. 9 Da iste isli dalje (veliko) predgrade,

mozete da se vozite (pozajmite) RER-om. 10 Da iste isli od Vensena do Latinske cetvrti,

uzmite liniju broj 1. 11 Presednite (promenite) na Satleu i sidite na

Sen MiSelu.

NAPOENE (nastavak) (5) une station de metro - stanica metroa ali une gare - rele-

zni~ka stanica. la Gare du Nord: Severna relezni~ka sta-nica u Parizu. d traiimo stanicu metroa, obi~no pitamo samo ime stanice (videti 1. lekciju). Gradsko saobracajno preduzece Pariza se zove RATP (Regie autonome des transports parisiens).

(6) Ovde i u r~enici broj 9, vidirno dva primera "formalne" upotree r~i circuler koja zna~i "saobracati"; i emprunter (pozajrniti) u zna~nju "voziti se". Upotreba ovih "forrnal-nih" reCi rezervisana za obavestenja, javna obavestenja itd, ali zaista retk:a u svakodnevnom govoru.

(7) le Reseau express regional, jednostavno poznat kao le RER [izg. er-e-er] predstavlja veoma eftk:asnu i rasirenu mrefu regionalnih vozova koji povezuju prestonicu sa predgradima. RER pusten u rad 1970. godine.

*****

VEZBE 1. Oni hoce da idu tamo pesice. 2. Pariiani se voze metro-om svaki dan. 3. Ovaj voz saobraca svakodnevno osim nedeljom i praznikom. 4. Menjamo (zamenicemo) auto sledece sedmice. 5. Metro otvoren do 1 sat ujutru.

n32

12 cent vingt-trois

**********************************************

TRENTE-TROISIEME ( ) LE

125 cent vingt-cinq

4 Comment va-t-on de Vincennes au Quartier latin?

5 Quel est le nom de la station ou on change de ligne?

***** Au guichet

6 Un touriste demande (2) un ticket. 7- Un aller-retour (3) pour le musee d'Orsay,

s'il vous plait. 8 - Mais monsieur, il n ' pas de billets

aller-retour, 9 et d'ailleurs (4) le ticket coute toujours le

meme ; 10 alors prenez plutt (5) un camet (6) de

dix tickets. 11- D'accord.

127 cent vingt-sept

EXERCICES 1. Que fais-tu samedi? - travaille. 2. Ces billets coutent tres cher! 3. Comment allez-vous de Paris Lyon? En train? 4. eJephonez chez Jean et demandez Michel. 11 vous attend. 5. Comien de places a-t-il dans ta voiture?

Notes personneUes:

cent vingt-huit 128

VEZBE 1. Sta radis suotom? - Radim. 2. Ove karte kostaju puno (skupo)! 3. Kako idete od Pariza do Liona? Vozom? 4. Telefonirajte kod Zana i traiite Misela. On vas ceka. 5. Koliko sedista (mesta) ima tvom automobilu?

*****

Popunite praznine

1 Ognjen. 11 est . . . . . . . . en fra;ais. Radije pitajte Ognjena. bolji francuskom.

2 Pourquoi ! metro ... -... . ............ ici? ZaSto metro jeftiniji ovde?

3 Comment .. -.-. . . . Quartier latin? Kako se ide do Latinskog kvarta?

4 . . . . . . . de lettres . .- .- il dans mot? Koliko slova ima ovoj reci?

5 Jen' ... . pas:essayez .... . ... . Nemam ih: pokuJajte negde drgde.

Odgovori 1 Demandez plutt - meilleur - 2 - est-il meilleur marche- 3 - va-t-on au - 4 Comien - a-t - 5 - en ai - ailleurs

n33

129 cent vingt-neuf

TRENTE-QUATRIEME (34) LE

11 cent trente et un

7 11 s 't devant une statue; tout de suite (7), il dit:

8- !~s bien; cette statue est'-'un Degas! 9- Pas du tout, mon colonel; c'esLun Rodin.

10- D'accord, mais regardez-moi (8) 9: c'est certainement un Picasso.

11- Eh ien non, mon colonel; c'esLun miroir!

7 ... staty .. . tut-suit... 8 ... ctega... 9 ... roda" 10 ... serternno" ... 11 ... miroar

*****

EXERCICES 1. commence huit heures et 'arrete quatre heures et quart. 2. Michel! Viens ici tout de suite! 3. Regardez-

oi ! C'est un Picasso - Pas du tout! 4. Celui-ci, c'est n frere et celui-la, c'est n eilleur i. 5. Est-ce que vous gene si fue?

VEZBE 1. Pocinje u 8 sati i prestaje u 4:15. 2. Misel! Dodi v odah! . Pogledajte [vi] to! Ue) Pikaso- N sanse! 4. Ovo brat, ono najbolji pri-jatelj. 5. Da li v seta ako pusim?

cent trente-deux 12 7 Zaustavlja se ispred jednog kipa; odmah

kaze: 8 - Odlicno, ovaj kip Dega! 9 - Ni slucajno, pukovnice; to Roden.

10 - U redu, ali pogledajte [Vi] ovo: to sigurno Pikaso.

11 - , ne, pukovnice; to ogledalo!

NAPOMENE (nastavak) (7) Obratite paznju na izgovor: [tut-suit]. Ovo jednostavno

znaci "odmah" ili "odjednom". Takode se moze reci immediatement.

(8) Tipican naCin, ! jran9aise, ako zelite da privueete neciju paznju. More se reCi i Regardez 9!; ali ako dodate rrwi ovaj imperativ ima vecu vrednost. ,Obicno se srece sa ovim