ASERTIVNOST

To znai da otvoreno izraavamo svoje ideje, misli i oseanja, bez nepotrebne anksioznosti, ali ne i na tetu drugih. Asertivno komuniciranje je ono kojim jasno izraavamo svoje potrebe i pri tome potujemo druge.

Asertivnost je sloena vetina ili ponaanje koje ima jednu od kljunih uloga u dugoronom odravanju kvalitetnih meuljudskih odnosa, kao i u smanjivanju stresa. U ivotu smo esto suoeni sa situacijama u kojima se moemo izboriti za svoja prava. Na primer, kada koleginica uestalo zahteva da obavite neki posao umesto nje ili se od vas oekuje da obavljate istu koliinu posla sa smanjenim brojem osoblja.

Suoeni s takvim situacijama, u sutini moemo reagovati na tri naina: Neasertivno, Agresivno, Asertivno Nain na koji emo se ponaati, esto ima veliki uticaj na konani ishod.

AGRESIJA Agresivnim ponaanjem dajemo drugima do znanja da mislimo i oseamo, ali na nain kojim ne potujemo prava, oseanja i miljenja drugih ljudi. Neki su ljudi skloni agresiji, jer ona ima i svoje pozitivne posledice, esto daje i oseaj moi, kontrole i vanosti, mogunost da se ispraznimo i smirimo na tetu drugih. Agresijom moemo postii ono to elimo, ali kod sagovornika izazivamo oseaj manje vrednosti i ponienja.

Stoga ta osoba ima potrebu ili uzvratiti nam na isti nain, agresijom, ili nas izbegavaju i ele prekinuti odnos, jer gube potovanje i pozitivno miljenje o nama Dakle, kratkorono agresivnost moe imati uinak, ali dugorono gledano znatno naruava meuljudske odnose

IRACIONALNA UVERENJA KOJA PODRAVAJU AGRESIVNU ULOGU I Imam pravo da (dobijem ta elim tako to u da) budem besan II Ako nisam agresivna nita se nee desiti, nita se nee pokrenuti, nita neu dobiti (fini ljudi dobijaju najmanje) III Iskrenost je najbolja politika

NEASERTIVNOST/ PASIVNOST Neasertivnost je pasivni nain suoavanja sa situacijom Osoba se ne bori za neto na ta ima pravo, ne izrie svoje miljenje i oseaje Doputa drugima da donose odluke za nju, a to dovodi do nesigurnosti, bespomonosti, usamljenosti i niskog samopotovanja Neasertivne, odosno pasivne osobe, esto imaju problema ne samo sa izraavanjem negativnih, ve i pozitivnih misli i oseanja (zadovoljstva, nade, ljubavi...), to bitno umanjuje kvalitet njihovog ivota

Postoji mnotvo razloga zato se ljudi ponaaju neasertivno (neki od njih su): nepoznavanje profesionalnih i linih prava, strah da ne razoaramo ili razljutimo druge ljude, strah od odbacivanja i osvete, strah da ne povredimo druge, nepoznavanje vetine asertivnosti

Iracionalna uverenja koja podravaju pasivnu ulogu I Asertivnost znai traiti da uvek bude po tvome. II Biti asertivan znai biti sebian. III Pasivnost je nain da te ljudi vole. IV Ja sam vredan sve dok radim neto za nekog drugog. V Jedini nain da te ljudi prihvate i cene je davati i davati.

VI Nekulturno je ne slagati se sa ljudima. VII Ako se ljudi ne slau sa mnom, znai da nisam u pravu. VIII Moram raditi sve to se od mene trai. IX Ljudi ne mogu da izdre moju asertivnost. X Ako krenem da govorim, nikad neu stati (koliko mi se nakupilo). XI Vano je biti fin. XII Moje miljenje nije vano.

IRACIONALNA UVERENJA KOJA PODRAVAJU PASIVNU I AGRESIVNU ULOGU I Ljudi bi trebalo da budu obzirni (i da znaju ta elim i bez moje asertivnosti) II Plaim se da pokuam da budem asertivna i ne uspem

Neasertivnost esto koristimo kada elimo da se odnos nastavi, ali strahujemo ta bi se dogodilo kada bi rekli ta stvarno mislimo i oseamo. Kratkorono time ponekad i moemo odrati neki odnos. No, dugorono neizraavanje i potiskivanje miljenja i emocija oko onoga to nam je vano, vodi u agresiju, depresiju, stres i/ili psihosomatske probleme

ASERTIVNOST Asertivno (lat. Assertus potvren, dokazan) ponaanje, za razliku od neasertivnog i agresivnog jedino dugorono osigurava kvalitet meuljudskih odnosa. Ogleda se u borbi za vlastita prava, jasnom i iskrenom izraavanju miljenja i emocija, odbijanju nerazumnih zahteva, bez oseaja straha i krivice, na nain kojim ne ugroavamo prava drugih ljudi

Asertivno ponaanje ukljuuje sledee sposobnosti: rei ne, odnosno odbiti nerazuman zahtev, traiti usluge i postavljati zahteve, izraavati pozitivne i negativne emocije, zapoinjati, odravati i zavravati konverzaciju.

Pozitivne posledice takvog ponaanja su viestruke. Poveava se verovatnoa da u nekoj situaciji postignemo eljeni cilj, a da to ne naie na odbijanje kod sagovornika. Drugi nas poinju vie uvaavati, a to jaa nae samopotovanja, oseaj nezavisnosti i sposobnost donoenja odluka.

KOJE SU PREDNOSTI ASERTIVNOG KOMUNICIRANJA? Bolje se razumemo, jer govorimo jasno i pitamo ono to nas interesuje Poveavamo anse da dobijemo ono to elimo Proreujemo konflikte, jer ne traimo agresivno i odolevamo kad neko drugi reaguje agresivno

Reavamo probleme, lake donosimo odluke Bolje se oseamo, jer potujemo sebe i ne dovodimo u pitanje svoje samopotovanje Omoguavamo drugima da se bolje oseaju, jer im se obraamo sa potovanjem

KAKO PREPOZNAJEMO ASERTIVNU OSOBU? Deluje sigurno i pribrano Odrava kontakt oima Koristi koncizan i jasan govor Govori sigurno i pozitivno Govori prirodno, bez sarkazma Ne izvinjava se bespotrebno Preuzima inicijativu i upravlja situacijom alje istu poruku verbalno i neverbalno

ASERTIVNOST JE STVAR IZBORA Biti asertivan ne znai sukobljavati se sve vreme sa svima i u svemu Biti asertivan ne znai uvek govoriti o svojim eljama i potrebama (nekad je to nekorisno, tetno, opasno ili prosto zamorno) Mi biramo sa kim, u kojim prilikama, gde i kad u vezi sa im emo biti asertivni Ponekad biti asertivan znai utati i skupljati informacije

ASERTIVNOST SE UI Vebanje se poinje sa malim koracima i u grupama podrke Vebanje podrazumeva sticanje verbalnih strategija, vebanje neverbalnih postupaka i njihovo usaglaavanje Najvaniji element uenja je sticanje novih uverenja o sebi i svojim pravima Ceo ivot smo uili kako da ne budemo asertivni, zato budimo strpljivi dok uimo kako da to ponovo postanemo. To moe biti veoma dug proces.

USVAJANJE ASERTIVNOSTI Asertivnost je naueno ponaanje, a ne crta linosti. Ve i mala deca pokuavaju rei ne ali se takav nain ponaanja retko ohrabruje i potkrepljuje. Glavne vaspitne institucije, porodica, crkva i kola, ee pokazuju tendenciju podsticanja neasertivnog ponaanja, dok se asertivnost esto pogreno oznaava kao agresivnost, pa se zato vee uz oseaj krivice. Zbog toga veina ljudi treba ponovo otkriti asertivnost i nauiti je.

Meutim, uenje asertivnosti ima i neke specifinosti. Promena iz asertivnog u neasertivno ponaanje moe izazvati negativne reakcije nekih osoba iz nae okoline, naroito ako ta promena zahteva neku promenu odnosa. Na primer, ako traimo od lanova porodice ili saradnika na poslu da nam unapred najavi neke planove, umesto da nas samo izvesti o njima, oni mogu reagovati uenjem ili ljutnjom.

NEKE OD MOGUIH NEPOVOLJNIH REAKCIJA NA PROMENU PONAANJA U SMERU ASERTIVNOSTI Ogovaranje osoba se ali i guna u naem prisustvu ili iza naih lea: Neko misli da je jako bitan. Najbolje je ignorisanje takvih ispada. Agresija verbalno ili ak fiziko izraavanje neprijateljstva. Vano je ostati pri svom miljenju, ali se ne izvinjavati i povui:ao mi je to si uzrujana, ali molim te da uvai moj zahtev. Durenje druga osoba izgleda povreeno, samosaaljeva se, opravdava se loim zdravljem ili ak plae. Opet se ne smemo povui, najvie to moemo aliti to je osoba uzrujana.

Psihosomatske reakcije druga osoba se moe aliti da je zbog nas dobila glavobolju, da e se onesvestiti, ... Nemojte se povui, budite i dalje dosledni. Osveta neki pojedinci reaguju na asertivno ponaanje podcenjivaki, pokuavajui da umanje va argument ili poziciju. Vano je odmah uguiti takve reakcije, istiui to to ta osoba radi. Poricanje druga osoba moe poricati ta je rekla ili napravila. Prikladno je dati izvinjenje za moguu nau greku, ali takodje je vrlo vano da potvrdite svoj stav.

Preterano osetljivo i neprikladno ponaanje druga osoba moe biti toliko slaba i osetljiva da bi asertivni odgovor samo prouzrokovao dalje tekoe. Stoga nije prikladno pogoravati stanje osobe koja je ve loe ili u nevolji. Ako se pokae da ste pogreili ili previe asertivni dajte izvinjenje, ali ne preterujte u tome. Malo je ljudi koji su asertivni sve vreme i u svim situacijama. Obino procenjuju to bi bilo mudro npr. ako iznoenjem nekog svog stava pred efom rizikujete,npr. dobijanje otkaza, dobro razmislite jeste li se spremni nositi se sa takvim posledicama asertivnosti Vano je biti siguran da se znamo izboriti za sebe, a tada moemo birati o emu, s kim, kada i gde je primereno tako komunicirati

Asertivni pacijent Zahteva udobnost Obaveten je Trai ono to eli kad eli eli da ga ujemo i da uestvuje u reavanju problema Ne eli da zavisi od eksperta (eli da uestvuje u svom leenju)

JA PORUKE Osnovno obeleje verbalnog dela komunikacije u kojoj asertivno iznosimo svoje miljenje i emocije su ja poruke. Zovu se tako, jer njima sagovornicima dajemo jasnu informaciju o tome kako doivljamo neku situaciju i opisujemo je sa vlastitog stanovita. Time izbegavamo osuivanje, kritikovanje, okrivljivanje i napadanje sagovornika.

Ja porukama dajemo mogunost sagovorniku da, kada uje ta mislimo i oseamo, promeni neko svoje ponaanje, ali ga na tu promenu ne prisiljavamo, niti je nareujemo. Kada umesto ja poruka, npr.: Ne slaem se s Vama. koristimo ti poruke, npr: Niste u pravu! to zvui kao preterana generalizacija i osuda: ti uvek..,. ti nikad.... Tada sagovornici imaju potrebu da se brane ili pak da uzvrate agresijom, a time se bitno smanjuje mogunost konstruktivnog reenja neke situacije.

Kako bi smo izbegli odgovornost za vlastita miljenja i emocije, esto se skrivamo i iza mi poruka, npr.:Svi bismo voleli da bude malo paljiviji, a da nismo ni proverili je li to zajedniki stav svih osoba u ije ime to govorimo. Izjave u mi obliku treba koristiti samo kad stvarno iznosimo stav ili predlog neke grupe: Verovatno bismo se svi trebali malo detaljnije pozabaviti tim problemom....

Ja-poruke sastoje se iz sledeih delova: 1. Opis situacije s naeg gledita (subjektivnost naeg miljenja): To ne mora biti tano, ali ja mislim da te mere nee uroditi plodom.... Ovde je potrebno konkretno opisati i izraziti ono ta radimo, vidimo, ujemo ili na neki drugi nain doivljavamo.

2. Emocionalni odgovor (autentinost naeg oseanja): ... ljuta sam i uznemirena ... Preporuuje se koristiti jednostavne izraze za opis emocionalnih stanja (tuna sam, oduevljena, ljuta..), a ne one koje zvue okrivljujue (oseam se odbaeno, prevareno...).

3. Objanjenje naih emocija: Ja zaista elim da se izvinim ispred nae grupe zbog kanjenja radova. Vano je objasniti koje nas pretpostavke, elje, potrebe dovode do spomenutih emocija. Pri tome se treba kloniti preteranog zakljuivanja o motivima neijeg ponaanja: ... jer znam da mi to namerno radi .

4. ta oekujemo od sagovornika: Ja mislim da imamo neki problem u komunikaciji. eli li da razgovaramo o tome? Moje miljenje je da...Ja smatram...

Naa oekivanja potrebno je izraziti u terminima radnji i to u pozitivnom obliku: Molim Vas priekajte u ekaonici, a ne Nemojte mi stajati u ordinaciji.

5. Opis oekivanih posledica od onoga to traimo: ... A kad stigne neemo gubiti vreme na objanjavanja, ve u ti pre moi predati smenu Kad izraavamo oekivane posledice, poeljno je istai i neku pozitivnu posledicu za sagovornika, jer ga to moe motivisati za izvoenje neke radnje. Kako bismo ja-porukom postigli eljeni cilj, osim o tome ta govorimo, izrazito je vano voditi rauna i o tome kako to izgovaramo.

Tih, oklevajui i pasivni nastup rezultirae utiskom neasertivnosti; preterano dominantan, hladan i neprijateljski nastup ostavie utisak agresivnosti. Samo usklaenost verbalnog i neverbalnog dela asertivne poruke osigurava da ona bude prenesena onako kako to elimo Direktno, tano i jasno izraavanje ja-porukom skrauje razjanjavanje svakodnevnih nesporazuma zbog nedovoljno jasne komunikacije, a takvih je situacija u odnosu zdravstveni radnik pacijent i zdravstveni radnik zdravstveni radnik mnogo

Koleginici iz ranijeg primera bilo bi lake i bre rei Poni ve jednom dolaziti na vreme! No, ako osvestimo kako se sami oseamo, kada neko tako razgovara sa nama, bie nam jasno kako je verovatnoa da koleginica pone redovno dolaziti na posao vea ako se sluimo opisanom tehnikom, a i negativnih emocija u odnosu bie manje.

VRSTE ASERTIVNIH IZJAVA Asertivna poruka moe biti vrlo kratka, ali i dua i sloenija. Koliko e sloena biti asertivna poruka, zavisi od:

znaaja situacije, sagovornika i poruke koju prenosimo.

1. Bazine asertacije jednostavna izraavanja ideja, miljenja i uverenja : elim da... , elim da ne...Da li bi...?, Volela bih da...Ja ne mislim tako. Ja mislim... Moje miljenje je podeljeno. Zbog toga i toga slaem se sa tim, ali me uznemirava u vezi toga to i to.. Osnovna (bazina) asertivna izjava jednostavno, direktno iznoenje svojih miljenja, ideja, uverenja. Ovakve se izjave preporuuju kada elimo rei ne.

Koriste se kad: elimo da dobijemo jo vremena da se odluimo Odgovoriu ti sutra, kada jo malo razmislim. Nas prekidaju Izvinite me, ali skoro sam gotova. elela bih da zavrim misao. elimo da vratimo robu koja ne valja Nisam zadovoljna ovim proizvodom i molim vas da mi vratite novac. elimo da kaemo ne Ne mogu ti pozajmiti novac.

2. Empatina asertacija podrazumeva bazinu asertaciju sa dodatkom izraavanja svojih oseanja povodom toga. Drugoj osobi elimo da poruimo kako se mi oseamo, ili svoju saoseajnost i razumevanje. Vano je da nakon poruke svoje empatije (uvaavanja oseanja druge osobe) kaemo ta elimo, tj. da ne zaboravimo bazinu asertivnu poruku.

Ovaj tip asertacije je veoma pogodan kada elimo da izrazimo neto to prati neko intenzivno ili neprijatno oseanje koje moe da nas omete u tome da kaemo ta mislimo, elimo ili oseamo. Na primer: Nije mi prijatno to u vam ovo rei i ao mi je to je do toga dolo, ali vae dete je izuzetno nemirno i smeta drugoj bolesnoj deci. Ili, Zaista ne volim kada dodjem u ovakvu situaciju, ali hou da vam saoptim da sam se predomislila i ne elim dalje da obavljam ovaj posao.

Koristi se npr. kada nas neko ometa svojim ponaanjem "Vi moda to ne primeujete, ali Va razgovor mi smeta da se koncentriem, govorite tie ekamo nekoga ko nam ne daje tano vreme dolaska "Ja razumem da ti je teko da precizira vreme, ali bih volela da mi kae to priblinije vreme dolaska kada nam neko nudi savet ili pomo koju ne elimo "Verujem da mi to govori zato to brine, ali sada elim sama da odluim, makar i po cenu greke"

Eskalirajue asertacije - kada jednostavne asertacije ne postiu cilj ili su vam prava jo uvek ugroena- tip stepenovane asertivnosti gde postepeno poveavamo svoju asertivnost do krajnje vrstog i nepokolebljivog stava bez kompromisa: Oprostite, ne mogu Vam odgovoriti na to pitanje. Razumem da Vas interesuje to to pitate, ali kao radnik ove ustanove, ne mogu odgovoriti na privatna pitanja. Rekla sam vam da kao medicinska sestra ne mogu sa Vama imati neformalan odnos. Insistiram da odustanete od postavljanja privatnih pitanja.

Ugovorna opcija ovde se ostavlja mogunost drugoj osobi da promeni ponaanje pre nego to preduzmemo krajnje mere. Da li je ugovorna opcija pretnja ili asertacija zavisi od tona kojim je izreena. Da bi ugovorna opcija bila prava asertacija potrebno je da se iznosi mirno, kao saoptenje tj. obavetenje o naem sledeem koraku ako se situacija ne promeni (ako-onda).

Ako nastavi da razgovara sa mnom tim tonom, prekinuu razgovor. Ako sledei put bude kasnila, otii u nakon 5 minuta. Vano je imati na umu sledee: ugovor koji smo predoili ne tie se samo druge osobe. Ukoliko se mi sami ne ponaamo u skladu sa ugovorom, naa ugovorna opcija postaje prazna pretnja i nema komunikacionu vrednost.

Na primer, ako protivno ugovornoj opciji nastavimo da ekamo osobu koja kasni, svojom nedoslednou umanjujemo vrednost onog to govorimo i mogunost daljeg pravljenja efikasnih ugovornih opcija. Jednostavno druga osoba e prestati da nas shvata ozbiljno. Dakle, doslednost je sastavni deo ugovorne opcije

Konfrontativna asertivnost - koristimo je kada se na bilo koji nain konfrontiramo, suoavamo, izraavamo suprotno ili drugaije miljenje. esto je imamo u situacijama kada druga osoba radi suprotno od onoga to govori. Tada iznosimo ta je osoba rekla ili obeala, ta je uradila i ta mi elimo da je ona uradila. To se radi bez ljutnje i optuivanja. Na ovaj nain iskazujemo koliko vrednujemo prethodno uspostavljene dogovore.

Rekla si da e do kraja meseca zavriti taj posao, ali nisi. elim da napravimo novi dogovor, kako se to ne bi odrazilo na mene. Bio je dogovor da u sredu donesete knjiicu i uput. To niste ispotovali. Kako sad da reimo ovu situaciju?

Podsetnik za tipove asertacijetip bazina empatika eskalirajua ugovorna opcija Konfrontativna ja opis kratko, jasno, direktno oseanje + bazina poruka u koracima do vrstog stava ako...onda cilj jasna poruka izraziti oseanje ili saoseanje odbraniti svoje pravo dogovor, predoavanje posledice suoiti se, suprotstaviti se, izraziti svoje miljenje primer hou kusur, neu vaku razumem,jasno mi je, ali... nemojte vie insistirati... ako zakasni neu ekati ne slaem se

ti tako...a ja ovako JA mislim, oseam,elim

JA na to gledam ovako

ASERTIVNOST U ZDRAVSTVU U nekim zdravstvenim strukama, veinu ine ene. Stoga je potrebno naglasiti kako mnogi istraivai naglaavaju polne razlike u asertivnom ponaanju, a koje se pripisuje socijalnim uticajima Naime, asertivnost, a ponekad agresija, potkrepljuje se kod deaka, dok se isto ponaanje kod devojica najee sputava i otro kritikuje

Nova istraivanja pokazuju kako je za uspeno profesionalno funkcionisanje upravo nuno ovladati vetinom asertivnosti. Neasertivne medicinske sestre manje su samostalne u svom poslu. Neasertivnost dovodi do negativnih psiholokih uinaka koji smanjuju kvalitet brige koju sestra prua Zdravstvene radnike esto prati jo jedno stereotipno oekivanje, a to je da uvek budu na usluzi i stalno prilagoavaju svoje potrebe drugima. Asertivnost pomae u uspostavljanju ravnotee izmeu zadovoljavanja vlastitih i udovoljavanja tuim potrebama. Vano je razlikovati obaveze koje stvarno proizilaze iz prirode posla od preteranih i nerazumnih oekivanja.

injenica je i da poloaj pojedinog zdravstvenog radnika, ali i profesionalni status nekog zanimanja bitno odreuje korienje asertivnosti. to je poloaj pojedinog zdravstvenog radnika nii, to je asertivnost manje poeljna. Tako medicinske sestre ee koriste asertivnost u komunikaciji sa saradnicima istog ranga, nego u komunikaciji s lanovima uprave.

Asertivnost u nezi Pomagati i negovati ljude je u znaajnoj vezi sa asertivnou. Zato? Pre svega, nega esto podrazumeva da se pacijentu saopte zahtevi koje tretman pretpostavlja - na asertivno postavljanje zahteva vee su anse da emo dobiti ispunjene zahteve, jer je asertivno iskazan zahtev jasan, ne izaziva negativne emocije i elju pacijenta da se ponaa suprotno, da eskivira, zabuava itd.

Zato je potrebno biti asertivan u poslovima pomaganja i negovanja ljudi? Neasertivna pasivna osoba ubrzo postaje umorna, depresivna, nesrena sa sindromom izgaranja (burning out sindrom) Sa druge strane, neasertivna - agresivna osoba kod pacijenata izaziva strah, potitenost, bes, zatvaranje, pritube pacijenta na rad, slabiji odgovor pacijenta na zahteve, slabije reagovanje na tretman.

Agresivnost nije nuna, niti poeljna da bi se izazvalo eljeno ponaanje pacijenta, ak ni kad su u pitanju teki pacijenti. Asertivnost i ovde deluje. Pacijent vie nije pasivni primalac usluga ve korisnik koji oekuje dobru uslugu (sve ei su oni koji plaaju, a u budunosti e ih verovatno biti i vie)

Asertivna prava I pravo: Pravo na samoevaluaciju i samoodgovornost Ima pravo da samostalno procenjuje sopstveno ponaanje, misli i emocije i da preuzme odgovornost za njihovo javljanje i posledice koje one imaju po tebe. Osnovno i najvanije pravo koje je u osnovi samopotovanja, nezavisnog od spoljanjih kriterijuma, pa samim tim stabilnog i vrstog

Odriemo ga se kada verujemo da o naim postupcima treba da odluuju drugi ljudi, autoriteti, procedure i pravila. Posledica odricanja je da su drugi ljudi krivi zbog toga kako se mi oseamo ili ponaamo

II pravo: Pravo na nepravdanje Ima pravo da ne daje razloge ili izgovore kojima bi opravdao svoje ponaanje. Proistie iz prava na samoodgovornost ako smo za svoje postupke odgovorni pred sobom, nema potrebe da se pravdamo

Odriemo ga se iz uverenja da smo odgovorni pred drugima, da ih moramo zadovoljiti, obezbediti njihovo prihvatanje, te im se zato moramo i pravdati Posledica je da se pravdamo svima i u svemu, ak i za sitnice

III pravo: Pravo na granice Ima pravo da sam sudi o tome da li si odgovoran za reavanje problema drugih ljudi. Takoe proistie iz samoodgovornosti ako ne posedujemo unutranje standarde teko uspostavljamo granice dokle smo odgovorni za reavanje tuih problema, a kad to nije naa briga

Odriemo ga se jer verujemo da moramo udovoljavati drugim ljudima. Posledica odricanja je da dozvoljavamo da ljudi manipuliu nama pomaemo kada to zaista ne elimo

IV pravo: Pravo na predomiljanje Ima pravo da se predomisli. Predomiljamo se jer se okolnosti menjaju, jer smo doli do novih informacija, jer smo se u neem promenili, razvili, sazreli.

Ipak, skloni smo da na predomiljanje gledamo kao na greku, neodgovornost, prevrtljivost, kojom dokazujemo da ne treba samostalno da odluujemo Posledica je se odluujemo da ostanemo pri starom i kada to ne elimo, ili da se pravdamo, ako se ipak odluimo na predomiljanje.

V pravo: Pravo na greku Ima pravo da pravi greke i bude odgovoran za njih. Odricanje od ovog prava proizilazi uglavnom iz dva uverenja: Pogreio sam = pogrean sam, kriv sam, pravim probleme pa jebolje da drugi donose odluke za mene Ne smem praviti greke, jer moram biti savren (pa ako pogreim, moram se oseati loe i/ili bolje je da greku ne prihvatim da bar drugi ne vide da nisam savren)

Posledice odricanja su: pasivnost ako ne radim onda i ne greim, zavisnost neka drugi odluuju umesto mene, agresivnost i prebacivanje krivice ne smem priznati greku jer moram biti (izgledati) savren

VI pravo: Pravo na neznanje Ima pravo da kae: ''Ne znam.' Ne moramo imati sve odgovore i ne moramo znati posledice svih naih akcija Ovog prava se odriemo, jer verujemo da ako inimo nepromiljene stvari onda smo neodgovorni, pravimo probleme i nismo sposobni za smostalno odluivanje Posledica odricanja je gubitak spontanosti, napetost, pravdanje i izvinjavanje.

VII pravo: Pravo da se ne dopadnemo Ima pravo da te ne interesuje kako se oseaju ili e se oseati ljudi sa kojima komunicira. Ovo pravo je u vezi sa hipertrofiranom eljom da budemo voljeni i prihvaeni, ali od svih i u svakoj situaciji. A zaista su nam bitni u ivotu njih nekolicina. Zato je onda vano da ba uvek vodimo rauna o tuim oseanjima i tuem miljenju?

Prava na nedopadanje se odriemo jer nam je jo kao deci usaeno uverenje da nam ljudi moraju biti naklonjeni, da nam u protivnom mogu zagoravati ivot i da je jedini izvor sree u tome da budemo voljeni. Posledica je da izmiljamo gomilu jakih razloga kad elimo da uradimo neto za sebe ili da ne inimo nita za sebe

VIII pravo: Pravo na sopstvenu logiku Ima pravo da bude nelogian pri donoenju odluka. Logino miljenje je bitno kad obavljamo neke zadatke (na poslu u koli i sl.), ali se ne da primeniti na ljudske motive, elje, emocije, stavove. Ipak ljudi esto manipuliu logikom, kako bi nas uverili da greimo jer neto elimo, odluujemo i sl.

Odriemo se prava na neloginost jer smo stekli uverenje da postoji neko miljenje koje je bolje od naeg miljenja, neki spoljanji standard za procenu naeg ponaanja. Posledica je da prihvatamo tue odluke i odriemo se sopstvenih elja jer nisu logine

IX pravo: Pravo na ne razumem Ima pravo da kae: ''Ne razumem.' Mi nismo itai tuih misli. I esto upadamo u manipulaciju oekujui od sebe da unapred prepoznamo tue elje, miljenje, oekivanja, da predvidimo tue potrebe.

Odricanje od ovog prava posledica je uverenja da ivot u zajednici podrazumeva (pre)osetljivost za potrebe drugih ljudi i da ne ispoljavanje ove osetljivosti znai neodgovornost ili glupost. Posledica je da se oseamo loe, mislimo da smo prozvani ukoliko se druga osoba osea besnom, povreenom ili uznemireno

X pravo: Pravo na ba me briga Ima pravo da kae: ''Ba me briga.'' Imamo pravo da nas je ba briga da budemo savreni prema bilo ijoj definiciji. Odricanje od ovog prava posledica je iracionalnog uverenja da se za svoju nesavrenost moemo iskupiti tako to emo stalno teiti da je ispravljamo i sluati svakog ko nam u tome eli pomoi Posledica odricanja od prava je da se oseamo krivima, dunima i loima ako nismo po tuoj meri i ne inimo ta nam drugi govore.

Napomene u vezi asertivnih prava pravo = odgovornost Pravo nije dabe. Ono vredi i upotrebljivo je samo ukoliko smo spremni da preuzmemo odgovornost (ne i oseanje krivice) za nau odluku. Pravo je u stvari PODSETNIK na odgovornost prema sebi i drugima. moje pravo = pravo druge osobe Nismo asertivni ako nauimo da koristimo svoja prava, a zaboravimo da uvaavamo tua. Krupan, ali veoma vaan zalogaj je dati ili priznati pravo druge osobe, nauiti deliti odgovornost ili pozivati (ne prozivati!) na odgovornost, umesto (rastereujueg) pripisivanja krivice drugome.

Prava sa druge strane ogledala Dozvoli drugim ljudima da budu samoodgovrni. Ne trai od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora. Ljudi imaju prava da sami odlue da li su odgovorni za reavanje tuih (I tvojih)problema. Pusti drugoga da se predomisli. Dozvoli drugome da je pogreiv i sam za to odgovoran.

Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit. Ljudi imaju pravo da ih ne interesuje kako se osea dok komuniciraju. Ne insistiraj da se drugi ponaaju logino ili prema tvojoj logici. Ne trai od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti itaju misli. Dopusti drugom da sam pravi izbore, sudi o sebi i raste po svojoj meri.

Tehnike asertivne komunikacije

Tehnike traenja onoga to elimo/odbijanja onoga to ne elimo Tehnike socijalne konverzacije Tehnike suoavanja sa kritikom

Tehnike traenja onoga to elimo/odbijanja onoga to ne elimo Pasivni neasertivni ljudi imaju problem kad trae neto, jer veruju da nemaju prava da trae Ne mogu traiti od pacijenta da stia radio, to bi bilo surovo ILI mogu se plati posledica ta ako se iznervira i pone da vie. ta ako me ne poslua, Ljudi me nee voleti ako ih odbijam Zato, oni obino ne trae ono to treba, ve ekaju da se drugi sete ta im treba i/ili trae umesto njih.

Kako prepoznajemo manipulaciju? Prepoznajemo je po pitanju zato? iza koga se oekuje da obrazloimo logiki zato elimo to to elimo. Molim vas prestanite da me zovete Duo. Zato?

Po davanju razloga zato da ne zahtevamo to to elimo, ili ne odbijamo to to ne elimo. Na enskom odeljenju je upranjeno radno mesto. Bila bih Vam veoma zahvalna da me premestite tamo. Ali ovde na mukom ti je bolje drutvo (manje posla; korektniji lekari isl.)

Po izbegavanju i prebacivanju odgovornosti na tree lice ili poricanju Primetila sam da mi zadnjeg meseca nije obraunat sta. Molim vas da ispravite greku. Ja nisam radila plate ovog meseca. Idi kod Kate, vidi moda ona moe da ti pomogne.

Naelnik mi je rekao da je od tebe uo kako sam ja.. Nisam ja to tako rekla, pogreno su ti preneli.

Po pokuajima da nam se proizvede krivica zbog toga to traimo (neemo) to to traimo (neemo). ao mi je, ali ne mogu da te menjam za ovaj vikend. A ja sam tebe menjala onda kada je trebalo da putuje...

Po pokuaju da nam se izazove oseaj da smo glupi, ismevanju kome predmet nije postupak nego linost, ili linim i direktnim uvredama Hvala to ste mi ponudili, ali nisam zainteresovana da preem na novo radno mesto na C odeljenju. Ti si totalni imbecil.Tako neto se ne proputa Nee dobro proi u ivotu ako proputa tako dobre anse.

Po otvorenoj ili prikrivenoj pretnji koju nam upuuje sagovornik Hvala vam na ponudi, ali ne elim da prihvatim taj posao Znate koleginice, ja mogu puno toga da uinim za Vas, da vam ulepam radno mesto, ali i da vam oteam posao.

Po pasivnom ponaanju i odlaganju Kolega, da li biste otili u sobu 12 da ukljuite pacijentu K.P. infuziju. Evo sad u, samo da sloim ovo.

Tehnika Pokvarena ploa Jedan od najvanijih aspekata verbalne asertivnosti je biti istrajan i nastaviti govoriti ta eli ponovo i ponovo, bez ljutnje, podizanja tona, iziritiranosti. Ovo je tehnika koja nas ui kako da ne odustanemo lako odolimo manipulaciji

Kako koristimo ovu metodu? Tako to ponavljamo kao pokvrena ploa ono to elimo, ili ne elimo. Tekst ne mora biti svaki put od rei do rei jednak, ali je bitno da je u reenici sadran na zahtev ili odbijanje tueg zahteva. Ukoliko se tokom razgovora pojave manji podciljevi (npr. da nas ne etaju naokolo) prebacujemo insistiranje na ove podciljeve na isti nain. Moete li pozvati Katu ovamo (nazvati je telefonom) da je pitam zato mi nije obraunat sta u plati.

Bitno je odoleti manipulaciji: ne upustiti se u pravdanje (zbog sagovornikovog nametanja krivice ili insistiranja na razlozima), jer poveavamo anse da budemo ubeeni dobrim razlozima. ne dozvoliti da nas etaju naokolo (zbog sagovornikovog prebacivanja odgovornosti) i najvanije je NE ODUSTATI (zbog toga to je sagovornik uspeo da nas navede da se oseamo glupo, neodgovorno ili krivo zbog toga to traimo (odbijamo) to to traimo (odbijamo)).

Do kada ponavljamo zahtev (odbijanje)? Sve dok Ne dobijemo ono to elimo Ne pristanemo na kompromis, a to inimo tek onda kada nae samopotovanje nije vie u pitanju.

Kompromis moe biti da pristanemo da saekamo odreeni period da nam se ispuni zahtev, da prihvatimo da mi inimo neto drugi put za osobu od koje traimo neto, da pristanemo na modifikaciju ili deo onoga to elimo i sl.

Kada nije poeljno koristiti Pokvarenu plou? U situacijama kada imamo posla sa policijom, sudstvom dakle sa osobama koje mogu odluivati o naoj sudbini. To ne znai da u takvim situacijama moramo utati, ali emo sa asertivnou zavriti kad ispriamo nau verziju onog to se desilo npr. Kada smo u situaciji da nam neko preti ivotom (fiziki smo u njegovoj milosti). U takvim situacijama biemo maksimalno kooperativni. Biti asertivan ne znai biti blesavo hrabar.

Kada (formalno) nemamo prava da traimo to to traimo. (Npr. u prodavnici traimo da nam se vrate pare za robu koju smo pokvarili ili traimo da nam se plati rad za koji nema osnova u zakonu (pravilniku) da bude plaen).

Tehnike suoavanja sa kritikom Cilj ovih tehnika je da: Da se smanji naa tipina negativna emocionalna reakcija anksioznosti na kritiku Da se presee automatska veza koja postoji izmeu kritike i emocionalne reakcije. Ova nauena veza omoguava da budemo izmanipulisani i da automatski krenemo da se branimo.

Nije svaki kritiki komentar manipulacija Pri suoavanju sa kritikom, vano je razdvojiti informaciju koju nam kritiar upuuje, od vika koji moe biti dat verbalno, ali je jo ee iskazan neverbalno (stavom, bojom i visinom glasa, grimasama). Neki (asertivni) ljudi upuuju konstruktivnu kritiku koja sadri informaciju o greci koja se tie nekog naeg POSTUPKA. Ova kritika moe biti vana u naem radu, jer predstavlja uputstvo kako neto treba (ne treba) raditi.

Ako primamo istu, asertivnu kritiku ne bi trebalo da se oseamo loe zbog nje. Loe emo se oseati ako (iracionalno) mislimo da: Greiti znai biti pogrean Ne smemo nikad pogreiti moramo biti savreni

Manipulativna kritika je: Sadrana u viku znaenja koji ima za cilj: da nas navede da se oseamo loe zbog toga to smo pogreili, da nas navede da mislimo da ne samo da smo postupili pogreno ve da smo pogreni ona koja nema za cilj korekciju ponaanja: jer se odnosi na ponaanje koje se ne moe korigovati (radnja je prola, teta je nepopravljiva), ili se ne odnosi na ponaanje ve na nae trajne osobine koje nije mogue popravljati.

Prvi zadatak u asertivnom odgovaranju na kritiku je da odredimo sa im imamo posla Da li je kritika upuena ponaanju koje se moe korigovati (konstruktivna kritika) Ili je besmislena i slui kritiaru da na nekom isprazni agresiju (nekonstruktivna kritika) Ako je konstruktivna, da li predstavlja istu informaciju Ili je uz informaciju dodat viak koji je manipulativan (jer potie od neasertivne osobe)

U zavisnosti od toga sa ime imamo posla na raspolaganju nam stoje sledee asertivne verbalne vetine Asertivno slaganje Asertivno raspitivanje Sputanje magle

I Asertivno slaganje Ovo je tehnika koja nam stoji na raspolaganju kad je kritika opravdana i smislena i tie se nekog naeg ponaanja (a ne linosti). Pri tome je nemanipulativna, nema vika znaenja i u funkciji je korigovanja greke i/ili uenja posla. Tehnika podrazumeva prihvatanje kritike, slaemo se sa celom istinom koja se odnosi na greku u naem ponaanju. Dok prihvatamo kritiku, slaemo se da smo neto uradili pogreno, da je to bilo ba glupo od nas, ali ne i da smo zbog toga glupi. Vano je da pri tome znamo da pogreiti ne znai biti pogrean i da NE MORAMO uvek initi ispravne stvari i biti u pravu, odnosno da nas greke ne ine manje OK.

Primer: Koleginica Vas je zamolila da joj ostavite kljueve od vae sobe, kako bi mogla da zavri posao na komjuteru. Vi ste meutim to zaboravili. Jao, kako sam mogla da zaboravim, stvarno sam kreten. ta emo sada? Hoe li da .. Ili naprosto: U pravu si, pogreila sam U pravu ste. I sama sam primetila da to nisam dobro uradila. To je ba bilo glupo od mene.

II Asertivno raspitivanje Ova tehnika je izuzetno korisna u situaciji kada je kritika opravdana, dobronamerna i treba da nas neemu naui. Takoe je odlina u stvaranju pozitivne klime u relacijama sa bliskim osobama, jer omoguava bolje upoznavanje i razumevanje. Ona, meutim, moe biti od koristi i u suoavanju sa zlonamernom, besmislenom kritikom kojom neko pokuava da manipulie naim oseanjima.

Ciljevi tehnike su: gaenje upotrebe manipulativnih stavova kod sagovornika Prekidanje navike da se branimo ili budemo anksiozni kad nam neko kae neto to mu se ne svia kod nas. Poboljanje komunikacije sa osobama koja nam je bitna, ravnopravna sa nama ili u poziciji autoriteta.

Tehnika podrazumeva uporno traenje novih informacija u cilju nalaenja pravog razloga za kritiku u situaciji u kojoj smo suoeni sa manipulativnom kritikom koju koristi neasertivna osoba kako bi na zaobilazan nain dola do onog to zaista eli. Ili, u sluaju kritike koju upuuje osoba od autoriteta ili koja naprosto zna o neemu vie od nas, asertivno raspitivanje ima za cilj da doemo do to vie informacija o tome ta nije u redu sa naim radom i kako se on moe popraviti

U sluaju da koristimo ovu tehniku sa osobom za koju verujemo da manipulacijom eli da postigne neke svoje ciljeve, cilj tehnike asertivnog raspitivanja je da ili prekinemo kritiku ili otkrijemo koji su to ciljevi i pokuamo da napravimo kompromis kojim e obe strane biti zadovoljne. Primer 1. Kako da neasertivnog kritiara navedemo da se otvori. Miro, ne bi trebalo toliko da sedi i ita za vreme svake pauze. Ne razumem, ta nije u redu sa tim to itam za vreme pauze.

Pa zna pauze su za odmor, a ti se i dalje zamara itanjem. Ne razumem, ta je loe u vezi mog zamaranja itanjem za vreme pauze.

Pa ako se zamara nee posle biti skoncentrisana u poslu. Zato misli da itanje moe da utie na moju koncentrisanost u poslu.

Konverzacija moe da se nastavi dalje sa jo par razloga od strane kritiara i par naih pitanja o tome kako itanje moe dovesti do loih posledica i da se zavri odustajanjem kritiara. Time smo postigli jednu vrstu cilja (asertivni odgovor i prekidanje kritike).

Meutim, ukoliko nam je bitno da saznamo ta je po sredi, ta je to to koleginica zaista eli da kae, ali je neasertivna pa pokuava da kroz manipulaciju ostvari svoje ciljeve, moemo nastaviti sa ispitivanjem sve dok istina ne ispliva. Ne razumem. ta jo nije u redu sa mojim itanjem za vreme pauze osim toga to se zamaram i dekoncentriem? Mora biti jo neki razlog zbog koga ti se ne svia to itam za vreme pauze. Ima li neto to bi ti volela da ja radim za vreme pauze?

Primer 2. Kako da od kompetentnog kritiara izvuemo to vie korisnih informacija elela bih da porazgovaram sa Vama u vezi mog seminarskog rada. Nisam dobila ba najbolju ocenu pa sam htela da vidim ta sam pogreila. Pa vidite, Va rad nije lo, uradili ste sve to se trailo, ali je pomalo tur.

Mislite na ceo rad, ili moda nekim delovima nisam posvetila panju. Uvod je u redu, ali ste u ovom centralnom delu preskoili neke vane momente

Osim toga, da li sam jo neto mogla bolje uraditi? Pa zakljuci vam takoe nisu ba najbolji.

ta sam konkretno pogreila kod zakljuaka? Pa nedostaje neki pokuaj objedinjavanja onoga to ste ranije opisali

Da li jo neto nije u redu sa radom? Ostalo mislim da je sve u redu.

III Sputanje magle Ova tehnika se moe primeniti bez obzira o kojoj vrsti kritike je re, a posebno je pogodna za malignu, nekonstruktivnu i manipulativnu kritiku Tipian odgovor na kritiku (pogotovo malignu) je da se branimo ili da napadamo. U oba sluaja pokazujemo da nas kritika pogaa, da smo ranjivi i podloni manipulaciji. Tehnika Sputanja magle podrazumeva da se sloimo sa bilo kojom istinom koja se moe pronai u izjavi kritiara, a moe se uvek pronai.

Na ovaj nain, kritika se najee zaustavlja, jer kritiar nema povod za nastavak paljbe U sluaju da se branimo kritiar nastavlja da nas ubeuje da smo loi U sluaju kontranapada pruamo mu povod za njegov protivnapad i razvoj konlikta

Varijante: Ako je kritika jednostavna, bez vika znaenja, jednostavno emo se sloiti sa istinom Koleginice, niste ostavili kutije sa lekovima u sandui U pravu ste, nisam ostavila kutije u sandui. (Uiniu to sada).

Ukoliko postoji viak znaenja koji ima za cilj da nam pokae da smo pogreni, jer smo pogreili moemo se sloiti sa bilo kojom moguom istinom koju kritika sadri. Ako lekove ne ostavljate na mesto moe doi do opte zbrke i greaka u rasporeivanju lekova Verovatno ste u pravu, moglo bi doi do zabune u rasporeivanju lekova, ako nisu na mestu.

Ako se kritiar trudi, ne samo da nam kae da smo pogreni ve i da nam nametne svoje standarde i pravila ivljenja, moemo se sloiti u principu. Vi znate koliko je za medicinske sestre vano da budu uredne. Neuredne sestre nemaju puno anse da napreduju, a vi sigurno ne elite da veito ostanete u ovoj poziciji U pravu ste, urednost je zaista pozitivna osobina. Trebalo bi da poradim na svojoj urednosti (kada reim da napredujem).

Cilj ove strategije je da SLUAMO ono to nam govori kritiar Da ANALIZIRAMO izjavu kritiara u terminima koregibilno-nekoregibilno, manipulativno (sa vikom znaenja)- nemanipulativno

Da ODGOVORIMO na nain kojim emo kritiaru pokazati da nas kritika ne pogaa, da moemo govoriti o svojim manama i nedostacima i u isto vreme verovati da smo OK.

Pored vebanja ove verbalne vetine, jako je vano da neverbalno ponaanje bude usaglaeno, odnosno da odaje asertivnost. To znai da emo se ispraviti, pogledati kritiara u oi i iskreno se sloiti (na jedan od pominjanih naina) sa kritikom. Sarkazam bi trebalo izbegavati, jer provocira agresivnost kod sagovornika, a nama je cilj da je zaustavimo i spreimo da eskalira.

Kako se sloiti sa neistinama o nama? Ove neistine se esto odnose na stvari u vezi kojih se istina teko moe utvrditi tj. na nae karakterne crte ili spoljanje osobine za koje ne postoji siguran standard za uporeivanje (zao, lenj, glup, ruan, odbojan, neuredan itd.) Upravo zbog toga to ne postoji standard i zbog toga to su ove osobine stvar subjektivne procene (ono to je meni lepo dobro, pametno nije i drugom lepo, dobro, pametno), moemo se uvek sloiti da smo u odnosu na nekog (Ajntajna npr.) glupi, u odnosu na nekog (Majku Terezu npr.) zli itd.

Takoe, moemo kritiku prebaciti sa linosti na postupke Nekad se stvarno ponaam glupo

Ili, moemo se sloiti sa time da nekome (kritiaru) delujemo tako kako tvrdi Razumem zato misli tako. Ako kritiar kritikuje neki postupak, konkretno ponaanje koje nismo uradili, moemo se koristiti drugim tehnikama kojima bismo otklonili nesporazum, ili, ukoliko to ne elimo (jer verujemo da nije u pitanju nesporazum ve kritiareva malicioznost) moemo sputanjem magle ponovo zaustaviti sukob i asertivno okonati situaciju.

Jue kad ste odlazili, ostavili ste ukljuen kompjuter da celu no radi Seam se da sam ga ugasila, ali ko zna, moda me pamenje vie ne slui tako dobro.

Asertivno upuivanje kritike Asertivna kritika odraava nae (subjektivno) miljenje reena je jasno, glasno, bez dvoumljenja, upuuje se uz uvaavanje osobe, odnosi se na ponaanje, a ne na linost (pr.Mislim da si vredan radnik, ali mi smeta to ne sklanja stvari za sobom.)

implicitno ili jo bolje eksplicitno sadri i konstruktivno reenje, tj. predlog za reenje (pr. Predlaem da ubudue sporije radi i manje toga uradi, ali da stvari stavi na svoje mesto) renik asertivne kritike ne sadri emocionalno nabijene rei, ve odraava stepen naeg nezadovoljstva ili elje za promenom Uvodne fraze za asertivnu kritiku koje ne treba koristiti: duboko sam razoaran i uvreen...nesrean sam (ti me ini nesrenim)...ne mogu da podnesem dati uvek...ti stalno... ti si kriv...zbog tebe...

ema asertivno upuene kritike: ASERTIVNI UVOD Ja mislim, oseam, elim (Htela sam da razgovaramo o neemu to mi je vano)PLUS NA LINOST (Ti si moj dobar prijatelj) MINUS NA PONAANJE (Ali mi smeta to zaboravlja da mi vrati pozajmljeni novac) PREDLOG (Voleo bih da potuje na dogovor) PROVERA (ta ti misli o tome? ta ti kae na to?)

Odnos pacijent medicinski strunjak

Odnos pomaganja Osnovna razlika izmeu relacije pacijent-medicinski strunjak i svih ostalih relacija koje imamo sa drugim ljudima je to ova relacija pomaganja pacijentu poiva na radu na dobrobiti pacijenta. Svrha ove relacije je da se pacijentu pomogne da ostvari i odri optimum zdravlja. Uspeh u postizanju cilja koji ova relacija ima u velikoj meri zavisi od toga da li se odvija na obostrano zadovoljstvo.

Klijenti su zadovoljni kada su njihove potrebe za negom zadovoljene i kada oseaju da se o njima brine. Zdravstveni radnici imaju oseaj uspenosti i ispunjenosti kada njihove intervencije imaju pozitivan uticaj na zdravlje pacijenta i kada je njihovo ponaanje kompetentno i negujue.

Pacijent i zdravstveni radnik stupaju u odnos sa sopstvenim kognitivnim, afektivnim, i psihomotornim sposobnostima koje koriste u zajednikom naporu da se pobolja pacijentovo zdravlje. Zdravstveni radnici imaju zadatak da ohrabruju ovu razmenu ideja, vrednosti i vetina. U uspenoj relaciji pomaganja mora postojati potpuna i obavezna razmena izmeu pacijenta i zdravstvenog radnika na sva tri nivoa (kognitivnom saznajnom, emocionalnom i psihomotornom).

Karakteristike relacije pomaganja izmeu pacijenta i zdravstvenog radnika Relacija izmeu pacijenta i zdravstvenog radnika je specijalan odnos pomaganja koji karakterie: Partnerstvo izmeu pacijenta i radnika koji oboje rade na poboljanju pacijentovog zdravlja Unoenje linih kognitivnih, afektivnih i psihomotornih karakteristika sa obe strane, pri emu je svest o njima kod radnika preduslov kvalitetnijeg rada. Usmerenost obe strane ka zajednikom cilju, razvoju i implementaciji plana kojim e se dostii postavljeni ciljevi.

Uklanjanje pacijentovih briga i strahova kroz stalno ohrabrivanje i rasplaivanje od strane radnika, kao i otklanjanje patnje kroz odgovarajue postupke. Relacija izmeu pacijenta i zdravstvenog radnika je specijalan odnos pomaganja koji karakterie: Psihika ili moralna podrka koju pacijenti dobijaju kroz stalnu panju i zainteresovanost strunjaka. Pruanje efikasnih, uspenih i dovoljnih naina zbrinjavanja pacijentovih zdravstvenih tegoba

Lino intonirana interakcija koja odgovara potrebama svakog pojedinanog pacijenta Platonsko, a ne strastveno ispoljavanje brige. ak i kad su posebno vezani za nekog pacijenta, zdravstveni radnici moraju ostati objektivni, dovoljno distancirani da mogu da obavljaju svoj terapeutski posao.

Sa ime pacijenti i zdravstveni radnici ulaze u relaciju? Na kognitivnoma planu i radnik i pacijent ulaze u relaciju sa: ustaljenim nainima opaanja i procenjivanja situacija znanjima i uverenjima o bolestima uopte i o posebnoj bolesti koju pacijent ima znanjima i uverenjima o tome kako se zdravlje unapreuje i odrava uopte i informacijama o tome ta konkretno treba da rade u odravanju zdravlja sposobnostima reavanja problema sposobnostima uenja

Na afektivnom planu: Sa oseanjima u vezi svoje uloge onoga koji trai/daje pomo Optim stavovima prema pacijentima /zdravstvenim radnicima Stavovima prema tretmanu Stavovima i predrasudama prema konkretnoj bolesti

Na psihomotornom planu: Sa sposobnostima komuniciranja Sposobnostima da se zalau za sopstveno zdravlje/ da pomognu u poboljanju zdravlja Sposobnostima da ue nove metode samopomaganja /pomaganja pacijentima

Pacijentova prava u relaciji pomaganja Pravo da bude temeljno ispitan u vezi svojih zdravstvenih tegoba od strane odgovornih i dobro organizovanih zdravstvenih radnika Pravo da bude informisan o svom zdravstvenom stanju i da dobije odgovore na sva pitanja koja postavi i to takve da mu je jasno ta mu terapeut govori. Pravo da o njemu brinu zdravstveni radnici koji su dobro obaveteni o njegovoj bolesti i sposobni da ga bezbedno i efikasno neguju.

Pravo da se osea sigurno da e se o njemu brinuti poteno i da e terapeuti prema njemu pokazati iskreno interesovanje. Pravo na poverenje da e svaka poverljiva informacija biti sauvana Pravo da bude informisan o bilo kom planu intervencija koje e se vriti radi njegovog zdravlja Pravo da prihvati ili odbija tretmane od strane terapeuta bez da se time narui odnos pacijent terapeut. Pravo na dobijanje pomoi bez problema i trzavica. Pravo na dosledno kvalitetnu negu od svih terapeuta.

Smernice za ostvarivanje kvalitetnijeg odnosa pomaganja izmeu zdravstvenog radnika i pacijenta Spremi se mentalno, emocionalno i fiziki da pomogne pacijentu da reava svoje zdravstvene probleme Budi taktian i ljubazan u odnosima sa pacijentima Zalai se za pacijentovu dobrobit, udobnost i poboljanje zdravlja Budi ovekoljubiv u pristupu pacijentima stavljajui njegove potrebe na prvo mesto.

Budi smeo u planiranju i stvaranju kreativnih reenja zdravstvenih problema svojih pacijenata Budi profesionalan u svojim vetinama nege neophodnim u obavljanju tvog posla. Hvali i ohrabruj pacijente u njihovim nastojanjima da se bolje brinu o sebi Budi strpljiv i pun razumevanja za klijentove reakcije u nekim situacijama

ta se ne preporuuje? Popovanje- pridikovanje Pritiskati pacijente i prisiljavati ih da se menjaju Etiketirati pacijente etiketama dobar, lenj, nekooperativan to nas spreava da ih vidimo kakvi zaista jesu. Odugovlaiti sa izvravanjem razumnih zahteva pacijenata.

Plaiti pacijente medicinskim izrazima ili na bilo koji nain initi da se oseaju manje vrednima ili neobinima. Kazniti pacijente za postupke koji tete njihovom zdravlju (nismo uiteljice/i).