Artur Rembo - "OFELIJA"...Francuski knjievnik. Rembo je kao i Bodler, jedan od ukletih pesnika. Nazivali su ga "kradljivcem vatre" (burno sve doiveo, veliki sanjar, matar, kratak ivot. U 19 godini napisao sve, pojavi se i brzo nestane). Malo je iveo (svega 37 godina) i malo je bio prisutan kao stvaralac, ali je zato mnogo dao francuskoj i evropskoj poeziji. Bio je veliki buntovnik i u drutvu i u poeziji. Kada se definitivno razoarao u svet, u ljude i u poeziju otiao je na Bliski Istok da trguje kolonijalnom robom (kauuk, pamuk). Umro je u Marselju, u luci, nepoznat i dalek svima.Rembo je iza sebe ostavio knjigu pesama "Boravak u paklu" i pesme u prozi "Iluminacija", koja predstavlja odbleske njegove due. Za sebe je govorio da je pronaao boju vokala, da je zapisivao tiine i beleio neizrecivo. U stihiji trajanja i neredu duha, pronalazio je svoje "iluminacije" (ono to svetli). Pisao je da treba biti vidovit i u rastrojstvu (pijanstvu) ula doi do neznanog. O sebi je pevao kao o "pijanom brodu" koji juri noen vetrovima i talasima. Tako je spozano "vrtloge i struje", doiveo "haos velianstven", "vodene sunovrate", "ogromne movare" i "brodolome grdne". U tom idenju i lutanju on je otkrio i "zvezdane arhipelage", imao oseaj da je "zvezdano proet" i da je "veiti tka nepominih vedrina" (sanjar). Bio je avanturista u ivotu i alhemiar u pevanju. Iza njega su ostale pesme kao to su: "Samoglasnici", "Pijani brod", "Pariske orgije", "Spava u dolini", "Ofelija".

OFELIJA

Ljudska nevinost koja se nala u opakom svetu (surovom i grubom). Glvani motiv pesme "Ofelija" preuzet je iz ekspirovog dela "Hamlet" u kome se ona javlja kao jedan od retkih enskih likova. Mlada i tragina posluila je Rembou kao povod za pesmu u kojoj je podignuta na nivo simbola. Pesma ima3 dela. U I delu pesme Rembo asocijativno oivljava neke slike iz ekspirovog dela: Ofelija u beloj haljini, sa vencem na glavi, u reci... Nosi je voda, tamna i duboka. Izvreno je kontrastiranje bele i crne boje. Na crnom valu bela Ofelija. Taj odnos suprotnosti jo vie se naglaava u narednoj strofi: Tuna Ofelija tako plovi, sablast bela, rekom to crna tee. Njena ludost je kratka, nesvesna i mesearska, zaljubljenika, Ona zna samo za romanse iji smisao jedino ona razume. Taj prizor i njeno tiho pevanje, nasleeno od ekspira, traje ve vekovima u svesti svih sanjara i ednih ovoga sveta. U III strofi belina njenog vela, mladenakog, posebno se istie. Tako su se na jednom prostoru nali belina, sjaja i tama... pla, uzdasi i snevanja.U II delu pesme predstava o Ofeliji se produbljuje. Bila je bela Ofelija, tuna Ofelija, a sada e za nju rei: bleda Ofelija. Ona je lepa poput snegova. Za nju kao predmet pevanja, vezuje se motiv SLOBODE kao neto to je bilo samo elja i san zaljubljene due. U stihovima koji imaju oblik direktnog obraanja na pesniki nain potencira se i njena romantina priroda ili duh to sanja, duh koji registruje uzdah noi i tualjku granja. Priroda je ovde nosilac unutranjeg ili psihikog stanja. Pesnik hoe rei da to njeno bie uzdie, da njena dua pati, da bi na kraju zavrila u grcaju za onim koji joj se pokazao u svom ludilu. U pitanju je lepi bledi vitez (Hamlet), zbog koga e se i sama nai u svetu ludila. U ludilu kao da je nala ono to je sanjala: raj, ljubav i slobodu.U III celini koju ini samo jedna strofa kao da je dat zakljuak: ona putuje kao kroz venost, dolazi na zemlju i trai ono isto cvee koje je nekada brala i da jo jednom drugi vide te njene bele velove, na vodi i kako ona Ofelija plovi (osuda sveta, sve to je ljupko, strada i pati).