Arsenal 004

S p e c i j a l n i p r i l o g

VE^ITIIZAZIVA^

D E S A N T N I B R O D K L A S ES A N A N T O N I O

B R I TA N S K I T E N K CHA L L ENGER

31

MOBILNAKASARNA

ARSENAL

M I N O B A C A ^ 1 2 0 mm M 9 5

OJA^AWEMO]IPE[ADIJE

4

15. april 2007.

Urednik prilogaMira [VEDI]

SADR@AJ

Dejstvo tog savremenogoru|a do izraàjadolazi naro~ito naispresecanom iplaninskom zemqi{tu.Delotvoran je priotvarawu prolaza kroz ì~ane prepreke i minska poqa, ru{ewufortifikacijskihobjekata, uklawawuzemqanih pokrivki na te{kim bunkerima iuni{tavawu elemenatainfrastrukture.Prilikom upotrebeaktivno-reaktivnih minaostvaruje se domet od~ak 13,5 kilometara.Uvo|ewem tog sredstva u naoruàwe VojskeSrbije znatno }e sepove}ati borbenemogu}nosti i vatrenamo} pe{adijskihjedinica.

VATRENA MO]PE[ADIJE

Minobaca~i su prvi put upotrebqenipo~etkom pro{log veka u rusko-japan-skom ratu (19041905), za vreme op-sade Port Artura. Odumirawem mer-zera, ~ije je zadatke znatno uspe{nije

izvr{avala borbena avijacija, u borbe-nom poretku trasira se mesto minobaca-~ima. Oni su preuzimali zadatke podr-{ke na malim daqinama, koje artiqeri-jska oru|a nisu mogla da izvr{avaju bezopasnosti za sopstvene jedinice. KrajemPrvog svetskog rata minobaca~i su ~ini-li 30 odsto artiqerijskih oru|a, a pravuafirmaciju doìvqavaju za vreme Drugogsvetskog rata, kada je u SSSR, na primer,proizvedeno oko 347.000 primeraka tevrste oru|a.

RAZVOJ ORU\A

Posebna pa`wa razvoju minobaca~aposve}ena je od 1960. do 1975. godine. Uoperativnoj upotrebi dana{wih vojski na-laze se minobaca~i kalibra od 51 mm do240 mm, a najmasovnije se koriste kali-bri 81 mm i 120 mm. Na{ novi doma}iminobaca~ pove}anog dometa, kalibra120 mm, koji nosi oznaku M95, po svimtakti~ko-tehni~kim odlikama zauzima me-sto uz bok najboqih oru|a te vrste.

Stru~waci Sektora za klasi~nonaoruàwe Vojnotehni~kog instituta, de-vedesetih godina minulog veka, zapo~elisu projekat izrade vu~nog minobaca~a

M I N O B A C A ^ 1 2 0 M I L I

Minobaca~ 120 milimetara M95VATRENA MO] PE[ADIJE 32

Urbani borbeni sistem RATOVI ÊTVRTE GENERACIJE 34

Pi{toq HS 2000ZA SVE VRSTE MUNICIJE 40

Britanski tenk ChallengerVEÎTI IZAZIVA^ 42

Mlazni {kolski avion M-311MALA LETELICA ZA VELIKI PROFIT 46

Desantni brod klase San AntonioMOBILNA KASARNA 50

Vojni satelitiKOSMI^KI RATNICI 52

33

120 mm, pove}anog dometa, sa oznakomM95. To je oru|e nameweno za dejstvo poìvoj sili i za uni{tewe vatrenih ta~a-ka. Wegova mo} naro~ito dolazi do iz-raàja na ispresecanom i planinskomzemqi{tu. Delotvoran je pri otvarawuprolaza kroz ì~ane prepreke i minskapoqa, ru{ewu fortifikacijskih objeka-ta, uklawawu zemqanih pokrivki na te-{kim bunkerima i uni{tavawu elemena-ta infrastrukture (cevovodi, rezervoa-ri, telefonski i elektro kablovi, itd.).Ubacna putawa mine i mala povr{inakoju minobaca~ zauzima na vatrenom po-loàju dozvoqavaju da se on smesti u du-boke zaklone, u kojima ga protivnik nemoè lako otkriti, niti uni{titi.

Logika konstrukcije novog minoba-ca~a zasniva se na minobaca~ima 120mm M74 i 120 mm M75, te }emo ovde is-ta}i samo bitne razlike.

Minobaca~ki sistem 120 mm M95sastoji se od oru|a, mine i RAP-a (rezer-vni delovi, alat i pribor). Glavni sklopo-vi oru|a su sklop cevi, dvono`ni lafet,podloga, ni{anske sprave i podvozak.

Cev je glatka i izra|ena od visoko-kvalitetnog legiranog ~elika, pri ~emuse ostvaruje maksimalni radni pritisakod 1.500 bara (kod ranijih re{ewa 980bara). U odnosu na prethodna re{ewa,cev je duà za oko 300 mm. Na ustima ce-vi je predvi|en difuzor koji treba da

Za sistem je projekto-vano i savremeno bali-sti~ko re{ewe koje pod-razumeva novu organi-zaciju barutnog puwe-wa (b/p). U prvoj faziispitivawa i veri-fikacije sistema ko-ri{}eni su dvobazniNGB baruti (bali-stiti). U narednojfazi je predvi|enaupotreba novoproi-zvedenih termosta-bilnih EI baruta,~ije su karakteristi-

smawi pritisak barutnih gasova i na tajna~in za{titi poslugu od {tetnog dejstvanatpritiska oko oru|a. Prilikom izbo-ra materijala za cev imala se u vidute`wa da se unifikuju cevi artiqeri-jskih oru|a i minobaca~a.

BOQA NI[ANSKASPRAVA

Dvono`ni lafet je robusnije kon-strukcije, a podloga je ve}ih dimenzija ipove}ane mehani~ke otpornosti u odnosuna minobaca~ M75. Konstruktori su pred-videli i zamenu ni{anske sprave NSB-4B,novom, koja je dobila oznaku NSB-5A.

M E T A R A M 9 5

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE MINE 120 MM M95Mina koju je razvio VTI je savremenog dizajna i dobro aero-

dinami~ki optimizovana, a moè posti}i domet od 9,4 km. U odno-su na druge mine kalibra 120 mm, kod kojih se ko{uqica izra|ujekovawem, ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem, ~ime se mnogo-struko pove}ava efikasnost na ciqu. Masa mine je 15,6 kg, duì-na 785 mm, ko{uqica ima masu 11,55 kg, a eksplozivno puwewe2,45 kg. Eksplozivno puwewe predstavqa me{avinu trotila(TNT) i heksogena (RDX). Ova, novoprojektovana klasi~na mi-na M95, ima ve}u efikasnost od postoje}e lake trenutno-fu-gasne mine 120 mm M62P3, koju koriste minobaca~i 120 mmM74 i M75. Minobaca~ M95 moè da koristiti i aktivno-reaktivne mine sa kojima se ostvaruje domet od 13,5 km.

Osnovne TT karakteristike nekih vu~nih minobaca~a 120 mm velikog dometa u svetu

15. april 2007.34

ke u mawoj meri osetqive na dejstvo kli-matskih uslova. Optimizacija barutnogpuwewa je ura|ena na osnovu konstruk-cionog zahteva u pogledu radnog pritiska(mawe ili jednako sa 1.500 bara) i naosnovu zahtevane po~etne brzine mine120 mm M95. Novo barutno puweweobezbe|uje minimalno rasturawe po~et-ne brzine i dobro preklapawe padnihta~aka mine na svim dometima.

Minobaca~ moè koristiti sve mine120 mm inostranog i doma}eg porekla,ali dajemo prednost novoj mini 120 mmM95, koju su razvili "municija{i Vojno-tehni~kog instituta. Mina je savremenogdizajna i dobro aerodinami~ki optimizo-vana, te se moè posti}i domet od 9,4 km.U odnosu na druge mine kalibra 120 mm,kod kojih se ko{uqica izra|uje kovawem,ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem,~ime se mnogostruko pove}ava efikasnostna ciqu. Eksplozivno puwewe predstavqame{avinu trotila (TNT) i heksogena (RDX).Ova, novoprojektovana klasi~na minaM95, ima ve}u efikasnost od postoje}e la-ke trenutno-fugasne mine 120 mm M62P3koja se koristi kod minobaca~a 120 mmM74 i M75. Minobaca~ moè da koristi iaktivno-reaktivne mine sa kojima seostvaruje domet od 13,5 kilometara.

ISPIT U NIKINCIMAS obzirom na znatan stepen unifika-

cije delova minobaca~a 120 mm M95 iM75, koristi}e se postoje}a organizacija ikadrovi sistema tehni~ke podr{ke. Nije po-trebno osvajawe specijalnih postupaka zaodràvawe i remont sredstava, {to je, za-celo, vrlo va`no sa ekonomskog aspekta.

Sektor za klasi~no naoruàwe je jo{1995. godine izradio Program realizaci-

U R B A N I B O

Zapadnoevropska i ameri~ka vojna teo-rija iznedrili su novu terminologijuza donedavno poznato ratovawe u ur-banizovanim sredinama po wima to

su ratovi ~etvrte generacije. Me|utim,vojna tehnika, oprema i naoruàwe idaqe se nazivaju pojmovima kao {to su Ur-bani borbeni sistem 2025, takti~ko la-sersko oru`ja za urbano dejstvo, naoru-àni robot SWORDS (Special Weapons Ob-servation Reconnaissance Detection System),izvi|a~ke i naoruàne bespilotne leti-lice za borbu u gusto naseqenim podru~ji-ma i velikim gradovima. To je samo deoprojekata koji se ostvaruju po studijama ukojima su predstavqene vizije i koncepci-je o eventualnom ratovawu u budu}nosti,na podru~jima milionskih gradova i {i-rokih naseqenih prostranstava.

Buxeti za realizaciju takvih projeka-ta su veliki i na wihovu realizaciju tro{ese milijarde dolara. Zelene nov~anice bi-}e utro{ene i za zavr{etak simulatora za

DU@INA CEVICev je glatka i izra|ena od vi-

sokokvalitetnog legiranog ~elika,pri ~emu se ostvaruje maksimalniradni pritisak od 1.500 bara (kodranijih re{ewa 980 bara). U odnosuna prethodna re{ewa, cev je duà zaoko 300 mm. Na ustima cevi je pred-vi|en difuzor koji treba da smawipritisak barutnih gasova i na taj na-~in za{titi poslugu od {tetnog dej-stva natpritiska oko oru|a. Prili-kom izbora materijala za cev imalase u vidu te`wa da se unifikuju ceviartiqerijskih oru|a i minobaca~a.

RATOVIGENERA

Urbani borbeni sistem(Urban Warfighter System)je revolucionarnisistem ~oveka ma{ine koji bi objediwavaoborbene i komandnefunkcije, upravqawe vatrom na boji{tu,izvi|a~ku, obave{tajnudelatnost i vezu C4I2SR,a posedovao bi velikuubojitost, pokretqivost,sposobnostpreìvqavawa ineprekidnu podr{kususednih sli~nih sistema. Danas je Iraknajve}i poligon zaproveravawe tog koncepcta i ratnetehnike.

je razvoja, koji je tada{wi Vojni savet KoVodobrio. Program realizacije razvojapodrazumevao je razvoj minobaca~a 120mm M95 uz izradu i ispitivawe jednog pro-totipa, izradu i ispitivawe prototipskepartije od ~etiri oru|a i izradu tehni~kedokumentacije za nultu seriju. Kao nosilacrazvoja odre|en je Vojnotehni~ki institutiz Beograda, a za nosmioca proizvodwe HKPrva petoletka iz Trstenika.

Kada je prototip oru|a uspe{no ispi-tan na poligonu Nikinci, pre{lo se nadrugu fazu izradu i ispitivawe prototip-ske partije. Uvo|ewem tog sredstva unaoruàwe Vojske Srbije znatno }e se po-ve}ati borbene mogu}nosti i vatrena mo}pe{adijskih jedinica.

U Vojnotehni~kom institutu uveliko serazmatra i koncept samohodnog minobaca-~a sa otvorenom i kupolnom ugradwom, alio tome drugom prilikom.

Igor MIHAJLOVI]

15. april 2007.

àwe i municija, ve} i drugi ~inioci kojiuti~u na kvalitet i efekte urbane borbe.Naime, zapadni vojni teoreti~ari i anali-ti~ari R. D. Eisler, A. K. Chatterjee, D. Vaske,G. H. Burghart simulirali su, pa analizi-rali, efekte primene razli~itih vrstanaoruàwa u urbanom okruèwu. Upotre-bqen je klasi~ni MOUT scenario (Militaryoperations on urban terrain Vojne operacijena urbanizovanoj povr{ini) u ~i{}ewugradske povr{ine od pobuwenika. Da bisagledali efekte oru`ja za precizno dej-stvo, analizirali su efekte dejstva pe{a-dijske, raketne i artiqerijske municije naobjekte i qude.

Eksperimenti sa proverom balisti~-kih rezultata izvo|eni su u simuliranomokruèwu u interaktivnoj razmeni vatre izpe{adijskog naoruàwa, ru~nih raketnihsistema i drugih eksplozivnih tela koja sekoriste u takvim dejstvima. Analizirane suposledice koje nastaju usled rasprskavawa

stakla, delova par~adi razorenih zidova i{rapnela, zatim posledice vazdu{nih uda-ra i drugih efekata na okruèwe i qude uwemu. Takva istraìvawa i eksperimentimogu doprineti unapre|ewu preciznostioruànih sistema, primeni mina i bombikoje }e uni{titi protivnika, izazvati mawenegativnih posledica na civilno stanovni-{tvo, a ne}e umawiti borbenu efikasnosturbanog borca. Isto tako su zna~ajna za iz-radu opreme, ode}e i delova za li~nu za-{titu.

Ostala istraìvawa o primeni ar-tiqerije, posebno raketnih sistema, zatimtenkova, samohodnih vozila i avijacije uurbanim dejstvima nisu javno dostupna i nepublikuju se ~esto. Naravno, potpuno je ja-sno zbog ~ega ta oru`ja izazivaju najve}arazarawa i pogubna su po civile u grado-vima, koji ina~e ne bi smeli biti meta voj-nog napada. Ipak, iz podataka o novimoru`jima, sistemima za podr{ku u urbanim

ISKUSTVA IZ 1999.U ameri~kom dokumentu Doktrina

za zdruène urbane operacije (Joint Pu-blication 3-06 Doctrine for Joint UrbanOperations) iz 2002. godine, kad se go-vori o dejstvu snaga Natoa po prosto-rima biv{e Jugoslavije, posebno seanaliziraju dejstva avijacije po grad-skim mostovima i drugim vitalnim grad-skim sistemima. Ciq moè biti svakiinfrastrukturni gradski sistem kojisluì u odbrambene svrhe sistemi zakomunikacije i informacije, saobra-}ajna infrastruktura, energetskapostrojewa, privredni, odnosno po-slovni, a i administrativni objekti.

rima i probiju zidovi u podrumu radi bo-qe komunikacije. A veliki doprinos dalisu i ruski snajperisti.

Prvi i Drugi svetski rat doneli su no-ve strategije, taktike i oru`ja. Pojava ten-kova na boji{tu i wihova uloga u brzimoperacijama bila je od presudne va`nostiu mnogim bitkama. Me|utim, pokazalo se datenkovi i oklopni transporteri nisu po-godni za urbano ratovawe. Avijacija je naj-~e{}e kori{}ena za razarawe gradova, anajdrasti~niji primer upotrebe strategij-ske avijacije u uni{tavawu gradova bili subacawe atomske bombe na Hiro{imu i Na-gasaki na kraju Drugog svetskog rata.

Iskustva iz urbanog ratovawu nakonDrugog svetskog rata ukazuju da ni tu nijebilo pomaka u kori{}ewu specijalnogoru`ja za ratovawe u velikim gradskimsredinama. Vijetnamski rat osta}e zapam-}en po tome {to je uveo helikopter u vojneoperacije, ali i po kori{}ewu geofonskihsistema, tzv. Maknamarine ograde. Re~ je oelektronskoj barijeri izme|u Ju`nog i Se-vernog Vijetnama, koja je geofonskim i dru-gim sistemima registrovala kretawe ublizini. Reakcija je bila otvarawe ar-tiqerijske vatre na mesto gde su registro-vani seizmi~ki pokreti.

Vukovar, Sarajevo i Grozni pokazalisu da nepravilna upotreba tenkova i ar-tiqerije, bez odgovaraju}e pe{adijske tak-tike, ne daju dobre rezultate. A zna~ajnijepromene u primeni novog oru`ja i sredsta-va za urbano ratovawe ose}aju se tek uameri~kom angaòvawu u Iraku od 2003.

PRIMENA VISOKE TEHNOLOGIJEIskustva u primeni savremene vojne

tehnike i naoruàwa, iz prethodnih grad-skih bitaka, po~ela su da se analiziraju sadrugih aspekata. Nisu samo bitni naoru-

Balon za navo|ewe lasera za ratovawe u gradskim uslovima

Savremeni operativni centar

37

operacijama, te iz povremenih izve{taja ove`bama jedinica, mogu se izvu}i mnogi za-kqu~ci o kretawima savremene vojne teo-rije o primeni adekvatnih borbenih oru`jai sistema u toj vrsti operacija.

Iskustva koja se crpe iz analiza bor-bi u Panama Sitiju, Mogadi{u, Porto-Princeu, Groznom, Vukovaru, Sarajevu,Kin{asi, Bejrutu i Bagdadu su, prema voj-nim teoreti~arima Robertu F. Hanu i BoniJezioru, osnova za izradu studije o urba-nom ratovawu i borbama na urbanizova-nom podru~ju u 2025. godini (Urban Warfareand the Urban Warfighter of 2025). Nesumwi-vo je da oni, kao i mnogi drugi vojnistru~waci, budu}nost ratovawa vide u bor-bama u velikim naseqenim mestima sa mi-lionskim stanovni{tvom. Pri tome se raz-matraju direktne i indirektne aktivnosti iprimena odgovaraju}e tehnike inaoruàwa za svaku od varijanti. Oni u ta-kvim okolnostima vide spregu izme|u sa-vremenih borbenih i neborbenih oru`ja isistema i informati~ke tehnologije, pa sutakva dejstva nazvali urbano ratovawe vi-sokom tehnologijom (High-Tech Urban War-fare).

Primena visoke tehnologije trebalobi da zameni metod okupacije, odnosno pri-mene masovne vojne sile za osvajawe, a za-tim i odràvawe okupacione vlasti u osvo-jenim gradovima. Tako|e, takva tehnologijatrebala bi da spre~i masovna razarawa ismawi civilne `rtve od posledica eksplo-zija, vazdu{nih udara i krhotina, odnosnood kolatralne {tete. Po wima, urbana bit-ka bi se vodila u fizi~koj i virtuelnoj in-

formati~koj dimenziji. Za fizi~ku dimen-ziju ratovawa koristila bi se klasi~na ispecijalna naoruàwa i borbeni sistemi,a u virtuelnoj bi se neutralisali protiv-nikovi komunikacioni i drugi sistemi zapodr{ku.

Polaze}i od koncepta pe{adijskihsnaga za 21. vek (Land Warrior concept the2025) tvorci studije o urbanom ratovawuu 2025. godini vide re{ewe u koncipi-rawu Urbanog borbenog sistema (UrbanWarfighter System). Oni misle da je nu`nonapraviti revolucionarni sistem ~ovekama{ine, koji bi objediwavao borbene ikomandne funkcije, upravqawe, izvi|a~kui obave{tajnu delatnost i vezu na boji{tuC4ISR, a posedovao bi veliku ubojitost,pokretqivost, sposobnost preìvqavawai neprekidnu podr{ku susednih sli~nih si-stema. Uz to izazivao bi mawu kolateral-nu {tetu.

PRIKUPQAWE PODATAKAêtvrta generacija ratovawa (Fourth

Generation Warfare 4GW), koju karakteri-{u asimetri~ni odnos snaga i naoruàwaprotivnika, ima svoje takti~ke i tehni~keprincipe i standarde. U su{tini, ideja jeda se osmatrawem, izvi|awem i obave{taj-nom delatno{}u do|e do najdetaqnijih po-dataka o protivniku. Tu ulogu treba da odi-graju sistemi C4I2SR.

U Iraku, koji je danas najve}i ameri~-ki poligon za eksperimentisawe u urbanomratovawu, za dejstvo po neprijatequ u nase-qenim mestima upotrebqavaju se Male ne-

zavisne borbene snage (Small independentaction forces SIAF), ~ija uloga je da iznenad-nim dejstvom, sa odgovaraju}om preciznomborbenom tehnikom i taktikom, uni{te pro-tivnika bez posledica na civilno stanov-ni{tvo i objekte. Analizu i ocenu efika-snosti u uslovima urbanog ratovawa uIraku od 2003. godine sa~inio je C. L. Sta-ten, Sr. analiti~ar za nacionalnu bezbed-nost sa ~ika{kog Instituta za izu~avaweprimene vojne sile u krajnoj nu`di.

Prema wegovim izve{tajima, jedini-cama SIAF u Iraku na raspolagawu su heli-kopteri sa specijalnim sistemima za os-matrawe i ni{awewe, preciznim topovi-ma i raketama vazduh-zemqa, bespilotneosmatra~ke i borbene letilice, te samo-hodni roboti sa vatrenim i drugim nao-ruàwem. Naoruàwe pojedinaca je spe-cijalno prilago|eno za dejstvo u gradskimsredinama, to su automati i pu{ke sa mi-krokamerama, senzorima pokreta i topli-

DEMOKRATIZACIJAVOJNIH DOKTRINASu{tina doktrine klasi~nih rato-

va bila je: uni{ti {to vi{e protivni~-kih boraca i izazovi {to ve}erazarawe da bi pobedio. Doktrina sa-vremenih ratova je dijametralno su-protna pobedi protivnika sa {tomawe `rtava i razarawa. Zbog toga sa-vremeno ratovawe izgleda mawe de-struktivno i selektivno, ~emu je dopri-nelo sjediwavawe ideje o {irewu demo-kratije i kori{}ewu oruàne sile unametawu i uspostavqawu demokratskihreìma u zemqama koje predstavqajuopasnost po zapadnu demokratiju. Uz tutezu srasla je i teorija o upravqawukrizama. Me|utim, ako se sagleda da za-padne demokratije nesmawenim tempomrazvijaju brojne ofanzivne i defanziv-ne sisteme, me|u kojima su i oni za ma-sovno uni{tavawe, onda se postavqapitawe kakvu svrhu u uspostavqawu de-mokratije ima sistem koji moè da 40puta uni{ti sve ìvo na Zemqi.

Puska sa zglobnom ceviCornershot-silencer

Gate-Keeper Portable Security System zaurbano ratovawe

15. april 2007.38

ne, laserskim obeleìva~ima ciqeva, pot-cevnim baca~ima granata i elektronskimkomponentama koje obezbe|uju visoku pre-ciznost dejstva. U sastavu opreme je digi-talizovan sistem za komunikaciju koji po-datke dobijene senzorima sa naoruàwaprenosi do mobilnog komandnog centra,odakle se upravqa operacijama (TBMS Tactical battle managment system). Rukovodi-lac operacije u komandnom centru moè dakoristi dostupne i potrebne obave{tajnei izvi|a~ke podatke, dobijene takti~kimili strategijskim izvi|awem. Naravno,podrazumeva se i upotreba sistema za no}-no osmatrawe, toplotnih senzora i detek-tora kretawa, odnosno tehnologije kojaobezbe|uje vi{i nivo prikupqawa podata-ka o snagama i naoruàwu protivnika, alii o wegovim namerama, u realnom vremenui na ograni~enom terenu (Bounding andover-watch techniques).

Jedan takav sistem razvijen je 2002.godine po nalogu Ministarstva odbrane uameri~kim oruànim snagama pod nazivomPrototip vojni~kog sistema (Prototype' Soldi-er System). Sli~ni sistemi razvijaju se ufrancuskim, britanskim, nema~kim, kanad-skim i australijskim oruànim snagama.Eksperimenti{e se i sa ugra|ivawem mi-kro i nanoelektronskih i opti~kih kompo-nenti u vojni~ku ode}u ~ime bi se smawilapotreba za oteànim no{ewem digitalizo-vane tehnike i sistema za vojni~ku podr{ku.

Za vatrenu podr{ku koriste se speci-jalni minobaca~i za dejstvo na malimdaqinama i raketne bombe sa elisom (Roc-ket propelled grenades RPGs). Za brzo kre-tawe u Iraku ameri~ki vojnici u sastavuSIAF koriste oklopna borbena vozila saure|ajima za pravqewe dimne zavese. Sveje vi{e i samohodnih vozila sa daqinskimupravqawem (Remotely piloted vehicles RPVs) razli~itih namena, a i napadne in-èwerijske opreme (Combat engineeringequipment), kao {to su oklopqeni buldoè-ri. Pribegava se i upotrebi kasetnihbombi, i uz prihvatqiv rizik da do|e dokolateralne {tete. Od artiqerijskihsredstava podr{ke naj~e{}e se dejstvujepreciznom vo|enom municijom (Artillery-firedprecision-guided munitions PGMs) i tzv.oru`jima za razbijawe bunkerskih grudo-brana (Bunker busting weapons).

Ovakva praksa pokazuje da se u ira~-kim naseqenim mestima protiv pripadnikaurbane gerile koriste borbena sredstva isistemi za dejstvo u horizontalnoj i verti-kalnoj dimenziji. Tre}a dimenzija je nazva-na loptasta bezbednost (Spherical security),odnosno pretpostavqa potpuno okruèwemesta gde se izvode urbana dejstva i jedi-nice koja se angaùje. To podrazumeva sna-`nu podr{ku izvi|a~ke i drugih vrsta avi-jacije, satelitskih i drugih sistema kontro-

Uve`bavawe dejstava u gradskimsredinama (gore), i Nasin robot URBIE

samom boji{tu pomo}u prenosnog digitali-zovanog upravqa~kog ure|aja.

Novi borbeni sistem za urbano rato-vawe je i robot metalna oluja (Metal StormRobot), a re~ je o sistemu vi{ecevnog baca-~a raketa na samohodnom borbenom robotu(Unmanned Ground Vehicle UGV)), kojim se,naravno, upravqa sa daqine. To je austra-lijski projekat.

BESPILOTNE LETELICENovinu u osavremewivawu sistema za

urbano ratovawe predstavqa i opremawesavremenom tehnologijom ameri~ke zdruè-ne komande za urbane snage (U. S. Joint For-ces Command's Urban Resolve 2015 UR2015). Komanda bi upravqala borbenomupotrebom vazduhoplova sa laserskimoru`jem (Airborne tracking laser) u urbanimoperacijama i sluìla za obu~avawe ope-ratera koji vode naoruàne bespilotne le-tilice sa tom vrstom naoruàwa. Re~ je osimulatoru koji je izra|en u Vazduhoplovnojistraìva~koj laboratoriji direkcije za

le teritorije, te angaòvawe obave{taja-ca i izvi|a~a u prvim borbenim redovima.

Dostupne analize, projekti i studije osavremenom urbanom ratovawu, nesumwi-vo, ukazuju na nameru Amerikanaca da u ur-banom ratovawu primewuju novi kvalitetborbenih dejstava.

LASERI I ROBOTI Ono {to se uskoro moè o~ekivati je

masovnija primena zemaqskog lasera pro-tiv urbane gerile (Ground-based solid-statelaser weapons). Re~ je o laserskom ure|ajukoji dejstvuje direktnim svetlosnim snopomsnage od 25 do 100 kW. Dejstvom se up-ravqa sa letilice (balona) na visini od500 do 3.000 metara. Ure|aj je ve} ispro-ban u Avganistanu i Iraku i pokazao jesvoje kvalitete, ali i mane. Do sada je po-stignuta snaga od 25 kW, a planira se dado 2008. godine bude mogu}e koristiti we-govu ukupnu snagu od 100 kW. Naravno, ovoje razrada i poku{aj primene sli~nog la-serskog topa iz poznatog Rata zvezda,postavqenog u avion boing, koji se testirajo{ od sredine devedesetih godina.

Primena samohodnih robota u borbe-nim dejstvima, ali i u borbi protiv tero-rizma, znatno je usavr{ena i ste~ena subrojna nova iskustva. Zna~ajna iskustvastekli su i Izraelci u borbi protiv bom-ba{a samoubica. Me|utim, neophodno je iz-u~iti primenu takve tehnologije u urbanomratovawu, pa je specijalno izra|eno neko-liko prototipova samohodnih vozila nadaqinsko upravqawe. Jedan od takvih bor-benih robota je SWORDS (Special WeaponsObservation Reconnaissance Detection System),koji ima odgovaraju}u za{titu po ugledu nasavremena oklopna vozila. Takav robot mo-è se upotrebiti u borbi samostalno iliuz kombinaciju sa bespilotnom osmatra~-kom letilicom koja bi sluìla za preciznonavo|ewe i dejstvo. Na samohodnoj plat-formi je odgovaraju}e naoruàwe. Postojinekoliko tipova ovakvog samohodnog oru`-ja, a razlike zavise od naoruàwa koje jemontirano na platformu. To moè biti mi-traqez sa municijom kalibra 5,56 mm (tipFN M249 Series LMG/SAW), 7,9 mm (tip FNM240 Series GPMG), odnosno sa oru`jimadrugih kalibara, ukqu~uju}i i baca~e gra-nata 40 mm ili vi{ecevne raketne baca~e66 mm (multi-shot rocket launcher).

Poseban tip samohodnog vo|enog si-stema za urbano ratovawe je robot DREAD(Weapon System/Multiple Projectile Delivery Sys-tem MPDS). On je naoruàn lakim protiv-tenkovskim oru`jem kao {to je protivten-kovski top M136 AT4, ili oru`jem sa muni-cijom za uni{tavawe bunkera M141 (BDM).Na wega se moè namestiti i poboq{anotermobari~ko oru`je (Product-improvedM72, M72 NE). Tim vozilima se upravqa na

primenu energetskog oru`ja (Air Force Rese-arch Laboratory's Directed Energy).

Primena bespilotnih letilica saosmatra~kim ili borbenim sistemima se idaqe razmatra sa raznih aspekata. Na po-molu su novi tipovi takvih vrsta letilicasa smawenim gabaritom, siluetom kojaumawuje odraz i nekim drugim re{ewimakoja poboq{avaju manevarske letne spo-sobnosti i efikasnost u borbenim dejstvi-ma. Jedan od novijih tipova je i bespilot-na oklopqena letilica Rotokraft (Unman-ned Combat Armed Rotorcraft UCAR). Me-|utim, iskustvo iz Prvog zalivskog rata okori{}ewu krstare}ih raketa sa aerosol-nim eksplozivom dalo je ideju vojnimstru~wacima da poku{aju projektovati mi-nijaturne bespilotne letelice koje bi bi-le sposobne da se provuku neprimetno uobjekte gde su protivni~ki vojnici, dobroza{ti}eni od dejstva artiqerijskog i pe-{adijskog naoruàwa, i da tamo izazovudejstvo aerosolnog eksploziva.

NANOTEHNOLOGIJANanotehnolo{ka oru`ja odavno su po-

stala stvarnost. Naime, borbena sredstvaminijaturne veli~ine sa sastavnim delovi-ma u nanotehnolo{kim dimenzijama supredmet razvoja mnogih nau~nih, tehni~kihi razvojnih institucija u svetu. Me|u mno-gim takvim institucijama je i Raytheon izMasa~usetsa SAD. U tom institutu izradi-li su mnoge nanotehnolo{ke aplikacije zaintegrisani vojni~ki sistem. Sve je usmere-no ka ciqu da se stvori vojni~ka za{titnaode}a od nanotehnolo{kih komponenti.

Nanotehnologija bi se ugra|ivala i umehani~ke borbene sisteme. Prema ste~e-nim iskustvima nanotehnolo{ki senzori sunajprikladniji za upotrebu u urbanim pod-ru~jima za nadzor i pra}ewe situacije, tvr-de Danijel Ratner i Mark A. Ratner u svojojkwizi Nanotehnologija i bezbednost domo-vine: Novo oru`je za novi rat (Nanotech-nology and Homeland Security: New Weaponsfor New Wars). Jo{ od 2003. postoji plan dase u ira~kim gradovima postave nanokame-re na svim ulicama i tako prati situacijau naseqenim mestima radi spre~avawa dej-stva terorista i pobuwenika.

Marta 2006. godine odràna je kon-ferencija pod patronatom ameri~kog mini-starstva odbrane o novoj generaciji vojnetehnologije (Next Generation Soldier Technol-ogy). Na upotrebu nanotehnologije u urba-nom ratovawu se ra~una kada sveukupnetehnolo{ke promene i napredak nauke buduomogu}ili jednostavniju i lak{u izradusvih potrebnih komponenti za borbene si-steme, ukqu~uju}i i celokupan sistem vojni-ka budu}nosti.

Nikola OSTOJI]

39

NOVE JERIHONSKE TRUBEZvu~no ili soni~no oru`je nije pro-

nalazak 21. veka. Jo{ iz biblijskih da-na prenosi se pri~a da je Jo{ua sru{iojerihonske zidine zvucima sedam trubaod ovnujskih rogova. To govori da seodavno znalo za veliku snagu zvu~neenergije i da niske zvu~ne frekvencijeimaju specifi~no dejstvo na qudski or-ganizam. Sa time se ekperimentisalo isredinom pro{log veka. Prema najnovi-jim saznawima ameri~ka vojska je kori-stila zvu~no oru`je zvu~ne sisteme ve-like snage, jo{ u Panami 1980. godine.Septembra 2004. specijalne snage, uokriqu jedinica za psiholo{ko rato-vawe, upotrebile su protiv pobuwenikazvu~no oru`je u ira~kom gradu Faluxi. Utom slu~aju kori{teni su generatorizvu~nih talasa razli~itih frekvencija,koji su, u stvari, pravo soni~no ili ul-trasoni~no oru`je nazvano zvu~no neu-bojito oru`je (Sonic Non-Lethal Weapons).

Zabeleèno je tako|e da je 2005. go-dine sa ameri~ke krstarice Seabourn Spirituspe{no kori{ten zvu~ni sistem dugih zvu~-nih talasa (LRAD) protiv pirata koji su na-pali jedan brod na moru, 160 km od Soma-lije. Zvu~ni sistem LRAD koristi ameri~kamornarica sa broda USS Cole (DDG 67) nagranici izme|u Iraka i Jemena zastvarawe bara`ne za{tite, nakon napadakoji su na taj brod izveli muslimanski te-roristi i teè ga o{tetili. Isti sistemprimewuje i ameri~ka policija za ras-terivawe demonstracija. Re~ je o ure|ajumase 20 kg koji emituje zvu~ni snop {irine15 do 30 (samo visoke frekvencije) prekozvu~nog panela kru`nog pre~nika 83 centi-metara. Maksimalna snaga je 150 decibe-la (1.000 W/m) na udaqenosti od jednogmetra (ja~ina zvuka 120140 dB o{te}ujequdski sluh). Ovaj emiter zvu~nih talasaupotrebqava se sa daqina od 300 do 500metara. Na 300 metara ton ima zvu~nu sna-gu 105 dB. Frekvencija koja se emituje iz-nosi 2.5 kHz.

Zvu~ni top LRAD na brodu ameri~kemornarice

Virtuelni sistem za upravqawegradskim borbama

15. april 2007.40

P I [ T O Q H S 2 0 0 0

ZA SVEVRSTEMUNICIJEPi{toq HS2000 je usvojen kao standardni pi{toq hrvatske vojske i policije, a od 2002. godine po licenci gaproizvodi poznata ameri~ka fabrika oru`jaSpringfield Armory pod oznakom XD9

bijena je i u{teda u teìni. Dr{ka pi{to-qa je ~ekirana spreda i pozadi, kako nebi iskliznuo iz vla`ne ili oznojene {ake.Usek u bazi {titnika obara~a potpomaèda oru`je leì niè i udobnije u {aci. Le-ì{te za palac i oblik dr{ke omogu}uju dai strelci sa mawom {akom i kra}im kaì-prstom lako dosegnu obara~, {to nije slu-~aj kod svih pi{toqa.

Zatvara~ se izra|uje CNC procesom(kompjuterska numeri~ka kontrola) od vrlokvalitetnog ~elika i obloèn je brunira-lom, materijom sli~noj poznatom glokovomteniferu, a omogu}uje dugotrajnu za{tituod korozije i oksidacije. Na zadwem deluotvora za izbacivawe ~aura je poluga kojaje indikator metka u cevi. Ona {tr~i kadaje metak u cevi, te se moè napipati u mra-ku. Na zadwoj strani navlake je indikatornapetosti pi{toqa ako je oru`je napeto,indikator {tr~i i moè se videti, odno-sno napipati.

Cev izra|uje svetski poznati austrij-ski proizvo|a~ Boler i ona se odlikujupro{irewem ka predwem delu, {to se ina-~e vi|a samo kod takmi~arskih pi{toqa.Opruga je dvojna, teleskopskog tipa, sli~-no gloku 26, i umawuje trzaj pri opaqewu,i intenzitet udara kome je zatvara~ izlo-èn tokom opaqewa.

Pi{toq HS2000 ima tri sigurnosnamehanizma. Prvi je sme{ten u obara~u,sli~no gloku, i zahteva da strelac prvo po-vu~e primarni, a potom pritisne i sekun-darni obara~. Time je osigurano da pi-{toq ne moè da opali sve dok se obara~ne pritisne do kraja. Mada je dugog hoda,obara~ u su{tini funkcioni{e po princi-pu jednostruke akcije. Drugi sigurnosni me-hanizam predstavqa razdvaja~ koji {tr~ina zadwoj strani dr{ke pi{toqa, sli~nokoltu 1911. Oru`je ne moè da opali os-im ako je razdvaja~ ~vrsto stisnut {akom,jer ne samo da blokira zapiwa~, ve} ne do-zvoqava ni pomerawe zatvara~a. Pi{toqne moè opaliti sve dok zatvara~ nije upotpunosti u predwem poloàju. Ta odlikaje vrlo bitna jer se mnogim polimerskim

PET KALIBARA IPET VELIÎNASpringfild nudi pi{toq u pet ka-

libara, pet veli~ina i ~etiri boje. Ka-libri su 9 para, .40 smit i veson, .357ZIG, .45 ACP i .45 GAP. Veli~ine su:standardni slu`beni sa cevi od ~etiriin~a (102 mm), takti~ki (cev duga petin~a, odnosno 127 mm), model V-10 sakompenzatorom, kompaktni i subkom-paktni sa cevi dugom tri in~a (76,2mm). Boje u ponudi su crna, maslinasto-zelena, dvotonalna i vojno braon.

Glavni dizajner i proizvo|a~ oru`ja ubiv{oj SFRJ bili su Zavodi Crvenazastava namenska industrija. Me|u-tim, tokom oruàne secesije Hrvatskesmatrano je da, i pored velikog broja

raznorodnih kratkih cevi u toj republici(me|u kojima su predwa~ili odli~ni ~e{kipi{toqi CZ-75), postoji potreba za auten-ti~nim doma}im oru`jem. Zato je tokom1991, projektni tim sa Markom Vukovi}emna ~elu stvorio prvi hrvatski pi{toq PHP. Ovo oru jè je u su{tini predstavqaloadaptaciju poznatog valtera P-38 iz Drugogsvetskog rata. Spoqne razlike su bile mi-nimalne: duì ram i produèna vo|ica na-vlake, te ko~nica na ramu umesto na zatva-ra~u kao kod valtera. Kapacitet je iznosio15 metaka u dvoredom okviru, dok je kod val-tera bio osam. Dugme utvr|iva~a okvirasme{teno je na uobi~ajenom mestu, u prede-lu korena {titnika obara~a, a kod valteraje bilo sa dowe strane dr{ke pi{toqa.Bravqewe pi{toqa obavqalo se po prove-renom valterovom sistemu padaju}eg bloka.

Na po~etku proizvodwe oru`je je nu-|eno u tri modela: standardni, ukupne du-ìne 205 mm (cev 125 mm) i mase od 957grama (prazan), kompaktni (cev 100 mm) itakmi~arski (cev duìne 152 mm). Pi{toqje bio skup jer je ra|en glodawem iz punogkomada ~elika. Prve serije su bile lo{egkvaliteta izrade i karakterisalo ih je ~e-sto lomqewe delova. Neadekvatna kon-strukcija donosa~a metaka u okviru povre-meno je dovodila do zaglavqivawa oru`jausled pobadawa metka. Od ponu|enih mode-la najvi{e primeraka je proizvedeno ustandardnom obliku.

Nakon prelaznog modela HS95 (hrvat-ski samokres model 95), kod kog se sa val-terovog sistema bravqewa pre{lo na mo-difikovani brauningov, firma I. M. Me-tal iz Ozaqa kod Karlovca povukla je sme-li potez i donela odluku da, slede}i savre-mene svetske trendove, dizajnira i proiz-vede pi{toq sa ramom od polimera. Prviprototipovi su izra|eni tokom 1998. godi-ne, a novo oru`je je nazvano HS2000.

TRI SIGURNOSNAMEHANIZMAZa izradu rama upotrebqen je mate-

rijal nazvan ultramid 66, poznat po izu-zetnoj trajnosti i termostabilnosti. [i-ne na ramu za kretawe zatvara~a samo suu predwem delu izra|ene od ~elika, a uzadwem od polimera, {to u prvi mah moèizgledati nedovoqno sigurno. Me|utim,konstruktori su bili u pravu jer je predwideo {ina vi{e optere}en od zadweg, a do-

41

pi{toqima de{ava da se za-tvara~ pomera unazad priuvla~ewu u usku futrolu.Tre}i mehanizam je sigurno-sna ~ivija udarne igle.

Pi{toq pouzdano funk-cioni{e sa svim vrstama mu-nicije, osim one sa {upqimvrhom gde je {upqina vrlo{iroka. Me|utim, i u timslu~ajevima je dovoqno da sedlanom gurne zatvara~ kakobi se metak ubacio u cev. Saodstojawa od 25 jardi (oko23 metra) pogoci se lakogrupi{u u povr{inu mawu odpet centimetara.

HS2000 je usvojen kaostandardni pi{toq hrvatskevojske i policije. Poznataameri~ka fabrika oru`ja,Springfield Armory, 2002. ot-kupila je licencu za proizvodwu i plasmantog pi{toqa. Preimenovan je u XD9 (Xtre-

me Duty, odnosno izuzetno te{ke du`no-sti) i za kratko vreme, zahvaquju}i ne-spornom kvalitetu i pristupa~noj ceni(530 dolara u odnosu na 670 koliko stajeglok 17), i agresivnom marketingu Spring-filda, stekao je reputaciju na zahtevnomtrì{tu oru`ja u SAD.

Ameri~ki komentatori govore u su-perlativima o Springfield XD, koriste}i itermin prvi pravi pi{toq 21. veka. Poodre|enim izvorima, kao npr. magazinAmerican Rifleman ili Shooting Industry Aca-demy of Excellence, model u kalibru .45progla{en je za pi{toq godine. Kombi-nacijom najpopularnijih odlika svojihprethodnika (gde svrstavaju kolt 1911, zig-zauer i glok), uz dodatne sopstvene inova-cije stavqene na pouzdan, jednostavan i

TE[KE DU@NOSTIGodine 2002. poznata ameri~ka

fabrika oru`ja, Springfield Armory, ot-kupila je licencu za proizvodwu i pla-sman tog pi{toqa. Preimenovan je uXD9 (Xtreme Duty, odnosno izuzetno te-{ke du`nosti) i za kratko vreme, za-hvaquju}i nespornom kvalitetu i pri-stupa~noj ceni (530 dolara u odnosuna 670 koliko staje glok 17), i agre-sivnom marketingu Springfilda, ste-kao je reputaciju na zahtevnom trì-{tu oru`ja u SAD.

INDIKATORI METKAU CEVINa zadwem delu otvora za izbaci-

vawe ~aura je poluga koja je indikatormetka u cevi. Ona {tr~i kada je metak ucevi, te se moè napipati u mraku. Nazadwoj strani navlake je indikator na-petosti pi{toqa ako je oru`je nape-to, indikator {tr~i i moè se videti,odnosno napipati.

efikasan nosa~, mnogi autori veruju da suhrvatski projektanti oru`ja znatno una-predili umetnost izrade pi{toqa (en.wi-kipedia.org).

Springfild nudi pi{toq u pet kali-bara, pet veli~ina i ~etiri boje. Kalibrisu 9 para, .40 smit i veson, .357 ZIG, .45ACP i .45 GAP. Veli~ine su: standardnislu`beni sa cevi od ~etiri in~a (102mm), takti~ki (cev duga pet in~a, odnosno127 mm), model V-10 sa kompenzatorom,kompaktni i supkompaktni sa cevi dugomtri in~a (76,2 mm). Boje u ponudi su crna,maslinasto-zelena, dvotonalna i vojnobraon. Kapacitet okvira i dimenzije za-vise od kalibra i veli~ine modela, alistandardne varijante primaju 16 metaka 9para, 12 .40 SiV i 13 .45 ACP. Duìna kodnavedenih modela je oko 180 mm, a masapraznog oru`ja 650 grama, odnosno oko910 grama (napuwen).

ORU@JE I ZA MAWU [AKUAmeri~ki izvori posebno isti~u er-

gonomske odlike dr{ke pi{toqa koje omo-gu}uju i strelcima sa mawom {akom da la-ko rukuju oru`jem, ali i ugao pod kojim jedr{ka pi{toqa postavqena u odnosu naram, koji je isti kao kod kolta 1911, najo-miqenijeg ameri~kog pi{toqa svih vreme-na. Springfild nudi doìvotnu garancijuza XD, {to zna~i da }e svaki kvar na pi-{toqu fabrika otkloniti o sopstvenomtro{ku. Tokom testirawa pi{toq XD je ga-zio kamion, smrzavan je u bloku leda, za-trpavan u pesak, ali je i pored svih isku-{ewa ispalio skoro 20.000 metaka bezikakvog zastoja. Sa druge strane, uo~eno jeda bruniral nije otporan kako se o~ekiva-lo, pogotovo pri no{ewu uz koù jer usleddejstva soli iz znoja, brzo dolazi do koro-zije, te se sada za za{titu koristi melo-nit. Tako|e se kritikuje stav proizvo|a~ada ne prodaje delove za XD, {to Spring-fild obja{wava time da }e se, uz doìvot-nu garanciju, svi eventualni problemi ikvarovi otkloniti kod samog proizvo|a~a,te prodaja delova nije potrebna.

Prodaja ovog, nesumwivo vrlo kva-litetnog oru`ja, za sada se odli~no od-vija.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

zako{enom oklopu tenka Chieftain, tako daje na T-64A, i svim kasnijim tenkovima, ka-libar pove}an na 125 mm. Sedamdesetihgodina po~iwu da se sti~u tehnolo{kiuslovi za postizawe dobre oklopne za{ti-te i pokretqivosti, tako da Zapad izbacu-je tenkove kao {to su M-1 abrams i leo-pard 2. Iako je oklopna za{tita tenka Chi-eftain u me|uvremenu poja~ana dodatnimoklopom Stillbrew, Britanci time nisu u pot-punosti bili zadovoqni. Kqu~ni momenatje bio razvoj vi{eslojnog Chobham oklo-pa, zahvaquju}i istraìva~kom radu drGilberta Harveja.

Krajem sedamdesetih godina, iranskeoruàne snage, ina~e korisnik tenkova Chi-eftain, zatraìle su novo oru|e, ta~nije 125vozila Shir-1 (verzija Chieftain FV4030/2) i~ak 1.225 novih Shir-2 (oznake FV4030/3).Me|utim, kako je reìm {aha Reze Pahla-vija pao u revoluciji februara 1979, a navlast do{ao antizapadno orijentisaniislamisti~ki reìm ajatolaha Homeinija,posao je otkazan. Tenkove Shir-1 je otkupioJordan (pod nazivom Khalid), dok je

15.april 2007.42

B R I T A N S K I T E N K C H A L L E N G E R

Iako se nikad nije ubrajao me|u tri najboqa, Challenger sigurnopredstavqa jednog od najneugodnijihpotencijalnih protivnika, pre svega,zbog mo}nog oklopa i topa

Poslovi~no tradicionalni Britanci,jo{ od kraja Drugog svetskog rata ver-ni su svom, pomalo specifi~nom vi|e-wu glavnog borbenog tenka (MBT Ma-in Battle Tank). [ezdesetih godina pro-

{log veka, u Nema~koj i Francuskoj pre-vagnula je tendencija razvoja tenkova sla-bije oklopne za{tite, ali odli~ne pokre-tqivosti. Smatralo se da se tada{womtehnologijom izrade oklopa nije moglaobezbediti dovoqna za{tita od protivo-klopnih projektila, {to je rezultiralotenkovima leopard i AMX-30. Me|utim,Britanci su smatrali da pokretqivost ni-kad ne moè biti odgovaraju}a zamenaoklopnoj za{titi, tako da je na tom prin-cipu nastao tenk Chieftain.

Hladni rat je pokazao da su Sovjetivi{e strahovali od odli~no oklopqenihbritanskih, nego brzih nema~kih tenkova.Pojava oklopwaka Chieftain izazvala je ko-renite promene na sovjetskim tenkovima.Pravilno je proceweno da ni novi topovi115 mm sa T-62 i T-64 potkalibarnim pro-jektilima nisu dorasli debelom i veoma

VEÎTI IZAZIVA^

FV4030/3, nakon mawih izmena, 14. decem-bra 1982. prihvatila britanska armija,pod nazivom ~elinxer Challenger(FV4030/4). Ova odluka je bila primamqiva, jerje razvoj, ina~e pla}en iranskim novcem,ve} bio zavr{en, a novi tenk sposoban zaparirawe novim sovjetskim T-72 i T-80. Pr-va jedinica koja je 12. aprila 1983. dobilatenkove ~elinxer bili su Kraqevski husari(Royal Hussars). Do 1990. proizvedeno je 420primeraka.

OKLOP, PA SVE OSTALOKao i wegovi prethodnici, i ~elinxer

se oslawao, pre svega, na oklopnu za{titu.Na ~elo kupole i trupa postavqen je vi{e-slojni Chobham oklop (kombinacija ~elika,aluminijuma i keramike). Iz tog razloga, ~e-ona oklopna za{tita uveliko prevazilazionu na tenku Chieftain, ekvivalenta 350400mm. Naime, procewuje se da ~elo trupa ~e-linxera pruà za{titu od oko 550 mm pro-tivpotkalibarnih (APFSDS), 800 mm pro-tivkumulativnih projektila (HEAT), a kupole620 mm, odnosno ~ak 1.000 mm (APFSDS i

43

HEAT). Takva oklopna za{tita, kada se tenkpojavio, bila je verovatno najboqa na sve-tu.

Naoruàwe je tako|e tradicionalno.Glavni top, oznake L11A5, kalibra 120mm, sa ` lebqenom cevi (za razliku od svihsavremenih tenkova koji imaju glatkocevnetopove), duìne je 55 kalibara, stabilizo-van je u obe ravni, a koristi trodelnu mu-niciju (projektil, puwewe u sagorqivoj vre-}i i kapisla). Tenk nosi 22 projektila APDSili APFSDS i 40 HESH (High Explosive Squ-ash Head projektil sa Hopkinsonovimefektom), {to je u to vreme bio najve}i ka-pacitet od svih operativnih tenkova. Saprojektilom APDS (potkalibarni, rotacio-no stabilisan) tipa L15 probojnost je bilaoko 290 milimetara na dva kilometra, asa savremenijim APFSDS L23 oko 500 mmna dva kilometra. Kori{}ewe municijeHESH je pravi kuriozitet, jer je ve}ina dru-gih tenkova pre{la ili na kumulativno-razornu (zapad), ili na kombinaciju kumu-lativnih i razornih (istok).

Me|utim, iako municija sa Hopkinso-novim efektom nije efikasna protiv savre-menih tenkova sa vi{eslojnim oklopom, anikad i nije bila naro~ito delotvorna pro-tiv ìve sile na otvorenom, i daqe je izu-zetno efikasna protiv zaklowenih ciqeva,na primer u bunkerima i zgradama. Poredtoga, top moè ispaqivati i dimne projek-tile. Tenk je opremqen spregnutim mitraqe-zom L8A2, a na krovu kupole L37A2, sa ukup-no 4.000 metaka 7,62 mm. Sa svake strane~ela kupole, postavqena su dva petocevnabaca~a dimnih kutija VIRSS.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV)sastoji se od balisti~kog ra~unara, laser-skog daqinomera i kompleta senzora ko-mandira i ni{anxije. Komandir raspolaèdnevnim ni{anom No37, koji je zamewiv sano}nim Rank Pullin sa poja~ava~em slike. Ni-{anxija ima periskopsku spravu No9 ili

PRESUDNA ODLUKAKona~na sudbina ovog tenka odlu-

~ena je krajem osamdesetih godina. Na-ime, na takmi~ewu tenkovskih posadaNatoa CAT, 1987. godine, Britanci susa ~elinxerom zauzeli posledwe mesto,ne zbog nepreciznosti, ve} zahvaquju}isredwem vremenu ispaqivawa granataod ~ak 11,75 sekundi (prakti~na brzinaga|awa od 5 met/min) {to je bilo znat-no slabije od M1A1 abrams sa osam se-kundi (7,5 met/min) i leoparda 2 od de-vet sekundi (7 met/min). To je pre svegabila posledica nestabilizovanogni{anxijinog ni{ana, tako da je tenkmogao precizno da ga|a samo iz mesta.

No10, te pomo}nu spravu No87. Naknadnoje ugra|ena termalna kamera, koju su moglikoristiti i ni{anxija i komandir, tipa Ba-rr and Stroud TOGS (Thermal Observation andGunnery Sight), ~ime su sposobnosti SUV-aznatno poboq{ane.

Pogon je obezbe|en turbo-dizel moto-rom Rolls Royce (danas Perkins) Condor CV-12 TCA-1200, snage ~etiri brzine napred itri nazad. Glavni to~kovi hodnog dela imajuhidropneumatsko oslawawe.

ODLIKE NOVOG MODELANa inicijativu i finansirawe kompa-

nije Vickers zapo~eo je 1986. rad na tenkuChallenger 2, koji bi zamenio Chieftain. Go-dinu dana kasnije tenk je prikazan Mini-starstvu odbrane, a 1991. je naru~ena pr-va tran{a od 127 vozila, koja su zvani~nou{la u operativnu upotrebu 1998. godine.Do aprila 2002. proizvedeno je 386 vozi-la za potrebe britanske armije.

U odnosu na Challenger (sada Challen-ger 1), Challenger 2 ima potpuno novu kupo-lu, dok je na trupu ura|eno 156 mawih i ve-

Municija 120 i 140 milimetara

}ih izmena. Oklopna za{tita je pove}anaugradwom Chobham oklopa druge generaci-je, pod nazivom i Dorchester. Nivo za{titena ~elu trupa pove}an je na oko 650/1.000mm, odnosno 950/1.500 mm (protiv APFS-DS/HEAT projektila) na kupoli, {to je u vre-me kada je u{ao u upotrebu ponovo bio naj-vi{i stepen za{tite me|u operativnim ten-kovima. Ova visoka pozicija zadràna jedo dana dana{weg.

U kupolu je ugra|en novi top 120 mmL30A1, sa produènom barutnom komorom iopremqen automatskim sistemom ubaciva-wa kapisle. Pored starije municije, top mo-è ispaqivati i nove APFSDS projektile L26(CHARM 1) i L27 (CHARM 3), sa penetrato-rom od osiroma{enog uranijuma. ProjektilL27 ima probojnost od oko 700 mm na dvakilometra, {to ga uvr{tava me|u najefika-snije projektile danas. Komandir raspola-è francuskom panoramskom ìrostabili-sanom termalnom spravom SFIM VS 580-10,sa integrisanim laserskim daqinomerom,{to je na tenkovima retkost i predstavqavrlo koristan dodatak.

Na {titu topa postavqena je termal-na kamera Thales TOGS II, koju mogu koristi-ti i komandir i ni{anxija, dok ni{anxijapored toga raspolaè i stabilisanom pe-riskopskom spravom Thales GPS i laser-skim daqinomerom. Ovim izmenama SUV-ai sistema puwewa topa, na testirawima jedemonstrirana mogu}nost poga|awa {estciqeva za 26 sekundi (brzina ga|awa od~ak 14 met/min) u pokretu, pri ~emu su ci-qevi raspore|eni u luku od 110 stepeni!

no, jer su puwewa postavqena u te~no{}unapuwene }elije, tako da je dopunskim dej-stvom sistema za ga{ewe poàra dva od~etiri ~lana posade uspelo da napusti vo-zilo. O~igledno, i britanski konstruktorisu, kao i sovjetski, smatrali da je posta-vqawe puwewa na podu tenka najsigurnijere{ewe, ali se ovog puta to pokazalo kaogre{ka, jer nije izvr{eno potpuno odvaja-we od posadnog prostora kao kod abramsa.Projektili su postavqeni u ni{u kupole.

NEUSPEH NA TR@I[TUUprkos poboq{awima, ~elinxer 2, os-

im Velike Britanije i Omana (38 tenkova)nije naru~ila nijedna zemqa. Primera radi,Britanci su se iz tendera za [vedsku povu-kli iz nepoznatih razloga (zvani~no zbogpriprema za gr~ki tender), dok je na gr~komtenderu pobedio sjajni nema~ki leopard 2.

No, ovo nikako ne treba da bude argu-ment protiv tenka ~elinxer 2, jer je leopard2 pobe|ivao i druge, pre svega abramsa,francuskog leklerka, ruskog T-80U i ukra-jinskog T-80UD. Uprkos svemu tome, ~elinxer2, tipi~ni tradicionalni britanski proiz-vod, samom svojom sna`nom oklopnom za{ti-tom, mo}nim topom i savremenim SUV-om ite kako zavre|uje strahopo{tovawe i pred-stavqa vi{e nego ozbiqnog protivnika sva-

kom tenku danas.

Motor je zadràn, uz digitalni sistem kon-trole rada, ali je ugra|ena nova hidrodi-nami~ka transmisija TN54, sa {est stepeniprenosa napred i dva nazad. Ugra|eno je hi-dropneumatsko oslawawe druge generacije,tako da je maksimalna brzina u terenskimuslovima dostigla 40 km/h. Na taj na~in,gotovo su dostignuti glavni konkurenti po-put M1A2 abramsa (45 km/h) i leoparda2A5 (48 km/h), iako je, realno mawe va`na,maksimalna brzina na dobrom putu pove-}ana svega na 59 km/h.

Challenger 2E koji je neuspe{no konku-risao na gr~kom tenderu ima nema~ki pogon-ski blok Eiropowerpack (motor MTU-883 sna-ge 1.500 KS i transmisiju Renk HSWL-295TM) i ve}i kapacitet goriva, ~ime se au-tonomija pove}ava na 550 kilometara.Ugra|en je novi SUV, sa francuskim komple-tom senzora: komandirov panoramski ter-malni ni{an SAGEM MVS-580 i ni{anxijintermalni ni{an SAGEM SAVAN-15, oba salaserskim daqinomerima. Iako je razma-trana ugradwa topa 140 mm, danas je aktu-elna zamena topa L30 nema~kim glatkocev-nim topom Rheinmetall 120 mm L55, kao naleopardu 2A6, ~ime }e se obezbediti stan-dardizacija municije sa saveznicima iz Na-toa, produìti vek cevi i pove}ati efika-snost i upotrebqivost kori{}ewem vi{evrsta municije, izme|u ostalog i inteligent-no-programabilne. Predvi|ena je potkali-barna municija APFSDS DM53, za koju jeobjavqeno da je na balisti~kim testi-

REKORD U DAQINITaj tenk drì i apsolutni svetski

rekord u daqini uspe{nog dejstva jerje HESH projektilom pogo|en i uni-{ten ira~ki tenk T-55, sa neverovat-nih 5.100 metara!

PROHODNOSTU PUSTIWSKIM USLOVIMAêlinxer je smatran defanzivnim

vozilom, maksimalne brzine 56 km/h,koja je bila znatno mawa od brzine kon-kurenata (oko 70 km/h). Me|utim, zah-vaquju}i visokoj pouzdanosti i prohod-nosti u pustiwskim uslovima (razvijenza Iran), uprkos visokom specifi~nompritisku na podlogu, u Zalivskom ratuse odli~no pokazao. Sto osamdesetovih tenkova stacioniranih u Saudij-skoj Arabiji odgovorni su za uni{tewevi{e od 300 ira~kih tenkova, uglavnomzastarelih T-55.

rawima prevazi{la dosada{wi najboqibritanski projektil APFSDS L27.

Tokom posledweg Zalivskog rata, po-kazalo se da je bo~na za{tita tenka ~elin-xer 2 znatno boqa nego kod ameri~kihabramsa. Jedan ~elinxer 2 je uni{tio ame-ri~ki abrams pogotkom potkalibarnog pro-jektila u bok, {to je izazvalo odvajawe ku-pole od tela tenka, sli~no kao kod u tompogledu na zapadu nadaleko kritikovanih

T-72. Me|utim, deto-nacija se nije de-

sila trenut-Najnovija modifikacija saugradwom dodatnog oklopa Sebastian BALO[

Ekspanzija kineske ratne tehnike nastavqa se nesmawenom èstinom. Prema ob-javqenim podacima, najnovije prikazano guseni~no borbeno vozilo pe{adije (BVP)pod oznakom ZBD-97, ili Type 97, predstavqa jedno od najuspe{nijih re{ewa te vrsteu svetu. Vozilo jeu osnovi doma}ekonstrukcije, alikoristi rusku ku-polu konstrukci-onog biroa KBPpod oznakom Bah-~a-U. Ta kupola,koja se ina~e ko-risti i na vazdu-{nodesantnim vo-zilima BMD-4,moè se koristi-ti i u okviru pro-grama modifika-cije BTR-90 iBMP-2. Kupolaje modifikacija one koja je kori{}ena na BVP BMP-3 i ima spregnuti top kalibra 100mm, automatski top 30 mm i mitraqez 7,62 mm. Iz topa 100 mm moè se lansiratii kineski ekvivalent protivoklopne vo|ene rakete bastion, a kupola raspolaè dnev-no-no}nim ni{anskim i osmatra~kim sistemima za komandira i ni{anxiju. Za razlikuod BMP-3, ZBD-97 je klasi~ne konfiguracije sa motorom napred, kupolom u sredinii posadnim prostorom pozadi, za pet do sedam vojnika. Ta konfiguracija se smatra po-voqnijom nego kod BMP-3 sa motorom pozadi, zbog ~iwenice da vojnici ne moraju dapreska~u pogonski blok kako bi napustili vozilo. ZBD-97 je potpuno amfibijsko vo-zilo i pretpostavqa se da sopstvenim pogonom, u uslovima mirnijeg mora, moè daprevali put od Kine do Tajvana. S. B.

45

KINESKO BORBENO VOZILO PE[ADIJE ZBD-97

VAZDU[NI JASTUCI ZA HAMERA

JU@NOAFRI^KITRANSPORTER

Ju`noafri~ki proizvo|a~ Ive-ma prikazao je novo oklopno tran-sportno vozilo gila 4h4. Duìna vo-zila je 6,5 m, {irina 2,5 m, a visi-na 2,75 m. Masa vozila je 13.600 kg,a moè da prevozi teret mase 3.200kg. Vozilo pokre}e dizel-motor Mer-cedes-Benc, snage 16O kW. Ima au-tomatski mewa~. U kupolu vozila mo-è da se ugradi te{ki mitraqez ilitop kalibra 20 mm, odnosno auto-matski baca~ granata. Posada je dvo-~lana, a moè da prevozi devet voj-nika. S. A.

ROBOTIZOVANI OKLOPWAKAmerikanci testiraju oklopno vozilo to~ka{ 8h8 Stryker

bez qudske posade. To je napredni tehnolo{ki demonstratorvo|en daqinski. Ciq projekta je da se razvije savremeno robo-tizovano oklopno vozilo nameweno za za{titu pokreta vojnihkonvoja. Osnovni senzori obuhvataju laserski radar (LARED),termovizijsku kameru i prenosne ra~unarske sisteme za obra-du i kontrolu podataka. Na prvim testirawima Stryker je posti-gao brzinu od 30 do 65 kilometara na ~as.

S. A.

Ameri~ka firma Textron Systems razvila je novi sistemza za{titu terensko-transportnih automobila hamer od ru-skih ru~nih protivoklopnih baca~a RPG-7. Taj sistem, podnazivom TRAPS (Tactical RPG Airbag Protection System), podra-zumeva kori{}ewe radarskog sistema za otkrivawe nado-laze}eg projektila i vazdu{ne jastuke postavqene oko kro-va vozila. Naduvavawem vazdu{nih jastuka spre~ava se ak-tivirawe upaqa~a protivoklopnog projektila. Masa siste-ma je 57 kg, a cena oko 10.000 ameri~kih dolara.

S. B.

konkursu JPATS (kojim su SAD traìle za-jedni~ki {kolski avion za sve vidoveoruànih snaga) verovatno je uticao nastavove ve}eg broja drugih vazduhoplov-stava koja su se, kao i ameri~ko, u osnov-noj obuci pilota opredelili za turboe-lisni avion.

KLASI^NAKONCEPCIJA

Ipak, razvoj vazduhoplovne tehnike,a i novi zahtevi koji su se pojavili u pro-cesu obuke borbenih pilota, ponovo supodstakli razmi{qawa o mlaznom {kol-skom avionu u osnovnoj leta~koj obuci.Takvi stavovi postali su naro~ito zani-mqivi intenzivirawem saradwe evrop-skih vazduhoplovstava oko zajedni~kog{kolovawa pilota (AEJPT), ali i tenderive}ih vazduhoplovstava kao {to su to, naprimer, britansko, izraelsko i austra-lijsko vazduhoplovstvo. Naime, potenci-jalna unifikacija flote {kolskih avio-na ili plasman ve}eg kontingenta zna~i-li bi i ve}u proizvodnu seriju koja bisvakoj kompaniji koja se bavi izradom{kolskih aviona osigurala perspektivu

i profit na duè staze. Po svemu sude}i,to je i za kompaniju Alenia Aermacchi (~ijije sastavni deo u me|uvremenu postao SI-AI-Marchetti) bio glavni pokreta~ki motivda oìvi projekat aviona S.211. Redizaj-nirana varijanta dobila je oznaku M-311 i prvi put je predstavqena na vazdu-hoplovnom sajmu La Burè u junu prote-kle godine.

Izvana posmatrano, M-311 ne re-prezentuje zna~ajan dizajnerski pomak uodnosu na prethodnika jer se, aerodina-mi~ki gledano, radi o gotovo istom avio-nu. U pitawu je, dakle, avion klasi~nekoncepcije sa visoko postavqenim stre-lastim krilom i stajnim trapom tipa tri-cikl. Na krilu je primewen superkriti~-ni aeroprofil koji omogu}ava boqe po-na{awe aviona na supsoni~nim brzina-ma, ali je ovaj profil isto tako efika-san i u drugim brzinskim opsezima jerobezbe|uje solidnu manevarbilnost. Ukonstrukciji aviona primewen je ve}iprocenat kompozitnih materijala, ali je,i pored toga, zbog oja~awa konstrukcije iugradwe nove opreme pove}ana masaaviona. Da bi smestili novu elektronsku

MALA LETELICA ZA VELIKI

PROFIT

Psnovna leta~ka obuka, u kojoj se re-alizuje oko 50 odsto ukupnog naletatokom {kolovawa pilota, segment jekojim suvereno vladaju turboelisniavioni. Wihova ekspanzija zabe-

leèna je osamdesetih godina pro{logveka zahvaquju}i, pre svega, niskim eks-ploatacionim tro{kovima i letnim oso-binama koje su bile bliske mlaznim {ko-lskim avionima prve generacije. Retkiprojekti mlaznih {kolskih aviona razvi-jenih u tom periodu nisu zabeleìli zna-~ajnije uspehe, bez obzira na kvalitet.Jedan od takvih aviona bio je i S.211,mlazni {kolski avion namewen osnovnojobuci, koji je u sopstvenoj reìji razvi-la italijanska kompanija SIAI-Marchetti.

Prototip ovog aviona poleteo jeaprila 1981. godine. Avion nije prihva-tilo italijansko ratno vazduhoplovstvoiz prostog razloga jer je u isto vremeuvo|en ne{to ja~i {kolski avion tipaAermaki MB.339. Paralelno, S.211 ponu-|en je stranim kupcima. Singapur je za{kolovawe svojih pilota kupio 30, Fi-lipini 24, a Haiti ~etiri aviona tipaS.211. Me|utim, neuspeh tog aviona na

U poku{aju da smawe primat turboelisnih aviona koji dominiraju savremenom leta~kom obukom, Italijani su nedavno predstavili prototip novog mlaznog {kolskog aviona. Letelica, ozna~ena kao M-311, razvijena je iz modela S.211 koji se pojaviopo~etkom osamdesetih godina pro{log veka.

M L A Z N I [ K O L S K I A V I O N M - 3 1 1

46 15. april 2007.

opremu, nos aviona produèn je za 35centimetara.

Avion M-311 pokre}e jedan turbo-ventilatorski motor tipa Pratt & WhitneyCanada JT15D-5C sa potiskom od 14.18kN. U odnosu na ranije primewivani mo-tor podvarijante 4C, 5C je sna`niji zaoko 30 odsto. Ve}a snaga delom kompenzu-je ve}u masu, a delom obezbe|uje boqe let-ne osobine. Sa odnosom masa/potisak od0.47 u osnovnoj, {kolskoj varijanti, M-311 pruà {iru upotrebnu anvelopu u od-nosu na turboelisne konkurente, {to jezna~ajno i sa aspekta potencijalne bor-bene primene u pomo}noj varijanti.

Me|utim, posmatrano sa aspekta sa-vremene leta~ke obuke, daleko bitnije supromene izvedene na elektronskim i dru-gim sistemima aviona. Veliko iskustvo ko-je je kompanija Alenia Aermacchi stekla saja~im {kolskim avionima tipa MB.339 CDi M-346 pojeftinilo je i pojednostavilointegraciju ovih sistema na avion M-311.Oni su u potpunosti prilago|eni ranojadaptaciji studenata pilota na izgled ifunkcionalnost prostora u kabinama naj-savremenijih borbenih aviona.

Kompletna avionika povezana je ma-gistralom podataka MIL-STD-1553B. Kom-pjuter misije upravqa razli~itim siste-mima ukqu~uju}i i brojne displeje. Pred-wi kabinski prostor opremqen je sa gor-wim prikaziva~em (HUD) i tri vi{efunk-cijska displeja u boji (MFD) kompatibil-nim sa nao~arima za no}no letewe(NVG). Zadwi kabinski prostor posedujetri displeja od kojih jedan prenosi slikusa gorweg prikaziva~a iz prve kabine.Izgled displeja konfigurisan je sli~nokao na avionu Hawk LIFT, dok su komandetipa ruke na gasu i palici (HOTAS) pre-uzete sa MB.339 CD. Avion je standardnoopremqen sa INS/GPS sistemom, zatim sa

VOR/ILS, DME ili TACAN ure|ajima, tesnima~em audio/video i ostalih letnihpodataka.

VARIJANTA ZA BORBUDigitalna mapa i ra~unar za upra-

vqawe podvesnim teretima (SMS) jesu, zasada, opcija za kupce kojima je M-311 po-treban i kao laki borbeni avion. Ipak,po{to je M-311 primarno {kolski avi-on, neprihvatqivo je da on u sebi nemaintegrisan kompleksni sistem simulacijekoji, izme|u ostalog, podrazumeva virtu-elni radar, data-link, imitaciju otkazakoju bi izazvao nastavnik iz zadwe kabi-ne itd. Proizvo|a~ je to zasada naveo kaoopciju, mada, po savremenim kriterijumi-ma, ovo vi{e ne sme da bude opcija ve}standard. Upravo ovaj detaq pomalokvari uop{teno dobru sliku o avionu.

Sli~an slu~aj je i sa ubojnim sred-stvima avion na ~etiri podvesne ta~kemoè da ponese 1.000 kilograma ubojnihsredstava, koja spadaju u kategoriju ne-vo|enih. U savremenim uslovima ovo ne-ma naro~ito veliki zna~aj ni u {kolskoj(ra~unari mogu da izra~unavaju padneta~ke bez upotrebe pravih sredstava) niu borbenoj varijanti.

Ukupan resurs aviona je 15.000 sa-ti naleta. Wegovo odràvawe je po sta-wu, a ne po fiksnim intervalima, {to jedonedavno bilo uobi~ajeno. Softver-skim nadgledawem svih vitalnih sistemai ure|aja o~itava se wihovo stawe, a naosnovu toga vr{e se potrebne zamene ipopravke.

Proizvo|a~ tvrdi da je sa cenom odoko sedam i po miliona ameri~kih dola-ra M.311 u rangu najsavremenijih tur-

47

TA K T I ^ K O - T E H N I ^ K E O D L I K EPogonska grupa: 1 x Pratt & Whitney Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18 kN

Dimenzije: duìna 9,85 mvisina 3,73 mrazmah krila 8,51mpovr{ina krila 12,60 m2Masa praznog aviona 2.300 kgmaks. koristan teret 1.000 kgmaks. poletna masa 4.100 kgUnutra{we gorivo 893 l

Performanse: krstare}a brzina 740 km/hmaks. brzina u ponirawu 796 km/h (mah 0.8)maks. brzina horiz. leta 740 km/hbrzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom 156 km/hprakti~ni plafon leta 12.120 mdolet sa unutra{wim gorivom 1.389 kmdozvoqena G-preoptere}ewa +7/-3.5duìna poletawa 450 mduìna sletawa 460 mmaks. brzina uzdizawa 4,6 m/s

Ispred pilota u predwoj kabini se nalaziprikaziva~ (HUD) i tri vi{efunkcijskadispleja u boji (MFD), kompatibilna sa

nao~arima za no}no letewe (NVG)

potpunosti borbeno upotrebqiva lete-lica koja nosi {irok asortiman preci-zno vo|enih sredstava vazduh-vazduh ivazduh-zemqa.

Ovakve ~iwenice ali i kontradik-tornosti sigurno }e biti zanimqive sva-kom vazduhoplovstvu koje osmi{qavavlastiti, savremeni koncept leta~keobuke. A M-311 }e naro~ito biti inte-resantan dràvama koje ozbiqno razma-traju M-346, {kolski avion za vi{e ni-voe obuke koji proizvodi ista kompani-ja. Prvi takav primer su UjediweniArapski Emirati, odnosno, jedna kompa-nija iz Abu Dabija koja je pokazala inte-resovawe za licencnu izradu oba nave-dena tipa aviona M-311 i M-346.

mr Slavi{a VLAÎ]

15. april 2007.

boelisnih konkurenata kao {to su PC-21, Super Tukano, T-6B. Tako|e, navodi seda za ista sredstva on nudi daleko vi-{e. Prora~unato je i da }e tokom ìvot-nog veka na mlazni avion M-311 bitipotro{eno oko pet odsto vi{e sredsta-va nego na turboelisni avion, ali uz do-bitak na kvalitetu obuke. Otvorenimostaje pitawe koliko }e M-311 biti sku-pqi kada u wega budu integrisani siste-mi simulacije u letu kao na konkurenti-ma, {to }e, svakako, pruìti objektiv-niju sliku o avionu i wegovoj primewi-vosti u savremenim sistemima obuke.Suprotno tvrdwama stru~waka iz kom-panije Alenia Aermacchi stoji i podatakda je na primer EMB-314 Super Tukano,iako slabijih letnih karakteristika, u

48

P R E K I D A L I S E

Po~etkom marta Boing je objavio da }epo~eti sa ga{ewem proizvodwe transporteraS-17 ukoliko ne dobije nove poruxbine. Ame-ri~ko ratno vazduhoplovstvo poru~ilo je 190aviona, i uz avione za Ujediweno Kraqev-stvo, Kanadu i Australiju, proizvodwa }e tra-jati do sredine 2009. godine, ali, kako su zasklapawe jednog S-17 od nule potrebna 34meseca, ameri~ki proizvo|a~ je ve} obusta-vio nabavke delova i sklopova, osim za ve}

ODLO@ENOFORMIRAWE FLOTEBESPILOTNIHLETELICAPo~etkom ove godine predstavnici

zdruènog General{taba OS SAD objavilisu nameru o odlagawu radova na razvoju no-vih sistema bespilotnih letelica (BLP) kaodela Borbenog sistema budu}nosti (FutureCombat Systems FCS). Program moderniza-cije BPL predvi|ao je razvoj ~etiri vari-jante FCS UAV sistema: klase 1, 2, 3 i 4. Me-|utim, zbog do sada nepoznatih razloga od-lu~eno je da se rad na razvoju bespilotnihletelica klase 1 i 4 nastavi, a da se razvojbespilotnih letelica klase 2 i 3 obustavina neodre|eno vreme, a to remeti planoveratnog vazduhoplovstva SAD o formirawuflote BPL u okviru RV.

G. K.

Anvelopa {kolskih aviona

P R O I Z V O D W A S - 1 7

RADARI I PROJEKTILI ZA PAKISTANSKE FALKONEAmeri~ka kompanija Northrop Grumman Electronic Systems objavila je sklapawe ugovora,

vrednog oko pedeset miliona dolara, o isporuci 52 avionska radara za potrebe ugradwe napakistanske borbene avione F-16. Proizvodwa i isporuka radara AN/APG-68(V)9 trebalo bida bude zavr{ena do polovine 2010. godine. Ugovor je deo programa opremawa i modernizaci-je pakistanskog Ratnog vazduhoplovstva, vrednog 5,1 milijardi dolara. U okviru tog programaPakistan }e nabaviti 18 novih aviona F-16 C/D Blok 50/52 i modernizovati svoje, ve} naba-vqene F-16A/B Blok 15. Tako }e od 52 naru~ena radara wih 18 biti ugra|eno u nove avione,dok }e se sa ostalih 34 radara modernizovati staripakistanski falkoni.

Radari AN/APG-68(V)9 omogu}avaju znatno po-boq{awe preciznosti napada na zemaqske ciqeve,imaju ve}i domet pri zahvatu ciqeva u vazdu{noj bor-bi, uz ve}u operativnu pouzdanost i znatno maweoperativne tro{kove. Do sada je, na osnovu potrebaosam zemaqa, proizvedeno vi{e od 450 radaraAN/APG-68(V)9, koji su ugra|ivani na nove avi-one ili su bili deo modernizacije starijihvarijanti falkona. Uz radare, Pakistan jesklopio i ugovor kojim }e nabaviti noveprojektile vazduh-vazduh za svoje falko-ne. Naru~eno je 500 projektila AIM-120 AMRAAM i 200 projektila va-zduh-vazduh AIM-9M Sidewinder. Ispo-ruka naru~enih projektila treba po~eti2008, a zavr{iti do 2011. godine.

B. N.

poru~ene avione. Pro{le godine Boing je ri-zikovao i iz kompanijskih izvora finansiraokontinuitet proizvodwe 22 aviona, koji nisubili naru~eni sve do avgusta. No, u buxetu zafiskalnu 2008. godinu ameri~ko ministar-stvo odbrane (DoD) nije traìlo sredstva zadodatne S-17 i, ukoliko ne bude poru~eno barjo{ 16 aviona, proizvodna linija }e po~etida se gasi.

I. S.

Fot

o: K

rist

ina

Pon

te /

USA

F

BOING (I) ZA SRBIJUBoing je 15. februara otvorio u Var{avi regionalnu kancelariju za sredwu i is-

to~nu Evropu. U saop{tewu povodom otvarawa predstavni{tva navodi se da }e kance-larija zastupati interese Boinga u Bosni, Bugarskoj, Hrvatskoj, ê{koj, Ma|arskoj,Crnoj Gori, Poqskoj, Rumuniji, Srbiji, Slova~koj i Sloveniji. U toj ameri~koj kompa-niji, koja ima vi{e od 20 regionalnih ispostava {irom sveta, kaù da se privrede dr-àva sredwe i isto~ne Evrope stabilno razvijaju i da Boing ima dugoro~ni pogled naovo va`no trì{te. I. S.

T R I G E N E R A C I J E Z A J E D N O

IZRAEL RAZVIJA SISTEM ZA RANO UPOZOREWENovi izraelski Prilagodqivi vazduho-

plovni sistem za rano upozorewe (CAEW) ko-na~no je stavqen u fazu testirawa. Prema na-vodima izraelskih vojnih eksperata, to je prvaura|ena varijanta sistema koji predstavqa teh-nologiju poznatu pod nazivom Track Before De-tect TBD, odnosno prona|i pre nego {to bu-de{ otkriven.. Taj sistem, ~iji se po~eci razvo-ja vezuju za 1970. godinu, predstavqan je povre-meno kao protivstelt tehnologija, jer uspe-{no pove}ava sposobnost radara da identifi-kuje male ciqeve i ciqeve sa malim obrisom.Te detaqe je saop{tio predstavnik izraelskihOS (Israel Defence Force, IDF) na tromese~nojkonferenciji o odbrambenoj tehnologiji, odr-ànoj u Londonu krajem pro{le godine. Nosi-lac projekta je Israel Aerospace Industries (IAI)

kompanija sa sedi{tem u mestuGulfstream.

G. K.

Borbeni avio-ni, od kojih je svakiobeleìo jedan pe-riod, P-51 Mustangiz Drugog svetskograta, F-15 Eagle sakraja pro{log veka iF-22 Raptor, ~ije vre-me tek dolazi, u zajed-ni~kom letu iznad vazdu-hoplovne baze Dejvis-Mon-tan snimila je 3. marta pri-padnica RV SAD Kristina Pon-te. Na aeromitinzima i vazduhoplov-nim sve~anostima nije retkost da nastupaju takve tzv.istorijske formacije modernih i oldtajmer aviona.

I. S.

15. april 2007.

D E S A N T N I B R O D K L A S E S A N A N T O N I O

NNa sve~anoj ceremoniji koja je 10.marta odràna u Wu Orleansu,Ratna mornarica SAD zvani~no je usvoj sastav primila novoizgra|enidesantni brod New Orleans LPD-18,

vredan vi{e od 1,3 milijarde dolara. Re~je o drugom u seriji desantnih brodova do-kova klase San Antonio koji }e narednihgodina biti okosnica ameri~ke ratnemornarice kada su u pitawu velika plovi-la za transport i iskrcaj pripadnika ame-ri~ke mornari~ke pe{adije, wihovog nao-ruàwa i opreme u raznovrsnim misijama od mirovnih i humanitarnih intervenci-ja do izvo|ewa pomorskih desanta nastrate{kom nivou. Wu Orleans je, kao iostale brodove u klasi, izgradilo brodo-gradili{te firme Northrop Grumman ShipSystems u gradu Avondejlu.

OPREMA

Wu Orleans je brod duìne 208,5 me-tara, {irine 39,1 i sredweg gaza od se-dam metara, a puni deplasman mu je 23.500tona. Brzinom od 22 ~vora, preko dve oso-vine sa propelerima prekretnih krila,pokre}u ga ~etiri dizel motora Colt-Piel-stick ukupne snage od 41.600 KS, dok brod-ske potrebe za elektri~nom energijom pod-

MOBILNA KASARNA

Ministarstvo odbraneSAD do sada je naru~ilo 12 brodovaklase San Antonio koji}e svojim modernimtehni~ko-tehnolo{kimkarakteristikamazameniti ~ak 41 plovilo starijihklasa desantnih brodova tipa LPD 4,LSD 36, LKA 113 i LST1179. Novoizgra|enidesantni brod Wu Orleans u}i }e u sastav pacifi~keflote Ratne mornariceSAD, a baza }e mu bitiluka San Dijego u Kaliforniji.

50

ODLIKEWu Orleans je brod duìne

208,5 metara, {irine 39,1 i sredweggaza od sedam metara, a puni depla-sman mu je 23.500 tona. Brzinom od 22~vora, (preko dve osovine sa propele-rima prekretnih krila), pokre}u ga ~e-tiri dizel motora Colt-Pielstick ukupnesnage od 41.600 KS, dok brodske po-trebe za elektri~nom energijom pod-miruje pet pomo}nih motora od po2.500 kW. Posadu ~ini 360 qudi od~ega 28 oficira. Brod moè ukrcati iprevoziti 699 marinaca (od kojih 66oficira), a maksimalno 800 qudi.

miruje pet pomo}nih motora od po 2.500kW. Posadu ~ini 360 qudi od ~ega 28 ofi-cira, a brod moè ukrcati i prevoziti 699marinaca (od kojih 66 oficira), a maksi-malno 800 qudi. Kada je re~ o vazduho-plovnoj komponenti, brod moè ukrcati dvatransportna helikoptera tipa CH-53E Su-per Stallion ili dva vazduhoplova sa verti-kalnim sletawem i poletawem tipa MV-22Osprey, odnosno ~etiri transportna heli-koptera tipa CH-46 Sea Knight, ili {estUH-1 Huey, ili pak {est borbenih helikop-

tera tipa AH-1 Cobra. Za izvo|ewe pomor-skog desanta, brod nosi dva desantna sred-stva na vazdu{nom jastuku tipa LCAC, jedanklasi~ni desantni ~amac tipa LCU i 14 ma-wih desantno-borbenih plovila tipa EFV.

Naoruàwe broda ~ine dva brzomet-na topa za blisku odbranu tipa BushmasterII, kalibra 30 mm, dva lansera protiva-vionskih raketa RAM i ~etiri mitraqezakalibra 12,7 mm.

Wu Orleans i sve druge brodove kla-se San Antonio posebnima ~ini wihov je-dinstven izgled, jer se umesto klasi~nihjarbola na tim mestima nalaze dve osmou-gaone kupe unutar kojih su sme{teni goto-vo svi elektronski senzori broda. Taj si-stem nazvan je AEM/S (Advanced EnclosedMast/Sensor System) i prvi put se serijskiprimewuje u ameri~koj ratnoj brodograd-wi upravo na klasi San Antonio. U unu-tra{wosti ovih osmougaonih jarbola,~ija je povr{ina napravqena od vi{esloj-nih kompozitnih materijala premazanihradar-upijaju}im bojama, nalaze se gotovisvi brodski elektronski senzori za ko-mandni, komunikacioni, kompjuterski iobave{tajni sistem, odnosno opsluìva-we brodskog operativnog centra.

KOMFORUnutar AEM/S-a su trodimenzionalni

osmatra~ki radar SPS-48E, SPQ-9B, hori-zont-osmatra~ki radar TACAN i sve drugeantene brodskih komunikacijskih sistema.Osim {to vrlo karakteristi~nim ~ini iz-gled brodova klase San Antonio, AEM/Skoncept znatno poboq{ava borbene mogu}-nosti uz dodatno smawivawe wihovog odra-za na protivni~kim radarima, poboq{awerada vlastitih senzora i znatno smawewetro{kova odràvawa antena brodskih sen-zora, te pojednostavqewe wihovih modifi-kacija i unapre|ewa tokom ~etrdesetogodi-{weg radnog veka samog broda.

Ina~e, planirano je da brodovi klaseSan Antonio za nekoliko godina dobiju i po-seban SSDS Mk-2, odnosno sistem samood-brane broda koji za ameri~ku ratnu morna-ricu razvija firma Raytheon. On }e inte-grisati sve brodske odbrambene sisteme, asadrà}e i multifunkcionalni radar, po-boq{ani integrisani sistem za elektron-ska dejstva, te infracrveni osmatra~ki isistem pra}ewa ciqeva.

Na Wu Orleans i drugim plovilimaklase San Antonio primewena su i najmo-dernija re{ewa u automatizaciji upravqa-wa brodskim navigacionim i pogonskim kom-pleksom. U odnosu na prethodne tipove de-santnih brodova, znatno su unapre|eniuslovi u kojima radi i ìvi posada, odno-sno ukrcani marinci. Wu Orleans, poredostaloga, ima mnogo komotnije sme{tajneprostorije, dvadeset~etvorokrevetnu bol-

nicu sa dve operacione sale, dve stomato-lo{ke ambulante, apoteku, dve ve`baonicei teretane, po{tu, te mini trgova~ki centar.

Brod ima i hangar u kome se mogu oba-viti i mawe zahtevni radovi na odràvawuhelikoptera koje nose za izvo|ewe desant-nih operacija, a na krmi se nalaze velikahidrauli~na vrata kojim se otvara prolazdo doka u zadwem delu broda koji se moèdelimi~no poplaviti radi ulaska i izlaskadesantno-iskrcnih sredstava tipa LCAC,LCU i EFV. Za transport raznih vrsta bor-benih i neborbenih vojnih vozila to~ka{a iguseni~ara, brod ima tri palube ukupne po-vr{ine 2.229 kvadratnih metara. Tu su i dvaskladi{ta za teret ili municiju kapaciteta963 kubika, te oko 1.230 kubika tankova za

mlazno i druge vrste goriva za vazduhoplo-ve, odnosno vozila.

Ministarstvo odbrane SAD do sada jenaru~ilo 12 brodova klase San Antonio ko-ji }e svojim modernim tehni~ko-tehnolo{kimkarakteristikama zameniti ~ak 41 plovilostarijih klasa desantnih brodova tipa LPD4, LSD 36, LKA 113 i LST 1179.

Nakon {to je 14. januara pro{le godi-ne, prvi u seriji, brod San Antonio LPD-17zvani~no uvr{ten u sastav ameri~ke ratnemornarice i dodeqen atlantskoj floti sa ba-zom u Norfolku, savezna dràva Virxinija,brod Wu Orleansu u}i }e u sastav pacifi~-ke flote Ratne mornarice SAD, a baza }e mubiti luka San Dijego u Kaliforniji.

Nikola BO[KOVI]

KOSMI^KIRATNICI

V O J N I S A T E L I T I

Pre gotovo pola veka, 24. oktobra 1957.godine Sovjeti su lansirali prvi ve{ta~kisatelit Sputwik 1, otvaraju}i mogu}nostupotrebe kosmosa za vojne i civilne svrhe.Vojni sateliti danas odràvaju jedinstvorazli~itih vojnih formacija na kopnu, moru i u vazdu{nom prostoru, omogu}avaju}i vo|ewe operacija iz jednog centra. Savremeni sateliti su slikovito re~eno o~i i u{i vojnika od obi~nog borca do najvi{ih komandi.

ju se s wima, umnogome pove}ava wihovuvojnu primenu. Me|u takti~kim prednosti-ma isti~e se mogu}nost direktnog prila-èwa èqenoj oblasti na povr{ini Ze-mqe, {to je izuzetno zna~ajno za uspeh voj-ne operacije. Vojni sateliti su u stawuda odràvaju jedinstvo rasutih vojnihformacija po ogromnoj povr{ini na kop-nu, moru i u vazdu{nom prostoru, omogu-}avaju}i jedinstveno rukovo|ewe opera-cijama iz jednog centra, ~ija udaqenost odoperativnog podru~ja nema uticaja.

GU@VA U SVEMIRU

Tehnolo{ki najnaprednije armije da-na{wice imaju potpuno uvezane i integri-sane sisteme za osmatrawe, izvi|awe,pra}ewe, navigaciju, upozorewe na opa-snost, komunikaciju i vatreno dejstvo posnagama protivnika. Sateliti, naime,

prikupqaju sve neophodne podatke o pro-tivniku i stawu na bojnom poqu, potom ih{aqu superbrzim ra~unarima, koji obra-|ene podatke u realnom vremenu dosta-vqaju jedinicama. Dakle, slikovito re~e-no, sateliti su danas o~i i u{i vojnika od obi~nog borca u prvim borbenim re-dovima do najvi{ih komandi. Naru{ava-we tog sistema ujedno zna~i i krah svihvojnih planova, pa je utoliko i shvatqivi-je upozorewe s po~etka ovog teksta, jer jedovedena u pitawe koncepcija najmo}nijearmije na{eg vremena, koja se gotovo u ce-losti oslawa na kosmi~ke vojnike. Sve-sne te ~iwenice najmo}nije zemqe svetanastavqaju intenzivni razvoj satelita svojnim predznakom, stvaraju}i u kosmosupravu gu`vu.

Iako ekskluzivnost kori{}ewa ko-smosa vi{e nije iskqu~ivo pravo Rusa iAmerikanaca, oni su, ipak, i daqe naj-prisutniji u wemu. To je i razumqivo, jerse wihov celokupni vojni potencijal go-tovo maksimalno oslawa na kosmi~keratnike.

Kada je po~etkom ove godine Kina uspe-{no lansirala raketu kojom je u ko-smosu uni{tila jedan svoj isluènisatelit, Wujork tajms je dramati~nokomentarisao: To nije bio meteor,

to je bila raketa, ubica satelita kojom jeKina naru{ila dominaciju SAD u kosmi~-kom naoruàwu.

Nervoza ameri~kog dnevnika bila jerazumqiva: u opasnost je dovedena ame-ri~ka vojna strategija, koja se najvi{e ba-zira na upotrebi vojnih satelita.

Lansiraju}i pre gotovo pola vekaprvi ve{ta~ki satelit, Sovjeti su zapo~e-li novo razdobqe upotrebu kosmosa zavojne i civilne svrhe. Sposobnost dana-{wih satelita da manevri{u, mewaju pu-tawe, prilaze drugim satelitima i spaja-

52

orbiti, koji treba da budu lansirani do2010. godine.

Razvija se i program EAGLE (Evolutio-nary Aerospace Global Laser Engagementsystem globalni vazdu{nokosmi~ki la-serski sistem i sistem za tragawe), koji}e biti postavqen u nisku orbitu, omogu-}avaju}i lasersko ozna~avawe ciqeva,izvi|awe, otkrivawe mogu}eg prisustva uvazduhu hemijskog i biolo{kog oru`ja iuni{tavawe ciqeva. Wegova operativnagotovost predvi|ena je za 2012. godinu.Imaju}i u vidu da }e u neposrednoj budu}-nosti zna~aj satelita za vo|ewe ratnihoperacija postajati sve ve}i, Amerikanci

ORBITEU odnosu na visinu, orbite se de-

le na nisku, sredwu i geostacionarnu.Niska orbita je na visini od 100 do1.000 km, i u woj se kre}u vojni izvi-|a~ki sateliti; sredwa orbita se na-lazi izme|u 1.000 i 35.800 km visine,i u woj se kre}u sateliti za navigaciju,dok je geostacionarna orbita na visi-ni od 35.800 km, i u woj su stacioni-rani komunikacijski sateliti, satelitiza rano upozorewe i sateliti za pri-kupqawe obave{tajnih podataka.

NAMENAPrema nameni vojni sateliti se

dele na satelite za rano upozorewe iprocenu napada, satelite za izvi|a-we, komunikacijske satelite, sateliteza navigaciju, geodetske i meteorolo-{ke satelite, a wima se mogu prikqu-~iti i sateliti SBL (Space Based Laser u svemiru stacionirani laser). Voj-ni satelitski sistem kao celina ukqu-~uje kosmodrome za lansirawe, ze-maqske kontrolne stanice, nose}e ra-kete i korisni~ki segment (satelit).

Po~etkom ovog veka obe zemqe inten-zivirale su svoje kosmi~ke programe lan-siraju}i brojne satelite s vojnim predzna-kom. Tako su Rusi pomo}u mo}nih raketaproton-K i sojuz-U lansirali ~itavu seri-ju vojnih satelita: foto-izvi|a~ki ko-smos-2387, tipa jantar-4K2 kobalt, sate-lite za rano upozorewe kosmos-2388 i2393, tipa US-KS, komunikacijske sate-lite kosmos-239O i 2391, navigacijskesatelite kosmos-2389, tipa parus, i ko-smos-2394, 2395 i 2396, tipa uragan-M,koji ~ine sastavni deo komunikacijskog si-stema GLONASS (ukupno 24 satelita) ielektroopti~ki s digitalnim prenosomslike ARKON-1.

Za Rusima nisu zaostajali ni Ameri-kanci, koji su raketama Delta IV i Atlas Vlansirali navigacijske satelite GPS 2R8i 2R9, vojni meteorolo{ki satelit DMSP16, satelit za rano upozorewe DSP 22 ikomunikacijski satelit Milstar II, kojim suoperacionalizovali ~etiri geostacio-narna satelita tog tipa, povezuju}i ih me-|usobno. NASA je lansirala dva satelitaza pra}ewe i prenos podataka tipa TDRS(Tracking and Data Relay Satellite), koje mo`eda koristi i vojska, dok je Nacionalna ad-ministracija za okeane i atmosferu lan-sirala dva satelita NOAA 17 i NOAA M,koji vojsci obezbe|uju neophodne meteo-rolo{ke podatke.

Amerikanci su te`i{te usmerili narazvoj projekta SDI (Strategic Defense Initia-tive strate{ka odbrambena inicijativa)u kojem je reaktiviran program SBIR (Spa-ce Based InfraRed System kosmi~ki IC si-stem), koji je preimenovan u STSS (SpaceTracking and Surveillance System kosmi~kisistem za tragawe i kontrolu). Ratno va-zduhoplovstvo je obnovilo program SBR(Space Based Radar radar stacioniran ukosmosu) za kontrolu i pra}ewe pokret-nih ciqeva na Zemqi. Predvi|eno je datim sistemom bude obuhva}eno 20 do 24satelita raspore|ena u niskoj i sredwoj

Navigacijski satelit Oscar, sistema Transit

orbiti, sa 16 zemaqskih kontrolnih sta-nica, koji je kompatibilan sa ameri~kimGPS i ruskim GLONASS satelitskim siste-mom. Kina je raketom dugi mar{ 3 lansi-rala navigacijske satelite BNTS-1 iB NTS-2, dok jedinice wene armije povezu-je satelit zongksing 22. Osim navedenihzemaqa, satelite za vojne svrhe danas ko-riste i Izrael, Japan i Indija.

Iako su razvoj satelitskog sistema iizgradwa satelita veoma skup i dugotrajanproces, sve je ve}i broj zemaqa koje na-stoje da imaju svoje kosmi~ke vojnike, ko-ji }e wihove vojne formacije povezati u je-dinstvenu globalnu satelitsku mre`u bezkoje nema uspeha na bojnom poqu.

Stanislav ARSI]

15.april 2007.54

ve} danas razvijaju projekat kosmi~kog la-sera za odbranu od balisti~kih raketaSBL (Space Based Laser).

Sportskim re~nikom re~eno, Rusimai Amerikancima su se u kosmi~koj utakmi-ci prikqu~ili i neki novi igra~i. Fran-cuska ide u red zemaqa koja kosmi~koj teh-nologiji pridaje izuzetan zna~aj. Sa we-nog kosmodroma u Kuruu lansiraju se mo}-ne rakete arijana, nosa~i satelita. Za ko-munikacije iz kosmi~kog prostora Fran-cuzi koriste satelitske ure|aje Syrakuze II,postavqene na civilno-vojnom geostacio-narnom satelitu Telekom 2. Predvi|ena jerealizacija vojnih komunikacijskih sate-lita Syrakuze III. Za daqinsko raspoznava-we upotrebqavaju satelite SPOT-5, a za

foto-izvi|awe satelite helios-2. Britan-ci za komunicirawe svojih jedinica kori-ste geostacionarne satelite Skynet 4 i 5,dok su Nemci lansirali pet satelita s ra-darom za sinteti~ko sastavqawe slikeSAR lupe. Prvi italijanski komunikacij-ski satelit SICNAL-1 ujedno je i prvievropski satelit koji osim na UHF i SHFfrekventnom podru~ju radi i na ekstrem-no visokom podru~ju EHF. Satelitske ko-munikacijske veze Natoa, koje povezuju dr-`ave ~lanice vojne alijanse, ~ine dva sa-telita Natoa ~etvrte generacije, od kojihje Nato IVA u operativnoj upotrebi, dok jeNATO IVB u rezervi.

Evropska svemirska agencija razvijasistem Galileo od 30 satelita u sredwoj

Lansirawe rakete Delta IV Ruski sistem GLONASS

Arsenal 004

Documents

Transcript of Arsenal 004