7/17/2019 Antropomotorika Kao Osnova Sporta

http://slidepdf.com/reader/full/antropomotorika-kao-osnova-sporta 1/2

Antropomotorika kao osnova sporta

 Najvažniji cilj svakog sporta je postizanje vrhunskih sportskih rezultata, odn. ostvarivanje pobede. Dostići maksimalni sportski rezultat, znači optimalno aktivirati sve svoje

 potencijale (motoričke, funkcionalne, tehničke, taktičke, psihičke i dr. i te potencijaleostvariti u jednoj ili nekoliko vremenskih tačaka. !arijabilnost bilo kog elementa

čovekovog biopsihosocijalnog stanja, odražava se u manjoj ili većoj meri na stabilnostukupnog potencijala sportiste. "z literature i iz iskustva trenera i sportista, kao i drugih

stručnjaka koji se bave sportistima (lekara, psihologa, pedagoga, teoretičara sporta,

naučnika i dr., poznato je oko #$$ faktora koji utiču na ostvarivanje sportskog rezultata.%vi stručnjaci se slažu u tome da je u većini sportova najvažniji faktor uspeha, visoki nivo

motoričkih sposobnosti sportiste, odn. njegova dobra fizička priprema. & sklopu fizičke

 pripreme, posebno mesto zauzima rad na pobolj'anju bazičnih motoričkih sposobnosti, jer su one uslov bez kog se ne može postići dobar sportski rezultat.

& navedenom kontekstu, antropomotorika se bavi čovekovim pokretom i kretanjem,njegovim motoričkim sposobnostima, njegovim motoričkim funkcionisanjem i

 pona'anjem. ntropromotorika kao kovanica, potiče od grčke reči antropos)čovek ilatinskih reči, motor, motorius)pokret, kretanje, aktivnost. *bično se u stručnoj

komunikaciji upotrebljava reč motorika, pri čemu se podrazumeva motorika čoveka,

 po'to je predmet izučavanja antroptomotrike, čovek.

ntropromotorika je podsistem sistema čovek, koji izučava motoričke sposobnosti imotoričko funkcionisanje čoveka. %portska antropromotorika se bavi motoričkim

sposobnostima u sportu, odn. motoričkim sposobnostima sportista, prvenstveno bazičnim

(snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija, ravnoteža, preciznost, gipkost, kao i

specifičnim motoričkim sposobnostima koje su svojstvene svakom sportu posebno, a ukolektivnim sportovima i pojedinim igračkim mestima u timu.

+ada se treneri prvi put sreću sa motoričkim sposobnostima sportista %vakako, odmah

na početku trenažnog procesa, ali i pre toga, jo' za vreme selekcije dece za pojedinesportove. & -traganju za talentima za sport, treneri prvo kod dece zapaze njihovo

kretanje, njihove pokrete i neke motoričke sposobnosti koje su dominantne za odre/eni

sport, kao i njihovo, prvenstveno tehničko znanje (stečeno ili kroz dečiju igru na ulici iliu 'koli. Dakle, prvi faktor selekcije za sport je motoričko funkcionisanje deteta. 0od

 pretpostavkom da se u selekciji dece posmatraju i druge njegove karakteristike

(morfolo'ke, psihičke i dr., dete -stiže u sportski klub. " 'ta dalje

1estiranje različitih sposobnosti i osobina dece koja su -u'la u sport, sledeći je korak koji čine treneri, kako bi utvrdili inicijalno stanje relevantnih sposobnosti sportista (dece,

 prvenstveno bazičnih motoričkih sposobnosti, nakon čega sledi planiranje i programiranje

traženog procesa. & planiranju trenažnog procesa, a posebno rada na pobolj'anjumotoričkih spobobnosti dece, mora se uvažiti periodizacija trenažnog procesa, po kojoj je

 primena vrste vežbi, obima i intenziteta opterećenja, različita. +od dece sportista,

neophodno je voditi računa o njihovom svestranom i harmoničnom razvoju, a saglasno

7/17/2019 Antropomotorika Kao Osnova Sporta

http://slidepdf.com/reader/full/antropomotorika-kao-osnova-sporta 2/2

tome i primenjene vežbe i metode moraju biti usmerene ka tome. Dakle, priroitet u

razvijanju pojedinih motoričkih sposobnosti u stvari i ne postoji, sem u slučaju da se sa

uzrastom deteta, poklapa i period senzibiliteta neke motoričke sposobnosti, kada jeuputno i nužno razvijati dodatnim vežbanjem, upravo tu motoričku sposobnost koja

doživljava i svoj prorodni porast. & principu, u treningu treba koristiti op'terazvojne

vežbe, odn. opte'ripremne vežbe i to po periodima trenažnog procese2 u pripremnom periodu 3$4 op'tepripremnih (*0! i 5$4 specijalnopripremnih vežbi (%0!6 u

 predtakmičarskom periodu 7$427$4 op'tepripremnih i specijalnopripremnih vežbi, a u

takmičarskom periodu 5$4 op'tepripremnih i 3$4 specijalnopripremin vežbi, 'to značida se u navedenim procentima radi na bazičnim i specifičnim motoričkim sposobnostima,

 jer op'tepripremne vežbe pripadaju bazičnim motoričkim, a specijalnopripremne vežbe,

specifičnim motoričkim sposobnostima. & prelaznom periodu, taj odnos uglavnom nije

 bitan, jer se i inače smanjuje i obim, a posebno intenzitet vežbi i taj period uglavnomsluži za odmor, oporavak i relaksaciju. "z svega rečenog, može se nedvosmisleno

zaključiti da je rad na pobolj'anju motoričkih sposobnosti (i bazičnih i specifičnih,

 permanentan proces u treningu sportista, kako u mikro i mezo, tako i u makrociklusu

trenažne strukture.

+ada se radi o razvijanju pojedinih motoričkih spsobonosti, važno je reći da sve bazične

motoričke sposobnosti treba razvijati kod dece podjednako, dok se kod formiranih

sportista (juniora i seniora, akcenat stavlja na one motičke sposobnosti koje sudominantne za pojedini sport i na one motoričke sposobnosti koje su u deficitu kod

sportista8pojedinaca. %portisti koji imaju neke motoričke sposobnosti na nižem nivou od

 potrebnog, taj nedostatak uglavnom nadokna/uju dodatnim i dopunskim radom u svomslobodnom vremenu. & svakom slučaju, vrhunski sportisti, a posebno profesionalci i sami

dosta -rade na sebi, razvijajući one motoričke sposobnosti koje su im slabije, jer su

svesni da samo sklad svih motiričkih sposobnosti i odlična fizička pripremljenost,

omogućavaju stabilno stanje sportiste (motiričko, funkcionalno, a time i psihičko, a ondai veću verovatnoću da će postići dobar sportski rezultat, bez obzira u kom sportu. 0ored

svega rečenog, optimalna motorička pripremljenost, omogućava efikasan rad na tehnici i

taktici, tako da direktno utiče na sportsku formu, koja je rezultat poklapanja svihrelevantnih faktora koji su značajni na postizanje vrhunskih sportskih rezultata u datom

vremenu, odn. na važnom takmičenju ili seriji takmičenja (npr. turnirski sistem na

*limpijskim igrama.

& savremenom sportu u kome vi'e nema -tajni uspeha i u kome se razlike izme/u

 pojedinaca ili ekipa ostvaruju na osnovu različih -finesa primenjivanih u trenažnom

 procesu, suptilan rad na motoričkim sposobnostima sportista, jedan je od važnih faktora

ostvarivanja prednosti jednih u odnosu na druge sportiste6 (npr. primena aerobika, pilatesa, savremenih trenažera u fitnes klubovima i sl., ali i ve'tog planiranja odmora i

opravka, jer je poznato da je odmor (oporavak gotovo isti toliko važan za sportistu,

koliko i trening.