Antist, Claudia - Zdravlje Iz Prirodnih Sokova

7/18/2019 Antist, Claudia - Zdravlje Iz Prirodnih Sokova

http://slidepdf.com/reader/full/antist-claudia-zdravlje-iz-prirodnih-sokova 1/121



Claudia Antist

Snaga prirodnihsokovaOsvježavajuć i i zdravi sokovi od vo ć a i po vrć a

• Tjedni plan za detoksikaciju i mršavljenje

pomoć u sokova

• Terapija sokovim a: kako liječ e sokovi

• Kombinacije za č etiri godišnja doba



Sadržaj

Kako što bolje

iskoristiti sokove 13

Zašlo sok ovi ? 15

Pribor 19

Ostal i prib or 20

Pri je nego što poč nete... 25

Kako i kada 25

Voć e i povr ć e u č aši 37

200 pr i j ed loga za

z d r a v l j e 43

Mrk va, kra l j ica sokova 45

Vo ć n i sokov i 49

Ananas rapsodi ja 49

Voć n i Ferrar i 49

Voć n i gr i jeh 50

Festi val dinja 50

Napit ak bogova 50

Ananas za zal jubl jene 50

Mal ine s naranč om i

ananasom 52

Voć n i kokte l od grožđ a i

ja hu ke 52

Kral jevski napitak 52

Koktel od šl j iva 52

Breskvin i mjehur i ć i 53

Noć n i kokte l 53

Mandar ina Hay 54

Božansko mil ovanje 54Jabu ke i jagod e 54

Sok od ku pi na i marelica 54

St imul i ra ju ć i kokte l 56

Rajč ica i naranč a 56

Jesenji užit ak 56

Super hran j ivi sok 56

Gasim žeđ 56

Šum ska jagoda 58

Užitak naranč e 58

Osvježavajuć i tonik s

metv icom 58

Naranč ada 58

Fantazi j a od borovni ca 60

Jagode s kivi jem 60

Dij etn o osvježenje 60

Kivi s malin ama i salatom 60

Mango i kivi 60

Bomba 61

5



Jabuk a za dob ro jut ro 61

Aromat i č na jabuka 62

Dod ir crvene i zelene 62

Tropsk a papaja 62

Dodi r crno i crvene 62

Kao l im unada 63

Mušmu lo s naranč om 63

Or i jent a ln i tonik 64Pasi flor a 64

Zaljub ljen a lubeni ca 64

Ljetni sok 64

Za vruć e dano 64

Egzo t i č n i dod i r 65

Grožđ e za l je tnu žegu 65

Dijet ni sok od marelico 66

Sorbet od bresk ve 66

Sirut ka s jabuk om 66

Prijat elj suho kože 68

Sok od grožđ a 68

H ladn i pun č od bob ica 68

Ak o ste g ladni. . . 70

Kral j ica grožđ a 70

Sangrija od grejpo vog soka 70

Brzi Gonzal es 72

l 'unč Thai 72

Jagodi - bez šlaga 72

9

Bez glavobol je uz kupus

i celer 98

Umiru ju ć e povr će 98

Neun iš t i v i ko romač 98

Luk i naranč a 99

Salata, papri ka i jabuka 99

Pif ia carr ot 100

Rabarbara, kruška i

dumbir 100

Popaj 100Cik la, jabu kai celer 100

Pik ant an sok od rajč ice 100

Rajč ica, špinat i jabuk e 101

Vir gi n Bloody Mary 102

Celer s mjehur i ć ima 102

... i još 6 ideja 103

Tropski napitci i sokovi 105

Ging er & Lied 106

Strast 106

Božanski nektar 107

Frape od papaj e 107

Nebesk a cesta 108

Hawai i 108

Dašak Istoka 109

Tropsk a papaja-m ango 109

Sok od šeć erne trske 109

Kar ipski l im un 109

7

Zimsk i napitak 87

Koktel od brok ule 87

Koktel od cikor i je 87

Mr kv a koja osnažuje 88

Uvij ek glatk a koža 88

Prok ul i ca u dru štvu 88Sok od pov rt ne salate 88

Plod ovi zemlje i sunca 90

Vr tn i kokte l 91

Slatk o od cik le 91

Nov i ž ivo t 91

Vege 91

Jabuč na rapsodija 92

Šareni gaspaccio 92

Bi l jn i ekstrakt 92

Č is tač ica 93

Samba 93Zloč esta cik la 94

Tango rotk vice 94

Rajč ica afrodizi j ak 94

Rajč ice s kli cama 94

Breussov sok 96

Ton ik od povr ć a 96

Dod ir zelene i naranč aste 96

Mr kv om prot iv st resa 96

Salata i cikl e za bolji san 96

Zeleni sok 98Korom ač i crvena papr ika 98



Mango ludi lo 110

Trop sko osvježenje 110

Polj upci strasti 110

Gust i sok od avok ada I I I

Gusti sok od avokad a II. I I I

Ruži č ast i dodi r I I I

Svi su lud i za ananasom 111

Kombinacije 112

Kar ipski napitak od

ananasa i naranč e I 12

Delicij a od manga 112Tropski oku s 112

Frapei, osvježavajuć a p i ć a i

m l i j e č n i p r o i z v o d i 11 5

Frape od banane 115

Frape oil datulja i klica

s kefi rom I Id

Mang o i jogur t I Id

Frape od dun je i krušaka I 16

Kefir s jagod ama 117

Frape od banane i kupina l is

Frape š r iž i n im ml i j ekom 118

I assi od mrk ve i met vice I IS

Voć ni lassi 120

Lassi s met vicom 120

Jogu rt s kr astavcem 120

Sirutka od mlijeka s

krastavcem 120

Frape od banana i badema 121

Uvarci i osta l i napi t c i 123

Zeleni č aj sa zač inim a 123

Krastavac za razbuđ ivanje 123

Lassi s met vico m 123

Hercules 124

Napitak od kuk uruz a 124Krastavac s l imunom za

đ eloksikaci ju 124

Koktel od mrkve, jabuke

i meda 124

Relax 126

Baki na met vica 126

Carev odabi r 126

Carski nektar 126

Napit ak od šlj iva 126

Vrč malin a 127Mal in e i jabuka 127

Mozaik od mal ina 128

Pel i ka nov punč 128

Proč išć avajuć i sok od

naranč e 128

Sunč eva eksplozij a 128

Sunč ani v inogr ad 130

Slatk i snovi 130

Tropska plaža 130

SoL od grožđ a s met lom 130

Kako dobro kom b in i r a t i 133

8

Giht

Glavobol ja

Gr ipa

Hemero id i

Herni ja

Impotenci ja

Jetra

Karijes

Katar

Kiselina u želucu

Kolesterol

Kol i t is

Koža

Krajn ic i

Krvarenje desniKvrgavo proširenje vena

har ingi t is

Lomov i

Menstruai i ja

Migrene

Miš i ć n i g r č ev i

151

151

151

151

151151

152

152

152

152

153

153

153

153

153

153

153

153

154

154

154

Zdra v l je u č aši 137

Terapija sokovima L39

Kure za č išć enje

organizma 139

Kura g rož đ em 139

Proljetna kura jagodama

i citr usim a 140

Kura na bazi javorovog

sirupa i l im uno vog soka 140

Post uz soko ve 142

Mršavlj enje posto m 143

Kura bazgom 143

Kura kvascem i soko vim a 145

Kura s i r u tko m 145

Terapeutski sokovi 147Akne 147

Alergi je 148

Ang ina pectoris 148

Arteroskleroza 148

Ar tr i t is 1481 Ast ma 148

Bronhit is 149

Bubrezi 149

Bubrežni kamena« L49

Bursit is 149

Č i r na dvanaestercu 149Č i r na želucu 149

Cirkulaci ja 150

Crij evne glist e 150

Dermat i t is 150

Dijabetes 150

Dijareja 150

Ekcem (kožn a bolest) 150



Morsk a bolest 154

Napetost 154

Nesanica 154

Neugod an zadah 154

Nisk i l lak 155

Oč i (zdravl je oka) 155

Osteoporoza 155

Ozljede 155

Povi šena temp eratura 155

Povišeni t lak 156

Probava 156

Pros l,i (a 156

Rak 156

Slabokrvnosl 156

Srce ! 57

Tromboza 157

Umor 157

Upala mok rać nog sustava 157Upala tetiva 157

Zatvor 157

Živci 158

Žuč n i kamenac 158

I ( ranj i vost voć a i povr ć a 159

Vitami ni i mineral i I 59

Ugl j ik ohid rat i i enzimi 160

Č išć enje 160

I lid rataci ja 160

Mršavljenje 160

Prakt i č no inform aci je

o vo ć u i povr ć u 160

Ananas 162

Avokado 162

Biinann 163

Bijela repa 163

Blitva 16 1

Borovnicu 16-1

Bivskva 165

Broknla 165

Celer 166

ešnjak | 66

Cikla 167

Cvjetač a 167 Dinja 168

Dragušac 168

Dumbir 169

Grejp 169

Grožđ e 170

Jabuka 170

Jagoda 171

Kivi 171

Koromač \ 72

Krastavac 172

Krumpir 173

Kruška 173

Tablica mi neral a 186

Kako dje lu ju mineral i 187

Tabl ica vi tami na t88

Kako dje lu ju vi tam ini 190

Nadop un e prehr ani 193

Što nam don ose? 194

l'sencijalne masne kiseli ne 196Ant ioksidansi 197

Vlakna 197

Soj in leci ti n 198

Koenzimi L99

Kvasac 200

Pšenič ne klice 201

Klice 202

Med/ mat i č na m l ije č i

pelud 203

Alge. Spiru l ina 205

Dodaci prehrani usvakodnevnom ž ivo tu 207

Prehrambeni dodaci od

l jekovi t og b i l ja 208

Enz i m i , p r i r o dn i s t im u lans i 225

Kazal o sastojaka 233

II

Kupus 174Utnefa 174Umuti 175

Lubenica 175

luk 176

Mandarina 176

Mango 177

Marelica 177

Maslač ak 178

Mrkva 178

Naranč a 179

Nektari na 179

Vapaja 180

Paprtfei 180

Peršin 181

Prokulica 181

Ra/ ciefl 182 Rotkvica 182

Soteta 183

S/ fltfci krumpir 183

Sl/ lDa 184

Šparoga 184

£/?///<// 18 5

Trešnja 185



Zašto sokovi?JEDEMO VIŠE, ALI...

HRANIMO LI SE BOUE?

Jedemo više, a l i smo sve manje

u kon tak tu s on im š to jedemo.

Sve je više novih okusa i v iše i l i

m a n j e e g z o t i č n i h g a s t r o n o m s k i h

iskustava, a l i svakodnevna hrana,

hrana koja nas izgrađ u je/ č esto je

zamrznu ta i l i p repuna doda taka i

p o j a č i v a č a o k u sa . I z v o r n a n am i r

n i c a, p l o d i n d u s t r i j s k i o b r a đ e n ezeml je , i zgub i la je okus. M is l imo

n a " p l o d " u o p ć e m s m i s l u : b i l o t o

povr ć e , ž i ta r ice i l i vo će .

N aj č e šć e p r o n a l a z i m o i z g o v o

re popu t : "To je pos l jed ica suvre

menog na č ina ž ivo ta . . . " Svakak o ,

a l i t o s e m o ž e p r o m i j e n i l i . M o ž e

mo postupno uvod i t i ma la pobo l j

šanja koja ć e za krać e i l i duž e vr i

j em e b i t i k o r i sn a z a n aše z d r av l j ei zbog k o j ih ć emo se bo l je os je

ć a t i .

S u v r e m e n i t e m p o ž i v o t a s t v a

ra paradoks: s mjesta uzgoja u po

l ju , vo ć e i povr ć e do nas svak i pu t

Stiže sa sve više ostataka štetnih

kemi jsk ih p ro izvoda , a sakup l ja

se nezrelo te je bezukusno ( jedva

da sadrž i m a lo še će ra i p r i r o dn i h

sasto jaka) i ne donos i v i ta lnos t

ko ju b i t r eba lo .

Kak ve to veze ima sa sok ov i ma?

U svakodnevno j p rehran i sve su

pri sutn ij a gotova jela, a to znač i Ja

hranom unos imo sve v iše umje t

n i h sasto jaka. S dru ge smo str ane,m e d u o s t a l i m , u h v a ć e n i u i g r u

eks t remn ih oku sa : sve je pun o

s lade i puno s lan i je . . . Preve l ika

k o l i č i n a p o j a č i v a č a o k u s a , č e st o

umje tn ih , doda je se ovo j pak leno j

igr i koja štet i n ašem zdr av I ju . Isto

j e s ek s t r em n i m t em p er at u r am a:

po č evši od zamrznu t ih p ro izvoda ,

p r e k o j u h a k o j e j e d e m o t o l i k o

vru ć e da goto vo što ne opek u našenepce, p i j emo pi ć a koja su svaki

put sve hladni ja.

T e š k o p r o n a l a z i m o v r e m e n a

za kuhan j e i l i za č ašu vode ko ju

naši" t i je lo t raži i to nadomještamo

nap i t c ima pun im šeć e ra ko j i nam

pom ažu da izd rž i mo dan . A naše

nas t i je lo , budu ć i t la n i je nav ik l o

15



na tu p r a z n u e n er g i j u , upozorava

um or om . Za to smo na k ra ju dana

iscrp l jen i i i zg ladn je l i . . . Kada tak

v i d o đ e m o k u ć i , p i t a m o s e d a l i

k u h a t i i l i k u p i t i b r z u h r a n u m a l e

Kosti.

Bijela repasadrži visokpuslnlak

kalcija; zato je sok odbijele repe

vrlo dobar za djecu dok rastu.Guštera č a . Prokulica sadrži nužneelemente za stvaranje inzulina; zato se

preporučuje kod dijabetesa.

Probavni trakt. Breskva i šljiva

dobre su za sprječ avanje zatvora.Marelica zatvara i dj eluje kontraktivno.Celer olakšava probavu. Špinat č isti iregenerira probavni trakt.

Krv. Cikla potič e stvaranje crvenih

krvnih tjelešaca, obogać uje krv ipoveć ava njezinu lužnatost.

Srce. Grožđ e, jabuka, limun, lim eta ič ešnjak, međ u ostalim, imaju izvrsnasvojstva koja osnažuju srce.

Jetra. Kupus štiti jetru i suzbija

bolesti. Minerali koji se nalaze u cikli

blagotvorni su za jetru i žuč nu vrećicu.

h ran j ive v r i jedn ost i? To je pop i

r ibe ko ja g r ize v las t i t i r ep , v r l i i r

se u k rug , a l i ne mora b i l i t ak

Ovd j e nas tupa ju sv jež i vo ć n i s<

k o v i i s o k o v i o d p o v r ć a .

Bubrezi i mjehur. Lubenica,grožđ e i borovnica proč išćavaju

bubrege i urinarne traktove. Šparogepotič u rad bubrega i crijeva.

Glava. Sok od celera olakšavaglavobolju. Sok od kivija, kao i odmarelice i manga, idealan je za

otklanjanje umora, stresa i povišenetemperature. Grožđ e je sedativ ipomaže pri uspavljivanju.

Kosa. Salata, zahvaljujuć i silicijukoji sadrži, revitalizira kosu i kožu.

Krastavac i paprika donose zdravlje ivitalnost kosi, koži i noktima.

O č i . Koromač se preporuč uje se tretman za očne bolesti i migrenu. Mrkva

je dobra za vid .

Koža i ten. Mrkva, slatki krumpiri avokado sadrže vitamine koji su

potrebni za zdravlje kože.

Grlo i ždrijelo. Sok od ananasa

i sok od đ umbira djelotvorni su uliječ enju faringitisa i blagotvornodjeluju na glasnice.

SOKOVI su korisni č itavom organizmu

Deset dobrih razloga za sokove... i još jedan1 Započ eti dan dobrim prirodnim sokom znači započeti ga s dodatnom

zal ihom energi je koja nam je potrebna da bismo se bez napetosti suoč ili sdnevnim zadacima.

2 Osim što su ukusni, sokovi su izvor zdravlja jer sadrže visoku koncentracijuvitamina, minerala i ol igoelemanata .

3 Za razliku od već ine ukusnih jela, sokovi ne izazivaju negativnenuspojave (ne sadrže kolesterol, pomažu u smanjenju stresa i napetosti...)

4 Ne deblj aju jer je riječ o sastojcima koji imaju vrlo m alo masnoće i opć enitomalo kalorija.

5 Nude beskrajno mnogo raznovrsnih kombinaci ja, što osvježava

svakodnevni m eni.

6 Sokovi su originalan i ukusan nač in uravnotež ivanja dijete. Odnajjednostavnijih do najsloženijih, mogu se pripremiti u pet minuta.

7 Nedostatak vremena više nije isprika! Sokove se priprema brzo i lako .

8 Kure za č išć enje organiz ma mogu se temeljiti na sokovima koji sublagotvorni za zdravlje i uljepšavaju život.

9 Kada stisnu vruć ine i mori nas žeđ , zd rava su zamjen a uobi ča jenimnapitc ima u boci i, nije naodmet spomenuti, djeca ih vole u obliku sladoleda.

10 Buduć i da su lako probavljivi , izvor su brze, kvalitetne i zdraveenergi je .

... i još jedan: Uvođ enje sokova u svakodnevni život ulaganje je u zdravl je ivlastitu dobrobit.

V o ć e i p o v r ć e n u ž a n s u e l e

ment svakodnevne p rehrane te jev a ž n o j es t i i h u d o v o l j n i m k o l i č i

nama. Sok ov i od vo ć a i povr ć a da

j u en er g i j u i , o s i m svo g a p r o f i

n jenog okusa , ako ih ko mb i n i r amo

s h r a n j i v o m i u r a v n o t e ž e n o m

p r e h r a n o m , i m a j u p r o č i š ć a va j u ć a ,

r e g e n e r a t i v n a i r e v i t a l i z i r a j u ć a

svojstva.

Ova kn j iga jednostavan je po

z i v , n a j u k u s n i j i m o g u ć i , z a m a l upro mj enu u na č inu p rehrane ko ja

m o ž e z a p o č e t i t e k u ć o m h r a n o m ,

on ime š to p i jemo. Na kra ju kn j ige

dane se doda tne in fo rmac i je za

one koj i žele nastavi l i ovim putem.

Sada vas os tav l jamo da se d ru

ž i le s kn j igom , uz jedno stavnu , a l i

n ipošto nevažnu žel ju: U zdravl je!

17



PriborPREPORUČ UJEMO Č ITANJE OVO G I SLJEDE EG POGLA VUA

PRIJE PRIPREMANJA SOKOVA

Kuhinjski e lektr i č ni apar ati

lako nam so lako možd a ine č in i ,

n i je nam po t rebno mnogo razno

vrsn ih e lek t r i č n ih apara ta . Štovi

še, uz malo prakse i smisla za

red, svaki sok i l i napi tak može se

p r i p r e m i t i u g o t o v o p e t m i n u t a .Redovito pranje svega pr ibora ne

t raje duž e od t r i m i nu t e . Os im š to

j e p r i p r em a so k o va j ed n o st av n a i

laka, ne oduzima mnogo vremena,

- i rezul tat je napit ak koj i će vaši

uku ć an i i p r i ja te l j i uv i jek c i jen i l i .

Sv a t k o r a d i j e k o r i st i o d r e đ e n i

k u h i n j s k i p r i b o r . J a , p r i m j e r i c e ,

v o l i m n o ž z a b r z o g u l j e n j e k r u m

pira koj i se lako nabavl ja i dobra j e p o m o ć u p r i p r em i m r k v e j er j e

ne t r eba p ra t i n i t i se mu č i t i u ob i

č a j en i m s t r u g a n j e m .

Zaborav i te r ek lame: nema raz

loga da si kompl ic i rate Ž ivot spek

t a k u l a r n i m k u h i n j s k i m a p ar a t i m a .

N e m a m a g i č n o g a u n i v e r z a l n o g

aparata koj i obavl ja sve zadatke.

Za pripremu napi taka iz. ove knj i

ge najbol je je imat i t r i mala apa

r a t a: st o l n i m i k s e r / b l e n d e r , c j e

d i l o i s o k o v n i k .

Kor is t i t ć emo jedan , dva i l i sva

t r i , ov isno o recep tu . S igurno neke od n j ih ve ć ima te , a l i ako mo

ra te odab ra l i sam o jedan , neka to

bude s to ln i m ikser je r uv i jek da je

j ed n o l i k u i b og at u g ust o ć u so k u

i zadržava sav mate r i ja l ko j i je

b o g a l v l a k n i m a .

Ako s te snažn i , može le odabrat)

c jed i lo i c i jed i t i vo ć e ruk ama; po

sto je i k lasi č na staklena i p last i č na

c jed i la i , na k ra ju , e lek t r i č na .

Sokovnik

So k o v n i k j e t r e n u t a č n o n a j o m i

l jen i j i kuh in jsk i apara t za iz radu

zdrav ih sokova. Za l jubi te l je soko

va poslao je gotovo nezamjenjiv.

Sokovnika ima s v i h vrsta, boja i



c i jena , a na jbo l j i su mode l i p r i

s t u p a č n i sv a k o m d ž e p u . P r e p o

r u č u j e m o k l a si č n e m o d e l e : ob i č n o

s u v eć i i d o b r o o b l i k o v a n i . A k o

svakodnevno p r ip remate sokove ,

važno je da sokovnik ima jak mo

tor jer ć ete tako lakše samlj e l i i

t v r d i ' v o ć e i p o v r ć e .

So k o v n i k c e n t r i f u g i r a i f i l t r i r a

nami rn ice ko je smo umetnu l i , p r i -

t i š ć u ć i i h u z k r u ž n i r i b e ž - i t o

je sve.

Pože l j no ga je r edov i t o č i s t i t i .

Sokovn ik ima posudu za sok i

posu du za gus le os ta tke vo ć a te

ga svaki put t reba rastavi t i t la

b ismo doš l i do gust ih osla laka.

Za to p r i odab i ru mode la obra t i l i 1

pažnj u na to k ako se ot vara. Je l i

to jednostavan i prakt i č an zahvat ?

Pr i č i š ć e n j u , z a b o r a v i t e n a p e r i l i

cu suda. Najbol je ga je isprat i vo

d o m o d m a h n a k o n s v a k e u p o

t r ebe . Za to su dovo l jne dv i je

do t r i m inu te . Pr is je t imo se a fo

r izma lat inskih r ta tur ista koj i su

j ak o vo l j el i k av u : " Ko r i s t i sv o j

soko vn ik češ ć e nego posudu za

kuhan je kave .

Osta l i p r iborNož za gul jenje

Neposredno ispod kore nalaze se

mnogi kor isni sasto jci , a ne samo

pozna t i pek t in . Za to p roba j te vo

ć u i povr ć u ogu l i t i što tan j i s lo j

kor e. Ima voć a koje se slavl j a u

mikser , a da ga p re thodno ne

treba ogu l i t i , a l i za voć e koje t reba

gu l i t i , na jvažn i j i je oš ta r nož . Ve ćs m o p r e p o r u č i l i n o ž z a g u l j e n j e

( v id i s l i ku ) .

Oštar nož

Dobro je ima l i na jman je jedan

mal i oštar nož, a još bol je ako

su dva . Pr im je r ice , k las i č n i nož

H

za rezanje krumpira i još jedan s

ve» om oštr icom.

Mno ge vr s te vo ć a , a pogo t ovo

p o v r ć a , i m a j u p r i l i č n o d eb e l uk o r u p a ć e t e u b r z o p r i m i j e t i t i

ko r isnost dobrog p r ibo ra .

Daska za rezan je

Pre fe r i r am drvenu p red p las t«

nom dasko m, iako p las t i č ne daske

zna ju b i t i zan im l j i vo d iza jn i r ane .

Da bismo izbjegl i k l izenje daske,

pod n ju s tav l jamo v lažnu krpu .

M a l a č e t k a z a č i š ć e n j e p o v r ć a

Voć e i p ovr ć e koje se može jest i

S ko rom , t reba temel j i to opr at i , a

ka tkad i o č i s t i t i č e tk icom .

Žl ice i lopat ice

Prednost da jemo d rven im i plas

t i č n im , p red meta ln im . Jedna vamm o ž e s l u ž i t i s a m o z a p r i p r e m u

sokova .

Cjedilo

K o r i s n o j e odabrati u i s t i n u na j

bo l je , o i l nehrda ju ć eg č e l i ka i s

č vrstom r u č kom . Bo l je je da si lo n i j e



presi t n o . Neka b u

de srednje v e l i č i n e

kako b i p ropust i lo i

nešto v i š e od same

t e k u ć i n e .

M j e r n a p o s u d a

Mjerna posuda s ve

l i k i m i l ak o č i t l j i v i m

mjerama b i t ć e nam

k o r i s n a / a o d re đ i

vanje pravih omje

ra. A b u d u ć i da ć e

te s v remenom sve

m a n j e t r e b a t i m j e

ren je , može vam po

slu/ i l i i kao. . . posuda

za gotov sok.

Ribež

O d a b e r i t e1 r ibež od

n eh r đ a ju ć e g č e l i k a .

Najbol je da je samo

sta lan, a n i" u kom

binaci j i s nekim d r u g i m p r i b o r o m i l i

p r i č v r š ć e n n a p o s u

d u . Za sk idan je os ta

taka s r ibeža upo

t r i j eb i t ć e m o č i s t u

s l as t i č a r s k u č e t k i c u ;

lako se ništa oil na

tn i r n ice neć e bac i t i , a o lak šava

se i p ran je . C i t r use , ako n isu

i / e k o l o š k o g u z g o j a , o b v e z n o

p r i j e p r i p r e m e d o b r o i t e m e l j i t o

oper i te .

is toć a

Pranje u č ist o j vod i pu no je lakše

nego pranje drugog posuda jer je

r i je« o p r i r odn im p lodov ima ko j i

got ovo da ne sadrže masnoć u. Pa

z i te da e lek t r i č n i apara t p r i j i *

^ s tav l j an ja i p ran ja isk l ju č i t e i z

st ru je.

Kao što smo rek l i , jedna i l i dv i ječ e t k i ce d o b r o ć e v a m d o ć i z a č i š

ć en je rup i ca r ibeža i l i m rež ice i l i

f i l t r a n a el e k t r i č n i m a p a r a t i m a

( t reba odstrani t i ostatke mesnatog

d i je la p loda) .

I H je love ko j i se ne smi ju smo č i

t i , p r im je r ice d io ko j i sadrž i mo

to r , ob r iš i te v lažnom krpom. Pr i je

n e g o š t o s p r e m i t e č i s t i p r i b o r ,

dobro ga osuši te.I m a j t e n a u m u d a ć e o d r e đ e n o

povr ć e jak i h bo ja (boga to an t iok-

s idans ima) , kao š to su mrkva i

c i k l a , b e z o b z i r a n a p r e t h o d n o

pranje, lagano oboj i t i d i je love pla

st ike (ako su b i je le boj i - ) . Nemojte

se t ime op t e re ć iva t i , a l i s v remena

na vr i jeme te d i je love s tav i le da

se nam ač u I do 2 sata u vodi u

k o j u ć e t e d o d a l i n e k o l i k o k a p i

l imuna i l i oc ta . Nakon toga ihd o b r o i s p e r i t e h l a d n o m v o d o m .

T a k o ć e p o n o v n o vr a t i t i p r v o t n u

bo ju .

O d r ž a v a n j e m č i s t o ć e i i s p r a v

n i m č u v a n j e m , p r i b o r u s e p r o

dužuje t r a jnos t i os igu rava dobro

funkcioniranje u p r ip remi sokova .

) 5



Prije nego štopo č nete...ISKUSTVO, SAVJETI, TRIKOVI I UPOZORENJA

ZA JEDNOSTAVNO PRIPREMANJE SOKOVA

Kako i kada

Uvi jek sv ježe pr ipreml jen i

Ve l i k d i o v i tam ina (pogo tovo v i

tamina C) i minerala brzo se gubi

kada dode u dot ica j s van jsk im

utjecaj ima kao što su svjetlo, zraki top l i na, mi jen ja ju ć i tako ne samo

svo ju h ran j i vu v r i j ednos t , ve ć i

bo ju i okus. Svatko je v id io kako

j ab uk a nek o l i k o m inu t a n ak on g u

l jenja / bog oksid aci je postaje sm e

đ a .

Što se duž e č eka od pr i pr eme

soka do konzumaci je , v iše se iz

gub i n j egove ko r i snos t i . Ako i z

n i m n o m o r a m o so k p r i p r e m i t i r a n i j e, p o m o ć i ć e n e k o l i k o k a p i l i

munova soka jer l imun usporava

proces gubl jen ja svo js tava.

Is taknut ć emo, kako to ne b ismo

Ponavl jal i za svaki recept, da ses v i p r i rodn i sokov i p i j u svježi i

odmah nakon pr ipreme. To se ne

odnosi samo r ta t rad ic iona ln i sok

od naranč e, već i na sok od ra j č ice

i b i lo ko je druge namirn ice.

Neki se sastojci ( l jekoviti ) bi l je,

da tu l j e , zač i n i ) ug lavnom ko r i s te

suhi i l i p rosušeni i ka t kad (b i t ć e

spomenu to ) mokr i .A l i uv i j ek ima j te na umu ovo

zla tno pravi lo : sokovi se mora ju

odm ah p i t i i ne sm i j u se č uva t i

duže v r i j eme (n i t i , dakako , g r i

j al i ).

Najbol j i trenutak

Sok je najbol j i 1 p i t i natašte i l i dva

desetak minuta pri je jela. Može se

p i t i i i zm e đ u ob roka , a l i nemo j tega p i t i nakon ob ro ka j e r čes to

z n a o t e ž at i p r o b a v u . O p ć e n i t o ,

za dnevne sate p repo ru č u ju se

sok ovi od c i t rusa, a za več ern je

sokov i od p ov r ć a j e r sm i ru ju . Sok

od sa la te , jabuke i ce lera , pr imje

r ice , pom oć i će nam da zasp im o.



N a j b o l j e j e d n o m d n e v n o

A k o niste n a v i k n u l i n a s o k o v e ,

d o b r o i h j e u k l j u č i v a t i p o s t u p n o ,

j ed n o m d n ev n o . U po č et k u i h n e

mo j te p rev iše m i ješa t i , t r eba za

po č e t i s najumj e ren i j ima kao što

su sok od jabuke i l i mrk ve . Nako n

neko l ik o dana pove ća j te ko l i č inu i

p r i p r e m i t e p o k o j i s o k i n t e n z i v n i

je}', o k u sa . To m ož e bi t i k o m b i n a

c i ja na ran č e i g rejpa i l i kak vo po

vr ć e , samo i li u ko mb in ac i j i s vo

ć e m . K o l i č i n u i v r s t u s o k a o d r e d i

t e p rema v las t i tu ukusu .

Recep t i i ko l i č ine

Dv i j e do č e t i r i č aše soka dn evno

s m at r a j u s e p r i k l a d n i m d o d a t k o m

p r e h r a n i , p o g o t o v o a k o s e p i j u

na prazan želudac. Više od loga

j e p r ev i še . A k o j e r i ječ o p o st u

i l i k u r i z a č i š ć e n j e o r g a n i z m a

na baz i teku ć ine , ko l i č ina mož e

var i r a t i od 2 do 4 l i t r e dnevno , a l i

je u t o m sl u č aj u na j bol je p o t r až i t isav je t l i j e č n ika .

S v i r e c e p t i u k n j i z i i s p r o b a n i

su , a podr i je t lo im je r azno l iko .

Uz ponek i ć e te recep t na ć i i m a

l i komenta r , " napomenu ma js to -

ra .

M o ž d a ć e v a s n e k e p r i r o d n e

n a m i r n i c e u p r v i m a h i z n e n a d i t i ,

a l i sve je samo pi tanje isprobava-

nja i odabira okusa koj i nam se

s v iđ a .

K a d a j e r i j e č o k o l i č i n i , s v r e

m e n o m ć e t e , z a h v a l j u j u ć i s v ak o

d n e v n o j p r a k s i , p o j e d n o s t a v n i t i

p r ip remu v las t i t ih sokova . Tada

ć e ve ć b i t i dovo l j an samo pog led

na vo ć e i po vr ć e ko j i su vam

na raspo lagan j u , t la b is le to č no

odred i l i omje re .

Sv e k o l i č i n e k oj e n a v o d i m o s l u

že tek kao o r i jen t i r ; sami ć e tek r o z p r ak s u i n t u i t i v n o d o ć i d o

s o k o v a k o j i ć e n a č i n o m p r i p r e m e

i k o l i č i n o m v am a o d g o v a r a t i . A l i

n ik ad vas ne ć e p res ta t i o č a rava t i

č udesn i okus i r azn ih komb inac i ja ,

ko j i se m i jen ja ju tek ma lom pro

m j e n o m u k o l i č i n i i l i i z m j e n o m

samo jednog sasto jka.

Opć en i t o , naveden i su recep t i ,

a k o n i j e d r u k č i j e n a v e d en o , p r e d v i đ en i za dv i j e osobe .

Sv i r ecep t i ko j i ve ć ne sadrže

t e k u ć i n u , m o g u se p r i p r e m i t i u

sokovn iku , a mnog i i u ( s to lnom)

m i k s e r u / b l e n d e r u .

Voda i ledM n o g e o s o b e s o k o v i m a d o d a j u

minera lnu gaz i ranu i l i negaz i ranu

vodu . To n i je p reporu č l j i vo je r se

l ime sman ju je izvo rn i o kus sokova

i n jegova svojst va. K tom e, voć e

p o m i j e š a n o s v o d o m ( p o g o t o v o

ako je r i ječ o slat kom voć u) teže

j e p r o b av l j i vo .

Recep t i s vodom bo l j i su l je t i

zbog t r i r az loga : 1 . lakš i r ad m iksera; 2. lakši napitak i 3. ekono

m i č n o s t . N e k o l i k o t a k v i h r e c ep a-

t a u k l j u č i l i s m o i u o v u k n j i g u ;

sjetite se da se u svima njima voda

Cn ož e z a m i j e n i t i v o ć n i m s o k o m

(op ć en i to od naran č e i l i jabuke) .

U zamjenu se može upo t r i jeb i t i

i ma la ko l i č ina vode ko jom smo

ispra l i sokovn ik p r i je uporabe za

d r u g u n a m i r n i c u . Z a l e d v r i j e d i

i s to š to smo rek l i za vodu . Ako

soku že l i t e da t i l jepš i i zg led , do

da j te kock ice leda ; al i op ć en i to ( i

supro tno suvremeno j tendenc i j i u

p r o i z v o d n j i n a m i r n i c a ) n i j e d o b

ro, sa zdravstvenog sta ja l išta, z lo

upo t reb l java t i eks t remne okuse it e m p e r a t u r e .

Zašti t i te zube

A k o i m a t e problema sa zubnom

c a k l i n o m , b o l j i s u k i s e l i s o k o v i

( l i mu n, naranč a, gre jp. .. ) žutosm e-

di h tono va jer ne ošteć u ju zub e.



Tropski okusi

Zasebno poglav l je posvet i l i smo

sokov im a od t rop skog vo ć a , i a

ko ć e te ga p ro na ć i i u d r ug im

recep t ima u kn j i z i . Že l i te l i p r i

p r e m i t i so k s t o č n o o d r e đ e n i m

vo ć em, recep te će te l akše p rona ć i

ako pogledate u Kazalo sastojaka

na kra ju kn j ige.

Što s tav l jamo - to ćemo i dobit i

Ovo je upozoren je važno i vr i jed i

za sve sokove ko je pr ipremamo,

bez obzi ra na kuh in jsk i aparat i

p r i bo r ko j im se s l už imo .

Kval i te ta namirn ica is ta je ona

k v a l i t e t a k o j u ć e m o d o b i t i u

č aš i . A l i zašto pamt i t i nešto tako

oč i to?

Pr i c i j e đ en ju soka i l i p r i p r ema

n ju namirn ica u mikseru veoma

smo paž l j i v i š to se t i če č i s to ć e t i h

nami rn i ca . No kako u sokovn i k

idu i namirn ice ko je n i je potrebno

g u l i t i , č i s t oć a ć e t a k v i h n a m i r n i c amožda b i t i up i tna .

Kat ka d ć e n am se, a da to i ne

p r i m i j et i m o , " p r o v u ć i " p o k v a r e

no i l i p l jesn ivo voć e ko je ć e nam ,

kada ga i zm iksamo , un i š t i t i os ta

tak soka ko j i je već b io pr iprem

l jen.

Za to uv i j ek t reba o č i s t i t i i dob

ro p r i p remi t i sve sas to j ke i , da

kako, bez razmiš l jan ja odstran i l i

d i j e l ove ko j i su p rez re l i i l i pok va

ren i (bez obzi ra na to hoć emo l i

i h c i j ed i t i , m i ksa t i i l i s tav i t i us o k o v n i k ) .

Isprobavanje novih okusa

Is t i č emo: jedna od grešaka na po

č e tku r ada sa soko vnik om že l ja je

da se što brže isprobaju svi okusi i

sve kombinaci je sastojaka, osobito

s i rovog pov r ć a . Treba b i t i st rp l j i v

i nepce po lako ponovno navika

vati na te zaboravl jene okuse.

Pr imjer ice, sok od s i rovog krum

p i ra i dea lan j e za p r i rod no l i j e č e

n je č i ra na že lucu, a l i ne mora ju

zbog toga sv i eksper iment i ra t i s

n jegov im okusom. . .

Neke vrs te pov r ć a ima ju po

seban, jak okus, a to dobro po

kazu je koncentr i ran i sok iz sokov-

n i ka . Za to t reba ima t i na umuda su sv i sokov i sakup l j en i u

ovo j kn j iz i umjerena, a l i snažna

p reh rambena p romjena ko ja se

može pokaza t i revo luc iona rnom,

no brze promjene ne tra ju dugo.

Z a p a m t i t e : m a l o - p o m a l o . I m a t

ć e te v iše kor i s t i .



Bez šeć era

U Hrva tsko j nema puno mjes ta

na koj ima se može popi l i s iguran

svježi sok. lakoga pr ipremaju pred

v a m a , u n ek i m k a f i ć i m a d o d a j u

prev iše leda i l i vode , a u d rug im

šte tan b i jel i še će r , i z ravno i l i p re

ko konz erv i r anog vo ć a iz kan t ice

(gdje se nalazi u sirupu) . Još je

gore ako doda ju i jedno i d rugo :

- i p reviše leđ a i previ še šećera.

A sve je to posl jedica ubiranja vo

ć a sa stabla do k je još zelen o i n e

zre lo . Dob ro sazre lo vo ć e na s tab

l u b o g a t o j e p r i r o d n i m š e ć e r o m ,

a njegov je sok, osim što je puno

z d r a v i j i , i p u n o u k u s n i j i p a m u

ne t r eba dodava t i n ikakav zas la

d i va č .

Sezonske nami rn ice i nami rn ice

iz b io loškog uzgo ja

Na jbo l je je upo t r i jeb i t i sezonske

n a m i r n i c e i n a m i r n i c e u z g a j a n e

u k r a j u u k o j e m ž i v i m o . T a k ose skra ć u je v r i jeme od berbe do

uporabe .

N i j e n a o d m e t p o v e z a t i s e s

p r o v j e r e n i m d o b a v l j a č e m ; č e s t o

is t i uzga j iva č i p roda ju svo je vo ć e

n a g r a d s k i m t r žn i cama pa vas

mogu izv i j es t i t i o tome kako je

uzgajano i kada je brano.

Odab i r i t e najbo l je vo ć e i povr

ć e ko je je , ako je to i kako m og u

ć e , i z b i o l o š k o g u z g o j a ( o r g a n

s k o ) . B i o l o š k e n a m i r n i c e s u ,

i a k o k a t k a d m a l o s k u p l j e , p u n o

z d r a v i j e . R a z m i s l i t e , v e l i k d i o

v lakana vo ć a i povr ć a na laz i se

u k o r i . U u o b i č a j e n o m u z g o j u

kor is te se jak i pes t ic i đ i i kemi jsk i

p ro iz vod i ko j ima se sp r je č ava ju

bo lest i i t je ra ju nametn ic i . Na jve ć i

d io t ih sasto jaka zaustavl ja se na

v a n j s k o m d i j e l u n a m i r n i c a ( n a

l iš ć u i ko r i ) , a mn og i se ne mogu

o d s t r a n i t i v o d o m .

Z a t o s e p r e p o r u č u j e o d s t r a n j i

van je van jsk ih l i s tova (on ih na j -

z e l e n i j i h i b o g a t i h v i t a m i n i m a i

m inera l ima) i l i gu l jen je . A l i ako

s m o s i g u r n i d a SLI n a m i r n i c e i z

b io lošk og uzgo ja , s tav i t ć em o ih

u sokovn ik bez bo jazn i za svo je

zdrav l je .Pr i b i r a n j u v o ć a i p o v r ć a i z b j e

gavajte ono već pr erezano (već i na

minera la i v i tamina C gub i se u

dot icaju sa zrakom) i ono naj iz-

loženi je cest i ( jer je iz loženo ve

ć e m s t u p n j u z a g ađ e n j a ).

1

Zaob id i te i vo ć e i povr ć e ko je se

sja j i jer je vjero jatno premazano

voskom k ako b i i zg leda lo p r iv la č -

n i je , a o rgan izam teško odst ran ju

j e vo sak .

N i t ko nema puno vremena za

kup n ju pa je na jbo l je sas tav i t il i s tu i kup i t i up ravo ono š to nam

t reba je r p r i r odn i p ro izvod i b r že

prop ada ju i k ra ć e t r a ju . Uz ma lo

v ježbe vr lo je lako : dovo l jno je

isp lan i r a t i ob jede za t jedan ko j i

S l i jed i i sas tav i l i l i s tu po t rebn ih

nami rn ica .

P r i j e p o h r a n j i v a n j a

Po do l asku ku ć i na jbo l je je od

mah opra t i nami rn ice i t ek ih

o n d a s p r e m i l i u h l a d n j a k . N i j e

p r e p o r u č l j i v o o s t a vl j a t i n a m i r n i c e

u vod i da se nam ač u jer tako gub e

d io svo js tava , š to se lako može

prov je r i t i kod sa la te .

Vo ć e i povr ć e gu l i se i s jecka

neposredno p r i je p r ip reme soka .

Pr ip r ema sokova od povr ć a

So k o v i o d p o v r ć a u g l a v n o m s u

mnog o jač eg okusa i pun i j eg sa

il



držaja; zato je dobro ražr i j ed i t i ih

v odom il i dodati j abuku i l i mrk

v u . Takozvane ze lene sokove (od

šp ina ta , b roku le , sala te i l đ . ) n i -

kada ne treba pr ipremat i same,

ve ć raz r i j e đ ene, kao što j e re č eno ,

u omjeru jednog d i je la ze lenog

soka i t r i d i je la nekoga drugog,

lakšeg soka.

Ako j e sok p regust , raz r i j e đ i l e

ga sokom od l imuna i l i džoker

sokovimn od jabuke i l i mrkve jer se

op ć en i to dob ro sa sv ime s i , i zu .

Da b is te pronašl i sok ko j i odgo

va ra vašem ukusu , h rab ro komb i

n i ra j te k ise le sokove sa s la tk ima,

a roma t i č ne s bezukusn i ma , vo će

s pov r ć em. . . ) , al i nemo j te to i s

p r o b a v a t i n a p r i j a t e l j i m a ! A k o

j e o k u s i d al j e p r ej ak , u v i j ek

mož ete dodat i šeć era il i me da/ a l i

zapamti te , l ime že l i te pobo l jša t i

sok, a ne sakr i t i i zvoran okus.

Klice

Sok ove od k l ica pronać i ć e le na

više mjesta u kn j iz i . Manje su

pozna t i , a l i su veoma h ran j i v i i

zd rav i .

Bez već ih po les kot a od k l ica

možete naprav i t i sok lako da ih

pr i je s tav l jan ja u sokovn ik z a m o -

tate u list salate.

Mješavina okusa

Ako p r i p rema te razne v rs te so

kova (od jagoda, dinje, celera...)

j ed an za d r u g i m , t reb a i m at i na

umu da se okusi jedn ih i d rug ih

mogu poč e t i mi ješat i .

Da b is te to izb jeg l i , nakon pr i

preme svakog soka isper i le c i je l i

sokovn ik . Posto j i i jednostavn i je i

p rakt i č n i je r ješen je : nakon svakog

soka naprav i te sok od jabuke ko j i

ć e prekr i t i sve osta le oku se u so-

k o v n i k u .

Umje tnost za v o đ e n ja oč ima

Ži ve i p r iv la č ne boje sokova mogu

se miješal i u kombinaci je koje još

v i še i s t i č u n j i ho vu at rak t i vnos t

p r i v l a č e ć i i one ko j i n i kada n i

su isprobal i recepte kao što je,

pr imjer ice , recept za sok od šp i

nata.Možemo i h pos luž i t i i u neo

b i č n i m č a š am a . N et k o ć e prije

pos luž i van ja doda t i l i s t i ć me tv i ce

i l i perš ina, i l i ukras i t i č ašu kr iš

kom vo ća - na ran č e i l i l imu na

i l i , j o š o rg ina ln i j e , kakve d ruge

nami rn i ce . Neke sokove može te

posluž i t i u l jusc i (kor i ) vo ć a od

ko jega su naprav l jen i (pre thodno

dobro oprano j ) kao što su kokos,

d in ja , luben ica, naranč a i l i avo

kado...

Ukusn i i zd rav i uk ras i

Ako kokte lu dodamo ž l icu p i rea

od jagode i l i mal i ne, dob i t ćem op r i h v a t l j i v u n o t u p r o f i n j e n o s t i .

Zbog ve ć e gus to ć e pas t će na

dno č aše, ostav l j a ju ć i i za sebe

or ig ina lne crvene tragove.

Sok u se mož e dodat i i i s tu č en

b je lan jak; neko l iko t renutaka na

kon što preko njega ul i jemo sok,

i z ron i t e na pov rš i nu da ju ć i na

p i tku p jenast izg led.

Ne smi jemo zaborav i l i n i na d je

cu : l j e t i ć emo i ndus t r i j ske s l ado

lede ko j i su ug lavnom puni umjet

n i h boja, zami j en i t i i zv rsn im l e

den im " l i za l i cama" od sokova .

" Ne k t a r " n i j e n e k t a r

Ne že l imo gub i t i v r i jeme na upozoren ja ko l iko malo kor is t i za zd

ravl je imaju sokovi u boci, od koj ih

s u m n o g i p r i p r e m l j e n i d o d a v a

n jem vode samim koncentra t ima

v oć a (u ko j im a se nalazi i šeć er i

kon zervansi ) . Dovo l jn o je reć i da

nemaju n ikakve veze sa sv jež im

33



s o k o v i m a , n j i h o v i m v i t a m i n i m a i

os ta l im svo js tv ima.

Na t rž ištu je ono Sto se na laz i

i za naz iva "nek ta r " k obno je r se ,

pod zaš t i tom zakona , i sk r iv l java

l i jep koncep t ( ko j i t r ad ic iona lnoo z n a č a v a e se n ci j u , " a m b r o z i j u "

b i l jnog sv i je ta ) . Tako se podupre

p i ć e na baz i šeć e ra i vode . . . i m i

n im a lnog posto tka vo ć a . U ovo j

kn j i z i po jam nektar u p o t r e b l j a v a

mo da b ismo vra t i l i n jegovo izvor

no poetsko , k las i č no zna č en je .

Juhe, umaci i dresinziN e k i t e m e l j n i s o k o v i o d v o ć a i

p o v r ć a m o g u p o s l u ž i t i i z a p r i

p remu juha , umaka i so č n ih d re -

šinga.

Kada je r i ječ 0 u m a c i m a , s o k o v i

su teme l j i zv r sn ih d res inga kao

p r i l o g a r a z n o l i k i m j e l i m a : d o b r o j

z e le no j s al a t i , k r u m p i r u p e č e n o m

u pe ć n ic i , t jes ten in i . . .

Ukusni i l i terapeutski recepti?

Oboje. Treba sta lno imat i na umu

p o z n a t u l l i p o k r a t o v u m a k s i m u :

"Neka t i hrana bude l i jek, a l i jek

h r , in a . " Dakako , pos to je sok ov i

ko j i su v iše " za už i tak" i on i ko j i

v i š e " s l u ž e z d r a v l j u " .

U o v a j s m o k n j i z i k o m b i n i r a l i

sve vrste recepata. Svaki od n j ih

i m a v i t a l i z i r a j u ć a i e n e r g e t s k a

svo js tva, međ u t im , nek i su v iše za

už i tak , a d rug i , ne man je ukusn i ,

ima ju is taknu to te rapeu tsko d je

lovan je .

U p a m t i t e , š t o s u kombinaci je

j ed n o s t av n i j e , to su bo l j e. I t o t la

i I

s l i , p rema k inesko j t r ad ic iona lno j

med ic i n i , sokov i od vo ć a više j in

( kao š to su d in ja i na ran č a , p r i

m je r ice ) te mogu dovest i o rga

n izam u s tan je neravno teže je r

op te re ć u ju r ad s lezene . Za to su ,u tom smis lu , na jbo l j i sokov i od

j ab u k e, k r u šk e i m r k v e .

T o l i k o o s o k o v i m a i n j i h o v o j

te rapeu tsko j važnost i . A l i ne b r i

n i te je r sve se može p r i lagod i l i .

Ako , p r im je r ice , p r im i je t i t e da je

vas že ludac p reos je t l j i v na do

bar ju ta rn j i sok od t r i na ran č e ,

dovo l jno ga je u ravno tež i t i t ako

da na po la čaše naran č e dodam o

j oš pol a č aš e so k a od m r k v e .

I l i n ar a n č u z a m i j e n i t e m a n d a

r i n o m i p o l o v i c o m g r e j p a . I l i . . .

Nema izgovora !

Sv a t k o m o ž e I M A H K O R I S T I

od ov ih sokova !

Što uč initis mesnatimdijelom

Nakon što smo istisnuli sokiz voća i p ovrća, možemo is

koristiti i bogatstvo njihova

mesnata dijela. To je dio u

kojem se nalazi najveći dio vlakana i

manji dio minerala i vitamina.

Mesnati dio jabuke služi kao sastojak u

doradi kolač a i želea za povrće. Može se

dodati i umacima kako bi se poboljšala

jela od tjestenine ili ribe (pokušajte, na

primjer, s mrkvom, lukom, jabukom i

malo vrhnja).

Meso plodova možete i karamelirati u

bogate hranjive ploške koje će dobro

doć i u jutrima kada ne stignemo pri

premiti sok. Dobra su zamjena i inte

gralni kolačići od višanja, jabuka, ja

goda, krušaka... A dodamo li ih obič

nom jogurtu, ubrzo ć emo zaboraviti

na industrijske jogurte i nećemo više

poželjeti druge.

Jasno je, s mesnatim dijeom može se

napraviti sve, osim baciti ga. Ali ako

ga ne želite u kuhinji, uvijek se može

iskoristiti kao namirnica za kokoši i

ostale životinje ili kao izvrsno prirodno

gnojivo.

35



Voć e i povrć e u č ašiODABIR VO A I POVR A

UPOTREBA NE TAKO Č ESTIH N AM IRNI CA

G otovo sve nam ir ni ce koje se

nalaze u receptima ove knj ige

lako ć e te p rona ć i u t r gov inama ,

a ako se samo malo potrud i te ,

pronać i ć e te i one manje č este .

Trgov ine l j ekov i t im b i l j em i d i

j et et sk e t r g ovi n e sa sv j ež i m p r o

izvod ima imaju u svo jo j ponudi

do ista š i rok izbor namirn ica - od

dumbira do s i rupa od javora ( i l i

"s i rupa od kadul je" ko j i je , v id je t

ete posl i je , i vr lo kor is tan za ku

re č iš ć en ja). Tako se, uz malo in i

ci jative, sve može uvesti u ovaj

svi jet okusa koj i je vel ik dar za

o rgan i zam i pun i ga ene rg i j om.

I ne zaboravi te : nema l imenki .

I i zb jegava j te zamrznu te nami r n i c e, o s i m u i z n i m n i m s l u č a j e

v ima.

Umjes to toga , kao š to ć emo

to is t ica t i u c i je lo j kn j iz i , ako je

ikako moguć e, uv i jek b i ra j te vo

ć e i povr ć e iz. eko l oško g uzgoja

(organskog i l i b io loškog), to jest

bez dodataka i osta taka fer t i l i -

za tora , pest ic ida i š te tn ih kemi j

sk ih p ro i zvoda . U na jbo l j em s lu

č a j u , ni s u p r ep o r u č l j i v i .

U Eu ropsko j un i j i pos to j i za

kon ko j i u redu je i š t i t i sve na

mirn ice i p ro izvode eko loške agr i

ku l ture , ko j i se lako raz l iku ju od

os ta l i h j ams tvenom mark i com. I ,

na k ra ju , nami rn i ce i p ro i zvod i

b iod in ami č ke ag r i ku l t u re (ko ju su

razv i l i s l j edben i c i u čen ja an t ro -

pozofi je Rudolfa Steinera) još su

j ed an m o g u ć i p u t u p o t r az i za

na j ve ć om kva l i te t om, a u ovo m

sluč a ju na vr l o supt i lno j raz in i , u

nami rn i cama .

S l i j ed i k ra tko pog lav l j e o ma

n je č es t im nami rn i cama . Na k ra j u k n j i g e p r o nać i ć et e l i st u i k o

mentare za osta le namirn ice.

Đ u m bi r

Omi l j enost dum bi r a u Kurop i nag

lo raste. Doda l i se u maloj kol i č ini ,

sokovim a (mr kva i naranč a , mrkva



i jabuka Ltd.) daje ugodan, lagani)

p ikan tan okus.

Lako ga je nabav i l i , i dovo l jno

ga je ogu l i l i i c i je loga s lav i l i u

sok ovni k. Pr ip rem a se i r ibanjem.

Aloe vera

Kada u ovo j kn j i z i govor imo o aha

veri, m i s l i m o n a v r s t u Aloa vera

barbadensis, iako se i kod d ru g ih

vrs ta isp i tu ju moguć a te rapeu tska

svojstva.

A k o s o k o v i m a d o d a m o m a l o

soka il i mesa aloe vere (25 ml) naš

ć e uku sn i nap i tak post . i l i i zn i mno

k o r i s t a n p r i p r o č i š ć a v a n j u i r e-

generaci j i organizma. Prodaje se

ve ć ob ra đ en , a l i je sku p . Usp i je te

l i nabav i t i l i s t aloe vere, v r i j e d i l o j e t r u d a.

Č a j ev i i n a p i t c i od ž i ta r ica

Č a jev i se u ovo j kn j i z i ka tk ad jav

l ja ju kao komp lementa ran sas to

j ak so k u , p r i m j er i ce č aj o d m et v i

ce. No pažl j ivo s č a jevi ma i vo-

dom u sokovima jer n isu najbol ja

komb i nac i ja s vo ć em i mogu iza

zva t i p robavne smetn je .

V i š e i l i m a n j e o r i g i n a l n o p i ć e

i nap i t c i mogu se dob i t i i od so je

i ž i ta r ica (r i ža , je č am) . Prep or u

č u j e m o i h z b o g n j i h o v e o č i t e h r a

n j i ve važnost i i za to š to su zbog

rastu ć e popu la rnost i pos ta l i i zv r s

na zamjena za kravl je ml i jeko.

V iše in fo rm ac i ja o n jo j p rona ć i

ć ete na kra ju kn j ige.

Dodaci prehrani

Vi tamin i , m inera l i i o l igoe lement i ;

k o e n z i m Q - 1 0 ; l e c i t i n , i s o f l a v o n

i d r u g i p r o i z v o d i o d s o j e ; m e d ,

pe lud i mat i č na m l i je č ; p ivsk i kva

sac, pšenič ne kl ice; prokl i ja le sje-

Sp i ru l inu

Riječ je o hranjivoj algi koja postaje

sve omi l jen i ja . Upo t reb l java se

kao h ran j iv i d oda tak , a po če la se

dodava t i i sokov ima (a l i u v r lo

ma l im ko l i č inama jer ima jak okus

mora) .

Pšen i č na t r ava

I'ri le- vi še od tr ideset go di na An n

Wigmor e je u Južno j Am er ic i p red

stavi la mlade izdanke pšenice ta

koz vanu pšen i č nu t r avu , a danas

s u p o z n a t i n j e z i n i j a k i a n t i k a n -cerogen i u č inc i , h ran j ivos t i op ća

regenerat ivna svojstva. Ri ječ je o

p r o k l i j a l o m z r n u p š e n i ce i l i s l i č

n ih s jemenk i , a sok ko j i se od

n j i h d o b i j e b o g a t j e k l o r o l i l o m ,

v i t a m i n i m a , m i n e r a l i m a i o l i g o

genicM it ima ko j i št i te organizam.

3 9 ;



menke ; a lge (uz sp i ru l i nu ) ; gin-

seng, ehinncea, g i nko . . . I dakako :

č ešn jak , l im un i l uk ko j i , i ako n i

su p reh ramben i dodac i , puno su

d je lo tvorn i j i od mnogih . . . Zašlo se

znanost v iše ne zan im a za ta t r i č u

desna saveznik a našega zdr avl j a?

Vjeru jemo da za to posto j i samo

j ed an r az log : zat o št o se od nj i h ne

može napravi t i ve l ik i b izn is . Sve

su t r i nami r n i ce svakome nado

mak ruk e i to po p r i hva t l j i vo j c i j e

n i . Znanost da je prednost l i jeko

v ima iz da lek ih zemal ja . . .

Doda tke ko je ova kn j i ga p repo

ru č u je , l ako će te nabav i t i u bo l j im

l j eka rnama i t rgov inama l j ekov i

tog b i l ja . S l i jed i le upute ko je se

nalaze na ambalaž i svakog pro

i zvoda . Do danas n i su p r im i j e

ć ene n ik akve n us po j ave i l i neu

č i nkov i tos t p r i p repo ru č eno j doz i ,

a l i je uv i jek dobro pr i je se savje

tova t i s l i j e č n i kom . U t r gov inama

raspo lažu ob i l j em in fo rmac i j a oh ran j i v im dodac ima p reh ran i , ko

j i su i u Eu r o p i sv e o m i l j en i j i .

Na kra ju kn j i ge gov or i t ć e se

j oš m al o o o sn o vn i m d o d ac i m a

preh ran i , kako b i smo i h , kao mo

gu ć nos t , mog l i uz im a l i pa ra le lno

sa sok ovim a, i l i č ak u n j i ma.

K



Mrkva, kraljica sokova

MRKVA SE IZVRSNO KOMBINIRA SA SVIMEI DJELOTVORAN JE ANTIOKSIDANS

Zna se da je mrkva bogata bo

l a k a r o t o n o m ( p r o v i l a m i n o m

A) . Karo ten i su d je lo tvo ran a r t t i -

oks idans to mrk vu č ine savršenom

n a m i r n i c o m z a o č u v a n j e v i d a , a l i

i za usporavanje procesa starenja

jer r j eš av aj u p r o b l em s l o b o d n i h

rad i kala koj i se svakod nevn o stva

ra ju u našem organ izmu. L jub i te

l j i m a o s u n č a n o g t e n a, k a r o t e n i

p r u ž a j u i z aš t i t u o d s u n č e v i h

zraka.

Mr k va je a I ka I iza lor i rem i na

l i / . i io r ; p r i d o n o s i p r o i z v o d n j i e r i

t roci ta i pobol jšava obrambeni me

han izam t i je la , u ravno težu je i r e

gu l i r a p robavu i uv i jek je p repor u č l j i v a , p o s eb n o u p o s l j e d n j e m

t romjeseč ju t r ud no ć e i za v r i j eme

do jen ja . Op ć en i t o da je snagu , a

posebno u s lu ča ju anemi je .

To je veoma omi l jeno po vr ć e je r

t vo r i p rekr asan most p rema vo ć u ,

t j . dobro se s n j im komb in i r a pa

j e i z v r s t an d žo kcr u p r i p r e m i s o

kova.

Sok ovn ik je idea ln i aparat za is

t i s k i v a n j e č i s t o g i k o n c e n t r i r a n o g

s o k a m r k v e . Gu s t o ć u d o b i v a m o

a k o m r k v u p r i p r e m a m o u m i k s e

ru , iako u tom s lu č a ju t r eba do dat i vode ( i l i sv ježe p r ip reml jenog

soka) , zato što tako zadržava sva

svoja vlakna. Za sok je najbol ja

s o r t a m r k v e nmiles.

Evo neko l iko p r i jed loga za p r i

p r e m u soka od mrkvo u m ikseru

(ako ni je spomenuto d r u k č i j e ) u

k o m b i n a c i j i s d r u g i m v o ć e m i

p o v r ć e m . Sv i s u o n i , n a r a v n o , p o

g o d n i i z a p r i p r e m u u s o k o v n i k u .A k o s e n e n a v o d i d r u k č i j e , k o l i č i

na je nami jen jena jedno j do dv je

ma osobama.

Budu ć i da se komb in i r a s go tovo

s v i m vrstama v o ć a i p o v r ć a , m r k

vu mnog i s p ravom naz iva ju ' 'kra

lj icom s o k o v a " .

45



U c i je lo j kn j i z i po jav l ju ju se

s o k o v i s m r k v o m .

Jabuk a, nar an č a i mr kva

1 nasjeckana jabuka« 1 oguljena

i nasjeckana naranč a, 2 ogul j ene

i na r ibane mrkve i 150 ml na

ran č inog soka (i l i negaz i rane p r i

r odn i ' m inera ln i ' vode)

M r k v a i mandar i na

250 ml soka od mrkve i 2 ogu

l jene i nasjeckane mandar ine

Celer , mrkva i jabuka3 kor i jena ce le ra s l i s tov ima,

prerezana po sredi n i , 2 n asjeckane

mrkve i 2 jabuke bez pe te l j ke i

nasjeckane

Cikla, mrkva i jabuka

2 s i r ove mrkve nas jeckane na

kom ad i ć e , I nas jeckane mr kve i

1 jabuka, bez petel jke i nasjec

kana

Rotkvica, jabuka i mrkva

1 svežan j r o t kv ica bez l i š ć a ,

1 jabuka, bez petel jke i nasjecka

na i 3 nasjeckane mrkve

Past rn ak , mrkva i na ran č a

2 vel ika nasjeckana paslrnaka,

I nasjeckana mrkva i 2 ogul jene

naran č e

Jabuka, mrkva i muška tn i o raš č i ć

2 jabuke, bez petel jke i nasjec

kane na komad i ć e , 3 mr kve i ma lo

n a r i b a n o g m u š k a t n o g o r a šč i ć a

Mrkva , c ik la i javo rov s i r up

3 m rkve , 1 ma la c ik la , ma lo c i

meta i l i vani l i j e i pola č a jne žl i

ce s i r upa (od javora - javorova

melasa, i l i jabuke) . Od namirnicase napravi sok i doda mu se

s i r up .

Crvena papr ika , mrkva i ce le r

1 c r vena papr i ka , 2 mrk ve i

I korijen celera, sve nasjeckano.

Šp ina t , jabuka i mr kva

4 nasjeckane mrkve, 1 svežanj

l i s tova šp ina ta i 1 jabuka , bezpeteljke i nasjeckana

K r u š k a , m r k v a i peršin

2 kruške bez petel jke i 3 nasjec

kane mrkve; jedna žl ica svježog

peršina, s i tno nasjeckanog

16

Simfoni ja boja

1 mrkva, 2 l ista salate, 5 l istova

špin ata, I kor i j en celera, pola

a v o k a d a u s i t n j e n o g m l j e v e n j e m

i 1 ra j č i ca . Pr i p r i p r emi sve senami rn ice s tave is tovremeno u

sokovn ik . I zv r s tan je sok p ro t iv

umora .

Mrkva i jabuka

2 mr kv e s redn je ve l i č ine , I ja

buka i oko 0,5 I mineralne vode

To je k lasi č na komb inac i ja u p r i

premi sokova. Ogul jene i nasjec

kane mrkve i jabuke same l j i t e

z a j e d n o s m i n e r a l n o m v o d o m .

Ako že l i t e , sok može te doda tno

za č in i t i s neko l i ko k r išk i l imun a .

Voda se može zami jen i t i sokom

od naranč e.

Ovaj se sok može pr ipremit i i u

sokovn iku , bez vode . Rezu l ta t je

j ed n ak , al i j e o k u s j ač i .

47



Voć ni sokovi

Ako nije drukč ije spomenuto, n sljedeć im je receptima

količ ina namirnica dovoljna za malo više od jedne č ašesoka, što ovisi o veličini voć a i njegovoj sočnosti.

Uvijek kada je moguć e, biramo prirodno uzgojene

namirnice.

Ananas rapso di j a

1-2 ananasa

1 kg breskve

0,5 kg jagoda

1 mala dinja

250 ml hladnog soka od jabuke

4 žlice meda

Radeć i po ovo m recep tu dob i t

ć ete 10- 12 č aša soka koj i vole svi ,

pa č ak i d jeca. Sve voć e stavi teu sokovn ik , a l i ga može te i kom

b in i r a t i : jedan d io naprav i te u so -

kovn iku , d rug i u m ikseru . Na kra

j u d o d aj t e m ed i so k o d j ab u k e

!e dobro p romi ješa j te ( d r venom

žl icom) . Pos luž i te dobro rash la

đ e no .

Vo ć ni Ferrari

pola lubenice

3 jagode

4 kruške srednje velič ine

pola litre soka od jabuke

Z a p r i p r e m u o v o g j a r k o c r v o n o g

s o k a s v e v o ć e o č i s t i t e ( k o r u l u

ben ice odbac i te ) i p r ip remi te u

s o k o v n i k u . A k o ž e l i t e g a z i r a n o

osvježenje, dodajte pola l i t re ga

zi r ,me mi neral ne vode, a l i umjestot o g a p r e p o r u č u j e m o d o b r o o h l a

đ en i sok od jabuke - lakše se p r o

bav l ja , dok voda po ve ć ava taksa

t i vn i u č inak svega vo ć a , pogo t ovo

d in j e , luben ice i g rož đ a (op ć en i to

svega l je tnog voć a) . Posluži te dob

ro rash la đ eno .



Drug i p r i jed log ( /< i 4 osobe) :

800 g lubenice i sok od 8 l imuna

Vo ć ni gr i j e h

1 jabuka

1 naranča

1 limun

1 breskva

3 kriške ananasa

nekoliko bobica ribiza

Ov o je bezalkoh olna var i janta po

z n a t o g k o k t e l a Sex on the beach.

Voć e p r ip rem i te , i zm i ješaj te u so -k o v n i k u i u l i j t e u ve l i k i v r č . D o

da j te r ib iz te pos luž i te dobro ras

h l a đ e n o .

Festival dinja

1/4 dinje kantalupe (žute)

1/4 li mete

Rasi jec i te d in ju i i zvad i te koš

t i c e . L i m e t u o g u l i t e i n a r e ž i t e

na komade. Sve izmiješajte u so-

kovn iku . Ako s te p r i je p r ip reme

v o ć e č u v a l i u h l a d n j a k u , s ok ć e

bi t i pravo osvježen je.

Napi tak bogova

A jabuke

1/4 limuna

šumsko voć e po ukusu

Oper i te i nas jecka j te jab uk e i

šumsko vo ć e , sve s tav i te u sokov

n ik te doda j te ko r icu l imuna (po

br in i te se da ne sadrži pest ic ide) .

Odmah pos luž i le . Ak t ) vam je

osta lo još šum sko g voć a, ubaci le

ga u sok kao da vam je sluč a jno

upa lo . Ovo je ukusna nagrada

k o j u s i m o ž e t e p r i u š t i t i n a k o n

izleta, pogotovo ako ste šumsko

vo ć e ubra l i pu tem .

A nanasza zaljubljene

1 velika kriška ananasa

6 jagoda

šalica bijeloga grožđ a

Narež i te o č iš ć enu p lošku ananasa

bez s r č i ke . Sk in i te bob ice g rož đ a

s g ran č ice i oper i t e ih . Oper i t e

i jagode , ods t ran i te im " ze lenu

kapicu ' ' i , ako ih ima, odstrani te

p l jesn ive d i jelove. Sve voć e sta

vi l i ' u sokovnik. Za ovaj se uži tak



i sp la t i potrud i l i nabavi l i sezonsko

vo ć e . I ne ob ra ć a j te pažn ju za

naz i v , ovo j e p i ć e un i ve rza lno , čak

i za one "s lobodnog" srca.

Mal ine s naran č omi ananasom

150 g malina

1 naranča

1 već a kriška ananasa

Ogu l i l e na ran č u i ananas i od

s t ran i te mu s r č i ku . Na rež i t e vo

ć e i i zmi ješa j te ga s mal in ama u

sokovn iku. Pop i j te ga is tog trena

- j e r teško je odo l je t i !

Vo ni kokt e l

od g r o ž đ a i j abuke

1 gro/ cl bijelog ili crnoga grožđ a

2 jabuke

1 kriška oguljenog limuna

Oper i t e g rož đ e i j abuke i s k r i š

kom l imuna i h p r i p remi te u so

ko vn i k u . Oku s se ne m i j en ja puno

s lav im o l i b i j e lo i li c rno g rož đ e ,

mijenja se samo boja.

Kral jevski napitak

1 grejp


1 jabuka

1 kriška limeteO g u l i t e grejp i p r i p r em i te ananas :

odstran i te mu koru i sred išn j i d io

i l i s r č iku ko ja je tvrda i vlaknasta,.

Ope r i te i nareži te j abuku i l imetu

i sve voće is tovremeno stavite u

sokovn i k . Ovo j e p ić e dob ro za

gašen je pos l i j epod nevn i ' že đ i .

Kokte l od š l j iva

3 šljive

1 kruška

1 naranč a

Najpr i je pr ip remi le sok od kruške

pa oi l šl j iva (bez koštica), a zatim

od naranč e i - odm ah ga pop i j te .

Ub rzo ć e te os jet i t i u č i nak kok t e late os je t i t i novu v i ta lnost, a l i sva

kako p r i paz i te na p robavu : š l j i ve

ima ju ve ć e l aksa t i vno d je l ovan je

nego os|, i lo voć e .

i >

Breskv in i mjehur i i

1 breskva

1 naranča

pola limete

gazirana voda po ukusu

Ogu l i t e l ime tu i na ran č u ; žel i te l i

j ač u ar o m u , sl av i l e po koj i k o m a

d i ć kore (a l i samo ako je voce i /

b io loškog uzgo ja) . Oper i te bresk-

vu , prerež i te je i i / vad i le košt icu .

Kada je sok zgotov l jen, doda j te

gazi rane vode.

No n i kokte l

I velika kriška ananasa

1 slatka jabuka

6 jagoda

Oper i t e i narež i te jabuk u i ananas,

ogu l i te ananas i odstran i te tvrd isred išn j i d io . Oper i te jagode i sve

za jedno p r i p remi te u sokovn i ku .

Sok se zove "no ć n i k ok t e l " , a l i ga

možete p i l i u svako doba.



Mandar ina Hay

3 mandarine (ili carske naranče)


šalica crnoga grožđ a

Od mandar ine, kao i carske (slat

k e ) n a r an č e , u v i j e k ć e t e d o b i t i

sok koj i je manje kiseo, a takav

j e i z v r st an z a p r o b a v u . O g u l i l e

m a n d a r i n e , o č i s t i t e an a n a s , o d

s t ran i l i ' mu sr č i ku i oper i te g roz

de. Sve istovremeno stavi te u so

kovn ik i už iva j te u isp i jan ju !

Božansko mi lovanje

100 g bijeloga grožđa

pola limuna


I s t o v r e m e n o u s o k o v n i k u p r i p r e

m i t e g r o ž đ e , o g u l j e n i l i m u n i

ananas bez s r č i ke . Ak o imate c rnog r o ž đ e , m o ž e t e d o d a t i n e k o l i k o

c i je l ih boba ko j ima s te o tk inu l i

pe te l j ke . Kon t ras t u bo j i je v r lo

o r ig ina lan . . . a sok v r lo ukusan !

Jabu ke i j a g o de

3 slatke jabuke

8 jagoda

O p e r i t e , p r i p r e m i t e u s o k o v n i k u

i pos luž i te . Ako su jagode iz b io

loškog uzgoja, iskor ist i te i zelene

petel jke i l istove.

Sok od kupina imare l ica

šalica kupina

5 marelica

Izaber i te marel ice koje n isu zele

ne, ogul i te ih (ako nisu iz b io loš

kog uzgo ja ) i i zvad i le im koš t icu .

Oper i te kupine i sve zajedno sta

v i te u sokovn ik . Kup ine može te

n a d o m j e s t i t i n e k i m d r u g i m š u m

s k i m v o ć e m .

M o j i p r i j a t e l j i u v i j e k n a j p r i j enapr ave sok od vo ć a ko je ima

in tenz ivn i ju bo ju kako b i os ta l im

v o ć e m k o j e p r i p r e m a j u p o s l i j e

" o p r a l i " s t i j e n k e s o k o v n i k a .



St imul i raju ć i kokte l

2 jabuke

nekoliko listova koromača

1 kruška, 1 mrkva

dumbir (po ukusu)O p e r i t e k r u š k u , k o r o m a č i j a b u k e

i nasjeckaj te ih. Ostruži te i oper i te

m rkvu .

l i s t o v e k o r o m a č a s t a v i l e u s o

k o v n i k s o s t a l i m n a m i r n i c a m a .

Sok p roc i jed i te i pos luž i te ,

So k p o s p i l e d u m b i r o m , d a l ć e

k o k t e l u e g z o t i č n u n o t u .

Raj č i ca i naran č a

1 rajčica, 3 naranče

Nešto d ruk č i j i okus . Raj č i cu i na

ranč u oper i te i izmi ješaj te u sok ov

n ik u . Naran č u možete ' i i sc i jed i l i ,

a l i ovako ima le man je pos la i p r

l ja te manje pr ibora.

Jese nj i už i t ak

4 velike jabuke , 4 velike kruške

Ništa lakše: ogul i te i nareži te voce

i p r i p r e m i l e g a u s o k o v n i k u . A k o

soku že l i t e dat i neš to d ruk č i j i o -

kus, dodajte malo Cimeta U p rahu .

I zvr s tan je u komb inac i j i s ma lo

soka od mrkve. To je okus ut jehe

koj i k išne jesenje dane pretvara u

ugodan dož iv l ja j .

Superhranj iv i sok

150 g grožđ a

1 naranča

1 kivi

pola cikle srednje velič ine

Oper i te g rož đ e i ogu l i t e c ik lu , k iv i

i n a r an č u . U s o k o v n i k u p r i p r e m i

te cik lu pa sve osta lo voć e. Ovaj

se sok posebno p repor u č u je t r u d

nicama.

Gas im že đ

2 jabuke

200 g borovnica

1 manji bijeli ili crni grozd <.jio/d<)

Jedan od sok ova koj i najviše osvježava ju . Oper i te borovn ice i jabu

ke ; ako jabuke n isu iz biološkog

uzgo ja , t r eba ih ogu l i t i . O tk in i te

bobe s g rož đ a i sve nami rn ic i - p r i

p remi te za jedno u sokovn iku . R i

ječ je o i / v r snom soku ko j i osvje

žava u t o p l i m l j e t n i m pos l i j e

podne vima.

S6



Šumska jagoda

15 do 20 jagoda

2 kivija

1 naranča

Oper i te jagode , ogu l i t e k iv i i sve

s tav i te u sokovn ik . Naknadno do

dajte svježi sok od naranč e.

Ž e l i t e l i b i t i m a š t o v i t i , p o s l u

ži t e ovaj sok u visok oj č aši s oše-

e ren im rubom (s je t imo se , me

t i u I im , da b i šećer t rebalo izbj e

gava l i , pog o tovo b i je l i ) . Rub čaše

na t r l ja j te l i mu nom i čašu k ra tko

okren i te na jas tu č i ć od še ć e ra. Po

s luž i t e p i ć e i už ivaj te .

Užitak naranč e

2 ili 3 naranče

1 jabuka

Tko to n i je p rob ao? Oper i t e i na

reži te jabuke i sve namirn ice isto

v r e m e n o p r i p r e m i t e u s o k o v n i k u .

I l i pom iješaj te svježe oci jeđ en sok

od naran č e sa sokom od jabuke .

Ovo je ukusan k las i čn i nap i t ak .

Osvježavajuć i tonik smetv i com

2 cvijeta metvice

pola žlič ice integralnog šećera od šeć erne

trskepola žlič ice limunova soka

2 žlič ice grejpova soka

pola č aše tonika

Zdrobite cvjetove metvice s pola

ž l i č i c i ' še će ra i usp i t e smjesu n

č a š u . Z a t i m j e n a p u n i l e z d r o b

l jen im ledom. Doda j te po la ž l i

č i ce l im uno va soka , dv i j e ž l i č i ce

grejp ova soka i pola čaše tonik a.

Ukras i te l i s tov ima metv ice i k r iš

kama l imuna .

N aran č ada

1 naranča

1 limun

1 mrkva srednje velič ine

O p e r i t e i o s t r u ž i t e m r k v u i p r i

p remi t e je u sokov n ik u . Doda j te

o c i j eđ e n u n a r a n č u i l i m u n . D o b r o

promi ješa j te i odmah pos luž i te .

Sjet i te se i ukusne var i jante s ja

b u k o m .

53



Fantazi ja

od borovnica

200 g borovnica

1 banana

3 naranče

4 grejpa

150 g trešanja bez koštica

Ogul i t e naranč e , gre jp i bananu i

sve sastojke izmiješajte u sokovni

ku. Možete dodat i med, a l i bo l je

j e p r i v i k av at i se na p r i r od an o k u s

vo ć a , ko l i k o god k i se lo b i l o , i

už i va t i u n jegovo j puno ć i .

Jag 'o de s ki v i jem

150 cj jagoda (10 do 12 komada)

2 kivija srednje velič ine

Iskor is t i t e ovo ukusno voć e in t en

z iv n ih bo ja na najbo l j i nač in . Ope

r i te j agode i ogu l i te k i v i . I z rad i te

sok u soko vnik u. Ovaj je sok bogat

v l a k n i m a i v i t a m i n o m C . D a n

p r i j e p r i p reme soka , vo ć e č uva j te

u h ladn j aku . No to j e p i tan je uk u

sa, a ov is i samo o stupn ju zre lost i

vo ć a .

Dijetno osvježenje

1 komad dinje

2 kivija

Ogu l i te d in j u i k i v i j e i p r i p remi teih u sokovniku. To je ukus u ko

j em m ož et e u ž i va t i be z boj az ni od

kalori ja.

Kiv i s mal inamai salatom

2 kivija

100 g malina1 salata cikorija

Ogu l i te k i v i j e , ope r i te ma l i ne i

salatu te sve zajedno izmiješajte

u sokovn i ku . Pos luž i te dob ro oh

la đ eno. Mal ine su voć e ko je kra tko

traje, a potraga za nj ima u šumi s

d jecom zabavna je i zdrava igra .

Mango i k i v i

pola manga

1 kivi

2 male kruške

1 grančica svježe metvice

Ogul i te k iv i i mango, oper i te kruš

ke i sve izmi ješa j te u sokovni

ku. ( ' .o tovom soku dodaj te opranu

svježu metv icu. Ovaj sok možete

p r i p remi t i i š tapn im m ikse rom.

Bomba

300 g crnoga grožđ a

2 male banane

3 naranč e

Ogu l i l e naran č e i p r i p remi t e i h

u sokovn i ku za jedno s op ran im

i o tk i nu t im bobama g rož đ a . Sok

iz l i j te u mikser , dodaj te narezanebanane i sve izmij ešajte. Ovaj ć e

sok i zg leda t i v r l o p r i v l a č no ako

ga posluž i t e s l is t i ć ima metv i ce i

tankim p loškama l imete.

Jabuka z a

dobro jutro

2 jabuke

pola crvenoga grejpa

Gre jp ogu l i te , oprane jabuke nare

ž i te i sve i z rad i te u sokovn i ku .

Ovaj sok izm eđ u obroka smanju j e

glad te ublažava krul jenje koje se

katkad javl ja u želucu.

I i



Ak o se os jeć a j g lad i j av l ja u ju t

ro , raz l og je v jero ja tno "pad raz i

no šeć era u kr vi ". To se lako rješa

v a p r o m j e n o m n e k i h n e z d r a v i h

pr el i ra m be n i h navik a.

A ro m at i č na j abuk a

3 jabuke

1 mala lukovica koromača

ili sladića po ukusu

Narež i te j abuke i ko roma č i p r i

premi te i h u sokovn i ku .

P r v i p r i j e d l o g : k o r o m a č z a m i

j en i t e sl ad i ć em , p r et h od n o m ar i n i ran im (6 sa t i u vod i ) .

D r u g i p r i j e d l o g : m a l i n a i j a b u

ka (vidi str. 127.).

Dodir crvene i ze lene

5 jagoda

pola kivija

1 narančapola kriške ananasa

O v o k l a s i č n o p ić e t o l i k o j e pro

f injeno da ć e te ga si gu rno pon ov i

t i . A to ć e b i t i lako jer voć e možete

j est i i p i l i k o l i k o god žel it e.

T ro psk a papaja

pola papaje

1 ili 2 jabuke

pola limete

1 komad korijena đ umbira

debelog jedan prst

Ogu l i te l ime tu i ope r i te j abuke i

dumbi r . Sve za jedno izmi ješa j te u

sokovniku te dob iven i sok ostav i te

po s i ran i . Papaju prereži te popola

i ž l icom od i je l i te mesnat i d io od

koro. Promiješajte u mikseru zaje

dno s ve ć p r i j e p r i p reml j en im so

kom od osta l ih namirn ica.

Dodir crne i crvene

šalica crnoga grožđ a

pola šalice slatkih trešanja

1 jabuka (po želji)

Ope r i te g rož đ e i t rešn je i z ko j i h

s te i zvad i l i koš t i ce i p r i p remi te

sok u soko vn i k u . Ovo tamno p i ć e

može se " raz ved r i t i " kock i cama

j ab uk e č ij i se ok us sa vr še no sl až e

s oku som grožđ a i t rešan ja .

< >

Kao l imunada

4 limuna

3 žlice integralnog šećera ili melase

1 I vode

6 listić a svježe metvice

U posud i zag r i j te ma lo vo đ e , do

dajte šećer i l i melasu i m iješajte pet

mi nu l a da se šećer dobr o o t op i .

Ugasi te vatru i dodaj te metv icu;

pokr i j t e i ostav i le đ a sto j i još de

s et a k m i n u l a . U m e đ u v r e m e n u

oci jedi te l imune- . Sada je trenut ak

da doda te oc i j e đ en l im unov sok

i p reos ta lu vodu i snažno p ro

miješate.Pos luž i t e dob ro rash la đ eno .

Mušmules naran č om

4 mušmule

1 naranča

Sok je in tenzivne sv i je t le bo je ipoma lo neob i č na okusa. Uk lon i te

s tab l j i ku , ko ru i koš t i ce mušmu la

i p r i p remi t e ih u sokovn i k u za jed

no s ogu l j enom n a ran č om.



Ori jentalni tonik

1/4 ananasa

pola jabuke

1 komad đ umbira, debljine otprilike

polovice širine prsta

Ogu l i t e ananas, i z rež i te s re ć i i š te

j ab u k e i o p er i t e đ u m b i r . Pr i j e p r i

p reme u sokovn iku , sve nami rn ice

narež i te . Dumb i r soko v im a da je

osob i t okus , lagano za č in jen .

Pasi f lora

1 pasiflora (voć e)3 naranče

pola limete

Oci jed i t e naran č e i l i me tu te so

ku doda j te ogu l jenu i na rezanu

pas i l lo ru . Kra tko sve same l j i t e u

mikseru i pos luž i te .

Zaljubljena lubenica

1 komad lubenice

2 limuna

O g u l i t e v o ć e i p r i p r e m i l e g a u

s o k o v n i k u . N i š t a l a k š e, n i j e č a k

po t rebno n i vad i l i koš t ice luben i

ce je r ih sokovn ik sam od je l ju je .

(>vaj je sok dob ar za č išć enje orga

n izma.

Ljetni sok

šalica bijeloga grožđ a

pola limuna

pola celera bez lišća

50 ml vode

kocke leda (po želji)

Ogu l i l e l imu n i s boba ma g rož đ a

i ce le rom izmi ješa j te u sokovn iku .

U l i j t e sok u v r č i doda j te vodu .

M o ž e t e p o s l u ž i t i s k o c k a m a l e da.

Za vruć e dane

6 krastavaca

6 limeta

1 naranča

listovi metvice

Oper i te k ras tavac ( i l i ga ogu l i te

a k o n i j e i z b i o l o š k o g u z g o j a ) .

Ogu l i te naran č u i l ime te , oper i te

l i s tove metv ice i sve p r ip remi le

u s o k o v n i k u , o s t a v l j aj u ć i n a r a n č u

za kraj.

Egzo t i č n i dod i r

2 kruške

1 jabuka

1/4 limuna

jestivo cvijeće

Kruške i jabuke oper i te i i zvad i te

im središnj i d io s košt icama (ako

n isu iz b io loškog uzgo ja dobro

ih je i ogu l i l i ) . Za jedno s d rug im

V o ć e m , u s o k o v n i k s l a v i t e i č e t

v r t i n u o g u l j e n o g l i m u n a . N a p i t k u

ć e le da t i egzo t i č nu no tu ako ga

ukras i te la t i cama jes t ivog cv i je ć a

bez štetn ih sasto jaka: lat icama ruža , k r izan tema i d r .

Grožđ e za l je tnu že gu

150 g bijeloga grožđ a

pola limete

Oper i te g rož đ e i p r ip remi t e ga u

sokovn i ku . Oc i jed i te l i me tu i do b i

veni sok pomiješaj te sa sokom od

grozda . Pos luž i te u v isoko j č aš i i

dodajte kockice leda.

Uz ova j i zv r sn i sok može te po

s luž i l i ogu l jene bobe g rož đ a bez

košt ica.



Dijetni sok

od mare l ice

6 marelica

2 kriške žute dinje (kantalupe)

1 breskva

1 žlič ica sojinog lecitina

Ako ih ne možete nabavi t i i z b io

loškog uzgoja , mare l ice ogu l i te .

U sokovn i ku p r i p remi l e mare l i ce

i d in ju bez kore. breskvu ogul i te i

narežite te je poslužite uza svježi

nap i tak .

Sok za č i n i te so j i n im l ec i t i nom.

Sorbet od breskve

1 kg bresaka

4 naranče

Recept je pr edvi đ en za 4 osobe.

Ogul i te i nareži te breskve. Oci jed i

te naranč e i za jedno s breskvama

ih izmiksa j te . Rezul ta t b i t rebao

bi t i g la tka krema. Pre l i j te sadrža j

u me ta lnu posudu i os tav i te u

zamr z i va č u 5 do 6 sa t i .

Otp r i l i ke svakog sa ta p romi j e

šajte smjesu kako se ne bi stvori l i

ve l i k i komad i l eda .

Sorbet i zg leda još pr iv l a č n i je ako

se posluž i u č aš i . Ako že l i te s la tk i

sorbet, dodaj te č e t i r i ž l ice smed eg

šećera, s i rupa i l i melase dok ga

p r i p rema te u m ikse ru .

Nemo j te ko r i s t i t i med j e r one mogu ć ava i sp ravno za le đ i van je .

Sirutka s jabukom

sirutka (ili 150 ml mlijeka)

1 jabuka

U sokovn i ku p r i p remi te j abuk u

i dodaj te jo j lagano k ise lu s i ru tku . P re thodno i sp roba j te doda

j u ć i nek o l i k o k ap i (a k o j e r ij eč o

p r i rodno j teku ć o j si ru t k i ) i l i naj

manju ravnu žl icu (ako je u prahu).

Pos luž i te dob ro rash lađ eno . Na

pitak je veoma osvježavajuć i i zd rav.

S i ru tka j e i zv rsna za rev i ta l i

zac i ju cr i jevne Hore. Ako je vo

l i te i l i se usp i j e te p r i v i knu t i na

n jez in okus , pos ta t ć e doba r p r i

j at el j vaš i h sa lat a j er j e m o ž et e

upotr i jeb i t i umjesto octa . Vr lo je

d je lo tvo rna kod bezb ro jn ih tego

ba i , u vanjskoj uporabi, za rane

i ekceme.



Pri jatel j suhe kože

1 jabuka

5 velikih mrkava

1 komad dumbira

O č i s t i t e m r k v u , j a b u k u n ar e ž i t e

na komade i l i k r i ške i ogu l i te

dumb i r . Sve p r i p remi te u sokov

n iku.. . I ve ć je gotovo! Ovaj je sok

rev i ta 1 iz i raj u ć i i koži daje izn im nu

e las t i č nos t i meko ć u . Mogu ć i " su

razne var i jante ovog napi tka, kao:

• mr kva , j abuka i pe rš in

• mr kva , c i k l a i neko l i ko l i s tova

sa la te (mogu se dodat i 1-2 l is tab l i t ve ) .

• mr kva , k ras tavac, c i k l a.

Sok od g r o ž đ a

300 g grožđ a

Sva tk o j e u neko j p r i god i p r i p re

mao sok od g rož đ a . Ve ć smo na

j ed n o m u m j es t u u k n j i z i g o vo r i l i

o p rednos t ima i nedos tac ima p r i

re đ i van ja sokova s koš t i cama i l i

bez košti ca, a sada ć emo se samo

pr i s j e t i t i n j i hova regene ra l i vnog

svoj s tva. Grož đ e spada me đ u na j

bol je namirnice koje postoje i uza

svo je ant ioks idantsko d je lovanje ,

uv i jek je zan im l j i vo kao sredst vo

za regeneraci ju energ i je u b i lo ko

jo j si tuac ij i i u bi lo koj im go d in am a.

Popi jemo l i ga pr i je spavanja ,

pomo ć i će nam da se opus t imo i

zaspemo.

Hladn i punčod bobica

100 g šumskog voća

(kupina, malina, ribiz...)ili 100 ml soka od borovnice

350 g dinje

1 grozd bijeloga grožđ a

U soko vn i k u p r i p rem i te sok od

bobica i dinje. Nakon loga dodajte

b i je lo grož đ e iz ko jega ste izvad i l i

koš t i ce . Ako ovo m pun č u doda te

kockice leda i l i ga tr i sata ostavite

u zamr z i va č u , m i j ešaju ć i ga ene r g i č no svaki h po la sata, dob i t ć e te

hran j iv i o r ig ina lan l je tn i ledeni

nap i tak ko j i ć e svatko rado popi t i .



A k o st eg ladni . . .

1 zrela banana, oguljena i narezana

1 oguljena i nasjeckana naranča

sok od pola limete

80 ml negazirane mineralne vode(ili sok od naranč e)

Banane bi t rebale b i t i prezrele jer

soku da ju gus t o ć u . Ova j sok usp

j eš n o u t až u j e g l ad . Sv e n am i r n i ce

slavi le u mikser i mi ješaj te pola

m i n u t e . K a o š t o s m o v e ć s p o m e

nu l i , ova v r s ta sokova s vodom

ni je to l i ko gus ta , a l i je jednakodobra .

Kral j ica

g r o ž đ a

Sv o j i m c i l r u s n i m o k u s o m , s l a t k i m

i m a l o z ač i n j e n i m , g r o ž đ e d o d a j e

g u s t o ć u n a p i t k u . N em o j t e p o č i n i t i

g r e š k u i z o s t a v l j a j u ć i g r o ž đ e j e r

ono da je b lagu s la tko ć u k ise los t i

gre jpa.

100 g bijeloga grožđ a bez peteljki

pola grejpa, oguljenog i nasjeckanog

1 žlič ica listova metvice

80 ml negazirane mineralne vode (ili

prirodnog soka od grožđ a)

Sve sasto jke dobro miksaj te pola

m i n u t e . P r o c i j e d i t e i o d m a h p o

s luž i te .

Sangri ja odg r e j pov og

soka

1 I soka od crnoga grožđ a2 nasjeckane banane

250 ml soka od grejpa

1 narezana jabuka

250 ml soka od naranč e

1 naranč a u kriškama

1 nasjeckana breskva

1 štapić cimeta

kocke leda

6 klinč ića

Z ag r i j t e k l i n č i ć e u so k u o d l i m u

na i pus t i te ih da se nam ač u . Po

mi ješa j te sve os ta le nami rn ice .

O c i j e d i t e k l i n č i ć e i d o d a j t e i h

p u n č u . P o sl u ž i t e s l e d o m .



Brzi Gonzales J ago de be z š l ag a

3 narezane jabuke bez peteljke

4 šljive bez koštice

1 žlič ica cimeta

Punč Thai


pola svježeg oguljenog

i nasjeckanog ananasa

1 zreli mango - oguljen,

bez koštice i nasjeckan

1 komad dumbira - oguljen i

narezan na 2,5 cm

naribana kora limete

2 žlice listić a svježeg korijandra

150 ml gazirane mineralne vode

(ili soka od ananasa)

Sve namirn ice dobro samel j i te te

posluž i le . Sok je vr lo osv ježava

j u ć i . Nav ed en a k o l i č i n a je / .a 4

osobe.

250 g č istih jagoda

2 velika kivija, oguljena i narezana

2 naranče (svježe ocijeđ en sok)

150 ml negazirane mineralne vode (ili sok

od jabuke ili mrkve)1 svježa samljevena crvena paprika

Jagode, k i v i je , sok od naranč e i l i

vodu i zm i j eša j te u m ikse ru u

smjesu bez grud ica.

Ul i j te mješavinu u č aše i umjesto

uob i č a j enog š laga, za č i n i te sv je

ž o m c r v e n o m m l j e v e n o m p a p r i

kom. I už i va j te u novom okusu .

A ro m at i č an l e de ninapi tak od ananasa

3 kriške ananasa

malo cimeta u prahu

drobljeni led po želji

Napravi te sok od ananasa, nato

č i te ga u v isok e č aše i s tav i t e po

stran i . Dodaj te kocke leda i pos

p i te c ime t om i dob i t ć e te v r l o

a roma t i č an sok . Ako nema te po

sudu z a drob l jen je leda, zamota j te

/ >

kom ad leda u č is tu kr pu i razb i j te

g a t v r d i m p r e d m e t o m .

Ne p repo ru č u jemo p rev i še h lad

na p i ć a a l i , k ao što smo već r ek l i ,

sve ov i s i o ko l i č i n i , u č esta los t i . . .

i svako j osobi .

Superkruška

Srela kruška, bez srč ike i narezana

250 ml soka od grožđ a

sok od 1 limete

Mal ine, s i rup od javora i 4 ž l ice

vode ( i l i soka) miksa j te dok ne

dob i j e te j edno l i k u teku ć i nu . Ako

že l i te r j e đ i sok , dodajte v i še vo đ e

( i l i soka) i p roc i jed i te ga kroz c je

d i l j k u .

Mješavi nu u l i j t e u č aše za kokt e l

i dodaj te osta tak vode i l i soka (po

že l j i ) te ukrasi le c i je l im mal inama

i l is t i ć ima sv ježe met v ice.

D r u g i p r i j e d l o g : M a l i n e s e m o

gu zami j en i l i j agodama. S i rup od

j av o r a i z vr st an j e an t i o k si d an s,

poboš l j ava č i š ć en je o rgan i zm a .

Krema od borovn ica

225 g borovnica

2 male zrele banane, oguljene


2 kuglice sladoleda od vanilije

Mal ine i s i rup

od javora

100 g malina

2-3 žlice sirupa od javora

500 ml gazirane mineralne vode

(ili soka od naranče)

nekoliko cijelih malina, listovi metvice

za ukras

Šaku borovn ica ostav i le po stra

n i za uk ras , a os ta lu ko l i č i nu , za

j ed no s b an an am a i so k o m od na

ranč e , izmiksa j te . Miksa j te dok ne

dobi je te jednol iku smjesu.

Kremu u l i j te u dv i je ša l ice i uk

r a si t e s ač u v a n i m b o r o v n i c a m a .

Doda j te kug l i cu s l ado leda i od

mah posluž i te .

Jabuke i š l j i ve pr ipre

m i te u sokovn i k u . Pos

p i te c ime tom, p romi j e

šajte i poslužite.

D o b r o izmiksajte

sok od g rož đ a ik rušku . Pos luž i te

u d v i je č aše i

dodajte sok od

I i mete po

u k u s u .



Juž njač k iafrodiz i jak

30 g listić a prženog badema

2 zrele nektarine, bez koštice i narezane

1 oguljena i nasjeckana naranča

60 ml mineralne vode ili soka od naranč e

sok od limuna

U mik se ru p r i p r emi l e j edno l i ku

smjesu od badema, nekt ar i na, na

ranč a i mi nera lne vode ( i l i soka od

naranč e) i soka od l i mun a.

Na kra ju u l i j te sok u ša l ice i

uk ras i te os ta tkom bademov ih l i s

t i ć a .

Kozmobio tsk i napi tak

od jagoda

150 g jagoda, opranih i narezanih

100 g amasakea

1 žlič ica tahinija

0,5 I vode, prokuhane s pola žlič ice soli iohlađ ene

Izmiksa j te sve namirn ice i dodaj te

j oš vo d e i li j ag oda, ovi sn o o ž e

l jeno j gusto ć i . Ovaj se sok može

nap r av i l i i od d rug og vo ć a .

Krema od krušakai šljiva

1 zrela narezana kruška

2 zrele narezane šljive


15 g zdrobljenih pistač a

bez ljuske

Stavi le krušku, š l j i ve i sok od

naranč e u mi kser i mi ješaj te dok

ne dobi je te jednol iku smjesu. Po

s luž i te u dv jema ša l icama i uk

ras i te p i s l a č om.

Breskva u ledenoj

v an i l i j i

1 mala breskva, zrela i bez koštice

1 mala banana, zrela i oguljena


1-2 velike žlice smrznutog jogurta

od vanilije

Breskvu , bananu i sok od naranč e

miksa j te dok ne dob i j e te j edno l i č

nu sm jesu . Doda j te smr znu t i j o

gur t od van i l i je i još malo mi ješa j

te . Kokte l od breskve posluž i te

/ i



od ma l i , po mogu ć nos t i na koma

d i ć ima leda u č aš i ,

Pr i jed log. Ovaj se kokte l može

p r i p remi t i i ako bananu zami j e

n im o sa 180 g šumsko g voć a (ku

p ine, mal ine, r ib iz) , a breskvu ž l i com teku ć eg meda .

Trešnje, jagod e, sok od n aranč e i

bademe izmiješajte dok ne dobi je

te jednol iku smjesu.

Posluž i te u č ašama s us i t n jen i m

ledom (sok možete i p roc i jed i t i ) .

Uk ras i t e os ta tk om l i s t i ć a bad e ma.

Pink Panter Punč od ananasa

85 ej jagoda

110 g crnoga grožđ a bez peteljki

listić i metvice za ukras

Jagod e i grožđ e stav i te u mikseri mi ješa j te dok ne dobi je te u jed

na č enu smjesu . Uk ras i te l i s t i ć ima

metv ice.

Nektar od

j ag o d a i

trešanja

50 g jagoda

150 g trešanja bez koštica


30 g listić a prženih

badema (po želji)

1 oguljeni ananas, izrezan i bez srč ike


1 dinja galia bez koštica, oguljena i

narezana

svjež đ umbir od 5 cm, oguljen i narezan2 svežanja listova svježe metvice

Sok od na ran č e , ananas , d i n j u ,

sv jež i đ u m bi r i svežanj l i s tova

svježe metv ice izmiksa j te u jed

no l iku smjesu.

Ako že l i te p i tk i j i sok , p roc i j ed i

te ga i p ri je no što ga ul i jet e u č a

še, posluž i te ga u ve l iko j posudi .Pun č u doda j te os ta tak na rezanog

voć a i svežanj sv ježe metv ice te

odmah pos luž i te . Navedena ko

l i č i n a dovoljna je za 4 osobe.

Ti

Punč od lubenice

1 lubenica

sok od 2 limete

6 jagoda

Ovaj jednostavn i l je tn i sok možese posluž i t i u kor i lubenice. U tom

se s lu č a ju p i je na dug ač ku i š i r oku

s lamku .

Naoš t rcn im nožem od rež i te ka

pu l uben i c i . Ž l i com i zvad i l e mes

nat i d io lubenice, odstran i le košt i

ce i p r i p remi l e u m ikse ru . Doda j

te i sok od l imete te mi ješa j te

30 sekund i .

Na kraju dodajte jagode tako da

os tanu p lu ta t i .

Dinja i kivi

300 g dinje kantalupe, oguljene i narezane

2 oguljena i narezana kivija

300 ml soka od naranče

ploške naranč e za ukras

D in ju , k i v i j e i sok od na ran č e

miksa j te dok ne dobi je te jednol iku

smjesu. Ako že l i te r je đ i sok, pro

ci jedit e ga. Poslu ži te u č ašama na

v i sokom s ta l ku , uk rašeno p loš

kama naranč e.

Punč od pas i f lore

meso 4 pasiflore

4 male zrele banane, oguljene i narezane

2 zrela manga, oguljena, narezana

i bez koštica

300 ml kokosovog mlijeka


Č aše za punč ostav i te 20 min uta u

zam rz ivač u i l i dok se ne zamagl e

od h ladno ć e .

M iksa j te banane , mango , koko

sovo ml i jeko i sok od naranč e dok

n e d o b i j et e j ed n o l i č n u s m j e s u .

Pun č u l i j te u ve l i ku posudu i



dodajte s jemenke i mesnat i dio

pasiflore. Zasladi le. Pi je se odmah

i z dobro ohla đ en ih č aša . Navede

na ko l i č i na je za 4-6 osob a.

Plav i uži tak

2 nasjeckane jabuke

4 zrele šljive bez koštica

150 ml prirodnog soka od jabuke

malo mljevenog cimeta

Jabuke, š l j i ve i sok od jabuke iz

m i j eša j te u m ikse ru u j edno l i ku

smjesu. Sok u l i j te u čaše i ukr as i tem l j e v e n i m c i m e t o m .

Kokte l od pas i f lore

2 pasiflore;

meso i koštice izvadite žlicom

1 veliki mango, oguljen,

bez koštice i narezan150 ml soka od ananasa ili naranč e

Mang o , vo ć e pas i f l o re i sok i z

mi ješa j te u mikseru u jednol iku

smjesu.

Ukusan napi tak oddinje i grejpa

nekoliko kriški dinje

1 iscijeđ en grejp

metvica po želji

Izreži te g re jp popola i isc i jed i te

sok. Sve smiksajte i dodajte usit

n jene l is t i ć i - metv ice te posluž i te

o h l ađ e n o .

Drug e kom binaci j e : raj č ica i lu

benica, sok od dinje (po žel j i uz

doda tak v i na porto), k r u š k e , k r u m

p i r .

Kokte l od mare l ica

4 zrele marelice, bez koštica i

narezane na č etvrtine

1 nasjeckana jabuka

2 oguljene mandarine

150 ml soka od naranč e (ili jabuke)

Mare l ice , jabuku, mandar ine i sok

izmi ješa j te u mikseru u jednol iku

smjesu. Posluž i le odmah.

T8



Sokovi od povrć a Pretpostavljamo da se od mrkve i voć a može dobiti sok bogata okusa,

idi od špinata, salate, cikle, prokulice...? Da, i od tog povrća! Da bismo

nepce naviknuli na nov okus sirovog povrć a, najbolje je miješali ga S

voć em koje je lako probavljivo, kao što su jabuka ili kruška, koje su z a tosavršene.

Najbolje je odabrati sezonsko voć e i iz ekološkog uzgoja; inače ga

prije upotrebe svakako treba dobro oprati ili. u pojedinim slučajevima,

ogulili. A ko se ne spominje drukčije , recepti su predviđ eni za I do 2

č aše. Zapamtile da se intenzivni okusi povrća, pogotovo u poč etku,

mogu ublažili razrjedivaujem vodom. Poč etnici bi ili trebali pripremali

odvojeno i tek naknadno pomiješali. O ve sokove treba uvijek pili svježe

pripremljeni:!

Formu la 1

2 mrkve

2 šake sojinih klica

4- 6 korijena celera

pola male cikle

1 šaka peršina

1 šaka špinata (ili blitve, kupusa

ili listova cikle)1 kruška i/ili jabuka

clumbir (2,5 cm, tanko

oguljene kore)

Kao zan im l j i vos t , uz ova j r ecep t

navodimo neke sasto jke koje orga

n i z a m d o b i v a p r e k o o v o g u k u s

no g soka. Na pr imj er :

C i k l a s a d r ž i f o l n u k i s e l i n u , v i t a

m in C , ma lo d rug ih v i tamina (B , ,

l i, , B, i B5 , ) , kalci j , magnezi j , fosfor ,

kal i j , natr i j , bakar , žel jezo i c ink.

Perš in sadrž i be takaro ten , v i ta

m i n B3 , B, i B, (malo manje ova

p o s l j e d n j a d v a ) ; k a l c i j , ž e l j e / o ,

fosfor , kal i j i natr i j .

K ruška sadrž i be takaro ten , fo lnu

k ise l inu , v i tamin C , ma lo v i tamina

B,, B2 , Bv B5 i B() ; ka lc i j , magnez i j ,

f os fo r , ka l i j ; bakar u t r agov ima,

žel jezo, magnezi j i c ink.



Duga

3 mrkve

1 list bijelog celera

1 jabuka

pola cikle

1 šaka peršina

Oper i t e dob ro sve vo ć e i pov r ć e ,

p r i p remi te ga u sokovn i ku i u l i j te

u š i rok e č aše.

Zapamt i t e , ako j e vo ć e i pov r ć e

i z b io l oškog uzgo ja , može te ga

p r i p remi t i bez gu l j en ja , i sko r i š ta

va ju ć i tako maks im a lno n jegova

svo jstva.

Superkokte l

od pov r ć a

4 mrkve

3 stabljike celera

pola šalice nasjeckanog koromača

pola jabuke

1 šaka bobica

peršin

Sve p r i p remi te u sokovn i ku .

Raj č ica i z vrta6 zrelih rajčica

1 limun1 krastavac

Nakon š to s te ga tanko ogu l i l i ,

krastavac pr ipremi te u sokovniku,

posebno isc i jed i le l imun te ova

dva soka zasebno č uva j te po stra

n i . Dob r o ope r i te raj č i ce h ladno m

vodom, i z rež i te i h na komade i

i zm iksa j te , za č i n i te sa 4 ž l i ce l i

munovog soka i 4 ž l ice soka od

krastavca.

Na kra ju dodaj te so l i po že l j i .

Osta tak soka od l imuna i kras

tavca i sko r i s t i t e kao za č i n za

sa laki.

S I

Ape r i t i v od šp inat a

I manji svežanj špinata (5 ili 6 listova)

4 mrkve

pola jabuke

Dobro oper i te sve sasto jke i pr i

p remi te i h za jedno u sokovn i ku .

Šp ina t ima i n tenz i van okus , a l i

j e u ovo j r az r i j eđ en o j k om b in ac i j i

ugodan nepcu. Ovaj sok od šp i

nata jedan je od onih tzv. zelenih

sokova.

Ape r i t i v od sa lat e

3 lista salate

3 mrkve

2 stabljike celera

pola jabuke

D o b r o o p e r i t e s a l a t u , m r k v u i

celer . Jabuk u og ul i t e i izvad i te joj

s r č i ku . Nak on toga sve za jedno

p r i p remi te u sokovn i ku . Ova j j e

sok na jbo l je pop i t i 20 minuta pr i je

j el a.

3 lista cikle

4 ili 5 mrkve

pola zelene paprike

1 jabuka

Mor amo se češ će s j e t i t i sk rom ne

cikle jer su neka njezina svojstva

nev je ro ja tna . Ponu d i t ć emo t r i

m o g u ć n o s t i .

A p e r i t i v : O p er i t e m r k v e i l i st o

ve c ik l e . Papr ik u prereži t e po po

lov ic i i i z vad i te sve s jemenke. Oč is

t i te j abuku . Sve sas to j ke p r i p re

m i t e u sokovn i k u . Or i g i n a lno j eu ovom receptu to š to se kor is te

l is tov i , a ne p lod c ik le . Ovaj sok

ima ve l i ku h ran j i vu v r i j ednos t .

D r u g i p r i j e d l o g :

3 mrkve, I c ik la i

I ze lena papr ika.

Ovo j e nap i tak

koj i daje

mnogo

energ i je .

Zato , ustan i te i

vježbajte!

T r e ć i p r i j e d l o g :

6 mrkava, po la c ik le

i (po že l j i ) neko l iko

l is tova c ik le .

s

Ape r i t i v i s c ik lom



T ur bo e ne rg e t sk ara jč i ca

3 rajč ice srednje velič ine

1 limun

pola žlice rotkvice

1 stabljika celera

pola č ešnja č ešnjaka

3 jušne žlice jogurta

O c i j e d i t e l i m u n i s o k s a č u v a j t e

po s t ran i . Ogu l i te č ešn jak , oper i te

ra j č i ce i cele r i sve p r i p rem i t e u

s o k o v n i k u . P o s l i j e d o d a j t e l i m u

nov sok i jogur t . Promi ješa j te i

p o s p i t e n a r i b a n o m r o t k v i c o m .O v a j j e s o k p i k a n t n a o k u s a .

D r u g a j e m o g u ć n o s t d a r o t k v i c u ,

umjes to da je r iba te , s tav i te s os

ta l im sas to jc ima u sokovn ik .

Ljetni aper i t iv

2 zrele rajčice

1 mali krastavac

malo origana, bosiljka ili paprike

(po želji)

S ra j č i ca odst rani te zelene petel j

ke , r aj č i ce dobr o oper i te . Ak o mis

l i t e da je k ras tavac p remazan v os

ko m, ogu l i te ga . Sve zajedno iz mi

j eša j te u so k o v n i k u . Ov aj u k u san

sok, možete dodatno oživjet i s ma

lo o r igana , bos i l j ka i l i papr ike .

Zeleno

i zne nađ e n j e

1 veliki list kupusa

3 jabuke

L is t kupusa oper i te , zgužva j te i

us i tn i te u sokovn iku . Nakon toga

oper i te i na rež i te jabuku , ods t ra

n i t e s r č i k u , p r i p r e m i t e u s o k o v

n ik u i dob iven i sok pomi j ešaj te sa

soko m oci kupu sa , č i j i ć e te oku s

j ed va p r i m i j et i t i .

S(

Kok te l od cv je tač e

2 grančice cvjetač e sa stapkom

4 mrkve

1 slatka jabuka

1 šaka peršina

O p e r i t e , i z r e ž i t e i p r i p r e m i t e u

s o k o v n i k u s v e s as t o j k e , p o č e v š i

od perš ina . Sok od jabuke ( ko j i

se, kao i sok od mrkve, s gotovo

sv ime dobro s laže) doda je te na

kra ju . S la tk i okus ovog soka sva

k o m e g o d i .

Zimski napi tak

6 mrkvi

2 grančice bijelog celera

2 č ešnja češnjaka

1 šaka peršina

O p e r i t e i p r i p r e m i t e m r k v e , c e

l e r i p e r š i n . O g u l i t e č e š n j a k i

u s i t n i t e g a u s o k o v n i k u s d r u g i m

p o v r ć e m . A k o u s o k o v n i k u n aj

p r i j e p r e r a d i t e č e š n j a k , s o k o d

s v i h o st a l i h n a m i r n i c a p o m o ć i ć e

vam da uk lon i te n jegov m i r is sa

s t i jenk i sokovn ika .

Kokte l od brokule

3 granč ice brokule sa stapkom

4 mrkve

pola jabuke

D o b r o o p e r i t e p o v r ć e i j a b u k u , p o

sebnu pozornost ob ra t i te na p ra

n je b roku le kako ne b is te p rev id

j el i k u k ce sak r i v en e u n j ez i n i m

l is tov ima. Sve sas to jke p r ip remi te

u s o k o v n i k u i p o s l u ž i t e o d m a h .

Kokte l od c ikor i je

1 salata cikorija

3 mrkve

1/4 salate

O v o j e j e d i n s t v e n "k o k t e l k a l c i

j a " j er j e veo m a b og at o v i m m i

nera lom . Može mu se dod a t i i po

k o j i d o b r o o č i š ć e n li s t k o p r i v e

(stavi te rukavice kako se ne biste

opek l i ) da b i se dob i lo još v iše

kalci ja .

Pr ip rem a se uob i č a jeno u sokov

n i k u .

S7



Mrkva koja osnažuje Prokul ica u društvu

6 mrkvi srednje velič ine

2 crvene paprike

1 zelena paprika

pola brokule

N a m i r n i c e p r i p r e m i t e k a o i o b i č

no te i zm i ješa j te u sokovn iku . Po

s luž i te odmah kako ne b i i zgub i le

svoja svojstva.

Uvi jek g latka koža

6 mrkvipola zelene paprike

Oper i te i os t ruž i te mrkve . Papr iku

pre rež i te popo la , ods t ran i te s je

menke i pe te l j ku . C is te nami rn ice

p r i p r e m i t e u s o k o v n i k u .

T r i k . A k o č e st o p r i p r e m a t e s ok

od mrkve u sokovn iku , v je ro ja tno

ć e se n jegov i d i j e lov i , bez obz i ra

na redov i t o p ran je , lagano obo j i t i .

Da b iste ih o č is t i l i , os tavi te ih ne

ko l iko sat i u vod i u ko ju će te do

d a t i n e k o l i k o k a p i va r i k i n e . N a

kon toga ih dobro isper i te s mno

go č i s te vod e .

Pr i jedlog: dodajte stabl j iku celera.

1 zrela rajč ica

1 mrkva

1 grančica celera

2 prokulice


Nakon što sve namirn ice operete i

na reže te , p r ip remi le ih u sokovn i

ku . Za l je tn ih v ru ć ina pos luž i te s

kockama leda.

Sok od povrtne salate

3 granč ice brokule

1 češanj češnjaka

2 zrele rajčice

2 stabljike celera

pola zelene paprike

Oper i te r a j č i ce i ods t r an i te s tab

l j i k u . U v o d i o p e r i t e b r o k u l e i

papr iku , ods t ran i te s jemenke . Na

s tav i te s ce le rom: ods t ran i te mu

l is tove . Na kra ju ogu l i te č ešn jak .

U sokovn iku na jp r i je p r ip remi te

brok u lu , za t im č ešn jak , r a j č i ce , ce

le r pa papr iku . Zač in i t e po ukusu .



Plodov i zeml je i sunca

1 mala cikla

1 šaka peršina

1 kriška ananasa

Ova j sok se ne p repo ru č u je po č e t

n ic ima jer , iako ananas malo ub la

žava in tenzi van oku s cik l e , možda

ć e nekom e ipak b i t i p re jak.

Sve se p r i p rema u sokovn i ku .

Zapo č n i t e s pe rš inom kako b i se

n jegov okus isprao osta l im namir

n icama ko je s l i jede. Ne preporu

č u je se v iše od jed nog soka s c ik

l om dnevno .

Kada se naviknete na okus peršina,

v jero ja tno ć e te ga poč e t i s tav l ja t i

u sve soko ve od po vr ć a . Vr lo je

uku san pomi j ešan s malo raj č ice .

V r t n i kokt e l

1 č ešanj češnjaka


2 lista kelja

5 mrkvi

kajenski papar

sol, ocat

maslinovo ulje (po želji)

Č ešn jak o č is t i te , a osta le namir n ice

ope r i te . Č ešn jak i b rok u le zamo

tajte u l istove kel ja i stavite u so

kovn i k za jedno s mrkvama . Po -

pap r i te po ukusu . Že l i te l i po

j ač at i o k u s , d od aj t e so l i , oc t a i

mas l i novog u l j a .

Slatko od c ikle

3 male cikle

4 mrkve

pola rimske salate

2 naranč e

2 jabuke

Sve" oper i t e (mr kv u i c ik l u č e tk i

com pod mlazom vode) i ogu l i le

na ran č e . Sve za jedno p r i p rem i l e

u sokovn i ku , a sok pos luž i te u

v i so k i m č ašama . Jabuke mož e te

zami jen i t i k ruškama .

Nov i ž i vo t

4 mrkve

pola jabuke

1 komad dumbira

Oč e tka j te i oper i te mr kve , j abuku

i đ um bi r te sve za jedno izmik sa j teu sokovn i ku . D ruga po lov i ca j a

buke može se iskor is t i t i za drug i

sok i l i sa la tu .

Ve ge

4 jabuke

2 grančice bijelog celera

Oper i te jabuke i ce ler i p r ipremi te

i h u sokovn iku . Ova se dva oku

sa dobro s lažu, a sok je vr lo

ukusan .

91

S b



Jabu č na rapso di j a

3 srednje velike jabuke

1 stabljika celera

3 srednje velike mrkve

1 limun

Oper i t e jabuk e (ako izg leda ju kao

da su premazane voskom, bo l je

j e o gu l i t i i h) , oper i t e cel er i m r k ve.

Ogu l i te l imun i p r i p remi te ga u

s o k o v n i k u sa sv im os ta l im na

m i rn i cama .

D r u g i p r i j e d l o g : O v a " j a b u č n a

rapsod i j a " va r i j an ta j e sve omi

l jen i jeg soka od jabuke i mrkve.

Ob i č no se p r i p rem a u j ednak om

omje ru t i h dv i j u nami rn i ca .

Šaren i gaspaccio

6 zrelih crvenih rajčica

1 zelena paprika

1 krastavac

2 č ešnja češnjakapola luka

krušne mrvice od kruha starog 1 dan

1 šaka oguljenih badema

1 I vode

sol, ocat i ulje (po želji)

pola naranč e (po želji)

Ko l i č ina u ovo m receptu dovo l jn a

j e za šest os ob a. Da bi st e p r i p r e

m i l i ova j ukusan gaspaccio, o p e

r i te ra j č ice (ne treba ih gu l i t i ) i

papr iku stav i te pod mlaz vode da

odstran i te sve s jemenke. Ogul i te

č ešn jak i l uk i nap rav i t e gus t ipire.

Proci jed i te p i re kako b is te od i

j el i l i sv u t ek u ć i nu t e dod aj t e v o

du, krušne mrv ice - ko je s te pre t

hodno namo č i l i u u l j u i oc tu - te

narezane bademe. Izmiješajte sve

u m ikse ru i poso l i l e po ukusu .

Pos luž i t e rash la đ eno . Po že l j i ,

može te doda t i sok od po la na

ran č e .

Bi l jn i ekstrakt

2 lista salate

4 lista kupusa

5 mrkvi


pola jabuke

Nak on što ste na uobi č a jen nač in

p r i p r e m i l i n a m i r n i c e , z g u ž v a j t e

l is to ve sa late i kupusa i pr ip rem i

te ih u sokovniku za jedno s bro

k u l o m , j a b u k o m i m r k v o m .

))

i s ta č i ca Samba

2 ili 3 mrkve (ovisno o velič ini)

pola krastavca

pola cikle

6 mrkvi

pola cikle

1 šaka peršina

Ogu l i te i ope r i te mrkve , ogu l i tekrastavac i c ik lu te sve pr ipremi te

u sokovn i ku . Ova j j e sok i zv rs tan

za osobe koje jedu previše mesnih

pro i zvoda i namir n ica optereć en ih

maš ću j e r ima p ro č i š ć avaju ć e d je

lovan je , kao što mu i naziv go

vo r i .

Oper i te mrkve , c i k l u i pe rš in . Na kon toga p r i p remi te nami rn i ce u

sokovn i ku tako da po č ne te i za

v rš i l e s mr kvo m. Ova j j e sok i zv r

s tan za dane ispunjene f iz i č kom

i l i ps ih i č kom ak t i vnoš ć u : st resom,

pro l j e tn i m u mor om.. .

) I



Z lo č es ta c ik la

1 mala cikla

1 cikorija

2 limuna

Još jedan i zvr s tan n a č in da se is

ko r is te svo js tva c ik le .

T ang o ro t kv i ce

6 rotkvica

2 krastavca srednje velič ine

1 rajčica

6 listova kupusa

1 cikla srednje velič ine

O p e r i t e r o t k v i c e i ci k l u č e t k i c o m

u h ladno j vod i . Kras tavce ogu l i le

j er i h č es t o p r em az u j u v o s k o m

da l jepše izgledaju, a ta j se vosak

ne odst ran ju je vodom (ako su iz

b i o l o š k o g u z g o j a m o ž e t e i h p r i

p r e m i t i u s o k o v n i k u s k o r o m ,

samo ih oper i t e ) . Oper i t e r aj č i cei l i s tove kupusa i sve us i tn i te u

sokovn iku . Po že l j i može te doda t i

j oš j ed n u r aj č i cu . N az i v " t a n g o "

p o v e z a n j e s p i k a n t n i m o k u s o m

ro tkv ica .

Raj č ica afrodiz i jak

3 srednje velike rajčice

2 mrkve

2 stabljike celera

Oper i t e i na rež i te r a j č i ce ; vod om

dob ro oper i te g ran č ice ce le ra , a

m r k v e d o b r o o č e t k a j t e p o d m l a

zom vode . Pr ip remi le sve nami r

n ice u sokovn iku i pos luž i le dob

ro rash la đ eno . Može te dod a l i ma

lo in t egra lnog šeć e ra od še ć e rne

t r ske , iako je bo l je ne m i jen ja t i

p r i r o d a n u k u s p o v r ć a .

Raj č ice s kl i cama

2 rajč ice

2 mrkve

sok od klica (lucerna i pšenica)

1 krastavac

1 paprika

1 stabljika celera

peršina po ukusu

Pr i je p r ip reman ja sv ih nami rn ica

u sokovn iku i p roc jed ivan ja , po

v r ć e d o b r o o p e r i t e i n a r e ž i t e .

Tako p r ip reml jenom soku doda j te

nekol iko žl ica soka od kl ica (vid i

st r . 95.).

M 95



Breussov sok

1 sirova cikla

2 mrkve

1 mesnati list celera

1 mali krumpir

4 rotkvice

M o g u s e i s k o r i s t i t i i k o m a d i ć i

s tab l j i k e i č v r š ć i l i s t ov i . Ova j je

sok n jemač k i l i j e čn ik p r i r od ne me

d i c i n e Ru d o l f B r eu s s p r e p o r u č i

vao svo j im pac i jen t ima u l i je č en ju

raka.

T oni k od po v r ć a

1 brokula

1 svežanj celera

3 velike rajčice

4 prokulice

3 velike mrkve

pola svežnja luka

2 grančice peršina

O g u l i t e l u k i o č i s t i t e c e l er , o d

s t ran i te ve l i ke l i s tove . Odst ran i te

van jske l i s tove p roku l ica . Mrkve

oč etkaj te pod ml azom vod e, osta lo

sve oper i te . Nak on toga nam irnice

su spremne za s o k o v n i k .

Dodir ze lene i

naranč as te

5 listova špinata

5 mrkvi

5 listova salate

1/4 celera

4 grančice peršina

O p e r i t e p o v r ć e , p r i p r e m i t e g a

u s o k o v n i k u i p o s l u ž i l e d o b r o

oh la đ eno . Od cele ra upo t r i jeb i te

deb l j i d io s tab l j i ke .

Mrkvom prot i v s t resa

1-2 mrkve

1 jabuka

2-3 prokulice

S v e p r i p r e m i l e u s o k o v n i k u i

pos luž i te š to p r i j e .

Salata i c ikle

za bolji san

100 g salate

100 g oguljene cikle

Popi j te pr i je spavanja. Pomaže pr i

nesanici .

Zeleni sok Bez glavobol je i i k i d d j b



Zeleni sok

6 velikih listova salate

2 narezana mlada luka

1/4 narezanog krastavca

125 ml negazirane mineralne vode

Sve namirn ice dobro miksa j te o t

p r i l i ke 30 sekund i . P roc i j ed i te i

odmah pos luž i te .

Ovaj sok obogać uje salata; tajna

j e u up o r ab i va n j sk i h l i st ov a sa

late (ako nisu špricani) jer su hra

n j i v i j i i boga t i j i k l o ro f i l om. Za to

ne baca j te van jske l is tove! Krasta

vac soku da je sv jež inu, a mlad i

l uk p ro f i n j en okus .

Koromač i c rvena

papr ika

1 mala nasjeckana lukovica koromača

1 narezana crvena paprika

bez peteljke

1 oguljena naranč a

Sve nami rn i ce p r i p remi te u so

k o v n i k u . D o b i v e n i s o k p r o m i j e

šajte i poslužite.

Bez g lavobol jeuz kupus i celer

300 g kupusa

100 g celera

j ed n o m d n ev n o n a p r az an ž el u dac.

Umi ru ju ć e pov r ć e

2 kriške lubenice

3 lista kelja

1 rajčica

1 stabljika celera

Sok umi ru ju ć eg d je lovan ja , p ro t i v

nemira i nervoze.

N e un i š t i v i ko roma č

pola lukovice koromača, sitno nasjeckane

1 oguljena i naribana mrkva

2 velike zrele narezane rajč ice


Sve sastojke miksajte pola minute.

Proci jed i le sok i odmah ga poslu

ž i te . Ko roma č j e nabo l j e konzu

mira l i s i rov jer je lak za probavu

)8

i sv im sokovima dodaje posebnu

not u. Pazi l e na ko l i č inu jer je to

b i l j ka s j ak i m ok usom ; ko l i č i nu

uv i j ek može te pove ć a t i . Nako n

mal o v ježb e, v jero ja tno ć e te ga

dodava t i sv im svo j im omi l j en im

salatama.

Luk i naranč a

1 luk, oguljen i nasjeckan

2 naranč e, oguljene i narezane


Sve sas to j ke k ra tko i zm iksa j te .

Proci jed i te i posluž i le .

Luk je lakše probavl j iv i omo

gu ć u je dob r u komb i nac i j u s na

ran č om u sokov im a , a l i i u sa

la tama.

Salata, papr ika i jabuka

1 narezana salata1 narezana paprika bez peteljke

1 nasjeckana jabuka bez peteljke

Sala tu , papr iku i jabuku pr ipre-

mi le u sokovniku, promi ješa j te i

posluž i te .

Fina carrot Popaj Sve sastojke miksajte pola minute



Fina carrot Popaj

pola ananasa

2 velike mrkve

pola limuna

Sok može te p r i p remi t i tako dasve namirn ice izmi ješate u sokov

n i ku i l i da mrkvu posebno na r i

bate . Objasn i t ć emo postu pak za

ova j d rug i p r i j ed log : dob ro ope

r i te mrkve i nar iba j te ih . Ogul i te

ananas, ods t ran i te s r č i ku i p r i p re

mi te ga u sokovn i ku . Oc i j ed i te

po la l imuna . Na r i banu mrkvu po

miješajte sa sokom od ananasa i

doda j te ž l i cu l imunovog soka ; p r i

pos luž i van ju doda j te i komad i ć e

leda.

Rabarbara, kruška iđ u m bi r

2 komada rabarbare bez listova

2 kruške bez peteljke, nasjeckane

1 žlica narezanog đ umbira

Ra b a r b a r u , k r u š k e i đ u m b i r p r e

rad i te u sokovn i ku u sok . P ro

mi ješa j te i odmah posluž i te .

1 vrhom puna šaka mladog špinata

2 oguljene i narezane naranč e

1 nasjeckane jabuka


Špinat se bez kuhanja sirov dodaje

u sok jer je tako puno hran j iv i j i .

Sve sas to j ke k ra tko i zm iksa j te .

Proci jed i te i posluž i te .

Cikla, jabukai celer

1 sirova narezana cikla

2 nasjeckane jabuke

2 stabljike celera

Sve sastojke izmiješajte u sokovni

ku, promi ješa j te i posluž i te .

Pikantan sok

od raj č ice

3 velike narezane zrele rajčice

1 žlica nasjeckanog bosiljka

nekoliko kapi tabasca ili pikantnog umaka


Sve sastojke miksajte pola minute.

Proci jed i te i posluž i te .

Zre le dom a ć e ra j č i ce uv i j ek su

v r l o uku sne . V r i j edno j e t ruda po

novno nav i knu t i nepce na ova j

sok. Svježe ubr ane ra j č ice samo

nar iba j te (ogu l jene, a l i uv i jek s i rove ) i l i p ro t i sn i te k roz p rešu za

p i re . Okus dob rog um aka od s i ro

ve ra j č ice (s malo so l i i u l j a ) neus

p o r e d i v j e s b i l o k o j i m d r u g i m

o k u s o m .

Tabasco će j o j doda t i ma lo p i

kan tnos t i .

S đ u m b i r o m : o k u s s o k a o d d o

mać e rajč ice jedn ako je bogat kacia

mu se doda ma lo soka od đ um b i

ra (1,5 cm).

Raj č ica, špinat

i jabuke

3 narezane rajč ice

1 veliki svežanj špinata1 jabuka bez peteljke i nasjeckana

Ra j č i cu , šp ina t i j abuku p r i p r emi

te u sokovniku. Promi ješa j te i po

s luž i te .

Virgin Bloody Mary



Virgin Bloody Mary

300 ml soka od rajčice

2 narezane velike rajčice

sok od 1 limete

1 crveni feferon,

narezan i bez sjemenki1 žlica šeć era (po želji)

Ovo j e recep t za p i kan tn u i za č i

n j enu beza l koho lnu ve rz i j u k l a

s i č nog kok t e la ko j i se s l už i s

đ r o b l j e n i m l e d o m . So k o d r aj č i

ce , dv i j e c i je le ra j č ice , sok od

l im ete, fe feron i še čer izmi ješa j te

u m ikse ru . P re rad i te u gus tu j ed

no l i ku sm jesu te pos luž i te u dv i

j e č aše u k oj e st e p r et h o d n o s t av i

l i d r o b l j e n i l e d . O d m a h p o s l u

ži te.

Celer s mje huri ć im a

2 velike stabljike celera

s nasjeckanim listovima

1 narezana jabuka

150 ml mineralne vode

Sve namirn ice mi ješa j te kra tko u

mikse ru . P roc i j ed i te i pos luž i te .

Ako že l i te s lad i sok, umjesto ja

buke stavi te mr kv u. Sok ć e b i l i ja č i

ako ce le r p r i p remi te u sokovn i ku

i dodate ga jabuci , bez dodavanja

vode.

N e ć e m o g o v o r i t i o pr o č i š ć a v a- j u ć i m i b l ag o af r o d i z i j ač k i m sv o j

s tv ima ce le ra . Da b i s te dob i l i

pun i okus, ce ler iskor is t i te c i je l i ,

s l i s tov ima. No imaj te na umu da

j e c el er j ak og ok usa t e ga doz i r aj t e

po ukusu .

102



Tropski napitci i sokoviBEZALKOH OLNI KOKTELI, EGZOTIČ NI I

REVITA LIZIRAJU I LJETNI NAPITCI

Po d r i j e t l o j e t r o p s k o g v o ć a r e

l a t i v n o ; t a k o k i v i d o b r o u s p i

j ev a u m ed i t er an sk o j k l i m i , i ak o

t o v o ć e i z v o r n o d o l a / i i / , N o v e

Gvine j e . Na Med i t e ranu smo se

već na vi kn id i na banane i datu l j e,

ko je se u d rug im zonama jav l ja ju

kao egzo t i č no vo ć e . Rane jagode ,

pa č ak i na ran č e , donedavna su u

Ve l iko j Br i tan i j i i i s to č nom d i je lu

Eu r o p e b i l e l u k s u z . N o o d r e đ e

n o v o ć e i p a k s m a t r a m o t r o p s k i m :

a n a n a s , k o k o s , j a b u k a custard

(mrežasta anona) , gujava, mango,

papaja, voć e pasi f lo re. . .

U c i jelo j se kn j i z i p rov la č e re

cep t i ko j i sadrže t r op sko vo ć e .

U ov i h neko l iko ko je ć emo sada

p r e d s t a v i t i , l i s u u k u s n i p l o d o v i

glavni sastojci. P red lož i l i su ih

m o j i a m e r i č k i p r i j a t e l j i , o b o ž a v a

te l j i kok te la , ko j i su jednog dana

o d l u č i l i i s p r o b a t i n o v e o k u s e b ez

a lkoh o la . U Ka l i fo r n i j i su o tvo r i l i

ba r u ko jem se p r ip rema ju isk l ju č i v o p r i r o d n i s o k o v i - i d o ž i v j e l i

ve l i k usp jeh .

Svi su recept i za 1-2 osobe.

Za č in i ko je p red l ažemo na k raju

ukras i t ć e svak i sok i da t i završn u

n o t u v a š e m t r u d u . Ž i v j e l i !

Ginger & Fred Božanski nektar



Ginger & Fred

0,5 del soka od borovnice

0,6 del soka od grejpa

0,6 del soka od naranče

0.3 del soka od đ umbira

1 žlica meda1 ploška naranče kao ukras

Sve namirn ice, za jedno s lom-

I j en im l edom, i zm iksa j te . Dob ro

promi ješa j te . Mješavinu u l i j te u

v i s o k u o h l a đ e n u č a š u . Uk r a s i t e

k r i škom naran č e .

Strast

120 ml soka voć a pasiflore

90 g nektara gnjave

3-5 kapi ekstrakta badema

muškatni orašč ić za zač in

Sve sasto jke, os im muškatnog o-

rašč i ć a , p r i p remi t e u m ješač u za

k o k t e l (siinker), za jedno s drob-

l jen im ledom. Posluž i te u ve l iko j

oh la đ eno j čaš i i zač i n i te s ma lo

muška tnog o raš č i ć a .

Božanski nektar

1 del soka od ananasa

1 del soka od mandarine

0,8 del kokosovog mlijeka

1 banana narezana na kolutove

naribani kokos

Izm iksa j te sokove , kokosovo m l i

j ek o i b an an u . Mi j eša j t e d o k se ne

zap jen i . U l i j te u dv i j e oh la đ ene

č aše i ukras i te r ib an im kokoso m.

Frape od papaje


120 ml soka od papaje

120 ml kokosovog mlijeka

1 banana narezana na kolutove

naribani kokos

Namirn ice mi ješa j te u mikseru

dok se ne napi tak ne zap jen i .

F rape u l i j t e u oh la đ enu č ašu idodaj te nar iban i kokos po že l j i .

Ko l i č ina je dovo l jna za 2 osobe.

Dašak Istoka Sok od še erne trske



Nebeska cesta Hawai i

150 ml soka od ananasa

120 ml soka od gujave


kriška naranč e za ukras

Sasto jke izmi ješa j te u m ikseru

tako da smjesa bude gusla i bez

k o m a d i ć a v o ć a .

S o k u l i j t e u o h l a đ e n e č a š e i

ukr as i le k r i škama naran č e .


120 ml soka od lubenice


30 ml soka aloe vere

1 žlica pč elinjeg peluda

Sve sastojke mi ješaj te u mikseru

dok se ne sjedine. Sok ul i j te u

dv i j e dobro oh l a đ ene čaše«

Dašak Is toka Sok od še ć erne trske

180 ml soka od jabuke

120 g datulja bez koštica, namočenih

zgnječ enih

pola žlice cimeta

2 klinčić a

Sok od jabuke i da tu l je dobro

izmi ješaj te u mikseru pa prel i j te u

p l i ć u po sudu i kuh a j te na lagano j

v a t r i o t p r i l i k e 3 0 m i n u t a . Po s l u ž i

le u zdje l icama.

Ova j je sok t ip i č an za San to D o

mingo . Tanko ogu l i le van jsk i d io

t r ske i p rovu c i le ga k roz val j kas to

c jed i lo . Dob i t će te rezu l ta t s l i č an

obrad i u sokovn iku . Sok pos luž i te

s malo drobl jenog leda (vid i s l iku) .

š e ć e r n a t r s k a u s v o m e p r i r o d

n o m o b l i k u n e i z a/ i v a p o j a v u k a

r i jesa, kao š io b i se mog lo pom is

l i t i , i v r l o je h ran j iva i ko r i sna .

Karipski l imun

T ro psk apapa ja-mango

150 g soka od papaje

70 ml soka od limete

pola srednjeg manga, oguljenog i

narezanog, bez koštice

1 žlica meda

Sve sastojke izmi ješaj te u mikserudok ne dob i je te sok ko j i bo jom

podsjeć a na sni jeg koj i sam o što se

ni je otopio. Sok posluži te u vel ikoj

o h l a đ e n o j ć a si .

Od l imuna i malo melase, meda

od šeć e rne t r ske i l i in t eg ra lno g

Šeće ra naprav i t e si r up . Si r up mo-

Sve sastojke stavi le u in ješać kok- Gusti sok od avokada r ad i te (u mikseru ) u g la tku kre



ž e t e č u v a t i u z a m r z i v a č u ( s am o

j ed an p u t ! ) i l i h l ad n j ak u , al i g a j e

na jbo l je odmah upo t r i jeb i t i .

Že l i t e l i s d ruš tvom už iva t i u

osv ježon ju , s i r upu doda j te vode .

Pr i je pos luž ivan je doda j te sok

od neko l iko sv jež ih l imuna i ( po

že l j i ) ma lo l ime te .

Mango ludi l o

90 ml soka od manga

120 ml soka od bijelog grožđ a

120 ml jabučnog soka

(ili jabučnog vina)

j j

lela (slinkcr) i snažno potroši le. Na

p i tak u l i j t e u dv i je dobro oh la đ ene

č aše.

T ro psko osv jež enj e


120 ml soka od kivija

120 ml soka od papaje

infuz (oparak) svježe metvice za zač in

Soko ve s ma lo d rob l jenog leda mi

j eša j t e d ok se sm j esa ne z ap j en i .

Pos luž i te u dv i je , p re thodno oh

la đ ene , v insk e č aše.

Na kra ju zač in i t e met v icom po

u k u s u .

Poljupci strasti

60 ml soka od voća pasiflore

1 žlica sirupa (ili marmelade) od malina

gazirana mineralna voda (ili sok)

1 kriška naranče za ukras

Sok i s i r up u l i j t e u ve l i ku , dobro

o h l a đ e n u č a šu i dodajte m inera lnu

vodu i l i sok , lagano mi ješa ju ć i .

Ukras i te naran č om.

110

Gusti sok od avokada

1 zreli avokado, ogulj en, bez koštice inarezan

150 ml svježega prirodnog soka od rajč ice(rajč icu naribajte bez kože ili je protisnite

kroz presu)60 ml soka od limete1 mali narezani zeleni čil i

1 č ešan č ešnjaka, sitno nasjeckansoli po ukusu

svježa sitna crvena paprika, po ukusulimela (velika ploška) za ukras

Sve sasto jke osim sol i , crvene p ap

r ike i l imete izmi ješaj te u mikseru.

Nap i tak os tav i te u h ladn jaku je

dan sat i u l i j te u vel ike dobro ohlađ ene č aše. Posp i te so l ju i papr i

kom, ne m i ješa j te . Ukras i te k r iš

kom l ime te .

rad i te ( u m ikseru ) u g la tku k re

mu . Za č in i te po žel j i . U l i j t e u po

sudu ( i l i ša l ice za juhu) te pospite

nar ibanom korom l imuna i s i tnom

c r v e n o m p a p r i k o m .

Ruži č ast i dodi r

90 ml soka od breskve

60 ml soka od gujave

gazirana mineralna voda

granč ica svježe metvice

Sok u l i j t e u m j eša č kok t e la , dod a j

te d rob l jen i led i d obro p ro t r es i te .

Po s l u ž i t e u d o b r o o h l a đ e n i m č a š a m a i d o p u n i t e m i n e r a l n o m v o

do m. Promi j ešaj te i zač in i t e sv je

ž o m m e t v i c o m .

Gusti sok od avokada II.

1 zreli avokado, oguljen, bez koštice1 naranč asta paprika, oč išćena

1 žlič ica sjemenki korijandrasok od pola limuna60 ml negazirane mineralne vode

sol i sitna crvena paprikanaribana korica limuna

sitna crvena paprika za ukras

Pa p r i k u , a v o k a d o , s j e m e n k e k o r i

j an d r a, so k od l i m u n a i vo đ u p io -

Svi su ludiza ananasom

1 mali zreli ananas, oguljen i narezan

komad đ umbira (2,5 cm), oguljen175 ml negazirane mineralne vode

Sve namirnice stavi te u sto ln i mik

ser i kratko mi ješaj te. Proci jedi te

i o d m a h p o s l u ž i t e . K o l i č i n a d o

vol jna za 2-3 osobe.

A n a n a s i u m b i r i m a j u d i g e s- Del ic i ja od manga



A n a n a s i đ u m b i r i m a j u d i g e s

t i v a n u č i n a k i i z v r s n a s u k o m b i

nac i ja . Ta jna je u odab i ru z re log

ananasa ko j i je s la tkog i punog

okusa (p repoz na t ć e te ga po to

me š to mu se l i s tov i k rune lako

k i d a j u ) .

Kombinaci je

Slj edeć i recept i lako se

pr ip rema ju , a dopušta ju i

mnoge komb inac i je . Proba j te ,

sv id je t ć e vam se:

• mang o , ananas i mr kva

• k ru ška , ananas i mango

naranč a, papaja i ananas

" g rož đ e , ananas i vo ć e

pasi f lore

Karipski napi tak od

ananasa i naranč e

3 koluta ananasasok od jedne naranč e

Odst ran i te ko ru ananasa . I z rež i te

t r i ko lu t a , i zvad i te s r č i ku i na rež i te

na komade. Ananas p r ip remi te u

sokovn iku i doda j te ga soku od

naran č e .

Del ic i ja od manga

60 g zrelog manga, zgnječ enog

3 velike jagode

30 ml soka od limete

kriške limete za ukras

Sve sasto jke smiksaj te, osim jedne

j ag od e i l i m et e, s m al o d r o b l j en o g

le đ a . Ul i j t e u ve l i ke , dobro oh la

đ ene č aše za v ino . Ukras i t e jago

dom i l ime lom te doda j te le t i .

T ropski o kus

1 zrela banana, oguljena i narezana

1 zreli mango srednje velič ine,

oguljen, bez koštice, narezan na prutić e

sok od pola limete i naribana

korica limete


naribana korica limete za ukras

U mikseru izmi ješa j te bananu ,

mango, sok , ko r i cu l ime te i sok odnaranč e. Mi ješaj te dok ne dobi jete

j ed n o l i č n u k r em u . Posl u ž i t e j e u

ša l icama ukrašen ima nar ibanom

kor om l ime te . Ko l i č ina je dovo l j na

za 2 osobe.

Frapei osvježavaju a



Frapei, osvježavajuć apić a i mliječ ni proizvodi

Frape je izvrsna nadopuna prehrani, a katkad i dobra zamjena za

obrok. M edna pč ela, Karipski miks ili Policija od manga i breskve prava su gozba za nepce, pogotovo za najmlađ e. Priprema frapea

koti kuće omogućava nam da bolje nadzirano kakvoću namirnica te

izbjegnemo šeć er i sirupe koje neki proizvođ ači dodaju da bi prikrili

lošu kvalitetu voć a koje je ubrano nedozielo s vrlo niskom razinom

prirodnog šeć era.

Neki se frapei proizvode od ndijeka i njegovih derivata, neki od voć a,

a neki sadrže sok ili mlijeko od soje, suhog voć a ili žitarica. Zobeno

i rižiuo mlijeko spadaju u najlakše probavljive i iznimno hranjive

napitke. Sokovi od soje malo su teže probavljivi, ali ih zbog njihove

visoke hranjive vrijednosti svakako treba uzeli u obzir. Zato, ostavite

sokovnik da se odmara: stolni mikser je glavni u pripremi ovih

recepala.

Frape od banane

1 banana1 č aša mlijeka

Vr lo je jednostavno :

Ogu l i te bananu i p r ip rem i te je u

mikseru za jedno s m l i jekom.

/ b o g sv o g a sa st av a ban .m a se

ne p r ip rema u sokovn iku nego u

m i k s e r u . Sv a t k o j o j m o ž e d o d a t i

s v o j u " t a j n u " (n p r . m a l o c i m e t a ). N j e z i n k a r a k t e r i s t i č a n sl a t k i

okus da je osnovn i ton b i lo ko jo j

k o m b i n a c i j i s o k o v a . K r a v l j e m l i

j ek o m o ž e se n ad o m j est i t i b i l j

n i m m l i j e k o m , z o b e n i m i l i s o j i -

n i m .

Frape od datulja Mango i j o gur t



i kl icas ke f i rom

3 datulje bez koštice

1 žlica pšenič nih klica

1 banana150 ml kefira

2 žlice integralnog šeć era

cimet u prahu

Sv e sastojke i zmi ješa j te u mikseru

dok se ne s jed ine. Frape posluž i te

dob r o rash la đ en i uk rašen c ime

tom u p rahu .

1 mango

250 ml infuza od metvice

0,5 I jogurta

Ogul i te i nareži te mango i za jedno

s ostal im sastojcima izmiješajte u

sto lnom mikseru dok ne dobi je te

homogenu smjesu. Zaslad i le in te

gra ln im Šeć erom od trske po že l j i .

Rashlad i te u h ladn jaku.

Frape od dunjei krušaka

1 dunja

2 kruške

200 ml biljnog mlijeka

Ogul i le i nareži te dun ju i s lav i te

j e u p osu d u s m l i j ek om t e z ag r i j t e

na l agano j va t r i (oko 10 m inu

ta) . Nakon toga dodaj te ogu l jenekruške narezane na komade i sve

za jedno i zm i j eša j te u m ikse ru .

Dobiven i sok proc i jed i te . Možete

pos luž i l i h l adno i l i top lo .

Ke f i r s j agodama

150 ml kefira10 srednje velikih jagoda

1 žlica meda

Jagode oper i te i nareži te te izmi

j ešaj te u m i k se r u zaj ed no s k ef i

rom. Doda j te med i dob ro i zm i

j ešaj t e. Pos l už i t e r ash lađ en o. Rij eč

keif na tu rskom z na č i b l agos lov ,

š to upu ć u je na osvježavaju ć i u č i nak ovog zd ravog nap i tka ko j i

se već neko l ik o sto l je ć a p i je na

Bl i sk om i s to ku . Zbog speci f i č ne

fermentaci je , kef i r posjedu je s l i čne

kval i tete kao i jogurt (koj i nastaje

tzv . m l i j e č nom fe rmen tac i j om) .

Frape od banane i Frape s r i ž in im



kupina ml i j ekom

1 banana

kupine po želji

sojino mlijeko

U mikseru izmi ješa j te bananu i

kup ine s ma lo so j i nog m l i j eka

te u l i j te u č ašu . So j i no m l i j eko

dodaj t e po že l j i ov isno o gusto ć i

ko ju že l i t e post i ć i . Ovaj se nap i tak

može p r i p remi t i i sa sokom i l i

z o b e n i m m l i j e k o m .

1 I rižinog mlijeka

sok i kora od jednog limuna

1 štapić cimeta

med ili smeđ i šeć erNa laganoj vatr i kuhaj te neko l iko

minu ta r i ž i no m l i j eko , l imunovu

ko r u , cime t i sme đ i šeć e r .

Posudu uklon i te s vatre i nepre

k id no m i j eša juć i doda j te l im unov

sok kako b i se okusi ravnomjerno

i zm i j eša l i . Nap i tak pos luž i te h la

dan i l i topao.

Sl i jed i neko l iko recepata s lassijem... s ko j im može te p r i p remi t i puno

raz l i č i t i h nap i taka . Lcissi je nap i tak ko j i do laz i iz Ind i je . Veoma je

osvježavaju ć i i za nepce i za že lud ac, pogo tovo nakon p i kant nog

obroka.

Ak o u naz i vu nap i tka p ro č i ta te Inssi, znač i da ć ete u sastojcima

p rona ć i j ogu r t i vodu j er - lassi je zapr avo to. Ne zvuč i uku sno, a l i

j e t ak o os vj ež avaj u ć e da ć e se n ek i m a od va s ub r z o " p o d v u ć i p o d

k o ž u " .

Lassi od mrkve imetv i ce

1,5 kg svježe mrkve

60 dag svježe metvice

250 ml jogurta

2 žlice smedeg šeć era

400 ml hladne vode

Dobro ope r i te me tv i cu i mrkve

ko je ste pre thodno ogul i l i i l i ost

ruga l i . Me tv i cu doda j te u sokov

n ik , ostav l jaju ć i neko l ik o l ist i ć a za

ukras. Nakon toga dodaj te mrkvu

i izmiješajte.

U dobiveni sok umiješaj te jogur t , Jo gur t



še će r i v od u . Sve za jedrio dobr o

izmi ješa j te u m ikseru i pos luž i te

o d m a h . K o l i č i n a j e d o v o l j n a z a

4 osobe.

Vo ć ni lassi

1 šalica jogurta

1 šalica voćnog soka

2 banane

malo cimeta ili muškatnog orašč ić a

med ili integralni šećer

Sve sasto jke stavi te u mikser (pože l j i i led ) i m i ješa j te s redn jom

b r z i n o m k a k o b i s t e d o b i l i g u s t u

k r e m u .

Lassi s metv icom

1 jogurt

1 šalica koncentriranog uvarka od metvice

mango ili breskva bez koštice2 koluta ananasa

I vilicom protisnuta banana

pola žlice meda

Mješav inu p r ip remi te U mikseru s

kockama leda. Pi je se h ladno .

gs krastavcem

1 šalica jogurta

1 krastavac

1 žlica nasjeckanog luka ili č ešnjaka

Oper i te krastavac, nasjeckajte luk

i pomi ješaj te zajedno s jo gur to m u

mikseru . Dob i t će te gus t i nap i tak

spec i f i č na okusa .

Sirutka od mli jeka s

kras tavcem

200 ml sirutke od mlijeka

pola krastavca

A listić a metvice


Oper i te i t anko ogu l i te k ras tavac.

Oper i t e l i st i ć e metv ice i o t r esi te

kap l j i ce vode . Pr ip remi te je u so

k o v n i k u z a j e d n o s k r a s t a v c e m ipomi ješa j te sa s i r u tkom. Pos lužu

j e se d o b r o r as h l ađ en a il i s k o c

kama leda.

Frape od banana i bade m a

4 banane

50 g badema u listić ima

pola litre bademovog mlijeka

1 žlica meda

Ogul i te i nareži te banane te ih s

b a d e m o v i m m l i j e k o m i m e d o m

izmi ješa j te u m ikseru . Pos luž i te

u čašama i ukras i le l i s t i ć im a ba

dema.

K r a v l j e i l i b i l j n o

m l i j e k o ?

K r a v l j e m l i j e k o u

r e c e p t i m a o v o g p o g l a v l j a

m o ž e t e z a m i j e n i t i s o j i n i m

m l i j e k o m ( i l i z o b e n i m k o j e

s e l a k š e p r o b a v l j a ) .

D l

Uvarci i ostali napitci



A

pRAZNI NAPITCI I UVARCI KAO DODACI SOKOVIMA

U ovo poglavlje uključ eni su neki napitci s klicama sjemenki, i

oni nešto "posebniji" , le uvarci koji u malim količ inama daju

mirisnu aromu nekim sokovima, kao što je to sluč aj s uvarkom

od metvice.

Zeleni č aj sa zač in im a

1 žličica zelenog čaja

1 šalica vode

kora od naranče i limuna

muškatni oraščićvanilija u štapićima

sok od limuna


1 žlič ica integralnog šećera

L is t i ć e č a ja s tav i t e u č a jn ik , d o

da j te ko ru od n a r a n č e i l i m u n a ,

m a l o m u š k a t n o g o r a š č i ć a , š t ap i ć

van i l i j e i in teg ra ln i šeć e r . Za t i mu l i j t e k i p u ć u v o d u , p o k l o p i t e k a k o

b is te dob i l i in fuz i os tav i te da se

oh lad i . Pr i je pos luž ivan ja doda j te

led , sok od naran č e i neko l ik o ka

p i l i m u n a .

Krastavac zarazbuđ i van je

2 kruške

1 svežanj drag ušća

6 listova kupusapola krastavca

2 rajčice

Sve sasto jke dobro oper i te, ogul i te

i na rež i te na komad i ć e te ubac i te

u s o k o v n i k .

Lassi s metv icom

1 jogurt

1 šalica uvarka od metvice

mango ili breskva bez koštice

2 koluta ananasa

1 vilicom protisnuta banana

pola žlice meda

Svo j in i okusom sok nam doč arava

daleku Indi ju

doda j te l imunov sok i med te p ro

mi ješa j te Ova j je nap i tak boga t



daleku Indi ju .

Hercules

1 mrkva5 listova špinata

2 lista salate

1 stabljika celera

1 rajčica

pola mljevenog avokada

Sv e p o v r ć e d o b r o o p e r i t e , n a

re / i t e na kom ad i ć e i same l j i t e .

O v a k o m b i n a c i j a v o ć a i p o v r ć a

savršeno d je lu je p ro t iv umora .

Napitak od kukuruza

200 g kukuruza

1 limun

I I vode

1 žlica meda

Isc i jed i te l imun i os tav i te sok da

s t o j i . Z a k u h a j t e v o d u s k u k u r u

zom i kuha j te 15 m inu ta .

K u k u r u z o c i j ed i t e i t ek u ć i n u

ostav i te da se oh l ad i . U teku ć inu

mi ješa j te . Ova j je nap i tak boga t

v i t a m i n i m a i v r l o k o r i s t a n u l i

j eč en j u b ol es t i k ož e, u z r o k o v an e

nedosta tkom v i tamina B.

Krastavac s l imunom

za detoks ikac i ju

0,75 I soka od krastavca

250 ml soka od limuna

Kombinac i ja soka od l imuna i

krastavca vr lo je ukusna i poznata

p o s v o j i m p r o č i š ć a v aj u ć i m i h r a

n j i v i m s v o j s t v i m a .

Kokte l od mrkve, j abuk e i m e da

1 I soka od mrkve

250 ml soka od jabuke

med

Ovo je k las i čna kom b inac i ja . Jabu

k u i m r k v u p o s eb n o p r i p r e m i l e

u sokovn iku pa pomi ješa j te . Za

s l a d i l e m e d o m . Uobič a jeno je na

I mjer icu soka od jabuke dodat i

• I mjerice soka od mrkve.

Re lax j er e nam i r n i ca , a m ož e p osl už i t i i

kao osnova za sl jedeć e nap i t ke:

V r č m al i na



100 g salate

100 g oguljene cikle

Popi j te pr i je spavanja .

Bakina metv ica

listići metvice

cvjetovi kamilice

sjemenke koromača

Ovaj se recept, podr i je t lom iz sre

d i šn je Eu rope , p r i p rema s pap re

n o m m e t v i c o m u m j e s t o o b i č n e .Zas lad i te medom.

Carev odabir

cimet

listovi kupine

prženi korijen cikorije

naribana kora od naranče

šipak

korijen dumbira i sladić a

ginseng

voda

Ovaj se uvarak može pr ipremi t i po

v las t i tom ukusu m i j en jaju ć i om

j p

Carski nektar

8 žličica Carevog odabirapola I prokuhane vode

1 I soka od ananasa

1 I soka od borovnice

1 žlica soka od limuna

med

Nakon š to j e uva rak p r i p reml j en

(prethodni recept) , pomi ješa j te ga

s a z a k u h a n o m v o d o m i o s t a l i m

sasto jc ima i posluž i te kada secmlad i . N i j e po t rebno doda tno

rash lad i t i . Dob i t i će te od 8 do 10

č aša napi tk a.

Napitak od š l j iva

125 g suhih šljiva

1,5 I vode

med (po želji)

Suhe š l j i ve kuhaj te deset minuta

u vod i . Ostav i te da odsto je , pro

ci jed i le ih i sačekajt e da se ohl ade.

Nap i tak j e doba r ako pa t i te od

zatvora.

126

maline

cvjetovi hibiskusa

cvjetovi kamilice

voda

cimet

Sasto jke ostav i te da odsto je u pr o

kuhano j vod i 10 m inu ta . Nakon

loga ih proc i jed i t e i tekuć inu za

s l a d i t e m e d o m . O v i m u v a r k o m

može te p r i p remi l i i sl j edeć e na

p i tke :

Mal ine i jabuka

8 žlica Vr a malina

1 I soka od jabuke

pola I prokuhane vode

kriške naranč e

U 5 m inu ta nap rav i te uva rak , oc i

j ed i t e i pom i j eša j t e sa so k o m od

naranč e. Na kr a ju dodaj te kr iške

na ran č e i posluž i t e .

127

Moza ik od mal ina Pro č i š ć a v ajuć i sok

od naran č e



cvjetovi hibiskusa


ribana kora naranče

suho voć e u prahu (malina,

kruška i jabuka)

Savršen napi t ak za l je tne vru ć ine,

gasi žed. Za pr ipremu ovoga le

deno g č a ja u l i j t e po la l i t re k ipuć e

vod e na 4 ž l i č i ce uvark a, ostav i te

da odsto j i 10 minu la i p roc i jed i te .

Uva rak može te zas lad i t i medom.

Dodaj te 1-2 čaše h ladne vode i

č uva j te u h ladn jaku .

Pe l ikanov punč

cvjetovi kamilice

listići metvice

prženi rogač

sjemenke piskavice

sjemenke koromača

prženi slad od ječma

vanilija

Savrš eno pić e za dj ecu; uk usno je i

zdravo. N jegov ugodan okus može

se doda tno zas lad i t i medom.

limun i naranča

sok od klica lucerne (alfaalfa klice)

med po želji

gazirana voda

Više o kl icama pogledajte na str.

201 . /202 .

Sunč evaeksplozi ja

cvjetovi hibiskusa

listići kupinecvijet naranče

cvijet kamilice


korijen sladić a

badem (aroma u prahu)

sok od naranč e

Sunčevu eksploziju s ladak je uvar ak

ko jemu d odajemo sok od naranč e.

Preporuč u je se p i t i u ju tro . M ož e se

z a s l a d i t i m e d o m . O v i m u v a r k o m

m o ž e m o p r i p r e m i t i Sunč ani vi-

nograd.

I 18

Sunč an i v i nogr ad Ova j uvarak osnova je mnog im

č ajevim a i vr l o je dob ar / .a opuš-



6 žlica Sun eve eksplozije

0,75 I soka od bijeloga grožđ a

0, 50 I kipuće vode

2 žlice meda

Z a h v al j u j u ć i g r o ž đ u , o v aj j e u v a

rak v r lo h ran j iv i im a p ro č iš ć ava-

j uć a sv o j st va .

Slatki snovi

cvjetovi kamilice

listići metvice

cvjetovi lipelistići kupine

cvijet naranč e

plod bijeloga gloga

listovi pasiflore

tanje te prot iv nesanice.

T ro psk a plaž a

cvjetovi hibiskusa

limun (meso)

naribane kora naranče, med

U v a r a k p r i p r e m i t e s k i p u ć o m v o

đ om . Može se p i t i h ladan i l i t o

pao.

Sok od g r o ž đ as medom

jedan grozd grožđ a

(oko 300 g po osobi/ č aši)

sok od limuna (po želji)

med (po želji)

G r o ž đ e o p e r i t e i o t k i n i t e s g r o z

da . Pro t i sn i te ga k roz p rešu i p ro

c i jed i te , ž l i č i com gn je č e ć i os ta tke .

A k o s o k p r i p r e m a t e u m i k s e r u ,

n e ć e i z g u b i t i n a h r a n j i v o s l i , al i

ć e b i t i neukusn i j i ( zbog koš t ica ).

I ) o đ a v an j e m l i m u n o v o g s o k a d o

b i t ć e le k ise lkast okus . Že l i t e l i

s la đ i sok , dodaj te meda.

Kako dobro kombinirati



SLJUBLJIVANJE VOCA I POVR A... TE OSTALIH NAMIRNICA

D

a b i s m o n a j b o l j e i s k o r i s t i l i

boga ts tvo sokova , t r eba imat ina um u da su č esto na j jednostav

n i je komb inac i je na jbo l je . Pr i tom

n isu sve komb inac i je p r im je rene .

Štoviše, neke se namirn ice u ist inu

loše slažu . Poč etk om XX. sto l jeć a

s t r u č n j a c i su n a p r a v i l i i n t u i t i v n u

k l a s i f i k a c i j u n a m i r n i c a k o j u s u

neko l iko god ina pos l i je i sp roba l i i

u p o t p u n i l i l i j e č n i c i H o w a r d H a y i

Lud w ig Wa lb . To je ono š to znamok a o k o m p a t i b i l n o s t n a m i r n i c a .

D a b i s m o r a z u m j e l i v a ž n o s t

k o m b i n a c i j e n a m i r n i c a , p o z n a t i

l i j e č n i k p r i r o d n e m e d i c i n e c ir .

V i c e n t e F e r r a n d i z o b i č a v a o j e

d a v a t i s l j e d e ć i p r i m j e r : " Pi j e t e

l i m l i j e k o s o c t o m p o m i j e š a n o

u j e d n a k o m o m j e r u ? " D ak a k o

d a n e p i j e m o ; n i k o m e t o n e ć e

past i na pamet . Jednako tako ,

posto je dobre i loše komb inac i je

( k o m p a t i b i l n o s t i ) n a m i r n i c a , k o j e

naš izgubl jeni inst inkt i naše zas

pa lo nepce n isu sposobn i p re

p o z n a t i .

Že l i l i t ko p roba l i? Proved i te

j ed n o st av an t est : j ed n o j u t r o do-

r u č k u j t e s am o s o k o d n ar a n č e .Sl jed e ć i dan , sok od naran č e s

m n o g o d v o p e k a , č a j n i h k o l a č i ć a

i l i b i s k v i t a . O sj e t i t ć e t e r a z l i k u

č im dvo pek um oč i te u sok . To je

zbog toga š to ž i ta r ice n isu kom

p a t i b i l n e s k i s e l i m v o ć e m .

On i na jskep t i čn i j j dvopek mogu

z a m i j e n i l i s l a t k i m p e c i v o m . V i d

jet ć et e da su sas t oj ci p ec i va (b r aš

no , k vas , u l je i šeć e r ) to l i ko nespo j iva sa sokom da je dovo l jno

proba t i samo jednom pa da is tog

t r e n a d o b i j e m o o s j e ć a j " p u n o g

želuca" i lažne si tost i .

Što j e kompat i b i l nost?

" Neko m pa t i b i 1 nos t " podrazu mi -

j ev a d a se d v i j e i l i vi še n am i r n i ca

ne uz ima ju za jedno t i jekom is tog

obroka , kako ne b ismo o teža l i

p r o b a v u .

Opć en i to g ledano , nek im se oso

bama č in i da im od govar a sve

š t o j e d u , d o k d r u g e k a d a m i j e

šaju i na jman je ko l i č ine nek ih na

mi rn ica ima ju p robavne smetn je

( žga rav i cu , dugo t ra jnu p robavu ,

nad iman je , p ro t j e rano puš tan je

j i d )

Dobro je znati...



vje trova i td .) .

No neke su pogreške u probra

n i važn i j e od samog komb in i ra

n ja namirn ica: npr . pre t jerano uzi

man je p ro te ina i l i nep r opo rc iona l

no poveć avanje unosa prerađ en ih

i um je tno uzgo jen ih p ro i zvoda .

Po z n a l i l i j e č n i k p r i r o d n e m e

d i c i ne c lr . Pđ ua r đ o A l fonso rekao

j e: "Pri unosu ma l i h ko l i č i na ne

m a n e k o m p a t i b i l n o s t i . "

Dv i j e su v rs te znans tveno do

kazan ih nespo j i v i h nami rn i ca , po

gotovo ako se uz imaju u pre t je

r a n i m k o l i č i n a m a :• o rganske k i se l i n e sa šk rob om

• p r o t e i n i s a š k r o b o m .

Ta će se nespo j i vos t od r az i t i

ov isno o starost i i s lan ju probanog

sustava pojedinca (konsti t uci j i č ov

j ek a) t e u sl uč aj u p ret j er an ih di je la

i l oš ih p reh ramben ih nav i ka .

Treba izb j egaval i m i ješan je škro

ba i l i b rašnast ih namirn ica (kruh,

ž i tar ice, krumpi r . . . ) s namirn icama

kise log oku sa (već ina voć a) je r da

b i p robavn i fermenti s l ine (enzimi

s l i ne ) mog l i d j e l ova t i na šk rob ;

potrebn i su im a lka ln i , a ne k ise l i

uv je t i . Sto je vo ć e k i se l i j e, u č i nak

je go r i .

Umjerenost

lako su sokovi uvijek izvor zdravlja,

osobe koje pate od kandidijaze, hipo

glikemije ili dijabetesa moraju ih umje

reno konzumirati jer zbog velike količ ine šeć era izazivaju brzo poveć avanje

glukoze u krvi. Oprezne trebaju biti

i osobe sklone kožnim osipima i in

fekcijama probavnog trakta uzrokova

nih gljivicama. U tim se je sluč ajevima

najbolje posavjetovati s lij ečnik om

specijalistom.

Starije osobe

lako starijim osobama sokovi pomažu

u probavi hrane, treba imati na umu dase već ina korisnih vlakana (taksativnih)

nalazi u onim dijelovima voća i povrća

koje odbacujemo pripremajući ih u so

kovniku. U tom slučaju može doći do

zatvora.

Adolescencija: ne samo sokovi

Tijekom razvoja, organizam traži već i

unos proteina nego što to dijeta na bazi

sokova može omoguć iti. Sokovi su,

međ utim, zdrava zamjena industrijskimnapitcima.

Cikla

Nije dobro piti više od pola č aše soka

od cikle dnevno.

Soko vi i ž i t ar ice za dor uč ak

Omi l jen i mi is l i (s voć em) s pr avom

spada medu na j zd rav i j i do ru č ak

kada namirn ice n isu zastup l jene u

j ed n ak om om j er u , tj . kad a k ol i č i na

svježeg voć a n i je jednaka ko l i č in i

ž i tar ica ( jedne namirn ice mora b i t i

manje) ; inač e ć e te mož da osje t i t i

tež inu u že lucu.

Najbo l je je sok popi t i na prazan

želudac, a osta tak doruč ka po jest i

malo posl i je .

Probava proteina u želucu zapo

č i n j e z a h v al j u j u ć i f e r m e n t u k o j i

se u n jemu i z lu č u je (pepsin) , a

ko j i po tpuno d je lu j e j ed ino ako

se na laz i u k i se lome med i j u . Ako

se u is tom obroku mi ješa ju ve l i

ke ko l i č ine prote ina i škroba (m a

h u n a r k e s k r u m p i r o m , k r u h s a s i

rom, i td .) , o težava se probava i

j ed n i h i d r u g i h j er j e en z i m i m a

sl ine otežan pristup škrobu, a pep-

s inu p r i s tup p ro te in ima .



Terapija sokovima



Terapija sokovimaSOKOVI ZA BOLJI I ZDRAVIJI ŽIVOT

Kure za č i š ć en jeo rgan i zma

L i j e č n i c i p r i r o d n e m e d i c i n e s

ovo m su v r s tom kor isnog l i je čen ja

započ el i pr i je mno go godi na. Tak

vih kura ima raznih vrsta, a u

nastavku govor imo o na jbo l j ima

i na j češ će p r im jen j ivan ima.

N e k o l i k o d a n a p r i j e z a p o č i n j a

n ja ku re pože l jno je , čak nuž no ,

n a p u s t i t i n e k e n e z d r a v e n a v i k e

kao š to su c iga re te , a lkoho l i

teška hrana temel jena na mesnim

pro izvo d im a. Takva se vr s ta ku ra

i suzdržavan ja od h rane n ikada

ne smi je završ i t i nag lo , ve ć po

s tupno . Kure ko je s l i jede t r a ju

sedam dana, a l i se prema potrebi

m o g u s k r a t i l i . Uk l j u č i v a n j e p r e

hrane temel jene na sokovima odvo ć a i s i r o vog povr ć a u osobne

nav ike samo jedan dan u t jednu ,

zah t i jeva mnogo man je vo l je , a

k o r i s n i r e z u l t a t i z a o r g a n i z a m

vide se vr lo brzo.

Kur ama za č i š ć en je , o rgan i ( po

go tovo on i ko j i se b r inu za č i s to ć u

t i je la: je t ra, bubrezi i cr i jeva) pro

č i š ć ava ju se ods t ran ju ju ć i os tatke

i ot rove koj i su se u n j ima na

kup i l i . P rednost i su ku ra na baz i

sokova p red s t r og im postom u

tome što se ne stvara zasto j u

energi j i i v i ta l nost i , već se u t i je lo

i da l je unos i dovo l jno energ i je

za nastavak ak t ivnost i , a s i r ovo

vo ć e dono s i i b ro jne m i nera le i

o l i g o e l e m e n t e ( e l e m e n t i u t r a

g o v i m a ) .

Ak o se od lu č imo za ku ru na baz i

soko va, dobro je znat i koje je voć e

i p o v r ć e p r i h v a t l j i v o z a n j ez i n o

u s p j e šn o p r o v o đ e n j e . D o b r o s u

pozna ta p ro č iš ć avaj u ć a svo js tva

grozda č i je je d je lovan je posebno

važno za rad jet re. Pogledajmo.

K ura g rož đ em

To je najpoznat i ja kura. Ri ječ je o

t rad ic iona lno j i naj č ešć e upo t reb-

l javanoj kur i . Ta je kura najbol j i

na č in p r ip r eme za jesen i po č e tak

"novog a c ik lusa rada i l i u č en ja " .

To je dobar na č in da os lobod im o

t i je lo v iškova ko je smo nakupi l i

l i j e kom p razn i ka . Branjeni nezre-

šeć e r o rgan i zam neposredno op

sk rb l j u j e energ i j om i v i l a l noš ć u .

na desetke t isu ć a l jud i . Ri je č je

0 izvrsnom nač inu da se uvede

l imuna pruža upravo ono š io je

o rgan i zmu po t rebno u ku r i za



loga g r o ž đ a u sk r a ć u j e m o si nje

g o v p o t p u n i o k u s bogat p r i r o d

n im še ć e r ima koje o rgan i zam mo

že i z ravno as im i l i ra t i . Pr i uz i ma

n ju nedoz re log vo ć a , o rgan i z amć e ima t i p rob l ema s p r obavom .

Dozre lo vo ć e s. i đ r ž i puno vode .

Ova kura nije nova, u s v o j i 1 ju je

doba p repo ru č i o i sam I l i pok ra l ,

a održa la se do našeg vremena,

što n i je malo jamstvo za n jez inu

isprobanu d j e l o t v o r n o st . Za p o č i

nje tako da se prvi dan posti samo

na vod i . Drug i se dan uz ima samo

grož đ e (dob ro p rožvak ano i l i u

ob l iku soka) i lako se nastav l ja

n a j m a n j i - t jedan dana. Može se

uzeti od 1,5 do 3 k g g r ož đ a d n e v

no (svatko ko l i č inu t reba usk lad i t i

sa svojim po t rebama) .

Ku ru t reba p rek inu l i pos tupno :

p o d n e v n i o b r o k g r o ž đ a z a m i j e

n i te d r ug i m vo ć em, nakon toga

može t e p r i j e ć i na s i ro vu sala tu ,

a tek po tom na k u h a n o p o v r ć e .

Tako se treba hran i t i t jedan da

na p r i j e nego š to se v ra t im o

uob i č a j eno j p reh ran i . A l i uv i j ek

p o s t u p n o . S a m o n a p r i j e d ! Ova

j e k u r a j ed nost av na j er g r ož đ an i

Otkr iveno je t la se neposredno

ispod površ in e kože grož đ a na la

z i snažan ant ioks idans, resber i -

trol . Još jedna vrl ina koju se može

d o d a t i o v o m d a r e ž l j i v o m e vo ć u .

No ne treba se zavaravat i oprav

dan jem da groz i le sadrž i ta j sas

tojak (koj i usporava starenje) dok

p i jemo v ino i šampanjac. . .

Prol jetna kura jagodama

i c i t rusima

Jednako su tako poznate i kure

na bazi jagoda ( idea lne za raz

dob l je neposredno pr i je l je ta) te

one na bazi naranč a i l i c i t ru s, i

(ove posl jedn je je popular iz i rao

profesor Capo, po/ na l i neuropat

XX. stol jeć a) i l i kur e na bazi ja

buke i d ru gog voć a . Postu pak je

j ed n ak on o m e u recep t u za k u r u

g r o ž đ e m .

Kura na bazi javorovog

sirupa i l imunovog soka

Ova se poznala kura prv i put

isproba la pr i je pedese l god ina.

U n jez inu se kor isnost uv jer i lo

mo u svi jet p ro č i šć avanja o r g a

n i / m a , k o l i k o u č i n k o v i t o m i r eg e-

nerira ju em, tol iko i j ednos tav

nom za pr idržavanje .

Ova j e ku ra doba r nač i n p r o

v o đ e n j a " g o t o v o p r a v o g p o s t a"

ko j i j e u č i nk ov i t , a l i bez r i z i ka

j er sm an j u j e il i p o t p u n o u k i d a

klas i č an post o i l same vode (ko j i

se , bud imo iskren i , u praks i vr lo

m a l o p r o v o d i ) . K u r a si r u p o m

ni je n i l i jek n i t i nač in prehr ane;

to je izvrst an nač i n č iš ć en ja orga-

izma na bazi javorovog s i rupa i

l i m u n o v o g s o k a .

Kura nije usmjerena na odre

đ enu bo lest , ve ć j e to dob ra op ća

terapija ko jom ć emo, bez r iz ik a ,

sp r i j e č i l i i l i se nos i t i s po rem e

ć a j ima i sme tn j ama ka o što su

a lerg i je / astm a, kožne bo lest i , g i

neko loške bo lest i , pov išen i t lak,

a r t r i t i s , reuma t i zam, za tvo r , nadu

tost . . . Izvrsna je pom oć u pro č išć avan ju o rgan i zm a te, u s l u ča ju

pre t i l ih osoba , u bezopasnome

mršav l j en ju .

Javoro vov s i rup je bogat o l igo-

e l e m e n t i m a i d r u g i m k o r i s n i m

hranj iv im tvar ima. Sa sokom od

č i š ćen je o rgan i zma (pos lu ) .

Kura tra je o tpr i l i ke sedam dana

(može se produži t i na jv iše do de

set dana) t i jekom ko j ih se uz ima

sok p r i p reml j en od j avo rovog s i

rupa i oc i je đ eno!' , l im una. Svak i se

dan p i je S- 10 ve l ik i h č aša napitka

(o tpr i l i ke svaka dva sa la) , a pr i je

prvog uz imanja , prv i se dan uzme

uvarak s lagano laksat ivn im d je

l ovan jem.

K a k o pripremiti napitak

Napi tak se sasto j i od:

• 1 č aše vode (po mogu ć nos t i

minera lne i l i i zvorske vode,

uv i jek negazirane)

2 ž l ice kva l i te tnog b i l jnog

si rupa (možete zami jen i t i

j av o r o v i m si r up om , r e/ u l l al

neć e izosta t i )

• sok od po lov i ce l im una ( i l i

l imete)

• prst ohvat ka jenskog papraNajbol je bi bi lo kada bi nam ovaj

nap i tak b io jed ina hrana na jv iše

deset dana, al i mu se može dodati

kap i l i dv i je metv ice dnevno.

III

Kao što s n i o i v k l i , n a g l o preki-

danje posta i l i pol upo sta (što je iOva kura ) n i je dobro za zdrav l je

s i r upa od b i l jnog soka i vode . Tek

kada smo s igu rn i u nap i tak i n je

b l d i l j

T r e b a m u b a r n e k o l i k o d a n a

" p r e d a h a " k a k o b i s e t e m e l j i t o

o i s t i l o

j e j ed an od n aj sp ek t ak u l ar n i j i h i

na jv je ro ja tn i j ih r ezu l ta ta . Ovakvo

provo en je kura o lakšava upozna



Ova ku ra ) n i je dobro za zd rav l je .

D a b i s m o p o t p u n o u k l o n i l i r i z i k ,

post t r eba započ et i i z a vrši l i p o

s tupno . Na to t r eba jako paz i t i .

Tako , p r v i dan nakon završe tkak u r e p i j t e s a m o m a l o s o k a o d

VO a (na ran č e ) . D rug i dan sok od

vo ć a i dv i je po rc i je juhe od povr ć a

(u pod ne i nave če r ) . Tre ć i dan već

možete uk l ju č i t i k akv i ) sv ježe vo

ć e za ru č ak i sala tu za več e ru . Sl je

de ća t r i dana post upn o uvod i t e

u o b i č a j e n e n a m i r n i c e , u p o č e t k u

u m a l i m k o l i č i n a m a : k u h a n o p o

vr ć e , ž i t a r ice i ma lo in tegra lnogkru ha , još vo ć a i sokova , poko ja

č aša soka od ječ ma i l i r iže. . .

Z a d n j e ć ete u prehranu v r a t i t i

jaj a, si r i sl ož en i j a jel a. M i s l i l e na

tO da je vaše t i j e lo tek oč išć eno

tako da n ikako nemoj te p re t je ra

no op te re ć iva t i svo j p robavn i sus

tav u p r i j e lazn ih 7 -10 dana !

Post uz sokove

Možete p rovo d i t i i po l u pos t , š io

s luž i za v ježbu . Dovo l jno je p r i r od

n o p r o d u ž i t i n o ć n i p o st : d o r u č a k

i l i ve č e r u Zamijenite sa 2- 3 č aše

g o v e b l a g o d a t i , n a s t a v l j a m o s

postom, a l i b i b i lo dobro da nas

pr i tom pra t i t i l i j e čn i k speci ja l i s t .

Post je jedna od n a jp r i r odn i j i h ,

n a j j e d n o s t a v n i j i h i n a j d j e l o t v o r n i j i h t e r ap i j a . T o j e n a č i n p r o

č i š ć avan ja t i je la - i uma - ko je

l j u d s k o b i ć e o d u v i j e k p r o v o d i .

K las i č an je ob l ik posta na osno

v i v o d e ; m e đ u t i m ; d o b r o j e v o d u

n a d o p u n i l i v o ć n i m s o k o v i m a .

Ukusni sokovi savršeno su društvo

z a p r o v e d b u o v o g a p r i r o d n o g i

kor isnog posta. T i jekom posta, so

ko v i od sv ježeg vo ć a opskr b l j u ju

o r g a n i z a m e n er g i j o m i v i t a l n o š ć u ,

ko je su mu po t rebne i p r idonos i '

n j e g o v u č i š ć e n j u .

Svi osjeć amo potreb u da se bar

j ed n o m g od i šn j e o d m o r i m o i i s

k l j u č i m o i z d n e v n e i n l i n e . A p r o

matramo l i t i je lo kao cje l inu, zašlo

n e d a t i g o d i š n j i o d m o r i s v o j o j

j el r i , s vo m e p r o b avn o m su st av u

i s v o j i m b u b r e z i m a ? T i j e l o j e

zahva lno kada ga s v remena na

v r i j e m e " u g o d i m o " , k a d a m u d a

mo vremena da se os lobod i sv ih

o t r o v a k o j e j e s k u p l j a l o č i t a v e

god ine i ko j i ga jako op te re ć u ju .

I I

o č i s t i l o .

Kur a č i š ć en ja , po l u pos t i l i po t

p u n i p o s t u p r a v o s u t o - p r e

d a h i o d r ž a v a n j e z d r a v l j a . P r e

p o r u č u j e m o k u r e z a č i š ć e n j e o r g a n izma za to š to su jednostavne i

lako se provode; potreban je samo

poz i t i van menta ln i S tav . Dovo l jno

j e b i l i naj m an j e d vad es et i č et i r i

sata (a l i bol je nešto duže!) bez

i k a k v i h n a m i r n i c a o s i m u k u s n i h

s o k o v a o d p r i r o d n o g vo ć a . Ku r e

s e m o g u p r o d u ž i t i n a t j e d a n d a

na , a l i dobro je posav je tova t i se

s l i j e č n i k o m i p r o n a ć i r a v n o t e ž uko ja odgovara svakom po jed incu .

Ne zabor av i te da ć e te t r eć i dan

m o ž d a o s j et i l i o d r e đ e n u n e l a g o

d u : b o c k a n j e u l e đ i m a , n e st a n a k

ape t i ta i s i . Ne mora le se b r inu l i

j er t o j e d o b ar z n ak : t i j el o se č i st i

od o t rova .

Mršavl jen je postom

Mršav l jen j e? Zar se pos to m m o

gu izg ub i t i k i lo g rami ? Da , i t o je

vr lo zd ravo gub l jen je k i log rama.

Kurama za č i š ćen je o rgan izma p r i

r od no se gub i suv išna tež ina . To

provo đ en je ku ra o lakšava upozna

van je v las t i t oga t i je la i shva ćan j e

po t rebe da ga č uvam o u dob ru

zdrav l ju . . .

I skus tvo je pokaza lo da t i jekom

t ra jan ja ku r e žene p ros je č no iz

gube p r ib l i žno 400 g , a muškarc i

p r i b l i žno 500 g . Jeden j em vo ć a i l i

povr ć a u ko l i č in i do 1800 ka lo r i ja ,

može se izgub i l i oko 325 g mas

nog tk iva .

G u b i t a k k i l o g r a m a o v i s i t ć e o

ko l i č in i p o rc i je . Kao š to je znano ,

osobe ko je ima ju p rob lema s p re -

t i l oš ć u , b r ž e mr šave od on ih ko jeima ju samo pe t k i log rama v iška .

Kura bazgom

L judska b i ć a o i l davn ih v remena

už iva ju u b l ago tvo rn im svo js tv ima

bazge. Bazga se, ne bez razloga,

smat ra " sve t im" s tab lom i p r ida je

joj se sp oso b nost t jer an ja z l i h d u

h o v a i p r i v l a č e n j a d o b r i h k u ć n i h

duhova i l i [ a ra . Sok od bazge po

t i č e ods t ran j ivan je toks ina iz t i jela

i p r o č i š ć a v a o r g a n i z a m . N j e g o v a

su glavna svojstva:

143

Kako kod kuć epripremiti kuru na bazi

soka od bazge

8 v i t am in C , ko j i o j a čava ob r am

ben i mehan i zam o rgan i zma

• v i t ami n B, i B2 , ko j i d je lu ju na

Kura kvascem i sokovima

Ri je č je o kur i ko ja na organizam

i m a p r o č i š ć a va j u ć e i d e t o k s ik a -

sac od cikle) tr i puta na dan (ako

j e r ij eč o t ek u ć em k vas cu , u k u p

na dnevn a ko l i č i na i znos i oko



soka od bazge

Namirnice

2 jušne žlice cvjetova bazge9

pola litre vode8 žlica soka od bazge

Priprema

1. Zakuhajte cvjetove bazge u vodi .

2. Pustite infuz da stoji 10 minut a,

nakon toga procijedite.

3. Dodajte sok od bazge.

Pripravak se pije topao; može mu se

dodati pola žlič ice meda.

, , j j j

k rv i kožu

• n iac in , um i r u ju ć eg d je lovan ja

' - ka ro t en , ko j i osnažu je im uno

lošk i sustav i ja č a kož u i o č i

minera l i : natr i j , ka l i j i že l jezo.

Tvr đ e bob ice bazge n isu jest ive .

Dobar je sok od bazge ko j i se

dob i j e p rokuhavan jem cv je tova ,

iako se u posl jedn je vr i jeme u

t r gov inam a može kup i t i č i s t i sok

o d b a z g e o b o g a ć e n m u š m u l o m .

Ak o j e že l i te p r i p rem i t i ko d ku ć e ,

dovo l j no j e u po la l i t re vode za kuhat i dv i je ve l ike ž l ice cv je tova

bazge. Ostavi te da odsto j i deset

minuta i oc i jed i te , a zat im dodaj te

osam žl ica sirupa od bazge - i sve

j e go t o vo . Pr i p r av ak se p i j e t opao ,

a ako je prev iše gorak, dodaj te

po la ž l i č i ce meda .

Ku r a za č i š ć en je na baz i soka

od bazge i in fuza cv je tova is te

b i l j ke s t imu l i ra bub rege , c r i j eva ,

ž l i jezde zno jn ice te po ja č ava izba

c ivan je toks ina, a is tovremeno ja

č a o b r a m b e n i m e h a n i z a m o r g a

n i zma .

Dan p r i j e po č e tka ku re , d rž i t e

se d i je te bogate v lakn ima, ko ja

ć e p o m o ć i u č i š ć e n j u c r i j e v a, i

p i j te ša l icu in fuza bazge u ju tro

i navečer . U sedam dana, ko l i ko

tra je kura, svaki put kada osje t i te

g lad, pop i j te malo soka od bazge,

č ak do osam pu ta na dan . N ako n

završetka kure treba se vra t i t i uo

b i č a jeno j prehr an i s l i jedeć i savje te

pos tupnog p r i j e l aza ko je smo na

v e l i z a k u r u g r o ž đ e m .

p j

c i jsko d je lovanje , dren i ra cr i jeva

i š t i t i od bo lest i kao što je ar te-

rosk le roza . Komb inac i j a "pos ta "

i " i n t e g r a l n o g k v a s c a " v r l o j e

b lago tvo rna . Tako p i vsk i kvasac

poja č ava d je lovanj e posta u kom

b inaci j i sa sokovima, i obratno.

Po č ne te l i s teku ć im kvascem

( tako da ga uk l j u č i te u no r ma lnu

svakodnevnu d i j e l u ) , ve ć k ra jem

prvo ga t j edna v id j e t ć e te rezu l

ta te , na p r im je r na kož i . Nakon

j ed n o d n ev n o g pos t a i k va sc a m o

že te nas tav i t i uz ima t i kvasac us v a k o d n e v n o j p r e h r a n i , a l i n a j

duže šest tjedana.

Kura kvascem sasto j i se oc i jed

nog dana p r i p reme , šes t dana

č iš ć en ja (najv iše) i još jedno g dana

opo ravka . Izn imno j e važno p r i

svakom postu strogo se držat i up u

ta i , osob i to , pos tup no se v ra ća t i

na us ta l j enu p reh ranu .

Pi je se malo manje od l i t re so

kov a od povr ć a , pod i je l jene u se

dam ob roka . Pos tupno se doda

j u d vi j e (j uš ne ) ž l i ce k va sc a (p r e

po ru č u jemo p i vsk i kvasac i l i kva

70 ml) .

T i j ekom p r i p reme i pov ra tka na

uob i č a j enu p reh ranu . , ob i č no se

j ed an sat p r i j e j el a i po sl i j ep od ne

uz im a č aša k ise log kup usa s dv i j e

ž l ice kvasca. Tih dana obroci ne

smi j u b i t i ob i l n i ( t reba pos tupno

p r i v i knu t i že ludac i c r i j eva na te

ku ć u d i j e tu da b i smo se pos l i j e

ponovno v ra t i l i na k ru tu h ranu ) .

U tom s lu č a ju na jbo l je je odabrat i

svježe i s i rove nami rn i ce : j abuku ,

s a l at u , p o v r ć e k u h a n o n a p a r i ,

j u h u oci p o vr ć a, l ag an i ob r ok o dr iže.

Kura si rutkom

Kura s i ru tkom je d je lo tvo rna , a l i

zah t i j eva uz im an je ve l i k i h ko l i č i

na s i ru tke , tako da p repo ru č u je

mo postu pak ko j i je uob i č a jen u

Njemač ko j gd je se s i ru tk a dodaje

u od re đ ene sokove , č im e se eks ponenc i j a l no pod i že n j i hova nu t -

r i c i on i s t i č ka vr i j ednos t .

,45

Terapeutski sokovi



JEDAN SOK ZA SVAKU BOLEST

ABECEDA ZDRA VLJA ZA NA JČ EŠ E POREME AJE

Mnog i po remeć a j i ko je ć emo

spomenut i u nas tavku , mo

gu b i l i s i mptomi ne čega puno oz

b i l jn i j eg od ob i č n ih bo les t i , np r .

ž ivo tn ih nav ika . Zato je važno po

t r až i l i i zvo r bo les t i je r ć emo si '

č esto p romjenom odre đ en ih ž ivo t

n ih n avika (cigarete, a lkohol , kava,

više t je lovježbe, pronalaženje vre

mena za už ivan je u ma l im ž ivo t n im zadovo l js t v ima. . . ) os lobod i t i

mnog ih smetn j i . U ravno težena d i

jet a, bo ga t a vo ć em i sv j ež i m p o vr

ć e m , k o j a o r g a n i z m u o s i g u r a v a

potrebne hranj ive sasto jke, osno

va je dobra zdravl ja. Sokovi koje

p r e p o r u č u j e m o p o m a ž u u b o r b i

p r o t i v m o g u ć i h p o r em e ć a j a i d o

nose dobre rezul tate. U svakom

slu č a ju , o lakšat ć e l i je č en je . A l ib i t ć e puno d je lo t vo rn i j i ako ih

usk l ad im o sa sav je t ima l i je č n ika .

Os im uporabe sokova kao ukus

n i h i d j e l o t v o r n i h l e r a p e u t s k i h

mje ra , dobro je ovu p r i r odnu i

u r a v n o t e ž e n u d i j e t u p r i l a g o d i t i

oso bn im pot r eba tr i a.

Sokovi koje navodimo u nastav

ku mo gu se uz im a l i svak i dan ; k a

d a j e p o n u đ e n o v i še m o g u ć n o s t i ,

odabir ovisi o osobnom ukusu. Ovi

se recep t i p repor u č u ju za op isane

bolesti i n j i h o v a j e u č i n k o v i t o s t

isprobana.

Vr i jed i t r uda isp roba t i l jekov i tu snagu p r i r ode i n jez in ih i zvan

redn ih svo js tava , a l i napomin je

mo da nema brzih r ješenja, vise

i l i m a n j e č u d o t v o r n i h . Po s t i ć i

dobr o zd rav l j e i sp r i je č i l i bo les t i

možemo jed ino v las t i t im t r udom

i u p o r n o š ć u .

AkneZa uk lan jan je akn i i kožn ih ne

č i s t o ć a d o b r o j e sm a n j i t i k o n z u

mi r an je masne h rane , č oko l ade ,

ml i jeka , v rhn je i n j i hov ih der iva ta

te uzeti:

I 17

Sok 7

6 m r k v i

I ze lenu papr iku

Sok 2

I ko lu l ananasa

I ešanj ešnjaka

Sok 3

1 mrkva

150 g dr ag uš a

Bubrežn i kamenac

Jabuka ima p ro č iš ć avaju ć a i d re -

r iažna svojstva:



I ze lenu papr iku

Sok 2

3 m r k v e

7 l istova špinata

Alerg i je

M o g u s e s m a n j i t i p o m o ć u :

I ar t i č o k e

3 m r k v e

1 stabl j ike celera

Angina pec tor i s

Ova j p r i r odn i sok može ub laž i t ik r vn i t lak :

2 koluta ananasa, 1 papaja

2 luka i peršin

Arterosk leroza

Umj erena t je lovj ežba, vi tam in E

i ova j sok mo gu p omoć i . P i je se

č aša dn evn o svakoga soka:

Sok 1

6 i l i 7 jagoda

3 m r k v e

7 i l i 8 l istova špinata

I č ešanj č ešnjaka

1 mrkva

Artr i t isDobro je uz im at i puno ce le ra ko j i

se može pomiješat i sa:

I ve l i k im ko lu tom ananasa

pola crvenoga grejpa (što

s la đ eg)

Astma

Soko v i u t je ču na sman jen je sluz i

ko ju u p lu ć ima s tvara astma. Odaber i te jedan od naved enih sok ova

i pijte ga t jedan dana. Isprobajte ih

redom dok ne o tk r i je te ko j i vam

na jv iše odgo vara . Preporu č u je se

uz im an je jedno g č ešn ja č ešn jaka

svak i dan .

Sok 1

1 gre jp

1 jabuka

Sok 2

3 m r k v e

6 i l i 7 l istova špinata

I is

150 g dr ag ušć a

perš in

2 k r u m p i r a

Sok 46 l istova salate

1 ko mad celera

Bronhi t is

Sok od ro tkv ica i l imuna pomaže

pr i iskašl javanju k atara. Suvi šno je

spominjat i da t reba prestat i puši t i

i nasto jat i prebivat i na mjest ima

v iše nadm orsk e v is ine , na č i s to mi svježem zraku te izbjegavat i pre

t i lost :

3 l ju te r o tkv ice

2 l imuna

2 luka

I bijela repa

350 ml vode

BubreziTreba pi l i puno vode (2 l i t re dnev

no) da b ismo ih održa l i zd rav ima;

p reporu č u je se i :

5 šparoga, 50 ml vode

1 a r t i č oka , 50 m l vode

r iažna svojstva:

3 jabuke

1 šal ica borovnica

Bursit is

Da bismo ublaži l i posl jedice ove

bolest i koja zahvaća zgl obove, pre

poru č u je se:

I svežanj dragušca

4 i l i 5 mrkava

pola jabuke bez košt ica

Č i r na dvanaes te rcuDa b ismo ga sp r i je č i l i , t r eba p i t i

sokove od :

3 k r u m p i r a

1 jabuke

pola č aše vod e

Č i r na že l ucu

Za č i r na že lucu dobr i su sokov i

koj i sadrže vi tamine B i C te betakaro ten :

pola ra j č ice i 2 stabl j ik e celera

I k o m a d g l a v i č a s t o g k u p u s a

(oko 10 cm)

I l )

Ci rku lac i ja

Za c i rku lac i ju je na jbo l ja t je lov jež

ba i , dakako, sokovi .

n i sku raz inu ug l j i koh i đ ra ta :

• I mrkve

1 jabuka

Giht

Giht je bo lest ko ja nasta je zbog

p r e v e l i k e k o l i i n e m o k r a n e k i s e

Gripa

G r i p u ć e m o l i j eč i t i s ok o m o d l i

muna i meda te:



Soku m ože te doda t i ma lo đ um-

b ira i l i l ju te ro tkv ice .

Č i s t i so k o d m r k v e .

Cri jevne gl is te

Petnaestodnevna kura na bazi

t i kve i č ešn jaka mož e da l i dob re

rezu l ta te u borb i p ro t iv ovoga cr i

j ev n o g n am et n i k a. Na j bo l j e je i z

mjen j iva t i dva soka:

Sok l

pola t ikve i 55 ml vod i-

Sok 2

I č ešn jak n 275 ml vode

Dermat i t i s

Ako je uzrok nedosta tak v i tamina

A, dobro je uzet i sok od:

1 m r k v e

1 j a b u k e1 komada ce lera

Di jabetes

Os im l i j e č n i č kog sav je ta, p repo

ru č u ju se nek i sokov i ko j i im a ju

j

4 l ista salate

3 / 4 šal i ce ze len ih m ahuna

4 p roku l i ce

Di jareja

Prepo ru č u ju se dva soka koja mo

gu pr idon i je l i ub lažavan ju tegoba:

1 svežan j l is tova kopr ive

I č ešan j č ešn jaka

200 g kelja

Blaža varijanta:

1 papaja (200-250 g)1 kolut ananasa

Ekcem (kožna bolest)

Kada je uz rok ekcema f i z i č k i , m o

žemo ga l i je č i t i :

Sok l

5 mrkv i i 1 s tab l j i kom ce le ra

10 l istova špinata i 4 l ista bijelerepe

4 g ran č i ce đ ragušca

Šok 2

2 papa je i 2 mrkve

l>(

p r e v e l i k e k o l i č i n e m o k r a ć n e k i s e

l ine , š to je gotovo uv i jek poveza

no s p re t je ranom ko l i č i nom mesa

i n jegov ih de r i va ta u p reh ran i .

Os im zd rav i je p reh rane , p repo ru č u j e m o :

1 l i m u n

2 k ruške

Glavobol ja

A le rg i je na neke nami rn ice (os im

a l k o h o l a i d r u g i h o t r o v n i h t v a

r i ) p r idonose g lavobo l j i . Dnevn im

pove ć avan jem unosa vo ć a i pov r ć a u p r e h r a n u , s p r i j e č i t ć e m o

glavobo l je . Ako se bo l nastav l ja ,

razmis l i t e o homeopa tskom l i j e če

n ju , pa č ak i o akupun k t u r i . Jedna

ku ra č i š ć en ja pomaže u o t k lan ja

n ju š te tn ih t va r i i z o rgan izma i

ob i č no donos i poz i t i vne rezu l t a te

u borb i p ro t iv g lavobo l je . Preporu

č u jem o i dva jedn ostavna soka:

Sok 1

4 mrkve i 2 s tab l j ike ce lera

Sok 2

3 mrkve, 1 c ik la i I krastavac

muna i meda te:

1 ko mad ce lera

2 mrkve i 1 jabuka

1 na ran č a

Hemero id i

Soko v i ko j i pobo l j šava ju p ro bavu ,

pom ažu i u sp r je č avan ju heme-

ro ida:

7 l is tova šp inata

1 mrkva

po la s tab l j ike ce lera

Prijedlog: 1 bi jela repa i l i 1 k r u m p ir i 100-150 g dragušca.

Herni ja

Sprj e č ava se v ježban jem t rbušn i h

miš i ć a i zd ravom d i je tom :

I krastavac

3 m r k v e

1 mala c ik la

Impotenc i ja

Kao i mnog i dodac i p reh ran i ko j i

pos to je na t rž i š t u , v i t ami n E je

d o b r a p o m o ć . O v a j v i t a m i n ć e m o

151

p r o n a ć i n p r . u giiisciigu, p š en i č

nim k l i cama , medu i pe ludu .

Prepo r u č amo vam uz iman je na

i i k j ž j t l ik

Kari jes

Za zdrav l j e zub i , os im masla čka«

kopr ive i kupusa (ko j i su v iše-

Kolestero l

Mrkve i j abuke s l i l e od š te tnog

ko lestero la :

Krvarenje desni

Ci t ru s i pom ažu u ja č an ju desn i :

l / l g re jpa

I kolut ananasa



mirn ica ko je osnažu ju , a ne to l iko

same a f rod iz i j a ke . Zob (sok i l i

ml i jeko od zob i) is to tako d je lu je

kao i zv r s tan osnažu ju ć i nap i t ak .

Jednako d je lu je i sok od:

Sok 1

3 mr kv e i I g ranč ice ce lera

Sok 2

I jabuke i po la c ik le

Jetra

Sasto jc i p i vsk og kvasca spr je č avaju probleme jetre; uz. to, treba

izb jegava l i a lkoho l i masnu hra

nu te pazi l i na opskrb l jenost orga

n izma v i t amin ima g rupe b . Mo

žete odabra t i :

Sok I

2 mrkve, I c ik la i 1 krastavac

Sok 2

2 mrkve , po la jabuke i

komad «elera

Mož ete dod at i i ma lo perš ina.

- manje p r i su tn i u sv im soko v ima ) ,

p r e p o r u č u j e m o :

Sok l

mogran j i mrkva

Sok 2

2 g rozda c rnoga g rož đ a

pola šalice trešanja bez koštici

Katar

Prot iv ka tara dobr o je uzet i I č e

šan j češn jaka svaki dan t e ova j

sok:

2 l imuna

2 l ju te ro tkv ice

35 ml top le vode

Možele dodat i 1 -2 luka.

Uč ink ov i t a je i komb in ac i ja o i l

300 g pa pa je, 2 koluta . ina na sa i

i g re jpa.

Kisel ina u želucu

"A lka ln i " sokov i ub lažava ju k i se

l i nu u že lucu :

2 i l i 3 mrkve

pola krastavca

pb la c ik le s l is tov ima

5 mrkava i po la jabuke

đ u m b i r ( o t p r i l i k e 1 c m )

1 svežanj perši na

Kol i t is (upala debelog

cri jeva)I ), i b i smo sp r i j e č i l i i l i j e č i l i ko l i t i s ,

dob ro je uz i ma l i vo ć na v lakna ,

u / mek in je i i n teg ra lne ž i t a r i ce .

K las i č an sok:

2 jabuke i 2 mrkve

Koža (obog a ć i van jeos i romašene kože)

Pokuša j te sokovima (ko j i se i me

đ u s o b n o m o g u k o m b i n i r a l i ) :

meso papaje;

sok o i l l imuna i krastavca;

j ab uk a i ci k l a

Krajn ic i

Os i m c i t rusa , p i j t e t opao sl jedeć i

sok:

1 l ju ta ro lkv ica

1 l i m u n

2 luka

2 mrkve

I kolut ananasa

(pr ib l ižno 2 ,5 cm)

1 jabuka

1 mala kr iška l imete

Kvrgavo proš i renje venaPreponu uje se t jelovježba (bicikl),

in tegra lne ž i ta r ice i sokovi od l i

mun a i naranč e .

Lar ing i t is

Os im isp i ran ja g r la mješav inom

l im una i t op le vode , p repo ru č u jese sok od:

2 mrkve

2 koluta ananasa

Lomovi

I ),i bi s e obnov i le , s loml jen im k o s

t ima t reba ka lc i j , p ro te in i i v i ta mi n C. Zbog toga je p repo ru č l j i vo ,

uz omi l jen i sv jež soka od naranč e ,

j ed no m na d an uz el i so k od 45 0 g

boražine i l i sok od mogran ja .

Dobro je sv im sokov ima doda t i

kopr ivu i šaku k l ica lucerne. Pre

p o r u č u j e m o :

1 ki v i ( i l i 1 naran a) i 1 jabuka

Morska bolest

Pro t i v mu č n ine u vožn j i , p r i j e pu

ta uzmite :

2 jabuke

mogu p i t i kao sok i l i samos ta lno .

Isto tako:

3 m r k v e


može as imi l i ra t i : kop r i va i mog -

ran j nam u lome mogu pr i rodno

pom oć i . Jednak o tako i sok od:

5 i l i 6 mrkv i i 4 l is ta kupusa



1 k i v i ( i l i 1 naranč a) i 1 jabuka

Mens t ruac i j a

Pri rod no l i je čen je prob lema i l i neredov i t os t i kod mens t ruac i je :

Obilna:

1 cik l a i 0 ,5 kg koro mač a

Neredovitu:

2 jabuke i šaka l is tova kopr ive

Bolovi:

sok od pola ananasa

M i g r e n eRaz log m ig rene je ž i v č ana kon t

rakc i ja k rvn ih ž i l a u mozgu . Mo

žemo ih l i j e č i t i sa :

2 stab l j i ke ko r oma č a

1 mrkva

M i š ić n i g r č e vi

Ovaj sok, bogat ka lc i jem, p omaže u

sp r je č avan ju g r č eva u miš i ć ima .4 m r k v e

4 stab l j ike ce lera

1 svežan j šp inata

1 svežanj peršin.)

2 jabuke

1 kruška

kom ad đ umb i ra (od 2,5 cm)

Napetos t

( iro žde, jagoda i ananas najvi še

opušta ju :

I veliki kolut ananasa

(oko 2,5 cm)

1 gr ozd (120 g) b i je loga grož đ a

Nesanica

Celer i sa la ta smiru ju ž ivce i po

boljšavaju san:

5 mrkv i , 2 s tab l j ike ce lera i

2 l ista salate. Može se dodati

šaka klica lucerne.

Ne u g o d a n z a d a h

(hal i toza)

Ak o je pov r emen , žva č i t e l i st pe r

š ina. Ako prob lem ust ra je , po t reb

no je saznat i uz rok e ko j i se ob i č no

k r i j u u p robavnom p rocesu i p re

h ramben im nav ikama . V r lo su ko

risni enzimi ananasa i papaje te se


1 krastavac

Nisk i t lakZa od ržavan je op t ima lnog t la ka

ne smi je te p i t i a l koho l n i puš i t i ,

u / ima j t e č ešn jak i mr kvu . U s lu

č a ju n iskog t la ka i l i h ipo tenz i j e

(pad krvnog t laka pr i p re lasku u

sto je ć i po lož a j) :

3 mrkve i 6 l is tova šp inata

Oč i (zdrav l je oka)U v i j e k j e p r e p o r u č l j i v o u z i m a t i

v i še v i t amina A , jednako kao i

be takaro tena iz mrk ve, kao što ve ć

sva tko zna . Prepo r u č u jemo :

sok od papa je ;

sok od mrkve, ce lera i

ko ro ma č a (može se doda t i

i perš in , d ragušac i k l ice

luce rne ) .

Osteoporoza

Gub i tak koš tane mase nadokna

đ u je se uz i manj em ka lc i ja koj i se

4 granč ice perš ina i po la jabu ke

Oz l jedeZa l i je č en je oz l j eda pot rebn i su

p ro te in i i v i t amin i C i K . V i t amin

K na laz i se u k l icama lucerne.

Dobra kombinaci ja je :

200 g klica lucerne

150 g boražine

1 - 2 m r k v e

Povišena temperaturaPovišena temperatura dobar je po

kazate l j da organ izam d je lu je na

upa le . Na pov išenu tempe ra tu ru

t reba g ledat i kao na savezn ika

koji nas obavještava o istrošenosti

t i je la.

Zato se uve l ike gr i ješ i kada se

uz i ma ju l i j e kov i j e r ne č i ne n iš ta,

samo komp l i c i ra ju s i t uac i ju i u s

po rava ju opo r avak . T reba l i j e č i t iu z rok , a ne t empe ra tu ru . U s lu

č a ju pov išene tempe ra tu r e ko r i s

t i t e h i d r o t e r a p i j u i p i j t e v o d u i

neke sokove , pogotovo c i t ruse .

Prepo r u č u ju se g rož đ e i ce ler , a

za l i je č en je upa le sok od č ešn jaka,

kelja i luka. Pomaže i ovaj sok:

Prostata

Nadomjes tak p r ip reml jen od pa l

me, kao i c ik la , pomaže pr i p rob

lemima s prosta tom. Jednako lako

Slabokrvnost

Dobr o je uzet i ze leno povrć e bo

gato že l jezom:

I dragušac

Umor

Mrkva i jabuka dva su na jbo l ja

"osnaž iva č a " p ro t i v umora i nedo

statka energije koje nam priroda



j j

100 g b i je loga grož đ a

100 g crnoga grož đ a

I jabuka

Povišeni t lak

Osnov na je mjera spr je č avan je i l i

l i je č en je pre t i l ost i . Pušen je i a lko

hol apsolutno su zabranjeni. Po

t r č imo je uz im at i I č ešan j č ešn jaka

dnevno s č ašom soka o đ mr kve .

I čašu soka po odab ir u :

Sok l

3 koluta ananasa (i malo papaje)Sok 2

3 mrkve, I c ik la , krastavac;

3 na ran č e

Probava

Jabuka je ve l i k i č i s t ač p rob avnog

sustava. Pri je nego što se uop ć e

po jave že lu č ane tegobe, uzmit e :

sok o đ j abuke i ko roma č a(na jbo l je u jednakom omjeru)

lemima s prosta tom. Jednako lako

i sok od:

2 c ik le , 1 jabuke i 50 ml vode

Rak

bi lo b i lakomis leno bo lest poput

raka nasto ja l i iz l i je č i l i samo soko

v ima . U naz ivu " rak " ob jed in ju ju

st> raz l i č i te i speci f i č ne bo lest i po

vezane s t umor ima . Dakako da

t reba posje t i t i l i je č n ika , a l i na jvaž

n i je je od rža t i poz i t i van men ta ln i

s tav i op t im izam.

Soko v i od si rovog vo ć a i pov r ć a mo gu b i t i h ran j i va pod ršk a ,

p o g o t o v o on i bogat i be takaro te-

nom .

Sok I

(1 m r k v i

3 g ran č i ce b roku l e

(sa stab l j ikom)

Sok 2

8-10 mr kv i i 1 -2 c ik l e na dan

Sok 3mare l ica i mrkva

g

I c ik la s l is tov ima

4 m r k v e

1 ve l ik i svežan j šp inata

Srce

Srce je dobro održavat i u fo rmi

lagan im v ježbama i izb jegavan jem

k o l e s t er o l a . G r o ž đ e p r o č i š ć a v a

k rvn i ' ž i l e ; sok o i l pov ic i p ro ć i š -

ć u je i osnažu je :

5 mrkava6 l is tova šp inata

4 l ista salate

1/4 b i je le repe

1 svežan j perš ina

Tromboza

T r o m b o z u m o r a l i j eč i t i l i j eč n i k

specijalist. No i prehrana je važna

te sta lna konz umaci j a mrk ve i č eš

njaka:

2 m r k v e1 č ešan češn jaka

I krastavac

nud i . Na jbo l ja je kombinaci ja :

6 m r k v i

2 stablj ike celera

1 svežan j p eršinač ešn jak

Upa la mok ra ć nog sus tava

Borovn ice , g rož đ e i ananas po

mažu u spr j e č avan ju upa la :

2 s la tke jabuke

po la mogran ja

Upala tet iva (tendinit is)

U l i je č en ju upa le pom aže povr ć e

bogato s i l ic i jem, kao što su kras

tavac i l i papr ika .

4 mrkve i 2 krastavca

2 i l i 3 prstohvata crvene

pap r i ke

1 manj i svežan j perš ina

Zatvor

Uz iman je ve l i k ih k o l i č i na v lakana

najbolje je sredstvo prot iv zatvora.

157

Evo nek ol ik o pri j et i los' ,.):

Sok I

I ve l ik i ko lu t ananasa

4 m r k v e

Hranjivost voć a i povrć aPRIRODNI IZVOR ŽIVOTA I ZDRAVLJA



1 jabuka

1 svežan j perš ina

Šok 2

2 i l i 3 jabuke1 kruška

Živci

Prirodne namirn ice bogate v i ta

mi nom IJ, i 13,, pomažu pr i u č vrš

ć ivan ju ž i vaca. Is to tako:

po la luben ice , 6 l is tova kupusa

2 rajč ice i 1 stablj ika celera

Ž u č n i k a m e n a c

Kombinaci j a povrć a koja može po

moć i u o tk l an ja ju kamenca:

Sok l

6 mrkava , po la c i k le

3 gran č ice perš in . )

Sok 2

2 jabuke,

1 ko mad ce lera2 c ik le

Sok 3

1 cikla

I krastavac

l i s t ov i kop r i ve

158

1 / ao što smo ve ć rek l i , op ć en i t o

.govo re ć i , p reh rana u indus t

r i j a l i z i ran im k ra jev ima n i je zd ra va. U društvu u ko jem v lada užur

banost , uve l ike je pr isu tna tzv.

brza hrana (ko ja dobro suzb i ja

osje ća j g lad i , a l i n i je dobr a i za

prob avu). Tako "var am o" probavn i

sus tav nep r i rodn im i nezd rav im

p ro izvod ima kao š to su p ržen i

k r u m p i r , s l a st i č a r s k i p r o i z v o d i

i l i č o k o l a d a . Uk r a t k o , " d a r i v a m o "

naš o rgan izam p rekomje rn im ko l i č i nama zas i ć en ih mast i , p ro te in i

ma ž ivo t in j skog pod r i j et la / umje t

n im dodacima i bo jama.

Siro t i p robavn i sustav mora pro

bavi t i v išak pro te ina, mast i i ad i -

t iva , a da b i u tome usp io , mora

j u m u p o m o ć i ve l i k e doz e v i t am i

na i m ine ra la ko j ih u o rgan izmu

č esto nema dovo l jno . Kada se to

dogod i , že ludac mo ra posla t i "v i š kove " ko je n i je mogao p robav i t i

u je t ru , bub rege i os ta la t k i va ,

s t va raju ć i l a ko zd r avs t ven i p rob

lem i p re t i lost .

St ru č n jac i / .a zdrav l j e savjetu ju

unos na jmanje sedam obroka po

v r ć a i d va ob roka vo ća dnevno .

Što se t i č e zdr av l ja i energ i je , po t v r đ e n o j e d a b i č o v j ek z a o p t i

ma lnu kva l i t e tu ž i vo ta t rebao

jest i od 50 do 7 5 % si r ove h r an e,

no to n i je uv i jek lako zadovo l j i t i .

Nemaju sv i n i vo l je n i vremena

da se tome posvete . U svakom

s l u č a j u , u m j e st o d a p o j e d e m o

2 kg mrkve (š to s tvarno ne d je lu je

p r i v l a č n o ) , m n o g o j e p r ak t i č n i j e i

j ed n ost av n i j e p o p i t i j e u j ed n o msoku.

Možda i za vo l imo sokove te

p o č n e m o p r i r e đ i v a l i r az n a i z n e

na đ en ja najp r i j e v last i t om nepcu ,

a za t i m i nepcu naše ob i te l j i i p r i

j at el j a. Or i g i n al n i k ok t el i od vo ć a

i pov r ć a n isu samo zd r av i , ve ć i

v r l o u k u s n i i p r i v l a č n i .

EVO kako d je lu ju sokovi .

Vi tamin i i m inera l i

Dodatna doza v i tamina i minera la

od laz i izravno u stan ice ko je i l i

najviše trebaju (sm atra se da 95 %

ž ivo tn ih sups tanc i ja i z sokova

u laz i i z ravne u k rv ) . Č ak n i pre

hrana temeljena na p r i r o d n i m

p r o i z v o d i m a , u r a v n o t e ž e n a i

zd rava , ne sad rž i op t ima lnu ko l i

Mršav l jen je

Danas nam moda name ć e p rovo

đ en je razn ih , v i še i l i man je s t r i k t

n i h , d i je ta ko je su esto var l j i ve i

ć e b i t i o č i t : n e k o l i k o k i l o g r a m a

manje i, ono što najvažnije, usvojit

ć emo n iz zd r av ih nav ika ko j ih se

posl i je v iše ne emo ht jet i odre i .

žeg voć a i povrć a su v isokoener-

ge tske nami rn i ce ko je mag i č no

p reob r ažava ju č ov jeka u osobu

zd rav i - kože i b l i s t av ih o č i j u .



d a a , e sad op t a u o

č i n u h r a n j i v i h t v a r i , p o g l a v i t o

o l igoe lemenata . . . Zato se sokovi ,

kada se uz ima ju u p r im je reno j

k o l i č i n i , p r e t v a r a j u u vr i j e d n upo tpo ru zd rav l ju i ene rg i j i .

Ugl j i koh id ra t i i enz im i

Sokov i pove ć avaju ko l i č i nu enz i

ma (vidi poglavlje o enzimima na sir.

225.). Preko n j ih ne unosimo samo

v i t amine i m ine ra le , ve ć i zna tne

ko l i č i ne ug l j i koh id r a ta i enz im a ,

ko j i su , medu os ta l im, odgovo rn i

za apsorpci ju i p r i jenos k is ika tep robavu i as im i lac i ju h ran j i v ih

tvar i iz namirn ica .

Č i šć e nj e

Pro č i š ć u je i obnav l ja o rgan iz am

je r p og o d u j e od st r an j i va n j u t ok

sina iz t i je la.

Hidratac i ja

Odrasla osoba treba od I do 2,5

l i t re vode na dan. Već ina voć a i

povrć a sadrž i v isok posto tak vode,

zbog toga konzumac i ja sokova

os igu rava dobru h i đ r a l ac i j u .

n i h , d i je ta ko je su često var l j i ve i

nezd rave ; m i l i j un i l j ud i (pogo tovo

mlad ih) pat i od bo lest i kao što su

anoreksi ja i bu l imi ja . Treba znat i

da je prv i korak za emociona lnuravnot ežu pr ih vać an je samog.) se

be. Pr i tom t reba pr ihvat i t i da je

v išak k i lograma pr i je svega zdrav

stveni, a ne estetski problem. Moda

se mijenja iz dana u dan; ono što

je pr i j e nek ol i k o st ol jeć a bi o poj am

l jepote , danas se u potpunost i od

bacu je . Ri je č je o uspostav l jan ju

p reh ramb ene ravno teže , a t o ć e

samo po sebi dovesti do toga danes tanu suv išn i k i l og rami .

Jednostavan je recept za po

st izan je ove ravnoteže izbacivan je

iz preh rane šećera i a lkoho la te

nami rn i ca zasi ć en ih mast ima. Tre

ba kon t ro l i ra t i i unos nami rn ica

bogat ih ka lor i j ama ( č oko l ada, s la t

ko . . .) t e uk l ju č i t i v i še sv jež ih s i

r o v i h p r o i z v o d a , i n t e g r a l n i h ž i

tarica i salata.

Upu tno je razne g r i cka l i ce za

mi j en i l i č a šom soka ko j i sadrži

ma lo ka lo r i j a i mas t i , l e un i je l i

ma lo v ježbe u svo j ž ivo t . K i v u l l . i t

U (

posl i je v iše neć emo ht jet i odre ć i .

Prak t i č ne in fo rm aci je o

v o ć u i p o v r ć uNa s l jede ć im s t ran icama donos i

mo sažetak o hran j iv im i le rapeu l-

sk im svo js t v ima na j č eš će konzu

mi r anog vo ća i po v i c i , neko l i ko

savje ta za n j ihov odab i r i č uvan j e

l i - p r ip remu sokova. Ne zaboravi le

da sokove t reba pop i t i š to pr i je

nakon pr ip r eme. Voć e t reba dobr o

opra t i i osuši t i p r i j e č uvan ja .

Jednako tako , upamt i t e da "ze

lene sokove" (gotovo sve od povr

ć a ) t reba uz ima l i r az r i j e đ ene lak

š im sokovima ( jedna mjer ica ze

lenog soka i Iri mjerice soka druge

vrste), kao što su sok od jabuke

i l i mrkve .***

Net ko se mo že zap i ta t i zbo g č ega

sve te infor macij e. Sljed eć e se str a

n ice mogu i p resko č i t i , na ravno .

A l i kada jedno m za vo l im o soko

ve, p i tan je g las i : "Kako smo to l iko

dugo ž iv je l i bez t oga p r i rodnog

izvora mladost i?" Sokovi od sv je

j

Soko vi su č esto na j je f t in i j i i za

s i g u r n o n aj u č i n k o v i t i j i n ač i n o d r

žavan ja zdrav l ja u b i lo ko jem raz

d o b l j u ž i v o t a . N o r m a n W a l k e r ,p ion ir u š i ren ju sok ova u Sjeverno j

Americ i , ko j i je umro u 113. go

d in i , rekao je :

"Ne posto j i samo jedna namir

n ica (danas možemo doda t i : n i

v i taminska nadopuna) ko ja b i po

s jedova la tako energetsk i u ravno

teženu komb inac i ju sv ih sas to ja

ka važn ih za zd rav l je . "

Sokov i ima ju dugu i s lavnu po v i je s t u ana l ima na tu ropa t i j e i

zd ravs t vene p rakse . Teme l j su

m n o g i h " č u d o t v o r n i h " k u r a u

p roš los t i , za č i j i u sp jeh možemo

z a h v a l i t i n e vj e r o j a t n o m u č i n k u

k o j i n a s t u p a k a d a o r g a n i z a m

dob i je ve l i ku " in jekc i ju " an t ioks i -

dansa i p r i jeko pot rebn ih v i tamina

i m i ne ra la . Tako se pove ć ava ko

l i č ina energ i je i obrambena sprem nost organ izma ko j i se onda lakše

bo r i s od r e đ en im bo les t ima .

U I

http://kivull.it/

http://kivull.it/



162



,64 165



K ( I« /



168 169



170 171



172



174 175



l / s 179



IM



is »



18 i

Tabl ica minera la

(mg na 100 g namirnice) . = nema podataka + = u tragovima



Kako d je lu ju minera l i

Bakar. Nužan je za p rav i lnuapsorpci ju že l jeza, a l i u ve

l i k i m k o l i č i n a m a m o ž e b i t i

š te tan.

C i n k . Š t i t i imuno lošk i sus tav .

Pospješuje osjet vida, mirisa

i okusa. Pomaže s i l ic i ju u

od ržavan ju zd rav l ja kose ,

kože i nok t i j u .

Fosfor. Pomaže p r i s t va ran ju

zub i i kos t i . Ub l ažava umo ri regu l i ra t je lesnu tempera

tu ru . Pomaže u apso rpc i j i

mas t i . Hran i mozak , pog la

v i t o h i p o l a l a m u s .

Jod. Regu l i r a ak t i vnos t š t i t n ja če .

D je lu je an t i sep t i č k i i pomažeu o t k lan jan ju s luz i u d išn im

kana l ima .

Ka l ci j . Pomaže u stad i ju rasta i

p r i / . g rušavan ju k r v i . Regu l i ra

r i t am rada s rca . Ak t i v i ra enz i

me za probavu masti i proteina.

K a l i j . S t imu l i ra rad s rca . Da je

z d r a v i z g l e d k o ž i . P o m a ž e

u o tk lan ja ju edema i o tpušta

g r č en je miš i ć a .Ma g n ez i j . Pomaže pr i izmjen i tva

r i u o rgan i zm u i i sko r i š tavan ju

hran j iv ih namirn ica te je važan

za miš i ć nu ak t i vnos t . Od r žava

186

ravno tež u ž iv č anog sus tava. Sump o r . Č i s t i c r i j e vne s t i j enke .

Na t r i j . Pomaže u p rob av i . Poma- Od rž ava zd rav l je zub i , nok t i j u

že u os lob ađ an ju tekuć ina iz i h rsk avice . Pom aže u stad i ju

o rg an iz ma . Regu l i ra raz i nu rasta . Št i t i j e t ru ,

ug l j i č nog d ioks id a . Že l jezo . Crvene k rvn e s tan ice ob -



S i l i c i j . Po m a ž e p r i o d r ž a v a n j u n a v i j a k i s i k o m t e p o g o d u j e

mlado l iko st i . Olakšava bo l ko ja d išn om sust avu. Idea lan je u

nasta je zbog tend in i t i sa . Ja ča s lu č a ju f i z i č kog i ps ih i č kognokt e . um ora. Nedost a tak že l jeza uz

roku je anemi ju .

Tablica vitamina

(mg na 1 00 g namirnice) * = nema podataka + = u tragovima

188

Ko les te ro l . Bo les t i k rvož i lnog

sustava. V isok arter i jsk i t lak.

G lavobo l je . A r t r i t i s . Nezamje

n j iv je za zdrav l je kože, jez ik i

p robavn i t rak t .

V i t i B ( i i d k i ) j



Kako d je lu ju v i tamin i

V i tamin A ( re t ino l ) : Ja ra ob ram

ben i i imuno lošk i mehan izam.

Pobo l j šava v id . Ako je p r i rod

nog pod r i j e t la , neć e naškod i t i

n i ako ga uzmemo u p reve l i

k i m k o l i č i n a m a .

V i ta m i n B, (t ia mi n) : Šeć er u kr v i p re tvara u energ i ju . Srce.

Pomaže u kon t ro l i ran ju d i ja -

be tesa . A lkoho l i nh ih i ra t i a

m in .

V it am i n B, (r ib of l av in ): O m o g u

ć u j e i z m j e n u u g l j i č n o g d i o k

s ida. Dobar za sportaše i d i ja

bet i č a ra ko j i se loše i l i r igoroz-

no hrane. Njegov nedosta tak

može dovest i do pucan ja kožei ku tova usn ica .

V i ta m i n B 3 (niacin). Prenosi vo

d ik u unu t rašn jos t s tan ica .

V i t a m i n B 6 ( p i r i d o k s i n a ) . j a č a

i m u n o l o š k i i ž i v č a n i su s t a v.

Ko r i s tan kod p rob avu ih p r ob

lema i p rob lema s kožom. Je

d in i v i t amin ko j i sad rž i ko -

balt.

V i t a m i n B l 2 ( kob a lami na ) . l i ner -

g i ja . Anemi ja .

V i t a m i n C ( a s k o r b i n s k a k i s e l i

na ) . An t ioks idans . Odgovo ran

z a f o r m i r a n j e i m u n o l o š k o g

sustava. Ut je č e na apsorp ci j u

že l jeza. Dje lu je kao ant isept iki sp r je č ava upa l e . Krva r en j e

desn i . Preh lade i g r ipe .

V i t amin D. O lakšava apso rpc i ju

kalcija. Za stari je osobe. Sprje

č ava rahi t i s. Stvar a se u kož i

nakon sun č an ja .

V i t a m i n E . A n t i o k s i d a n s . R a n e

i opek l i ne . U s lu č a ju mušk e

impo t enc i je i st e r i l nos t i t e kod

k r v o ž i l n i h i n e u r o l o š k i h p r o b lema. V i t ami n E je od pr esud

nog zna čen ja u razdob l ju t rud

noć e .

,90

Nadopune prehrani

PREMA ZDRAVIJOJ PREHRANI, URAVNO TEŽENIJOJ.. .

I PUNOJ ENERGIJE



I PUNOJ ENERGIJE

Ti jekom god ina nut r ic ion is t i su

k las i f i c i ra l i h ran j i ve sas to jke

kao "esenci ja lne" i l i "neesene i ja l -

ne". l - lsene i ja ln i h ran j iv i e lemen

t i su one aminok ise l inc ko je l j ud

sk i o rgan izam ne može p r i rodno

pro izvest i te ih zbog toga t reba

os igu ra t i p reh ranom i l i nadopu

nom p reh ran i .

Ako dnevna pot reba za n j imaprelazi 100 mg, minerali se svrsta

va ju U skup inu esenci ja ln ih . Ne-

esenci ja lne hran j ive e lemente i l i

o l i goe lemen le t i j e lo p r i rodno p ro

i zvod i pa nu t r i c ion is t i ne p repo

ru č u ju svakodn evno unošen je t i h

t va r i u o rgan izam. Nek i od t i h

o l igoe lemena ta po t rebn i su o rga

n izmu u dnevn im dozama u mik -

rog r amim a (1 mi k r og r am je 0 ,01mi l i g r am) .

A l i š to se dog ađ a s on im što

j ed em o? l ak o se sv e es en ci j al n e

ami nok ise l i nc na laze u vo ć u i

p o v r ć u k o j e s v a k o d n e v n o j e d e

mo, teško ih je dob i l i u pot rebn im

ko l i č i nama kako b ismo zadovo l j i l i

m in ima lne dnevne po t rebe . Za

to je , za dob r o f unk c ion i ran j e

o rgan izma , dob ro doda t i ponek i

d i je te t sk i doda tak ko j i nam omo

gu ć u je da ih dob i jemo u dovo l j n im

ko l i č i nama . Ka lc i j , k lo r , že l je zo ,

magnezi j , fosfor, ka l i j , jod , nat r i ji sumpo r , za jedno s os ta l im ele

men t ima i o l i goe lemen l ima , v r lo

su važn i za organ izam. No t reba

ima l i na umu da nek i m ine ra l i

ko j i su u mi n im a ln im ko l i č i nama

b i tn i za naše zd r av l je , u ve ć im

dozama mogu b i t i v r lo opasn i .

TJ to j se grup i na laze o lovo, ž iva ,

a lumin i j , a rsen i kadmi j .

A l i n i j e d o b r o u z i m a t i p r e v i š emine ra la , kao n i doda taka p re

hran i , ko je u prehranu va l ja uk

l j u č i l i u ravno teženo , u omje r ima

ko j i odgovara ju našo j f iz i č ko j kon-

m

st i tuc i j i , god inama i svakodnevno j

a k t i v n o s t i . Č a k i m i n e r a l t o l i k o

pot reban kao što je ka lc i j , može

b i l i t o ks i č an ako ga uz im amo u

pre t je ran im k o l i č inama. Najbo l j e je

odab ra t i dob rog nu t r i c ion is ta ko j i

hov dopr inos ve l ik i da je dobro u

našo j p rehran i napravi l i mjesta za

ove dodatke. Minera l i os igurava ju

gr a đ evn i mater i ja l za kost i i d rug a

vez ivna t k i va , omogu ć u ju p r i j enos

e lek t r i n ih impu lsa ž ivc im a i na

vo l jno po t rebn ih h ran j i v ih t va r i i

o l i goe lemena la , i a ko ima ju jed

nak izg l ed, i l i č ak l jepše izg l eda ju

nego pr i je neko l i ko deset l je ć a .

B i l jke su sada iz ložen i je bo les

t im a je r je zbog nedos ta t ka mi ne



odab ra t i dob rog nu t r i c ion is ta ko j i

ć e nam u t ome pomo ć i (al i im a j t e

na umu da pos to je nu t r i c ion is t i

ko j i su go r l j i v i zagovo rn ic i ve l i k i h

k o l i č i n a p r e h r a m b e n i h d o p u n a ) .

Sto nam donose?

Možd a ćemo se zap i t a t i š t o mi

nera l i , te s i ć ušne supstanci je , po

sjeduju da su tako važni za naše

zd rav l je . Danas znamo da je n j i

e lek t r i č n ih impu lsa ž i vc im a i , na

k ra ju , podup i ru f unkc i ju enz ima

u f i z io lošk im p roces ima (np r . od

r e p r o d u k c i j e D N A d o p r o i z v o d

n je pro te ina). Tr i su , znač i , važna

ra / loga da ih ne zanem arim o,

/ n a se da na ši pr ec i ni su p at i l i

od poman jkan ja mine ra la . Zbog

č ega se dan as, kada to l i ko pa

z i m o n a p r e h r a n u , s u o č a v a m o

s t im p rob lemo m? D i je l om je t o

zbog ne razbo r i t a na č i na uzgo ja ,

pos l jed ica č ega su p lo do v i ko j iima ju ma lo mine ra la .

U s tab i lnom ekosus tavu b i l j ke

apso rb i ra ju mine ra le i z zeml je l i

j ek o m rast a i r ađ an j a p l o d o v a.

Kada b i l j ka uvene , m ine ra l i se

vra ć a ju zeml j i i p onovno ih kor is te

d ru ge b i l j ke . A l i a ko v r t l a r i šč upa

b i l j ke i l i vo ć e i p lod ove u že t v i , i z

t og se c i k lusa i zuz ima ju n j ihov i

mine ra l i . Tako t lo pos tupno gub imi nera le i vr t la r i ga mora ju poč e t i

gno j i t i .

A zbog pre t je rane uporabe ke

mi j sk ih gno j i va b i l j ke nema ju do -

I ) I

t im a je r j e , zbog nedos ta t ka mi ne

ra la , n j ihov imunološk i sustav s la

b i j i . Da b i se ta j p rob lem r i ješ io ,

a p lodovi s t ig l i do našeg sto la ,

po t rebno je mnogo pes t i c ida . Za

to svaki pu t p l odovi ima ju sve više

po tenc i ja lno t ok s i č n ih sups tanci ja

ko je su r iz i č ne za naše zdr av l je ,

I s tov remeno se sman ju je h ra

n j i va v r i j ednos t vo ća i pov r ć a . U

p o s l j e d n j i m j e d e se t l j e ć i m a p r i

su tnos t od r e đ en ih mine ra la u na

mirnicama pala od 20 do 30 posto.I v i ta mi nsk i sastav može var i r a t i

unutar is te sezone, ov isno o lome

kada je p lod ubran. Za organski

uzgo jen im nami rn icama ( i z b io

loškog i l i b iod in ami č kog uzgo ja)

pot ražn j a je sve već a je r te nami r

n ice ne sadrže pest ic ide i mnogo

su zdr av i j e i h ran j iv i je . Ri je č je o

i z v r s n o m p o s l u z a p o l j o p r i v r e d

n ike je r se n j ihov t rud kompen

z i ra v i š im c i jenama u p roda j i i

zadovo l j s t vom š to je n j iho vo vo ć e

i povrć e hran j i v i je i zdrav i j e te bez

tok s i č n ih osta taka i pest ic ida .

lako je bo l je minera le i v i tamine

unos i t i i z ravno i z p reh ramben ih

nami rn ica , dob ro je u p reh ranu

uk l ju č i t i v i t aminske p r ip ravke koj i

ć e sman j i t i nedosta tak h ran j i v ih

t va r i vo ća i pov r ć a .

T a k o naše sokove možemo po

prat i t i n e k i m d i j e t e t s k i m d o d a

c ima ko je ć emo p rona ć i u t rgo

v i n a m a zd rave h rane u ob l i ku

tab le ta i l i kapsu la . Od malo c inka

ko j i ć e v ra t i t i v i t a lnos t našo j kos i

Esenci jalne masne kisel ine

Masne k ise l ine temel jne su st ruk

turne jed in ice l ip ida , t j . mast i u

našo j p reh ran i . O rgan izam može

s in te t i z i ra l i mnogo masn ih k i se l i

na, ali one koje ono ne može sinte

iz org an iz ma te odr žavan j e kože

i os ta l ih t k i va mlad in i i f l e ks ib i l

n im, š to dugu jemo n j ihovo j f unk

c i j i podm az iva č a .

Kup i t i se mogu pe r l i ce b i l j ne

že la t ine (mekane su ) i l i n j i hov

betakaroten, vitamin C i vitamin E.

Esenc i ja ln i su an t ioks idans i i

p igm en t i ko je sai l r ž i vo ć e i p o

v r ć e ( k a o r e s b er i l r o l u g r o ž đ u ,

p r i m j e r i c e ) i k o m p o n e n t e k o j e

na laz imo u nek im b i l j kama , kao



do pozna tog koenz ima Q- 10 k o

j i , u z t o št o j e j ak o k o r i st an z a

kožu , pun i o rgan izam ene rg i jom

potrebnom za c i je l i dan, posto je

d o b r i m u l t i v i t a m i n s k i k o m p l e k s i ,

nadopune p reh ran i .

Dodaci p rehran i izvrsno se s lažu

sa sokovima, a l i ne zaboravi te da

je po l ro bn o d ob r o j est i !

U nas tavku ć emo navest i ne

ke od supstanci ja ko je se u ob

l i ku kapsu la mogu p rona ć i u t rgo

v inama zd rave h rane , a sad rže

pr i rodne sasto jke i kor isne su za

zd ravl je. To su tablete bez šećera

i soli (i bez škroba koji može iza

z iva t i a le rg i ju ) t e bez umje tn ih

zas lad iva č a . Mo gu se p rona ć i i

koncen t ra t i l j e kov i t og b i l j a ko j i

sadrže n j ihova akt ivna svo js tva .

Tako možemo sazna t i i ko l i ku ko

l i č i nu od re đ en ih elemenata pos je

d u j e o d r e đ e n o l j e k o v i t o b il j e i

ko l ika je n jez ina stvarna "snaga"

i u č i n k o v i t o s t .

, j

t i z i r a t i u d o v o l j n i m k o l i č i n a m a

mora ju se un i je t i p rehranom te se

naziva ju esenci ja lne masne k ise

l ine . Masne k ise l ine mogu b i l i z a

s i ć ene , mon ozas i ć ene i po l i za-

s i ć ene, ov isn o o stupn ju na ko jem

se temel jn i lanac moleku la ug l j ika

komb in i ra s vod ikom.

Dvi je esenci ja lne masne k ise l i

ne su l i no lensk a (omega-3 m asna

kise l ina) i l i no lna (omega- 6 masna

kise l ina), a u ob i l ju ih na laz imo u

d jev i č anskom u l ju s jemenk i l ana,

suncokre ta i pšen i č n ih k l ica . Tako

u l je od p šen i čn i h k l i ca, zbog vel ik e

ko l i č ine v i t ami na E, po l ice važne

f i z io lošk i« f unkc i je , pog lav i t o mi

š i ć nog i l im fnog sus tava .

I Esencija I ne mas ne ki seli ne vr

lo su ko r i sne za o rgan izam; d je

l u j u n a p r o d u k c i j u h o r m o n a i

zd rav l je imuno loškog i k rvož i lnogs u s t a v a . O d r ž a v a j u s t r u k t u r u i

f unkc i ju s tan i č n ih i subce lu la rn ih

membrana . Zadužene su i za

pr i jenos i e l iminaci ju ko lestero la

I H

( ) j

sok u t eku ć em s tan ju : u l j e od sun

cokr e ta , od pšen i č n ih k l ica , lana

i l i l j ub i č i ce (no ć u rk a ) . Možem o ih

ko r i s t i t i kao ulje za salatu ili kao

dodatni okus za omiljeni sok od

povrć a .

Ta se u l ja preporu č u ju k od arte-

rosk l e roze , t r udno ć e i u meno -

pauz i . Pomažu i p r i p robav l jan ju

masne h rane i ako je po t rebno

un i je t i u o rgan i zam ve će ko l i č i ne

v i tamina E.

Ant ioks idans i

Primjer: kava šte t i o rgan izmu zato

š t o p r o i z v o d i s l o b o d n e r ađ i k a l e

ko j i d je lu ju na staren je . No pro t iv

t ih nep r i j a te l ja mlados t i imamo

antioksidanse ko je organ izam ne

bro jeno puta dnevno stvara kako

bi se zaštit io.

A n t i o k s i d a n s i s e č e s t o s p o m i

n ju u ovo j kn j i z i . Zapamt imo da

s u m e đ u n a j v a ž n i j i m a o n i k o j i

sad rže ka ro t eno i đ e kao š to su

po l i f eno l i ze lenog Č aja i l i g inko ,

c ink i se len i j .

Posto je i an t ioks idansi u ob l iku

doda taka p reh ran i ; d je lu ju v r lo

dob ro , a l i n i su nužn i , pogo tovo

ako se lež i zd ravom na č inu p r e

h rane , danas ak tua lnom na tu r i š -

t i č k o m i l i m a l o b l i s k i j e m , p o z n a

t o m u m e d i t e r a n s k o m n a č i n u .

K o m p l e k s i p r i r o d n o g p o l i f e n o l a

k o j i s e d o b i v a o d g r o ž đ a , b o

rovn ice , g inka, u l ja od ekst rakta

s jemenk i g rož đ a . .. mogu se uz i

mat i sa sokovima.

Vlakna

Nedos ta tak v lakana i zb je ć i ć emo

ako u svakodnevnu p reh ranu uk

l j u č imo k r uh i i n teg ra lne ž i t a r i ce

t e o b i l n u k o l i č i n u v o ć a i p o v r ć a . I

sok ovi sadrže v lakn a, č ak i ako im

se odst ran i mesnat i d io ko j i osta je

nakon i s t i sk i van ja t eku ć ine .

" V l a k n a " s u s v e h r a n i d b e n e

sups tanc i je ko je naš o rgan izam

197

r t e mo že p r o b a v i t i . S v rs ta va m o

ih u dv i je g rupe: top iva u vod i i

n e to p iva u vo d i .

V la kn a t o p iva u vo d i n a la ze

se u zo b i , p e k t in u , g u a ru , j e čm u ,

g ra h u i mo rsk im b i l j ka ma , a n e

te r i j a i p o ma že u re d u c i ra n ju

t ro mb o c i t a u n j ima . U c r i j e vn o m

traktu s tvara tank i s lo j vode, a lo

sp r je ča va ap so rp c i j u ma sn o ć e .



g ra h u i mo rsk im b i l j ka ma , a n e

t o p i v a u p š e n i č n i m m e k i n j a m a ,

in te g ra ln im ž i t a r i ca ma , ko r i vo

ć a i p o vr ć a t e s u h o m v o ć u ; a p

s o r b i r a j u v e l i k u k o l i č i n u v o d e ,

policu rad cri jeva i korisna su za

itav p robavn i sustav.

V la kn a p ro la ze k ro z p ro b a vn i

t r a k t č i s t o ć i c r i j e v a , p o m a ž u ć i

im lako da bolje obavlja ju SVOJU

fu n k c i ju . L je p l j i va su t e u sk la đ u ju

g l u k o z u u k r v i , u s p or a v aj u ć i n j e

z in u a p so rp c i j u u k rvn i p ro to k .

Pomažu i u sn ižavan ju pov išene

raz ine ko lestero la .

U t r g o v i n a m a ć e m o p r o n a ć i

v la kn a u o b l i ku d o d a tka p re

h ra n i (p e k l i n j a b u ke u p ra h u ,

me k i n je o d / o b i . . . ) , n o ako se

h ra n imo u ra vn o te že n o , n i su n a m

potrebna.

P r o m o t r i m o p r i m j e r k o r i s n o s t i

v lakana: pekt in iz g re jpa pomažeu sn iža va n ju ra z in e " lo še g " ko

l e s t er o l , i i p r i d o n o s i " č i š ć e n j u "

arte r i j a ; p reven ira za čep l j en je ar

Sojin lecitin

Leci t in se kor is t i u namirn icamakao emu lgat or masnoć a . To je va

žan izvor fosfo l ip ida (ko je na la

z imo u g ra d i sv ih sta n i č n ih me m

brana) i potreban sastojak za sve

ž ive s lan ice l j u d s k o ; ; o rg a n izma .

Zato i miš i ć ne i ž iv č ane s tan ice

sai .l i / i> tu esenci ja lnu masnu sup

stanc i ju .

L e c i t i n j e i zvo r v i t a min a B , p o

na jv iše ko l ina , i puno ga ima u

žu man jk u i so j i . Masnoć e ko je se

n a la ze u o r g a n i / mu , ka o š to su

ko le s tero l i d ru g i l i p i đ i , mo g u se

o lo p i l i u vo d i i l a ko o d s t ra n i l i i z

o rg a n izma .

L e c i t i n o m se i zv rsn o i zb je g a

va ju š te tne mast i u a r te r i jama i

d r u g i m v i t a l n i m o r g a n i m a . N j e

g o va je p re d n o s t , ka d a je r i j e č

0 l e c i l i n u u g ra n u la ma (p o s to j i1 l e c i t i n u ka p su la m a , s me k o m

žela t inom) š to se izvrsno mi ješa

sa sokovima.

I )S

Koenzimi

Na jp o zn a t i j i j e ko e n z im Q-1 0 i l i

u b ik in o n ko j i j e p o s ta o v rs ta "p e ć i

za s tan i č n o i zg a ra n je " .Svaka slanica našega tijela ima

"peć za izgaran je" ko ja se zove

mi to h o n d r i j i ko ja je , u z p o mo ć

koen/ . ima Q- I0 (supstanc i ja sl i č na

v i t a min ima ko j i o t a p a ju ma s t i ) ,

zaduž ena za s tvaran je energ i je od

n a mi rn i ca ko je u n o s imo . Za to je

Q-10 poseb no važan za osobe koj e

Se bave Sportom i l i in tenz ivno

žive .

s g o d in a ma / a d a n a s i n a č in o m

ž ivo ta , p o t ro še se sve p r i ro d n e

199

za l ihe ove supstanci je ko je orga

n izam pos jedu je . Za to v r i j ed i t ru

da svo ju p reh ranu oboga t i l i do

da tnom k o l i č i nom koenz ima Q-10

ko j i odmah da je mnogo energ i je .

No n jegov i se na jbo l j i u č i n c i (po

od neč is to ć a (e lemenata ž i t a r ica

i hme l ja ) . Za t im se p ro t i sku je

k roz p rešu kako b i se sman j io

sadrža j vode i pažl j ivo gr i je rad i

spr je č avan ja procesa ferm entaci je

te kako b i se omo guć i lo d je lovan je

g o e l e m e n t i m a ( g l u l a t i o n , k r o m ,

se len) te posjedu je v iše od t r ide

s et r a z l i č i t i h f e r m e n a l a n u ž n i h

za održavan je ž ivo ta . Savršen je

za ja č an je ž i vaca , p ro č i š ć avan je

o rgan izma i regene rac i ju c r i j e vne

http://sai.li/i

http://sai.li/i

http://sai.li/i

http://sai.li/i

http://sai.li/i



j g j j (p

m l a đ i v a n j e k o ž e , p r e ve n c i j a s r

č a n i h t e go b a i li n j i h o v o p o b o l j

šan je , op ć e do br o stan je . . . ) ne

j av l j aj u o d m ah . Rez u l t at i ć e b i l i

t o v id l j i v i j i i c jen jen i j i , š t o su

n j e g o v i n e d o s t a c i u p r i r o d n o j

/ al i b i o r g an i z m a b i l i ve ć i .

Kvasac

Pivsk i k vasac un ive rza lan je p re

hrambeni dodatak. V išak kvascako j i se dob i je t i j e kom p ro izvod

n je p iva odva ja se , pere i č is t i

a b s g j a j

supstancija koje se nalaze u sta

n icama kvasca nakon o tvaran ja

n j ihov ih s l i j enk i .

P rv i p i vsk i kvasac u p r i rodnom

stan j u , ko j i se mogao kor is t i l i u

p reh ran i , dob iven je 1930 . , a l i

se n jegova upot reba u medic in i

b i l jež i 5000 god ina pr i je toga.

P i v s k i k v a s a c s a d r ž i i z n i m n o

a k t i v n e m i k r o o r g a n i z m e k o j i s e

brzo množe. U tom procesu nas

ta ju go tovo sv i v i t amin i i p ro te in ib i l j nog pod r i j e t la , uz mine ra le i

o l i goe lemen le v i soke b io loške v r i

j ed n ost i .

V r lo je ko r i s tan u svome in te

g r a l n o m t e k u ć e m o b l i k u , al i j e

n a j p r i s t u p a č n i j i s u h , u p a h u l j i

cama (uz ima se jedna do dv i je

ž l i ce dnevn o ) . A budu ć i da ima

go rak okus , i zv rs tan je u sokov i

ma od voć a i povrć a . U posl jedn jese v r i j eme u t rgov inama može

nabavi t i kvasac od c ik le ko j i je

s l i č n ih svo js tava, a l i bo l jeg okusa.

P ivsk i kvasac vr lo je bogat o l i -

o rgan izma i regene rac i ju c r i j e vne

f lo re . I k tome:

• op t im a lan je za je t ru• sp r je č ava k rvož i lne t egobe

• ak t i v i ra inzu l in i reduc i ra

raz i nu šeć era u krv i

• s l i t i kožu , nok te i kosu

- na jbo l j i j e p r i rodn i i zvo r

komp leksa v i t amina B .

U pog lav l j u o kurama za č iš ć en je

o r g a n i z m a p r o n ać i ć e t e kuru n a

bazi sokova i kvasca.

Pšeni č ne k l ice

Pšeni č ne k l ice nn jhran j i v i j i su d io

zrn ja . Upravo je tu smještena v i

talna, energetska i proteinska sna

ga ove kor isne ž i ta r ice . Sadrž i 35 %

p r o t e i n a v i s o k e h r a n j i v e v r i j e d

n o s t i , 8 % e se n ci j a l n i h am i n o k i -

s el i n a, o k o 4 8 % u g l j i k o h i d r a t a,l a k o as i m i l i r a j u ć e še ć e r e i o t

pr i l ik e 1 2 % m a s t i , m e d u k o j i m a

i l o s lo l ip id lec i l i n , 0 ko jemu smo

već govor i l i , te nezasi ć ene masne

k ise l ine (v i t amin V, l i no le jska k i

se l ina). Pšen i č ne k l ice izvr stan su

izvor v i tamina A, B (pr i je svega

B5) i E (30 mg na lOOg) te minerala(c ink, že l jezo, ka lc i j , fosfor, b akar,

magnezi j . . . ) .

Ob i č no b rašno ne sad rž i pše

n i č n e k l i c e . I n d u st r i j a i h u k l a

n ja rad i dugo t ra jnog sk lad iš ten je

brašna, oduzimaju ć i mu tako ener

getsku vr i jednost . Samo ih r i je tka

integralna brašna, t jestenine i kruh

sad rže . Ve ć ina in teg r a lnog k ruha

k o j i s e p r o i z v o d i d o d a v a n j e mmek in ja in teg ra lnom b rašnu , ne

sad rž i pšen i č ne k l i ce.

Pšen i č ne k l i ce p repo ru č u ju se

kao doda tak p reh ran i u t rudn o ć i

i do jen ju ./ za oporavak/ za razdob

l ja u č en ja , s t resa, in te l ektu a lnog

zamora i po t iš tenost i te kao zašt i

t a od a r te rosk le roze , anemi je . . .

Mogu se nabavi t i u per l icama i

u k l i cama , pak i rana tako da se

Klice

I zdanc i p rok l i j a l i h s jemenk i me đ u

na jbo l j im su i na j revo luc iona rn i

j im namirnicama/ napose u h l a d

n im k ra jev ima . Ponovno o t k r i ve

ne p r i je o tpr i l ike dvadeset god ina,

sk romne s jemenke su po tpuna

mani festac i ja ž ivo t a . Sa i l rže hor

m o n e rasta, a pro te in i v isoke b io

loške vr i jednost i i p roces k l i jan ja

p re t va ra ju ih u au ten t i č no nu t r i -

c i o n i s t i k o u d o

Kuša j te ih u sokovima, sa la l i i l i

s k u h a n o m r i ž o m . O d m a h ć e t e

nau č i t i doz i ra t i na jukusn i ju ko l i

č inu za svo je nepce. Vaše zdrav l j e

ć e t o zna t i c i j en i t i . Uv i jek .



č uva ju u h ladn jak u. Savršene su

za doru č ak (1 ž l ica sa soko m od

voć a i l i povr ć a) i l i kao dod atak

sa la t i . Na jzd rav i je ih je uz ima t i

za jedno sa z rn jem pšen i č n ih k l i

ca . Tek prok l i ja la pšen ica sadrž i

dvos t ruk u ko l i č i nu kalc i j a i mag

nezi ja te v i tamin C. Uz to ude-

s e t er o s t r u č u j e k o l i č i n u p r o v i t a -

m i n a A i u d v o s t r u č u j e k o l i č i n u

v i tamina B, , B I 2 i PP.

p je otp e d adeset god a,

s l a k o ć o m o b o g a ć u j u s v e v r s t e

salata, a dodaju se, ali umjereno( jedna šaka) mnogim sokovima.

K l i c i ' su savršene z im i kada ne

dos taje pov r ć a i l i j e pov r ć e uz

g o j i m o p o m oć u kemika l i j a i u

p lasten ic ima. Kao što smo rek l i ,

n i je r i je č o na js tar i jo j živoj n a m i r

nici (postoje zapisi o klicama soje

u K in i iz 3000. g . p r . Kr. ) . K l ice

su au ten t i č an i zvo r k lo ro f i l a , en

z ima i v i tamina. Nj ihov je Uzgo jekonom i č an , a kada ih p r i k ladno

d o z i r a m o i k o m b i n i r a m o , o k u s

ozn ač ava c i je l i jedan novi sv i je l

ko j i svakako t reba upozna l i .

K l ice spada ju U namirn ice bo

g a t e v i t a m i n i m a , m i n e r a l i m a i

o l igoe lemen t i ma . Ta je nami r n ica

"unap r i j ed p roba v i jena " pa se la

ko as imi l i ra . C i jena n j ihova uz

go ja , kao i c i jena gotovog proizvoda je m in im a lna ; kl ice su je

dan o i l na j je f t i n i j i h i zvo ra h ra

n j iv ih tvar i ko j i posto je .

Z a h v al j u j u ć i s n a/ i r a st a , t e

c i o n i s t i č k o č u d o .

Kada dode u dot ica j s vodom,

k i s i k o m i p o t r e b n o m t o p l i n o m ,s jemenka pos ta je dvap u t ve ća ,

razb i ja zašt i tnu ovo jn i cu i po č i n je

se razv i ja l i . Ak t i v i r a ju se n je/ in i

enz i mi i zapo č in j e f antast i« an

proces u ko jem se minera lne so l i

umnožava ju , ob i lno se s t va ra ju

v i t a m i n i i l e r m e n t i , m a s t i s e

t rans fo rmi ra ju , šk rob se p re t va ra

u m a l t o z u i đ e k s t r i n , p o t i č e s e

d je lovan je na j jednos tavn i j i h še ć e ra koj i omogu ć ava ju ef i kasn i je

d je lovan je p robavnog sus tava :

brž e se i lakše oslob ađ a energij a.

Sje t i l e se đ a kada i h jednom

"požn jemo" i l i kup imo u t rgov in i ,

ob i č no ne t ra ju duž e od t jedan

dana (na jbo l je ih je konzumi ra t i

č im p r i j e ) . Posebno p repo r u č u je

mo k l i ce luce rne : dob r i su p r i j a

t e l j i naše k rv i , a n j ihov okuspretvara ih u klice /><//• excellance.

U razbo r i t i m ko l i č i nama , p re po

ru č u ju se i k l ice luka, so je , po r i lu

ka i ro tkv ice .

Med , mat i č na ml i je č i pe lud

Svi pozna jemo med, pr i rodn i za-

s la đ i va č ko j i p ro izvod e p č e le u

svome napo rnom radu u cv je t

nom sv i je lu . V iše od 50% n j ihov ih

sasto jaka su monosahar id i i l i jed-

203

nostavn i šeć er i koj i ima ju izn im no

v isoko p ro č i š ć avaju ć e d je lovan je

za p robavn i t rak t . Med po t i č e rad

j et r e i v r l o je bog at k al o r i j am a i

f os fo rom, a uz t o je i p r i rodn i

an t i sep t i k U van jsko j upo t reb i

p r i r od i . Ne zna se kako p č e le

p ro izvod e taj č udo t vo rn i sasto jak

boga t p ro te in ima i ho rmona ln im

sups tanc i jama , aminok ise l inama ,

d u š i k o m , v i t a m i n i m a A , B , C ,

D i E d e k a n s k o m k i s e l i n o m

može sakup i l i nektar s na jmanje

1500 cvjetova.

Pe lud, ko j i je esenci ja ž ivo ta ,

i z v o r n o j e n a m i j e n j e n r e p r o d u k

c i j i i h ran jen ju p č e la t e opsk rb i

ž l i j e zd a z a p r o i z v o d n j u m a t i n e



an t i sep t i k . U van jsko j upo t reb i ,

med je i zv rs tan p r i zac je l j i van ju

rana. U ovo j kn j iz i ne ć emo punogovo r i l i o medu je r j e dob ro po

znat . Samo ć emo se kra tk o pr is je

t i t i dob r ih svo js tava os ta l ih p ro

izvod a ko j i do laze iz sa ća : mat i č na

ml i j e č , pelud i p ropo l i s .

Kao što je znano, u 28 vr lo mar

l j i v i h dana p če la rad i l i ca po t roš i

to l i ko snage da um re. Iz is tog ja je

ta iz ko jega do l az i p č e la rad i l ica ,

mož e iza ć i i p č e la mat i ca ; ov is i oh ran i ko ju p r ima . M a t i čn a m l i-

je č je ta hrana, speci ja ln i sok

k o j i p č e l e r a d i l i c e p r i k u p l j a j u

za odr e đ eno ja jašce iz ko jega će

iza ć i m at ica , p č e la koja je pun o

veća i m ože ž iv je t i 60 puta duž e

od p č e le rad i l i ce . To je k rem as t i

b i je l i sok, lagano p ikantna, gorka

i k i se la okusa . Zahva l ju j u ć i n jemu

odab rana će p č e la p ro izves t i do2000 ja jašca svaki dan nakon

s a m o j e d n e o p l o d n j e ( i z m e đ u

300.000 i 450.000 jajašaca godiš

n je ) , š to je jed ins t ven s lu č a j u

D i E , d e k a n s k o m k i s e l i n o m

(ko ja ima snažno an t im ik robsko

d je lovan je ) , še će r ima , m ine ra l im ai o l i goe lemen t ima (ka lc i j , baka r ,

že l jezo, fosfor; ka l i j , s i l i c i j i sum

po r ) . Lako je zak l ju č i t i da d je lu je

o s n až u j u ć e i p o m l a d u j u ć e , p o g o

t o v o p r i f i z i č k o m i m e n t a l n o m

u m o r u . U k u p n o g l e d aj u ć i , u v r l o

k o m p l e k s n o m p r o c e s u , d j e l u j e

i z r a z i t o p o z i t i v n o n a e n d o k r i n e

žl i jezde (pr i j e svega nadbubrež ne)

t e n a p r o i z v o d n j u s p o l n i h h o r mona, a uz to pomaže i kod r azn ih

poremeć a ja i bo lova.

Svaki dan kada p č e le s l i je ć u na

cv i je će u po t raz i za nek ta rom ka

ko b i i z rad i le med , p r i kup l ja se

v išak sakup l jenoga cv je tnog p ra

ha. Pč e la na paši svo j i m iz lu č e-

v inam a v laz i game te cv i je ć a dok

ne s t vo r i l op t i ce ko je se skup

l j a ju na n jez in im s t ražn j im nož i cama. Te lop t ice cv je tnog praha

su gr anu le pe l uda b i l j aka ko j e

o b i č n o n a l a z i m o u t r g o v i n a m a .

Smatr a se da jedn a pč ela na dan

u i

ž l i j e zd a z a p r o i z v o d n j u m a t i č n e

ml i j e č i , f e rmenata i voska. Amino -

kiseli ne pelud a su 6- 7 puta jač e odis te ko l i č ine ami nok ise l i na ja ja i

s i ra . Pe lud je jednako lako bogat

mine ra l im a i v i t am in im a ko je smo

ve ć nave l i . Uz t o : regu l i ra d je lo

van j e rada cr i j eva i je t r e , vra ć a

apet i t , rev i t a l i z i r a o rgan izam ( ide

a lan kod anemi je) . Pomaže i kod

ps iho lošk ih po reme ć a ja , l a k ih de

presija i stresa.

Pe lud pomaže kod spo lne ne m o ć i , i m u š k e (k o d i m p o t e n c i j e

i z a z v a n e p r o b l e m i m a s p r o s t a

tom) i ženske (pogodu je mens t r u

a lnom c ik lusu i sman ju je nepO-

godnos t i menopauze ) .

I - jedan paradoks: pe lud ko j i je

u z r o č n i k m n o g i h al e r g i j a, p o m o ć i

ć e nam da se zašt i t im o od alerg i ja

(as tma , r in i t i s , pe ludna k ihav ica ,

b ronh i t i s , a le rg i j ske mi g rene . . . ).1 , na kra ju , smedast i p ropo l is ,

j ed an o đ na j bol j i h p r i r o d n i h an t i

b io t i ka .

Alge. Spi ru l ina

Alg e (agar- agar i kar agen, du lse ,k o m b u i l i k e l p , n o r i , w a k a m e )

t rebalo b i uk l ju č i t i u svakodnevnu

p r e h r a n u . U m j e r e n i m i p o s t u p

n i m k o n z u m i r a n j e m n a vi k n u t ć e

mo se na n j ih ov neob i č an ok us

i o rgan iz am će ima t i ko r i s t i od

n j ihovih bogat ih svo js tava.

Ovd j e ć emo se pozabav i t i samo

spi r u l i n o m (Espirulina platensis)

koja je danas poznata kao sredstvoza osnaživan je , p ro t iv anemi je i

š te tnog ko lestero la te u d i je tama

za mršavl jen je .

205

G odin o 1967. bo tan i č a ru Jr .m u

Leonard o , ko j i j e p ro l az io do mo

r o d a č k o m t r ž n i c o m u a d u , p o

zornos t j e p r i vuk la modroze lena

t var u ob l i ku dvopeka . O d pra

davn ih v remena žene p lemena

i u kuhanju (u juhama, salatama

i dr . ) .

Sp i ru l i na sadrž i mnoge važne

supstan c i je: b etakarot en ( I 5 p u

ta v iše od mrkve), žel jezo, gama-

l i no lensku k ise l i nu , mangan, ba



p

K a n e m b u s s a k u p l j a l e s u o v u

algu , pot om bi je suš i l i i je l i kaopogač u . Leonard je p rou č io n jezin

sastav i nazvao je spi rul ina.

Od drevnoga doba bogat i je po

tenc i ja l a lg i zaborav l jen u Euro

pi , a l i ga ni je zaborav io i s tar i

a m e r i č k i n a r o d : A / t e c i . U v o d a

ma jezera Texcoco (Meks iko) s lu

č a jno je ot kr i vena ova alga koja se

neko ć d avno sakup l ja la i s l i č no

pr ip rem ala. Danas se / na da su j ez er a sr ed i šn j i ' i i st o č ne A f r i k e

te keni jsk i i e l iopi jsk i us jec i naj

bogat i ja nal . i / i šl a sp i r u l i n e (g d je

jo j j e p r i r o d n o st an i št e) , a uz ga ja

se na sv im kon t inen t i ma (v r lo j e

hranj iva spi rul ina koja se uzgaja

u m or u oko I lavaja) , u Ki ni (u

moru i um je tn im uzga ja l i š t ima) ,

Ja p a n u . . . Z ah v a l j u j u ć i s t u d i j i i /

osamdeset ih godina doš lo se dozak l j u č ka da sp i ru l i na može po

s ta t i j edna od važn ih nami rn i ca

21 . st o l j e ć a .

Danas se može nabav i l i p r i j e

svega u prahu, a upot rebl java se

l i no lensku k i se l i nu , mangan, ba

kar . . . T r i j e pu ta bogat i j a v i t am i

no m E od pšen i č n ih k l ica i sad rž i i st u ko l i č i nu ka lc i j a , l os lo -

ra i magnez i j a kao m l i j eko . Za đ o -

vol java pot rebe vegetar i janaca za

v i t a m i n o m B l 2 (10 g pok r i va 53%

p r e p o r u č e n i h d n e v n i h p o t r e b a ).

Pos jedu je i 70 % pro te ina v i so

ke h ran j i ve v r i j ednos t i , v r l o u rav

no težen ih i l ako as im i l i ra ju ć i h , t e

5 % o r g a n i z m u p r i j ek o p o t r e b n i h

mas t i ko je na laz im o i u suho m

v o ć u i n e k i m v r s t a m a b i l j n o g

u l ja . Buduć i da je bogata m i ne

r a l i m a , p o l i c e k o r i s n e a l k a l i n i -

z i raj u ć e u č i nke u k r v i .

N jez in j e okus , i ako neodre đ en ,

p ro doran (pods je ća na oku s č an-

č ice) . Ne zabo rav i l e da je r i ječ o

novo j nami r n i c i , dosad nepoznato j

u našo j t rad ic iona lno j p rehran i .

Zbog t oga ju j e p r i k ladno uz imat i

u kapsu lama.

K u h a n i m g u s t i m i r i j et k i m j u

hama doda je se ž l i č i ca sp i r u l i ne

po osob i , a može se doda l i i

umac ima i p jenama (mousse).

Dodac i prehran i u

svakodnevnom ž ivotu

Zar u i s t i n u t rebamo t o l i ko doda

taka prehr ani? Nar avn o da ne t re

bamo. Idealno bi b i lo kada bi sva

ka osoba prepoznala one najvaž

ni je le ih odabrala i už ivala u nj i

hovo j ko r i snos t i . Ne možemo odo

l j e l i napas t i da ne i sp r i č amo pr i č u

0 svemu š io je pisac Pernanđ o San

chez Drago uz imao "svak o ju t r o

n a k o n t u š i r a n j a , p r i j e d o r u č k a " :

4 kapsu le p raha od rakovog ok lo

pa (Young vital); 1 jogu rt , I ž l i cupel ud a, I ž l i cu soj i nog lec i t i na,

1 dozu c rvenoga ginsengd, 150 mg

troiiiulila, m a l o m a l i ć n e m l i j e č i ,

I kapsulu v i tamina io l igoeleinena-

t a o b o g a ć e n i h an l i o k s i d a n t i m a ,

5 tableta spirul ine, 6 perl ica ulja od

noć ur ka, 6 per l ica ul ja pl ave r ibe,

2 č ešnja češnjaka, 1 ž l i cu javoro-

vog s i rupa, I tabletu selena, 1 kap

su lu koenz ima Q 10, 3 kapsu le

" m a č j e p a n d ž e " (Unearia tortnen-

tosa), 3 kapsu le g inka , 20 kap i

Serumdala na dlan ruke (apsorpc i ja

pu t em kože ; dob i va se o đ l i č i nk i

du do va sv i l ca ) , I ž l i cu h ras to ve

s jajn ice (ganodertna lucidum) koja

sadrž i german i j . 1 , na k ra ju , 3 g

vit ami na C" i Ig vit ami na E. Pisac

navod i i eh inaceju (o ko jo j ć emo

malo v iše saznat i pos l i je) .

Kao š io smo već rek l i , r i ječ je o

n e č e m u . . . v r l o o s o b n o m ! Nakon

2 0 6

ove p r i č e možemo se zap i t a t i j e

l i uop ć e po t r ebno jest i t r i pu t a

na dan . U svakom s lu č a ju , dob ro

j e i st ak n u t i va ž n ost o v i h d o p u n a

p r e h r a n i u o d r e đ e n o j ž i v o t n o j

dob i . Dvadesetogod išn jac i t reba ju

p no man je nadop na p reh ran i i

b rezu , na jbo l je pod nadzo rom

speci ja l is ta .

B i j e l i g l o g

(Crataegus monogijna)

Ova l jekovi ta b i l jka osnažu je srce



puno man je nadopuna p reh ran i i

u man j im ko l i č i nama . I s to v r i j ed i

za ve l i k napo r ( in te lek tua ln i , f i

z i č k i i l i seksua ln i i t d . ) . Č e s to se

to svede na 3 do 5 dodataka, ne

vise.

Prehramben i dodac i od

l jekov i tog b i l ja

A loe ve ra (Aloe barbadensis)

Č e s to se ko r i s t i kao p r i rodn i l a k-

sat iv ko j i č is t i i obnavl ja cr i jeva.

U van jsko j upot reb i to je jedan od

na jbo l j i h savezn ik a kože; l i je č i i

na jve ć e opekl ina i kožn e bo lest i .

Zbog svo j ih poznat ih prednost i za

zd rav l je , aloe vera je danas jedan je

od naj č ešć ih doda taka p reh ran i ,

te ć e te je bez prob lem a pr onać i u

b i lo ko jo j t rgov in i l j e kov i t i h b i l j a .

V iše in formaci ja s t r . 38 .

B i je la b reza (Betula verrucosa)

N j e z i n i f l a vo n o i đ i p o z i t i v n o d j e

lu ju kod ur inarn ih tegoba. U tera-

peutske svrhe kor is te se l is tov i ,

b i l j n i sok i ko ra . Ima d iu re t sk i

u č inak: jedna je od na je f ik asn i j ih

b i l j a ka za po t i can je i z l u č i van ja

teku ć ine . Pomaž e i p r i s t va ran ju

ž u č i . Ž e l i m o l i s k i n u l i n e k o l i k o

k i log rama , b i je la b reza može

p r i t om b i t i v r lo u č inkov i t a . T reba

p i t i sok od gre jpa i uz imat i b i je lu

zahval ju ju ć i f l a vono id im a . Pozna

ta je po tome što pobo l jšava c i r ku

l a c i j u , r e g u l i r a a r t e r i j s k i k r v n i

t lak i spr je č ava poteškoć e sa sr č a

n im r i t mom . U s lu ča ju ka rd i ovas

ku la rn ih p rob lema ko j ima su uz

rok ž i vc i , a o č i t u ju se kao lupan je

srca i p r i t isak u pred je lu srca ,

p repo ru č u je se uz iman je 30 kap i

b i je loga g loga o top l jenog u soku.

B o r o v i c a (Juniperus communis)

Z b o g sv o j i h p r o t u u p a l n i h s v o j

s tava borovica se kao ugodan

l i j e k p repo r u č u je osobama ko je

pate od gihta i reume te osobama

koje imaju poteškoća s bubrezim a.

Ko r i s te se bob ice . Zahva l j u ju ć i

d i u r e t i č k o m d j e l o v an j u p o m a ž e

u i z l u č i v a n j u m o k r a ć n e k i s e l i ne

iz organ izma, a kako ima i an t i -

sep t i č ko d je lovan je , o lakšava te

gobe pr i in fekc i j i u r inarnog t rakta ,

np r . upa l i mokra ć nog mjehu ra .

Vo ć u od ko jega p r ip r emamo so

kove t reba dodat i malo že lea od

bo rov i ce , ko j i ć em o lako p rona ć i

u t rgovin i u ob l iku džema. Ta j se

že le pro izvod i od bob ica borovice

sazre l ih na suncu i vr l o je uku san.

Ž l i č i com ovog želea mož emo za

mi j en i t i še će r od t rske i l i med

ko j i s tav l jamo u sok. Prov jereno

otvara apet i t u d jece.

.208

Boro vn ica , ob i č na

(Vaccinium myrtillus)

Ekst r akt ob i č ne boro vn ice kor is t i

se za pobo l jšavan je c i rku lac i je te

o d r ž a v a n j e k r v n i h ž i l a č i t a v o g

o r g a n i z m a . N j e z i n i f l a v o n o i d i

probavnom t raktu , že luca, tankog

cr i j eva, guštera č e , debe log cr i jeva

i p lu ć a . Vr l o je jak ant i oks id ans,

a zbog svo j ih te rm ič k ih svo js tava

i u č i n k o v i t u p r o g r a m u k o n t r o l e

tež ine. Ne uzroku je nuspo jave, a l i

g l j i v i č na i p ro tu v i rusna svo js t va:

č ešn jak je jedan od najbo l j i h l i

j ek o va z a p r eh l ad u i g r i p u . Us p

j eš no se p r i m j en j u j e u sl u č aj u h i

pog l i k emi je i v i soke raz ine ko les

tero la . Proš iru je i krvne ž i le , a to



u č v rš ć u ju o č no t k i vo , pobol j šavaju

o č nu c i rku lac i ju i pove ćava ju ud io

k is ika i energ i je u oku.

B o s i l j a k (Ocimini basil icum)

Bosil jak je izvrstan sa sokom od

ra j č ice , mal o soka od l i mu na i

malo so l i . Sv ježe ubran, kor is tan

j e z a z d r av l j e. Os i m št o j e v r l o

a rom a t i č an , osob i t o d je lu je na

p ro bavn i t rak t i ž i v č an i sustav .

Uo č ena su n jegova an t ibak te r i j -

ska i an t i he lm in t i č ka svo js t va

(un iš tava cr i jevne nametn ike).

Ma la ko l i č i na ml jevenog bos i l j

ka dov ol jn a je / a zaštit u od loše

p ro bave i g r č eva u c r i j e v im a te

nadu tos t i i želu č an ih g r č eva.

Crna bazga (Sambucus nigra)U terapeutske se svrhe kor is te

bob ice . Od n j ih se dob iva osvje

ža v a ju ć i sok ko j i pobo l jšava o t

po rnos t i z d r a v i j e o r g a n i z m a .

Ekst rakt bob ica bazge pokazao

se u č ink ov i t im l i j e kom za g r ip u

j er sm an j u j e n j ez i no t r aj an j e i

s imp t ome . Po t i č e zno jenje i i z lu

č i van je u r ina t e se p repo r u č u je

kod zatvora i bubrežnih kamenaca.

Č a je vac (Camellia si lies is)

Karakter is t ik e ć a jevea vezu j u se

uza zašt i tu s lan ica , pona jv iše u

ako ga uz im amo no ć u i l i u ve č e r ,

može izazvat i nesan icu . Ne t reba ju ga u z i m at i os ob e s p o vi še n i m

k r v n i m t l a k o m .

Č e šn j ak (Allium sativum)

Veoma kor isna b i l jka za zdrav l je ,

j ed na od n aj k o r i sn i j i h . Č eš n j ak

ima an t i sep t i č ka svo js t va i ve ć

se u ant i č ko doba upot reb l javao

u bo rb i p ro t i v mnog ih bo les t i ,

uk l j u č u ju ć i i na jopasn i je kao štosu kuga i kolera.

Ustanovl jena su n jegova ant i -

bak le r i j ska , an l ipa raz i t sk a , p ro tu -

p o g o d u j e b o l j e m f u n k c i o n i r a n j u

k rvož i lnog sus tava . U c r i j e v ima

dje lu je a n t i b ak t e r i j s k i , č i m e p o

godu je probavi , r ješava cr i jevne

poteškoć i " i nadutost .

Dod avan j em češn ja č ešn jaka b i

lo ko jem soku od pov r ć a , sman j i t

ć e m o r i z i k od k a r d i o v a s k u l a r n i h

bo lest i i raz inu ko lestero la te po

mo ć i u regu laci j i k r vnog t la ka.

Neke ć e osobe možda os je t i t i

laganu i r i tac i ju u probavnom t raktu , a l i to se može dogod i t i jed ino

ako se redovi t o uz imaju ve će ko l i

č i ne č ešn jaka . Prema že l j i , mo

žemo odab ra t i i u l j n i eks t rak t č eš

n jaka pakiran u kapsu le (ono što

pozna jemo kao č is t i č ešn jak u per

l i cama) ko j i ć emo uze t i s omi l j e

n i m sokom . Tako se izb j egava loš

zadah ko j i č e šn jak uz roku j e .

Divlj i kesten

(Aesculus hippocastanum)

Ima pro tuupa lna svo js tva i spr je

č ava o t ican je krv n ih ž i l a . Št i t i ve-

'll

ne i osnažuje kapi lare te je vr lo

kor isna kod poteškoć a s h l adni m

stopa l ima , umorom u nogama i

lošom c i r ku lac i jom. D iv l j i kes ten

može se kup i t i kao b io lošk i p re

parat od b i l jn ih ekstrakata u obl i

i ima prouupalna svojstva te se

preporu č u je osobama koje pale od

ar t r i t isa. To je i jedan od najbol j ih

pr i r odni h l i jekova za muč nin e koje

se po jav l ju ju u vožn j i . Pokaza lo

se da spr ječava zgru šavanje krvi

kao an t i oks i dans i , š to zna č i da

št i t i stanice od oksidaci je .

G ink o š i r i mož dane i periferne

krvne ž i le i v r lo je d je lo tvo ran

pr i krvarenj ima, kao što su npr .

h e m e r o i d i i k v r g a v o p r o š i r e n j e



ku kap i . Ima snažan uč inak u l i je

č en ju hemero i đ a i p r i p roši r en juvena. Dvadesetak kapi otopi se

u soku i uz ima neprek idno dva

mjeseca, nakon č ega ć emo sigurno

os jet i t i n jegovu u č inkov i t os t .

umbi r (Zingiber officinale)

Dumbi r je jedan od na jbo l j ih da

n a s p o z n a t i h s t i m u l a n s a c i r k u

lacije i pro bave. Provj eren o je da

u t r u d n o ć u r e d u c i r a m u č n i n u ip o v r a ć a n j e . O l a k š a v a p r o b a v u

(ne prepo ruč u je se osobama koje

imaju problema s hemoragi jom i l iuz ima ju l i j ekove za zg rušavan je

kr v i ) .

U terapeutske svrhe kor ist i se

kor i j en i l i , to č n i je , podan ak b i l j ke,

zapravo podzemna s tab l j i ka b i l j

ke. Kor ist i se za probavni t rakt .

Nema nuspojava, a l i u nekih oso

ba može izazvat i povišenje ar ter i j

skoga k r vnog t laka . Ne p repo

r u č u j e si ' n i osobama koje pateo d ž u č n i h k a m e n a c a . Pr a h o m

svježeg kor i jena dumbira posipa

se sok ili salat .i.

C i n k o (G i itko bi I oba)

Drvo g inko podr i je t lom je iz. Kine

i Japana, staro oko 250 mi l i juna

godina. Danas je to jedna od naj

č ešće kor išteni h b i l jaka za pot ica

n je ak t i vnos t i mozga i p ro tokak r v i .

Drvo g inko raste u Umjerenoj

k l im i . N jegov i sv jež i l i s tov i sadr

že ak t i vne f lavono i đ e ko j i d je lu ju

vena , te kod bo les t i k r vož i lnog

sus tava , nedosta tka pamć en ja ik o n c e n t r a c i j i 1 . Pr i p i su j u mu se

izvanredna svojstva, najv iše zbog

m o g u ć n o s t i p o b o l j š av an j a c i r k u

laci je krvi i protoka energi je u

mozgu. Smatra se da pomaže u

spr je č avan ju adhez i je t r obmoc i ta

i stvaranju ugrušaka.

Prepor uč u j e se star i j im osobama

koje pate od gubi tk a pamć enja i

m e n t a l n i h d i s f u n k c i j a . D o v o l j n o j e u j u t ar n j i so k d o d al i 20 do

3 0 k a p i b i o l o š k o g p r i p r a v k a

ovoga b i l jnog ekstrakta i l i pr i je

jela u z el i j ed n u k ap su l u . Da b i

I ret man dao rezul tate, t reba ga

provodi t i od t r i do šest mjeseci

iako je d je lovanje ove supstanci je

na mozak t r enu ta č no i po č in je se

zamje ć iva t i ve ć nakon jednog sata

j er p o t i č e ak t i v n o s t m o ž d an i hvalova.

Jedin e su mogu ć e nuspojave b la

ge probavne smetnje, g lavobol ja

i b lage a lerg i jske reakci je . U ve

l i k i m d o z a m a m o ž e p r o i z v e s t i

m u č n i n u . Os o b e k o j e u z i m a j u

l i jekove p ro t i v zg rušavan ja k r v i ,

ne smi ju uz imat i g inko je r on

p o j a č a v a p r o t o k k r v i t e m o ž e

do ć i do hemorag i je ( svakako je

po t reban med ic insk i nadzor ) .

Gin seng (Panax ginseng)

Ova je b i l j ka podr i je t lom iz K i

ne i Koreje gdje se kor ist i već

t i su ć ama god ina . Pr i r od na med i

c ina u terapeutske svrhe kor ist i

samo ko r i jen ginsenga. Už iva ve

l i k ug led kao osnaž iva č i e l i ks i r

dugov je č nos t i . Boga t je v i t ami n i

ma B i C te esencijalnim kiselinam a i aminokiselinama. Posebno se

preporu č u je osobama iz ložen ima

v e l i k o m in te lek tua lnom i f iz i č

kom napor u (pove ć ava o tpo rnos t

'I j

organizma na Stres i osnažuje sre

d išn j i ž i v č an i sus tav ) , p r i opo r av

ku te u s lu č a ju umor a i depresi je ,

sman jene koncen t rac i je , umora

i z a z v a n o g p r o m j e n o m g o d i š n j i h

doba . I ako se upo t reb l java za

ob i č no j d iv l j o j b i l jc i žu t ih cvje tova

i crnih pjega.

Sadrž i h iper ie in (crven i p igment

ko j i se dob iva gn je č an jem b i l j

ke ) . Zahva l ju ju ć i t o j ak t i vno j ke

mi j sko j sups tanc i j i , gosp ina je

U t rgovinama se nude prepara t i

b i l j n ih eks t raka la u kap ima i l i

t ab le tama s tanda rd iz i ran ih doza .

Da b i l i j e č en je b i lo d je lo t vo rno ,

pot rebno je o top i t i t r idesetak kap i

eks t rak ta u č aš i soka i pos rka t i

i j j Ak d ž



b o r b u p r o t i v u m o r a , p o k a z a l o

se da ima umi ru j u ć e i opuš ta ju ć ed je lovan je . U t rgo v inama ć emo

ga nabavi l i u ob l iku p i lu la .

Gosp ina t rava

(Hypericum perfora luni)

Gospina t rava poznata je i kao

t rava svetog I vana i l i zvon č ac .

Eks t rak t ove b i l j ke op ravdava

s v o j u v e l i k u p o p u l a r n o s t z b o g

dobr ih rezu l ta ta ko je je dao kaonado pun a p reh r an i . R i je č j e o

t rava d je lo t vo ran an t idep res iv i

anksio l i t ik . Pokaza la se kao vr lou č ink ov i t a u r je šavan ju b lag ih i

sredn je jak ih depresi ja . Posjedu je

i p ro lubak te r i j ska i p ro luv i rusna

svo js tva . Možemo je uzet i kada

pa l imo od nag l ih p romjena ras

po ložen ja i l i p r im i je t imo s imp to

me ma lodušnos t i , razd raž l j i vos t i ,

p rob leme sa spavan jem, t jeskobu,

nestab i lnost i s t rahove.

Ko r i snos t ove b i l j ke dugu jemoi inh ib ic i j sk im svo js t v ima mor io -

aminooks idaze (MAO) ko ja pove

ć avaju ć i raz inu kemi j sk ih e leme

nata u moz gu , spr j e č ava tegobe

sa ž ivc ima . Gosp ina t rava po

bo l jšava raspo ložen je , pomaže pr i

e m o c i o n a l n o j n e s t a b i l n o s t i , p s i

h o s o m a t s k i m s i m p t o m i m a ( o v o

u k l j u č u j e po r e m eć a j e p o p u t m i g

rene i l i g lavobo l je , sr č an ih bo lest ii o p ć e n i t o u m o r a ) t e p e r i o d i č n i m

emoc io na ln im po reme ć a j ima ko j i

nastaju zbog nedosta tk a sunč eve

svje t lost i .

p r i je spavan ja . Ako su nam draže

p i lu le , t reba uzet i t r i pu ta na dan

po jedn u. Preporu č u je se uz i manj e

gospine t rave nep rek idno t i j e kom

č et i r i i l i pe t t jedana, kako b ismo

uo č i l i rezu l t a te , i a ko je p r i j e za

poč in jan ja t re tm ana dob ro posav-

j et ova t i se sa sp ec i j al i st om .

Gosp ina t rava ne uz roku je n i

kakve kon t ra ind ikac i je , i a ko ne

ke osobe sv i je t le put i t i jekom t re t

mana mora ju i zb jegava t i i z laga n je sun č evom sv i je t lu je r mož e

do ć i i l o opasne kožne reakc i je .

Iz lagan je suncu t reba ju izb jegava

l i i t rudn ice i do j i l j e .

G r i m i z n a r u d b e k i j a

(Echinacea purpurea)

Ova b i l j ka , ko jom su s jeve rno -

a m e r i č k i I n d i j a n c i u b l a ž a v a l i

zmi j i n ug r i z , i danas se ko r i s t izbog svo j ih izvanredn ih svo js tava

k oj a j e č i n e i z v r s n i m p r i r o d n i m

l i j ekom . V jeru je se da poveć ava

Otpo rnos t o rgan izma i s t imu l i ra

n jegove mehan izme ob rane u s lu

č a ju upa le i in fekc i je ( jak je im u

no lošk i s t imu lans ) .

G r i m i z n a r u d b e k i j a p r e p o r u č u

je se u l i j eč en j u inf ek ci j a d i šn i h i

mok ra ć n ih pu tova te u l i j e č en ju i

d e z i n f e k c i j i p o v r š i n s k i h i d u b i n

sk ih rana. Može se kor is t i l i kao

zašt i ta te za oporavak od preh la

de, gr i pe , v i roz e i osta l ih in f ekc i ja .

Pove ć ava p ro i zvodn ju i ak t i vn os t

b i je l ih krvn ih s tan ica i in ter ferona

(pr i rod na supstanci ja ko ja se na la

z i u o rgan izmu , važna za ob ram

ben i sustav i akt iv i ran je l imfoc i ta ) .

Poveć ava i s tvaran je ant i t i je la i

reduc i ra p ro l i f e rac i ju od r e đ en ih

215

Ju ž n o a m e i i č k i g r m b o l d o

(Peumus boldus)

Listov i ove b i l jk e d je lu ju đ igest iv-

no i d iu re tsk i l esu dobr i u l i je čen ju

žuč n ih tegoba. Za bo l j u pr obavu

žl i č icu l is tova bo lda izmi ješaj te u

soku od povr a t r i pu ta na dan To

j e k ao d o p u n a z d r av l j u k ož e, k o

se i nokti ju. Pokazalo se da ima

p r o t u u p a l n a đ i u r e t s k a i p r o t u -

a lerg i jska svo js tva . Zato je veoma

o m i l j e n a u l i j e č e n j u ar t r i t i s a ,

zad ržavan ja t eku ć ina u o rgan iz

m i g ib ta (n je ine s mog nost i

cr i j eva, pot i č e pro bavu i posebno

se p repo ru č u je do j i l j ama . Ugodna

j e ok usa .

L i n c u r a (Gciiliana lutea)

Ova b i l jka o tvara apet i t , a l i ima

gorak ok s Koris t i se samo ko



š t e t n i h o r g a n i z a m a. A k t i v i r a j u ć i

im uno lošk e funkc i je i napada ju ć i

v i ruse št i t i od in fekc i ja , a neke

n jez ine ak t i vne komponen te po

tenc i raju ak t i vnos t č i t avo; - , im u

no l oško g sustava (pot i č u koštanu

s rž i l imfno t k i vo na p ro izvodn ju

v eć e k o l i č i n e b i j el i h k r v n i h s t a n i

ca koje su Zadužene za suzb i jan je

in fekc i ja ) . V jeru je se da o tvara

ape t i t i pobo l j šava p robavu .

Da b ismo iskor is t i l i n jez ina svo j

s tva , svaki dan t rebamo u svome

omi l jenom soku raz r i j ed i l i 20 ka

p i b i o l o š k o g p r i p r a v k a b i l j n o g

e k st r a k t a g r i m i z n e r u đ b e k i j e i l i

j e u z i m al i u t ab l et am a.

soku od povrć a t r i pu ta na dan. To

j e t r aj no z el en i g r m č i j i se l i st ov i

sakup l ja ju t i j e kom č i t ave god ine .

K o p r i v a (Llrticn dioica)

Ova je b i l jka vr lo c i jen jena u pr i

r o d n o j m e d i c i n i , s a d r ž i v i s o k u

koncen t rac i ju o l igoe lemena la i

k lo ro f i l a , zbog č ega po t i č e st va

ran je c rven ih k rvn ih s tan ica i

osnažu je o rg an izam . Budu ć i da

j e vr l o bog at a si l i ci j em , k or i sn a

mu i g ib ta (n jez ine su mogu ć nost i

upot r ebe neogran i č ene). Može se

pr ip remit i u sokovn iku (1 ž l ica) s

d r u g i m s o k o v i m a .

K o r o m a č (l'oenicnliim vulgare)

Koroma č (d rug i naz iv i : an is , ko

mor ač ) , vr lo o tporna b i l jka ko ju se

nalazi uz rubove putova, posjeduje

a n t i g l j i v i č n a , a n t i b a k t e r i j s k a i

p ro tuupa lna svo js t va . S jemenka

koro mač a d je lu je kao un iver za lnosredstvo za ja čan je probavnog sus

tava i ub lažava cr i jevne grč eve.

Pomaže i u ispuštanja plinova iz

gorak okus. Kor is t i se samo ko

r i j en , a p repo r u č u je se kod po

manjkan ja teka, s labe probave i

t i j e kom opo ravka .

Luce rna (Medicago sativa)

Lucerna (a l faa l fa ) sadrž i ve l iku

ko l i č i nu h ran j i v ih v r i j ednos t i kao

š to su p ro te in i , ka ro teno id i , v i t a

min i B, C i H, ka lc i j , že l jezo i

kal i j .

Pomaže u regu l i ran ju raz ine

ko les te ro la t e p rav i lnu koagu la

c i ju .

L ju ta pap r i ka

(Caps i cum fru lescens)

Pobol jšava c i rku lac i ju , posjedu je

ant ikoagu lac i jska svo js tva te s t i

m u l i r a p r o b a v u i u č i n k o v i t o u n i š

tava mnoge vrste štetnih bakteri ja.

Pot i č e zno jen je . Jedan je od na j bo l j ih l i jekova za l i je čen je preh la

de , i r i t a c i je g r la t e op ć en i t o in

fekc i je d išn ih putova. Is t ražu je se

n jez ino d je lovan je u mršavl jen ju .

' 1 /

j u p r i p r et j er an o m n ak u p l j an j u

teku ć ina u o rg an izm u .

Masla č ak je jedn a od b i l jaka s

n a j v eć o m k o n c e n t r a c i j o m k a l i j a ;

s t im u l i r a rad žu č i i j e t re i po t i č e

pr obavu (o tvara apet i t ) , spr je č ava

s t va ran je žu n ih kamenaca i po

ima umi r u ju ć a svo jst va (p r i r odna

j e b lag a p i l u l a z a sp av an j e) . Vr l o

j e u č i n k o v i t a u o t va r an j u t ek a i

s p r j e č a v a n j u m u č n i n e t i j e k o m

tr udno ć e . Jednak o tako, d je lu je na

s red išn j i i pe r i f e rn i ž i v č an i sus tav

(o lakšava pr obavn e poteškoć e uz-

gas t ro in tes t ina ln ih sme tn j i . I zv rs

na je sa sokom od l imuna, iako

s v i m s o k o v i m a d o b r o o d g o v a r a

n jez in okus .

Obi č n a j e l a (Abies alba)

Njez i n i i zdanc i ima ju balzami č na



Majč ina dušica

(Thymus vulgaris)

To jc zdrava i kor isna b i l jka s ja

k im an t ibak te r i j sk im d je lovan jem.

V r l o je u č i nkov i t a u bo rb i p ro t i v

bronh i ja lnog kašl ja i h r ipavca te

b ronh i ja lnog ka ta ra . D je lu je an t i -

sept i č k i na d išne putove. Pokaza la

s e u č i n k o v i t o m u p o b o l j š a va n j u

ape t i t a i p robave te u p ro izvod

n j i žu č i . Nezamjen j i v je doda tak

k o d d u g a č k i h i t e šk i h p r o b a v a .

Budu ć i da ima jaku a romu , t reba

j e um j er en o k o r i st i t i .

M a s l a č a k

(Taraxacum officinalis)

Tra jna ze l jasta b i l jka z la tnožut ihcvjetova, koja olakšava tegobe s

j et r om i ž u č n i m m j eh u r o m . Li st o

v i i kor i jen imaju d iure tska i lak-

sa t i vna svo js t va pa se p repo r u č u

s t va ran je žu č n ih kamenaca i po

m a ž e u r az g r a d n j i m a s t i . U č i n

k o v i t a j e k o d n a d u t o s t i . N e z a

mjen j iv je sasto jak pro l je tne kure

za č iš ć en je org an izm a. Sok od jed

ne ž l ice ove b i l jke pomi ješa se s

d r u g i m s o k o m i p i j e d v a p u t n a

dan i l i se t i j e kom ku re u komb i

nac i j i sa sokom ko r i s t i n jez in

i n f u z .

M a t i č n j a k (Melissa officinalis)Mat i č n jak, ko j i je poznat i kao me-

lisa, zeljasta je bil jka koja djeluje

p ro t i v g r č eva i kao anks io l i t i k t e

' is

rovane ž ivc im a ) . Nas jeckano l i šć e

i zv rs tan je doda tak vo ć no j sa la t i .

Po že l j i ga možemo dodat i ( jednu

ž l i č i cu ) i svom e omi l j enom soku .

Metv i ca (Mentha piperita)

Znana su n jez ina aromat i č na , ant i -

sep t i č na i analge t i č ka svo js t va .

O tva ra t ek i uman ju je ko l i č i nu p l i

nova u t i j e lu . I s t i č e se jak om a ro

mom men to la ko ju da ju n jez in i

l i s t ov i . Po t i č e p ro bavu i s t va ra

n je ž u č i . P reporu č u je se u s lu

č a ju g r č eva p r obavn og t rak ta i

j j

svo js tva , d je lu je pro t iv kaš l ja i za

iskaš l javan je ; dovo l jno je o top i t i

ž l i cu i l i ž l i č i cu si rupa ob i č ne je

le ( la ko ć e te ga nać i u b i l j n im

l jekarnama) u soku od kruške i

doda t i ž l i č i cu meda . Sok je doba r

za resp ira torne tegobe, pogotovo

pro t iv kaš l ja od preh lade.

Origano (Origanum vulgare)

Omi l jen je u bo rb i p ro t i v suhog

i p lu ć nog kaš l ja zbog svo je u č in

kov i t os t i p ro t i v g r č eva i p r i i skaš-

l j a van ju . Ko r i s t i se i kod b ronh i t i

sa i as tme . Pos jedu je p ro tug l j i v i č

na i p ro tubak te r i j ska svo js t va i

v r lo je u č inko v i t u l i j e č en ju bak te

r i j sk ih i g l j i v i č n ih in fekc i ja. Po t i č e

p robavu i pomaže u i spuš tan ju

p l in ova i z o rgan izma . Ko r i s tan je

kod bo lne menst ruaci je .

Pasiflora (Passiflora incarnata)

Smiru je i kor is t i se u borb i s ne

s a n i c o m , p o v i š e n i m k r v n i m t l a -

> \ )

la . Pomaže u obnovi minera la u

o r g a n i z m u , p o b o l j š a v a z g r u š a

van je krv i , ima d iure tska svo js tva

i po t i č e rad bub rega . Prepo r u č u je

se kod bo lest i bubrega i mjehura ,

za spr j e č avan je c is t i i g ih t a te u

s lu ča ju p re t i l o s t i , v i sokoga k r vnog

Sikavica

(Silybum marianum)

Ze l jas ta b i l j ka ok run jena pu rpu r

n i m b o d l j i k a v i m c v i j e t o m č i j e

s jemenke ima ju snažne fa rmako

loške u č inke na je t ru . Prepo ru č u je

se kod p robavn ih sme tn ja , za

v ica se može nabavi t i u ob l iku

s i ru pa ko j i se mi ješa sa sokovim a.

Krv je vr lo brzo apsorb ira . Nema

n i k a k v i h o z b i l j n i h n u s p o j a v a ,

os im š to uz roku j e lake že lu č ane

s m et n j e u s m i s l u l a k s at i v n i h u č i

naka u p r v i m dan im a l i j eč en ja.



k o m , v e g e t a t i v n o m s t i g m a t i z a c i

j o m (distort in neurovegetative!). N e

k o l i k o s e l i s t o v a p a s i f l o r e p r i

p r e m i u s o k o v n i k u ( d o v o l j n a j e

j ed n a m al a ž l i ca d v a p u t a n a

dan ) i l i se uzmu pe r l i ce b i l j ne

ž e l a t i n e k o j e ć e m o p r o n a ć i u

t r g o v i n a m a p r i r o d n o m h r a n o m .

U č i n k o v i t a j e k o d p r o b l e m a s

a r te ro sk le ro zom , s labos t i , op ć eg

p r o p a d a n j a , g u b i t k a p a m ć e n j a ,

v r t o g l a v i c e , p o v i š e n o g a k r v n o g

t laka, nesposobnost i koncent rac i je

te smanjene radne sposobnost i .

Poljska preslica

(Equisetum arvense)

Pol jska pres l ica ze l jasta je b i l jka

ko ja sad rž i ob i l j e s i l i c i j e v ih so l i ,

zbo g č ega u t je če na ja č an je kose,

k o ž e , no k t i j u , k o s t i i k r v n i h ž i

t laka, ispadan ja kose i nakup l j an ja

v o d e u o r g a n i z m u . A k o i m a t ep o t r e b u z a č e š ć i m m o k r e n j e m i

pr i t om osje ća te peckan je , p res l ica

vam može pomoć i u r ješavan ju t ih

p rob l ema , me đ u t im ne zabo rav i t e

da ima d iu re t sk i u č inak . U č aš i

soka t reba o top i t i samo 10-15 kap i

po l jske pres l ice i l i o tpr i l ike 20 g

s u h e b i l j k e p r i p r e m i t i u s o k o v n i

ku i pomi ješat i sa sokom.

> H

doda tn o l i j e čen je k ron i č noga v i -

rusnog hepa t i t i sa t e kod c i ro ze. Št i t i je t ru (spr je č ava n jez i no

p ropadan je t e s t imu l i ra regene -

rac i ju ošte ć en ih s tan ica) i d je lu je

kao an t ioks id ans . Pove ć ava i z lu

č i van je žu č i i sp r je č ava s t varan je

žu č n ih kamenaca .

S ikav ica da je dob re rezu l t a te

p r i obnav l jan j u s tan ica ošte ć en ih

a l k o h o l o m , v r ać a j u ć i i h p o n o v n o

u z d r a v o s t a n j e . A k t i v n e k o m

ponente s ikav ice sasto je se od

s ložen ih s t ruk tu ra b io f lavono ida

s an t i o k s i đ a n t n i m s v o j s t v i m a n a

z v a n i h s i l i m a r i n k o j i s p r j e č a v a

oš te ć i van je zd r av ih s tan ica je t re

i po t i č e regene rac i ju oš te ć en ih .

Si l i ma r i n sp r je č ava p ro laz t oks ina

k roz s tan i č ne mem brane u n j iho

v u u n u t r a š n j o s t t e n e u t r a l i z i r a

toks i č ne sups tanc i je ko je usp rk os

s v e m u u s p i j u p r o d r i j e t i u n j i h .

P rv i rezu l t a t i v id l j i v i su dva t jed

na nakon po č e t ka l i j e čen ja . Sik a

Sl a di ć

(Glycyrrhiza glabra)

Kor i j en slad i ć a , koj i spada u po

r o d i c u m a h u n a r k i , i m a p r o t u v i -

rusno i p ro tubak te r i j sko d je lova

n je i s toga je d je lo tvoran u borb i

p ro t i v g r ipe i p reh lade , kašl ja , i n

f ekc i ja d išn ih pu tova te č i ra na

že lucu. U medic inske se svrhe ko

r is t i od sredn jeg v i jeka. Smanju je

upa le i ub lažava neke a lerg i jske

reakci je . Č esto se kor i s t i za urav-

no težen je ho rmona u razdob l ju

menopauze i nepos redno p r i j e

mens t ruac i je . Dokazao se i kod

k ron i č nog umora , a l i ga t reba uz i

ma t i paž l j i vo .

K o r i s t i s e s a m l j e v e n i k o r i j e n ,

p rah i c rn i eks t rak t ko j i sad rž i

v isok posto tak g l icer inske k ise l ine

ko ja zaustav l ja akt ivnost enzima

ko j i ras t va ra i un iš tava p r i rodne

ho rm one o rgan izma , ko r t i so l . Sla

d i ć j e i k o r t i k o s t e r o i d (p r i s u -

l,in LI h o r m o n i m a k o j e i z l u č u j u

nad bub režn o ž l i jezde) k o j i ima

svo js t va s l i č na k o r t i sonu .

Kupu je se u prahu i l i kao te

ku ć ina . N i je ga dob ro uz im a t i u

v e l i k i m k o l i č i n a m a j e r p r o i z v o d i

nuspo jave kao što je povišen i t lak,

Tetivika (Smilax aspera)

Te l i v i ka je đ rvo l i ka b i l j ka ko ja

se ob i č no ko r i s t i u bo rb i p ro t i v

odr e đ en ih bo lest i kože kao što su

akne, ekcemi i psor i jaza (smanju j e

nadraženost i upa l u) te kao č is ta č

o t rova i z k rv i . Pomaže u e l im ina

U le rapeutske svrhe kor is t i se

kor i jen ove b i l jke . U svome omi

l jenom soku možete o top i t i 20 ka

p i b io loškog p r ip ravka sv ježe

valeri jane i doda t i ž l i č i cu meda .

Ta j sok t reba p i t i p r i je od laska

na spavan je . Kat kad ć e se kao



g lavobo l ja i zad ržavan je t eku ć ina

u organ izmu. Sredn ja doza je 5

do 15 grama kor i jena u na jv iše

šest t jedana. Možete ga pomiješali

sa sokom i s ma lo ob ranog ml i

j ek a. Ne sm i j u ga p i l i o so be s

d i jabetesom, t rudn ice i osobe ko je

ima ju pov išen k rvn i t l a k .

Stolisnik (Achillea millefolium)

I a ko mu je okus p r i l i č no go rak ,

v r lo je a roma t i č an i pom aže kod

p r obavn i h po teško ć a , u zacjelji-

van ja rana i p ro t iv gr č eva- ln

j e j ed n a od naj č eš ć e k o r i št en i h

b i l j a k a u p r i r o d n o j m e dic in i .

Olak šava p red mens t rua I ne t e

gobe i hemero ide t e pogodu je

otp uštan j u tekuć ina iz t i je la .

Nema nuspo java, a l i se ne pre

p o r u č u j e u z i m a nj e u ve l i k i m k o

l i č i n a m a u l r u t i n o ć i i l i j e k o m

dojen ja . Žl i č ica s to l isn ika dovo l jna

je da b i sm o osj et i l i nj eg ov poz i

t ivni uč inak.

c i j i mok r a ć ne k ise l ine. Uč ink ov i t a

je i u l i j eč en ju r eu m e (i m a p r o t u -

upalna svojstva); djeluje kao jak

đ iu re t i k (po ja čava mokren je ) , l a ko

se veže na o t rove u organ izmu i

poj ač ava znojenje.

V al er ij an a

(Val err i an a officinal is)

Valer i jana je b i l jka pr i rodn ih umi-

ru j t i ć i h svo js tava. Sad rž i va le r i -

j an sk u k i se l i n u i val er an o n koj i

ima ju važnu funkciju u ž i v č a

nom sus tavu . Vale r i j ana je u č in

kovi ta kod nesan ice je r d je lu je

kao re laksan l ž i v č anog sus tava

i seda t i v . P repo ru č u je se u s lu

č a j e vi m a u z b u đ e n j a , r a z d r a ž l j i -

vos t i , ž i v č ane nape tost i t e za smi

ren je moždane ak t i vnos t i . Uz t o

smanju je nervozu i po t i č e san. Va

le r i jana je dobr a i p ro t iv gr č eva,

a može b i t i kor isna kot i cr i jevn ih

grč eva ko j i se jav l ja ju zbog nad-

raženosl i debe log cr i jeva.

nuspo j ava po jav i t i že lu č ane smet

n je , a uz iman j e ve l i k ih ko l i č i na

uzrokuje t jeskobu, glavobolju i

mu č n in u . U nek ih osoba ima sup

ro tan u č i nak - u z bu đ u j e i h u m

j es t o d a i h sm i r u j e. Ne sm i j e

se uz i ma t i u t rudn o ć i i t i j e kom

dojen ja .

Zlatnica

(Solidago virga-aurea)

Zlat ica je poznata po svojim konsti-

pacijskim i đ i u r e t s k i m s vo j s t v i m a

(savršena je za pret i le osobe, za

uklanjanje t e ku ć ine i z organizm a) .

Pomaže kot i p roš i ren ih vena, s l i l i

k r v n e ž i l e i v r l o j e u č i n k o v i t a

kod d i ja re je. Prepo r u č u je se sv im

osobama ko je pate od bubrežnog

kamenca , upa le mok ra ć nog mje

hu ra , he m e ro ida i gihta.

Enzimi, prirodnistimulansi

ENZIMI SU VAŽNI ZA ŽIVOT. TREBAMO IH DA BISMO OBNOVILI I

POBOLJŠALI ZDRAVLJE



O p ć e n i t o , en z i m i i m a j u p u n o

v e z e s m i t s k i m " i z v o r o m m l a

dos t i " , ako se p r im je reno u ravno

teže s prehranom i t je lov ježbom.

I s t raž ivan je i n j i hov odnos s gu

b i t kom t je lesne tež ine , k ro n i č n im

po reme ć a j ima i bo lest ima imu no

loškog sustava te d je lovan je navir use, u s lu č a jev im a raka i pore

meća ja c i rk u lac i j e .

Te smo podatke o enzimima na

ve l i zbog dva raz loga. Prv i je raz

log važnos t po laganog konzumi

ranja i i z lu č i van ja s l i ne p r i k on

zumi ran ju sokova kako b i se š to

bo l je as imi l i r a l i . Dr ug i je raz log ta j

š to ć e te rap i ja enzi mi ma u b l isko j

budu ć nos t i znač i t i nov i ko rak uzd rav l ju i p r i rodno j med ic in i .

> i!}

Enzimi su pr i rodn i sasto jc i ko je

proizvode sv i ž iv i organizmi,u k l j u č u j u ć i i l j u d s k i . D a n a s s e

zna za v iše od 3000 raz l i č i t ih

e n z i m a k o j i u s k l a đ u j u e n er g i j u ,

p r i j e ko po t rebnu l j udskom t i j e lu .

P r i su tnos t enz ima u o rgan izmu

u p r im je reno j ko l i č i n i može sp r i

j eč i t i i i z l i j eč i t i r az ne bol es t i , u k

l j u č u ju ć i i one degene ra t i vne i

smr tonosno .

P r i j e neko l i ko god ina započete

su terap i je enzimima, ko je se sa

da v iše ne kor is te samo za pot ica

n je bo l je probave i metabo l izma

o p ć e n i t o . N j i h o v n a p r e d a k p o v e

zan je s is t raž ivan j ima u vezi s

i m u n o l o š k i m s u s t a v o m k o j i u v e

l i ke ov is i o op t ima lno j opsk rb i

enzimima.

Jesu l i n a m e n z i m i po t re bn i?

Svi vitalni procesi sastoje se od

s ložen ih kemi j sk ih reakc i ja po

zna t ih kao me tabo l i z am. I ' n / im i

s u " k a t a l i z a t o r i " : p ot i č u k e m i j

sku reakc i ju i t i me omogu ć avaju

m e t a b o l i z a m . N j i h o v a d j e l o t v o r

nost e l ike o is i o oko l in i Na

han ja , rad i jac i je namirn ica , dužine

sklad iš ten ja , n j ihove prerade, za

mrzavan ja , deh id rac i je i ad i t i va

č esto bud u un iš t en i te je posto tak

e n z i m a u n a m i r n i c a m a m n o g o

man j i . Odgovo r je na t o sv ježe

v o ć e i si r o v o p o v r ć e (p u n o b o

t i j k t i i i i ) k j

Pr o l e a z e r a z g r a đ u j u p r o t e i n e

ko j i su sas tav l jen i od dvadese

tak aminok ise l ina . Svaka p ro -

tea za d j e lu j e sam o n a j edn u

v rs tu aminok ise l ina . L ipaze raz

gra đ u ju mast i i u l ja ( l ip ide), fosfo-

l i p ide ( lec i t i n ) i e s te re (ko le

l ) A i l j l j i

enz ime ) nas tav l ja ju s p robavom.

Pepsin ( že lu č ana p ro teaza ) p ro

bav l ja p ro t e in , t j . s t vara č v rs te

m i š i ć e , z d r a v u k o ž u , o t p o r n e

kos t i . . .

O s t a l i v a ž n i ž e l u č a n i en z i m i

su renin ( ko j i od je l ju ju mine ra le

i l i j k ) i i il (k j i



nost uve l ike ov is i o oko l in i . Na

e n z i m e u t j eč u č i m b e n i c i p o p u tkoncent rac i je k ise l ine , lužnatost i ,

inh ib i to ra i supst ra ta . Uz to su

v r lo spec i f i č n i : svak i enz im po t i č e

samo jednu vrstu kemijske reakcije.

Ništ a se u t i j e lu ne dog ađ a bez

energ i je , a energ i ja se ne može

n i u p o t r i j e b i t i n i t i p r o i z v e s t i

bez enzima. Živo t svake stan ice

ovis i o kemi jsk im reakci jama ko je

t reba ju neprekidan dotok energ i jei enzima. Stan ice energ i ju dob iva

j u od proteina/ u g l j i k o h i d r a l a i

mast i ko je unosimo, a l i im je u

tome po t rebna pomo ć enz ima .

T i je lu su po t rebn i enz imi ne

samo rad i p robave i apso rpc i je

konzumi ran ih nami rn ica , ve ć i ra

d i np r . regu l i r an ja rada ž iv č anog

sustava.

O d a k l e d o b i v a m o e n z i m e ?

Trad ic ion a lno je hrana g lavn i izvor

enz ima . No zbog tempe ra tu re ku

ga t i j e ak t i vn im enz imima) , ako je

organski , t j . eko lošk i uzgo jeno.Sve u svemu, t reba nasto ja l i

da dodac i uv i je k budu i zv rs tan

svakodnevn i doda tak p reh ran i .

O b n a v l j a n j e p r o b a v e

Kada se p r i po č e t ku h r an jen ja

u ust im a po č ne i z l u č i va t i sl i na ,

započ in j e s ložen i p roces pr obave.

P ro laskom k roz gas t ro in tes l ina ln i

I rak i nami rn ica se us i t n java , i z dvo jene h ran j i ve sups tanc i j i ' se

apsorb ira ju , a osta tak se uk lan ja .

Enz i mi omogu ć ava ju d je lovan j e

probavnog sustava i p r isu tn i su

U sv im e tapama ovog procesa.

Znamo da nami rn ice ko je kon

zumi ramo sad rže p ro te ine , mas t i

i u g l j i k o h i đ r a t e, m e đ u t i m d a bi

se t ransformira le u tvar i ko je or

g a n i z a m m o ž e u p o t r i j e b i t i , p o

t rebne su t r i g rupe enzima ko je

ih p robav l ja ju : p ro leaze , ami laze

i l ipaze.

s t er o l ) . A m i l a z e r az g r a đ u j u u g l j i

k o h i đ r a t e i n aj v a ž n i j e š e ć e r e(saha rozu , la k tozu i f ruk tozu ) .

V iš e žv akati

Ne zaboravimo da bo l je žvakan je

zna č i bo l je zd rav l j e . Budu ć i da

pro bava započ in je u ust ima s en

z im ima , nami rn ice ko je unos imo

m o r a m o d o b r o p r o ž v a k a t i . S t o

duže žva č emo , enz im i ima ju v i še

vremena za d je lovan je .

Ž v ak a n j e j e o d l u č u j u ć i č i m b e

n ik u p robav i nami rn ica je r enz i

mi d je lu ju samo na površ insk i d io

h rane . Duž im žvakan jem ve ć i ć e

d io h rane b i l i i z ložen enz imima ,

š to ć e p r id on i j e l i bo l joj p r obav i .

Uz t o , ve ć i na s i rovog vo ć a i po

v r ć a sad rž i ce lu lozu ( t j . v lakna )

ko ju je pr i je oslobađ an ja hran j iv ih

tvar i i n j ihove probave pot rebno

u s i t n i l i .

Kada hrana st igne u že ludac,

ž e l u č a n i s o k o v i (k o j i s ad r ž e

i z m l i j e k a ) , e n z i m i amilaze (ko j i

po č in ju d je l ova t i t amo gd je en z im i s l i ne p res ta ju d je lova l i na

u g l j i k o h i đ r a t e) i želu ana lipaza

(ko ja od je l ju je mast i kako b i spr i

j eč i la v i r u se i al er g i j e i zaš t i t i l a

t i j e lo ) . Pok re tan je že luca nep re

k i d n o o s l o b a đ a t e k u ć i n e u t a n

kom c r i j e vu , dok se k ru te nami r

n ice pre tvara ju u kašu probavl je -

ne hrane.

G lavn ina se p robave i apso rp

c i je doga đ a u t ankom c r i j e vu du

g o m 7 me tan i , p romje ra 2, 5 c e n t i

me l a ra. Na kr aju deb elo cri jevo

završava zaht jevan zadatak pro-

bav l jan ja saž ima ju ć i , sk lad iš te ć i i

i z lu č u ju ć i o s ta t ke nami rn ica . Ko -

lon i l i d rug i d io debe log c r i j e va

s a d r ž i v e l i k u k o l i č i n u b a k t e r i j a

ko je pro izvode enzime ko j i d je lu ju

na osta tke hrane, na v lakna, celu loz u , sluz ko ju je i z lu č io p re t

h o d n i di o cr i jevnog sustava.

Zbog svega toga, lako je zakl ju -

327

č i t i d a e n z i m i i m a j u o d l u č u j u ć u

f u n k c i j u LI apso rpc i j i nami rn ica

od t renutka kada st ignu u cr i jevo

do t renutka kada pre laze u krv,

m o b i l i z i r a j u ć i i t r a n s p or t i r a j u ć i

h ran j i ve t va r i .

Problemi i rješenja

bromelin ko j i raz laže pro te ine. No

toplina koja se stvara u procesu

k o n z e r v i r a n j a u n i š t a v a e n z i m e

pa ananas u konzerv i ne sadrž i

b r o m e l i n .

Bo l j u p r o b a v u o s i g u r a t ć e m o

ako je lo započ nemo sv ježom sa la

t om povr e kuhamo samo na pa r i

d je lovan je enz ima ko l ines te raze

( k o j i u n i š t a v a n e u r o t r a n s m i t e r

ace t i l ko l in ) .

Ko l ines te raza je k l j u č na za ž i v

č a n i s u s t av , m e đ u t i m , p es t i c i d i

j e u n i št av aj u . Op ć en i t o , d o p o s

tupne in toks ikac i je s ložen ih sus

dob ro ne p robav l jamo i l i apso r

b i ramo ono š to unos imo u o rga

n iz am, može se dogod i t i da ć emo

t rebat i doda t ne enz ime . Mn og i su

raz loz i za uz iman je enz ima , a l i

i h ve ć ina uz im a rad i o lakšavan ja

p robave .



Problemi i rješenja

Ka tkad n i je dovo l jno samo sei s p r a v n o h r a n i l i . M o ž e d o ć i d o

p rob lema p r i žvakan ju (bo lesno

zuba lo i l i desn i , npr. ) , nedosta tka

kojega enzima il i stresa.

Uz to , b i lo ko ja bo lest ko ja

se po jav i i u t je č e na i z lu č i van je

k l o r o v o đ i č n e k i s e l i n e u ž e l u c u ,

u t je č e i na i z l u č i van j e enz im a :

o z l j e d e , k e m o t e r a p i j a , k i r u r š k i

z a h v a t i , k r o n i č n e bo l e st i , r e u ma t i zam (od c is l i č ne f i b roze do

I rbušn ih obo l jen ja ) , dep res i je i l i

k ron i č n i bo lov i i emocio na ln i st res

ko j i može i zaz va t i po reme ć a je

kao š to je s ind rom nad raženog

cr i jeva.

Kao š to možemo jednos tavno

z a k l j u č i t i : d a b i s m o p o b o l j š a l i

p robavu . . . mo ramo os igu ra t i v i še

enzima. Zbog enzima ko je sadrže,neke nam namirn ice u tome mogu

p o m o ć i , p r i m j e r i c e p r i r o d n o u z

go jen ananas . Ananas sad rž i

t om, pov r ć e kuhamo samo na pa r i

i a k o s o l ( i n d i r e k t n i i n h i b i t o re n z i m a ) k o r i s t i m o u m a l i m k o l i

č inam a. Ak o se jede meso ko je

j e na j t ež e p r o b av l j i va n am i r n i ca ,

t reba uz n jega uzet i i namirn ice

bogate enzimima kao što su k ise l i

kup us , č ešn jak i l i l u k .

Tam ari (um ak od japanske so je),

ako n i je prev iše s lan, jedan je od

n a j s t a r i j i h p o s r e d n i k a e n z i m a .

D r u g i i z v o r i b o g a t i e n z i m i m asu papa ja , s lad i p r ip ravc i ko j i

se mogu nabav i l i u t rgov inama

zd rave h rane (ug lavnom u kap

su lama, a l i i za o tapan je u vod i

i l i v o ć n o m s o k u ) .

Ne zaboravi le da su nepr i ja te l j i

e n z i m a n a m i r n i c e (u k l j u č u j u ć i i

v o ć e i p o v r ć e ) u z g o j en e v o d o m

z a g a đ e n o m p e st i c i d i m a . N a b i o

kemi j skom pod ru č ju pest i c id i mo gu u t jecat i na l ju de jed nako kao

š to u t je ču na kuk ce ko je un iš

t ava ju , t j . t a ko da sp r j e č ava ju

tava enz ima do laz i zbog zaga

đ enos t i naše oko l i ne pes t i c id im a

ko j i , s d ruge s t rane , mogu i zaz

v a l i h i p e r a k l i v n o s t , p a r a l i z u m i

š i ć a ž i vaca , p rob leme s v i do m,

po teško ć e u d isan ju , bo l ove u

t r buh u , pov ra ć an je , d i j a re ju , sla

bos t i t d . I mnog i t ešk i me ta l i

(o lovo , ž i va . . . ) sp r je č avaju d j e lo

van je enzima. Zbog svega toga

na jbo l je je odab ra t i eko lošk i uz

go jene nami rn ice .

Treb a l i nam v iše enzim a?

Zbog pest ic ida , uv je ta uzgo ja i lo

šeg stan ja t la , t ransporta , sk lad iš

tenja i kuhanja što smanjuje razinu

h ran j i vos t naš ih nami r n ica , mnog i

uz ima ju enz ima tskc doda tke (po

pu t m ine ra la i v i t amina ) .

Da , po t rebno nam je v i še enz i ma. A l i t reba imat i na umu da su

to samo dodaci i da ih t reba u / i

ma l i j ed ino kao doda tke u ravno

teženo j p reh ran i . Ako , p r im j e r i ce ,

U ko j i m ih ko l i č i nam a t reba

uz i ma t i? Raz l i k u jem o se - a i

enz ima lsk i se p ro izvod i raz l i ku ju

po sastavu i snazi , tako da sva

kak o t reba s l i j ed i t i sav je t l i ječ -

Kako reaktiviratienzime u

pet koraka1. Detoksikadja (kura č išćenja ili

post i mnogo sokova).

2. Uravnotežena i "reaktivirajuća"

prehrana.

3. Enzimatski dodaci, vitamini i

minerali.

4. Dnevna tjelovježba (radipoveć avanja unosa kisika uorganizam).

5. Pozitivne misli i stav.

r i i ka i paž l j i vo č i t a t i svi- upu te .

I 11 / i mi se ob i č no dobr o podno se

pa ako iz azovu naduto st i l i os je ća j

s i t os l i , t reba samo sman j i t i d ozu .

Dugo se v jerova lo da se enzimi ,

ko j i se uz ima ju kao doda tak ,

ne mogu apso rb i ra t i . Danas se

E nz im i za mozak?

Upam t i l i ' da je za br igu i h ran jen je

neu ro t ransmi to ra po t rebno uk l ju

č i t i šes t č im ben ika :

• enz imi • vitamin i

• koen zim i • minerali

• glukoz a • aminokis eline

ko ja da ju osje ć a j s i lo st i . Nj ih ov

s ložen i sastav ug l j i k oh i đ ra ta po

t i č e lu čen je sero lon ina u mozak. Te

su nami rn ice boga te i enz imima .

Prednosti liječ enja enz imi ma

Enz i mi su veoma važn i u č i t a vom

Što jesti išto ne jesti

1. lesti mnogo svježeg voć a i

sirovog povrća (ili što manje

termički obrađ enog).



sma t ra da enz ime možemo raz l i

č i t o apso rb i r a t i , a l i p r i j e svega

preko mehanizma poznatog kao

pinocitoza. U ovom procesu enzi

me, nakon povezivan ja s recep-

torom ko j i se na laz i u s luz i cr i jev

ne st i jenke, te is te s t i jenke apsor

b i ra ju t e p ro laze k roz c r i j e vne

stan ice i na kra ju se os lobađ a ju

u krv.

I zvo r i su enz ima raz l i č i t i : ana

nas, papa ja , fe rmentaci je mikroba

(popu t g l j i v i ca Aspergillus). Enz i

m a t s k i p r o i z v o d i p r e h r a m b e n e

indus t r i j e / medu os ta l im, sad rže

papa in , pan krcat in , t r ips in , b ro-

me l in , p ro teazu , ami lazu , l i pazu

i l i l a k tazu . Nek i enz ima tsk i p ro

i zvod i po t puno su zaš t i ć en i t e

se o tapa ju tek u tankom cr i jevu,

a ne u želucu.

A k o j e i k a k o m o g u ć e , i z b j e

gava j t e p r ip ravk e od gove đ e i

svin j sk i - guš te ra če .

Enz im i su sastav l jen i od ami no

k ise l ina ko je su , n i v iše n i manje ,

nego rezu l ta t p ro te ina ko je jede

mo . Te su aminok ise l ine p r e thod

n ic i neuro t ransmitora i , ako adek

va tno as imi l i ramo p ro te ine , na la

ze se u krvi.

Enzimi za mršavljenje?

Enz imi su ka ta l i za to r i sv ih reak

c i ja ko je se događ a ju u t i j e lu , uk

l j u č u ju ć i i važnu funkc i ju kon t ro le

tež ine . I pak , n i j e p rona đ ena n i

j ed na k u r a z a p r et i l o st , al i su

znanstven ic i o tkr i l i neke n jez ine

raz loge. Tako su u s lu č a ju nedo

sta tka enzim a neki od na j č ešć i h

s imp toma umor , p re rano s ta ren je

i pove ć an je t ež ine. Kada b ismo

se op t ima lno h ran i l i , da ju ć i p r io

r i t e t p r o t e i n i m a , v i t a m i n i m a , m i

ne ra l ima i enz imima u n j ihovu

pr i rodno ispravnom odnosu, naša

b i se o č ek ivana ž ivo tna dob pove

ć a la i b i l i b i smo puno v i t a ln i j i .

Sv ježe voć e i povrć e ima v lakna

p rocesu i ak t i vnos t i c i rk u la to rnog

sustava, ali to nije tema ove knjige.

Na kra ju ć emo sažet i p redn ost i

l i je č en ja enzi mi ma (samo neke! )

u kom b inac i j i sa sv jež im vo ć em

i p o v r ć e m i o p ć e n i t o u u r a v n o

teženo j p rehran i . Enzimi ponovno

pune ba te r i j e o rgan izma ! Takva

vrsta l i je č en ja :

• Brza je , u č inkov i t a , bez zna č a j

n i j i h i k ron i č n ih nuspo java .

• Ne os lab l ju je imuno lošk i sus

tav i kompa t ib i l na je s d rug im

l i j e kov ima .

• Mog u je p r im jen j i va t i i d i j abe

t i č a r i .

• Smanju j e pot rebu za uvođ en jem

doda tn ih l i j e kova p ro t i v bo lova .

• M o g u j e p r i m i j e n i t i p ac i j e n t i

sv ih god iš ta .

• Po ja č ava u č inak an t ib io t i ka .• U č ink ov i t a je u l i j eč en ju pos-

t r o m b o l s k o g s i n d r o m a .

• U č ink ov i t a je u l i j e č en ju ven

sk ih i a r te r i jsk ih bo lest i .

• Ubrz ava zacje l j ivan je rana.

g)

2. Dobro je jesti mnogo č ešnjaka i

luka (loš zadah može se izbjeći

boljom higijenom zubi).

3. Smanjit i unos namirnica koje

inhibiraju enzime kao što su leć a,

kikiriki i soja (pogotovo ako je

riječ o sirovoj ili loše kuhanoj soji.

4. Nemojte kuhati u posudu od

aluminija.

5. Stavljajte u hranu što manje soli.

6. Izbjegavajte rafinirani šećer i

brašno (i njihove proizvode).

7. U prehranu uključ ite integralne

žitarice.

8. Pijt e bar jedan svježe pripravljeni

sok dnevno.

9. Izbjegavajte previše topla i

previše hladna jela i pić a.

10 . Izbjegavajte kavu. Zamijenite je

č ajevcem ili biljnim č ajevima.

Kazalo sastojaka



A

A l g e , 4 0

s p i r u l i n a 2 0 5

Aloa vera 40, 108, 208

A m a s a k e 7 4

A n a n a s 1 6 , 4 9 - 5 0 , 5 2 - 5 4 ,

64- 65, 72, 76, 78, 90, 100,

105 , 107- 108 , 110 -113 , 120 ,

123 , 126 , 150 , 148 , 152 -155 ,

157, 162, 186, 189, 228A r t i č o k a 1 4 8- 1 49

Av o k ad o 16 , 33 , 47 , 65 , 110,

124, 163, 177, 180, 186, 186

B

Badem 39 , 74 , 76 , 92 , 106 ,

1 2 1 , 1 2 8

B a n a n a 6 0 - 6 1 , 6 5 , 7 0 , 7 3 ,

76 - 77 , 8 1 , 107 , 112 , 115 - 116 ,

118- 121, 123, 162, 186, 189Bazg a 143 , 144 , 210

B i je la b reza , l i s t ov i 208

B i je la repa 16 , 149 , 151 , 164 ,

187, 189

B i je l i g lo g 130 , 209

B l i t va 68 , 83 , 164 , 186 , 189

Bo raž ina I 53 , I 55

Bo rov ica 50 , 209

Bo rovn ica 56 , 60 , 68 , 73 , 74 ,

78, 106, 126, 149, 157, 165,

186, 188, 210

Bos i l j a k 86 , 100

Bres k va 16 , 49 - 50 , 53 , 65 -67 ,70, 76, 78, 80, 110, 115, 120,

123, 165, 179, 186, 188

B r o k u l a 9 6 , 1 6 4

C

Ce le r 13 , 16 , 26 , 32 , 41 , 46 - 47 ,

64 , 70 , 78 , 83- 88 , 91 -92 ,

94 , 96 - 98 , 100 , 102 , 124 ,

148 - 152 , 154 - 155 , 157 , 162 ,

166 , 173 , 184 , 186 , 189Cik la 16 , 23 , 46 , 68 , 78 , 83 ,

90, 94, 96- 97, 100, 102 , 134 ,

151 - 153 , 155 -157 , 167 , 187 ,

189

Cik or i j a 60, 87, 94, 126, 128,

187, 189

Cime t 56 , 70 , 72 , 73 , 77 , 78 ,

109, 115, 116, 118, 120, 126,

127

C v i j e ć e , j e s t i v o 6 6

Cv je t a č a 70 , 87 , 168 , 174 , 187 ,

189

Đ u m b i r 1 6 , 3 7 , 5 4 , 5 6 , 6 2 , 6 4 ,

65 , 68 , 72 , 76 , 8 1 , 91 , 100 ,

101 , 106 , 111 , 112 , 126 , 152 ,

154, 169, 187, 189, 212

G

G i

\

I n i uz od m e tv ic e 110 , 116

J

Jab uk a 16 , 25 - 26 , 32 , 35 , 38 ,

46 - 50 , 52 - 54 , 56 , 58 , 62 - 68 ,

7 0 - 7 2 , 77 - 7 9 , 8 3 - 8 7 , 9 1 , 9 2 ,

J a v o r o v s i r u p 3 7 , 4 6 , 7 3 , 1 4 1 ,

207

Jog u r t 35 , 65 , 76 , 86 , 116 -118 ,

120, 123, 207

K

K a m i l i c a 1 2 6 - 1 2 8 , 1 3 0

K f i 116 117



189

Č a j e v a c 2 1 0 , 2 3 1

Č a j e v i 3 8 , 3 9 , 4 1 , 4 3 , 1 2 2 , 1 2 3 ,

128, 130

Č e š n j a k 1 6 , 4 0 , 7 1 , 8 6 - 8 8 ,

9 1 , 92 , 11 1 , 120 , 150, 152 ,

154 - 157 , 167 , 172 , 186 , 189 ,

207 , 211 , 231

Č i l i 1 1 I

Č o k o l a d a 14 7 , 1 5 9 , 1 6 0

D

Da l u I je 25, 105, 109, 116

Din ja 28 , 35 , 49 , 60 , 65 , 68 , 76 ,

78, 79, 135, 168

- k a n t a l u p a 5 0 , 6 6 , 7 6 , 1 6 8 ,

174

- ze lena 186 , 189

D r a g u š a c 1 2 3 , 1 4 9 - 1 5 1 , 1 5 5 ,

156, 164, 169

Dunja 116

G i n s e n g 4 0 , 1 2 6 , 1 5 1 , 2 0 7 ,

213

G inko 40 , 197 , 212 , 213

Gosp ina t rava 214 , 215

Gre jp 26 , 27 , 35 , 52 , 58 , 60 ,

70, 78, 106, 152, 153, 170,

198, 208

- c rven i 62 , 148

G r i m i z n a r u d b e k i j a 2 1 5

G r o ž đ e 1 6 , 4 9 , 5 6 , 6 5 , 7 0 , 7 3 ,

78 , 81 , 112 , 130 , 131 , 139 ,

140 , 144 , 154 - 156 , 165 , 168 ,

170, 171, 173, 178, 186, 189,

197

- b i je lo 50 , 52 , 54 , 64 , 66 , 68 ,

70, 110, 130, 154, 155

- c r no 50 , 54 , 61 , 63 , 70 , 74 ,

152 , 155

G r o ž đ i c e 1 70

Gu j ava 105 , 106 , 108 , 111

H

I l i b i s k u s , cvijet 127, 128, 130

99, 100, 102, 105, 109, 110,

124 , 126 , 128 , 145 , 148 -156 ,

16 1 , 163 -169 , 171 , 173 ,

178- 179, 186, 189

Jabuka cus ta rd 65 , 105 , 186 ,

188

Jagode 33 , 49 , 48 , 53 , 58 , 60 ,

62 , 65 , 72 , 74 , 76 - 78 , 8 1 , 105 ,

112 , 117 , 138 , 148 , 154 , 17 1 ,

179, 186, 188

Ja je 142, 205

Ke f i r 116 , 117

Ke l j 7 1 , 98 , 150 , 155

K i v i 16 , 56 , 58 , 60 -62 , 72 , 77 ,

105, 110, 153, 172, 186, 188

K l i ce 32 , 40 , 201 , 202

- l u c e r n e ( a l f a a l f a ) 1 0 1 , 1 2 8 ,

155 , 203

K l i n č i ć 7 0 , 1 0 9

Kokos 33 , 65 , 105 , 107

- m l i j e k o 7 7 , 1 0 7

Ko p r i va 86 , 150 , 152 , 153 ,

155, 157, 216

K o f i j a f i d a r 7 2 , 1 11

K o r o m a č ( k o m o r a č , a n i s) 16,

49 , 54 , 56 , 62 , 84 , 97 -98 , 126 ,

128 , 153 - 155 , 162 , 187 , 189 ,

206, 217

K t 16 65 66 68 78

L i m u n 16, 25 , 27 , 32 , 40 , 47 ,

50, 52 , 54, 58, 60, 64- 67, 74,

78, 80, 81/ 84, 86, 92, 94, 100,

109, 111, 118, 123, 124, 126,

128, 130, 139, 149, 151- 153,

165, 173, 175, 186, 188, 219

L i n c u r a 2 1 7

Mar e l i ca 16 , 4 1 , 54 , 67 , 69 , 78 ,

156, 177, 186, 188

M a s l a č a k 1 7 8 , 2 18

M a t i č n a m l i j e č 4 0 , 2 0 3 , 2 0 4

M a t i č n j a k 2 18

M ed 32 , 40 , 49 , 60 , 76 , 80 , 81 ,

106 , 109 , 117 , 118 , 120 , 121 ,

124 , 126 -128 , 130 , 144 , 15 1 ,

M u š k a I n i o r a š č i ć 4 6 , 1 0 6 , 1 2 0 ,

123

Mušmu le ) 64 , 144

NN a r a n č a 1 3 , 2 5- 2 6 , 3 3 , 3 5 , 3 8 ,

46 , 47 , 50 , 52 , 53 , 58 , 60 - 66 ,

7 0 , 7 2 - 7 4 , 7 7 , 7 8 , 8 0 , 8 1 , 9 1 ,



Kras tavac 16 , 65 , 66 , 68 , 78 ,

84 , 86 , 70 , 71 , 94 , 98 , 100 ,

120, 120- 124, 151- 156, 169,

170, 180, 182, 186, 189

K r i z a n t e m a 66

Kr u m p i r 29 , 78 , 96 , 134 , 135 ,

149, 169, 171, 176, 183, 187,

189

Kr uš ka 35 , 46 , 49 , 52 , 54 , 56 ,

59, 65, 66, 73, 74, 78, 83, 100,

112, 116, 123, 151, 154, 157,

158, 168, 173, 186, 189, 219

Kukuruz 124

K u p i n a 5 4 , 6 8 , 8 1 , 1 8 6 , 1 8 9

Kupus 16 , 71 , 83 , 86 , 92 , 94 ,

98, 123, 149, 152, 155, 157,

174

- k i se l i 145 , 228

L

l .ass i 11 8, 120- 123

L i met a 16, 50, 52, 53 , 61 , 62,

64, 66, 68, 72, 73, 77, 78,

1 0 1 , 109/ I 10, 112, 153, 174

I i pa , cv j e to v i 130

Luben ica 16 , 33 , 49 , 50 , 64/

77, 98, 108, 135, 157, 175,

186 , 189

Luce r na (a l f aa l f a ) 101 , 128 ,

155 , 203

Luk 35, 40, 90, 96, 99, 120,

148 , 149 , 152 , 153 , 172 , 176 ,

187, 189, 203, 228, 231

- m l a d i l u k 9 8

ML jek ov i t o b i l j e 40 , 196 ,

208 - 20 ' )

M

M a j č i n a d u š i c a 21 8

Ma l ine 33 , 52 , 60 , 62 , 73 , 76 ,

78, 110, 127, 128, 186, 188

M a n d a r i n a 3 5 , 4 6 , 5 4 , 6 8 ,

107, 176Mango 59 , 72 , 77 , 78 , 105 ,

109 , I I I , 112 , 116 , 120 , 123 ,

177, 186, 188

> u

165 , 175 , 184 , 203 , 204 , 209 ,219, 223

Mel asa 46, 63 , 66, 109

Me tv ica 32 , 39 , 58 , 59 , 61 , 63 ,

66 , 70 , 71 , 74 , 76 , 78 , 110 ,

I I I , 1 1 6, I 1 8, 1 2 0 - 1 2 1 , 1 2 6 ,

128, 130, 142, 219

- i n f u z 1 1 0 , 1 1 6

- u v a r a k 1 2 0 , 1 2 3

M l i j e k o 4 3 , 6 5 , 1 1 5 , 1 2 1 , 1 4 7 ,

163 , 206 , 227- r i ž i n o 1 1 8

- z o b e n o 1 1 5 , 1 2 1 , 1 5 1

- k o k o s o v o 7 7 , 1 0 7

- so j in o I 15 , 118, 121

- s i r u t k a 6 7 , 1 2 0

- k r a v l j e 3 9 , 1 1 5

- b i l j n o 1 1 6 , 1 2 1

M o g r a n j 1 5 2 , 1 5 3 , 1 5 7

M r k v a 1 6 , 2 3 , 3 7 , 3 8 , 4 5- 4 7 ,

54, 58, 65, 68, 88, 9 1 , 96, 98,102 , 124 , 148 , 149 , 151 , 152 ,

154, 156, 178, 187, 189

92 , 98 - 100 , 106 - 108 , 110 ,112 , 113 , 123 , 126 -128 , 130 ,

133, 140, 149, 153, 155, 170,

179, 183, 184, 186, 189

N e k t a r i n a 7 4 , 7 8 , 1 7 9

O

O c a t 9 1 , 9 2

O r i g a n o 8 6 , 2 1 9

PPapaja 62, 75, 78, 105, 109,

112, I 18, 150, 180, 186, 189,

228, 230

Papa r ,

- k a j e n s k i 1 4 1

P a p r i k a 1 6 , 4 6 , 7 1 , 7 2 , 8 5 , 8 6 ,

8 8 , 9 1 , 9 2 , 9 4 , 9 8 , 9 9 , I I I ,

148, 157, 180, 186, 189

Pas i f l o ra 64 , 77 , 78 , 105 , 106 ,

110, 112, 130, 219, 220Pas t rnak 46 , 173

Pe lud 40 , 108 , 151 , 203 ,

204 - 207

Peršin 32, 46, 68, 71, 83, 84,

87, 90, 91, 93-96, 102, 148,

149, 152, 154-157, 167, 169,

181, 187, 188

Piskavica, s jemenke 128

Pistač i 74

Porto, vino 78

Pšenica 39 202

- od jav ora 37, 46, 72, 141,

207

Sjemenke 39, 38, 77, 85, 202,

203, 221

- korijandera 111

- piskavice 128

- ko rom ač a 126, 217

Slad i 62 126 128 162 221



Pšenica 39, 202

- klice 32, 40, 116, 196, 197,201, 202

R

Rabarbara 100

Rajč ica 13, 25, 41, 47, 56, 78,

80, 84-86, 88, 91-96, 98,

100-102, 111, 121, 124, 149,

157, 166, 172, 176, 180, 182,

187, 189, 210

Rib iz 50, 68, 76, 186, 188Riža 39, 145, 203

Kižino mlijeko 118

Rogač 128

Rotkvica 46, 86, 94, 96,

149-153, 182, 203

Ruža, latice 66

S

Salata 16, 68, 96, 98, 99, 154,

160, 183, 187, 189, 202Salata cikorija 60, 87

Siru p 37, 66, 144, 219

Slad ić 62, 126, 128, 162, 221

Slado led 17, 71, 74

Smo kv a 39, 186, 188

Soja, 39, 40, 203, 231

- klice 202, 203

- lecitin 67, 198, 207

- mlijeko 115, 118, 121

Sojin lecitin 67, 198, 207

Stolisnik 222

Š

Šipak 126

Šljiva 16, 52, 72, 74, 77, 78,

126, 184, 186, 188

Šparoga 16, 71, 149, 184

Šp in al 16, 32, 46, 47, 71, 81,

84, 85, 96, 100, 102, 124, 148,

150, 149, 154, 156, 169, 178,

187, 186, 189

Šum sko v oć e 50, 68, 76

T

Tabasco 100-101

Tanini 74

Tetivika 222

> is

Tikva 150

Trešnja 63, 72, 76, 80, 185,

186, 188

- koštice 41

Trska, šeć erna 58, 94, 109,

116, 209

U

Ulje, maslinovo 91

V

V al er ij an a 222, 22 3

V rh nj e 35 , 147

Z

Z ač ini 25, 39, 105, 106, 123,

169

Zelena mahuna 150

Zob 151, 198

- mlijeko 115, 118, 151

Ž

Žitarice 15, 38, 39,115, 133,

135, 152,153, 197,198, 201,231

339

Antist, Claudia - Zdravlje Iz Prirodnih Sokova

Documents

Transcript of Antist, Claudia - Zdravlje Iz Prirodnih Sokova