1

Antikorupcijska

analiza

Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i odgovarajućih pravilnika

Zoran Gavrilović

direktor programa „Društvo protiv korupcije“ -

Biro za društvena istraživanja

Niš, jul 2011. godine

  2

1. Cilj i sadržaj analize

Ova analiza ima za cilj da utvrdi da li postojići normativni okvir, pre svega Zakon

o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 72/2009), ali i pravilnici (vidi

Aneks 3) koji su deo normativnog okvira utiče pozitivno ili negativno na nastanak i

razvoj korupcije, odnosno spremnost za borbu protiv korupcije svih aktera na nivou

ustanova za izvršavanje krivičnih sankcija (u daljem tekstu Ustanova). Da bi ostvarili tu

nameru analiza će biti izvršena na normativnom i funkcionalnom nivou.

Normativni nivo analize pod lupu stavlja diskreciona ovlašćenja nadležnog

ministra, direktora Uprave i upravnike ustanova, zatim diskreciona ovlašćenja onih koji

su zaduženi za prijem, sprovođenje programa postupanja, zdravstveno stanje

osuđenika i bezbednost u ustanovama. Pored diskrecionih ovlašćenja u fokusu

normativne analize biće transparentnost i sukob interesa na nivou sistema za izvršenje

krivičnih sankcija.

Posebno mesto u analizi će pripasti pitanju da li postoje efektivni mehanizmi za

utvrđivanje i sankcionisanje nezakonitih i/ili neetičkih radnji koje prijave zatvorenici,

njihovi zastupnici ili zaposleni u ustanovama. Postojanje te vrste zaštite je neophodan

ali nedovoljan uslov za borbu protiv korupcije, jer bez kažnjivosti nezakonitog ili

neetičkog (profesionalnog) postupanja nema ambijenta za efikasnu borbu protiv

korupcije.

Funkcionalni aspekt analize će biti usresređen na sagledavanje održivosti

sistema zatvaranja, odnosno utvrđivanja da li i na koji način postoji međuzavisnost

između potencijala za korupciju i stanja (tehničko, materijalno, kadrovsko,

normativno ...) u kojem se nalaze zavodi u Srbiji.

  3

Sa aspekta funkcionalne analize treba znati da je resocijalizacija osuđenih

građana Srbije primarna, odnosno manifestna funkcija ustanova. Ovo naglašavamo iz

razloga što se pitanje korupcije i uspostavljanje efikasnih sistema za borbu protiv

korupcije na nivou sistema za izvršavanje krivičnih sankcija ne može zamisliti bez

ostvarivanja ove funkcije. Upravo ova vrsta analize treba da pokaže održivost zavoda

(finansije, prostor, motivacija zaposlenih i uprave, znanja i veštine) kada je u pitanju

ostvarivanje od društva poverene funkcije – resocijalizacija osuđenih građana.

Neostvarivanje ove funkcije bi bio indikator neodrživosti zavoda, ali i pokazatelj

potencijala za korupciju na nivou ustanova.

Bitno je naglasiti da se korupcija ne sme posmatrati izolovano, tj. kao incident,

mada ima slučajeva kada je korupcija posledica hira, egzibicionizma, prestiža i običaja,

već kao refleksija na postojeći ambijent u kojem pojedinac ili grupa žele da ostvare

svoja (ne)zakonita prava na nezakonit ili/i neetičan način.

Predočena analiza ima preventivni karakter, jer se korupciji pristupa sa analitičke

i fenomenološke strane, bez želje da se bavi istragom.

Namera nam je da identifikujemo koje su to tačke rizika za nastanak i opstanak

korupcije. Takođe, želimo da ova analiza bude uvod u dijalog koji će unaprediti ili

inicirati mehanizme za borbu protiv korupcije posebno ako se ima u vidu da će od

naredne godine svi zavodi biti u zakonskoj obavezi da izrade i primene Planove

integriteta1.

Pored analize ovaj dokument sadrži i predloge preporuka (vidi Aneks 2) za

izmene normativnog okvira koji je u ne malom broju odudara od potreba sadašnjeg

vremena. Ovo se posebno odnosi na pravilnike koje je bilo teško naći, jer ne postoji

javno dostupna baza ovih propisa što samo po sebi može da bude uvod u

netransparentnost.

                                                            1 Opširnije na internet prezentaciji Agencije za borbu protiv korupcije:  

   http://www.acas.rs/sr_cir/sektor‐za‐poslove‐prevencije/planovi‐integriteta.html 

  4

2. Pojmovnik

Nakon uvoda sledi deo teksta u kojem ćemo izneti značenje pojmova koji će biti

u fokusu analize ili ćemo pomoću njih vršiti analizu.

Prvo ćemo se pozabaviti definicijom korupcije. Imajući u vidu oblast u kojoj

sprovodimo analizu, opredelili smo se za Klidgardovu2 definiciju korupcije koja glasi:

Korupcija = monopol + diskreciona ovlašćanja - odgovornost

Izbor ove definicije korupcije je pre svega uslovljen prirodom sistema za izvršenje

krivičnih sankcija u Srbiji koji sam po sebi predstavlja vrstu monopola, jer se izvršenjem

krivičnih sankcija bavi isključivo država. Zato se može govoriti o postojanju prirodnog

monopola, čije postojanje se mora uzeti u obzir kada se pravi ovakva analiza.

Diskreciono ovlašćenje je kada službeno ili odgovorno lice procenjuje

celishodnost preduzimanja neke radnje, pri čemu kriterijum za procenu celishodnosti

jeste interes službe, a ne neki drugi interes. Bitno je naglasiti da samo postojanje

diskrecionog ovlašćenja ne znači i postojanje korupcije. Ova mala, ali u suštini bitna

napomena je značajna, jer samo ako se diskreciona ovlašćenja zloupotrebe, odnosno

nepostojanje jasnog sistema pravila i kriterijuma može biti izvor za korupciju.

Zloupotrebe službenih ovlašćenja predstavljaju svako ponašanje koje je

protivpravno i protivno interesima službe, a posebno ono koje je protivno ustavu,

zakonu ili drugom pravnom propisu ili opštem aktu. Prema tome svako službeno lice čije

delatnosti nisu u saglasnosti sa interesima službe zloupotrebljava svoju službenu

dužnost. Ovo se delo sastoji u: iskorišćavanju svog službenog položaja ili ovlašćenja, u

prekoračenju granica svog službenog ovlašćenja ili u nevršenju svoje službene dužnosti

                                                            2 http://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Klitgaard 

  5

čime se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugome nanese kakva šteta ili se

teže povredi pravo drugog od strane službenog ili odgovornog lica.

Iskorišćavanje službenog položaja postoji kada službeno ili odgovorno lice

preduzima radnju koja je istina u okviru njegovog službenog položaja ili ovlašćenja, ali

to ne čini u interesu službe, nego da bi na taj način pribavilo za sebe ili za drugo fizičko

ili pravno lice kakvu korist (imovinskog ili neimovinskog karaktera) ili da bi drugome

nanelo kakvu štetu ili teže povredilo prava drugoga.

Prekoračenje službenog ovlašćenja postoji kad službeno ili odgovorno lice

preduzima radnje izvan granica službenog ovlašćenja čime pribavlja korist za sebe ili

drugoga ili drugome nanosi kakvu štetu ili mu teže povređuje neko pravo.

Neizvršenje službene dužnosti, postoji kad službeno ili odgovorno lice svesno i

voljno propušta da izvrši službenu radnju iz okvira svog ovlašćenja koju je dužno da

izvrši ili kad tu radnju izvršava na takav način da se ne može ostvariti onaj cilj koji treba

da bude ostvaren.

Treći element definicije o korupciji je prvi element definicije borbe protiv korupcije

koja glasi:.

Antikorupcija = integritet + antikorupcijski resursi + zainteresovana moć

Reč je o odgovornosti (krivičnoj i moralnoj), tj. integritetu kao mehanizmu za

jačenje te iste odgovornosti.

Integritet se javlja u tri forme: institucionalni, profesionalni i građanski.

Institucionalni integritet obuhvata individualnu čestitost, profesionalizam, etičnost,

institucionalnu celovitost i usklađenost, kao i način postupanja u skladu sa moralnim

vrednostima u cilju smanjenja rizika da se javna ovlašćenja obavljaju suprotno svrsi

zbog kojih su ustanovljena, što doprinosi poboljšanju kvaliteta rada institucije, a tim i

povećanju poverenja javnosti.

  6

Profesionalni integritet podrazumeva regulisanje korišćenja prava na ekspertizu

na način koji će omogućiti autonoman rad vlasnika ekspertize i onemogućiti zloupotrebe

ekspertize od strane stručnjaka kroz jasne i ostvarive sankcije do isključenja iz profesije

u vidu oduzimanja prava na ekspertizu.

Građanski integritet podrazumeva ostvarivanje prava na osnovu zakona i u

skladu sa zakonom uz spremnosti da se u slučajevima kršenja zakona koriste zakoniti

mehanizmi zaštite prava koja su uskraćena, kao i spremnost da se drugim građanima ili

grupama građana pruži podrška u ostvarivanju garantovanih prava na zakonit način.

Antikorupcijski resursi su normativni i institucionalni mehanizmi, zatim kadrovi,

znanja, prakse i veštine koje neposredno doprinose dijagnostikovanju, normiranju,

sankcionisanju, prevenciji i monitoringu korupcije.

Zainteresovana moć predstavlja postojanje aktera (pojedinaca, grupa i

institucija) koji su spremi da doprinesu borbi protiv korupcije koristeći svoja ovlašćenja i

uticaj na način kojim neće biti povređeni integritet borbe protiv korupcije.

Funkcionalna analiza institucije se zasniva na merenju održivosti, tj. stepena

ostvarivanje potreba, interesa i prava pripadnika i klijenata ustanove u skladu sa

internim i eksternim normativnim sistemom, odnosno koliko i kako ustanova ostvaruje

od društva podarene funkcije. Iz toga proizilazi da institucija može biti neodrživa sa

eksterne i interne strane. Interni aspekt neodrživosti se ogleda u nepostojanju

saglasnosti interesa pripadnika i klijenata institucija sa njenim materijalno-tehničkim,

normativnim i vrednosni sistemom. Eksterni aspekt se ogleda u nepostojanju

usaglašenosti društvene funkcije institucije sa njenim materijalno-tehničkim,

normativnim i vrednosnim sistemom.

Korupcija na nivou institucije predstavlja stanje neodrživosti institucija usled

koje nastaju alternativne strukture (upravljanja, komunikacije, koordinacije, kriterijumi,

vrednosti, modeli selekcije …) i latentna funkcionalnost (ulogu koju element ili deo

sistema ima u opstajanju neodrživog sistema). Tako neodrživost institucije stvara dve

vrste devijacija: inovativne i koruptivne. Inovativne devijacije su u funkciji povećanja

održivosti institucije, za razliku od koruptivnih koje kvare instituciju.

  7

Odsustvo održivosti institucije je put ka njenoj korupciji, jer koruptivno

organizovanje institucije je način da ona opstane, uspostavivši alternativan, odnosno

koruptivan način egzistiranja. Koruptivni oblik institucije je reakcija na stanje

dezorganizacije i anomije kako na nivou institucije, tako i na nivou društva3.

Sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče,

može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije

odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes.

Transparenost podrazumeva donošenje odluka u skladu sa načelima, zakonima

i drugim jasnim pravilima, kao i da postoji javna dostupnost informacija u skladu sa

zakonom koji reguliše ovu oblast I u skladu sa izgradnjom integriteta i poverenja u

institucije.

                                                            3 Opširnije u S.Gredelj, Z.Gavrilović, N.Šolić (2005) Profesija (i) korupcije, Beografika, Beograd

  8

3. Analiza

U ovom delu prvo ćemo analizirati Zakon o izvršenju krivičnih sankcija (u daljem

tekstu Zakon).

Na početku se može zapaziti da sam Zakon uspostavlja oligarhijsku distribuciju

moći i vlasti na nivou ustanova za izvršenje sankcija.

Član 26

Upravom rukovodi direktor Uprave.

Direktora Uprave, na obrazložen predlog ministra nadležnog za pravosuđe, postavlja Vlada Republike Srbije, na pet godina.

Direktor Uprave predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji.

Za direktora Uprave može biti postavljeno lice koje ima visoku školsku spremu i najmanje devet godina radnog iskustva posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.

Član 27

Zavodom rukovodi upravnik zavoda.

Upravnika zavoda, na obrazložen predlog direktora Uprave raspoređuje ministar nadležan za pravosuđe.

Upravnik zavoda zastupa zavod i odgovoran je za zakonit i pravilan rad u zavodu.

Upravnik zavoda može imati zamenika koga, na obrazložen predlog direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za pravosuđe.

Za upravnika zavoda i zamenika upravnika može biti raspoređeno lice koje ima sedam godina radnog iskustva na poslovima izvršenja sankcija, u pravosuđu, advokaturi, vojsci ili policiji, posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.

  9

Član 28

Službom u zavodu rukovodi načelnik službe.

Načelnika službe, na obrazložen predlog upravnika zavoda, raspoređuje direktor Uprave.

Za načelnika službe može biti raspoređeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine i koje ima pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajućim poslovima

Kao što se može videti izbor direktora Uprave, direktora ustanove i načelnika

službe u okviru ustanove se vrši na diskrecioni, netrasparentan način i sa opštim

uslovima i bez konkursa.

Zašto je to problem? Kakve to veze ima sa korupcijom ili borbom protiv

korupcije?

Prvo, način izbora tj. postavljanje nekoga u ulogu predlagača može njega da

pretvori u patrona (zaštitnika) sebi podređenog. Van svake sumnje je da je sama

evaluacija podređenog od strane nadređenog determinisana i činjenicom da je

evaluator predložio evaluisanog na položaj koji sada evaluira, a moguće da sutra mora

da ga sankcioniše.

To dovodi do sukoba interesa kada nastanu potrebe za istragom i/ili

sankcionisanjem kršenja zakona od strane nadređenih koji su te iste predložili i/ili

izabrali.

Sve napred navedeno nas vodi ka zaključku da je upravljački deo sistema za

izvršenje krivičnih sankcija jednakiji od ostalih segmenata ovog sistema. Interesna

simbioza upravljača (nadležni ministar, direktor Uprave, upravnik ustanove, načelnik

službe) stvara respektabilnu količinu vlasti i moći od čije volje ne zavisi samo kvalitet

upravljanja već i ostvarivanje resocijalizacijske funkcije ustanova u čemu kažnjivost za

učinjene prekršaje zakona ima neprocenjiv značaj. Upravljači su ti koji imaju štap koji

nekažnjivo mogu da (zlo)upotrebe, jer ne moraju da kažu šta je to što mora da se uradi,

a da se ne bi „dobio“ štap ili dobijala šargarepa.

  10

Zato je od suštinskog značaja usvajanje rešenja prema kojem bi Odbor za

pravosuđe i upravu kao nadležni skupštinski odbor imao predlagačku moć ili mogućnost

da zajedno sa Odborom za rad, boračka socijalna pitanja, Odborom za zdravlje i

porodicu, Odborom za odbranu i bezbednost organizuju javno slušanje pri izboru

direktora Uprave. Druga mogućnost je da se izbor direktora Uprave vrši na osnovu

javnog konkursa gde bi sastav izborne komisije bio upotpunjen predstavnicima stručne i

zainteresovane javnosti, u prvom redu organizacija civilnog društva. Učesnici konkursa

bi morali da predstave plan rada koji bi bio u saglasaju sa strateškim opredeljenjima na

nivou države u ovoj oblasti, kao i konkretizaciju pozitivnih međunarodnih praksi sa

refereiranjem na EU.

Deo Zakona, odeljak III je posvećen javnosti rada ustanova u sistemu izvršenja

krivičnih sankcija. Transparenost rada je garantovana članovima 29 i 30 Zakona.

Član 30

Pojedinačne i grupne posete zavodu može da odobri direktor Uprave.

Posebno će se voditi računa da se omogući poseta predstavnika domaćih i stranih institucija i udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava, predstavnika sredstava javnog informisanja, naučnih radnika koji se bave proučavanjem kriminaliteta, kao i studenata odgovarajućih fakulteta.

Direktor Uprave može licima koja posećuju zavod odobriti razgovor sa osuđenim licima ili određenim osuđenim licem, uz prisustvo ili bez prisustva ovlašćenog službenog lica.

U članu 30 se javljaju diskreciona ovlašćenja upravnika ustanove koja mogu da

utiču na javnost rada. Naime, ostvarivanje prava posete mora da bude regulisano na

način da se specifikuje ko i pod kojim uslovima/kriterijumima može da ostvari

pojedinačnu ili/i grupnu poseta, a da to ne bude u u domenu diskrecionog ovlašćenja

upravnika ustanove.

U narednom delu bavićemo se analizom diskrecionih ovlašćenja na nivou

članova Zakona.

Prvi član zakona koji ima diskrecioni sadržaj se odnosi na pravo odstupanja od

redosleda upućivanja i raspoređivanja.

  11

Član 37

Osuđeni se upućuje na izdržavanje kazne zatvora saglasno rasporednom aktu ministra nadležnog za pravosuđe.

Izuzetno, na molbu osuđenog, direktor Uprave može iz opravdanih razloga odstupiti od rasporednog akta i promeniti mesto izvršenja kazne.

Protiv rešenja direktora Uprave iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

....

Formulacija „izuzetno, na molbu osuđenog, direktor Uprave može iz opravdanih

razloga odstupiti od rasporednog akta i promeniti mesto izvršenja kazne” daje pravo

direktoru Uprave da iz opravdanih razloga koji nisu jasno navedeni odstupi od

rasporednog akta i promeni mesto izvršenje sankcije.

U delu Zakona koji reguliše pravo na dopisivanje javlja se novo diskreciono

ovlašćenje uprave u zavodu zatvorenog tipa.

Član 75

Osuđeni ima neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku.

U zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, zavodu zatvorenog tipa i zatvorenom odeljenju zavoda, na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, prvostepeni sud u sedištu zavoda može, ako to nalažu zahtevi održavanja reda, sigurnosti i bezbednosti, sprečavanja krivičnih dela i zaštita oštećenih, doneti odluku da se, na određeno vreme, tekst pisama nadzire. Iz istih razloga sud može uskratiti dopisivanje.

Protiv odluke suda iz stava 2. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana neposredno višem sudu. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.

U slučaju sumnje na slanje i primanje nedozvoljenih stvari putem pisma, pismo upućeno osuđenom, kao i pismo koje on upućuje, otvoriće se u njegovom prisustvu i pregledati. Nedozvoljene stvari će se oduzeti.

Osuđeni ima pravo na dopisivanje bez nadzora sa braniocem, Zaštitnikom građana ili drugim državnim organima i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava.

Diskreciono ovlašćenje se ogleda u stavu „U slučaju sumnje na slanje i primanje

nedozvoljenih stvari putem pisma, pismo upućeno osuđenom, kao i pismo koje on

upućuje, otvoriće se u njegovom prisustvu i pregledati.”. U isto vreme ovaj član

smanjuje transparetnost, jer uskaraćuje pravo obraćanja domaćim organizacijama koje

  12

se bave zaštitom ljudskih prava ili bilo kojoj drugoj organizaciji civilnog drustva koja je

registrovana i radi u skladu sa zakonima države Srbije. Na ovaj način su domaće

organizacije stavljene u nejednak položaj. Sve navedeno važi i za član 76. Zakona koji

reguliše pravo telefoniranja.

Sledeći član koji daje diskreciono ovlašćenje direktoru Uprave je član 90.

Član 90

Na molbu lica koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do šest meseci, direktor Uprave može odobriti da za vreme trajanja kazne obavlja poslove na radnom mestu na kome je bilo zaposleno u vreme prijema naloga za izdržavanje kazne, ako za to postoje opravdani razlozi, a krivično delo za koje je osuđeno nije u vezi s tim poslovima.

Nepostojanje jasnih kriterijima na osnovu kojih direktor Uprave donosi odluku,

kao i odsustvo obaveze da traži i dobije mišljenje službe za tretman stvaraju ovo

postupanje diskrecionim.

Odustvo kriterijuma koji bi bili u funkciji resocijalizacije osuđenika, daju upravniku

zavoda diskreciono ovlašćenje pri davanu novčane nagrade, koja je predviđena članom

94.

Član 94

Upravnik zavoda može osuđenog novčano nagraditi za uspehe u radu.

Najviši iznos naknade i nagrade za rad određuje direktor Uprave.

Isto važi i za naredni član Zakona.

Član 95

Osuđeni može slobodno raspolagati sa 70% naknade i nagrade za rad, a ostatak mu se ostavlja na štednju.

Upravnik zavoda osuđenom može odobriti trošenje sredstava sa štednje ako je novac neophodan osuđenom ili njegovoj porodici.

  13

Upravniku zavoda se ostavlja diskreciono ovlašćenje da proceni da li je novac

“neophodan osuđenom ili njegovoj porodici”, a bez obaveze da konsultuje službu

tretmana, jer je rad mera koja može da ima uticaj na resocijalizaciju. Zato bi bilo dobro

da se taksativno navede za šta može da koristi novac koji se nalazi na štednji, uz

prethodno mišljenje službe tretmana.

U članu 104. diskreciona ovlašćenja upravnika Zavoda imaju veću zakonsku

snagu nego stručna procena lekara.

Član 104

Na zahtev osuđenog, upravnik zavoda može odobriti specijalistički pregled osuđenog, ako takav pregled nije odredio lekar.

Troškove pregleda tada snosi osuđeni, ako upravnik zavoda drukčije ne odredi.

Diskreciono ovlašćenje upravnik zavoda ima pri određivanju snošenja troškova.

Kao u slučaju člana 104. i u slučaju člana 111. ne postoji jasan kriterijum na

osnovu čega upravnik zavoda donosi odluku da odobri vanredno školovanje osuđenika,

kao ni obavezu da upravnik dobije mišljenje službe tretmana.

Član 111

Upravnik zavoda može osuđenom odobriti vanredno školovanje.

Troškove vanrednog školovanja snosi osuđeni.

U delu zakona koji reguliše ostvarivanje posebnih prava osuđenika, kao mesto izvora

diskrecionih ovlašćenja je član 115.

Član 115

Osuđenom koji se posebno dobro vlada i zalaže u ostvarivanju programa postupanja upravnik zavoda može dodeliti sledeća posebna prava:

….

  14

Naime, ključni pojam “dobro vlada i zalaže” nije definisan u smislu da su

navedena konkretna ponašanja osuđenika koja bi se smatrala dobrim vladanjem i

zalaganjem.

Diskreciona ovlašćenja direktoru Uprave daje i član 116.

Član 116

Na molbu osuđenog ili predlog upravnika zavoda, kad za to postoje opravdani razlozi, direktor Uprave može osuđenog premestiti iz jednog zavoda u drugi zavod.

Direktor Uprave može, iz razloga bezbednosti, osuđenog premestiti po službenoj dužnosti.

Protiv odluke direktora Uprave iz st. 1. i 2. ovog člana osuđeni ima pravo žalbe ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od prijema odluke. Žalba na odluku direktora Uprave ne odlaže izvršenje rešenja.

Formulacija “kad za to postoje opravdani razlozi” zahteva dodatno definisanje,

odnosno specifikaciju koji su to opravdani razlozi kako bi sama odluka bila što manje

posledica (ne)volje direktora uprave, kao i spremnosti upravnika zavoda da predloži.

Promena bi se sastojala u izradi liste uslova pod kojima se može tražiti zahtev, kao i

liste uslova pod kojima upravnik zavoda, ali i direktor Uprave donosi ovu vrstu odluke.

Takođe, od važnosti bi bilo da se uvede obaveza traženja i dobijanja mišljenja službe

tretmana zavoda.

U članu 155 se susrećemo upravljačkim diskrecionim ovlašćenjima.

Član 155

Upravnik zavoda obustavlja izvršenje disciplinske mere upućivanja u samicu ako oceni da je disciplinska mera postigla svoju svrhu i pre njenog isteka.

Upravnik zavoda obavezno prekida izvršenje disciplinske mere upućivanja u samicu ako po pismenom mišljenju lekara dalji boravak u samici ugrožava zdravlje osuđenog.

Diskreciono ovlašćenje upravnik zavoda u ovom člana Zakona se ogleda u

mogućnosti da on bez prethodne konsultacije sa službom tretmana izvrši procenu da li

je disciplinska mera postigla svoj cilj.

  15

Ovde ne samo da se radi o diskrecionom ovlašćenju koje daje zakon, već se

narušava princip podele odgovornosti, između upravnika i stručnih službi koje rade na

resocijalizaciji osuđenika. Naime upravnik zavoda treba da se stara o materijalnim,

tehničkim, organizacionim i zakonitim aspektima funkcionisanja zavoda, dok služba

tretmana treba da radi na resocijalizaciji osuđenih građana. Imajući to u vidu, stručnost

za procenu da li su disciplinske mere dale rezultat treba da bude u nadležnosti službe

tretmana, tj. onih koji sprovode programe postupanja.

Diskreciona ovlašćenja upravnika zavoda se ne odnose samo na prava

osuđenika, već i na prava zaposlenih.

Član 265

Kad potrebe službe to zahtevaju, zaposleno lice obavezno je da radi duže od punog radnog vremena.

Direktor Uprave i upravnik zavoda mogu, po potrebi službe, zaposlenom licu odložiti ili prekinuti godišnji odmor.

Zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez svoje saglasnosti biti privremeno upućeno na odgovarajuće radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najduže jednu godinu.

Rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog lica donosi direktor Uprave. Protiv rešenja o privremenom upućivanju može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od osam dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Zaposleno lice koje je upućeno na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa opštim propisima.

Kao što se može videti u članu 265. Upravnik zavoda može ograničiti prava koja

regulišu oblast rada.

Neizvesnosti položaja zaposlenih u zavodima doprinosi diskreciono ovlašćenje

koje imaju direktor Uprave i upravnik zavoda. Sa aspekta radne motivacije

destimulativan je princip kolektivnog nagrađivanja.

Član 268

Direktor Uprave donosi odluku o nagrađivanju zaposlenih, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, za izuzetno zalaganje na radu u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre nagrađivanja.

  16

U uvodnom delu smo naglasili značaj kažnjivosti kao pretpostavke za borbu

protiv korupcije. Članom 266 se stvara uslovna kaznjivost, jer za teže povrede radne

discipline zaposleni može, ali i ne mora da izgubi posao.

Član 266

Za lakše i teže povrede radnih obaveza i dužnosti zaposleni u Upravi odgovaraju disciplinski.

Pored lakših povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, lakšom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se svako ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi.

Pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, težom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se i:

….

Za lakšu povredu radne obaveze koja se odnosi na ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi, direktor Uprave, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, može izreći novčanu kaznu po sprovedenom disciplinskom postupku u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre izricanja.

Pored diskrecionih ovlašćenja koja u odsustvu jasnih kriterijuma i efektivnih

mehanizama kontrole postaju izvor zloupotreba i korupcije, sukobi interesa takođe

predstavaljaju potencijalno izvorište ne samo korupcije, već prepreku za borbu protiv

korupcije.

Naime, zakon je regulisao izbor nosioca upravljačkih funkcija (direktor Uprave,

načelnik zavoda i načelnik službe) na način da nadređeni predlaže izbor podređenog,

čime se stvara prostor za sukob interesa pri ocenjivanju rada i utvrđivanju odgovornosti

za nezakonito i neetično postupanje.

  17

Evo konkretnog primera.

Član 114a

Ako osuđeni smatra da je njegovo pravo povređeno postupanjem upravnika, može podneti pritužbu direktoru Uprave.

Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da pritužba nije podneta iz razloga navedenog u stavu 1, pritužbu će dostaviti nadležnom organu i o tome će obavestiti osuđenog.

Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može da ispita osnovanost pritužbe i neposrednim uvidom u svu relevantnu dokumentaciju zavoda, razgovorom sa upravnikom i zaposlenima u zavodu, razgovorom sa osuđenim koji je podneo pritužbu i drugim osuđenima, bez prisustva zaposlenih u zavodu.

Ako se utvrdi da je pritužba osnovana, direktor Uprave će naložiti da se otkloni povreda prava osuđenog.

Ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja zaposlenog, direktor Uprave obavestiće pismeno upravnika zavoda i lice ovlašćeno za vršenje nadzora, a ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja upravnika obavestiće lice ovlašćeno za vršenje nadzora.

Osuđenik ima pravo da podnese pritužbu na rad upravnika zavoda direktoru

Uprave koji je tog istog upravnika zavoda predložio da bude izabran na tu funkciju.

Opravdano se može postaviti pitanje koji je motiv direktora Uprave da pokrene postupak

i sankcioniše osobu koju je sam predložio da obavlja taj posao. Ono što dodatno

doprinosi bojazni da sukob interesa može biti prepreka u kažnjavanju eventualno

počinjenog nezakonitog dela je formulacija “Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može

da ispita osnovanost pritužbe” koja bi trebala da ima imperativno znanje tj umesto reči

“može” da stoji “mora”.

U ovom delu teksta analiziraćemo dva pravilnika.

Prаvilnik o tretmаnu, progrаmu postupаnjа, rаzvrstаvаnju i nаknаdnom

rаzvrstаvаnju osuđenih licа objavljen u "Službenom glаsniku RS", br. 72/2010 od

8.10.2010. godine. Nastao kao deo normativnog okvira koji reguliše oblast izvršenja

krvičnih sankcija.

U člаnu 14 Pravilnika se kaže da „Odluku o progrаmu postupаnjа, u sklаdu sа

Zаkonom o izvršenju krivičnih sаnkcijа (u dаljem tekstu: Zаkon), donosi uprаvnik

zаvodа nа osnovu predlogа stručnog timа“. Već ranije smo u analizi o Zakonu naznačili

postojanje dominacije normativne nad resocijalizacijskom funkcijom. To se upravo vidi i

  18

u članu 14. Pravilnika. Naime, diskreciono ovlašćenje je samo uslovno smanjeno

imajući u vidu da upravnik zavoda može, ali i ne mora da usvoji mišljenje stručnog tima,

bez obaveze da da obrazloženje donete odluke i mogućnosti da stručni tim u slučaju

neslaganja ima mogućnost žalbe.

Isto važi i za član 15 koji glasi „Progrаm postupаnjа se menjа u sklаdu sа

procenom ponаšаnjа osuđenog, stepenom njegove sаrаdnje u reаlizаciji progrаmа,

postignutim rezultаtimа i okolnostimа koje mogu nаstаti tokom izvršenjа

kаzne.Zаposleni nа poslovimа tretmаnа - vаspitаč pokreće inicijаtivu zа izmenu

progrаmа postupаnjа i dostаvljа je stručnom timu zаvodа. Uprаvnik zаvodа, nа predlog

stručnog timа, menjа progrаm postupаnja“ zatim član 23 „Osuđenom se posebnа prаvа

dodeljuju u okviru grupe, nа osnovu posebno dobrog vlаdаnjа i zаlаgаnjа u ostvаrivаnju

progrаmа postupаnjа i reаlizаciji individuаlnih ciljevа. Odluku o dodeljivаnju posebnih

prаvа, u sklаdu sа Zаkonom, donosi uprаvnik zаvodа, nа obrаzloženi predlog stručnog

timа“ i član 37 „Odluku o nаknаdnom rаzvrstаvаnju osuđenog donosi uprаvnik zаvodа,

u sklаdu sа Zаkonom, nа obrаzložen predlog stručnog timа. Odlukа sаdrži obrаzložene

rаzloge zа nаknаdno rаzvrstаvаnje osuđenog“.

Drugi pravilnik koji će biti predmet analize je „Prаvilnik o kućnom redu kаzneno-

poprаvnih zаvodа i okružnih zаtvorа (Službeni glаsniku RS", br. 72/2010 od 8.10.2010.

godine).

U članu 51 ovaj Pravilnik daje diskreciono pravo upravniku zavoda da „može

odobriti posete i drugim dаnimа ukoliko zа to postoje oprаvdаni rаzlozi“. Isto važi i za

član 56 kojim upravnik zavoda može da „dozvoli prijem stvаri osuđenom preko

dozvoljene težine“

U članu 4 Pravilnika o određivаnju poslovа čije je obаvljаnje nespojivo sа rаdom

u Uprаvi zа izvršenje zаvodskih sаnkcijа postoji grupa diskrecionih ovlašćenja pri

odobravanju poslova na osnovu ugovorа o privremenim i povremenim poslovimа i

ugovorа o delu.

  19

Člаn 4.

Izuzetno od odredbe člаnа 2. tаčkа 4) ovog prаvilnikа, pojedine poslove postаvljenа licа mogu obаvljаti

po odobrenju ministrа prаvde, zаposleni u sedištu Uprаve po odobrenju direktorа Uprаve, а zаposleni u

zаvodimа po odobrenju uprаvnikа zаvodа uz prethodnu sаglаsnost direktorа Uprаve.

Postаvljenа i zаposlenа licа podаtke prikupljene nа rаdu u Uprаvi mogu objаvljivаti sаmo uz sаglаsnost

direktorа Uprаve.

Problem diskrecionih ovlašćenja i netransparetnosti karakterističan je i za

Pravilnik o vršenju službe obezbeđenja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija

(Službeni glasnik SRS broj 30/78) u članu 31. Ovim članom se upravniku zavoda ili

rukovodiocu službe daje pravo da bez specifikovanih kriterijima i pokazatelja mogu da

narede pretres. Pored toga, Pravilnikom nije regulisano ko može da bude i kako se bira

svedok

Prаvilnik o nаčinu sprovođenjа Progrаmа zаštite učesnikа u krivičnom postupku

u zаvodimа zа izvršenje zаvodskih sаnkcijа ("Službeni glаsnik RS", br. 19/2006 od

7.3.2006. godine) u članu 8 daje diskreciono ovlašćenje nadležnom sudu i Jedinici za

zaštitu ko može da poseti lice koje uživa pravo na zaštitu.

Kada je u pitanju Prаvilnik o određivаnju, upotrebi i čuvаnju držаvne, službene i

poslovne tаjne u ustаnovаmа zа izdržаvаnje kаzne zаtvorа ("Službeni glаsnik SRS", br.

49/79.) potrebno je da se u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i

zaštitu podataka o ličnosti utvrdi da li i u kojoj meri ovaj Pravilnik dovodi u pitanje

princip transparenosti kako je to zakonom definisano.

Kao i u slučaju Zakona i u članu 30. Pravilnika o o disciplinskim prestupima, merama

i postupku prema osuđenim licima upravnik zavoda ima diskreciono pravo da proceni

“oceni da je disciplinska mera postigla svoju svrhu i pre njenog isteka.“

  20

4. ZAKLJUČAK

Nakon iznetih analiza pravnog okvira možemo zaključiti da postojeći zakonski

ovkir u delu izvršenja krivičnih sankcija ima slabe tačke koje mogu biti izvor potencijalne

korupcije. One su u prvom redu vezane za postojanje diskrecionih ovlašćenja, ali i

karaktera distribucije moći koja postoji unutar ovog podsistema.

Kao što smo već naglasili Zakon u velikoj meri doprinosi stvaranju vertikalne ose

moći, tj. moći, prozilazi iz odredbi Zakona i pravilnika koji regulišu postupanja direktora

Uprave, upravnika zavoda i načelnika službe na nivou zavoda i njihovu kažnjivost za

kršenje zakonskih i/ili etičkih propisa.

Shema vertikalne ose moći

  21

Pored vertikalne postoji i horizontalna osa moći, tj. moć koju imaju akteri koji imaju

funkciju resocijalizacije osuđenih lica na nivou zavoda, kao i moć koju imaju institucije

koje se bave kontrolom/odit/monitoringom funkcionisanja Uprave i zavoda. To su pre

svega:

• nadležni skupštinski odbori

• organizacije civionog društva koje deluju na državnom i međunarodnom nivou,

• strukovna i profesionalna udruženja

• sindikati zaposlenih u zavodima

Shema horizontalne ose moći

  22

Diskreciona ovlašćenja sama po sebi nisu izvor zloupotreba i korupcije, ali

nepostojanje mehanizama za sprečavanje i sankcionisanje zloupotreba koje mogu

nastati kao deo (ne)savesnog postupanja nosilaca upravnih fukcija na nivou sistema za

izvršenje krivičnih sankcija može da stvori ambijent u kojem će zloupotreba biti

legitiman izbor.

Drugim rečima, ako ne postoji kontra moć onoj moći koja se nalazi na vertikalnoj osi

i u „rukama“ nosilaca upravljači funkcija, u formi stručne kotrole, povećane

transparentnosti, demokatrske kontrole i saradnje sa akterima koji se nalaze na

horizontalnoj osi moći, doćićemo do moći između vertikalne i horizontalne ose gde će

vertikalna osa moći dominirati nad horizontalnom preko diskrecionih ovlašćenja koja po

Zakonu imaju nosioci upravljačkih funkcija.

Na taj način se direktno utiče na ostvarivost resocijalizacijske funkcije ustanova.

U uslovima nedostatka potrebnih materijalnih, tehničkih, organizacionih i kadrovskih

kapaciteta, ustanove su u mogućnosti da ostvare samo fukciju prostornog isključivanja

osuđenih građana iz društva, tj. njihovo zatvaranje.

Član 2

Svrha primene krivičnih sankcija jeste suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju čovek i druge osnovne društvene vrednosti. Ova svrha se ostvaruje putem izvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.

Neostvarivanjem resocijalizacije prostorno isključivanje se pretvara u društveno

isključivanje koje se ostvaruje putem „zatvorske inkluzije“. Zatvorska inkluzija

predstavlja način latentne socijalizacije osuđenika gde tokom izdržavanja kazne

osuđenik usvaja znanja, veštine i vrednosti čime prihvata kriminalnu karijeru kao svoj

način života. U prilog tome govori podatak o visokom stepenu recidivizma kod osuđenih

lica.

  23

Upravo opisano stanje utiče na ostvarivanje zakonske obaveze:

Član 31

Svrha izvršenja kazne zatvora je da osuđeni tokom izvršenja kazne, primenom odgovarajućih programa postupanja, usvoji društveno prihvatljive vrednosti u cilju lakšeg uključivanja u uslove života posle izvršenja kazne kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

Sve napred napisano nas upućuje na zaključak da korupcija u sistemu za

izvršenje krivičnih sankcija ima glavne uzroke u:

Diskrecionim ovlašćenjima koja imaju nosioci upravljačkih funkcija

Netransparenosti postupka izbora nosilaca upravljačkih funkcija

Postojanje sukoba interesa između nosilaca upravljačkih funkcija pri

evaluaciji, postupcima utvrđivanja kršenja zakona i etičkih principa

Netrasparenosti sistema nagrađivanja i sankcionisanja kako za osuđenika

tako i za zaposlene u ustanovama

Nepostojanje efektivnih mehanizama sankcionisanja i nagrađivanja

osuđenika i zaposlenih u ustanovama

Postojanje diskrenicionih ovlašćenja i netransparenost negativno utiču na

ostvarivanje resocijalizacijske funkcije, čime na posredan način korupcija utiče na

recidivizam kod osuđenika i brojnost u zavodima. Naime, nepostojanje jasnih kriterijima

i procedura za ostvarivanje prava osuđenika te nagrada za dobro i odgovorno

ponašanje smanjuje motivaciju osuđenika za resocijalizaciju. Postojeći voluntarizam i

diskreciona ovlašćenja od nagrada pravi “pokretnu metu”, što za posledicu ima razvoj

svesti kod osuđenika da ostvarivanje nagrade i prava zavisi od volje i dobrih odnosa sa

vlasnikom diskrecionih ovlašćenja.

U sličnoj poziciji su zaposleni, koji usled slabe sindikalne i profesionalne

organizovanosti između borbe za prava i mogućih problema koji uključuju gubitak posla

i konformizma kao rekacije na stanje dezorganizacije u većini slučajeva biraju ovo

drugo.

  24

Posmatrajući ovo kroz prizmu potencijala za korupciju, lako se da zaključiti da sa

jedne strane imamo veoma loš položaj zaposlenih bez efektivne sindikalne zaštite, a sa

druge strane arbitraran sistem kažnjavanja. To upućuje na hipotezu o sindikalnoj funkciji

korupcije4, jer ona je ta koja “hladi” nezadovoljstvo zaposlenih u rigidnom sistemu u

kojem nije moguće ostvariti svoja prava i gde nije jasno kako se dolazi do nagrade i

sankcije.

Međutim nisu svi zaposleni u istom položaju. Posebna vrsta zloupotrebe položaja

i ovlašćenja proizilazi iz posedovanja prava ekspertize koju imaju zaposleni čije radno

mesto zahteva fakultetsko obrazovanje, a koji su svojim radom nesporedno angažovani

u radu sa osuđenicima. Oni su u situaciji da davanjem svog mišljenja na osnovu

espertiza zloupotrebe svoj položaj, a da za to ne budu kažnjeni. Sa druge strane,

zaposleni koji rade sa osuđenicima zbog odsustva profesionalne autonomnosti i zaštite

strukovnih udruženja mogu biti u funkciji legalizacije nezakonitih radnji direktora Uprave

i upravnika zavoda ili nekog drugog prema kojem je vlasnik ekspertize u zavisnom

položaju.

Zakon i pravilnik nisu na adekvatan način regulisali oblast zloupotrebe prava na

ekspertizu, te je sama kažnjivost u zakonskom i etičkom smislu niska, a i kada se desi

ne postoje jasne procedure i kriterijumi.

Posmatrano iz vizure sistema i njegove fukcije, sistem za izvršavanje krivičnih

sankcija u nedostatku potrebnih resursa ustanova svoju funkcionalnost je redukovao sa

resocijalizacijske na isključivanje osuđenih građana i njihovo etiketiranje, što za

posledicu ima jačanje zatvorske inkluzije. U takvom sistemu korupcija je funkcionalna

pojava jer nudi nagradu za lojalnost, mogućnost da se ostvare prava i nagrade cije

ostvarenje zavisi od volje uprave i vaspitača. Krajnji rezultat svega opisanog (dodaj, je)

da postojeća zakonska i podzakonska regulativna imaju negativan efekat na

resocijalizaciju osuđenika, što direktno utiče na visok stepen recidiva, a time doprinosi

problemu prenaseljenosti Zavoda.

                                                            4 Opširnije u S.Gredelj, Z.Gavrilović, N.Šolić (2005) Profesija (i) korupcije,Beografika, Beograd 

  25

Zato je od presudnog značaja za unapređenje resocijalizacijske funkcije Zavoda

stvaranje mehanizama koji će struku i stručnjake postaviti u funkcionalno nezavisan

položaj u odnosu na upravljačku strukuru, odnosno sektor koji je nadležan za

resocijalizaciju osuđenika treba da postane jednak partner, a ne podređen, upravljačkoj

strukturi.

Pored jačanja profesionalnog organizovanja koje bi bilo u funkciji jačanja

profesionalnog integriteta, jedna od mera bi bila stvaranje interinstitucionalnog

konzilijuma koji bi se bavilo stručnim aspektima resocijalizacije i rešavanjem konkretnih

slučajeva, a čijem radu bi prisustvale i organizacije koje se bave zaštitom prava

osuđenika. Upravo ova vrsta profesionalne demokratizacije i nadzora je put sa jedne

strane sprečavanju zloupotreba prava ekspertize, a sa druge većem uticaju na

normativna akta koji su u domenu resocijalizacije osuđenika. Na kraju krajeva ovo

rešenje bi bila samo nadogradnja postojeće Zakonom date mogućnosti da se za stručni

nadzor angažuju stručne institucije i pojedinci.

Član 270

Nadzor rada Uprave vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.

…

Za nadzor nad stručnim radom mogu se angažovati naučne i stručne ustanove i pojedinci.

  26

Okvir za borbu protiv korupcije u zatvorskom sistemu bi trebao da ima sledeće prioritete:

• smanjenje i kontrolu diskrecionih ovlašćenja

• povećanje transparenosti postupka izbora nosilaca upravljačkih funkcija

• povećanje transparenosti sistema nagrađivanja i sankcinisanja u delu

izvršavanja programa postupanja

• povećanje efektivnosti mehanizama kažnjivosti,

• izgradnja mehanizama eksterne kontrole od strane stručnjaka,

profesionalne zajednice, organizacija civilnog društva i skupštinskih odbora

u prvom redu Odbora za pravosuđe i upravu, Odbora za odbranu i

bezbednost, Odbora za rad, boračka socijalna pitanja i Odbora za zdravlje

i porodicu,

• ugradnja eksplicitnih antikorupcijskih odredbi u Zakon i pravinike, a

posebno razvijanje etičkih standarda kao mehanizam borbe protiv

korupcije.

Pored navedenog borbi protiv korupcije bi doprinela: izgradnja mehanizama

konsultacije pri izradi normativnih akata Uprave, stvaranje efektivnih mehanizama

profesionalnog i sindikalnog organizovanja zaposlenih u ustanovama, odnosno

unapređenje položaj zaposlenih sa aspekta zaštite prava, tj. izvesnosti nagrada i

sankcija.

  27

ANEKS 1

Tabela 1. Sumarni pregled normativni akata čiji članovi doprinose rastu diskrecionih ovlašćenja, netransparentnosti i sukobu interesa

Normativni akt Oštećene grupe

Diskreciona ovlašćenja Transparentnost Sukob

interesa

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija

Osuđenici 37, 75, 90, 94, 95, 104, 111, 115, 116,

155 30 26, 27, 28

Zaposleni 265, 266, 268

Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i

naknadnom razvrstavanju osuđenika

Osuđenici 14, 15,23,37

Zaposleni

Pravilnik o kućnom redu kazneno-popravnih domova i okružnih zatvora

Osuđenici 54,56

Zaposleni

Pravilniku o određivаnju poslovа čije je obаvljаnje nespojivo sа rаdom u

Uprаvi zа izvršenje zаvodskih sаnkcijа

Osuđenici

Zaposleni 4

Pravilnik o vršenju službe obezbeđenja u ustanovama za

izvršenje krivičnih sankcija

Osuđenici 31 31

Zaposleni

Prаvilnik o nаčinu sprovođenjа Progrаmа zаštite učesnikа u

krivičnom postupku u zаvodimа zа izvršenje zаvodskih sаnkcijа

Osuđenici 9

Zaposleni

Prаvilnik o određivаnju, upotrebi i čuvаnju držаvne, službene i poslovne

tаjne u ustаnovаmа zа izdržаvаnje kаzne zаtvorа

Javnost 13

Osuđenici 11, 13

Pravilnik o disciplinskim prestupima, merama i postupku prema osuđenim

licima Osuđenici 30

  28

ANEKS 2. Preporuke za unapređenje normativnog okvira

Članovi Zakona o izvršenju krivičnih

sankcija

Predlog izmene

26, 27, 28

Izmeniti Zakon na način da se izbor direktora Uprave vrši putem javnog konkursa sa

kriterijumima koji odslikavaju potrebu države u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Konkurs i kriterijume definiše Skuštnska komisija sastavljena od predstavnika Odbora za

odbranu i bezbednost, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Odbora za zdravlje i

porodicu, stručnjaka I organizacija civilnog društva u oblasti zaštite ljudskih prava.

Kada je u pitanju izbor upravnika zavoda i načelnika službi on bi se vršio na osnovu kriterijuma

koje definiše Skupštinska komisija, a bio bi sprovođen od strane Uprave. U samoj konkursnoj

komisiji bi bili predstavnici Uprave i Skupštinske komisije

30

U okviru postojećih pravilnika definisati kriterijume I procedure na osnovu kojih direktor Uprave

odobrava, čime se preventivno deluje na diskreciono ponašanje koje garantuje ovaj član

Zakona.

37 U okviru postojećih pravilnika definisati kriterijume za “opradvan razlog”

75

U okviru postojećih pravilnika definisati koji su to pokazatelji koji moraju da se ispune da bi

direktor Uprave ili upravnik zavoda mogao da proglasi da je ugroženo održavanje reda,

sigurnost i bezbednost, povećana mogućnost da osuđenik počini novo krivično delo

U ovaj član Zakona dodati da se osuđenici imaju pravo dopisivati sa domaćim organizacijama

90

Na nivou pravilnika jasno precizirati u kojim slučajevima i koji pokazatelji treba da se ispune da

bi upravnik zavoda imao pravo da odobri obavljanje posla van zavodskih prostorija. Takođe,

istim pravilnikom definisati obaveznost traženja i dobijanja mišljenja od službe tretmana, kao i

obavezu upravnika zavoda da službu tretmana obavesti na osnovu kojih pokazatelja je odobrio

ovu vrstu prava osuđeniku

94

Na nivou pravilnika jasno precizirati u kojim slučajevima i koji pokazatelji treba da se ispune da

bi upravnik zavoda mogao da novčano nagradi osuđenika. Takođe, istim pravilnikom definisati

obaveznost traženja i dobijanja mišljenja od službe tretmana, kao i obavezu upravnika zavoda

da službu tretmana obavesti na osnovu kojih pokazatelja je odobrio ovu vrstu nagrađivanja

osuđenika

95

Na nivou pravilnika jasno precizirati u kojim slučajevima I koji pokazatelji treba da se ispune da

bi upravnik zavoda mogao da odobri trošenje novca iz štednje osuđenika.Od presudnog

značaja za uspeh resocijalizacije je određivanje za koje namene je moguće potrošiti novac uz

  29

konsultaciju službe tretmana uz obavezu da upravnik zavoda obavesti na osnovu kojih

pokazatelja je odobrio trošenje sredstava iz štednje i zašto je izabrana vrsta troška za

osuđenika ili porodicu

 

104. Na nivou pravilnika jasno precizirati u kojim slučajevima I koji pokazatelji treba da se ispune da

bi upravnik zavoda imao pravo da odobri specijalistički pregled I ako to nije uradio lekar

111

Na nivou pravilnika jasno precizirati u kojim slučajevima I koji pokazatelji treba da se ispune da

bi upravnik zavoda imao pravo da odobri vandredno školovanje osuđenika. Takođe, istim

pravilnikom definisati obaveznost traženja i dobijanja mišljenja od službe tretmana, kao i

obavezu upravnika zavoda da službu tretmana obavesti na osnovu kojih pokazatelja je odobrio

ovu vrstu prava osuđenom građaninu

115

Na nivou pravilnika jasno precizirati u kojim slučajevima I koji pokazatelji treba da se ispune da

bi upravnik zavoda mogao da da posebna prava osuđeniku. Takođe, istim pravilnikom

definisati obaveznost traženja i dobijanja mišljenja od službe tretmana, kao i obavezu

upravnika zavoda da službu tretmana obavesti na osnovu kojih pokazatelja je odobrio ovu

vrstu prava osuđenom građaninu.

116 U okviru postojećih pravilnika definisati kriterijume za “opravdan razlog”

155

Na nivou pravilnika jasno precizirati koji pokazatelji treba da se ispune da bi upravnik zavoda

mogao da da pozitivnu ocenu da su disciplinske mere dale rezultat kod osuđenika. Takođe,

istim pravilnikom definisati obaveznost traženja i dobijanja mišljenja od službe tretmana, kao i

obavezu upravnika zavoda da službu tretmana obavesti na osnovu kojih pokazatelja je ocenio

da su disciplinske mere dale rezultat kod osuđenika.

265

Na nivou pravilnika definisati u kojim uslovima i koji pokazatelji treba da se ispune da bi

upravnik zavoda mogao da zahteva od zaposlenih da rade prekovremeno, zatim da

zaposlenima odloži ili prekine odmor.

268

Na nivou pravilnika jasno precizirati koji pokazatelji treba da se ispune da bi upravnik zavoda

mogao da da novčanu nagradu osuđeniku. Takođe, istim pravilnikom definisati obaveznost

traženja i dobijanja mišljenja od službe tretmana, kao i obavezu upravnika zavoda da službu

tretmana obavesti na osnovu kojih pokazatelja je dao osuđeniku novčanu nagradu.

266 Na nivou pravilnika definisati precizan spisak prekršaja koje će se sankcionisati prekidom

radnog odnosa.

114a Skupštinska komisija bi vršila prijem predstavki i vršila istrage u saradnji sa nadležnim

organima

270 Skupštinska kontrola uz participaciju organizacija civilnog društva i jasne kriterijume

obaveznog angažovanja, koje definiše Skupštinska komisija

  30

Pravilnika o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenika

Član 14

U okviru ovog ili novog člana da upravnik mora da traži mišljenje stručnog tima sa obavezom da

obrazloženje donete odluke dostavi stručnom timu uz mogućnost da u slučaju neslaganja stručni tim

može da izjavi neslaganje koje će se evidentirati u za to posebnu evidenciju

Član 15

U okviru ovog ili novog člana da upravnik mora da traži mišljenje stručnog tima sa obavezom da

obrazloženje donete odluke dostavi stručnom timu uz mogućnost da u slučaju neslaganja stručni tim

može da izjavi neslaganje koje će se evidentirati u za to posebnu evidenciju

Član 23 U okviru ovog ili novog člana da upravnik mora da traži mišljenje stručnog tima sa obavezom da obrazloženje donete odluke dostavi stručnom timu uz mogućnost da u slučaju neslaganja stručni tim može da izjavi neslaganje koje će se evidentirati u za to posebnu evidenciju

Član 37 U okviru ovog ili novog člana da upravnik mora da traži mišljenje stručnog tima sa obavezom da obrazloženje donete odluke dostavi stručnom timu uz mogućnost da u slučaju neslaganja stručni tim može da izjavi neslaganje koje će se evidentirati u za to posebnu evidenciju 

Pravilnik o kućnom redu kazneno-popravnih domova i okružnih zatvora

Član 54  U ovom ili novom članu Pravilnika definisati pojam „opravdani razlozi“ 

Član 56  U ovom ili novom članu Pravilnika definisati pojam „opravdani razlozi“ 

Pravilniku o određivаnju poslovа čije je obаvljаnje nespojivo sа rаdom u Uprаvi zа izvršenje zаvodskih sаnkcijа 

Član 4 U ovom ili novom članu Pravilnika napraviti spisak poslova ili jasne kriterijume na osnovu kojih se donosi odluka o dozvoli  

Pravilnik o vršenju službe obezbeđenja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija 

Član 31 U ovom ili nekom novom članu Pravilnika definisati uslove pod kojima se može izvršiti pretres i ko može sa kojim pravima i obavezama da bude svedok 

Prаvilnik o određivаnju, upotrebi i čuvаnju držаvne, službene i poslovne tаjne u ustаnovаmа zа izdržаvаnje kаzne zаtvorа 

Članovi 11 i 13 

U saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti napraviti analizu ovih članova  

Prаvilnik o tretmаnu, progrаmu postupаnjа, rаzvrstаvаnju i nаknаdnom rаzvrstаvаnju osuđenih licа 

Član 30 U okviru ovog ili novog člana da upravnik mora da traži mišljenje stručnog tima sa obavezom da obrazloženje donete odluke dostavi stručnom timu uz mogućnost da u slučaju neslaganja stručni tim može da izjavi neslaganje koje će se evidentirati u za to posebnu evidenciju 

  31

ANEKS 3 – Spisak pravilnika koji su bili predmet analize5

Prаvilnik o nаčinu i uslovimа izvršаvаnjа disciplinskih kаzni u ustаnovаmа zа

izdržаvаnje kаzne zаtvorа "Službeni glаsnik SRS", br. 30/78.

Prаvilnik o merаmа zа održаvаnje redа i bezbednosti u zаvodimа zа izvršenje

zаvodskih sаnkcijа"Službeni glаsnik RS", br. 105/2006 od 21.11.2006. godine.

Prаvilnik o nаčinu vođenjа evidencije o izrečenim vаspitnim merаmа i kаzni

mаloletničkog zаtvorа "Službeni glаsnik RS", br. 63/2006 od 21.7.2006. godine.

Prаvilnik o nаčinu izvršenjа mere bezbednosti obаveznog psihijаtrijskog lečenjа i

čuvаnjа u zdrаvstvenoj orgаnizаciji "Službeni glаsnik SRS", br. 28/80.

Prаvilnik o nаčinu sprovođenjа Progrаmа zаštite učesnikа u krivičnom postupku u

zаvodimа zа izvršenje zаvodskih sаnkcijа "Službeni glаsnik RS", br. 19/2006 od

7.3.2006. godine.

Prаvilnik o progrаmu i nаčinu polаgаnjа stručnih ispitа rаdnikа službe obezbeđenjа

kаzneno-poprаvnih i vаspitno-poprаvnih ustаnovа "Službeni glаsnik SRS", br. 44/85.

Prаvilnik o nаoružаnju i opremi pripаdnikа službe zа obezbeđenje u Uprаvi zа

izvršenje zаvodskih sаnkcijа "Službeni glаsnik RS", br. 105/2006 od 21.11.2006. godine

Prаvilnik o određivаnju poslovа čije je obаvljаnje nespojivo sа rаdom u Uprаvi zа

izvršenje zаvodskih sаnkcijа"Službeni glаsnik RS", br. 9/2003 od 12.2.2003. godine.

Prаvilnik o određivаnju, upotrebi i čuvаnju držаvne, službene i poslovne tаjne u

ustаnovаmа zа izdržаvаnje kаzne zаtvorа "Službeni glаsnik SRS", br. 49/79.                                                             5 Nijedan od analiziranih pravilnika se ne nalazi na stranici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija  koja je posvećena pravnom  okviru  http://www.uiks.mpravde.gov.rs/lt/articles/zakonska‐regulativa/  .  Imajući  u  vidu  da  se  pravni okvir  pogotovu  u  delu  pravnilnika  nalazi  u  fazi  tranzicije,  postojanje  jedinstvene  i  respektabilne  baze  važećih pravilnika na sajtu Uprave je ne samo dokaz transparentnosti već i pretpostavka za ostvarivanje prava osuđenika. 

  32

Prаvilnik o orgаnizаciji, rаdu i postupаnju sа pritvorenicimа u Posebnoj pritvorskoj

jedinici "Službeni glаsnik RS", br. 81/2005 od 23.9.2005. godine.

Pravilnik o disciplinskim prestupima, merama i postupku prema osuđenim licima "Sl.

glasnik RS", br. 59/2006

Pravilnik o izvršenju kazne rada u javnom interesu "Službeni glasnik RS", br. 20 od

19. februara 2008

Pravilnik o izvršenju sankcije u prostorijama u kojima osuđeni stanuje "Službeni

glasnik RS broj 64/2010)

Pravilnik o izvršenju uslovne osude sa zaštitnim nadzorom "Službeni glasnik RS", br.

20 od 19. februara 2008

Prаvilnik o kućnom redu kаzneno-poprаvnih zаvodа i okružnih zаtvorа "Službeni

glаsnik RS", br. 72/2010 od 8.10.2010. godine.

Pravilnik o načinu i uslovima upotrebe sredstava prinude u ustanovama za

izdržavanje kazne zatvora "Sl. glasniku SRS", br. 30/78

Prаvilnik o tretmаnu, progrаmu postupаnjа, rаzvrstаvаnju i nаknаdnom

rаzvrstаvаnju osuđenih licа "Službeni glаsnik RS", br. 72/2010 od 8.10.2010. godine.

Analiza je deo projekta ‘’Korak po korak kroz reformu sistema zatvaranja’’ Centra za ljudska prava-Niš, koji finansira Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji