Antigona

Рађање грчке трагедије Софоклова Антигона je настала средином 5. века пре нове ере, на самом врхунцу античког стварања. Овај век су обележила три највећа грчка трагичара, Есхил (око 525–око 455. године пре нове ере), Софокле (око 495–406) и Еурипид (480–406), индивидуалности различите по нарави, промишљањима и животним околностима, али јединствене по уметничким дометима. Заједно, ови грчки трагичари чине јединствен „тролист“, једног истог, историјског и уметничког феномена, који се назива античка трагедија и који има само себи својствен дух и облик. Из овакве јединствености, Софокле се издвојио силином своје уметничке личности, која је у само жариште грчког света поставила човека. Зато се данас свако читање Антигоне, ма колико она као књижевни класик уживала епитет универзалности вредности и значења, мора ослонити на посебност грчке животне стварности, толико далеке модерном човеку, да се у њу мора изнова и увек помно продирати. Античка Грчка какву је познавао Софокле, била је Грчка Перикловог доба, које се није случајно називало Златним добом. У периоду између два рата, Атина је под Периклом била на врхунцу своје моћи, а сам Перикло је стекао глас великог покровитеља уметности, књижевности и науке и за време своје владавине претворио Атину у средиште културе и духовности античког света. Дионисов култ и митске наслаге Два су елемента без којих Античка Грчка, макар она каквом ју је начинио Перикло, не би могла бити објашњена. Први од њих је мит, као стуб свеколике хеленске цивилизације, а други култ бога Диониса 1 , као политичко оруђе за стварање античке демократије. Заједно, они су били пресудни и за рађање трагедије, и без 1 Дионис је стари грчки бог плодности, вегетације, живота, вина и уживања. Био је син Зевса и Семеле, богиње из Тебе. 1

Antigona

Documents

Transcript of Antigona