UDC 886.1.03 Savi-Rebac: 875.09-14 Pindaros

Ivan Gaanski

ANICA SAVI-REBAC KAO PREVODILACPINDARA

APSTRAKT: U radu se razmatraju rani prevodi Anice Savi-Rebac dvePindarove ode Prve pitijske (Brankovo kolo, 1911) i etrnaeste olimpijske(Srpski kwievnik glasnik, 1925). Autor ocewuje da su ovo ne samo prvi negoi jedini pesniki prevodi Pindara na srpski. Kasnije se Anica Savi-Rebacbavila Pindarovom poetikom u svojoj kapitalnoj studiji Antika estetika inauka o kwievnosti (1953), koja se takoe analizuje u ovom radu.

KQUNE REI: Pindar, panhelenstvo, Anica Savi-Rebac (18921953),prevoewe na srpski, recepcija Pindara kod Srba.

Pindarom sam se bavio na studijama, i retko od tada. Ove godi-ne mi se ukazala prilika da se vratim Pindaru, iz sasvim posebnograzloga. Dobio sam poziv da uestvujem na jednom simpoziju u orga-nizaciji Kulturnog centra u Olimpiji, u drevnoj Olimpiji na Pe-loponezu. Simpozij je bio posveen olimpizmu, jer je, vaqda zbogpredstojee olimpijade 2004. godine, Grka obuzeta ovom temom. Jasam prijavio rad Pindar i olimpijska tradicija, oekujui da e natom meunarodnom skupu biti i drugih saoptewa u vezi s Pinda-rom. Za mene je bar, osim isto sportskih takmiewa, ideja olim-pijskog nadmetawa u najveoj meri povezana s Pindarovim odama. Namoje veliko iznenaewe, jedino je moj prilog bio posveen Pindaru.Na sam taj rad vratiu se neto kasnije.

itajui proletos Pindara ponovo, pripremajui se za ovajskup i razmiqajui o Pindaru, prirodno sam doao do wegovihprevoda na srpski, i zaboravivi koliko su malobrojni. Vaqda je-dini i prvi pesniki prevod pokazalo se da je rad Anice Savi-Re-bac iz wenih mladih godina. Najpre je u Brankovom kolu (XVII, broj36, 568569) za 1911. godinu objavqen prevod Prve pitijske ode podnaslovom Hijeronu od Aitne i podnaslovom Prva pitijska pesma kadjoj je bilo jedva devetnaest godina. Prevoewu Pindara jo se jed-

105

nom vratila 1925. godine kad je u Srpskom kwievnom glasniku (XIV,broj 1, januar 1925, 279) objavila prevod pod naslovom Pobedna pesmaza Asopiha iz Orhomena, bez naznake da je re o etrnaestoj olimpij-skoj odi. Obraujui Pindara u svojoj posmrtno objavqenoj Antikojestetici i nauci o kwievnosti (Kultura, Beograd 1955, 6075) naova svoja dva davna prevoda nije se direktno pozvala. U kwizi He-lenski vidici, objavqenoj u Srpskoj kwievnoj zadruzi 1966. godine,nema nikakvog naslova posveenog Pindaru.

Zainteresovali su me ovi weni prevodi iz nekoliko razloga,izmeu ostalog i stoga to se rano bavila prevoewem Pindara damu se nikad vie na taj nain ne vrati.1

Prvi razlog je sama Anica Savi-Rebac, koja je svoju javnu pre-vodilaku, kwievnu i naunu delatnost i to upravo tim redom poela kao veoma mlada. Prevodi Emila Verharena sa petnaestgodina (1907), Pindara sa devetnaest (1911), elija i Kitsa samomalo kasnije. Istovremeno objavquje svoje pesme u najboqim asopi-sima toga vremena, Srpskom kwievnom glasniku, Brankovom kolu,Letopisu Matice srpske. Tek 1929. godine objavquje prvu kwigu svo-jih pesama Veeri na moru, u kojoj je tadawa kritika zapazila daima mnogo klasinog", kako to kae Nikola Mirkovi. Meutim,nedavno preminuli veliki poznavalac antike kwievnosti i wenerecepcije kod Srba profesor Slavko Leovac misli upravo suprotno u tim pesmama Anice Savi Rebac nema mnogo klasinog, naro-ito helenski klasinog".2 Dosta kasnije pie svoja najznaajnijanauna dela: Pretplatonska erotologija (1932), pa esej Mistina itragina misao kod Grka (1934), studiju Lukrecije, pesnik antikogmaterijalizma (1951), raspravu Nekoliko rei o problemu klasinog(1951) i radove koje je kasnije ukquila u najznaajniju svoju kwiguAntika estetika i nauka o kwievnosti, sa podnaslovom Studijao wenom razvoju od poetaka do Aristotela (1955, posthumno). U ovimradovima, a naroito u Antikoj estetici, kako misli profesorLeovac, Anica Savi-Rebac je htela da dokae postojawe antikeestetike, od wenih prvih mutnih miqewa" u homerskim pesmamado Aristotela i da doe do bitne osobine helenskog duha koje su uspontanom tvoratvu, dijalektici politikih borbi i potpunomosloboewu filosofske misli od religije". Ali, s druge strane,kao najvredniju i najzanimqiviju ideju za potowu evropsku kulturuona i daqe vidi u mistinoj misli kod Helena".

U ovoj divnoj kwizi centralno mesto svakako zauzima Pindar(u eseju Pindar i umetnost kao lirska vizija), za koga kae da je je-dan od najveih lirskih pesnika sveta". Pretpostavqam da je vekao svreni gimnazijalac, kada je prevela Prvu pitijsku odu, Anica

106

1 Ne znam kakav je bio program gimnazije koju je zavrila Anica Savi-Rebaci da li je do svog prevoda dola zahvaqujui kolskoj lektiri ili samoinicijativ-no, kao to je do mnogo ega dolazila uopte.

2 Slavko Leovac, Helenska tradicija i srpska kwievnost XX veka, VeselinMaslea, Sarajevo 1963, 167.

Savi-Rebac znala da je za Homera i Hesioda pesnik bio uspij iueoj 'boanski', odnosno da mu je data boanska inspiracija (erdsij), a da je za Pindara pesnik bio neto vie, da ga je on iden-tifikovao sa mudrou (soca), odnosno da je upravo kod Pindarauoila opte-helensku tewu ka svesti" tewu o kojoj je mnogostolea kasnije govorio Gete:

Da ovek bude svestanTo je najvanije.

A kao umetnik Pindar je i po nagonu i po umetnikoj koncep-ciji smatrao da nema poezije bez zanosa i inspiracije, a znao je daje nema i bez svesne umetnosti. I tako je u Pindarovoj poeziji, uwegovoj sintezi zanosa i svesti, prvi put u punom obimu olien onajideal kasnijeg helenistikog i poznoantikog entuzijazma koji jenazvan muh nhclioj 'trezno pijanstvo'.3

Da ne prepiavam celo mesto, rei u jo samo da Anica Sa-vi-Rebac istie ovo kao znaajnu suprotnost izmeu zanosa i sve-sti, da se ona javqa ve i kod homerskog pevaa", ali da se tek kodPindara ona javqa u novom intenzitetu i subjektivizmu, kao suprot-nost ili sinteza nadline inspiracije i line zasluge:

Mudar je koji mnogo zna prirodom;A oni koji su pesmu nauili,Prazne prosipaju reiNa sav mah kao gavrani brbqiviProtiv Divove ptice boanske.4

Ovako u Estetici Anica Savi-Rebac navodi ove stihove izDruge olimpijske pesme, kako ona kae, naravno u svom prevodu, nazi-vajui ga klasino mesto" koje anticipira sve to je posle wegareeno u prilog uroenom geniju. Ali zato neintelektualni Pin-dar" govori toliko o fenomenu poezije, pita daqe Anica Savi-Re-bac i kae da je wegovo pevawe postalo za wega jedan deo one preo-braene stvarnosti da je on potpuno svestan veliine svoga geni-ja da je wegova poezija neto sasvim posebno, da je neuporediva tawegova pesnika poetika" da Pindar ovo prikazuje i u kosmikimslikama, u Divovu (Zevsovu) orlu koga muzika blaeno umiruje iuspavquje i u okovanom Tifonu koga ona uasava:

Zlaena harfo, zajednikoBlago Apolona i Muza sa kosom ko qubiica!Tebe slua igra to slavqe zapoiwe.Tvojim se znacima peva pokorava.Kada zadrhti, i prvi zvuci

107

3 Antika estetika i nauka o kwievnosti, Kultura, Beograd 1955, 67 (podvu-kao I. G.).

4 Ol. 2, 94ss. Op. cit., 68.

Pesme to horove vodi zabruje,Gasi i ubojne muwe veni plam,A na skriptu orao Divov spava,Brza mu krila s obe strane vise,Kraqu ptica.5

etrdeset godina kasnije, ne pomiwui da je to wen prevod,

Anica Savi-Rebac navodi stihove Prve pitijske ode u svom prevo-

du iz 1911. godine sa neznatnim izmenama u leksici i, samo na jed-

nom mestu, redu rei.To bi bio jedan razlog: ono to je kao veoma mlada naslutila

Anica Savi-Rebac je, kasnije, i kao pesnik i kao naunik, klasi-ni filolog, istoriar kwievnosti, estetiar i filosof celogivota veoma uspeno izuavala, ali suvie precizno i strogo de-finisala, da bi postalo poezija, ali i sa velikom strasti i entuzi-jazmom, da bi ostala ista nauka.

Drugi razlog zato su me ovi rani Aniini prevodi toliko za-interesovali jeste moje divqewe za jednog pesnika i klasinog fi-lologa koji je kao vrlo mlad uoio i vrlo dobro preveo dve Pinda-rove ode, za koje neki kau da je jedna od wegovih kapitalnih dela,moda ak wegovo remekdelo",6 i to je najgracioznija i najsveijaoda od svih Pindarovih oda inspirisanih pobedama efeba".7 I toniko pre we, a malo i posle we, nije preveo nijednu Pindarovu pe-smu na srpski jezik.

Recepcija Pindara kod Srba nije, koliko ja znam, prouavana.Najitaniji u 19. veku i verovatno najznaajniji srpski asopis Le-topis Matice srpske uopte nije objavio nita od Pindara. Izgrke kwievnosti od pesnika je donosio prevode Anakreonta, Sap-fe (Safa ili Safo, kako su je tada zvali) i Homera; jo je tampanDemosten, Ezop, Eshilov Promitej i Platonov Lahit. I to je sveto je objavqeno do 1950. godine.

Rimska kwievnost je za to vreme bila znatno zastupqenija,naroito Horacijeve Ode i, mnogo mawe, Vergilije i Ovidije. I sa-mo u jednom broju Letopisa Matice srpske Marcijal i Tibul.

Veina asopisa iz toga vremena, kao to su Danica, Matica,Sedmica, Vila, Javor, Strailovo nemaju nijednu Pindarovu pesmu.Dodue, u prvom goditu asopisa Vila u jednoj beleci iz broja 4za 1865. godinu u prilogu Razlinosti jednom se pomiwe Pindar uvezi s moguim sadrajem starih biblioteka u Atini. Ipak se u Le-topisu Matice srpske pomiwe Pindar u kraem prikazu rada Niko-le Vulia objavqenog pod naslovom Jelinska lirika do Pindara. Ve-selin isalovi, koji je inae u Letopisu vredno pratio nemaka i

108

5 Pyth. 1, 12.6 Prva pitijska oda, po reima Eme Pije (Aim Puech), prireivaa Pinda-

rovog kritikog izdawa iz 1951. godine u Belles Lettres, lana akademije i profesoragrke kwievnosti na Univerzitetu u Parizu.

7 etrnaesta olimpijska oda, po reima istog autora.

maarska tiva i radove naih autora iz tih oblasti, objavio je tajprikaz 1909. godine u broju 256 (273274).

U okviru kongresne teme skupa koji sam pomenuo na poetku,Olympic Cultural Heritage and Globalization, u radu Pindar and the OlympicTradition govorio sam o Pindarovom kwievnom delu prvenstvenokao o ekspresiji zajednitva starih Grka8 (navodei da je u Pinda-rovo vreme oseawe panhelenstva bilo verovatno najjae, jae negoikad pre i posle wega). Radei na toj temi nisam, naravno, mogao daizbegnem asocijacije na nau situaciju, mislim na na srpski bal-kanski narod i na na sadawi balkanski trenutak. Neto slinomi se deava i sada.

Hijeron iz Sirakuze, Velike Helade, pobednik na kolima 414.godine pre nove ere, kome je posveena Prva pitijska oda, koji je iranije pobeivao u Delfima, i kome je Pindar posvetio tri epini-kije, Prvu olimpijsku i Drugu pitijsku odu, 480. godine potukao je saSirakuanima Kartagiwane u bici kod Himere, 476. godine osnovaoje novi grad Aitnu, doselivi pet hiqada kolonista sa Peloponezai pet hiqada iz Sirakuze, i 474. godine u velikoj pomorskoj bicikod Kume pobedio Etrurce, pobedivi tako neprijateqe sa zapada ijuga, dok su u isto vreme Grci iz matice potukli neprijateqe sa is-toka, Persijance kod Salamine (480) i Plateje (479), bio je veli-ki mecena mnogim grkim pesnicima, Simonidu, wegovom sestriuBakhilidu, pa i samom Pindaru, ali i wihova inspiracija. Pozna-to je da je i Bakhilid ispevao epinikiju Hijeronu. Moda je i Ani-ca Savi, odluivi da ve 1911. godine prevede Prvu pitijsku oduposveenu wemu, i nainivi kasnije od we i Pindara Locus classi-cus cele svoje antike estetike, imala neke od slinih asocijacija.

Ivan Gaanski

ANICA SAVI-REBAC TRANSLATOR OF PINDAR INTO SERBIAN

Summary

Anica Savi-Rebac (18921953) was an outstanding Serbian classical scho-lar, philosopher, poet and translator from Ancient Greek, Latin (Lucretius' De re-rum natura), German (Thomas Mann), French (Andr Gide) and English. She alsotranslated the great Serbian 19th century poet P. P. Njego' philosophical poem The

109

8 Sharing the ancient conviction that Pindar was the greatest of the nine poets of thelyric canon, the author of this paper regards his literary work in the first place as an expressi-on of the ancient Greek "togetherness". The whole Olympic idea was about that. Pindar's"commissions covered most of the Greek World", from Italy and Sicily in the West, to AsiaMinor in the East, from Macedonia and Abdera in Thrace in the North to Syrene in Africa inthe South (Oxford Classical Dictionary).

Living three centuries after beginning of the Olympian Games, he had the opportunityto compare the beginnings and the achievements of his times. The paper tries to understandPindar's position from this point of view. His poetry in his choral victory songs is not lookedupon firstly as great literary work, but as a "way to togetherness" (Summary).

Ray of microcosm into English. Before doing all that, she began as a very youngperson (1911, 1925) to translate some Pindar's Odes (Pith. l, Olymp. 14) from Gre-ek original into Serbian. These translations are still the very best Serbian poeticrendering of Pindar. In her great study Ancient Esthetics and the Science of Litera-ture, published posthumously 1955 after her 1953 suicide, Anica Savi-Rebac dealsat large with Pindar's poetics and his art as "the lyric vision".

The author of this paper, as classical scholar and poet himself, analyzes thisas important part of the Serbian reception of Pindar and Hellenic lyric poetry ingeneral.

110