Duian Kuananovii

BURKE AND PAINE

(Summary)

The author compares arguments of two celebrated op-ponents E. Burke and T. Paine and finds that they are ofdifferent kinds and levels. The main contribution of the articlelies in defining of the issue - that two sets of arguments arederivations of the two unconciliatory anthropological posi-tions, and it is offered as a possible answer to the unsolv-ability of the issue. It is the rather obvious that author's sym-pathies are on Paine's side, which is the main reason forpayng more attention to inconsistency of $.urke's arguments.

Filozofiia i druStrc 1111990. str. 59-108

ANDRIJAGAMSBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 316.26Primljeno: juna 1991.

POJAM OTUDJENOSTI U SOCIOLOGUI

l.

Red "otudjenost" (stanje) ili "otudjenje" (akcija, radnja)dolazi od redi "tudj" diji je antimon "svoj", "samosvojno". Ilatinska red "alienatio" ima slidan koren, potide od redi "alien-are", otudjiti, odgumuti, udaljiti, a kao pridev "alienus", znadi"tudj" diji je antonim "suus", "svoj", "vlastit". Prema tome,etimologija te redi upuiuje na pojam udaljavanja nedeg ilinekoga od onog Sto je originalno i samosvojno. Medjutim, tared se uponebljava u raznim znadenjima u kojima ne dolaziuvek do inalajanavedeni osnovni smisao.

U svakodnevnom govoru ta red se upotrebljava zaoznadenje udaljavanja od nekog ranijeg stanja ili svojstva.Recimo, govori se da se neko "otudjio" od svoje sredine,svog ranijeg druiwenog kruga, svojih ranijih shvatanja i ubed-jenja, itd. JoS de5ie se govori o "otudjenju" stvari. U su5tiniprvi razradjeni pojam otudjenja nastao je u imovinskom pra-vu u kojem promet stvari i prava dini integralni deo: tu se pod"otudjeirjeni" sfvari ili prava (pravnotehn-idki se radi o ptirruI-otq se odnosi na stvar ili neku drugu ekonomsku wednostili ekonomski interes) podrazumeviprenos stvari, odnosnopravana stvar, na neko drugo lice. U tom smislu, na primer,prodaja, poklon ili razmena stvari je "otudjenje" sivari (azffiIP: posluga, itd., delimidno otudjenje). Otudjenost kaomechcinsko-tehnidki termin javlja se u psihijariji, gde oznada-

5958

va neka patolo5ka stanja u psihijatriji, recimo u Sizofreriji, ukojima se fidnost odvaja od svog pravog identiteta u teZnjidase uZivljava u neku stranu lidnosr Izvesne projekq a kasnije ivi3e-manje razradjene koncepcije otudjenosti nalazimo u re-ligijama i filozofiji a uporedo s tim sreiemo i rudimente antro-p6t-o5to-socioloSke koncepcije otudjenosti, iako se ta kon-cepcija narodito razradila tek u ovom veku.-

Nas u ovom radu upravo interesuje antopolo5ko-sociololki koncept otudjenosti. No da bismo bolje rasvetliliovaj vid otudjenosti, izneiemo u najkrupnijim potezima shva-tanje otudjenosti u religijama i filozofiji.

2.

U religijama ne postoji termin "otudjenosti" niti postojirazradjeni pojam otudjenosti, ali u kasnijim, razvijenijim re-ligijama postoje shvatanja o nekom pozitivnom praprincipukoji s.e oznadava ]<ao-bgg ili boZanswo,-i o. nekom 6ruegmnegativnom principu koji se smatra oQadanjem od boga kaoosnourog pozitivnog principa ili prasupstancije ili njegovomnegacuom.

U politeistidkim religijama ne postoji takav pojam ot-padanja, pa ni razvijenijim politeistidkim'retigijama kakva jebila grdka klasidna mitologija ili brahmanizam.Iako, recimou grdkoj mitologiji bogovi, kao olidenje prvo prirodnih apotom i moralnih sila, dele se na stvoritelje i ruSitelje, nosi-oce i izvore lepog, dobrog i plemenitog ali i na nosioce mra-ka, ruSenja, z)a: Zevs, bog neba i nebeskih sila, ali i vlasti,Apolon, bog sunca ali i znanja i duhovnog swaralaiwa itd;ali Hades je bog mraka, podzemlja i smrti, Erineje su boginjeosvete itd. Priroda se uzima kao celina, a takodje se i dru5wosmara celinom, u kojima swaranje i ru5enje, dobno i zlo nisumedjusobno suprotstavljeni principi, nego su dve strane istihsu5tastava, istih pojava. Tako, recimo, Apolon kao bog sun-ca moZe biti i bog smrti, po alegoriji na sunce koje prZi isasu5i, ubija bilje. Palada Atena, izmedju ostalih i boginjadruSwenog poretka, kao uostalom i ostali bogovi i boginje,moZe biti nepravedna u favorizovanju pojedinih ljudi-smrurika

na Stetu drugih. Afrodita je bognja Zenske putene lepote, ali iprostitutki; Hermes je bog trgovaca, ali i lopova; Dionisije jebog vina, veselja i radosti ali i divljeg, ruSiladkog pijanstva,itd.

Slidno je i sa brahmanskom religijom. Pored mnogihbogova glavno je boZansko trojstvo Brahme - whovnog biia,Vi5ne, boga sworitelja, a i Sive, boga ruSenja. Ipak, Vi5nu iSiva nisu suprotstavljeni bogovi, oni se dopunjavaju u tro-istvu, jer stvaranje i ru5enje su redovan tok, redovan re-dosled svega Sto se nalazi u prirodi i postojanju uop3te. Sto-ga ti bogovi uzimaju razne likove i uloge u svom dejswovan-juupr i rodi idru5wu.

Medjutim, u jednoj kasnijoj indijskoj religiji (koja sekasnije pro5irila na centralne, istodne i juZne delove Azije), ubudhizmu, koji se pojavio u VI veku pre n.e. vei imamojasno inaieno shvatanje onoga Sto ie se kasnije nazvati otud-jenost. Naime, Budha, osnivad budhizma polazi od toga dapostoji jedan praprincip, prasu5taswo - nematerijalno i neak-tivno, z.vano "nirvana", Sto se obidno prevodi kao "niStavilo"(netadno jer je to ipak vid nekog postojanja a ne "niSta") - oddega je materijalni svet, a narodito najaktivniji izraz materijal-nog sveta - Zivot, otpadio, "otudjio se", kako bismodana5njim iaazom rekli. "Razorudjenje" ili religijskim rz:razomredeno "spasenje", izbavljenje, sastoji se u ponovnom sjedin-jenju doveka-pojedinca sa nirvanom, 5to se postiZe potiskivan-jem Zivotnih nagona, zvanih "strast", potiskivanjem lidnevolje.

Prvobitni jewejski monoteizam razlikuje se od ranijihpoliteizama ne samo po tome Sto mesto vi5e bogova i boZan-stava (duhova) kao olidenja prirodnih i moralnih sila uzimajedan jedinsweni praprincipjednog boga, nego narodito potome- Sto, dok su politeistidki bogovi uprirodi, javljaju sezaledno sa prirodom (koja po tim religijama samu sebe-swara), jewejski jedinsweni bog (Jahve) nalazi se izvan itmd pnrode, i on je tvorac prirode. Istowemeno, on je daopnrodi i svetu dvrste zakone po kojima svet postoji, a idru5ryo u njemu treba da postoii, a ti 2akoni su prvenswenomoralni. Dok, na primer, kod grdkih bogova se javlja i dobro

60 61

va neka patolo5ka stanja u psihijatriji, recimo u Sizofreriji, ukojima se fidnost odvaja od svog pravog identiteta u teZnjidase uZivljava u neku stranu lidnosr Izvesne projekq a kasnije ivi3e-manje razradjene koncepcije otudjenosti nalazimo u re-ligijama i filozofiji a uporedo s tim sreiemo i rudimente antro-p6t-o5to-socioloSke koncepcije otudjenosti, iako se ta kon-cepcija narodito razradila tek u ovom veku.-

Nas u ovom radu upravo interesuje antopolo5ko-sociololki koncept otudjenosti. No da bismo bolje rasvetliliovaj vid otudjenosti, izneiemo u najkrupnijim potezima shva-tanje otudjenosti u religijama i filozofiji.

2.

U religijama ne postoji termin "otudjenosti" niti postojirazradjeni pojam otudjenosti, ali u kasnijim, razvijenijim re-ligijama postoje shvatanja o nekom pozitivnom praprincipukoji s.e oznadava ]<ao-bgg ili boZanswo,-i o. nekom 6ruegmnegativnom principu koji se smatra oQadanjem od boga kaoosnourog pozitivnog principa ili prasupstancije ili njegovomnegacuom.

U politeistidkim religijama ne postoji takav pojam ot-padanja, pa ni razvijenijim politeistidkim'retigijama kakva jebila grdka klasidna mitologija ili brahmanizam.Iako, recimou grdkoj mitologiji bogovi, kao olidenje prvo prirodnih apotom i moralnih sila, dele se na stvoritelje i ruSitelje, nosi-oce i izvore lepog, dobrog i plemenitog ali i na nosioce mra-ka, ruSenja, z)a: Zevs, bog neba i nebeskih sila, ali i vlasti,Apolon, bog sunca ali i znanja i duhovnog swaralaiwa itd;ali Hades je bog mraka, podzemlja i smrti, Erineje su boginjeosvete itd. Priroda se uzima kao celina, a takodje se i dru5wosmara celinom, u kojima swaranje i ru5enje, dobno i zlo nisumedjusobno suprotstavljeni principi, nego su dve strane istihsu5tastava, istih pojava. Tako, recimo, Apolon kao bog sun-ca moZe biti i bog smrti, po alegoriji na sunce koje prZi isasu5i, ubija bilje. Palada Atena, izmedju ostalih i boginjadruSwenog poretka, kao uostalom i ostali bogovi i boginje,moZe biti nepravedna u favorizovanju pojedinih ljudi-smrurika

na Stetu drugih. Afrodita je bognja Zenske putene lepote, ali iprostitutki; Hermes je bog trgovaca, ali i lopova; Dionisije jebog vina, veselja i radosti ali i divljeg, ruSiladkog pijanstva,itd.

Slidno je i sa brahmanskom religijom. Pored mnogihbogova glavno je boZansko trojstvo Brahme - whovnog biia,Vi5ne, boga sworitelja, a i Sive, boga ruSenja. Ipak, Vi5nu iSiva nisu suprotstavljeni bogovi, oni se dopunjavaju u tro-istvu, jer stvaranje i ru5enje su redovan tok, redovan re-dosled svega Sto se nalazi u prirodi i postojanju uop3te. Sto-ga ti bogovi uzimaju razne likove i uloge u svom dejswovan-juupr i rodi idru5wu.

Medjutim, u jednoj kasnijoj indijskoj religiji (koja sekasnije pro5irila na centralne, istodne i juZne delove Azije), ubudhizmu, koji se pojavio u VI veku pre n.e. vei imamojasno inaieno shvatanje onoga Sto ie se kasnije nazvati otud-jenost. Naime, Budha, osnivad budhizma polazi od toga dapostoji jedan praprincip, prasu5taswo - nematerijalno i neak-tivno, z.vano "nirvana", Sto se obidno prevodi kao "niStavilo"(netadno jer je to ipak vid nekog postojanja a ne "niSta") - oddega je materijalni svet, a narodito najaktivniji izraz materijal-nog sveta - Zivot, otpadio, "otudjio se", kako bismodana5njim iaazom rekli. "Razorudjenje" ili religijskim rz:razomredeno "spasenje", izbavljenje, sastoji se u ponovnom sjedin-jenju doveka-pojedinca sa nirvanom, 5to se postiZe potiskivan-jem Zivotnih nagona, zvanih "strast", potiskivanjem lidnevolje.

Prvobitni jewejski monoteizam razlikuje se od ranijihpoliteizama ne samo po tome Sto mesto vi5e bogova i boZan-stava (duhova) kao olidenja prirodnih i moralnih sila uzimajedan jedinsweni praprincipjednog boga, nego narodito potome- Sto, dok su politeistidki bogovi uprirodi, javljaju sezaledno sa prirodom (koja po tim religijama samu sebe-swara), jewejski jedinsweni bog (Jahve) nalazi se izvan itmd pnrode, i on je tvorac prirode. Istowemeno, on je daopnrodi i svetu dvrste zakone po kojima svet postoji, a idru5ryo u njemu treba da postoii, a ti 2akoni su prvenswenomoralni. Dok, na primer, kod grdkih bogova se javlja i dobro

60 61

i zlo, i razum i strast, oni se, kao ljudi, medjusobno svadjajui medjusobno na Olimpu intrigiraju, Jahve je 1i59n svega Stoie povezano sa strastima i izvire iz strasti, on je olidenje samo-D6broga.

Ako se i javlja u Starom zavetu ideja zla kao poseb'nog Zivotnog ili religioznog principa, kao na_primer u_Knjizio J-ovu, tu je zlo podredjeno Bogu (kao i Satana, olidenjezla), ono je' samo orudje u rukama Boga da isku5a yernikc ida ih navede na dobro (er je Bog ljudima dao slobodnuvolju; suprouro je ovom shvatanju religija Persijanca 7'aratus-tre po kojoj je princip zla Ahriman ravnopravan sa principomi bogom dobra Ormuzdom)-

Prema tome, u prvobitnoj monoteistidkoj jewejskoj re-ligiji nije postojala koncepcija "otudjenosti", narodito u rani-jim knjigama Starog zaveta, pre svega u Mojsijevom petokn-jiZ3u. eostojaoje pojam "greha", odstupanja od autentidnihstavova verskog udenja, ali greh je shvaien kao izraz slo-bodne volje greinika, dime se ne stvara pukotina u koncipi-ranju religije kao celine i njenog ispoljavanja kao jedinswa.

Isti je sludaj i sa islamom, monoteistidkom religijomizvedenom iz nekih osnovnih udenja starozavetne jewejskereligije. I u islamu monoteizam, pojam Boga (Alaha), sa-drZina i smisao verskih udenja slidni su onima iz prvobitnejewejske religije, i tu je religija autentidna,"ceiina, bez premisao "otudjenosti".

No, od VII veka, a narodito u V veku pre n.e., javljajuse u jewejskom drudtvu ideje mesijaniana . Naime, zbogte5kog geopolitidkog poloZaja stare jewejske drZave koja jepredstavljala uzak pojas izmedju pustinje i mora u medjusob-nim ratnim pohodima naroda u dolini Tigra i Eufrata (i sev-ernije), s jedne sffane, i drZava u dolini Nila s druge, Jevrejisu destb bili porobljavani i zlostavljani. Proroci su njihovunesreiu tumadili kao BoZju kaznu, Sto su odstupili od BoZjihzapovedi a porobljivade su oznadavali kao "bid BoZji". No,obeiali su im spasenje putem Mesije (Izbavitelja) ako sebudu pokajali i vratili BoZjim zapovedima. Ova istorijska po-java i njen verski odraz u vidu mesijanizma vei je neka wstakoncepcije otudjenosti: Jeweji su preuzeli stanje greha umes-to ispravnih, autentidnih BoZjih udenja, "otudjili" su se od

Drave vere, medjutim, predvidja se spasenje ("razotudjenje")i, tog devij annrog, neautentidnog stanj a. Mesij an izam ie odi-srafsudbonosnu ulogu u istoriji Jevreja a i drugih naroda naftoie je jewejswo, narodito putem Biblije i religije, uticalo.M6sijanizam, odnosno razlidito shvatanje Mesije biie tadkaobrta u razdvajanju hri5ianstva od jevrejswa i u daljem raz-voju hriSianswa. Naime, u hri5ianswu pojam otudjenosti uvidu greha je integralni deo verskih shvatanja kao teololkeceline. Tu "greh" nije odstupanje od verskog pravila (iako seshvata i u tom smislu), nego u vidu "iskonskog", "istodnog"(istok, staroslovenski znadi i izvor, znadi izvornog) grehapredstavlja jedno stanje otudjenosti doveka, jedno negativnokvalifrkovano, devijantno stanje u koje dovek dospe samimrodjenjem, bez svoje volje, ali iz koje moZe da ga izbavihri5ianska vera, pre svega vera u Isusa kao Izbavitelja (Flris-ta, tj. Mesiju). No, da bismo ovo objasnili moramo se watitina drugi izvor hriSianstva (pored Starog zavetai judaizma) -na gnosticizam.

Gnosticizam nije disto versko udenje i verski pokret,onje pre versko-filozofski pokret. Svoja osnovna shvatanjacrpe iz filozofije, pre svega iz vulgarizovane platonovskefilozofrje kao i vulgarizovanog neoplatonizma, ali se u gnos-ticizmu mogu prepoznati i tragovi filozofije budizma, akomoZemo tako reii. No, ta filozofska shvatanja dobijaju ugnosticizmu vid verovanja, a ta verovanja, opet, usko supovezana sa grdkim tzv. "misterijama". Gnosticizam se javljau II veku pre n.e. i narodito je intenzivan do tV veka n.e., nonjegov uticaj u pojavama raznih sekti i 'Jeresi" oseia se ikasnije, sve do u novi vek. Prema tome, gnosticizam nijepojava klasidne grdke kulture, nego tzv. helenizma, kulturno-istorijske epohe nastale na teritorijama koje je bio osvojioAle.ksandar Veliki, i u kojoj se javlja jedan sinkretizam Hasidnegrdke kulture sa kulturarna osvoiehih naroda, Persijanaca,Egipiana i drugih naroda i etnidkih grupa pre svega Prednjei?U., Otuda i pojava iznadaj "misterija" u religiji. Religija uhelenizmu nije vi5e klasidna politeistidka grdka religija iz Hom-erovog wemena, racionalna (i pored mitova) i geocentridna,nego j e puna mistic izrna, mi stidnim neracionalnim "tajnama"

6362

i zlo, i razum i strast, oni se, kao ljudi, medjusobno svadjajui medjusobno na Olimpu intrigiraju, Jahve je 1i59n svega Stoie povezano sa strastima i izvire iz strasti, on je olidenje samo-D6broga.

Ako se i javlja u Starom zavetu ideja zla kao poseb'nog Zivotnog ili religioznog principa, kao na_primer u_Knjizio J-ovu, tu je zlo podredjeno Bogu (kao i Satana, olidenjezla), ono je' samo orudje u rukama Boga da isku5a yernikc ida ih navede na dobro (er je Bog ljudima dao slobodnuvolju; suprouro je ovom shvatanju religija Persijanca 7'aratus-tre po kojoj je princip zla Ahriman ravnopravan sa principomi bogom dobra Ormuzdom)-

Prema tome, u prvobitnoj monoteistidkoj jewejskoj re-ligiji nije postojala koncepcija "otudjenosti", narodito u rani-jim knjigama Starog zaveta, pre svega u Mojsijevom petokn-jiZ3u. eostojaoje pojam "greha", odstupanja od autentidnihstavova verskog udenja, ali greh je shvaien kao izraz slo-bodne volje greinika, dime se ne stvara pukotina u koncipi-ranju religije kao celine i njenog ispoljavanja kao jedinswa.

Isti je sludaj i sa islamom, monoteistidkom religijomizvedenom iz nekih osnovnih udenja starozavetne jewejskereligije. I u islamu monoteizam, pojam Boga (Alaha), sa-drZina i smisao verskih udenja slidni su onima iz prvobitnejewejske religije, i tu je religija autentidna,"ceiina, bez premisao "otudjenosti".

No, od VII veka, a narodito u V veku pre n.e., javljajuse u jewejskom drudtvu ideje mesijaniana . Naime, zbogte5kog geopolitidkog poloZaja stare jewejske drZave koja jepredstavljala uzak pojas izmedju pustinje i mora u medjusob-nim ratnim pohodima naroda u dolini Tigra i Eufrata (i sev-ernije), s jedne sffane, i drZava u dolini Nila s druge, Jevrejisu destb bili porobljavani i zlostavljani. Proroci su njihovunesreiu tumadili kao BoZju kaznu, Sto su odstupili od BoZjihzapovedi a porobljivade su oznadavali kao "bid BoZji". No,obeiali su im spasenje putem Mesije (Izbavitelja) ako sebudu pokajali i vratili BoZjim zapovedima. Ova istorijska po-java i njen verski odraz u vidu mesijanizma vei je neka wstakoncepcije otudjenosti: Jeweji su preuzeli stanje greha umes-to ispravnih, autentidnih BoZjih udenja, "otudjili" su se od

Drave vere, medjutim, predvidja se spasenje ("razotudjenje")i, tog devij annrog, neautentidnog stanj a. Mesij an izam ie odi-srafsudbonosnu ulogu u istoriji Jevreja a i drugih naroda naftoie je jewejswo, narodito putem Biblije i religije, uticalo.M6sijanizam, odnosno razlidito shvatanje Mesije biie tadkaobrta u razdvajanju hri5ianstva od jevrejswa i u daljem raz-voju hriSianswa. Naime, u hri5ianswu pojam otudjenosti uvidu greha je integralni deo verskih shvatanja kao teololkeceline. Tu "greh" nije odstupanje od verskog pravila (iako seshvata i u tom smislu), nego u vidu "iskonskog", "istodnog"(istok, staroslovenski znadi i izvor, znadi izvornog) grehapredstavlja jedno stanje otudjenosti doveka, jedno negativnokvalifrkovano, devijantno stanje u koje dovek dospe samimrodjenjem, bez svoje volje, ali iz koje moZe da ga izbavihri5ianska vera, pre svega vera u Isusa kao Izbavitelja (Flris-ta, tj. Mesiju). No, da bismo ovo objasnili moramo se watitina drugi izvor hriSianstva (pored Starog zavetai judaizma) -na gnosticizam.

Gnosticizam nije disto versko udenje i verski pokret,onje pre versko-filozofski pokret. Svoja osnovna shvatanjacrpe iz filozofije, pre svega iz vulgarizovane platonovskefilozofrje kao i vulgarizovanog neoplatonizma, ali se u gnos-ticizmu mogu prepoznati i tragovi filozofije budizma, akomoZemo tako reii. No, ta filozofska shvatanja dobijaju ugnosticizmu vid verovanja, a ta verovanja, opet, usko supovezana sa grdkim tzv. "misterijama". Gnosticizam se javljau II veku pre n.e. i narodito je intenzivan do tV veka n.e., nonjegov uticaj u pojavama raznih sekti i 'Jeresi" oseia se ikasnije, sve do u novi vek. Prema tome, gnosticizam nijepojava klasidne grdke kulture, nego tzv. helenizma, kulturno-istorijske epohe nastale na teritorijama koje je bio osvojioAle.ksandar Veliki, i u kojoj se javlja jedan sinkretizam Hasidnegrdke kulture sa kulturarna osvoiehih naroda, Persijanaca,Egipiana i drugih naroda i etnidkih grupa pre svega Prednjei?U., Otuda i pojava iznadaj "misterija" u religiji. Religija uhelenizmu nije vi5e klasidna politeistidka grdka religija iz Hom-erovog wemena, racionalna (i pored mitova) i geocentridna,nego j e puna mistic izrna, mi stidnim neracionalnim "tajnama"

6362

ispunjenih obreda 5to je upravo smisao "misterija". U na-jopltijim crtama izraleno, gnosticizam veruje u jedansawleni, idealan (u smislu distim, nematerijalnim "idejama"ispunjen) svet, ili savrienu, apsolutnu (u smisluneogranidenu, samim sobom neuslovljenu, whovnu) supstan-ciju, koja se nalazi daleko i negde visoko na nebesima- Od tesaw5ene supstancije, koja se po nekim gnostidkim shvatan-jima deli na sfere - zaokrugljene delove (obidno ih ima se-dam: sedam "nebesa") jedan deo se "uprljao", ili, po drugimshvatanjima "pobunio", "otpao", tj. otudjio, preworio se ukvalitetnu suprotnost sawiene, celovite supstancije. Medju-tim, i taj otudjeni deo ima rame sfere, a po opStem shvatanjugnostika, najniLa sfera tog "otpadnutog-" je materija. Covek,po gnosticizmu, nasuprot osnovnom udenju judaizma ili is-lama, nije celovito, samim sobom uskladjeno, po svom sas-tavu jedinstveno biie, nego disharmonidno, u sebi samompodeljeno: telo, sastavljeno od materije je inaz "ofpadnuto-ga", negativnoga, Aoga, a duh pripada viSoj, sawlenoj, boZan-skoj sferi i on je zarobljen u telu. Cilj je gnosis -a, tj. mis-tidnog "znanja" gnostika, da se duh oslobodi tela jo5 zaLivota, ili bar da se priwemeno, putem uprainjavanja tajnog,ezoteridnog, samo za posveiene rezervisalrog znanja pomoiutajnih mistidnih obreda priwemeno sjedini sa boZanskim ( ustvari rezultat tih misterija je bio zanos, trans, Sto su onismatrali sjedinjenjem sa bogom ili boZanstvom). Bitno jebilo, medjutim, da se posle smrti duh oslobodi tela i grehovakoje telo izaziva i da se wati u nebesa, u blaZeno okriljeSawdenswa ili Boga. Otuda gnostici su prezirali materiju, amnogi i materijalno bogatswo, iz njihovih redova su se re-grutovali i prvi pustinjaci (anahoreti kod hri5iana).

U gnosticizmu, dakle, otudjenost je vei konstitutivnielement religijsko-filozofskog sistema. Onaj koji pozraje ver-sku dogmatiku i verske ob'rede hri5ianswa" narodito dve tradi-cionalne hri5ianske crkve - pravoslavne i katolidke, jasno ieprepoznati, razume se, izmenjene ali jasno vidljive tragoveizlolenog gnosticizma (recimo, tzv. otajswa ili svete tajne,uzimanje kroz hostiju i vino Isusovog "tela i krvi", tj. sjedin-jenje s Bogom prilikom pridesti, besmrtnost du5e oslobod-

iene smrtnog tela i njeno uzno5enje na nebo, itd.). No, gnos-licizamje imao uticaja i na jevrejsku religiju, bar na nekeniene formacije. Gnostidki elementi su prepoznatljivi kodtiv.Esena,komunistidke sekte dija su udenja bila slidna uden-iima prvobitnih hri5iana, kao i kod slidnih sekti, na primer,"zu. "imtitelja". No, gnostidke elemente sreiemo i kod pristal-ica verskog udenja zvanog "kabala".

J .

Pomato je da su podeci filozofije (osim ako pod filozo-fiiom ne podrazumevamo i prefinjena i duhovno izo5trenaverska tumadenja indijskih brahmina) nastali u staroj Grdkoj.Takozvana jonska Skola u VI do IV veka pre n.e., Tales,Demokrit, Anaksagora bili su u osnovi materijalisti sa jedin-swenim, celovitim pogledom na svet. No, u idealistidkoj filo-zofiji Platona vei se nazire shvatanje o otudjenosti u udenjuda su ideje osnova realnosti u Postojanju, a materija i materi-jalni predmeti samo bledo i nepotpuno, nesavr5eno odraZa-vanje ideje. Kod sledbenika Platona, tzv. neoplatonista svese izrazitije naglalava otudjenost materije od ideje. Tako naprimer, po Plotinu sve se u Postojanju svodi na "Jedno"(svakako uticaj jewejskog monoteizma) ili, ponegde, na "Do.bro" koje je praprincip i prauzrok, svugde prisutan ali ipakiznad svakog biia. Ono je neogranideno, vedno, neizrecivo ineopisivo, bez kvaliteta (er je kvalitet vei ogranidavanje). Iznjega nastaju niZi principi, ali ne deljenjem (smanjivanjemsamog sebe) nego tzv. emanacijom: zradenjem, izlivanjem.Ono se ne smanjuje nego se "pretide" zbog svoje "punoie".Tako iz Jednog istide princip "Nus" - Razum, um, a u iz-vesnom smislu duh. Nus odgovara Platonovom svetu idejakoje su istowemeno posebna biia. One su oznadene i bro-1_evima. Ispod sveta Razuma je svet DuSe, a Jedno, Razum iDuia din6 osnovno Trojstv6. Kao Sto u Razumu postojeindividualne ideje i u DuSi kao principu, hipostazi, postojeindividualne du5e od kojih su neke bez tela, nebeske duie, adryg" se sele u telo, i to i u biljke, i u Zivotinje. U stvari itelo, materija je du5a, ali njena najnla sfera, i po tom pitanju

64 65

ispunjenih obreda 5to je upravo smisao "misterija". U na-jopltijim crtama izraleno, gnosticizam veruje u jedansawleni, idealan (u smislu distim, nematerijalnim "idejama"ispunjen) svet, ili savrienu, apsolutnu (u smisluneogranidenu, samim sobom neuslovljenu, whovnu) supstan-ciju, koja se nalazi daleko i negde visoko na nebesima- Od tesaw5ene supstancije, koja se po nekim gnostidkim shvatan-jima deli na sfere - zaokrugljene delove (obidno ih ima se-dam: sedam "nebesa") jedan deo se "uprljao", ili, po drugimshvatanjima "pobunio", "otpao", tj. otudjio, preworio se ukvalitetnu suprotnost sawiene, celovite supstancije. Medju-tim, i taj otudjeni deo ima rame sfere, a po opStem shvatanjugnostika, najniLa sfera tog "otpadnutog-" je materija. Covek,po gnosticizmu, nasuprot osnovnom udenju judaizma ili is-lama, nije celovito, samim sobom uskladjeno, po svom sas-tavu jedinstveno biie, nego disharmonidno, u sebi samompodeljeno: telo, sastavljeno od materije je inaz "ofpadnuto-ga", negativnoga, Aoga, a duh pripada viSoj, sawlenoj, boZan-skoj sferi i on je zarobljen u telu. Cilj je gnosis -a, tj. mis-tidnog "znanja" gnostika, da se duh oslobodi tela jo5 zaLivota, ili bar da se priwemeno, putem uprainjavanja tajnog,ezoteridnog, samo za posveiene rezervisalrog znanja pomoiutajnih mistidnih obreda priwemeno sjedini sa boZanskim ( ustvari rezultat tih misterija je bio zanos, trans, Sto su onismatrali sjedinjenjem sa bogom ili boZanstvom). Bitno jebilo, medjutim, da se posle smrti duh oslobodi tela i grehovakoje telo izaziva i da se wati u nebesa, u blaZeno okriljeSawdenswa ili Boga. Otuda gnostici su prezirali materiju, amnogi i materijalno bogatswo, iz njihovih redova su se re-grutovali i prvi pustinjaci (anahoreti kod hri5iana).

U gnosticizmu, dakle, otudjenost je vei konstitutivnielement religijsko-filozofskog sistema. Onaj koji pozraje ver-sku dogmatiku i verske ob'rede hri5ianswa" narodito dve tradi-cionalne hri5ianske crkve - pravoslavne i katolidke, jasno ieprepoznati, razume se, izmenjene ali jasno vidljive tragoveizlolenog gnosticizma (recimo, tzv. otajswa ili svete tajne,uzimanje kroz hostiju i vino Isusovog "tela i krvi", tj. sjedin-jenje s Bogom prilikom pridesti, besmrtnost du5e oslobod-

iene smrtnog tela i njeno uzno5enje na nebo, itd.). No, gnos-licizamje imao uticaja i na jevrejsku religiju, bar na nekeniene formacije. Gnostidki elementi su prepoznatljivi kodtiv.Esena,komunistidke sekte dija su udenja bila slidna uden-iima prvobitnih hri5iana, kao i kod slidnih sekti, na primer,"zu. "imtitelja". No, gnostidke elemente sreiemo i kod pristal-ica verskog udenja zvanog "kabala".

J .

Pomato je da su podeci filozofije (osim ako pod filozo-fiiom ne podrazumevamo i prefinjena i duhovno izo5trenaverska tumadenja indijskih brahmina) nastali u staroj Grdkoj.Takozvana jonska Skola u VI do IV veka pre n.e., Tales,Demokrit, Anaksagora bili su u osnovi materijalisti sa jedin-swenim, celovitim pogledom na svet. No, u idealistidkoj filo-zofiji Platona vei se nazire shvatanje o otudjenosti u udenjuda su ideje osnova realnosti u Postojanju, a materija i materi-jalni predmeti samo bledo i nepotpuno, nesavr5eno odraZa-vanje ideje. Kod sledbenika Platona, tzv. neoplatonista svese izrazitije naglalava otudjenost materije od ideje. Tako naprimer, po Plotinu sve se u Postojanju svodi na "Jedno"(svakako uticaj jewejskog monoteizma) ili, ponegde, na "Do.bro" koje je praprincip i prauzrok, svugde prisutan ali ipakiznad svakog biia. Ono je neogranideno, vedno, neizrecivo ineopisivo, bez kvaliteta (er je kvalitet vei ogranidavanje). Iznjega nastaju niZi principi, ali ne deljenjem (smanjivanjemsamog sebe) nego tzv. emanacijom: zradenjem, izlivanjem.Ono se ne smanjuje nego se "pretide" zbog svoje "punoie".Tako iz Jednog istide princip "Nus" - Razum, um, a u iz-vesnom smislu duh. Nus odgovara Platonovom svetu idejakoje su istowemeno posebna biia. One su oznadene i bro-1_evima. Ispod sveta Razuma je svet DuSe, a Jedno, Razum iDuia din6 osnovno Trojstv6. Kao Sto u Razumu postojeindividualne ideje i u DuSi kao principu, hipostazi, postojeindividualne du5e od kojih su neke bez tela, nebeske duie, adryg" se sele u telo, i to i u biljke, i u Zivotinje. U stvari itelo, materija je du5a, ali njena najnla sfera, i po tom pitanju

64 65

postoji neslaganje izmedju P!o$a s jedne strane i Platona iveiin-e gnostika-s druge, po kojima je materija supstancijasuprotsiavliena vi5im sveiovima. No, upravo po tom pitanjuima kod njega i protiwednosti jer na nekim mestima, shodnoenosticima,ielo smatra tamnicom du5e. Po smrti tela duSe seiele u druga tela - biljke i iivotinje, ali duia moZe da se spasetako da sJpenje u vide sfere ka vi5im principima. Dodu5e,dula se oslobadja tela ne misterijom i gnosis - om negowlinom (i tu se slaZe sa stoicima). Ipak, du5a, po Plotinu, nedospeva u telo "padom" kao kod veiine gnostika, nego niZomi niZom "emanacijom", a isto tako se ne waia u viSe sfereodiednom. Naime, Sto je niZa sfera u Postojanju to je ta sferaodiedjenija "nuZno5iu", tj. ogranideno5iu i nuZnom medjuza-visnoliu delova, a uzdizanje du5e znadi postepeno oslobad-ianie fizidkih, telesnih nuZnosti i istowemeno postizanje slo-bode i harmonije (naime, kod idealistidkih filozofa od Pla-tona pa nadalje, sloboda nije prilagodjav_anje nulnosti, negoupravo njeno savladavanje, oslobodjenje 9d nje).. Jasno sevidi, dakie, shvatanje otudjenosti kod Plotina - nlla sfera seotudjuje od viSe.-

Plotinov neoplatonizam rnnogo je uticao na kasnije gnos-tike-neoplatoniste, i paganske i hri5iansk-e., lecrqo na Jerokla(Hierocles), Sirij ana (S yrianus), Porfirij a;'Prokla (Prqclgs),pa i na Sv. Avgustina. No, uticao je i na jevrejski mistici-zam, anarodito na kabalu.

Ono Sto gnostici zovu "pad", hriSianstvo ie nazvatr"greh", ali osnovna ideja otudjenosti jedne vi5e_supsta-ncije -boZanskoga, blaZenoga, svetoga - u satansko, telesno,greino, ostaje u svim fazqrya razvoja hriSianswa i svimanjenim formacijama u vecoj ili manjoj meri. Toje gticaj gngs-ticizma u hri5ianstvu. Iako hri5ianswo, pod uticajem judaiz-ma ne smatra telesno i materijalno supstancijalnom suprot-no5iu duSe i duhovnog, ipak uzima da je telo glavni izvor,glavni navoditelj na greh. No, o tome ie biti redi u izlaganjuo sociololkom znadenju otudjenosti.

U starom veku iednu wstu shvatanja otudjenosti, alirazliditu i po nastanku i po smislu od shvatanja gnostika,moiemo naii tod grdke fil,ozofske Skole cinika (kinika), koja

ie u staroj Grdkoj postojala od VI do IV veka pre n.e. Cinicrie mogu smatrati kao preteda Rusoa, jer su i oni smatrali daciviiizacija kvari doveka, odvrada ga upravo u smislu da gaotudjuje (iako taj izraz, razume se, jo5 ne upotrebljavaju) odprirode. Preziru dru5wene ustanove i konvencije, a taj prezirie narodito pokazivao Diogen svojim "prirodnim" ponalan-iem, koji je, dak, u ono vreme, izjavljivao da je "gradjanin-sveta".

Smatrali su da se ljudska sreia sastoji u vraianjuprirodi.'

Pitanje otudjenosti javlja se u manje ili vi5e nagla5enomvidu i u filozofskom problemu odnosa izmedju esencije siedne i akcidentalija ili egzistencije s druge strane. Taj prob-iem je bio nadeo Aristotel, preuzeo Toma Akvinski i njegovisledbenici sholastici, ali taj problem je aktuelan i kod nekihdana5njih filozofa - tzv. antropolo5kih marfcsista: Sta je bit,su5tina, a 5ta je bivswovanje - spoljno inalavanie biti, da lije egzistencija otudjena od esencije i na koji nadin i u kojojmeri?

Medjutim, ideja otudjenosti kao otpadanja i udaljavanjaod praprincipa javija se u novom veku ponovo u nemadkoiide aU siidkoj-filozofij i. Tako, na primer, Fihte, oznad avaj uiisa "Ja" inror saznanja, a istovremeno odraza Boga ili Apso-lutnoga kao vrhovne racionalne zbilje u dovekovom umu,smatra da Ja putem postepenog saznavanja van njega posto-jecie zbilje koju oznadava kao "Ne-Ja", istovremeno savla-dava i racionalizuje tu zbilju.Jo "Ne-Ja" pre saznanja, dakle,smatra se otudjeno5iu "Ja". Seling takodje smatra da se Ap-solutno, otudjeno u ogranidene pojave, waia iz svoje otud-jenosti Apsolutnome kroz istoriju putem osvelienja, tacio-nalnog saznanja, a jo5 viSe putem umetnidke intuicije.

To su tzv. ontolo5ke teorije otudjenosti. Medjutim, na-jkonzistentniju ontolodku teoriju otudjenosti dao je Hegel.Kod Hegela osnovni oblik ontolo5ki oblik otudjenja je pre-lazak Apsolutne ideje - Duha u materijalnu prirodu, u svoje"drugo biie" (Andersein). Ovo "drugo biie" - materijalnapriroda kao i drulwo (istorija) ponovo se waia Duhu i sjed-injuje sa niim pomoiu "samosvesti" (uslovno redeno, poje-dinac). No, samosvest shvata spoljnji svet, koji se javlja kao

66 67

postoji neslaganje izmedju P!o$a s jedne strane i Platona iveiin-e gnostika-s druge, po kojima je materija supstancijasuprotsiavliena vi5im sveiovima. No, upravo po tom pitanjuima kod njega i protiwednosti jer na nekim mestima, shodnoenosticima,ielo smatra tamnicom du5e. Po smrti tela duSe seiele u druga tela - biljke i iivotinje, ali duia moZe da se spasetako da sJpenje u vide sfere ka vi5im principima. Dodu5e,dula se oslobadja tela ne misterijom i gnosis - om negowlinom (i tu se slaZe sa stoicima). Ipak, du5a, po Plotinu, nedospeva u telo "padom" kao kod veiine gnostika, nego niZomi niZom "emanacijom", a isto tako se ne waia u viSe sfereodiednom. Naime, Sto je niZa sfera u Postojanju to je ta sferaodiedjenija "nuZno5iu", tj. ogranideno5iu i nuZnom medjuza-visnoliu delova, a uzdizanje du5e znadi postepeno oslobad-ianie fizidkih, telesnih nuZnosti i istowemeno postizanje slo-bode i harmonije (naime, kod idealistidkih filozofa od Pla-tona pa nadalje, sloboda nije prilagodjav_anje nulnosti, negoupravo njeno savladavanje, oslobodjenje 9d nje).. Jasno sevidi, dakie, shvatanje otudjenosti kod Plotina - nlla sfera seotudjuje od viSe.-

Plotinov neoplatonizam rnnogo je uticao na kasnije gnos-tike-neoplatoniste, i paganske i hri5iansk-e., lecrqo na Jerokla(Hierocles), Sirij ana (S yrianus), Porfirij a;'Prokla (Prqclgs),pa i na Sv. Avgustina. No, uticao je i na jevrejski mistici-zam, anarodito na kabalu.

Ono Sto gnostici zovu "pad", hriSianstvo ie nazvatr"greh", ali osnovna ideja otudjenosti jedne vi5e_supsta-ncije -boZanskoga, blaZenoga, svetoga - u satansko, telesno,greino, ostaje u svim fazqrya razvoja hriSianswa i svimanjenim formacijama u vecoj ili manjoj meri. Toje gticaj gngs-ticizma u hri5ianstvu. Iako hri5ianswo, pod uticajem judaiz-ma ne smatra telesno i materijalno supstancijalnom suprot-no5iu duSe i duhovnog, ipak uzima da je telo glavni izvor,glavni navoditelj na greh. No, o tome ie biti redi u izlaganjuo sociololkom znadenju otudjenosti.

U starom veku iednu wstu shvatanja otudjenosti, alirazliditu i po nastanku i po smislu od shvatanja gnostika,moiemo naii tod grdke fil,ozofske Skole cinika (kinika), koja

ie u staroj Grdkoj postojala od VI do IV veka pre n.e. Cinicrie mogu smatrati kao preteda Rusoa, jer su i oni smatrali daciviiizacija kvari doveka, odvrada ga upravo u smislu da gaotudjuje (iako taj izraz, razume se, jo5 ne upotrebljavaju) odprirode. Preziru dru5wene ustanove i konvencije, a taj prezirie narodito pokazivao Diogen svojim "prirodnim" ponalan-iem, koji je, dak, u ono vreme, izjavljivao da je "gradjanin-sveta".

Smatrali su da se ljudska sreia sastoji u vraianjuprirodi.'

Pitanje otudjenosti javlja se u manje ili vi5e nagla5enomvidu i u filozofskom problemu odnosa izmedju esencije siedne i akcidentalija ili egzistencije s druge strane. Taj prob-iem je bio nadeo Aristotel, preuzeo Toma Akvinski i njegovisledbenici sholastici, ali taj problem je aktuelan i kod nekihdana5njih filozofa - tzv. antropolo5kih marfcsista: Sta je bit,su5tina, a 5ta je bivswovanje - spoljno inalavanie biti, da lije egzistencija otudjena od esencije i na koji nadin i u kojojmeri?

Medjutim, ideja otudjenosti kao otpadanja i udaljavanjaod praprincipa javija se u novom veku ponovo u nemadkoiide aU siidkoj-filozofij i. Tako, na primer, Fihte, oznad avaj uiisa "Ja" inror saznanja, a istovremeno odraza Boga ili Apso-lutnoga kao vrhovne racionalne zbilje u dovekovom umu,smatra da Ja putem postepenog saznavanja van njega posto-jecie zbilje koju oznadava kao "Ne-Ja", istovremeno savla-dava i racionalizuje tu zbilju.Jo "Ne-Ja" pre saznanja, dakle,smatra se otudjeno5iu "Ja". Seling takodje smatra da se Ap-solutno, otudjeno u ogranidene pojave, waia iz svoje otud-jenosti Apsolutnome kroz istoriju putem osvelienja, tacio-nalnog saznanja, a jo5 viSe putem umetnidke intuicije.

To su tzv. ontolo5ke teorije otudjenosti. Medjutim, na-jkonzistentniju ontolodku teoriju otudjenosti dao je Hegel.Kod Hegela osnovni oblik ontolo5ki oblik otudjenja je pre-lazak Apsolutne ideje - Duha u materijalnu prirodu, u svoje"drugo biie" (Andersein). Ovo "drugo biie" - materijalnapriroda kao i drulwo (istorija) ponovo se waia Duhu i sjed-injuje sa niim pomoiu "samosvesti" (uslovno redeno, poje-dinac). No, samosvest shvata spoljnji svet, koji se javlja kao

66 67

delimidnost i ogranidenost (Sto je istowemeno jedan drugioblik otudjenosti - postvarenost) pomocu dijalektike Sto is-towemeno znaEi i ukidanje uZe ogranidenosti - "teze" kroznjenu suprotnost "antitezu" u viSi totalitet, a kroz dalje kret-anje ka sve viSim totalitetima (sintezama) ka krajnjem totalite-tu - apsolutnom duhu. Potpuno saznavanje materijalne pri-rode i ovladavanje njome uz istowemeno oswarenje "sup-stancijalne" drZave kao cilja kretanja dru5wa i istorije, istovre-meno je ostvarenje najvi5ih supstancija Duha: morala, slo-bode, dobroga i lepoga i sjedinjavanja svih posebnosti (pa iposebnih interesa) u op5tem druSwenom totalitetu. Taj pro-ces je takodje i proces samosamavanja (oslobodjenja) Duha iproces prevaillaLenja njegove otudjenosti (u materiju i u poseb'nosti).Pri tome valja imati u vidu da je Hegel bio i teolog. Onje putem svoje filozofije hteo istowemeno dati jednu wsturacionalnog obja5njenja hriSianswa, pa i mesijanske ideje uhri5ianstvu: kao kod gnostika i neoplatonista materija je otud-jenost duha, iako ne i njen "pad". Ali Duh (a Hegelov Apso-lutni duh u suitini je Bog) se oslobadja, spasava, samo tospasenje nije na nebu (iako Hegel ni takvo "spasenje" nenapada), nego u apsolutnoj "supstancijalnoj", saw5enoj, aliovozemaljskoj drZavi. (Zbog takvog shvat4qja mesijanizma itakvog transponovanj a hri5ianskih osnovnih udenj a Hegelasu neki smatrali i ateistom, iako bi se pre moglo reii da jepanteista).

Duh u procesu ovog samosaznanja (samoosve5iivanja)pokazuje narodite odlike inalene u kulturi odredjene faze(epohe) razvoja i odredjenog druSwa u toj fazi, a te odlike seispoljavaju u nauci, umetnosti, religiji i filozofiji dru5wa.Naglaiavanje religije kao oblika razvoja duha (iako je, ponjemu, najvi5i oblik filozofija) takodje pokazuje njegovu teo-lolku opredeljenost u filozofiji. U tom smislu smatra hri5ian-swo najvi5om fazom koju je Duh postigao. Ovo moramonaglasiti zbog Hegelovog sledbenika i udenika Fojerbaha(Feuerbach) koji je upravo po pitanju religije daije razvijaokoncepcdu otudjenosti, razradjujuii dalje Hegelove poglede aistowemenorazilazeci se s njim. Fojerbah je po5ao od laitikeHegela kao filozof, ali je njegova kritika Hegela, ako nije

zasnovala, svakako obogatila modernu koncepciju socio-loSko-antropolo5ke otudjenosti, pre svega time Sto je daoMarksu i marksistima impuls za dalju razradu te koncepcije,tadnije redeno, tih ko:rcepcija. No po5to, kako smo naglasili,dru Sweno-antropolo5ke koncepcije otudj enos ti, ili bar njiho-vi rudimenti su postojali i ranije, pre nego Sto ukaZemo naFojerbahovu koncepciju osvrnuiemo se na te ranijepokuJaje.

4.

Pre svega moramo napomenuti da i religijske i filozof-ske koncepcije otudjenosti imaju svoj odredjeni drudweni isociolo5ki vid i projekciju. Recimo Budhina, (pogre5no sekaZe "Buda"), nastala je u jednom klasno strogo organizova-nom drulwu gde je klasno raslojavanje u vidu srrogo odvo-jenih kasta bilo i religijski sankcionisano. Neposredna pobu-na protiv takvog sistema bi bila nemoguia ( vidimo da tak nidan-danas vlasti u Indiji ne uspevaju, ili bar te5ko uspevajuda likvidiraju kastinski sistem pre svega zbog religijskihpredubedjenja). No Budhino udenje koje je u religijskom.smislu, bar u podetku, ignorisalo kaste wrdeii da svi ljudiimaju isti odnos prema nirvani imalo je i druiwenog dejswa,narodito u zemljama van Indije.

DruStvene i druSweno-teorijske konsekvence svojih ide-alistidkih shvatanja Platon je izneo u svojoj Ddavi i hkoni-rm.. U njegovom projektu drLave, na primer, kao posledicaotudjenosti materije od ideja, predvidja se komunizam dobara(a i Zena) prvenstveno za vi5e, vladajuie slojeve koji treba daprgziru bogatswo kao inaz materijalnog, i kod kojih gvoZdjereba da vi5e wedi od zlata. Uostalom, prvi sludaj u dni5wenbjteoriji da se svojina - bogatswo suprotstavlja vlasti. To, ra-zume se, ipak nije iskljudivalo da se vladajuii slojevi u Pla-tonovoj drZavi izdrZavaju prisvajanjem proizvoda radnika-rgbg,va, kao Sto je, uostalom, bio sludaj i u zajednici - Sparti- l(oJu je Platon bio uzeo kao uzor za svoju Mavu.

Medjutim, od verskih udenja i verskih pokreta najjadi

68 69

delimidnost i ogranidenost (Sto je istowemeno jedan drugioblik otudjenosti - postvarenost) pomocu dijalektike Sto is-towemeno znaEi i ukidanje uZe ogranidenosti - "teze" kroznjenu suprotnost "antitezu" u viSi totalitet, a kroz dalje kret-anje ka sve viSim totalitetima (sintezama) ka krajnjem totalite-tu - apsolutnom duhu. Potpuno saznavanje materijalne pri-rode i ovladavanje njome uz istowemeno oswarenje "sup-stancijalne" drZave kao cilja kretanja dru5wa i istorije, istovre-meno je ostvarenje najvi5ih supstancija Duha: morala, slo-bode, dobroga i lepoga i sjedinjavanja svih posebnosti (pa iposebnih interesa) u op5tem druSwenom totalitetu. Taj pro-ces je takodje i proces samosamavanja (oslobodjenja) Duha iproces prevaillaLenja njegove otudjenosti (u materiju i u poseb'nosti).Pri tome valja imati u vidu da je Hegel bio i teolog. Onje putem svoje filozofije hteo istowemeno dati jednu wsturacionalnog obja5njenja hriSianswa, pa i mesijanske ideje uhri5ianstvu: kao kod gnostika i neoplatonista materija je otud-jenost duha, iako ne i njen "pad". Ali Duh (a Hegelov Apso-lutni duh u suitini je Bog) se oslobadja, spasava, samo tospasenje nije na nebu (iako Hegel ni takvo "spasenje" nenapada), nego u apsolutnoj "supstancijalnoj", saw5enoj, aliovozemaljskoj drZavi. (Zbog takvog shvat4qja mesijanizma itakvog transponovanj a hri5ianskih osnovnih udenj a Hegelasu neki smatrali i ateistom, iako bi se pre moglo reii da jepanteista).

Duh u procesu ovog samosaznanja (samoosve5iivanja)pokazuje narodite odlike inalene u kulturi odredjene faze(epohe) razvoja i odredjenog druSwa u toj fazi, a te odlike seispoljavaju u nauci, umetnosti, religiji i filozofiji dru5wa.Naglaiavanje religije kao oblika razvoja duha (iako je, ponjemu, najvi5i oblik filozofija) takodje pokazuje njegovu teo-lolku opredeljenost u filozofiji. U tom smislu smatra hri5ian-swo najvi5om fazom koju je Duh postigao. Ovo moramonaglasiti zbog Hegelovog sledbenika i udenika Fojerbaha(Feuerbach) koji je upravo po pitanju religije daije razvijaokoncepcdu otudjenosti, razradjujuii dalje Hegelove poglede aistowemenorazilazeci se s njim. Fojerbah je po5ao od laitikeHegela kao filozof, ali je njegova kritika Hegela, ako nije

zasnovala, svakako obogatila modernu koncepciju socio-loSko-antropolo5ke otudjenosti, pre svega time Sto je daoMarksu i marksistima impuls za dalju razradu te koncepcije,tadnije redeno, tih ko:rcepcija. No po5to, kako smo naglasili,dru Sweno-antropolo5ke koncepcije otudj enos ti, ili bar njiho-vi rudimenti su postojali i ranije, pre nego Sto ukaZemo naFojerbahovu koncepciju osvrnuiemo se na te ranijepokuJaje.

4.

Pre svega moramo napomenuti da i religijske i filozof-ske koncepcije otudjenosti imaju svoj odredjeni drudweni isociolo5ki vid i projekciju. Recimo Budhina, (pogre5no sekaZe "Buda"), nastala je u jednom klasno strogo organizova-nom drulwu gde je klasno raslojavanje u vidu srrogo odvo-jenih kasta bilo i religijski sankcionisano. Neposredna pobu-na protiv takvog sistema bi bila nemoguia ( vidimo da tak nidan-danas vlasti u Indiji ne uspevaju, ili bar te5ko uspevajuda likvidiraju kastinski sistem pre svega zbog religijskihpredubedjenja). No Budhino udenje koje je u religijskom.smislu, bar u podetku, ignorisalo kaste wrdeii da svi ljudiimaju isti odnos prema nirvani imalo je i druiwenog dejswa,narodito u zemljama van Indije.

DruStvene i druSweno-teorijske konsekvence svojih ide-alistidkih shvatanja Platon je izneo u svojoj Ddavi i hkoni-rm.. U njegovom projektu drLave, na primer, kao posledicaotudjenosti materije od ideja, predvidja se komunizam dobara(a i Zena) prvenstveno za vi5e, vladajuie slojeve koji treba daprgziru bogatswo kao inaz materijalnog, i kod kojih gvoZdjereba da vi5e wedi od zlata. Uostalom, prvi sludaj u dni5wenbjteoriji da se svojina - bogatswo suprotstavlja vlasti. To, ra-zume se, ipak nije iskljudivalo da se vladajuii slojevi u Pla-tonovoj drZavi izdrZavaju prisvajanjem proizvoda radnika-rgbg,va, kao Sto je, uostalom, bio sludaj i u zajednici - Sparti- l(oJu je Platon bio uzeo kao uzor za svoju Mavu.

Medjutim, od verskih udenja i verskih pokreta najjadi

68 69

uticaj na pojavu raznih druSweno-annopolo5kih koncepcijabez sumnje je imalo hriSianswo. Naglasili smo da je hri5ian-swo s jedne strane nastavak i whunac druSwenog pokretajewejslcih proroka, a s druge strane helenistidkog gnosticiz-ma. Ftoroci su, u ime Mojsijevih zakona koji su u su5tinihteli uspostaviti jednakost i ravnopravnost uz istovremenosaduvanJe odredjene ekonomske ravnopravnosti u vidu ma-log poseda (setimo se ustanova 'Juvileja" po kojoj se svakepedesete godine zernlja waiala ranijem vlasniku). Pokret pre'ioka je bio narodito znadajan kada se posle naseljavanja u"Kanaanu" preilo sa nomadskog stodarswa (gde sam nadinproizvodnje nameie odredj enu ekonomsku ravnopravnost)na zemljoradnju i swaranje drZave, Sto je nuZno donelo sasobomklasno raslojavanje. Uz kritiku druStvenih prilika, pro'roci su istowemeno, narodito u ime odekivanja Mesije, svevi5e nagla5avali postulat moralnog usaw5avanja doveka. Svesu te ideje joi viSe naglalene u hri5ianswu koje je idejujednakosti svih Jeweja,bez obzira na dru5weni poloZaj, udi-hilo univerzalnim, pro5iriv5i je na sve ljude. DruSwenu kri-tiku proroka pretvorili su hri5iani u kritiku osnovnihdruSwenih ustanova onda5njeg dru5tva tako da su uneli iz-vesne elemente koje po dana3njim pojmgyima slobodnomoZemo nazvati komunistidkim i anarhistidkim. Prezirali su iosudili bogatswo, ali i nasilje, pa i drZavno nasilje, druSwenepoloZaje i razlike po tom poloZaju ("ko je prvi biie posled-n3i";, smatrali su da su robovi verski i dru5weno ravnopravnisa svojim gospodarima, Sto je narodito smetalo rimskim vlas-todr3cima. Komunistidke ideje su prodirale i iz gnosticizmaod kojih su neki, kao Sto smo izneli, iz filozofskog preziramaterije prezirali i materijalna dobra. Poznato je da su Siren-jem van Judeje wemenom svi ti revolucionarni komunistidko'anarhistidki elementi u hriSianswu bili potisnuti, hriSianswose pomirilo sa rimskom drZavom i postalo je njen idejni os-lonac (a kasnije idejni oslonac feudalizma). Sv. Avgustin,nalzad, u V veku sve one druSwene i negativne moralnepoJave protiv kojih se prvobitno hri5ianswo borilo, teietidaih iskoreni u konkretno postojeiem druSwu, kao 5to je drLa-va, nasilje, ropstvo, nejednakost, pohlepa koja stvara bogat-

cruo. nadmenost, oholost i slidno, proglasio pojavnim oblici-ila-'tttodnog greha" protiviega se hri5ianswo bori, i zahteveprvobitnitr .[ri5iana za jed-nako5iu, moralno5iu i "blaZen-f11,,om" vei na samoj zemlji, znadi sve ono Sto smaffamoiotudieno5iu" u dana5njem smislu, premestio na nebo, u"fu;".'No takve ideje prvih hri5iana javljale su se ponovo!g;o,

""o srednji i novi vek u vidu 'Jeresi" i drugih reformi-

itidkih verskih pokreta. Ti pokreti su vi5e ili manje radikal-no, viSe ili manje primereno postojeiim uslovima, preuzimalirevolucionarne ideje prvih hri5iana.

Medjutim, onaj koji je takve ideje hteo i naudno obra-zlohitii time postati prvi naudni teoretidar koncepcije druSwe-no-antropoloike otudjenosti, bio je Ruso (Rousseau). Ne-sumnjivo je da su ideje iz Evandjelja i drugih spis-a i1 Biblijeuticale na Rusoa, a svakako na njega su uticala i udenjasrdkih cinika. Naime, zajednidko je kod grdkih cinika i prvo-Sitnih hri5iana zahtev zawadanlem prirodi i osuda civiliza-ciie, (sa druSwenim radikama i klasnim raslojavanjem), kojusu smatrali osnovnim razlogom "kvarenja" doveka ili, mod-ernim izrazomredeno, "otudjenosti" doveka od njegove pr-vobitne dobrote. Po5to su civilizaciju smatrali udaljavanjemod prirode i nasiljem nad prirodom, isticali su zahtev waian-ju prirodi ili bar (kod hri5iana) prirodnoj jednostavnosti (jersu hrisiani po "Delima apostolskim" fiveli u komunizmq Po-trolnih dobara, i u zajednici "...lomljahu hljeb s radosti i uprostoti srca" jer "nijedan ne govora5e za imanje da je nje-govo nego im sve bijale zajednidko...").

I Rusoovo osnovno polazi5te je da je dovek po svojojprirodi dobar, neagresivan, kako bismo danas rekli; usko iharmonidno je povezan sa prirodom, a ono 5to ga kvari, to jecivilizacija, a ono Sto prouzrokuje civilizaciju i njeno kretanjei rast jesie privatna svojina. Medjutim Ruso ne shvata podprivatnorn ivojinom ono Sto moderna ekonomska i pravnateorija shvata

-- prisvajanje predmeta spoljne prirode radi

zadovoljenja svojih potreba. Ovakvo prisvajanje samo u ciUuzadovoljenja svojih potreba ( a ne u vecoj meri) za Rusoa je"drZavfuia"

-ili "po-sed' (posseslory' , a,svojina. nastaje tek onda

kada se takvo prisvajanje vr5i u veioj meri nego Sto je po-

70 71

uticaj na pojavu raznih druSweno-annopolo5kih koncepcijabez sumnje je imalo hriSianswo. Naglasili smo da je hri5ian-swo s jedne strane nastavak i whunac druSwenog pokretajewejslcih proroka, a s druge strane helenistidkog gnosticiz-ma. Ftoroci su, u ime Mojsijevih zakona koji su u su5tinihteli uspostaviti jednakost i ravnopravnost uz istovremenosaduvanJe odredjene ekonomske ravnopravnosti u vidu ma-log poseda (setimo se ustanova 'Juvileja" po kojoj se svakepedesete godine zernlja waiala ranijem vlasniku). Pokret pre'ioka je bio narodito znadajan kada se posle naseljavanja u"Kanaanu" preilo sa nomadskog stodarswa (gde sam nadinproizvodnje nameie odredj enu ekonomsku ravnopravnost)na zemljoradnju i swaranje drZave, Sto je nuZno donelo sasobomklasno raslojavanje. Uz kritiku druStvenih prilika, pro'roci su istowemeno, narodito u ime odekivanja Mesije, svevi5e nagla5avali postulat moralnog usaw5avanja doveka. Svesu te ideje joi viSe naglalene u hri5ianswu koje je idejujednakosti svih Jeweja,bez obzira na dru5weni poloZaj, udi-hilo univerzalnim, pro5iriv5i je na sve ljude. DruSwenu kri-tiku proroka pretvorili su hri5iani u kritiku osnovnihdruSwenih ustanova onda5njeg dru5tva tako da su uneli iz-vesne elemente koje po dana3njim pojmgyima slobodnomoZemo nazvati komunistidkim i anarhistidkim. Prezirali su iosudili bogatswo, ali i nasilje, pa i drZavno nasilje, druSwenepoloZaje i razlike po tom poloZaju ("ko je prvi biie posled-n3i";, smatrali su da su robovi verski i dru5weno ravnopravnisa svojim gospodarima, Sto je narodito smetalo rimskim vlas-todr3cima. Komunistidke ideje su prodirale i iz gnosticizmaod kojih su neki, kao Sto smo izneli, iz filozofskog preziramaterije prezirali i materijalna dobra. Poznato je da su Siren-jem van Judeje wemenom svi ti revolucionarni komunistidko'anarhistidki elementi u hriSianswu bili potisnuti, hriSianswose pomirilo sa rimskom drZavom i postalo je njen idejni os-lonac (a kasnije idejni oslonac feudalizma). Sv. Avgustin,nalzad, u V veku sve one druSwene i negativne moralnepoJave protiv kojih se prvobitno hri5ianswo borilo, teietidaih iskoreni u konkretno postojeiem druSwu, kao 5to je drLa-va, nasilje, ropstvo, nejednakost, pohlepa koja stvara bogat-

cruo. nadmenost, oholost i slidno, proglasio pojavnim oblici-ila-'tttodnog greha" protiviega se hri5ianswo bori, i zahteveprvobitnitr .[ri5iana za jed-nako5iu, moralno5iu i "blaZen-f11,,om" vei na samoj zemlji, znadi sve ono Sto smaffamoiotudieno5iu" u dana5njem smislu, premestio na nebo, u"fu;".'No takve ideje prvih hri5iana javljale su se ponovo!g;o,

""o srednji i novi vek u vidu 'Jeresi" i drugih reformi-

itidkih verskih pokreta. Ti pokreti su vi5e ili manje radikal-no, viSe ili manje primereno postojeiim uslovima, preuzimalirevolucionarne ideje prvih hri5iana.

Medjutim, onaj koji je takve ideje hteo i naudno obra-zlohitii time postati prvi naudni teoretidar koncepcije druSwe-no-antropoloike otudjenosti, bio je Ruso (Rousseau). Ne-sumnjivo je da su ideje iz Evandjelja i drugih spis-a i1 Biblijeuticale na Rusoa, a svakako na njega su uticala i udenjasrdkih cinika. Naime, zajednidko je kod grdkih cinika i prvo-Sitnih hri5iana zahtev zawadanlem prirodi i osuda civiliza-ciie, (sa druSwenim radikama i klasnim raslojavanjem), kojusu smatrali osnovnim razlogom "kvarenja" doveka ili, mod-ernim izrazomredeno, "otudjenosti" doveka od njegove pr-vobitne dobrote. Po5to su civilizaciju smatrali udaljavanjemod prirode i nasiljem nad prirodom, isticali su zahtev waian-ju prirodi ili bar (kod hri5iana) prirodnoj jednostavnosti (jersu hrisiani po "Delima apostolskim" fiveli u komunizmq Po-trolnih dobara, i u zajednici "...lomljahu hljeb s radosti i uprostoti srca" jer "nijedan ne govora5e za imanje da je nje-govo nego im sve bijale zajednidko...").

I Rusoovo osnovno polazi5te je da je dovek po svojojprirodi dobar, neagresivan, kako bismo danas rekli; usko iharmonidno je povezan sa prirodom, a ono 5to ga kvari, to jecivilizacija, a ono Sto prouzrokuje civilizaciju i njeno kretanjei rast jesie privatna svojina. Medjutim Ruso ne shvata podprivatnorn ivojinom ono Sto moderna ekonomska i pravnateorija shvata

-- prisvajanje predmeta spoljne prirode radi

zadovoljenja svojih potreba. Ovakvo prisvajanje samo u ciUuzadovoljenja svojih potreba ( a ne u vecoj meri) za Rusoa je"drZavfuia"

-ili "po-sed' (posseslory' , a,svojina. nastaje tek onda

kada se takvo prisvajanje vr5i u veioj meri nego Sto je po-

70 71

trebno, radi isticanja svoje nadmoci (dakle, vlasti) nad drugimdlanovima dru5tva. Takva svojina sffara zavist, samoljubljeSto kvari autentidni, urodjeni ljudski moral, a istowemeno jeizvor porobljavanja drugih. Da bi se saduvala i odrZala, onastvara drudwene ustanove takodje otudjene od ljudi, kojeodrZavaju i dalje razvijaju drZavu kao inaz civilizacije, ali iotudjenja doveka- Dodu5e, u tom pitanju Ruso je protivuredan(on i inade desto pada u protivurednosti), jer na nekim mes-tima drZavu nastalu druStvenim ugovorom smatra potrebnim inaprednim korakom dovedanswa, ukoliko drlava uspeva daodrZi jednakost i ravnopravnost ljudi i ne izrodi se u za5titutiranije. Ipak njegovo shvatanje o civilizaciji kao onudju kvaren-ja doveka i njegovog udaljavanja, odnosno "otudjenja" odprirode ostaie u njegovom znadajnom i donekle fatalnomuticaju na razvoj duhovnog Zivota u Evropi kraja XVIII iXD( veka kao glavna postavka. Pri tome, on u svojim radovi-ma ne upotrebljava\naz "otudjenost" (alienation), iako dajejasan pojarn otudjenosti, nego taj pojam oznadava ili opisujedrugrm redima, recimo, "biti van sebe samog" (ete hors de

, ili "postati samom sebi tudj" (se rendre etanger) .S druge strane upotrebljavaiinaz "otudjiti" ali u tradicional-nom smislu prenosa prava, recimo kada..twdi u svom raduDntitveni ugavor da su gradjani-pojedindi,'sklapajuii dru5w-eni ugovor, preneli svoj izvorni suverenitet diji je nosilacsvaki dovek, na drZavu.

No, ako Ruso bar na nekim mestima u svom opusuizrosi i pozitivna dejswa svojine i drZave, jedan deo njegovihsledbenika, i to upravo sledbenika njegovog druSweno-politidkog opusa (er Rusoov opus ima i veliki knjiZevni, ali idrugi svojewsni dru5weno-filozofski zna(q koji je naroditodo5ao do rnaiajau romantizrnu kao knjfievnom, ali i dru5tven-om pokretu) preuzima upravo njegovu ideju o svojini i drZavikao izvorima i oblicima druSwene otudjenosti. Ti njegovisledbenici su anarhisti. Oni tvrde da su ljudsko dru5wo idovek u njemu po svojoj prhodi harmonidni, uravnoteZeni ibeskonfliktni - ono Sto izaziva sukobe i poremeiaje u druSwusu privama svojina i nasilje u vidu drZave. Odstranjenjern tihuzroka, znadi privatne svojine i drZave, druSwo bi se "razo-

tudjilo", watilo se svom-prvobitnom harmonidnom stanju.ioie osnovna misao modemog anarhizma podev od Prudonaftoji dak dozvoljava sitru privatnu svojinu), pa preko Bakr.rn-iini, Ktopotkina, anarhosindikalista i drugih anarhista, pa do"nrodemih anarho-teroristidkih grupa (koji putem terora hoieuspostaviti beskonfliktno, "ne-represivno" druSwo). Tolsto-iei anuhizam, nasuprot tome, jeste neposredno waianje na"anarhistidko-komunistidke ideje prvih hri5iana, Sto bi se ost-varilo bez nasilja, primerom i ubedjenjem.

"Utopijski" socijalizam koji je najinazinji bio u Fran-cuskoj, a koji je postavljao razne modele "saw5enog" praveo-nog socijalistidkog dru5tva u odnosu na koje je postojeiedru5tvo stanje "otudjenosti", takodje se koristilo idejama Ru-soa i njegovih radikalnih sledbenika u velikoj francuskoj rev-oluciji, koji su dali upravo prve modele utopijskog socijal-izma (na primer, "Savez jednakih").

5 .

No, da se watimo Fojerbahu koji je nemadku onto-loiku koncepciju otudjenosti prvi preneo na druStveno-antropolo5ki teren i koji je bio neposredni zadetnik Marksovekoncepcije otudjenosti (a ona je najrazradjenija i od najveieguticaja na izvesne pravce sociologije i druSwene filozofije).

Fojerbah, koji je svakako poznavao Rusoova dela iprihvatio fosta od Rusoa (na primer, dovekovu povezanostsa prirodom), ipak ne polazi od Rusoa nego, kako smo na-glasili, od Hegela. Fojerbah u teZnji da pomiri Hegelovoudenje sa materijaliznom pokreta prosveienosti (pre svega sanjegovom francuskom varijantom) kritikuje idealizam Hegelaprema dijem udenju ideje sadrZane u Duhu i proistekle izDuha imaju samostalnu egzistenciju, a dovek je samo pasivninosilac i orudje Duha. Nasuprot tome on istide znadaj dovekau njegovom telesno-oseiajnom postojanju kao cilj razvojaprirode i dru5wa. Covek je taj koji u toku dijalektidkograz-yoja druSwa treba da stiZe db svoga "samosaznanja", a neDuh. Ne otudjuje se Duh u materiju, nego dovek u Duh,

7372

trebno, radi isticanja svoje nadmoci (dakle, vlasti) nad drugimdlanovima dru5tva. Takva svojina sffara zavist, samoljubljeSto kvari autentidni, urodjeni ljudski moral, a istowemeno jeizvor porobljavanja drugih. Da bi se saduvala i odrZala, onastvara drudwene ustanove takodje otudjene od ljudi, kojeodrZavaju i dalje razvijaju drZavu kao inaz civilizacije, ali iotudjenja doveka- Dodu5e, u tom pitanju Ruso je protivuredan(on i inade desto pada u protivurednosti), jer na nekim mes-tima drZavu nastalu druStvenim ugovorom smatra potrebnim inaprednim korakom dovedanswa, ukoliko drlava uspeva daodrZi jednakost i ravnopravnost ljudi i ne izrodi se u za5titutiranije. Ipak njegovo shvatanje o civilizaciji kao onudju kvaren-ja doveka i njegovog udaljavanja, odnosno "otudjenja" odprirode ostaie u njegovom znadajnom i donekle fatalnomuticaju na razvoj duhovnog Zivota u Evropi kraja XVIII iXD( veka kao glavna postavka. Pri tome, on u svojim radovi-ma ne upotrebljava\naz "otudjenost" (alienation), iako dajejasan pojarn otudjenosti, nego taj pojam oznadava ili opisujedrugrm redima, recimo, "biti van sebe samog" (ete hors de

, ili "postati samom sebi tudj" (se rendre etanger) .S druge strane upotrebljavaiinaz "otudjiti" ali u tradicional-nom smislu prenosa prava, recimo kada..twdi u svom raduDntitveni ugavor da su gradjani-pojedindi,'sklapajuii dru5w-eni ugovor, preneli svoj izvorni suverenitet diji je nosilacsvaki dovek, na drZavu.

No, ako Ruso bar na nekim mestima u svom opusuizrosi i pozitivna dejswa svojine i drZave, jedan deo njegovihsledbenika, i to upravo sledbenika njegovog druSweno-politidkog opusa (er Rusoov opus ima i veliki knjiZevni, ali idrugi svojewsni dru5weno-filozofski zna(q koji je naroditodo5ao do rnaiajau romantizrnu kao knjfievnom, ali i dru5tven-om pokretu) preuzima upravo njegovu ideju o svojini i drZavikao izvorima i oblicima druSwene otudjenosti. Ti njegovisledbenici su anarhisti. Oni tvrde da su ljudsko dru5wo idovek u njemu po svojoj prhodi harmonidni, uravnoteZeni ibeskonfliktni - ono Sto izaziva sukobe i poremeiaje u druSwusu privama svojina i nasilje u vidu drZave. Odstranjenjern tihuzroka, znadi privatne svojine i drZave, druSwo bi se "razo-

tudjilo", watilo se svom-prvobitnom harmonidnom stanju.ioie osnovna misao modemog anarhizma podev od Prudonaftoji dak dozvoljava sitru privatnu svojinu), pa preko Bakr.rn-iini, Ktopotkina, anarhosindikalista i drugih anarhista, pa do"nrodemih anarho-teroristidkih grupa (koji putem terora hoieuspostaviti beskonfliktno, "ne-represivno" druSwo). Tolsto-iei anuhizam, nasuprot tome, jeste neposredno waianje na"anarhistidko-komunistidke ideje prvih hri5iana, Sto bi se ost-varilo bez nasilja, primerom i ubedjenjem.

"Utopijski" socijalizam koji je najinazinji bio u Fran-cuskoj, a koji je postavljao razne modele "saw5enog" praveo-nog socijalistidkog dru5tva u odnosu na koje je postojeiedru5tvo stanje "otudjenosti", takodje se koristilo idejama Ru-soa i njegovih radikalnih sledbenika u velikoj francuskoj rev-oluciji, koji su dali upravo prve modele utopijskog socijal-izma (na primer, "Savez jednakih").

5 .

No, da se watimo Fojerbahu koji je nemadku onto-loiku koncepciju otudjenosti prvi preneo na druStveno-antropolo5ki teren i koji je bio neposredni zadetnik Marksovekoncepcije otudjenosti (a ona je najrazradjenija i od najveieguticaja na izvesne pravce sociologije i druSwene filozofije).

Fojerbah, koji je svakako poznavao Rusoova dela iprihvatio fosta od Rusoa (na primer, dovekovu povezanostsa prirodom), ipak ne polazi od Rusoa nego, kako smo na-glasili, od Hegela. Fojerbah u teZnji da pomiri Hegelovoudenje sa materijaliznom pokreta prosveienosti (pre svega sanjegovom francuskom varijantom) kritikuje idealizam Hegelaprema dijem udenju ideje sadrZane u Duhu i proistekle izDuha imaju samostalnu egzistenciju, a dovek je samo pasivninosilac i orudje Duha. Nasuprot tome on istide znadaj dovekau njegovom telesno-oseiajnom postojanju kao cilj razvojaprirode i dru5wa. Covek je taj koji u toku dijalektidkograz-yoja druSwa treba da stiZe db svoga "samosaznanja", a neDuh. Ne otudjuje se Duh u materiju, nego dovek u Duh,

7372

tadnije redeno u izvesne faze svog duhovnog rawoja. A tak-va otudjenost doveka u najveioj meri se odigrava u religiji,tj. u onoj duhovnoj i idejnoj manifestaciji koju je Hegel,posle fi lozofij e, smatrao najj asnij om manifestacij om Duha.Covek prenosi na boga i boZanska biia svoje najbolje ljudskeosobine. U hri5ianstvu kao laajnjoj fazi razvitka religije tosu jadnakost i medjusobna povezanost, medjusobna ljubavsvih ljudi. Odbacivanjem religije kao krajnjeg i osnovnogoblika otudjenosti doveka sve te lepe osobine prenete na bogai zagrobni Zivot watiie se doveku i drultvu. Tada ie doii dopunog izr:alqa autentidno i generidno (rodno) biie dovekakoje je dobro, humano, harmonidno.

Fojerbah prvi put upotrebljava inaz "generidno" biiedoveka. Ta generidnost ne znadi samo biolo5ki rod koji od-likuje doveka. Generidnost doveka, nasuprot ostalim Zivotin-jskim rodovima koji mogu da opstanu samo u jasno odred-jenim prirodnim uslovima, znadi da je dovek univerzalno biiekoje moZe opstati na celd zemaljskoj kuli, zatim da je stvaralad-ko biie Sto se izralavakroz rad. Rad povezuje dovekarsaprirodom. U delu Suitina hriiianstva Fojerbah kaZe: "Stadini rod, istinsku dovednost u doveku? Razum, volja isrce...Razum, ljubav i snaga volje su saw5enstva...apsolut-na su5tina doveka kao doveka...BoZanskci"trojswo (Deiek-igkeit) u doveku nad individualnim dovekom je jedinswo ra-zuma, ljubavi i volje..."

Fojerbah, dakle, oznaden kao ateista i borc protiv re-ligije kao osnovnog vida i uaoka otudjenosti doveka u stvarije sworio jednu religiju dovedanstva i obogotvorio je samogdoveka.

Dalja karika u povezivanju Fojerbaha sa Marksom, pa iFojerbahove koncepcije otudjenosti sa Marksovom, jesteHes (Moses Hess). Prihvatajuii Fojerbahovo nastojanje daHegelovu koncepciju otudjenosti prcnese prvo na materijalis-tidki, a potom na druiweno-antropoloiki teren, Hes istowe-meno kritikuje i Fojerbaha. Njegova kritika se prvo odnosina Fojerbahovo shvatanje hri5ianswa kao inazanajhumani-jih i najmoralnijih ljudskih nastojanja, kao religije ljubavi idovednosti, po5to on smatra hriSianstvo "religijom gorkog

stradanja ljudskog roda"( Njegov dlanak "O religiji" u Rajn-skirn novinama, 1846); zatim Fojerbahovo shvatanje otud-ienosti smatra previSe apstraktnim i mest Fojerbahovog "ap-"starat mog boga" navodi 'konkrebrog boga", u kojem se izraZa-va ljudska otudjenost a to je novac. U stvari, Hes hoie dapomiri Frudonovu koncepciju sa Fojerbahovom, te swarnimrazlogom i uzrokom otudjenosti uzima privatnu svojinu, dijiie novac alegoridan izraz. S druge strane, Hes prvi navodi,iat<o io5 nedovoljno jasno i razradjeno, da je otudjenodrulwo drlava, odnosno klasno dru5wo, kako ie to kasnijeMarks formulisati, a razotudjeno druSwo je socijalizam.

Kontinuitet Marksovog opusa sa iznetim idejama He-gela, Fojerbaha i Hesa narodito je odigledan u njegovim tzv.ranim radovima u kojima se s jedne strane jasno vidi Markso.vo nastojanje da sledi osnovne Hegelove filozofske zamisli,a s druge strane da izradi svoj sopstveni sistem na materijalis-tidkoj bazi. Pri tome pada u istu grelku kao Fojerbah, vezu-juii materijalno biie doveka i materijalnu podlogu dru5wa najedanu aprioristidku, van iskustva, narodito istorijskog iskust-va datu, polaznu tezu o "generidkoj" prirodi doveka. On ta-kodje polazi od pretpostavke da je smisao postojanj a i raz-voja prirode i dru5wa dovek u svom materijalnom i dulnombiiu. Ali dovek ne uzet kao pojedinac, vei dovek kao pose-ban ljudski rod, dovedanstvo kao totalitet: "pojedinac jedruineno biie ... Individualni i op5ti Zivot doveka se nerazlikuje medju sobom...Zbog toga, bez obzta na to kolikojeon zarebna jedinka, dovek je u...istoj met'' tohlitet" idealnitotalitet, subjektivno postoj anje osmiSljenog i doZivljenogdruStva za sebe..." Ali, dovek je isto tako sjedinjenje sa pri-1odom. Prvobitno jedinstvo doveka sa prirodom poremei-enoje istim onim faktorima koji su doveli do otudjenja doveka,kako od prirode tako i od njegove sopstvene ijudskosti.Dodu5e, ovo otudjenje je bilo ietZbelnou Aaq etaii kretanjaclruSffa. Ali pravac kretanja i krajnji cilj istorije je komuni-z.!m, a on nije samo "pozitivno prevazilaienje pivaffie svo-JJle k3o ljudskog samootudjenja, i stoga je pravo pisvajanjeIludske suitine od strane doveka i za doveka" (kurziv u origi-

74 75

tadnije redeno u izvesne faze svog duhovnog rawoja. A tak-va otudjenost doveka u najveioj meri se odigrava u religiji,tj. u onoj duhovnoj i idejnoj manifestaciji koju je Hegel,posle fi lozofij e, smatrao najj asnij om manifestacij om Duha.Covek prenosi na boga i boZanska biia svoje najbolje ljudskeosobine. U hri5ianstvu kao laajnjoj fazi razvitka religije tosu jadnakost i medjusobna povezanost, medjusobna ljubavsvih ljudi. Odbacivanjem religije kao krajnjeg i osnovnogoblika otudjenosti doveka sve te lepe osobine prenete na bogai zagrobni Zivot watiie se doveku i drultvu. Tada ie doii dopunog izr:alqa autentidno i generidno (rodno) biie dovekakoje je dobro, humano, harmonidno.

Fojerbah prvi put upotrebljava inaz "generidno" biiedoveka. Ta generidnost ne znadi samo biolo5ki rod koji od-likuje doveka. Generidnost doveka, nasuprot ostalim Zivotin-jskim rodovima koji mogu da opstanu samo u jasno odred-jenim prirodnim uslovima, znadi da je dovek univerzalno biiekoje moZe opstati na celd zemaljskoj kuli, zatim da je stvaralad-ko biie Sto se izralavakroz rad. Rad povezuje dovekarsaprirodom. U delu Suitina hriiianstva Fojerbah kaZe: "Stadini rod, istinsku dovednost u doveku? Razum, volja isrce...Razum, ljubav i snaga volje su saw5enstva...apsolut-na su5tina doveka kao doveka...BoZanskci"trojswo (Deiek-igkeit) u doveku nad individualnim dovekom je jedinswo ra-zuma, ljubavi i volje..."

Fojerbah, dakle, oznaden kao ateista i borc protiv re-ligije kao osnovnog vida i uaoka otudjenosti doveka u stvarije sworio jednu religiju dovedanstva i obogotvorio je samogdoveka.

Dalja karika u povezivanju Fojerbaha sa Marksom, pa iFojerbahove koncepcije otudjenosti sa Marksovom, jesteHes (Moses Hess). Prihvatajuii Fojerbahovo nastojanje daHegelovu koncepciju otudjenosti prcnese prvo na materijalis-tidki, a potom na druiweno-antropoloiki teren, Hes istowe-meno kritikuje i Fojerbaha. Njegova kritika se prvo odnosina Fojerbahovo shvatanje hri5ianswa kao inazanajhumani-jih i najmoralnijih ljudskih nastojanja, kao religije ljubavi idovednosti, po5to on smatra hriSianstvo "religijom gorkog

stradanja ljudskog roda"( Njegov dlanak "O religiji" u Rajn-skirn novinama, 1846); zatim Fojerbahovo shvatanje otud-ienosti smatra previSe apstraktnim i mest Fojerbahovog "ap-"starat mog boga" navodi 'konkrebrog boga", u kojem se izraZa-va ljudska otudjenost a to je novac. U stvari, Hes hoie dapomiri Frudonovu koncepciju sa Fojerbahovom, te swarnimrazlogom i uzrokom otudjenosti uzima privatnu svojinu, dijiie novac alegoridan izraz. S druge strane, Hes prvi navodi,iat<o io5 nedovoljno jasno i razradjeno, da je otudjenodrulwo drlava, odnosno klasno dru5wo, kako ie to kasnijeMarks formulisati, a razotudjeno druSwo je socijalizam.

Kontinuitet Marksovog opusa sa iznetim idejama He-gela, Fojerbaha i Hesa narodito je odigledan u njegovim tzv.ranim radovima u kojima se s jedne strane jasno vidi Markso.vo nastojanje da sledi osnovne Hegelove filozofske zamisli,a s druge strane da izradi svoj sopstveni sistem na materijalis-tidkoj bazi. Pri tome pada u istu grelku kao Fojerbah, vezu-juii materijalno biie doveka i materijalnu podlogu dru5wa najedanu aprioristidku, van iskustva, narodito istorijskog iskust-va datu, polaznu tezu o "generidkoj" prirodi doveka. On ta-kodje polazi od pretpostavke da je smisao postojanj a i raz-voja prirode i dru5wa dovek u svom materijalnom i dulnombiiu. Ali dovek ne uzet kao pojedinac, vei dovek kao pose-ban ljudski rod, dovedanstvo kao totalitet: "pojedinac jedruineno biie ... Individualni i op5ti Zivot doveka se nerazlikuje medju sobom...Zbog toga, bez obzta na to kolikojeon zarebna jedinka, dovek je u...istoj met'' tohlitet" idealnitotalitet, subjektivno postoj anje osmiSljenog i doZivljenogdruStva za sebe..." Ali, dovek je isto tako sjedinjenje sa pri-1odom. Prvobitno jedinstvo doveka sa prirodom poremei-enoje istim onim faktorima koji su doveli do otudjenja doveka,kako od prirode tako i od njegove sopstvene ijudskosti.Dodu5e, ovo otudjenje je bilo ietZbelnou Aaq etaii kretanjaclruSffa. Ali pravac kretanja i krajnji cilj istorije je komuni-z.!m, a on nije samo "pozitivno prevazilaienje pivaffie svo-JJle k3o ljudskog samootudjenja, i stoga je pravo pisvajanjeIludske suitine od strane doveka i za doveka" (kurziv u origi-

74 75

nalu). "Ouaj komunizam kao potpuno razvijeni naturalizam,izjednadava se sa humanizmom, i kao polpuno razvijeni hu-manizam se izjednadava sa naturalizmom; on je l'sanskore5enje sukoba izmedju doveka i prirode - istinsko razrelenjeborbe izmedju egzistencije i esencije, izmedju opredmeienja isamopotwdjivanja, izmedju slobode i nuZnosti, izmedju po-jedinca i vrste. Komunizam je re5ena zagonetka istorije..."(Svi citati su uzeti izrada "Ekonomsko-filozofski rukopisi iz1844")

I ovi citati ukazuju na osnovno Marksovo polaziSte popitanju otudjenosti doveka i druSwa, dosledno izraZeno u"Ekonomsko-filozofskim rukopisima". Tu je dato i odredjen-je doveka kao "generidkog", "rodnog" biia. Po tom shva-tanju autentidno dovekovo stanjejq njegova organska pov-ezanost sa druStvom i prirodom. Covekov odnos i premadruSwu i prema prirodi je bezkonfliktan - dovek, dru5wo ipriroda dine totalitet, a i dovek je po sebi totalitet-celina ukojoj su parcijalnosti prevazidjene i razreSene. Autentidnostanje dru5rva je komunizamkao "prisvajanje ljudske su5tineod strane samog doveka". Komunizam je istowemeno totalitetcelog dovedanswa" a u komunizrnu "individualni i op5ti Zivotdoveka se ne razlikuju medju sobom". To je autentidno stanjei doveka kao pojedinca u kojem se njegowa esencija i egz-istencija, tj. njegova osnovna, samosvojna "priroda" i ispol-javanjg te samosvojnosti poklapaju.

Sta je ono Sto ie poremetiti tu harmoniju, Sto ie stvoritipukotinu u tom totalitetu iizawan, otudjenost druSwa i dove-ka u njemu?

Kao oplti razlog i uzrok otudjenosti Marks, poput Ru-soa, Prudona i Hesa, uzima privatnu svojinu, iako pre toganapominje otudjenost rada kao prvi oblik otudjenosti, s timSto uskoro u svojim napisima naglalava usku povezanostrada sa svojinom. Naime, poput Fojerbaha, i Marks u podet-ku rad smatra ne prinudom nego inazom "univetzalnosti"doveka iinazom spontane povezanosti doveka sa prirodom.Taj odnos prvo poremeiuje podela rada jer specijalizacijakoju podela rada nameie negira "spontanost" dovekovograda kao inaza "samopotvrdjivanja". Medjutim, u daljoj rara-

di ideje o otudjeno.ttl, pg-d uticajem Hela, a najdoslednrj.g usvom najvaZnijem delu, Kapialu, potwdjuje privatnu svojinukao izvor i pojavni oblik otudjenosti doveka, pri demu otud-ienost rada smatra samo izrazom otudjenosti kroz privatnusvojinu, povezano sa podelom rada i stvaranjem klasnogdruStva uoP5te.

No, da bismo to bolje objasnili, treba prvo videtiMarksov stav o svojini. Polazeii od doveka kao"generidkog" biia spontano povezanog sa prirodom Markssmatra da je autentidno stanje svojine druSwena svojina, svo-jina koja organski, po sebi pripada drulwu kao celini. To sevidi, na primer, iz jednje njegove definicije svojine u Prcdna-cru politiike ekonomije, gde opisuje svojinu u prvobitnimrodovskim zajednicama: "...Njegova svojina (tj. svojina dove-ka u tim zajednicama), njegov odnos prema prirodnim pre-duslovima njegove proizvodnje kao njemu pripadajuiim, kaonjegovim, posredovana je na taj nadin Sto je on prirodni dlanjedne zajednice... Svojina ne znadi, dakle, prvobiuro ni5ta dr-ugo do odnos doveka prema njegovim prirodnim uslovimaproizvodnje kao njemu pripa01jgi1l...koji takoreii s.lcinjqv_a-ju samo njegovo produZeno telo". Komunistidka svojina, dak-le, nije isto Sto i obidna kolektivna svojina gde je pravnititular cela zajednica, stoga Marks svojinske konstrukcijeraznih socijalista-utopista naziva "kolektivnom privatnom svo-jinom". Prava komunistidka svojina koja je istowemeno pri-rodom dati, spontano pripadajuii uslov proizvodnje, jestevan prava, pravnog regulisanja, postojeia svojina.

Gde, dakle, podinje otudjenje svojine kao osnovnoguslova i rezultata proizvodnje? Marks i njegov glavni sarad-nik Engels naznadavaju razne momente: podela rada, jadanjeporodice uz swaranje poljopriwednih vi5kova, swaranje ne-Sednakosti u dru5wu. Ali antropolo5koj, druSweno-filozofskojshemi Marksa, to je momenat osamostaljenja privatnog in-teresa suprotstavljenog spontanom zajednidkom interesugeneridkog drulwa. A privatna svojina, otelovljena u ekon-omskom dobru kao predmetu svojine je rofu, dakle, privatnasvojina je svojina nad robom. Ona nameie konkurenciju,nejednakost, i sticanj e pojedinaca iznad dru5wa. Medj utim,

76 77

nalu). "Ouaj komunizam kao potpuno razvijeni naturalizam,izjednadava se sa humanizmom, i kao polpuno razvijeni hu-manizam se izjednadava sa naturalizmom; on je l'sanskore5enje sukoba izmedju doveka i prirode - istinsko razrelenjeborbe izmedju egzistencije i esencije, izmedju opredmeienja isamopotwdjivanja, izmedju slobode i nuZnosti, izmedju po-jedinca i vrste. Komunizam je re5ena zagonetka istorije..."(Svi citati su uzeti izrada "Ekonomsko-filozofski rukopisi iz1844")

I ovi citati ukazuju na osnovno Marksovo polaziSte popitanju otudjenosti doveka i druSwa, dosledno izraZeno u"Ekonomsko-filozofskim rukopisima". Tu je dato i odredjen-je doveka kao "generidkog", "rodnog" biia. Po tom shva-tanju autentidno dovekovo stanjejq njegova organska pov-ezanost sa druStvom i prirodom. Covekov odnos i premadruSwu i prema prirodi je bezkonfliktan - dovek, dru5wo ipriroda dine totalitet, a i dovek je po sebi totalitet-celina ukojoj su parcijalnosti prevazidjene i razreSene. Autentidnostanje dru5rva je komunizamkao "prisvajanje ljudske su5tineod strane samog doveka". Komunizam je istowemeno totalitetcelog dovedanswa" a u komunizrnu "individualni i op5ti Zivotdoveka se ne razlikuju medju sobom". To je autentidno stanjei doveka kao pojedinca u kojem se njegowa esencija i egz-istencija, tj. njegova osnovna, samosvojna "priroda" i ispol-javanjg te samosvojnosti poklapaju.

Sta je ono Sto ie poremetiti tu harmoniju, Sto ie stvoritipukotinu u tom totalitetu iizawan, otudjenost druSwa i dove-ka u njemu?

Kao oplti razlog i uzrok otudjenosti Marks, poput Ru-soa, Prudona i Hesa, uzima privatnu svojinu, iako pre toganapominje otudjenost rada kao prvi oblik otudjenosti, s timSto uskoro u svojim napisima naglalava usku povezanostrada sa svojinom. Naime, poput Fojerbaha, i Marks u podet-ku rad smatra ne prinudom nego inazom "univetzalnosti"doveka iinazom spontane povezanosti doveka sa prirodom.Taj odnos prvo poremeiuje podela rada jer specijalizacijakoju podela rada nameie negira "spontanost" dovekovograda kao inaza "samopotvrdjivanja". Medjutim, u daljoj rara-

di ideje o otudjeno.ttl, pg-d uticajem Hela, a najdoslednrj.g usvom najvaZnijem delu, Kapialu, potwdjuje privatnu svojinukao izvor i pojavni oblik otudjenosti doveka, pri demu otud-ienost rada smatra samo izrazom otudjenosti kroz privatnusvojinu, povezano sa podelom rada i stvaranjem klasnogdruStva uoP5te.

No, da bismo to bolje objasnili, treba prvo videtiMarksov stav o svojini. Polazeii od doveka kao"generidkog" biia spontano povezanog sa prirodom Markssmatra da je autentidno stanje svojine druSwena svojina, svo-jina koja organski, po sebi pripada drulwu kao celini. To sevidi, na primer, iz jednje njegove definicije svojine u Prcdna-cru politiike ekonomije, gde opisuje svojinu u prvobitnimrodovskim zajednicama: "...Njegova svojina (tj. svojina dove-ka u tim zajednicama), njegov odnos prema prirodnim pre-duslovima njegove proizvodnje kao njemu pripadajuiim, kaonjegovim, posredovana je na taj nadin Sto je on prirodni dlanjedne zajednice... Svojina ne znadi, dakle, prvobiuro ni5ta dr-ugo do odnos doveka prema njegovim prirodnim uslovimaproizvodnje kao njemu pripa01jgi1l...koji takoreii s.lcinjqv_a-ju samo njegovo produZeno telo". Komunistidka svojina, dak-le, nije isto Sto i obidna kolektivna svojina gde je pravnititular cela zajednica, stoga Marks svojinske konstrukcijeraznih socijalista-utopista naziva "kolektivnom privatnom svo-jinom". Prava komunistidka svojina koja je istowemeno pri-rodom dati, spontano pripadajuii uslov proizvodnje, jestevan prava, pravnog regulisanja, postojeia svojina.

Gde, dakle, podinje otudjenje svojine kao osnovnoguslova i rezultata proizvodnje? Marks i njegov glavni sarad-nik Engels naznadavaju razne momente: podela rada, jadanjeporodice uz swaranje poljopriwednih vi5kova, swaranje ne-Sednakosti u dru5wu. Ali antropolo5koj, druSweno-filozofskojshemi Marksa, to je momenat osamostaljenja privatnog in-teresa suprotstavljenog spontanom zajednidkom interesugeneridkog drulwa. A privatna svojina, otelovljena u ekon-omskom dobru kao predmetu svojine je rofu, dakle, privatnasvojina je svojina nad robom. Ona nameie konkurenciju,nejednakost, i sticanj e pojedinaca iznad dru5wa. Medj utim,

76 77

Marks i Engels pod privatnom svojinom smatraju ne samosvojinu nad robom nego i svojinu u svakoj druStvenoj for-maciji u kojoj onainaLava neki zasebni, dru5tvu kao celinisuprotstavljeni interes pojadinca ili uZe grupe, makar pravno-tehnidki ta svojina i nije robna svojina nego tzv. kolektivnasvojina, kao Sto je sludaj na primer sa robovlasnidkom kolek-tivnom svojinom Spartijaka ili sa feudalnom kolektivnom svo-Jlnom.

Medjutim, osnovni oblik privatne svojine je roba, tad-no redeno svojinanad robom. Dejstvo robe u dru5wu kaofaktora otudjenja, robnu priwedu kao bazu druStva i klasnodruSwo izgradjeno na robnoj priwedi najdoslednije jerana-dio Marks a Kapitulu, iako tu red "otudjenost" vei retkokoristi.

U demu se ogleda otudjenost kroz robu i njenu pravnunadgradnju - privatru svojinu?

Pre svega, odvaja se kapital, tj. zbn sredstava zaproiz-vodnju i uslovi za proizvodnju od radnika. Radnik radi sred-stvima koja pripadaju drugome, za drugog. To je izvor os-novne klasne podele dru5wa nabarioaziju i proletarijat. Radradnika je otudjen od njega, a istovremeno je onrdjen i proiz-vod kao rezultat njegovog rada. On nije samo eksploatisan(narodito mehanizmom tzv. viSka vrednbsti koji je Marksrazradio a Kapialu), nego je unazadjen u svojoj dovednosti,uskraien je kao dovek. No, nije samo otudjen radnik u svo-joj ljudskosti; otudjen je i kapitalista -.teZlja za.profitomispunjena zaviSiu Sto izaziva konkurencija, i drugim defor-macijama ljudskih odnosa.

Robna priweda prouzrokuje "opredmeienje " ljudskihodnosa (inade, inaz"opredmeienje" koji kod Hegela oznada-va normalan proces u dijalektidkom kretanju Duha, ima kodMarksa ponekad radidita i ne sasvim jasna znadenja). Robnapriweda stvara privid kao da ljudski odnosi zavise od nekihobjektivnih sila iznad ljudi i iznad druStva, ti odnosi se"feti5izuju", ljudi se obraiaju jedni drugima putem "maski"(na primer, kupac, prodavac, zakupac, podanik, itd), a nekao ljudi prema ljudima- To je sve takodje vid otudjenosti.

Robna privreda veitadki stvara jaz izmedju privatne i

iavne sfere u drulwu. Privatni interes se oswaruje u robi dokie drlava i pravni sistem u njoj pojavljuje kao forma iluzor-nog javnog interesa; a u stvari je drLava i pravni sistem in-srument klasne vladavine koju nuZno nameie robna priwe-da. No, otudjuje se i sama ljudska svest, koja se laoz odred-leni pravni sistem kao deo ukupne duhovne "nadgradnje"sulava u iskrivljene predstave, u tzv. "ideologiju" koja je posebi otudjenost od normalne, generidne ljudske svesti. Oblicite "ideologije" su i religija, i umetnost, i burZoaska nauka, iostali oblici duhovnog Zivota putem kojih burZoazija takodjeodrlava svoju klasnu vladavinu.

Otudjenost u kapitalistidkom drultvu i njen najdrastidni-ji inaz - klasna podela, medjutim, samo je prolazno stanjeljudske istorije koja se laeie po odredjenim zakonima dijalek-tike. Sledeii osnovnu svrhu svog postojanja tj. sticanje Stoveieg profita, kapital u sve veioj meri odstranjuje konkuren-ciju, sredstva zaproizvodnju koncentriSu se u rukama svemanjeg broja vlasnika, a s druge strane radnici padaju u sveveiu bedu i nezaposlenost jer njihov Zivi rad zamenjujumaiine. Istovremeno, po5to su koncentrisani u velikim in-dustrijskim centrima u kojim sam nadin proizvodnje i Zivotanameie disciplinu, radnici postaju sve organizovaniji i svesni-ji svog klasnog poloZaja. Naposletku dolazi sveopSta prol-eterska revolucija, slom kapitalizmai swaranje novog komu-nistidko g druSwa. Ekonomsk a baza komunizma, koncentrisa-na sredswa zaproinrodnju, vei je stvorena u kapitalizmu izahteva samo druiffeno'normativno preffaranje privatne svo-jine na njima u druSwenu svojinu. Odstranjuje se, dakle,osnovni faktor otudjenosti - privatna svojina. Novosworenadruiwena svojina dini osnovni preduslov ne samo za dru5we-nu proizvodnju nego i za dru5weno upravljanje priwedom iza raspodelu prema potrebama. DruSweni totalitet je na tajnadin ponovo uspostavljen i druSwo zadovoljava potrebe sva-koga. Ovakav ekonomski totalitet,razume se, nije cilj komu-nizma; on predstavlja samo preduslov za prevladavanje otud-Jenosti u svim oblastima druSWenog Zivota, za ponovno hu-manizovanje dehumanizovanog doveka. Komunizam treba daosWari ono 5to je Marks predvidjao u Nemaikoj ideologiji:

78 79

Marks i Engels pod privatnom svojinom smatraju ne samosvojinu nad robom nego i svojinu u svakoj druStvenoj for-maciji u kojoj onainaLava neki zasebni, dru5tvu kao celinisuprotstavljeni interes pojadinca ili uZe grupe, makar pravno-tehnidki ta svojina i nije robna svojina nego tzv. kolektivnasvojina, kao Sto je sludaj na primer sa robovlasnidkom kolek-tivnom svojinom Spartijaka ili sa feudalnom kolektivnom svo-Jlnom.

Medjutim, osnovni oblik privatne svojine je roba, tad-no redeno svojinanad robom. Dejstvo robe u dru5wu kaofaktora otudjenja, robnu priwedu kao bazu druStva i klasnodruSwo izgradjeno na robnoj priwedi najdoslednije jerana-dio Marks a Kapitulu, iako tu red "otudjenost" vei retkokoristi.

U demu se ogleda otudjenost kroz robu i njenu pravnunadgradnju - privatru svojinu?

Pre svega, odvaja se kapital, tj. zbn sredstava zaproiz-vodnju i uslovi za proizvodnju od radnika. Radnik radi sred-stvima koja pripadaju drugome, za drugog. To je izvor os-novne klasne podele dru5wa nabarioaziju i proletarijat. Radradnika je otudjen od njega, a istovremeno je onrdjen i proiz-vod kao rezultat njegovog rada. On nije samo eksploatisan(narodito mehanizmom tzv. viSka vrednbsti koji je Marksrazradio a Kapialu), nego je unazadjen u svojoj dovednosti,uskraien je kao dovek. No, nije samo otudjen radnik u svo-joj ljudskosti; otudjen je i kapitalista -.teZlja za.profitomispunjena zaviSiu Sto izaziva konkurencija, i drugim defor-macijama ljudskih odnosa.

Robna priweda prouzrokuje "opredmeienje " ljudskihodnosa (inade, inaz"opredmeienje" koji kod Hegela oznada-va normalan proces u dijalektidkom kretanju Duha, ima kodMarksa ponekad radidita i ne sasvim jasna znadenja). Robnapriweda stvara privid kao da ljudski odnosi zavise od nekihobjektivnih sila iznad ljudi i iznad druStva, ti odnosi se"feti5izuju", ljudi se obraiaju jedni drugima putem "maski"(na primer, kupac, prodavac, zakupac, podanik, itd), a nekao ljudi prema ljudima- To je sve takodje vid otudjenosti.

Robna privreda veitadki stvara jaz izmedju privatne i

iavne sfere u drulwu. Privatni interes se oswaruje u robi dokie drlava i pravni sistem u njoj pojavljuje kao forma iluzor-nog javnog interesa; a u stvari je drLava i pravni sistem in-srument klasne vladavine koju nuZno nameie robna priwe-da. No, otudjuje se i sama ljudska svest, koja se laoz odred-leni pravni sistem kao deo ukupne duhovne "nadgradnje"sulava u iskrivljene predstave, u tzv. "ideologiju" koja je posebi otudjenost od normalne, generidne ljudske svesti. Oblicite "ideologije" su i religija, i umetnost, i burZoaska nauka, iostali oblici duhovnog Zivota putem kojih burZoazija takodjeodrlava svoju klasnu vladavinu.

Otudjenost u kapitalistidkom drultvu i njen najdrastidni-ji inaz - klasna podela, medjutim, samo je prolazno stanjeljudske istorije koja se laeie po odredjenim zakonima dijalek-tike. Sledeii osnovnu svrhu svog postojanja tj. sticanje Stoveieg profita, kapital u sve veioj meri odstranjuje konkuren-ciju, sredstva zaproizvodnju koncentriSu se u rukama svemanjeg broja vlasnika, a s druge strane radnici padaju u sveveiu bedu i nezaposlenost jer njihov Zivi rad zamenjujumaiine. Istovremeno, po5to su koncentrisani u velikim in-dustrijskim centrima u kojim sam nadin proizvodnje i Zivotanameie disciplinu, radnici postaju sve organizovaniji i svesni-ji svog klasnog poloZaja. Naposletku dolazi sveopSta prol-eterska revolucija, slom kapitalizmai swaranje novog komu-nistidko g druSwa. Ekonomsk a baza komunizma, koncentrisa-na sredswa zaproinrodnju, vei je stvorena u kapitalizmu izahteva samo druiffeno'normativno preffaranje privatne svo-jine na njima u druSwenu svojinu. Odstranjuje se, dakle,osnovni faktor otudjenosti - privatna svojina. Novosworenadruiwena svojina dini osnovni preduslov ne samo za dru5we-nu proizvodnju nego i za dru5weno upravljanje priwedom iza raspodelu prema potrebama. DruSweni totalitet je na tajnadin ponovo uspostavljen i druSwo zadovoljava potrebe sva-koga. Ovakav ekonomski totalitet,razume se, nije cilj komu-nizma; on predstavlja samo preduslov za prevladavanje otud-Jenosti u svim oblastima druSWenog Zivota, za ponovno hu-manizovanje dehumanizovanog doveka. Komunizam treba daosWari ono 5to je Marks predvidjao u Nemaikoj ideologiji:

78 79

preduslovi komuniciranja medju ljudima "moraie biti li5enisvog nekontrolisanog karaktera i podwgnuti kontroli ujedin-jenih pojedinaca". \o, tq nije neka prigudna kontrola negoupravo inazprave slobode jer, kako pi5e Marks t Ekonorwsko-filozofskim rukopisima , "samo u zajednici je moguialidna sloboda". Ponovo ie se ispoljiti "generidki Xvot dovekakao univerzalnog biia". On ie proizvoditi "slobodan od fiz-idke nuZnosti", i "oblikovaie prema pravilima lepote".DruSwo ie ponovo postati uskladjeni totalitet, a dovek usklad-jeni totalitet u njemu. Komunizam ie predstavljati fazu ukretanju istorije koja ie oznaditi dovekovu "...pobedu nadstihijom...njegovu brutalnu ali uspe5nu borbu protiv prirodedo konadnog postizanja slobobodne ljudske samosvesti".Tek tada ie podeti prava ljudska istorija, istorija koju neodredjuje ekonomska prinuda i "feti5izam" ekonomskih odno'sa, nego slobodna ljudska delatnost.

Ukazali smo na osnovne oblike otudjenosti koje odred-juju otudjenost i u svim ostalim, iz osnovnih oblika izve-denim, oblastima druSwenog Zivota i Zivota individualnogdoveka u otudjenom druSwu po Marksovim shvatanjima.No, ako i navedene osnovne oblike i iz njih izvedene uZeoblike otudjenosti hoiemo svesti u joi saietiji oblik ili as-pekt, moramo reii da su ta dva osnovna sblika, ili ako sehoie, aspekta, privatna svojina i drZava. Svojina i drZava sukrajnji izvori i krajnji pojavni oblici otudjenja. Ako dubljesagledamo problem, Marksovo autentidno, neotudjeno,odnosno kasnije "razotudjeno" dru5tvo i "generidan" dovek unjemu, nije niSta drugo do druSwo bez svojine (odnosno, uMarksovom smislu redeno - bez privame svojine) i bezdrZave, tj. bez prinudnih, represivnih normi iza kojih stojiorganizovana sila. U krajnjoj liniji i sve druge koncepcijedruSwenog otudjenja svode se na posojanje svojine i drZaveu dru5tvu, na meru njihovog postojanja i na meru i mo-guinost neposojanja tih fundamentalnih dm5wenih suStastavaili, ako se hoie, ustanova u ljudskom dru5wu. Bar se takavzaklj udak mora izrrui i iz najpoznatijih teorij a koje razradj ujupitanje otudjenosti. Naime, te teorije potidu od tzv. "levo"orjentisanih pisaca, tj. pisaca koji imaju radikalno kritidan

stav prema ustaljenim klasnim druSwima i koji m{gm.zas-rupaiu potrebu revolucionarnih promena u takvim druiwima.^ -

Medjutim, ako na5e polazi5te da je otudjenost odstu-panie od izvesnog praizvornog, autentidnog stanja pro5irimo,bod pojam otudjenosti moZemo podvesti i ona shvatanja i^ctrulwene

teorije i pokrete koje to autentidno stanje zami5ljajukao afirmaciju drZave i svojine, tj. vladanja i imanja na jedanmetafizidki zasnovan nadin. Takva shvatanja zastupaju, na-suprot ranije navedenoj situaciji, ne revolucionarni krugovi,nego upravo konzervativni krugovi - druSweni slojevi i klasedija je-pozicija i dije su privilegije istorijski prevazidjene.Moz-erno uzeti masu primera iz istorije. Uzmimo, na primer,Platonovo shvatanje drZave po ugledu na Spartu, pa srednjo-vekovni katolicizam koji, u za5titi prevazidjenog feudalizmaorogla5ava neprikosnovenim, "autentidnim", od Boga danabtkiena udenj^a katolicizma, a narodito mistidne elemente unjima, a kritiku tih udenja progla5ava 'Jeresima". A taj po-iim, dubtie sagledan, sadrZava elemente onoga Sto smo naz-"vali "otudjeno5iu". Slidne osnove imaju i 4ruge, tzv."desnidarslio- autoritarne" ili autokratske ideologij e. Uzmimoideologije proistekle iz tn. politidkog romantizma pro5log ipodetka ovog veka u kojima se desto nacija shvata kao "Bogombana", au ten-tid na, tran sce nden tn a i nepromenlj iva kate gorij a.Takvih teorija je bilo narodito u Nemadkoj (zbog druStvenograz-r ojai druSweno-istorij skog poloZaj a Nemadke) .g Prollomveku.-Uzmimo hitlerizam: polazna teorija o "autentidnoj'l 1or-dijskoj rasi sa urodjenim pozitivnim osobinama kao pozitivn-om prototipu doveEanswa prosto name.cg neg.ativan prototipinalen u' jewej skoj " ( "semitskoj ") rasi kao aberaciji, "otud-jenosti" doveddnswa; iako, to morarno -naglasiti, same tei'desnidarske" teorije ne upotreblj avaju \zraz " otu.dj.9!o..st".Takve desnidarske tiorije upravo prenagla5avaju madaj drZavei svojine diji nosioci, nasuprot "niZewednim" slojwima (nar-odinia, rasima, religijamaltd.) upravo su autentidni ("izabra-ni", metaftzidki predodredjeni) slojevi.

80 81

preduslovi komuniciranja medju ljudima "moraie biti li5enisvog nekontrolisanog karaktera i podwgnuti kontroli ujedin-jenih pojedinaca". \o, tq nije neka prigudna kontrola negoupravo inazprave slobode jer, kako pi5e Marks t Ekonorwsko-filozofskim rukopisima , "samo u zajednici je moguialidna sloboda". Ponovo ie se ispoljiti "generidki Xvot dovekakao univerzalnog biia". On ie proizvoditi "slobodan od fiz-idke nuZnosti", i "oblikovaie prema pravilima lepote".DruSwo ie ponovo postati uskladjeni totalitet, a dovek usklad-jeni totalitet u njemu. Komunizam ie predstavljati fazu ukretanju istorije koja ie oznaditi dovekovu "...pobedu nadstihijom...njegovu brutalnu ali uspe5nu borbu protiv prirodedo konadnog postizanja slobobodne ljudske samosvesti".Tek tada ie podeti prava ljudska istorija, istorija koju neodredjuje ekonomska prinuda i "feti5izam" ekonomskih odno'sa, nego slobodna ljudska delatnost.

Ukazali smo na osnovne oblike otudjenosti koje odred-juju otudjenost i u svim ostalim, iz osnovnih oblika izve-denim, oblastima druSwenog Zivota i Zivota individualnogdoveka u otudjenom druSwu po Marksovim shvatanjima.No, ako i navedene osnovne oblike i iz njih izvedene uZeoblike otudjenosti hoiemo svesti u joi saietiji oblik ili as-pekt, moramo reii da su ta dva osnovna sblika, ili ako sehoie, aspekta, privatna svojina i drZava. Svojina i drZava sukrajnji izvori i krajnji pojavni oblici otudjenja. Ako dubljesagledamo problem, Marksovo autentidno, neotudjeno,odnosno kasnije "razotudjeno" dru5tvo i "generidan" dovek unjemu, nije niSta drugo do druSwo bez svojine (odnosno, uMarksovom smislu redeno - bez privame svojine) i bezdrZave, tj. bez prinudnih, represivnih normi iza kojih stojiorganizovana sila. U krajnjoj liniji i sve druge koncepcijedruSwenog otudjenja svode se na posojanje svojine i drZaveu dru5tvu, na meru njihovog postojanja i na meru i mo-guinost neposojanja tih fundamentalnih dm5wenih suStastavaili, ako se hoie, ustanova u ljudskom dru5wu. Bar se takavzaklj udak mora izrrui i iz najpoznatijih teorij a koje razradj ujupitanje otudjenosti. Naime, te teorije potidu od tzv. "levo"orjentisanih pisaca, tj. pisaca koji imaju radikalno kritidan

stav prema ustaljenim klasnim druSwima i koji m{gm.zas-rupaiu potrebu revolucionarnih promena u takvim druiwima.^ -

Medjutim, ako na5e polazi5te da je otudjenost odstu-panie od izvesnog praizvornog, autentidnog stanja pro5irimo,bod pojam otudjenosti moZemo podvesti i ona shvatanja i^ctrulwene

teorije i pokrete koje to autentidno stanje zami5ljajukao afirmaciju drZave i svojine, tj. vladanja i imanja na jedanmetafizidki zasnovan nadin. Takva shvatanja zastupaju, na-suprot ranije navedenoj situaciji, ne revolucionarni krugovi,nego upravo konzervativni krugovi - druSweni slojevi i klasedija je-pozicija i dije su privilegije istorijski prevazidjene.Moz-erno uzeti masu primera iz istorije. Uzmimo, na primer,Platonovo shvatanje drZave po ugledu na Spartu, pa srednjo-vekovni katolicizam koji, u za5titi prevazidjenog feudalizmaorogla5ava neprikosnovenim, "autentidnim", od Boga danabtkiena udenj^a katolicizma, a narodito mistidne elemente unjima, a kritiku tih udenja progla5ava 'Jeresima". A taj po-iim, dubtie sagledan, sadrZava elemente onoga Sto smo naz-"vali "otudjeno5iu". Slidne osnove imaju i 4ruge, tzv."desnidarslio- autoritarne" ili autokratske ideologij e. Uzmimoideologije proistekle iz tn. politidkog romantizma pro5log ipodetka ovog veka u kojima se desto nacija shvata kao "Bogombana", au ten-tid na, tran sce nden tn a i nepromenlj iva kate gorij a.Takvih teorija je bilo narodito u Nemadkoj (zbog druStvenograz-r ojai druSweno-istorij skog poloZaj a Nemadke) .g Prollomveku.-Uzmimo hitlerizam: polazna teorija o "autentidnoj'l 1or-dijskoj rasi sa urodjenim pozitivnim osobinama kao pozitivn-om prototipu doveEanswa prosto name.cg neg.ativan prototipinalen u' jewej skoj " ( "semitskoj ") rasi kao aberaciji, "otud-jenosti" doveddnswa; iako, to morarno -naglasiti, same tei'desnidarske" teorije ne upotreblj avaju \zraz " otu.dj.9!o..st".Takve desnidarske tiorije upravo prenagla5avaju madaj drZavei svojine diji nosioci, nasuprot "niZewednim" slojwima (nar-odinia, rasima, religijamaltd.) upravo su autentidni ("izabra-ni", metaftzidki predodredjeni) slojevi.

80 81

6.

Pomat je veliki uticaj Marksovih udenja na razvoj soci-jalizma u pro5lom i u ovom veku. No, poznato je takodje dase nemadka socijal-demokratija koja je poslednjih decenijapro5log veka preuzela marksizam kao bazu svoje ideologije,bila podelila u dva osnovna pravca: na revolucionami, koji jeprihvatio Marksova shvatanja o naroditom istorijsko-antropolo5kom znadaju proleterske revolucije i swaranju no-vog druSwa za koje se socijalizam borio, i na evolutivnipravac razvoja koji je revidirao Marksova udenja o antro-polo5ko-istorijskim uzrocima i ciljevima revolucije i koji jenaglasio da se poloZaj proletarijata moZe popraviti, bar de-limidno, i unutar postojeieg drulwa, pa dak i kori5ienjemtako "otudjene" ustanove kao Sto je drlava. Sam BernStajn(Bernstein), osnivad toga pokreta, narodito je naglasio matajborbe proletarij ata putem parlamenta, kori5ienjem dostignuiaburZoaske demokratije. Uostalom, ta dilema nije bila nova,ona je postojala i u ostalim socijalistidkim pokretima Ewope:tzv. utopijsko-socijalistidke doktrine traZile su radikalnu, poantropolo5koj sadrZini novu promenu druStva i doveka u nje-mu, dok su umerene struje u stvari bile nast*iak demokratskihlcretanj4 narodito onih u francuskoj revoluciji, te su demokras-ka prava, pre svega politidka, a narodito oplte i tajno biradkopravo (koje je burioazija dugo uskraiivala) hteli da proiire ina proletarijat i da uvedu nova, tzv. "ekonomska prava" radipoboljlanja te5kog stanja radnidke klase i drugih ugroZenihdruSweni slojeva; takav politidki program su isticali, na prim-er, engleski dartisti.

Podela na reformiste i revolucionare u Nemadkoj, aposle i u ruskoj i srednjeevropskoj socijal-demokratiji, izve-denoj iz nemadke socijal-demokratije, uzimala je sve vi5emaha, dok se 1919. godine nije podelila na II reformistidku iIII revolucionarnu Internacionalu. Druga je zadtialaime "so-cijal-demokratska", a treia uzela naziv "komunistidka".

Socijal-demokrati, napu5tajuii sve vi5e hegelij ansko-anropolo5ke primese u marksizmu, istovremeno su napu5tali

i elemente povezane sa koncepcijom "otudienosti". Sve suvi5e prihvatali ustanove postojeieg "burZoaskog", "otud-jenog" dru5wa, prila.godjavajuii im syojy ideologiju,-ali is-towemeno menjajuii te ustanove u korist radnidke klase idrugih socijalno ugroZenih slojeva drudtva, istiduii na krajuzahtev za "drLavom blagostanja". No, treba naglasiti da susocrjal-demokrati jo5 pre rascepa sve viSe zanemarivali hege-lovsko-antropoloSke elemente u Marksovom udenj u istiduiinarodito njegovu teoriju o viSku wednosti i o eksploatacijiradni5wa uopSte. Uostalom, i sam Marks je u kasnijim svo-jim spisima, pa i u l{apifulu, izbegavao inaze "otudjenost" iostali idejni instrumentarij vezan sa tom koncepcijom, iako takoncepcija i dalje dini osnovu njegovih udenja.

Ideja otudjenosti, dak i kada se u teoriji ili doktrini nenaglaSava, ugradjena je u idejnu zgradu revolucionamog mark-sizma, tj. komunizma.

Uzrnimo sovjetski model. Kakva je bila sudbina pojmaotudjenosti u Oktobarskoj revoluciji ? Sam Lenjin nije ope-risao pojmom i redju "otudjenost", medjutim, pojam je biopoznat u teoriji i praksi revolucije. Na primer, Buharin iPreobraZenski u svojoj }ol'jiz Azfuka komunizna, objavljenoj1920. godine, Oa3u viziiir skladnog dru5wa prema zamislimladog Marksa kada se ukine roba i trZi5te i kada se celosovjetsko dru5wo prewori u jednu jedinstvenu radionicu (nns-brskaja ), koja harmonidno funkcioni5e na bazi jedinstvenogplana, u kojoj nema konkurencije nego drugarske saradnje.Pravnik Pa5ukanis je poku5ao dokazati da su pravni propisi idriavaderivati robe i da je gradjansko pravo, kao neposrednanadgradnja nad robom, osnovna grana pravnog sistema pre-rna kojoj se odredjuju ostale grane prava. Poito se ukinetrZi5te i gradjansko pravo i polto prodje kratak prelazni pe-riod u kojem ie ljudi "iZiveti" trZi5ne odnose, stvoriie se"integrisano" i harmonidno druSwo, koordinirano na bazi je-dinstvenog privrednog plana pomoiu "tehnidkih pravila"urnesto pravnih normi; istowemeno, drZava ie "odumreti".

No, nije se ostalo samo na teoriji. Postojao je poku5ajda se redeni model oswari u praksi. Ovaj pokulaj je trajao od

82 83

6.

Pomat je veliki uticaj Marksovih udenja na razvoj soci-jalizma u pro5lom i u ovom veku. No, poznato je takodje dase nemadka socijal-demokratija koja je poslednjih decenijapro5log veka preuzela marksizam kao bazu svoje ideologije,bila podelila u dva osnovna pravca: na revolucionami, koji jeprihvatio Marksova shvatanja o naroditom istorijsko-antropolo5kom znadaju proleterske revolucije i swaranju no-vog druSwa za koje se socijalizam borio, i na evolutivnipravac razvoja koji je revidirao Marksova udenja o antro-polo5ko-istorijskim uzrocima i ciljevima revolucije i koji jenaglasio da se poloZaj proletarijata moZe popraviti, bar de-limidno, i unutar postojeieg drulwa, pa dak i kori5ienjemtako "otudjene" ustanove kao Sto je drlava. Sam BernStajn(Bernstein), osnivad toga pokreta, narodito je naglasio matajborbe proletarij ata putem parlamenta, kori5ienjem dostignuiaburZoaske demokratije. Uostalom, ta dilema nije bila nova,ona je postojala i u ostalim socijalistidkim pokretima Ewope:tzv. utopijsko-socijalistidke doktrine traZile su radikalnu, poantropolo5koj sadrZini novu promenu druStva i doveka u nje-mu, dok su umerene struje u stvari bile nast*iak demokratskihlcretanj4 narodito onih u francuskoj revoluciji, te su demokras-ka prava, pre svega politidka, a narodito oplte i tajno biradkopravo (koje je burioazija dugo uskraiivala) hteli da proiire ina proletarijat i da uvedu nova, tzv. "ekonomska prava" radipoboljlanja te5kog stanja radnidke klase i drugih ugroZenihdruSweni slojeva; takav politidki program su isticali, na prim-er, engleski dartisti.

Podela na reformiste i revolucionare u Nemadkoj, aposle i u ruskoj i srednjeevropskoj socijal-demokratiji, izve-denoj iz nemadke socijal-demokratije, uzimala je sve vi5emaha, dok se 1919. godine nije podelila na II reformistidku iIII revolucionarnu Internacionalu. Druga je zadtialaime "so-cijal-demokratska", a treia uzela naziv "komunistidka".

Socijal-demokrati, napu5tajuii sve vi5e hegelij ansko-anropolo5ke primese u marksizmu, istovremeno su napu5tali

i elemente povezane sa koncepcijom "otudienosti". Sve suvi5e prihvatali ustanove postojeieg "burZoaskog", "otud-jenog" dru5wa, prila.godjavajuii im syojy ideologiju,-ali is-towemeno menjajuii te ustanove u korist radnidke klase idrugih socijalno ugroZenih slojeva drudtva, istiduii na krajuzahtev za "drLavom blagostanja". No, treba naglasiti da susocrjal-demokrati jo5 pre rascepa sve viSe zanemarivali hege-lovsko-antropoloSke elemente u Marksovom udenj u istiduiinarodito njegovu teoriju o viSku wednosti i o eksploatacijiradni5wa uopSte. Uostalom, i sam Marks je u kasnijim svo-jim spisima, pa i u l{apifulu, izbegavao inaze "otudjenost" iostali idejni instrumentarij vezan sa tom koncepcijom, iako takoncepcija i dalje dini osnovu njegovih udenja.

Ideja otudjenosti, dak i kada se u teoriji ili doktrini nenaglaSava, ugradjena je u idejnu zgradu revolucionamog mark-sizma, tj. komunizma.

Uzrnimo sovjetski model. Kakva je bila sudbina pojmaotudjenosti u Oktobarskoj revoluciji ? Sam Lenjin nije ope-risao pojmom i redju "otudjenost", medjutim, pojam je biopoznat u teoriji i praksi revolucije. Na primer, Buharin iPreobraZenski u svojoj }ol'jiz Azfuka komunizna, objavljenoj1920. godine, Oa3u viziiir skladnog dru5wa prema zamislimladog Marksa kada se ukine roba i trZi5te i kada se celosovjetsko dru5wo prewori u jednu jedinstvenu radionicu (nns-brskaja ), koja harmonidno funkcioni5e na bazi jedinstvenogplana, u kojoj nema konkurencije nego drugarske saradnje.Pravnik Pa5ukanis je poku5ao dokazati da su pravni propisi idriavaderivati robe i da je gradjansko pravo, kao neposrednanadgradnja nad robom, osnovna grana pravnog sistema pre-rna kojoj se odredjuju ostale grane prava. Poito se ukinetrZi5te i gradjansko pravo i polto prodje kratak prelazni pe-riod u kojem ie ljudi "iZiveti" trZi5ne odnose, stvoriie se"integrisano" i harmonidno druSwo, koordinirano na bazi je-dinstvenog privrednog plana pomoiu "tehnidkih pravila"urnesto pravnih normi; istowemeno, drZava ie "odumreti".

No, nije se ostalo samo na teoriji. Postojao je poku5ajda se redeni model oswari u praksi. Ovaj pokulaj je trajao od

82 83

1918. do 7921. godine. U sovjetskoj literaturi se zvanidnonaziva "ratni komunizam" i opravdava se potrebom koncen-trisanja ekonomskih potencijala u teSkim wemenima gradjan-skog rata. U swari, to je bio smi5ljen i ozbiljan poku5aj da senametne model komunistidkog sistema. Nacionalizovana jene samo te5ka, nego i srednja i laka industrija. Seljak nijesmeo prodavati svoje proizvode vei ih je morao predati drZa-vi. TrZiSte i novac su bili ukinuti a umesto novca radnici sudobijali "bonove", tj. uputswa za nabavljanje proizvoda.Stanovi su se takodje delili iz centralnog fonda. U svakomod priwednih komesarijata postojao je tzv. "glavk" (skraien-icaza "glavni komitet"),koji je vriio raspodelu dobara u skladusa op5tim ekonomskim planom; zbog toga je ceo sistem dobionadimak "glavkizam". Ishod takvog eksperimenta u privred-no slabo razvijenoj zemlji kakva je tada bila Rusija bio jekatastrofalan. Nacionalni dohodak je pao na treiinu dohodkaiz 1,913. godine, a industrijska proizvodnja na petinu pre-dratnog nivoa.

Nakon ovog eksperimenta Lenjin je uveo NEP, tj."Novu ekonomsku politiku" kojom je uspostavio privatnusvojinu i kapitalizam, osim u kljudnim pozicijama privredegde je ostala drZavna svojina. Naime, cela boljSevidka rev-olucija, kritikovana Sto je nasuprot Marksp"vim predvidjani-ma izbila u jednoj priwedno nerazvijenoj zemlji, pravdala seod strane vodja revolucije time da je ona deo svetske revolu-cije protiv svetskog imperijalizma. Lanac imperijalizma jeopravdano, po njima, napadnut tamo gde mu je "karika najs-labija", a to je Carska Rusija. No, kada je odekivana svetskarevolucija omanula, Lenjin je upravo u skladu sa marksis-tidkim shvatanjima uveo NEP: kapitalizam sazreva za revolu-ciju tek kada "ifivi" svoje unutra5nje protivuednosti.

Staljin, medjutim, kada je udwstio svoju vlast u peri-odu posle Lenjinove smrti, a u cilju dazadrlivlast, proglasioje NEP Stetnim po ciljeve revolucije i proglasio tezu sasvimsuprotnu osnovnim koncepcijama marksizma, narodito onuZnim svetskim raanerama proleterske revolucije, da je mo-guia izgradnja komunizma i u jednoj zemlji, dak i tako priwed-no nerazvijenoj kakav je bio Sovjetski Savez. No, revidira-

juii marksizam po tom pitanju, on je i5ao jo5 dublje u reviz-iju marksizma. Odstupio je od Marksovog ekonomskog de-terminizma. Proglasio je svest ravnopravnim, pa dak i vaZni-jim druSwenim faktorom od ekonomske baze, umesto teze oodumiranju drZave proglasio je potrebu za jadanjem drZave u"prelaznomperiodu" kao jakom orudju klasne diktature, post-avio tezu da klasna pripadnost ne zavisi od mesta u procesuproizvodnje nego od klasne svesti, te stoga i u SovjetskomSavezu ima klasnih neprijatelja iako nema privatne svojine irobne proizvodnje, itd. Staljinove teze su narodito prigrlileone azijske zemlje u kojima je siroma5no selja5wo bilo nosi-lac revolucije i gde industrijski proletarijat nije postojao ili jepo broju bio zanemarljiv. Misao da je svest jada od ekonom-ske baze pokretala je, na primer, kinesku kulturnu revolu-ciju, eksperiment Pola Pota u KambodZi prilikom swaranjapriwednog i dru5wenog sistema slidnog ruskom "glavkiz-mu". No, i u tim azijskim poku5ajima primeiujemo koncepci-je "otudjenosti": kineska kultuma revolucija, na primer, tre-balo je da bude nzor "razotudjenog" komunistidkog drulwanasuprot otudjenom burZoaskom dru5wu. I tu je postojaoidejni shematski okvir "otudjenost - razotudjenost" samo sadrugadijom i upro5ienijom sadrZinom od one koju je Markslmao.

Jugoslovensko samoupravljanje je takodje bilo jedanpokulaj da se izgradi komunistidko, razotudjeno druSfvo,bez svojine i drZave, nasuprot "otudjenom" burZoasko-kapitalistidkom dru5wu. No, to je bio jedan drugi model, pomnogo demu razlidit od sovjetskog, u kojem je bilo mnogoelemenata iz ranijih anarhistidkih teorija, a pre svega Prud-onovih. Teorij ske osnove j u goslovensko g samoupravlj anj ane samo da su bile nerealne, nego su sadrZavale mnogo kon-fuzija i protivurednosti. Jedna od najveiih protivurednosti jebila koncepcija da se "odumiranje" svojine i drZave ostvariputem robne privrede, Sto je po Marksu izvor otudjenosti(doduie, to je trebalo biti "samoupravnim dogovaranjem"usmeravana robna priweda, ali i takva zamisao je po sebikonfuzija). Inade, detaljnu kritiku naieg samoupravnog sis-tema dao sam u svojoj knjizi Svojina.

8584

1918. do 7921. godine. U sovjetskoj literaturi se zvanidnonaziva "ratni komunizam" i opravdava se potrebom koncen-trisanja ekonomskih potencijala u teSkim wemenima gradjan-skog rata. U swari, to je bio smi5ljen i ozbiljan poku5aj da senametne model komunistidkog sistema. Nacionalizovana jene samo te5ka, nego i srednja i laka industrija. Seljak nijesmeo prodavati svoje proizvode vei ih je morao predati drZa-vi. TrZiSte i novac su bili ukinuti a umesto novca radnici sudobijali "bonove", tj. uputswa za nabavljanje proizvoda.Stanovi su se takodje delili iz centralnog fonda. U svakomod priwednih komesarijata postojao je tzv. "glavk" (skraien-icaza "glavni komitet"),koji je vriio raspodelu dobara u skladusa op5tim ekonomskim planom; zbog toga je ceo sistem dobionadimak "glavkizam". Ishod takvog eksperimenta u privred-no slabo razvijenoj zemlji kakva je tada bila Rusija bio jekatastrofalan. Nacionalni dohodak je pao na treiinu dohodkaiz 1,913. godine, a industrijska proizvodnja na petinu pre-dratnog nivoa.

Nakon ovog eksperimenta Lenjin je uveo NEP, tj."Novu ekonomsku politiku" kojom je uspostavio privatnusvojinu i kapitalizam, osim u kljudnim pozicijama privredegde je ostala drZavna svojina. Naime, cela boljSevidka rev-olucija, kritikovana Sto je nasuprot Marksp"vim predvidjani-ma izbila u jednoj priwedno nerazvijenoj zemlji, pravdala seod strane vodja revolucije time da je ona deo svetske revolu-cije protiv svetskog imperijalizma. Lanac imperijalizma jeopravdano, po njima, napadnut tamo gde mu je "karika najs-labija", a to je Carska Rusija. No, kada je odekivana svetskarevolucija omanula, Lenjin je upravo u skladu sa marksis-tidkim shvatanjima uveo NEP: kapitalizam sazreva za revolu-ciju tek kada "ifivi" svoje unutra5nje protivuednosti.

Staljin, medjutim, kada je udwstio svoju vlast u peri-odu posle Lenjinove smrti, a u cilju dazadrlivlast, proglasioje NEP Stetnim po ciljeve revolucije i proglasio tezu sasvimsuprotnu osnovnim koncepcijama marksizma, narodito onuZnim svetskim raanerama proleterske revolucije, da je mo-guia izgradnja komunizma i u jednoj zemlji, dak i tako priwed-no nerazvijenoj kakav je bio Sovjetski Savez. No, revidira-

juii marksizam po tom pitanju, on je i5ao jo5 dublje u reviz-iju marksizma. Odstupio je od Marksovog ekonomskog de-terminizma. Proglasio je svest ravnopravnim, pa dak i vaZni-jim druSwenim faktorom od ekonomske baze, umesto teze oodumiranju drZave proglasio je potrebu za jadanjem drZave u"prelaznomperiodu" kao jakom orudju klasne diktature, post-avio tezu da klasna pripadnost ne zavisi od mesta u procesuproizvodnje nego od klasne svesti, te stoga i u SovjetskomSavezu ima klasnih neprijatelja iako nema privatne svojine irobne proizvodnje, itd. Staljinove teze su narodito prigrlileone azijske zemlje u kojima je siroma5no selja5wo bilo nosi-lac revolucije i gde industrijski proletarijat nije postojao ili jepo broju bio zanemarljiv. Misao da je svest jada od ekonom-ske baze pokretala je, na primer, kinesku kulturnu revolu-ciju, eksperiment Pola Pota u KambodZi prilikom swaranjapriwednog i dru5wenog sistema slidnog ruskom "glavkiz-mu". No, i u tim azijskim poku5ajima primeiujemo koncepci-je "otudjenosti": kineska kultuma revolucija, na primer, tre-balo je da bude nzor "razotudjenog" komunistidkog drulwanasuprot otudjenom burZoaskom dru5wu. I tu je postojaoidejni shematski okvir "otudjenost - razotudjenost" samo sadrugadijom i upro5ienijom sadrZinom od one koju je Markslmao.

Jugoslovensko samoupravljanje je takodje bilo jedanpokulaj da se izgradi komunistidko, razotudjeno druSfvo,bez svojine i drZave, nasuprot "otudjenom" burZoasko-kapitalistidkom dru5wu. No, to je bio jedan drugi model, pomnogo demu razlidit od sovjetskog, u kojem je bilo mnogoelemenata iz ranijih anarhistidkih teorija, a pre svega Prud-onovih. Teorij ske osnove j u goslovensko g samoupravlj anj ane samo da su bile nerealne, nego su sadrZavale mnogo kon-fuzija i protivurednosti. Jedna od najveiih protivurednosti jebila koncepcija da se "odumiranje" svojine i drZave ostvariputem robne privrede, Sto je po Marksu izvor otudjenosti(doduie, to je trebalo biti "samoupravnim dogovaranjem"usmeravana robna priweda, ali i takva zamisao je po sebikonfuzija). Inade, detaljnu kritiku naieg samoupravnog sis-tema dao sam u svojoj knjizi Svojina.

8584

7.

Krajem dvadesetih godina ovog veka nastala je u celomsvetu teska kriza kapitalizma koja je svoj whunac dostigla uSjedinjenim Ameritkim DrZavama. Izgledalo je da je do5lakrajnja kriza kapitalizma koju je Marks u svojim radovimabiopredskazao. Kapital se sve viSe koncentrisao, a s drugestrane raslaje nezaposlenost i beda. S jedne strane tzv. hip-erprodukcija, a s druge strane, pad ili nepostojanje kupovnemoii Sirokih slojeva naroda. To je bio momenat kada sekomunistidka ideologija Sirila u svetu, i pored deformacijakoje su vei uzimale maha u Sovjetskom Savezu, ali koje jesovjetska propaganda ve5to skrivala i preudeiavala. Tadajedo5ao engleski ekonomista Kejnz (Keynes) koji je predlagaooclredjene mere koje su madile kraj liberalno-individualistidkogkapitalizma i uvodjenje drZave u privredu kao vaZnog diniocau pogledu regulisanja i fgqo.te priwede. Kejnz je rudiosvoj program prvo engleskim laburistima, azatwr nemadkimsocijal-demokratama, no oni su ga odbili, a prihvatio ga je ipodeo sa uspehom primenjivati Ruzvelt (Roosewelt), tadapredsednik SAD, a posle njega Hitler. Time se kapitalizamspasao, ali se istowemeno i preobrazio. :

U medjuwemenu u Sovjetskom Savezu sve jeviSe jada-la sve moinija i narodu neodgovorna birokratija i teror ibezakonje 3to je taj sistem birokratije nosio sa sobom. Dvasu osnovna uzroka te pojave. Prvi je 5to je ambicioani privred-ni plan Staljina da Sovjetski Savez za kratko weme izgradimodernu privredu ili bar teiku industriju kao bazu teprivrede, bio mogui u jednoj zaostaloj zemlji sa malo indus-trijske tradicije samo velikim terorom i telkom eksploataci-jom radni5tva i seljaSwa. A dmgt uzrok je bio u samomsistemu: jednopaftijski sistem koji se kadrovski obnavljao izsebe samog, bez demolratskih institucija i demokratske kon-trole vlasti doveo je ne samo do bezakonja i prepuitenostinaroda vlastodrlcima, nego i do lidne diktature Staljina kojase pretvorila u krvav lidni teror, po mnogo demu slidanstarovekovnim despotij arna. Zbog toga, iako je sovjetska pro'

paganda ve5to skrivala i preinadavala dinjenice, komunistidkaideologija kako je bila shvaiena i sprovedena u SovjetskomSavezu i drugim istodnosocijalistidkim zemljama, sve se vi5ekompromitovala.

Zbg toga se javlja u Zapadnoj Evropi, i to prvo uNemadkoj (tzv. "Frankfurtska Skola) jedan drugi idejni idruSweni pokret u teZnji da obnovi i rehabilituje marksizam.Taj pokret je postajao jo5 jadi posle Drugog svetskog ratakojije, zajedno sa prethodnom pobedom faiistidkih ideologi-ja i nacional-socijalizma u mnogim zemljama, sworio u svetuprilidnu idejnu i moralnu konfuziju, uzdrmavanje i kompro-mitovanje mnogih, do tada dwstih, moralnih i drudtvenihvrednosti.

Ovaj novonastali pokret nije jedinstven, obuhvata viieidejnih struja od kojih su se neki organizovali i kao druSweniili politidki pokreti (na primer, studentski pokreti u Ewopi ikod nas 1968. godine) . Sve te struje i pokreti su obuhvaienizbirnim imenom "nova levica". Ta "nova levica" danas veijenjava, svoj whunac u Evropi a posle u Americi bila jedostigla Sezdesetih godina ovog veka.

Taj pokret, ili bar njegovo jezgro, zove se jo5 i "antro-pololki marksizam". Razlog zbog kojeg se tako zove je utome Sto, u teZnji da obnovi marksizam kao ideologiju (uobidnom smislu redi) i kao politidki ili dru5weni pokret, wa(,aantropolo5kim korenima marksizma one elemente u Markso-vom udenju koje je Marks nagla5avao upravo u svojim ranimradovima kada je jo5 bio pod sveZim uticajima Hegelove iFoj erbahove filozofij e . Zbo g toga glavni idej ni prop agonistisu tu filozofi, psiholozi, sociolozi, sociolozi-teoretidari. Onizanemaruju ili bar potiskuju ekonomske teorije Marksa, i toiz dva razJoga. Prvi je Sto se ranija socijal-demokrati'1a iz kojese razvilo levo, revolucionarno komunistidko krilo upravooslanjala na Marksova ekonomska udenja, kao Sto smo ranijenaveli, a potiskivala fi lozofsko- antropolo5ka. Naj zn adaj nij iteoretidari u toj fazi razvitka marksistidke nauke su bili ekon-omisti, a ako i nisu bili ekonomisti morali su se oswtati usvojim radovima na ekonomska polazi5ta Marksa (to je radioi Lenjin i Roza Luksemburg, i K. Libhneht, itd.). A drugi je

86 87

7.

Krajem dvadesetih godina ovog veka nastala je u celomsvetu teska kriza kapitalizma koja je svoj whunac dostigla uSjedinjenim Ameritkim DrZavama. Izgledalo je da je do5lakrajnja kriza kapitalizma koju je Marks u svojim radovimabiopredskazao. Kapital se sve viSe koncentrisao, a s drugestrane raslaje nezaposlenost i beda. S jedne strane tzv. hip-erprodukcija, a s druge strane, pad ili nepostojanje kupovnemoii Sirokih slojeva naroda. To je bio momenat kada sekomunistidka ideologija Sirila u svetu, i pored deformacijakoje su vei uzimale maha u Sovjetskom Savezu, ali koje jesovjetska propaganda ve5to skrivala i preudeiavala. Tadajedo5ao engleski ekonomista Kejnz (Keynes) koji je predlagaooclredjene mere koje su madile kraj liberalno-individualistidkogkapitalizma i uvodjenje drZave u privredu kao vaZnog diniocau pogledu regulisanja i fgqo.te priwede. Kejnz je rudiosvoj program prvo engleskim laburistima, azatwr nemadkimsocijal-demokratama, no oni su ga odbili, a prihvatio ga je ipodeo sa uspehom primenjivati Ruzvelt (Roosewelt), tadapredsednik SAD, a posle njega Hitler. Time se kapitalizamspasao, ali se istowemeno i preobrazio. :

U medjuwemenu u Sovjetskom Savezu sve jeviSe jada-la sve moinija i narodu neodgovorna birokratija i teror ibezakonje 3to je taj sistem birokratije nosio sa sobom. Dvasu osnovna uzroka te pojave. Prvi je 5to je ambicioani privred-ni plan Staljina da Sovjetski Savez za kratko weme izgradimodernu privredu ili bar teiku industriju kao bazu teprivrede, bio mogui u jednoj zaostaloj zemlji sa malo indus-trijske tradicije samo velikim terorom i telkom eksploataci-jom radni5tva i seljaSwa. A dmgt uzrok je bio u samomsistemu: jednopaftijski sistem koji se kadrovski obnavljao izsebe samog, bez demolratskih institucija i demokratske kon-trole vlasti doveo je ne samo do bezakonja i prepuitenostinaroda vlastodrlcima, nego i do lidne diktature Staljina kojase pretvorila u krvav lidni teror, po mnogo demu slidanstarovekovnim despotij arna. Zbog toga, iako je sovjetska pro'

paganda ve5to skrivala i preinadavala dinjenice, komunistidkaideologija kako je bila shvaiena i sprovedena u SovjetskomSavezu i drugim istodnosocijalistidkim zemljama, sve se vi5ekompromitovala.

Zbg toga se javlja u Zapadnoj Evropi, i to prvo uNemadkoj (tzv. "Frankfurtska Skola) jedan drugi idejni idruSweni pokret u teZnji da obnovi i rehabilituje marksizam.Taj pokret je postajao jo5 jadi posle Drugog svetskog ratakojije, zajedno sa prethodnom pobedom faiistidkih ideologi-ja i nacional-socijalizma u mnogim zemljama, sworio u svetuprilidnu idejnu i moralnu konfuziju, uzdrmavanje i kompro-mitovanje mnogih, do tada dwstih, moralnih i drudtvenihvrednosti.

Ovaj novonastali pokret nije jedinstven, obuhvata viieidejnih struja od kojih su se neki organizovali i kao druSweniili politidki pokreti (na primer, studentski pokreti u Ewopi ikod nas 1968. godine) . Sve te struje i pokreti su obuhvaienizbirnim imenom "nova levica". Ta "nova levica" danas veijenjava, svoj whunac u Evropi a posle u Americi bila jedostigla Sezdesetih godina ovog veka.

Taj pokret, ili bar njegovo jezgro, zove se jo5 i "antro-pololki marksizam". Razlog zbog kojeg se tako zove je utome Sto, u teZnji da obnovi marksizam kao ideologiju (uobidnom smislu redi) i kao politidki ili dru5weni pokret, wa(,aantropolo5kim korenima marksizma one elemente u Markso-vom udenju koje je Marks nagla5avao upravo u svojim ranimradovima kada je jo5 bio pod sveZim uticajima Hegelove iFoj erbahove filozofij e . Zbo g toga glavni idej ni prop agonistisu tu filozofi, psiholozi, sociolozi, sociolozi-teoretidari. Onizanemaruju ili bar potiskuju ekonomske teorije Marksa, i toiz dva razJoga. Prvi je Sto se ranija socijal-demokrati'1a iz kojese razvilo levo, revolucionarno komunistidko krilo upravooslanjala na Marksova ekonomska udenja, kao Sto smo ranijenaveli, a potiskivala fi lozofsko- antropolo5ka. Naj zn adaj nij iteoretidari u toj fazi razvitka marksistidke nauke su bili ekon-omisti, a ako i nisu bili ekonomisti morali su se oswtati usvojim radovima na ekonomska polazi5ta Marksa (to je radioi Lenjin i Roza Luksemburg, i K. Libhneht, itd.). A drugi je

86 87

razlog Sto se Marksovo predvidjanje o Sto veiem osiro-malenju radnidke klase u toku razvoja kapitalizma i o kon-centraciji Sto veieg bogatswa na strani kapitalista-monopolistas jedne strane i masovne bede proletarijata s druge, nije obis-tinilo; upravo suprotno, poloZaj radnidke klase u industrijskimzemljama gde je kapitalizam bio Sto viSe razvijen postajao jesve bolji, a i kapitalizam kao sistem, posle Kejnza, kao preo-braLen, uspe5no je preZiveo. Proletarijat ne samo da nije os-iromaSio vei je njegov poloZaj, kako u materijalnom, tako i upogledu praure zaitite, postajao sve bolji i jo5 se stalno poprav-lja. A kapitalistidka proizvodnja je osnaZila i omasovila se,masovna proizvodnj a je znnteresovana za jad.anje kupovnemoii stanovniSwa Sto takodje doprinosi podizeinju materijal-nog Zivotnog standarda. Posledica svega toga je Sto antro-polo5ki marksisti ne smatraju vi5e proletarijat nosiocem rev-olucije kao "klasidni" merksisti, nego druge "periferne"drultvene slojeve, recimo siromaSno selja5tvo u novooslo-bodjenim kolonijalnim zemljama, studente, crnce i druge "obo-jene" narode koji su obespravljeni ili dru5weno unazadjeni,"lumpen-proletere" i slidne slojeve od kojih se, na primer,svojevremeno u Americi i zapadnoj Evropi mahom bioformirao tzv. "hipi" pokret. No, isto tako smatraju za poten-cijalne nosioce revolucije koja ie ovo otu$eno gradjansko-industrijsko dru5wo preworiti u novo razotudjeno bezklasnodru5wo - "svesnu" inteligenciju. Naimc, oni "razotudjenje"sada5njeg druSwa ne traZe na ekonomskom planu, nego nadruSweno-antropolo5kom ili psiho-antropolo5kom. Nije os-novni izvor otudjenosti roba i feti5izam robe, iako buduiedru5tvo zamiSljaju sa druStvenom svojinom kao bazomekonomije. Glavni iw or i oblik onrdjenosti je vlast koja prois-tiEe iz poremeienih, "otudjenih" odnosa medju ljudima.Buduie "razotudjeno", bezkonfliktno i harmonidno dru5woie istowemeno biti dru5wo bezdrlave ili ma kakvog oblikaorganizovane i institucionalne prinude. To je stoga Sto i oniveruju u "generidnost" doveka, u "dovednost", urodjenu soci-jalnost doveka kao "univerzalnog stvaraoca"n onako kao Stoje to bio zamislio mladi Marks. S druge strane, smatraju da jeekonomski r azv oj sadalnje g indu strij skog dru5wa dostig ao

takav.stepen koji moLe biti ekonomska osnova za uredjenjebuduieg komunistidkog drulwa u kome ie se bez konflikatapodmirivati i ekonomske potrebe.

Koji su onda nosioci i dinioci otudjenosti u dana5njemdruSwu? To su oni slojevi i one lidnosti koji drZe ekonomskui politidku vlast i druiwene ustanove (EsAblishment -i), po-moiu kojih drie i w5e vlast To su, dakle, pre svega drZavneustanove - od vojske i policije, pa do drugih ustanova, par-lamenata" sudstva, ali je to i danalnja 5kola, Stampa, a narodi-to "sredstva masovne komunikacije", kao na primer, televiz-ija i radio pomoiu kojih vladajuii slojevi "manipuliSu" sranov-ni5wom i drZe ih u psihidkom i duhovnom "ropstvu"; ali, tuspada i porodica. Dalje, to su nosioci ekonomske vlasti, tzv."tehnokrati" koji stanovniSwo drZe ne samo u ekonomskom,(odnosno, po nekim, manje u ekonomskom) nego i u druStve-no-psihidkom ropsrvu. To su krupne kompanije s rukovod-sfvom koje je anonimno za javnost a koje na taj nadin jo5lak5e manipuli5e javnoliu. Oni stvaraju "potro5adkodru5wo", gde swari i jagma za posedovanjem swari potisku-ju duhovne wednosti i istinsku duhovnu sadrZinu doveka,zaboravljajuii, pri tome, da je takvo "potro5adko druirvo"rezultat teZnje ljudi da se oslobode gladi, koja prati dovedan-swo od same njegove pojave, i da Sto viSe zadovolje svojepotrebe (iako od zloupotreba reklame i izazivanja ponekadStetnih ve5tadkih potreba ima dru5wene Stete, ali se ro nemoZe preneti na neki globalno-antropoloiko-psiholo5kiplan). Zbog toga antropolo5ki marksisti buduie ekonomskouredjenje razotudjenog dru5wa vide u samoupravljanju, uswaranju malih proizvodnih i priwednih jedinica gde ie samiradnici upravljati (ove ideje, pomoiu jugoslovenskih antro-poloikih marksista, svakako su imale uticaja i na ubblida-vanje jugoslovenskog modela samoupravljanja; a jedina jekorist od toga da bar u praksi vidimo nerealnost takvih za-mili).

Postoji, medjutim, jo5 jedan momenat zbog kojeg suantropolo5ki marksisti globalnu dij alektiku odnosa otudjen-osti preneli na psiholoSki i druStveno-psiholo5ki teren. To jepojava Frojda (Freud) i frojdizrna.

88 89

razlog Sto se Marksovo predvidjanje o Sto veiem osiro-malenju radnidke klase u toku razvoja kapitalizma i o kon-centraciji Sto veieg bogatswa na strani kapitalista-monopolistas jedne strane i masovne bede proletarijata s druge, nije obis-tinilo; upravo suprotno, poloZaj radnidke klase u industrijskimzemljama gde je kapitalizam bio Sto viSe razvijen postajao jesve bolji, a i kapitalizam kao sistem, posle Kejnza, kao preo-braLen, uspe5no je preZiveo. Proletarijat ne samo da nije os-iromaSio vei je njegov poloZaj, kako u materijalnom, tako i upogledu praure zaitite, postajao sve bolji i jo5 se stalno poprav-lja. A kapitalistidka proizvodnja je osnaZila i omasovila se,masovna proizvodnj a je znnteresovana za jad.anje kupovnemoii stanovniSwa Sto takodje doprinosi podizeinju materijal-nog Zivotnog standarda. Posledica svega toga je Sto antro-polo5ki marksisti ne smatraju vi5e proletarijat nosiocem rev-olucije kao "klasidni" merksisti, nego druge "periferne"drultvene slojeve, recimo siromaSno selja5tvo u novooslo-bodjenim kolonijalnim zemljama, studente, crnce i druge "obo-jene" narode koji su obespravljeni ili dru5weno unazadjeni,"lumpen-proletere" i slidne slojeve od kojih se, na primer,svojevremeno u Americi i zapadnoj Evropi mahom bioformirao tzv. "hipi" pokret. No, isto tako smatraju za poten-cijalne nosioce revolucije koja ie ovo otu$eno gradjansko-industrijsko dru5wo preworiti u novo razotudjeno bezklasnodru5wo - "svesnu" inteligenciju. Naimc, oni "razotudjenje"sada5njeg druSwa ne traZe na ekonomskom planu, nego nadruSweno-antropolo5kom ili psiho-antropolo5kom. Nije os-novni izvor otudjenosti roba i feti5izam robe, iako buduiedru5tvo zamiSljaju sa druStvenom svojinom kao bazomekonomije. Glavni iw or i oblik onrdjenosti je vlast koja prois-tiEe iz poremeienih, "otudjenih" odnosa medju ljudima.Buduie "razotudjeno", bezkonfliktno i harmonidno dru5woie istowemeno biti dru5wo bezdrlave ili ma kakvog oblikaorganizovane i institucionalne prinude. To je stoga Sto i oniveruju u "generidnost" doveka, u "dovednost", urodjenu soci-jalnost doveka kao "univerzalnog stvaraoca"n onako kao Stoje to bio zamislio mladi Marks. S druge strane, smatraju da jeekonomski r azv oj sadalnje g indu strij skog dru5wa dostig ao

takav.stepen koji moLe biti ekonomska osnova za uredjenjebuduieg komunistidkog drulwa u kome ie se bez konflikatapodmirivati i ekonomske potrebe.

Koji su onda nosioci i dinioci otudjenosti u dana5njemdruSwu? To su oni slojevi i one lidnosti koji drZe ekonomskui politidku vlast i druiwene ustanove (EsAblishment -i), po-moiu kojih drie i w5e vlast To su, dakle, pre svega drZavneustanove - od vojske i policije, pa do drugih ustanova, par-lamenata" sudstva, ali je to i danalnja 5kola, Stampa, a narodi-to "sredstva masovne komunikacije", kao na primer, televiz-ija i radio pomoiu kojih vladajuii slojevi "manipuliSu" sranov-ni5wom i drZe ih u psihidkom i duhovnom "ropstvu"; ali, tuspada i porodica. Dalje, to su nosioci ekonomske vlasti, tzv."tehnokrati" koji stanovniSwo drZe ne samo u ekonomskom,(odnosno, po nekim, manje u ekonomskom) nego i u druStve-no-psihidkom ropsrvu. To su krupne kompanije s rukovod-sfvom koje je anonimno za javnost a koje na taj nadin jo5lak5e manipuli5e javnoliu. Oni stvaraju "potro5adkodru5wo", gde swari i jagma za posedovanjem swari potisku-ju duhovne wednosti i istinsku duhovnu sadrZinu doveka,zaboravljajuii, pri tome, da je takvo "potro5adko druirvo"rezultat teZnje ljudi da se oslobode gladi, koja prati dovedan-swo od same njegove pojave, i da Sto viSe zadovolje svojepotrebe (iako od zloupotreba reklame i izazivanja ponekadStetnih ve5tadkih potreba ima dru5wene Stete, ali se ro nemoZe preneti na neki globalno-antropoloiko-psiholo5kiplan). Zbog toga antropolo5ki marksisti buduie ekonomskouredjenje razotudjenog dru5wa vide u samoupravljanju, uswaranju malih proizvodnih i priwednih jedinica gde ie samiradnici upravljati (ove ideje, pomoiu jugoslovenskih antro-poloikih marksista, svakako su imale uticaja i na ubblida-vanje jugoslovenskog modela samoupravljanja; a jedina jekorist od toga da bar u praksi vidimo nerealnost takvih za-mili).

Postoji, medjutim, jo5 jedan momenat zbog kojeg suantropolo5ki marksisti globalnu dij alektiku odnosa otudjen-osti preneli na psiholoSki i druStveno-psiholo5ki teren. To jepojava Frojda (Freud) i frojdizrna.

88 89

Poiava Frojda i njegovog udenja oznadava novu epohune samo-u psihologiji i psihijatriji nego i u svim dru5wenirn iduhovnim naukama, pa i u sociologiji i filozofiji, iako se tajznaEaijo3 ni danas nE sagledava dovoljno. On, presadjujuiidarvinizam na doveka i druSwene odnose, dokazao je dadoveka, njegovu svest, razum i duhovni Zivot u celini neodredjuje mzum i slobodna volj4 kao 5to-je udila ranijametaftz-ika, n-ego nesvesni i podsvesni nagoni Sto stvara stalan sukobizmedju svesti i volje dovekr i dubljih slojeva njegovg psihe.A zatim, da se ljudsko dru5tvo i ljudska kultura (5to je usuStini isto), nasuprot Zivotinjskim druStvima, bazira nasvesnim zabranama (normama) koje potiskuju i usmeravajuljudske nagone i zbog toga je ljudsko druSwo samo p-o sebiiepresivno - kultura nuZno uslovljava vedu ili manju, ali stal-nu repres{u.-O

Frojdu ie jo5 biti oplirnije redi kada budemo idagalikritiku koncepcije otudjenja. Za sada iemo samo reii da jeFrojdov ugled i uticaj, narodito iznedju Prvog i Drugog svets-kog rata bio tako velik, da ga nisu mogli mimoiii ni antro-polo5ki marksisti, pa je veiina njih, Frojdova shvatanja, ma-hom preinadena ili dak iskrivljena (er se u su5tini, kao Stoiemo videti, ne slaZu sa koncepcijom otudjenosti), ugradila usvoj sistem ili dak izgradila sistem polazeci,pored Marksa, iod Frojda, pokulavajuii da pomire Marksa i Frojda.

Razume se, u radu ovakvog obima ne moZe se ulaziti ushvatanja svih antropoloikih marksista i drugih pisaca bliskihnjima, niti je to potrebno. Uzeiemo samo neke najkarakteris-tidnije.

Najuticajniji i najugledniji inicijator antropolo5kog mark-sizma bio je madjarski marksista, filozof Djerdj Lukad(Lukacs). U svojoj knjizi Istarija i klasna svesf , poput He-gela i mladog Marksa takodje wrdi da je istorija proces - akone samoosveliiivanja Duha, a ono samoosveliivanja dovedan-stva. No, to je postupan proces koji podinje otudjenjemdovedanswa putem privatne svojine i klasnog druSwa. Ovaotudjenost kulminira u kapitalizmu u kome se ljudska egz-istencija proletarijata svodi na obidnu materijalnu snagu. No,

upravo ta situacijaje razlog i uzrok njegovog organizovanja ipretvaranja proletarijata u revolucionarnu? samosvesnusnagu. Lukad odbacuje teoriju odrazapo kojoj je nala svestveran odraz objektivne swarnosti. Svest se Siri postepeno, uprocesu razotudjenja doveka i klase kojoj pripada (time Lukadizide ideju prisutnu i kod ostalih antropologista da se razo-tudjenje ne deiava odjednom, u momentu revolucije, negopostepeno). Medjutim, pravilno samoosve5ienje se de5avasamo pripadnicima proletarijata jer su na liniji objektivnogtoka istorije. Osve5iivanje nije samo pasivan proces sazna-vanja istorijskog toka nego i aktivno sudelovanje da se tajproces Siri i oswari.lzte Lukadeve ideje ie nastati znalE tzv."prakse" u udenjima antropologista (ali srZ te ideje moZe senaii zaista vei kod Marksa). Prema tome, stvarnost nije ni-kad aktuelno stanje, ono dto;rbse, nego je uvek u procesustvaranja, tj. ono ito nastuje .

Antropolo5ki marksizam je dalje razradjivala naroditovei pomenuta Franldurtska Skola i njeni sledbenici. Tu spada-ju, na primer, Adorno, Horkhajmer, From, Markuze, Gold-man, Sartr, itd. Medju njima, najveii uticaj su imali ErihFrom ( Erich Fromm) i Herbert Markuze (Marcuse).

From je prihvatio Frojdova osnovna udenja o nagons-kom pona5anju koje izmide kontroli svesti i volje, ali odbacioje Frojdovu twdnju da je ljudska priroda uslovljena stalnim inepromenljivim nagonima. Ljudska priroda nije data jednomzauvek, iako poseduje psihidki mehanizam i sopswena pravi-la. Ljudska priroda, po njemu, je rezultat "istorijske evolu-cije" i kulture. Time Fror_n odbacuje i ideju o stalnoj repre-sivnosti ljudske kulture. Covek je druSwen, ipak se bori i zaindividualnost i za slobodu. No, From pod slobodom nepodrazumeva lidna demokratska i politidka prava na kojimase bazira zapadna demokratija. To je zanjegaizraz prividne"negativne" slobode koju nameiu otudjene drZavne ustanovemanipuli5uii sa istinskom ljudskom slobodom koja je mo-guia samo u zajednici, jer se lidna egzistencija moZe ostvaritisamo udeliem u dru5tvenom Zivotu. To je tek "prava sigum-ost" doveka u druSwu. Nemoguinost da se dovek na taj

90 9I

Poiava Frojda i njegovog udenja oznadava novu epohune samo-u psihologiji i psihijatriji nego i u svim dru5wenirn iduhovnim naukama, pa i u sociologiji i filozofiji, iako se tajznaEaijo3 ni danas nE sagledava dovoljno. On, presadjujuiidarvinizam na doveka i druSwene odnose, dokazao je dadoveka, njegovu svest, razum i duhovni Zivot u celini neodredjuje mzum i slobodna volj4 kao 5to-je udila ranijametaftz-ika, n-ego nesvesni i podsvesni nagoni Sto stvara stalan sukobizmedju svesti i volje dovekr i dubljih slojeva njegovg psihe.A zatim, da se ljudsko dru5tvo i ljudska kultura (5to je usuStini isto), nasuprot Zivotinjskim druStvima, bazira nasvesnim zabranama (normama) koje potiskuju i usmeravajuljudske nagone i zbog toga je ljudsko druSwo samo p-o sebiiepresivno - kultura nuZno uslovljava vedu ili manju, ali stal-nu repres{u.-O

Frojdu ie jo5 biti oplirnije redi kada budemo idagalikritiku koncepcije otudjenja. Za sada iemo samo reii da jeFrojdov ugled i uticaj, narodito iznedju Prvog i Drugog svets-kog rata bio tako velik, da ga nisu mogli mimoiii ni antro-polo5ki marksisti, pa je veiina njih, Frojdova shvatanja, ma-hom preinadena ili dak iskrivljena (er se u su5tini, kao Stoiemo videti, ne slaZu sa koncepcijom otudjenosti), ugradila usvoj sistem ili dak izgradila sistem polazeci,pored Marksa, iod Frojda, pokulavajuii da pomire Marksa i Frojda.

Razume se, u radu ovakvog obima ne moZe se ulaziti ushvatanja svih antropoloikih marksista i drugih pisaca bliskihnjima, niti je to potrebno. Uzeiemo samo neke najkarakteris-tidnije.

Najuticajniji i najugledniji inicijator antropolo5kog mark-sizma bio je madjarski marksista, filozof Djerdj Lukad(Lukacs). U svojoj knjizi Istarija i klasna svesf , poput He-gela i mladog Marksa takodje wrdi da je istorija proces - akone samoosveliiivanja Duha, a ono samoosveliivanja dovedan-stva. No, to je postupan proces koji podinje otudjenjemdovedanswa putem privatne svojine i klasnog druSwa. Ovaotudjenost kulminira u kapitalizmu u kome se ljudska egz-istencija proletarijata svodi na obidnu materijalnu snagu. No,

upravo ta situacijaje razlog i uzrok njegovog organizovanja ipretvaranja proletarijata u revolucionarnu? samosvesnusnagu. Lukad odbacuje teoriju odrazapo kojoj je nala svestveran odraz objektivne swarnosti. Svest se Siri postepeno, uprocesu razotudjenja doveka i klase kojoj pripada (time Lukadizide ideju prisutnu i kod ostalih antropologista da se razo-tudjenje ne deiava odjednom, u momentu revolucije, negopostepeno). Medjutim, pravilno samoosve5ienje se de5avasamo pripadnicima proletarijata jer su na liniji objektivnogtoka istorije. Osve5iivanje nije samo pasivan proces sazna-vanja istorijskog toka nego i aktivno sudelovanje da se tajproces Siri i oswari.lzte Lukadeve ideje ie nastati znalE tzv."prakse" u udenjima antropologista (ali srZ te ideje moZe senaii zaista vei kod Marksa). Prema tome, stvarnost nije ni-kad aktuelno stanje, ono dto;rbse, nego je uvek u procesustvaranja, tj. ono ito nastuje .

Antropolo5ki marksizam je dalje razradjivala naroditovei pomenuta Franldurtska Skola i njeni sledbenici. Tu spada-ju, na primer, Adorno, Horkhajmer, From, Markuze, Gold-man, Sartr, itd. Medju njima, najveii uticaj su imali ErihFrom ( Erich Fromm) i Herbert Markuze (Marcuse).

From je prihvatio Frojdova osnovna udenja o nagons-kom pona5anju koje izmide kontroli svesti i volje, ali odbacioje Frojdovu twdnju da je ljudska priroda uslovljena stalnim inepromenljivim nagonima. Ljudska priroda nije data jednomzauvek, iako poseduje psihidki mehanizam i sopswena pravi-la. Ljudska priroda, po njemu, je rezultat "istorijske evolu-cije" i kulture. Time Fror_n odbacuje i ideju o stalnoj repre-sivnosti ljudske kulture. Covek je druSwen, ipak se bori i zaindividualnost i za slobodu. No, From pod slobodom nepodrazumeva lidna demokratska i politidka prava na kojimase bazira zapadna demokratija. To je zanjegaizraz prividne"negativne" slobode koju nameiu otudjene drZavne ustanovemanipuli5uii sa istinskom ljudskom slobodom koja je mo-guia samo u zajednici, jer se lidna egzistencija moZe ostvaritisamo udeliem u dru5tvenom Zivotu. To je tek "prava sigum-ost" doveka u druSwu. Nemoguinost da se dovek na taj

90 9I

nadin "osfvari", izvor je ne samo dru5wene otudjenosti dove-ka, nego i neuroza putem koje se ta otudjenost p.sihid\i tttqi-festujd - ugnjetavanje, pottinjavanje i porobljavanje, ank-sioznost, agresivnost i sadizam.

Slidn-o Fromu imamo jo5 grupu psihoanalitidara-marksista, frojdovaca koji represivnost ljudske kulture i ntg-ativne druSw6ne i psihidke pojave kgje_ Rrate tu represivnostpripisuiu kapitalistidkom klasnom druSwu, smatrajuci da ce^te

pojive nestati stvaranjem bezklasnog kgmg-niqdt-togdrutwa. To su, naprimer, Vilhelm Rajh (Reich), Karin-tlor-naj (Horney), Hari Stejk (Stack), Saliven -(Syllivan)' S*uTompson (Thompson) i drugi. Svi oni odbacrlju Frojdovutzv. 'ibiolo5ku orjentaciju" i nagonsku determinisanost dove-ka kao i represivnost kulture, smatrajuiiranrc neuroze, agre-sivnost i nenormalne ljudske odnose rezultatom klasnogdruSwa, eksploatacije i porobljavanja doveka u lljgryu.

Markr]ze, iakir se svojim osnovnim zakljudcima slaZesa Fromom, prihvata neizbeZnu nagonsku orjentaciju doveka,ali ne u celini, ne i one nagone koji swaraju konflikte i agre-sivnost. Pre svega prihvata seksualni nagon koji rehabilitujeu celini smatrajuiida on nije u suprotnosti sa dru5weno5iudoveka. Isto tako poride represivnost ljudske kulture. Na-gla5ava da ie upravo jedan buduii, viSi Stepen kgLture z.a-meniti kultr-rru i civilizaciju ovog na5eg monopolistidkog, ek-sploatatorskog i potroladkog druStva, ostvariti moguinost dadbvek slobodno-iZivljava svoje nagone. Smatra da iako jesadalnje zapadno dru5wo ekonomski sazrelo za komunizam,u njeniu i dalje postoji mehanizam otudjenja.i {.9min-actj.ezbog postojanja modemog tehnololko-monopolistidkog kapi-taliima. Po rfemu, Sto je teZi rad i veia tehnika, to se manjezadovoljava libido i to je jadi nagon smrti-razaranja. Kadaprestanu posojeii politidki i kulturni monopoli, ku$ t9 ql.ineiepresivnbst, ostvariie se druSwo sreinih i zadovoljnih- ljudiu

-univerzalno i spontano koordiniranom druSwu bez domi-

nacije i konflikata. Tada ie doci do "integralnog ispur.rjenjadovdka i prirode koja um potiskuje" ali i do "reaktiviranjapragenitalnih polimorfnih erotizama", ispoljiie se "sam nagoni onu stranu dobra i zla" , kako pi5e u svome radu Eros i

92

civiliaciia .

Markuze se posle emigriranja iz Nemadke, usled dola-ska Hitlera na vlast, naselio u SAD, gde je wsio veliki,molda odludujuii uticaj na nastanak i razvoj hipi-pokreta,koji je jedno weme ozbiljno zapretio druStvenomi pravnomporetku SAD? Sezdesetih godina. No, jak u kritici i mi5ljen-ju, a nemajuii konkretan, realno oswarljiv progam promeneili "obnove" dru5fva, pokret je bio osudjen na propast. Akosu neSto oswarili od svog programa, to je bio "polimorfnierotizam" podstican drogama.

U Jugoslaviji protagonisti antropolo5kog marksizma subila dva filozofska centra u Beograda i Zagrebu. Oni suodrZavali kontakt sa ostalim antropolozima-filozofima u svetuputgm "Kordulanske 5kole". Beogradski centar je imao na-jveiu i odludujuiu ulogu u organizovanju studentskih demon-stracija i studentskog pokreta 1968. godine. Taj pokret ta-kodje nije imao jasno postavljene ciljeve, ali je dao velikidgprinos u jadanju opozicionih snaga protiv Titove jednopar-tijske diktature. U Zagrebuje bio pokrenut dasopis jugoslov-enskih antropoloikih frlozof a haxis .

8 .

. Koncepcija otudjenosti kao druStvena kategorija nemoZe se prihvatiti. Prvo, ona nije naudno pravilno postav-ljena, a drugo, istorija i savremena druStvena stvarnost nesamo da je ne verifikuju nego obrnuto, pokazuju njene Stetneposledice po opstanak i razvoj dru5wa.

Podjimo od prvog argumenta, naudne neosnovanosti tekoncepcije ili, ako se hoie tih teorija. Osnovno polazi5te uizgradnji i obrazloZenju teorija otudjenostije upravo osnovnopitanje drulwene antropologjje, ato je priroda-ioveka ; a ovaformulacija nije originalna, to je upiavo Rusoova teza. On uRaspravi o nejednakosti medju ljudima pi5e: "Izgleda mi daie najkorisnije a najmanje razradjeno od svih znanja koja seodnose na ljude - poznavanje doveka". No, nevolja je u ior*reSto "nauka o poznavanju doveka" u Rusoovo doba ne samo

93

nadin "osfvari", izvor je ne samo dru5wene otudjenosti dove-ka, nego i neuroza putem koje se ta otudjenost p.sihid\i tttqi-festujd - ugnjetavanje, pottinjavanje i porobljavanje, ank-sioznost, agresivnost i sadizam.

Slidn-o Fromu imamo jo5 grupu psihoanalitidara-marksista, frojdovaca koji represivnost ljudske kulture i ntg-ativne druSw6ne i psihidke pojave kgje_ Rrate tu represivnostpripisuiu kapitalistidkom klasnom druSwu, smatrajuci da ce^te

pojive nestati stvaranjem bezklasnog kgmg-niqdt-togdrutwa. To su, naprimer, Vilhelm Rajh (Reich), Karin-tlor-naj (Horney), Hari Stejk (Stack), Saliven -(Syllivan)' S*uTompson (Thompson) i drugi. Svi oni odbacrlju Frojdovutzv. 'ibiolo5ku orjentaciju" i nagonsku determinisanost dove-ka kao i represivnost kulture, smatrajuiiranrc neuroze, agre-sivnost i nenormalne ljudske odnose rezultatom klasnogdruSwa, eksploatacije i porobljavanja doveka u lljgryu.

Markr]ze, iakir se svojim osnovnim zakljudcima slaZesa Fromom, prihvata neizbeZnu nagonsku orjentaciju doveka,ali ne u celini, ne i one nagone koji swaraju konflikte i agre-sivnost. Pre svega prihvata seksualni nagon koji rehabilitujeu celini smatrajuiida on nije u suprotnosti sa dru5weno5iudoveka. Isto tako poride represivnost ljudske kulture. Na-gla5ava da ie upravo jedan buduii, viSi Stepen kgLture z.a-meniti kultr-rru i civilizaciju ovog na5eg monopolistidkog, ek-sploatatorskog i potroladkog druStva, ostvariti moguinost dadbvek slobodno-iZivljava svoje nagone. Smatra da iako jesadalnje zapadno dru5wo ekonomski sazrelo za komunizam,u njeniu i dalje postoji mehanizam otudjenja.i {.9min-actj.ezbog postojanja modemog tehnololko-monopolistidkog kapi-taliima. Po rfemu, Sto je teZi rad i veia tehnika, to se manjezadovoljava libido i to je jadi nagon smrti-razaranja. Kadaprestanu posojeii politidki i kulturni monopoli, ku$ t9 ql.ineiepresivnbst, ostvariie se druSwo sreinih i zadovoljnih- ljudiu

-univerzalno i spontano koordiniranom druSwu bez domi-

nacije i konflikata. Tada ie doci do "integralnog ispur.rjenjadovdka i prirode koja um potiskuje" ali i do "reaktiviranjapragenitalnih polimorfnih erotizama", ispoljiie se "sam nagoni onu stranu dobra i zla" , kako pi5e u svome radu Eros i

92

civiliaciia .

Markuze se posle emigriranja iz Nemadke, usled dola-ska Hitlera na vlast, naselio u SAD, gde je wsio veliki,molda odludujuii uticaj na nastanak i razvoj hipi-pokreta,koji je jedno weme ozbiljno zapretio druStvenomi pravnomporetku SAD? Sezdesetih godina. No, jak u kritici i mi5ljen-ju, a nemajuii konkretan, realno oswarljiv progam promeneili "obnove" dru5fva, pokret je bio osudjen na propast. Akosu neSto oswarili od svog programa, to je bio "polimorfnierotizam" podstican drogama.

U Jugoslaviji protagonisti antropolo5kog marksizma subila dva filozofska centra u Beograda i Zagrebu. Oni suodrZavali kontakt sa ostalim antropolozima-filozofima u svetuputgm "Kordulanske 5kole". Beogradski centar je imao na-jveiu i odludujuiu ulogu u organizovanju studentskih demon-stracija i studentskog pokreta 1968. godine. Taj pokret ta-kodje nije imao jasno postavljene ciljeve, ali je dao velikidgprinos u jadanju opozicionih snaga protiv Titove jednopar-tijske diktature. U Zagrebuje bio pokrenut dasopis jugoslov-enskih antropoloikih frlozof a haxis .

8 .

. Koncepcija otudjenosti kao druStvena kategorija nemoZe se prihvatiti. Prvo, ona nije naudno pravilno postav-ljena, a drugo, istorija i savremena druStvena stvarnost nesamo da je ne verifikuju nego obrnuto, pokazuju njene Stetneposledice po opstanak i razvoj dru5wa.

Podjimo od prvog argumenta, naudne neosnovanosti tekoncepcije ili, ako se hoie tih teorija. Osnovno polazi5te uizgradnji i obrazloZenju teorija otudjenostije upravo osnovnopitanje drulwene antropologjje, ato je priroda-ioveka ; a ovaformulacija nije originalna, to je upiavo Rusoova teza. On uRaspravi o nejednakosti medju ljudima pi5e: "Izgleda mi daie najkorisnije a najmanje razradjeno od svih znanja koja seodnose na ljude - poznavanje doveka". No, nevolja je u ior*reSto "nauka o poznavanju doveka" u Rusoovo doba ne samo

93

da nije postojala nego nije imala nikakvo naudno zasnovanopolazi5ie. Psihologija koja je najvi5e pozval-a da objalnjavat'prirodu doVeka" nije jo5 postojala. Jedino filozofija se bavi-la pitanjima koja se tidu prirode doveka, no upravo sryo.g9{epokazali da je filozofija pri tome polazila od metafizidkihkonstrukcija u dijoj osnovi je bio platonovski pogled o ra-zumu kao-osnovi ne samo ufilnog nego i du3evnog Livotadoveka, ili neke druge religijske koncepcije joS udaljentje odiskustva i stvarnosti. Ako se neko zaista bavio prirodomdoveka pre pojave moderne psihologije, to su bili mahomistoridari i knjiZevnici kao i teoretidari druSwa. Veiina njih susmatrali, nasuprot navedenim protagonistima koncepcije otud-jenosti, da je dovek po svojoj prirodi sebidan, pretpostavljasvoje sebidne interese op5tim i zajednidkim interesima, padaki kada se bori za op5te interese, zazqednidke ideale nekedru5wene sredine, po pobedi tih ideala prervara ih u vlast isvojinu ( ili to dine njegovi sledbenici). Uzmimo, na primerTacita i Makijavelija, koji narodito nagla5avaju ljudsku agre-sivnost i jagmu za vla3iu i bogatswom. Teoretidari prirodnogprava koje je ugradjeno u temelje moderne ewopske i svetskedemokratije i dru5wene misli uop5te uzev, takodje zami5ljajupreddru5tveno, tzv. "prirodno stanje" doveka, nasuprot Ru-sou, kao stanje op5te nesigurnosti demu je $lavni radog ljud-ska sebidnost i samoZivost (a Hobs narodito nagla5ava agrc-sivnost i pohlepnost doveka oznadavajuii to stanje kao "ratsviju proiiv svakoga"). Slidno shvatanje zastupaju i mnog!moaerniSi istoridari, shvatanje o klasnoj borbi javlja se jo5pre Marksa, recimo kod francuskog revolucionara Blankija(Blanqui) koji je nasuprot veiini francuskih utopista-socijalistanaglasio klasnu borbu u istoriji, a takodje su zastupljeni i kodnekih najveiih pisaca. Nasuprot veiini tzv. klasidara XVIUveka koji idealizuju grdku i rimsku prollost i klasidne wline,a posle romantidara, narodito nemadkih, koji pod uticajemRusoa idealizuju prirodu i "prirodnost" u doveku, najveiisvetski realisti, Stendal, Tekeri, Dikens, Balzak, Turgenjev,Mopasan, itd., polaze od ljudske sebidnosti kao spinrus agens-a ljudskog Zivota. Po Njego5u, svet i dovek u njemu je"sostav paklene nesloge" u kojoj se "bruka dovek sa

dovekom", pa kada drugog obruka, "gleda sebe, majmun, uztcalo". Gete, iako izdanak klasicizma, u Faustu naglalavanuZnu tr4giku jagme doveka za sebidnim ifivljavanjem strasti.No, tek Sekspir ie ilustrovati u svojim tragedijama pohlepudoveka za vlaliu i imanjem. Tek izuzetno neki njegov junakzapostavlja lidnu korist u ime pravde i socijalnosti (na primerKordelija uKraljulrru, Otelo, Hamlet), ali opisuje i lidnostikoje dine z1o ne iz interesa, nego zbog samog zla, kao Sto jeJago.

No, tek ie moderna psihologij a iznetijake naudne ar-gumente protiv koncepcije "otudjenosti" i prirodne, urodjenedobrote i socijalnosti doveka. Vei je Darvin bio naneo udaractakvim shvatanjima istiduii, pruo, da je 6ovek kao vrhunacjedne biolodke evolucije nastao od jedne niie ilvotinjskevrste, pa prema tome nije neko svojewsno biie su5tinskisuprotstavljeno, narodito po svom razumu i svesti, Zivotin-jama ; a drugo, da Zivot i sve manifestacije Zivota, pa i du-hovni Zivot viSih biia odredjuju nagoni, i to nagon samoo-drZanja i nagon odrZavanja vrste (seksualni nagon), s tim Stoti nagoni nameiu stalnu borbu u dijoj osnovi leZi borba zaopstanak. No, Darvin nije uspeo da ovu svoju teoriju prim-eni i na dru5wo, niti su to uspeli njegovi sledbenici sve doknije dolao Frojd. Frojd je shvatio da nagoni u druitvu nedeluju neposredno kao u ostalom Zivom svetu, pre svegaZivotinjskom, nego posredno i preru5eno ("sublimisano"),jer su potisnuti (reprimirani, represivni) putem drulwenihpravila, normi (iako sam Frojd ne upotrebljava inaz "nor-ma"). Prema tome, psihidki Zivot i celokupan Zivotni stavdoveka ne odredjuje svest, nego nesvesne i podsvesne Zivot-ne snage, nagoni dija je svest, u krajnjoj liniji, samo orudje,iako svest istowemeno kanali5e, "socijalizuje" saznata dejst-va nagona. Dodu5e, Frojd je dugo vremena u toku svojenaudne karijere uzimao seksualni nagon kao primarni kodl1udi, medjutim pri kraju svoga opusa dolao je do saznanjada postoji kod doveka i samostalni nagon "agresivnosti" kojije, iako ne sasvim izridito, povezao sa nagonom samoodrZan-ja. Njegovu pesimistidku bcenu tog instinkta moZemo pro-ceniti iz sledeieg citata iz njegovog radaNelagodnostu kul-

94 95

da nije postojala nego nije imala nikakvo naudno zasnovanopolazi5ie. Psihologija koja je najvi5e pozval-a da objalnjavat'prirodu doVeka" nije jo5 postojala. Jedino filozofija se bavi-la pitanjima koja se tidu prirode doveka, no upravo sryo.g9{epokazali da je filozofija pri tome polazila od metafizidkihkonstrukcija u dijoj osnovi je bio platonovski pogled o ra-zumu kao-osnovi ne samo ufilnog nego i du3evnog Livotadoveka, ili neke druge religijske koncepcije joS udaljentje odiskustva i stvarnosti. Ako se neko zaista bavio prirodomdoveka pre pojave moderne psihologije, to su bili mahomistoridari i knjiZevnici kao i teoretidari druSwa. Veiina njih susmatrali, nasuprot navedenim protagonistima koncepcije otud-jenosti, da je dovek po svojoj prirodi sebidan, pretpostavljasvoje sebidne interese op5tim i zajednidkim interesima, padaki kada se bori za op5te interese, zazqednidke ideale nekedru5wene sredine, po pobedi tih ideala prervara ih u vlast isvojinu ( ili to dine njegovi sledbenici). Uzmimo, na primerTacita i Makijavelija, koji narodito nagla5avaju ljudsku agre-sivnost i jagmu za vla3iu i bogatswom. Teoretidari prirodnogprava koje je ugradjeno u temelje moderne ewopske i svetskedemokratije i dru5wene misli uop5te uzev, takodje zami5ljajupreddru5tveno, tzv. "prirodno stanje" doveka, nasuprot Ru-sou, kao stanje op5te nesigurnosti demu je $lavni radog ljud-ska sebidnost i samoZivost (a Hobs narodito nagla5ava agrc-sivnost i pohlepnost doveka oznadavajuii to stanje kao "ratsviju proiiv svakoga"). Slidno shvatanje zastupaju i mnog!moaerniSi istoridari, shvatanje o klasnoj borbi javlja se jo5pre Marksa, recimo kod francuskog revolucionara Blankija(Blanqui) koji je nasuprot veiini francuskih utopista-socijalistanaglasio klasnu borbu u istoriji, a takodje su zastupljeni i kodnekih najveiih pisaca. Nasuprot veiini tzv. klasidara XVIUveka koji idealizuju grdku i rimsku prollost i klasidne wline,a posle romantidara, narodito nemadkih, koji pod uticajemRusoa idealizuju prirodu i "prirodnost" u doveku, najveiisvetski realisti, Stendal, Tekeri, Dikens, Balzak, Turgenjev,Mopasan, itd., polaze od ljudske sebidnosti kao spinrus agens-a ljudskog Zivota. Po Njego5u, svet i dovek u njemu je"sostav paklene nesloge" u kojoj se "bruka dovek sa

dovekom", pa kada drugog obruka, "gleda sebe, majmun, uztcalo". Gete, iako izdanak klasicizma, u Faustu naglalavanuZnu tr4giku jagme doveka za sebidnim ifivljavanjem strasti.No, tek Sekspir ie ilustrovati u svojim tragedijama pohlepudoveka za vlaliu i imanjem. Tek izuzetno neki njegov junakzapostavlja lidnu korist u ime pravde i socijalnosti (na primerKordelija uKraljulrru, Otelo, Hamlet), ali opisuje i lidnostikoje dine z1o ne iz interesa, nego zbog samog zla, kao Sto jeJago.

No, tek ie moderna psihologij a iznetijake naudne ar-gumente protiv koncepcije "otudjenosti" i prirodne, urodjenedobrote i socijalnosti doveka. Vei je Darvin bio naneo udaractakvim shvatanjima istiduii, pruo, da je 6ovek kao vrhunacjedne biolodke evolucije nastao od jedne niie ilvotinjskevrste, pa prema tome nije neko svojewsno biie su5tinskisuprotstavljeno, narodito po svom razumu i svesti, Zivotin-jama ; a drugo, da Zivot i sve manifestacije Zivota, pa i du-hovni Zivot viSih biia odredjuju nagoni, i to nagon samoo-drZanja i nagon odrZavanja vrste (seksualni nagon), s tim Stoti nagoni nameiu stalnu borbu u dijoj osnovi leZi borba zaopstanak. No, Darvin nije uspeo da ovu svoju teoriju prim-eni i na dru5wo, niti su to uspeli njegovi sledbenici sve doknije dolao Frojd. Frojd je shvatio da nagoni u druitvu nedeluju neposredno kao u ostalom Zivom svetu, pre svegaZivotinjskom, nego posredno i preru5eno ("sublimisano"),jer su potisnuti (reprimirani, represivni) putem drulwenihpravila, normi (iako sam Frojd ne upotrebljava inaz "nor-ma"). Prema tome, psihidki Zivot i celokupan Zivotni stavdoveka ne odredjuje svest, nego nesvesne i podsvesne Zivot-ne snage, nagoni dija je svest, u krajnjoj liniji, samo orudje,iako svest istowemeno kanali5e, "socijalizuje" saznata dejst-va nagona. Dodu5e, Frojd je dugo vremena u toku svojenaudne karijere uzimao seksualni nagon kao primarni kodl1udi, medjutim pri kraju svoga opusa dolao je do saznanjada postoji kod doveka i samostalni nagon "agresivnosti" kojije, iako ne sasvim izridito, povezao sa nagonom samoodrZan-ja. Njegovu pesimistidku bcenu tog instinkta moZemo pro-ceniti iz sledeieg citata iz njegovog radaNelagodnostu kul-

94 95

a.u'r:' "...bliZnji mu (tj. doveku), stoga, ne predstavlja samomoguieg pomagada i seksualni objekat, veii isku5enje-da naniernu zadovolii svoiu agresiju, da iskoristi bez naknade nje-gbv rad, da gibez ri3egove iaglasnosti iskoristi, da prisvojinjegovu imovinu, da ga ponizi, da mu pridini bol, da ga-mudii hi ga ubije. Homo homini lupus esf . Ima li neko hrabrostida pbrekne ovu izreku posle svih Zivotnih i -istorijskih

iskustava? Po pravilu, svirepa agresija i5dekuje nekuprvoka-ciju ili se stavlja u sluZbu neke zamisli diji bi_se.cilj mogaopostiii i blaZim sredstvima. Pod okolnostima koj_e s-u za njupovoljne, kada otpadnu duhovne kontra-sile koje_ je o!uz-davaju, ispoljava se i spontano, te razoblidi doveka kao divljuzver koja ne zna da Stedi sopswenu wstu..."

Ipak, kod Frojda agresivnost nije samo negativli di-nilac. Ono ito dini "kontra-snagu" agresivnosti, Sto Frojdspominje i u navedenom citatu, jeste normativni sistemdru5wa, kaoiinaztog normativnog sistema u ljudskoj psihiu vidu tzv. "nad-ja" i savesti (ta dva pojma su slidna, ali ne iidentidna). Naime, normativni sistem vrSi represiju (po-tiskivanje) i na nagon agresivnosti upuiujuii ga i ka pozi-tivnom,tj. dru5tveno korisnom, socijalnom cilju. Prematome, agresivnost moZe da se ispolji i kao korisno takmidenje;;t;;I* poljima druSwenog 2ivbta i diarSwene delatnosii,recimo u priwednoj konkurenciji i drugim slobodnim ispol-javanjimaduhovnih i telesnih delatnosti u koje se sublimisaonagon agresivnosti. Prema tome, agresivnost nije samo onoStose pod tim u svakodnevnom govoru podrazumeva, nego isvako nadmetanje nad drugim, znadi u krajnjoj liniji, svakoisticanje i ispoljavanje sebe samog, sebiinost prema drugim.

Medjutim, ako se dublje sagleda problem ovako post-avljene agresivnosti, ako se posmatra i prostudira njeno de-jswo u Zivotu i istoriji, dolazi se do zakljudka da se agre-sivnost u krajnjoj liniji usmerava u dva osnovna suitastva - uvlast i u svojinu, tj. posedovanje materijalnih dobara. Vlast,tj. teZnja i stanje da se potdine u veioj ili manjoj meri drugiljudi, teli da se pretvori u svojinu, i obrnuto. A ako je totako, u 5ta smo 6wsto ubedjeni, nisu svojina i vlast akciden-talne pojave u Zivotu ljudskog dru5wa, nisu stanje "otudjen-

osti" od neke prave su5tine, nekog autentidnog stanja, kojese javljaju zbog odredjenih devijantnih uzroka i traju samoodredjeno weme u postojanju druSwa, nego obrnuto, svojinai vlast su imanentna su5tastva, supstancijalni elementi ljuds-kog dru5wa. Stoga, ona su uvek postojala u ljudskomdru5wu, inaLena na razne nadine, sa manjim ili veiim intez-itetom (manje, ali ipak jasno, u prvobiurim krvnim zajedni-cama, jade u robovlasnidkom druStvu, itd.), i postojaie dokbude trajalo ljudsko druSwo. Stoga, tendencija ka klasnomraslojavanju u dru5tvu je takodje imanentna pojava, bez obzi-ra da li je klasna podela oitrija ili blaZa; ni to, dakle, nije"otudjenost" ljudskog dru5wa.

Izneta dinjenica ima jo5 jednu posledicu. Ljudskodru5wo nije u svom "autentidnom", "neotudjenom" stanjuharmonidno, iznutra uskladjeno. Pre svega, takvo drulwo ine postoji, niti je postojalo u istoriji, niti ie postojati. UdruSwu postoji stalna borba izmedju raznih snaga koje senameiu medjusobno u teZnji da potdine jedni druge, a najne-posredniji inaz te borbe je rat. Mir je, u suStini, samo kom-promis, neka uspostavljena ravnoteZa tih snaga. Normativniporedak u druStvu, kaoizlaz stanja mira u druSwu, uvek teZida bude "kontra-sila" agresivnim snagama koje ugroZavajumir, ali uspeva samo na ogranideno vreme. Uzmimo, naprimer, danaSnje stanje u svetu. Posle dva razorna svetskarata stvorene su u modernom svetu ustanove koje plodoveogronmog industrijskog rantoja koji je sworio ekonomskoblagostanje u najbogatijirn zemljama poku5ava da prewori uinstitucionalni mir, u pomirenje medju najvecim i najkulturni-jim narodima medju kojima bi se sporna pitanja relavala pre-govorima. No, taj mir upravo je ugroZavao rat u Persijskomzalivu, izantan izvesnim agresivnim snagama diji je kaksamo jedan odredjen inazi odraz, a diji izvor i potencijalnusnagu moZda jo5 ne poznajemo dovoljno.

Kao Sto dru5wo nije harmonidan, u sebi uskladjen ent-itet, tako nije to ni dovek-pojedinac. On niti je po nekimurodjenim osobinama dobar i socijalan, iako pored nagonaagresivnosti u njemu dejstvuje i tzv. socijalni nagon, nego jeambigvinozno, samim sobom protivuredno biie u kome se

96 97

a.u'r:' "...bliZnji mu (tj. doveku), stoga, ne predstavlja samomoguieg pomagada i seksualni objekat, veii isku5enje-da naniernu zadovolii svoiu agresiju, da iskoristi bez naknade nje-gbv rad, da gibez ri3egove iaglasnosti iskoristi, da prisvojinjegovu imovinu, da ga ponizi, da mu pridini bol, da ga-mudii hi ga ubije. Homo homini lupus esf . Ima li neko hrabrostida pbrekne ovu izreku posle svih Zivotnih i -istorijskih

iskustava? Po pravilu, svirepa agresija i5dekuje nekuprvoka-ciju ili se stavlja u sluZbu neke zamisli diji bi_se.cilj mogaopostiii i blaZim sredstvima. Pod okolnostima koj_e s-u za njupovoljne, kada otpadnu duhovne kontra-sile koje_ je o!uz-davaju, ispoljava se i spontano, te razoblidi doveka kao divljuzver koja ne zna da Stedi sopswenu wstu..."

Ipak, kod Frojda agresivnost nije samo negativli di-nilac. Ono ito dini "kontra-snagu" agresivnosti, Sto Frojdspominje i u navedenom citatu, jeste normativni sistemdru5wa, kaoiinaztog normativnog sistema u ljudskoj psihiu vidu tzv. "nad-ja" i savesti (ta dva pojma su slidna, ali ne iidentidna). Naime, normativni sistem vrSi represiju (po-tiskivanje) i na nagon agresivnosti upuiujuii ga i ka pozi-tivnom,tj. dru5tveno korisnom, socijalnom cilju. Prematome, agresivnost moZe da se ispolji i kao korisno takmidenje;;t;;I* poljima druSwenog 2ivbta i diarSwene delatnosii,recimo u priwednoj konkurenciji i drugim slobodnim ispol-javanjimaduhovnih i telesnih delatnosti u koje se sublimisaonagon agresivnosti. Prema tome, agresivnost nije samo onoStose pod tim u svakodnevnom govoru podrazumeva, nego isvako nadmetanje nad drugim, znadi u krajnjoj liniji, svakoisticanje i ispoljavanje sebe samog, sebiinost prema drugim.

Medjutim, ako se dublje sagleda problem ovako post-avljene agresivnosti, ako se posmatra i prostudira njeno de-jswo u Zivotu i istoriji, dolazi se do zakljudka da se agre-sivnost u krajnjoj liniji usmerava u dva osnovna suitastva - uvlast i u svojinu, tj. posedovanje materijalnih dobara. Vlast,tj. teZnja i stanje da se potdine u veioj ili manjoj meri drugiljudi, teli da se pretvori u svojinu, i obrnuto. A ako je totako, u 5ta smo 6wsto ubedjeni, nisu svojina i vlast akciden-talne pojave u Zivotu ljudskog dru5wa, nisu stanje "otudjen-

osti" od neke prave su5tine, nekog autentidnog stanja, kojese javljaju zbog odredjenih devijantnih uzroka i traju samoodredjeno weme u postojanju druSwa, nego obrnuto, svojinai vlast su imanentna su5tastva, supstancijalni elementi ljuds-kog dru5wa. Stoga, ona su uvek postojala u ljudskomdru5wu, inaLena na razne nadine, sa manjim ili veiim intez-itetom (manje, ali ipak jasno, u prvobiurim krvnim zajedni-cama, jade u robovlasnidkom druStvu, itd.), i postojaie dokbude trajalo ljudsko druSwo. Stoga, tendencija ka klasnomraslojavanju u dru5tvu je takodje imanentna pojava, bez obzi-ra da li je klasna podela oitrija ili blaZa; ni to, dakle, nije"otudjenost" ljudskog dru5wa.

Izneta dinjenica ima jo5 jednu posledicu. Ljudskodru5wo nije u svom "autentidnom", "neotudjenom" stanjuharmonidno, iznutra uskladjeno. Pre svega, takvo drulwo ine postoji, niti je postojalo u istoriji, niti ie postojati. UdruSwu postoji stalna borba izmedju raznih snaga koje senameiu medjusobno u teZnji da potdine jedni druge, a najne-posredniji inaz te borbe je rat. Mir je, u suStini, samo kom-promis, neka uspostavljena ravnoteZa tih snaga. Normativniporedak u druStvu, kaoizlaz stanja mira u druSwu, uvek teZida bude "kontra-sila" agresivnim snagama koje ugroZavajumir, ali uspeva samo na ogranideno vreme. Uzmimo, naprimer, danaSnje stanje u svetu. Posle dva razorna svetskarata stvorene su u modernom svetu ustanove koje plodoveogronmog industrijskog rantoja koji je sworio ekonomskoblagostanje u najbogatijirn zemljama poku5ava da prewori uinstitucionalni mir, u pomirenje medju najvecim i najkulturni-jim narodima medju kojima bi se sporna pitanja relavala pre-govorima. No, taj mir upravo je ugroZavao rat u Persijskomzalivu, izantan izvesnim agresivnim snagama diji je kaksamo jedan odredjen inazi odraz, a diji izvor i potencijalnusnagu moZda jo5 ne poznajemo dovoljno.

Kao Sto dru5wo nije harmonidan, u sebi uskladjen ent-itet, tako nije to ni dovek-pojedinac. On niti je po nekimurodjenim osobinama dobar i socijalan, iako pored nagonaagresivnosti u njemu dejstvuje i tzv. socijalni nagon, nego jeambigvinozno, samim sobom protivuredno biie u kome se

96 97

bore instinkti sa represivnim nofinama i zabranama, podsvestsa "nad-ja", sebidnost sa socijalnim gbzirima.A +o Pgjedi-nac u toj borUi ne uspe naii ravnoteZu, borba se ispoljava uvidu tzv. "neuroze", ili dak psihoze.

Medjutim, navedenadinjenica ne opravdava one agtqi-tarne, fa5iJtidke ideologije reZima koji poku3aj ovekovedenjavlasti u rukama jednog dru5wenog sloja pravdaju takodje"prirodom doveka", ali onog kome j9 lorba za,vlast oprav-dianje za porobljavanje drugih; ili koji vlast p.ravdaju metafiz-idkim i tanscendentnim razlonma. Prvo, u doveku i druStvu,pored nagona agresivnosti postoji i nagon socijalnosti, iakoje taj nagbn sekundaran s obzirom na nagon agresivnosti. Siltog" strane porobljeni ili dru5weno potisnuti, diskrimisanislojevi pruZaju olpor vlastodr$cima, tako da je konkretan od-noi vla-sti i p-odele vlasti izmedju raznih dru5wenih slojeva iklasa uvek samo rezultanta borbi raznih socijalnih snaga- Udru5wu, zbog ovih razloga, uvek tinja teZnja za ravnoprav-noiiu i demokratijom, tj. teilniada oni kojima se vlada brajui kontroli5u one koji vladaju. Ovakva demokratija je, s jednestrane, b'rana protiv izvitoperenja nagona agresivnosti, odnos-no ispoljavanja toga nagona u vidu vlasti i svojine u ek-sploataciju, porobljavanje i obespravljenjg drugth, a s drugestrane, usmerava agresivnost kao dru$rrenu energiju udruSweno pozitivne tokove: napredak, ravnopravnost i bla-gostanje dlanova druSwa.

fro, da se watimo primerima iz istorije. Sto se tideistorije, ali i aktuelne situacije u raznim ljudskim druStvima(narodito onim van sfere razvijenih industrijskih dru5tava),pruZaju se nepobitni dokazi o neodrZivosti teorija o "otudjen-osti". Istorija je, u suStini, neprekidna borba ne samo unutarpojedinih druStvenih sredina, nego i rat izmedju razliditihclruiwenih sredina. Ti ratovi su se pravdali raznim norma-tivnim sadrZajima, idejama i ideologijama ili, kako FrojdkaZeu navedenom citatu, oni su vodjeni "u sluZbi neke zamisli".A to idejno pravdanje je bilo ili pripadnost istom plemenu,istoj totemslioj grupi, istim precima, istom narodu, religiji iliodredjenoj ideologiji (na primer, "revolucionami" ratovi uEngleskoj, Francuskoj, ruskoj boljlevidkoj revoluciji), itd.

Mogli bismo napisati ne samo poseban rad, nego ditaveknjige kada bismo hteli bar pribliZno opisati sve strahote ovekolektivne agresivnosti i to agresivnosti jedne celine premadrugoj, ili agresivnosti jednog sloja stanovniStva, jedne klaseprema drugoj. Pri tome treba imati u vidu da nije tadno shva-tanje po kome se kolektivna agresivnost smanjuje u meri ukojoj se razvtja civilizacija. Tadno je, kako smo gore naveli,da se ta agrcsivnost smanjuje u druSwima gde raste ekonom-sko blagostanje i demokratija, tj. efikasna kontrola vlasti odsffane onih kojima se vlada. Ali da je i u takvom svetu mo-guia agresija, najbolje pokazuje primer dana5njih sukoba usvetu. Latentne snage aglesivnosti koje se razvijaju i ispol-javaju u raznim oblicima i pod raznim idejno-normativnimopravdanjima stalno vrebaju, sve dok bude bilo dovelanswa.Sta viSe, ako se agresivnost prewori u oruZani sukob ili rat ucivilizovanom svetu, ona ima krvavije, bolnije i razornijeoblike nego Sto je to bilo u "necivilizovanim" dru5tvima.Moderna sredsrva tehnike, u tim sludajevima, stavljaju se usluZbu.agresivnosti, stoga se agtesivnost ispoljava ne samosvirepije nego i masovnije. Setimo se samo u kakvim su sejezivim i kako masovnim formama javljali vidovi agresivnos-ti koje je idejno inicirao i praktidno organizovao hitlerizam,ne samo u Nemadkoj nego joi viSe u satelitskim zemljamanacizma i u okupiranim zemljama. Inkvizicija katolidkecrkve, dije je metode hitlerizam (a pre njega i bolj5evizam)bio preuzeo, bila je bleda slika tih strahota. Medjutim, mtoviunutar jedne druSwene celine, drZave (gradjanski ratovi) supo pravilu krvaviji od ratova medju celinama - izmedju drZa-va, plemena, regiona, itd. Setimo se krvavih verskih ratovakoji vei stoleiima powemeno buknu izmedju hindusa i mus-limana u Indiji, verskih ratova medju hriSianima za vremereformacije, recimo Tridesetogodi5njeg rata u Nemadkoj; aliklasni ratovi, klasni obraduni nisu manje krvavi. Setimo seobraduna plemiia sa pobunjenim seljacima u raznim zeml-jama Ewope krajem srednjeg i podetkom novog veka, kadase poloZaj kmetova narodito pogor5ao zbog prelaska sa natu-ralne na novdanu rentu, ili gradjanskog rata u Rusiji neposred-no po Oktobarskoj revoluciji, ili obraduna medju revolucio-

9998

bore instinkti sa represivnim nofinama i zabranama, podsvestsa "nad-ja", sebidnost sa socijalnim gbzirima.A +o Pgjedi-nac u toj borUi ne uspe naii ravnoteZu, borba se ispoljava uvidu tzv. "neuroze", ili dak psihoze.

Medjutim, navedenadinjenica ne opravdava one agtqi-tarne, fa5iJtidke ideologije reZima koji poku3aj ovekovedenjavlasti u rukama jednog dru5wenog sloja pravdaju takodje"prirodom doveka", ali onog kome j9 lorba za,vlast oprav-dianje za porobljavanje drugih; ili koji vlast p.ravdaju metafiz-idkim i tanscendentnim razlonma. Prvo, u doveku i druStvu,pored nagona agresivnosti postoji i nagon socijalnosti, iakoje taj nagbn sekundaran s obzirom na nagon agresivnosti. Siltog" strane porobljeni ili dru5weno potisnuti, diskrimisanislojevi pruZaju olpor vlastodr$cima, tako da je konkretan od-noi vla-sti i p-odele vlasti izmedju raznih dru5wenih slojeva iklasa uvek samo rezultanta borbi raznih socijalnih snaga- Udru5wu, zbog ovih razloga, uvek tinja teZnja za ravnoprav-noiiu i demokratijom, tj. teilniada oni kojima se vlada brajui kontroli5u one koji vladaju. Ovakva demokratija je, s jednestrane, b'rana protiv izvitoperenja nagona agresivnosti, odnos-no ispoljavanja toga nagona u vidu vlasti i svojine u ek-sploataciju, porobljavanje i obespravljenjg drugth, a s drugestrane, usmerava agresivnost kao dru$rrenu energiju udruSweno pozitivne tokove: napredak, ravnopravnost i bla-gostanje dlanova druSwa.

fro, da se watimo primerima iz istorije. Sto se tideistorije, ali i aktuelne situacije u raznim ljudskim druStvima(narodito onim van sfere razvijenih industrijskih dru5tava),pruZaju se nepobitni dokazi o neodrZivosti teorija o "otudjen-osti". Istorija je, u suStini, neprekidna borba ne samo unutarpojedinih druStvenih sredina, nego i rat izmedju razliditihclruiwenih sredina. Ti ratovi su se pravdali raznim norma-tivnim sadrZajima, idejama i ideologijama ili, kako FrojdkaZeu navedenom citatu, oni su vodjeni "u sluZbi neke zamisli".A to idejno pravdanje je bilo ili pripadnost istom plemenu,istoj totemslioj grupi, istim precima, istom narodu, religiji iliodredjenoj ideologiji (na primer, "revolucionami" ratovi uEngleskoj, Francuskoj, ruskoj boljlevidkoj revoluciji), itd.

Mogli bismo napisati ne samo poseban rad, nego ditaveknjige kada bismo hteli bar pribliZno opisati sve strahote ovekolektivne agresivnosti i to agresivnosti jedne celine premadrugoj, ili agresivnosti jednog sloja stanovniStva, jedne klaseprema drugoj. Pri tome treba imati u vidu da nije tadno shva-tanje po kome se kolektivna agresivnost smanjuje u meri ukojoj se razvtja civilizacija. Tadno je, kako smo gore naveli,da se ta agrcsivnost smanjuje u druSwima gde raste ekonom-sko blagostanje i demokratija, tj. efikasna kontrola vlasti odsffane onih kojima se vlada. Ali da je i u takvom svetu mo-guia agresija, najbolje pokazuje primer dana5njih sukoba usvetu. Latentne snage aglesivnosti koje se razvijaju i ispol-javaju u raznim oblicima i pod raznim idejno-normativnimopravdanjima stalno vrebaju, sve dok bude bilo dovelanswa.Sta viSe, ako se agresivnost prewori u oruZani sukob ili rat ucivilizovanom svetu, ona ima krvavije, bolnije i razornijeoblike nego Sto je to bilo u "necivilizovanim" dru5tvima.Moderna sredsrva tehnike, u tim sludajevima, stavljaju se usluZbu.agresivnosti, stoga se agtesivnost ispoljava ne samosvirepije nego i masovnije. Setimo se samo u kakvim su sejezivim i kako masovnim formama javljali vidovi agresivnos-ti koje je idejno inicirao i praktidno organizovao hitlerizam,ne samo u Nemadkoj nego joi viSe u satelitskim zemljamanacizma i u okupiranim zemljama. Inkvizicija katolidkecrkve, dije je metode hitlerizam (a pre njega i bolj5evizam)bio preuzeo, bila je bleda slika tih strahota. Medjutim, mtoviunutar jedne druSwene celine, drZave (gradjanski ratovi) supo pravilu krvaviji od ratova medju celinama - izmedju drZa-va, plemena, regiona, itd. Setimo se krvavih verskih ratovakoji vei stoleiima powemeno buknu izmedju hindusa i mus-limana u Indiji, verskih ratova medju hriSianima za vremereformacije, recimo Tridesetogodi5njeg rata u Nemadkoj; aliklasni ratovi, klasni obraduni nisu manje krvavi. Setimo seobraduna plemiia sa pobunjenim seljacima u raznim zeml-jama Ewope krajem srednjeg i podetkom novog veka, kadase poloZaj kmetova narodito pogor5ao zbog prelaska sa natu-ralne na novdanu rentu, ili gradjanskog rata u Rusiji neposred-no po Oktobarskoj revoluciji, ili obraduna medju revolucio-

9998

narnin:r frakcijama u francuskoj, a kasnije u sovjetskojbolj Sevidkoj revoluciji, itd.

9 .

Ako se dublje sagleda pojam "otudjenosti" i dublje pro'analiziraju koncepcije koje je zastupaju i pravdaju, nameie sezakljudak da one imaju u sebi vi5e ili manje utopijskih el-emenata, a to znadi nerealne, sa swarnoliu, van na5e svesti ivolje datom nuZnoliu neuskladjene elemente; ti elementi,zamisli, koje sadrZe takve koncepcije su stoga iluzorne, tj.varljive i neoswarive. Drugim redima, vraiajuii se Rusoo-vom polazi5tu da je "ljudska priroda" osnova za odredjenjeodnoia doveka prema sebi samom i prema dru5wu - kon-cepcije "otudjenosti" nisu u skladu sa ljudskom prirodom.Ovo twdjenje pokulaiemo potwditi daljom analizom tih kon-cepcua.

Utopije nastaju u druSwima koja se nalaze u dubokojkrizi. Nosioci utopistidkih koncepcija su ili dru5tveni slojevikoji u toku druStvenog rawoja gube svoje pozicije, to suautokratske ili modernim inazomredeno, falistidke ideologi-je; ili potladeni slojevi koji ne vide realni izraz za re5enjesvoga druStvenog poloZaja, to su -r€volucionarno-egalitaristidke ideolo glje. Za ovu tvrdnju moZemo navestimnoge pnmere.

Platonova Dlmva, koja je istowemeno odraz njegoveidealistidke filozofije, jeste pravdanje aristokratije koja je uweme kada je on Ziveo, u Atini i nekom drugrm delovimastare Grdke, gubila svoj raison d'ete . Tom druSwenomkretanju on je suprotstavio svoju utopistidku Driavu . lli,drugi primer. Podetkom novog veka sve viSe dolazi do inaLa-ja u Zapadnoj Ewopi prevazidjeni, parazitski poloZaj feudal-nog plemswa 6iji je idejni oslonac i idejni garant katolidkacrkva. U borbi protiv naprednog gradjanswa i drugih napred-nih dru5wenih slojeva, pre svega osiromaienih ali obnazovanihplemiia, crkva jo5 viSe naglaSava mistidno-iracionalne ele-mente u katolidkom verskom udenju, nasuprot racionalizmunaprednih slojeva, i progla5ava zaostalo feudalno dru5tvo,

(recimo, zaostalo feudalno dru5wo Spanije u kojoj je inkvizici-ja bila najjada i najnemilosrdnija), kao stanje najbliZe idealnojBoijoj &iam Svetog Augustina. Ili, uzmimo Hegela. Navelismo da u Hegelovom udenju imamo odrazideje mesijanizmakoja je po sebi utopijska. Naime, Hegel je hteo da opravdanemadko feudalno dru5tvo koje je, kao i celokupno feudalnodruitvo Ewope, bilo ugroZeno racionalizmom, narodito nje-govim politidkim izrazom u vidu udenja o "druStvenom ugo-voru". Stoga je on taj racionalizam filozofski preobraziopreuzev5i njegovu realnu srZ ali odstranjujutiiznje elementerevolucionarne demokratij e, pro gla5avaj uii tu demokratij u,tj. "gradjansko druSwo", stanjem niile faze u kretanju Duha(donekle slidno kao Sto je nemadki "prosveieni apsolutizam"bio preuzeo od racionalizma korisne ideje u prosveiivanju iorganizovanju druStva, ali u cilju oduvanja vlasti feudalaca),a kao krajnji cilj druSwenog razvoja uzeo je preobraZenu,utopijom zasiienu i ulep5anu Prusku monarhiju u vidu "sup-stancijalne drZave". Hitlerizam je ideologija koja je u velikojmeri produLenje reakcionarnih shvatanja nemadkog tzv.politidkog romantizma, a njeni nosioci su bili druSweni slo-jevi koje je izgubljeni Prvi svetski rat egzistencijalno ugrozioi to su bili, ne samo pripadnici biv5e kajzerovske vojne icivilne birokratije, nego i niZi malogradjanski slojevi koje jeizgubljeni rat, i njime nastala lrriza, ugroZavao.

Uzeiemo sada primere iz istorije kada se druStvenautopija javljazato Sto se neki druSweni sloj ili klasa nalazi ubezizlaznq situaciji. Uzmimo, prvo, budhizam koji se javiou dru5wu gde je klasna podela uzela oblik podele na kastesankcionisane strogim verskim propisima. U weme kada jeBudha Ziveo, konkretno dru5weno re5enje ("politidko"re5enje, kako bi se danas reklo) nije bilo moguie, zato jeBudha uzeo iluzorno relenje "razotudjenja", spasenje u re-ligiji. Neito slidno se desilo pojavom prvobitnog hriiian-swa. PoloZaj jevrejskog naroda pod rimskom okupacijom uweme pojave hri5ianstva bio je beaz)azan, a joS teZi je poloZajbio onih najniZih slojeva jewejskog druSwa koji su prvi prih-vatili udenje hri5ianswa. FlriSiani su umesto Mesije po zamis-li veiine jevrejskog naroda kao modnog vodje koji ie oslo-

101100

narnin:r frakcijama u francuskoj, a kasnije u sovjetskojbolj Sevidkoj revoluciji, itd.

9 .

Ako se dublje sagleda pojam "otudjenosti" i dublje pro'analiziraju koncepcije koje je zastupaju i pravdaju, nameie sezakljudak da one imaju u sebi vi5e ili manje utopijskih el-emenata, a to znadi nerealne, sa swarnoliu, van na5e svesti ivolje datom nuZnoliu neuskladjene elemente; ti elementi,zamisli, koje sadrZe takve koncepcije su stoga iluzorne, tj.varljive i neoswarive. Drugim redima, vraiajuii se Rusoo-vom polazi5tu da je "ljudska priroda" osnova za odredjenjeodnoia doveka prema sebi samom i prema dru5wu - kon-cepcije "otudjenosti" nisu u skladu sa ljudskom prirodom.Ovo twdjenje pokulaiemo potwditi daljom analizom tih kon-cepcua.

Utopije nastaju u druSwima koja se nalaze u dubokojkrizi. Nosioci utopistidkih koncepcija su ili dru5tveni slojevikoji u toku druStvenog rawoja gube svoje pozicije, to suautokratske ili modernim inazomredeno, falistidke ideologi-je; ili potladeni slojevi koji ne vide realni izraz za re5enjesvoga druStvenog poloZaja, to su -r€volucionarno-egalitaristidke ideolo glje. Za ovu tvrdnju moZemo navestimnoge pnmere.

Platonova Dlmva, koja je istowemeno odraz njegoveidealistidke filozofije, jeste pravdanje aristokratije koja je uweme kada je on Ziveo, u Atini i nekom drugrm delovimastare Grdke, gubila svoj raison d'ete . Tom druSwenomkretanju on je suprotstavio svoju utopistidku Driavu . lli,drugi primer. Podetkom novog veka sve viSe dolazi do inaLa-ja u Zapadnoj Ewopi prevazidjeni, parazitski poloZaj feudal-nog plemswa 6iji je idejni oslonac i idejni garant katolidkacrkva. U borbi protiv naprednog gradjanswa i drugih napred-nih dru5wenih slojeva, pre svega osiromaienih ali obnazovanihplemiia, crkva jo5 viSe naglaSava mistidno-iracionalne ele-mente u katolidkom verskom udenju, nasuprot racionalizmunaprednih slojeva, i progla5ava zaostalo feudalno dru5tvo,

(recimo, zaostalo feudalno dru5wo Spanije u kojoj je inkvizici-ja bila najjada i najnemilosrdnija), kao stanje najbliZe idealnojBoijoj &iam Svetog Augustina. Ili, uzmimo Hegela. Navelismo da u Hegelovom udenju imamo odrazideje mesijanizmakoja je po sebi utopijska. Naime, Hegel je hteo da opravdanemadko feudalno dru5tvo koje je, kao i celokupno feudalnodruitvo Ewope, bilo ugroZeno racionalizmom, narodito nje-govim politidkim izrazom u vidu udenja o "druStvenom ugo-voru". Stoga je on taj racionalizam filozofski preobraziopreuzev5i njegovu realnu srZ ali odstranjujutiiznje elementerevolucionarne demokratij e, pro gla5avaj uii tu demokratij u,tj. "gradjansko druSwo", stanjem niile faze u kretanju Duha(donekle slidno kao Sto je nemadki "prosveieni apsolutizam"bio preuzeo od racionalizma korisne ideje u prosveiivanju iorganizovanju druStva, ali u cilju oduvanja vlasti feudalaca),a kao krajnji cilj druSwenog razvoja uzeo je preobraZenu,utopijom zasiienu i ulep5anu Prusku monarhiju u vidu "sup-stancijalne drZave". Hitlerizam je ideologija koja je u velikojmeri produLenje reakcionarnih shvatanja nemadkog tzv.politidkog romantizma, a njeni nosioci su bili druSweni slo-jevi koje je izgubljeni Prvi svetski rat egzistencijalno ugrozioi to su bili, ne samo pripadnici biv5e kajzerovske vojne icivilne birokratije, nego i niZi malogradjanski slojevi koje jeizgubljeni rat, i njime nastala lrriza, ugroZavao.

Uzeiemo sada primere iz istorije kada se druStvenautopija javljazato Sto se neki druSweni sloj ili klasa nalazi ubezizlaznq situaciji. Uzmimo, prvo, budhizam koji se javiou dru5wu gde je klasna podela uzela oblik podele na kastesankcionisane strogim verskim propisima. U weme kada jeBudha Ziveo, konkretno dru5weno re5enje ("politidko"re5enje, kako bi se danas reklo) nije bilo moguie, zato jeBudha uzeo iluzorno relenje "razotudjenja", spasenje u re-ligiji. Neito slidno se desilo pojavom prvobitnog hriiian-swa. PoloZaj jevrejskog naroda pod rimskom okupacijom uweme pojave hri5ianstva bio je beaz)azan, a joS teZi je poloZajbio onih najniZih slojeva jewejskog druSwa koji su prvi prih-vatili udenje hri5ianswa. FlriSiani su umesto Mesije po zamis-li veiine jevrejskog naroda kao modnog vodje koji ie oslo-

101100

boditi narod od neprijatelja i tladenja, zamislili Mesiju kaoduhovnog izbavitelja, kao vrhunca moralnog savr5enstvakoje su piopovedali jewejski proroci, ali Sto je prela.zilo uuttipiju (-"ko- te udari po levombbrazu, pruZi mu desni",."kotebb kamenom ti njega hlebom"). Zatim, zami5ljali sudru Swo sa e galitaristidkim, komuni stidko- anarhistidkim ele-mentima Sto je u ono weme bila jo5 veia utopija nego danas.A kada su se te utopije rasworile u druSwenoj praksi i kad4 jehri5ianswo postala zvanidna religija Rima a zatim feudalneEvrope, javlja se nova utopija o spasenju ljudskih du.5a uraju. No, ta utopija, upravo zbog toga Sto je bila preme5tenaiz zemaljske zb{1eu zagrobni Xvot, imala je pg_zitiyan druStv-eni efekat po feudalnu klasu jer je pomagala drZanju krnetovau podredjenom dru5wenom poloZaju.

Revolucionarni Marksov komunizam sa svojom utopi-iom o buduiem besklasnom komunistidkom druSwu takodjese javio u pro5lom veku kada je poloZaj radnidke klase uEwopi bio odajan,kada je proletarijat Ziveo na ivici ljudskeegzis:tencije. A1o Sto prva komunistidka revolucija nije izbrlau- naj naprednijim industrij skim zemlj ama (po Marksov_ompredvidjanju), nego u zaostaloj Rusiji, nije se desilo zbogioga Sto je-Rusija-bila najslabija karika u''r'lancu imperij.al-izma", n-ego Sto je poloZaj radni5wa i selja5wa, naroditopogorian.iatg*,.9ig gdajT, a bezumni i istorijski aps.oluti-zam carajo5 je vi5e jadao dru5wene zategnutosti u Rusiji.

Dalja karakteristika druSwenih teorija inspirisanih ide-jama otudjenosti je u tome 5to one predvidjajun pryo, tzv.i'organskat', zatvoiena drulwa sa kolektivnorn svojinorn, tj.dru-Swa gde je pojedinac "organski" apsorbovan ili bar ugrad-jen u druSwo,-gde dini nesupstancijalni, neodludujuii deodruSwa; a takvo druSwo se bazira na priwedi gde su celadruSwena celina ili uZe celine kao integralni delovi druiwavlasnici sredstava za proizvodnju. Celo druSwo proZimajuizvesne transcedentne (u ranijim organskim druStvima ver-ske) ideje, a organi druSwa su automatski nosioci tih ldeja.Ako su ta organska dru5wa nastala radi oduvanja vlasti pre-vazidjenih sldeva i njihovih ideala koje teie da "otudje" napred-

ni revolucionarni slojevi, kao 5to je bila stara Sparta, katolidkemonarhije podetkom novog veka, donekle nemadki Drugi (Bi-zmarkov) Rajh, a narodito i par exellence Hitlerova Nemad-ka, to su autokratije ili diktature sa jakim drZavnim aparatom,manje ili vi5e dvrste. Ako izralavaiu telnje porisnutihdruStvenih slojeva, dru5weni ideal je po praviiu anarhizam,druitvo bez nasilja i drlave u kojoj se dru5wene frakcijespontano obavljaju po urodjenim dobrim osobinama doveka.Takva druSwena ideologija se javlja podev od prvih hriSiana,pa preko anarhista do Marksa i njegovih sledbenika, sve doantropololkih marksista.

Po sebi se ftrzume da su takva "organska" dru5wa nadel-no suprotstavljena "mehanidkim" dru5ruima ( " burZoaskim"),gde je pojedinac glavni faktor - druStvima demokratije i pri-vatne svojine. To se ispoljava vei u Platonovoj Mvi, ali tojasno vidimo i u Hegelovim radovima (to Sto on iz praktidno-politidkih razlo ga predvidj a za buduiu " sup stancij alnu " drZa-vu ipak privatnu svojinu mesto kolektivne, predstavlja ne-doslednost u njegovom sistemu koju je Marks ispravio), za-tim u Marksovom Prilogu jevrejskom pitanju i nekimdrugim, narodito "mladim" radovima.

Razume se, utopija se ne moZe oswariti. To proizilazine samo iz teorijske prirode utopije, to pokazuje i praksadru5tava koja su poku5avala ostvariti utopije. Visoko idejno-normativni postulati sadrZani u utopijama prewaraju se u svo.ju suprotnost. To smo videli u razvitku-prvih hri5ianskihzajednica, u poku5ajima raznlhkomunistidkih hri5ianskih sek-ti u starom, srednjem i novom veku da osware komunistidkeideje prvih hri5iana iz Novog zaveta . U podetku, dok jetrajala vera, po pravilu fanatidna, jo5 je dobro i5lo; ali kasni-je, kada je prvobitno odu5evljenje jenjavalo, opet se javljajudruSwene diferencij acije, izvesni delovi zajednice poku Savaj uda uspostavljaju svoje privilegije, a utopijske elemente koristeda zavaraju ostale delove zajednice. Uzmimo sludaj Taboriia-na u Ce5koj u XV veku dije je komunistidko dru5wo u podet-ku lepo funkcionisalo, ali kasnije su vodje podele da uzimajuvi5e iz zajednidke kase i druiwo se raspalo. JoS je tipidnijisludaj anabaptista koji su 1533-1535. godine usposravili u

103r02

boditi narod od neprijatelja i tladenja, zamislili Mesiju kaoduhovnog izbavitelja, kao vrhunca moralnog savr5enstvakoje su piopovedali jewejski proroci, ali Sto je prela.zilo uuttipiju (-"ko- te udari po levombbrazu, pruZi mu desni",."kotebb kamenom ti njega hlebom"). Zatim, zami5ljali sudru Swo sa e galitaristidkim, komuni stidko- anarhistidkim ele-mentima Sto je u ono weme bila jo5 veia utopija nego danas.A kada su se te utopije rasworile u druSwenoj praksi i kad4 jehri5ianswo postala zvanidna religija Rima a zatim feudalneEvrope, javlja se nova utopija o spasenju ljudskih du.5a uraju. No, ta utopija, upravo zbog toga Sto je bila preme5tenaiz zemaljske zb{1eu zagrobni Xvot, imala je pg_zitiyan druStv-eni efekat po feudalnu klasu jer je pomagala drZanju krnetovau podredjenom dru5wenom poloZaju.

Revolucionarni Marksov komunizam sa svojom utopi-iom o buduiem besklasnom komunistidkom druSwu takodjese javio u pro5lom veku kada je poloZaj radnidke klase uEwopi bio odajan,kada je proletarijat Ziveo na ivici ljudskeegzis:tencije. A1o Sto prva komunistidka revolucija nije izbrlau- naj naprednijim industrij skim zemlj ama (po Marksov_ompredvidjanju), nego u zaostaloj Rusiji, nije se desilo zbogioga Sto je-Rusija-bila najslabija karika u''r'lancu imperij.al-izma", n-ego Sto je poloZaj radni5wa i selja5wa, naroditopogorian.iatg*,.9ig gdajT, a bezumni i istorijski aps.oluti-zam carajo5 je vi5e jadao dru5wene zategnutosti u Rusiji.

Dalja karakteristika druSwenih teorija inspirisanih ide-jama otudjenosti je u tome 5to one predvidjajun pryo, tzv.i'organskat', zatvoiena drulwa sa kolektivnorn svojinorn, tj.dru-Swa gde je pojedinac "organski" apsorbovan ili bar ugrad-jen u druSwo,-gde dini nesupstancijalni, neodludujuii deodruSwa; a takvo druSwo se bazira na priwedi gde su celadruSwena celina ili uZe celine kao integralni delovi druiwavlasnici sredstava za proizvodnju. Celo druSwo proZimajuizvesne transcedentne (u ranijim organskim druStvima ver-ske) ideje, a organi druSwa su automatski nosioci tih ldeja.Ako su ta organska dru5wa nastala radi oduvanja vlasti pre-vazidjenih sldeva i njihovih ideala koje teie da "otudje" napred-

ni revolucionarni slojevi, kao 5to je bila stara Sparta, katolidkemonarhije podetkom novog veka, donekle nemadki Drugi (Bi-zmarkov) Rajh, a narodito i par exellence Hitlerova Nemad-ka, to su autokratije ili diktature sa jakim drZavnim aparatom,manje ili vi5e dvrste. Ako izralavaiu telnje porisnutihdruStvenih slojeva, dru5weni ideal je po praviiu anarhizam,druitvo bez nasilja i drlave u kojoj se dru5wene frakcijespontano obavljaju po urodjenim dobrim osobinama doveka.Takva druSwena ideologija se javlja podev od prvih hriSiana,pa preko anarhista do Marksa i njegovih sledbenika, sve doantropololkih marksista.

Po sebi se ftrzume da su takva "organska" dru5wa nadel-no suprotstavljena "mehanidkim" dru5ruima ( " burZoaskim"),gde je pojedinac glavni faktor - druStvima demokratije i pri-vatne svojine. To se ispoljava vei u Platonovoj Mvi, ali tojasno vidimo i u Hegelovim radovima (to Sto on iz praktidno-politidkih razlo ga predvidj a za buduiu " sup stancij alnu " drZa-vu ipak privatnu svojinu mesto kolektivne, predstavlja ne-doslednost u njegovom sistemu koju je Marks ispravio), za-tim u Marksovom Prilogu jevrejskom pitanju i nekimdrugim, narodito "mladim" radovima.

Razume se, utopija se ne moZe oswariti. To proizilazine samo iz teorijske prirode utopije, to pokazuje i praksadru5tava koja su poku5avala ostvariti utopije. Visoko idejno-normativni postulati sadrZani u utopijama prewaraju se u svo.ju suprotnost. To smo videli u razvitku-prvih hri5ianskihzajednica, u poku5ajima raznlhkomunistidkih hri5ianskih sek-ti u starom, srednjem i novom veku da osware komunistidkeideje prvih hri5iana iz Novog zaveta . U podetku, dok jetrajala vera, po pravilu fanatidna, jo5 je dobro i5lo; ali kasni-je, kada je prvobitno odu5evljenje jenjavalo, opet se javljajudruSwene diferencij acije, izvesni delovi zajednice poku Savaj uda uspostavljaju svoje privilegije, a utopijske elemente koristeda zavaraju ostale delove zajednice. Uzmimo sludaj Taboriia-na u Ce5koj u XV veku dije je komunistidko dru5wo u podet-ku lepo funkcionisalo, ali kasnije su vodje podele da uzimajuvi5e iz zajednidke kase i druiwo se raspalo. JoS je tipidnijisludaj anabaptista koji su 1533-1535. godine usposravili u

103r02

Minsteru u Nemadkoj komunistidku versku zajednicu po uzori-maizNovog zaveta . Na kraju su vodje, koje su mase sleposledile, uzeli najbolje kuie za svoje stanovanje, podeli da seodaju raskoii, uveli su za sebe i komunizam Zena. No, netreba iii u pro5lost. Uzmimo 5ta se deiavalo u SovjetskomSavezu i drugim "socijalistidkim" zemljama uspostavljenimpo njihovom uzoru, pa i kod nas. U podetku su sovjetskikomesari svi stanovali u Ikemlju, imali su stanove po velidi-ni kao i ostali radnici, po uzoru na Parisku komunu i plate suim bile izjednadene sa platama fizidkih radnika. No, razlikesu sve vi5e rasle dok se nije sworila nova klasa koja jeprisvajala nesrazmemo veliki deo prihoda jedinstvene drZavnesocij alistidke svojine. Pripadnici vladaj uie klase, medjutim,svoju klasnu pripadnost skrivali su i pravdali utopijskim fraza-ma iz komunistidke ideologije. Na isti nadin su pravdali isvoju vlast koju su vrdili "u ime i u korist radnog naroda", alibez kontrole tog naroda jer je "burZoaska" demokratska kon-uola vlasti bila "neprijateljska", suprotno "spasonosnoj",izbaviteljskoj komunistidkoj ideologiji. A kako se ta vlastzloupotrebljavala videli smo u staljinistidkim distkama gde senajneobuzdanija lidna agresivnost takodje pravdala "viSim is-torijskim ciljevima" datim u komunistidkoj utopiji. Kod nas,razume se, bila je slidna situacija: privilegije i izvitoperenidru5weni odnosi, te5ke zloupotrebe i druSweno Stetne radnjepokrivale su se i pravdale spasonosnim ciljevima komuniz-ma. Privatni interes koji, po zvanidnom udenju tih ideologijatreba da bude podredjenjavnom ili dak apsorbovan ujavnominteresu i koji, ako se i priznaje, mora biti zadovoljen krozjavni interes, izbrja na kraju u svim takvim druSwima izrradjavnog interesa i na njegovu Stenu. To se ispoljava ili zvanidnimprivilegijama (ali, opet "u interesu naroda", kao na primer,razne specijalizovane prodavnice, banje, bolnice, itd. u koristvi5ih slojeva dru5wa), ili ramim oblicima kamuflaZe i korupci-je, desto u vidu tzv. "neformalnih grupa" koje su na nekinadin uvek povezane sa vladajuiim slojevima. Takve pojavesmo videli (a njihove recidive jo5 vidimo) i kod nas.

I u druSwima gde se utopija preliva u "desnidarsku"autokratiju, kao Sto je bio, na primer, sludaj u hitlerizmu i u

nJegovo _vrgrye sfforenim drZavama, utopijski elementi, re_cimo, o "viS.oj arijgyskoj.rasi", o "principir voA;e'; toglletajansweno "Providjenje" odabralo da voctr rzabrani narod,itd- - prewarSju se u sve_veiu tiraniju, neodgovornotiutur-rmrzaca I nJFove sve vece privilegije. Takve primere, moZda*nnj9 teorijski obrazroZene i op-rivdane, imamo ,i.nur-"fnog.im azijskim i afridkim zemljlma u kojima uuaa-tiranilu.u najmanjy ruku, pravdaju se iradicijom nasteoie""- 6oll,?drklt3jy.$rysi pokretiiete da "otuije" od nardi" l"jiJ,nlrhov autentidni nosilac.

..Na kraju, moZemo reii da, iako razne teoriie i kon_cepcije o otudjenosti nisu. jedilsrvg.ne, dak se prilidil -ffi-:.o,!n9 razlikuju, one imaju zajednidku osnou,.i, a to je uudn_trcan transcendentan (ili u transcendentno prervore;, kao naprimer, "narod", "tlt?:',.itd) princip od kbga s" t ont

"tnudruStvena praksa "otudj uje".

104105

Minsteru u Nemadkoj komunistidku versku zajednicu po uzori-maizNovog zaveta . Na kraju su vodje, koje su mase sleposledile, uzeli najbolje kuie za svoje stanovanje, podeli da seodaju raskoii, uveli su za sebe i komunizam Zena. No, netreba iii u pro5lost. Uzmimo 5ta se deiavalo u SovjetskomSavezu i drugim "socijalistidkim" zemljama uspostavljenimpo njihovom uzoru, pa i kod nas. U podetku su sovjetskikomesari svi stanovali u Ikemlju, imali su stanove po velidi-ni kao i ostali radnici, po uzoru na Parisku komunu i plate suim bile izjednadene sa platama fizidkih radnika. No, razlikesu sve vi5e rasle dok se nije sworila nova klasa koja jeprisvajala nesrazmemo veliki deo prihoda jedinstvene drZavnesocij alistidke svojine. Pripadnici vladaj uie klase, medjutim,svoju klasnu pripadnost skrivali su i pravdali utopijskim fraza-ma iz komunistidke ideologije. Na isti nadin su pravdali isvoju vlast koju su vrdili "u ime i u korist radnog naroda", alibez kontrole tog naroda jer je "burZoaska" demokratska kon-uola vlasti bila "neprijateljska", suprotno "spasonosnoj",izbaviteljskoj komunistidkoj ideologiji. A kako se ta vlastzloupotrebljavala videli smo u staljinistidkim distkama gde senajneobuzdanija lidna agresivnost takodje pravdala "viSim is-torijskim ciljevima" datim u komunistidkoj utopiji. Kod nas,razume se, bila je slidna situacija: privilegije i izvitoperenidru5weni odnosi, te5ke zloupotrebe i druSweno Stetne radnjepokrivale su se i pravdale spasonosnim ciljevima komuniz-ma. Privatni interes koji, po zvanidnom udenju tih ideologijatreba da bude podredjenjavnom ili dak apsorbovan ujavnominteresu i koji, ako se i priznaje, mora biti zadovoljen krozjavni interes, izbrja na kraju u svim takvim druSwima izrradjavnog interesa i na njegovu Stenu. To se ispoljava ili zvanidnimprivilegijama (ali, opet "u interesu naroda", kao na primer,razne specijalizovane prodavnice, banje, bolnice, itd. u koristvi5ih slojeva dru5wa), ili ramim oblicima kamuflaZe i korupci-je, desto u vidu tzv. "neformalnih grupa" koje su na nekinadin uvek povezane sa vladajuiim slojevima. Takve pojavesmo videli (a njihove recidive jo5 vidimo) i kod nas.

I u druSwima gde se utopija preliva u "desnidarsku"autokratiju, kao Sto je bio, na primer, sludaj u hitlerizmu i u

nJegovo _vrgrye sfforenim drZavama, utopijski elementi, re_cimo, o "viS.oj arijgyskoj.rasi", o "principir voA;e'; toglletajansweno "Providjenje" odabralo da voctr rzabrani narod,itd- - prewarSju se u sve_veiu tiraniju, neodgovornotiutur-rmrzaca I nJFove sve vece privilegije. Takve primere, moZda*nnj9 teorijski obrazroZene i op-rivdane, imamo ,i.nur-"fnog.im azijskim i afridkim zemljlma u kojima uuaa-tiranilu.u najmanjy ruku, pravdaju se iradicijom nasteoie""- 6oll,?drklt3jy.$rysi pokretiiete da "otuije" od nardi" l"jiJ,nlrhov autentidni nosilac.

..Na kraju, moZemo reii da, iako razne teoriie i kon_cepcije o otudjenosti nisu. jedilsrvg.ne, dak se prilidil -ffi-:.o,!n9 razlikuju, one imaju zajednidku osnou,.i, a to je uudn_trcan transcendentan (ili u transcendentno prervore;, kao naprimer, "narod", "tlt?:',.itd) princip od kbga s" t ont

"tnudruStvena praksa "otudj uje".

104105

AndijaGans

TI{E CONCEPT OF ALIENATION IN SOCIOLOGY

(Summary)

The word "alienation" is being used in different sens-es, but its genuine meaning is receding of something orsomebody from an original and authentic state. The firstnotions of alienation we can find in some religions, so withBuddhism the material, by our senses perceived world isalienation from Nirvana, with Christianity the material, andin sin fallen humanity are alienation from Heaven, the notionof Messianism in Old Testament is a kind of alienation fromgenuine Commandments of God, etc. Siniilar concepts wemeet in philosophy: with Plato and especially with neopla-tonist Plotin and th s.c. gnostics who consider, in a manner,the material alienated from spiritual or ideal. The same holdstrue of many idealist philosophers, especially Germain onesincluding Hegel.

The first who the ontologic concept of alienation mark-edly applied to the human society was Rousseau, and lateron Feuerbach, disciple and critic of Hegel, who the alien-ation of manhood found in religion as in an illusory andimaginary world wherein men place in their best worths andmoral qualities, in a given phase of history. Moses Hess,influenced by Proudhon, found the roots of alienation ofmanhood in private ownership and its expression by rnoney.Marx broadened this conception claiming the private prop-erty and its projection, the commodity and market economy,

to be the cause of alienation of society from its authentic"generic" character and of alienation of man in society, andconsidering economy as the material basis of the ali6natedsociety. The alienation of society results in its class divisionand in capitalist society wherein this division culmites, itbifurcates-into. capitalist and proletarian classes. The prole-tariat has the historical lot to accomplish the communisi soci-ety on a world scale; this means in the same time the desa-lienation of human society on a higher level. In communistsociety the Tan returns to his generic character, his sponta-neous sociality, to a harmonious collectivity withoul (pri-vate) property and institutionalized coercion, i.e. withbutstate.

In the midst of this century emerged, especially afterWodd War II, a new Marxists movement called anthropo-logic man<ism. It was also a reaction on the degeneration ofSoviet society during Stalin's rule. This movement, whichhqd 1 marked repercussion in Yugoslavia too, renewedMug'! conceptions of alienation in-his early works. It re-garded the main causes of alienation of modern humanitv indevelopment of post-industrial society which created "t6ch-nocracy" with institutions what enslave and dehumanate themanhood.

In anarchist and marxist conceptions of alienation theessence of this phenomenon culminates in state-power andprivate p.ropglty. But in "rigist"-totalitarian confeptions ofsociety (political romanticism, italian fascism, national-socialism etc.) the lack of power and property (or wealth) areth€ symp-toms of alienation or at least frristration or hinderingof unfolding of a collectivity and its potentialities (ethnic,national, racial etc.). Both types of mentioned societies canpe s.ubjgcled to a broader coriiept of "organic" society where-in the individuum is unsubsta^ntial pai of collectiirity, ab-sorbed into collectivity to a larger or lesser extent; contrary to"open" or individualist society wherein the individuum issubstantial and decisive part.

The mamist-anarchist conceptions of alienation set outfrom a hypothesis of harmonious,'sociable ("generic") char-

106 rc7

AndijaGans

TI{E CONCEPT OF ALIENATION IN SOCIOLOGY

(Summary)

The word "alienation" is being used in different sens-es, but its genuine meaning is receding of something orsomebody from an original and authentic state. The firstnotions of alienation we can find in some religions, so withBuddhism the material, by our senses perceived world isalienation from Nirvana, with Christianity the material, andin sin fallen humanity are alienation from Heaven, the notionof Messianism in Old Testament is a kind of alienation fromgenuine Commandments of God, etc. Siniilar concepts wemeet in philosophy: with Plato and especially with neopla-tonist Plotin and th s.c. gnostics who consider, in a manner,the material alienated from spiritual or ideal. The same holdstrue of many idealist philosophers, especially Germain onesincluding Hegel.

The first who the ontologic concept of alienation mark-edly applied to the human society was Rousseau, and lateron Feuerbach, disciple and critic of Hegel, who the alien-ation of manhood found in religion as in an illusory andimaginary world wherein men place in their best worths andmoral qualities, in a given phase of history. Moses Hess,influenced by Proudhon, found the roots of alienation ofmanhood in private ownership and its expression by rnoney.Marx broadened this conception claiming the private prop-erty and its projection, the commodity and market economy,

to be the cause of alienation of society from its authentic"generic" character and of alienation of man in society, andconsidering economy as the material basis of the ali6natedsociety. The alienation of society results in its class divisionand in capitalist society wherein this division culmites, itbifurcates-into. capitalist and proletarian classes. The prole-tariat has the historical lot to accomplish the communisi soci-ety on a world scale; this means in the same time the desa-lienation of human society on a higher level. In communistsociety the Tan returns to his generic character, his sponta-neous sociality, to a harmonious collectivity withoul (pri-vate) property and institutionalized coercion, i.e. withbutstate.

In the midst of this century emerged, especially afterWodd War II, a new Marxists movement called anthropo-logic man<ism. It was also a reaction on the degeneration ofSoviet society during Stalin's rule. This movement, whichhqd 1 marked repercussion in Yugoslavia too, renewedMug'! conceptions of alienation in-his early works. It re-garded the main causes of alienation of modern humanitv indevelopment of post-industrial society which created "t6ch-nocracy" with institutions what enslave and dehumanate themanhood.

In anarchist and marxist conceptions of alienation theessence of this phenomenon culminates in state-power andprivate p.ropglty. But in "rigist"-totalitarian confeptions ofsociety (political romanticism, italian fascism, national-socialism etc.) the lack of power and property (or wealth) areth€ symp-toms of alienation or at least frristration or hinderingof unfolding of a collectivity and its potentialities (ethnic,national, racial etc.). Both types of mentioned societies canpe s.ubjgcled to a broader coriiept of "organic" society where-in the individuum is unsubsta^ntial pai of collectiirity, ab-sorbed into collectivity to a larger or lesser extent; contrary to"open" or individualist society wherein the individuum issubstantial and decisive part.

The mamist-anarchist conceptions of alienation set outfrom a hypothesis of harmonious,'sociable ("generic") char-

106 rc7

acter of man, conveived by first Christians and later by Rous-seau. But in significant part of world literature and especiallyin great part of modern psychology,1nm is being taken as anam-biguous creature, mbtivated in first line by selfishnessespecially expressed by yearning fol poyer qld- property.Such a c6nception has being affirmed in Freud's late workswherein he states that in conflicts with the instinct of social-ity the instinct of aggressiveness i. e._selfishnes.s prevails.The sociological consequence of this fact in society is thatconstantly eiists class stratification in sharpe_r or milder formin depedence on different social factors and forces. The classstratiiication is in first line manifested in striving of a pa::t ofsociety to obtain and retain as much of power and propertyon the detriment of other strata of population as it is possiblein given circumstances.

Filozofiia i druSho 1111990. s1r. 109-132

MIHAILO MARKOVICSANUBEOGRAD

Orginalni naudni raduDKr68.522Primljeno:septembra I 990.

POJAM ISTINE U KRITIEXOT DRUSTVENOJNAUCI

1. Istina u objainjavanju i razumevanju

U analitidko-empirijskoj orijentaciji druSwene naukeznadenje termina "istina" je obidno neka vrsta korespondent-nosti ili adekvatnosti na5ih iskaza i teorije objektivne stvar-nosti. Aristotel je prvi formulisao ovakvo shvatanje istine.DoduSe, on je relaciju korespondentnosti opisao, ali je nijeeksplicitno spomenuo. Jedna od njegovih formulacija je: "Je-dan iskaz nazivamo istinitim ili laZnim na osnovu toga Stoneka dinjenica jeste ili nije takva kako je iskazom opisana."'Na jednom drugom mesnr on wlo jednostavno kaZe: "Istinit jesud koji o onome Sto jeste, wrdi da jeste, a o onome Sto nije -da nije."2

Sveti Toma Akvinski je prvi uveo formula " adquatiointelectus etrei" (adekvatnost intelekta samoj srvari).3 Lajbnicje istinu definisao kao "korespondentnost iskaza swa.rima". 4

Rasel i Mur su detaljno analizirali odnos korespondent-I Aristotel, Kategorije, l4b, 15-20.2 Aristotel, Metafizka, IV 6 1011b 26; V 29, I024b Z5; YI

r027b 25.3 St.Thomas Acquinas, Summacontagentiles, BI ch. 59, h

veritate, Q, I, A.o Leibnitz, TMirc, I, 13. $ 184.

108 109