Anatomija Glave i Vrata

8/4/2019 Anatomija Glave i Vrata

http://slidepdf.com/reader/full/anatomija-glave-i-vrata 1/45

anatomijaGLAVE I VRATA

miśići strana 2 - 8-povrśinski ili potkoźni miśići glave (mimićni miśići)-duboki mastikatorni miś ić i-Miśići prednje strane vrata- nathioidni miśići- pothioidni miśići- predkićmeni miśići- skalenski miśići-miśići zadnje strane vrata

fascije & međufascialni prostorori strana

9 - 12

arterije strana 13 -23-a. carotis communis-a. carotis externaboćne grane- a. thyroidea superior- a. lingualis- a. facialis - a. pharyngea ascendens- a. occiptialis - a. auricularis posterior

zavrśne grane- a. temporalis superficialis- a. maxillaris (vilić ni -, pterigoidni-, pterigopalatinski deo)-a. carotis interna- a. ophthalmica

vene strana 24- 28

nn. craniales strana 29-

- nn. filaolfacoria I- n.opticus II- n. oculomotorius III- n. trochlearis IV- n. trigeminus (V1 , V2 , V3)- n. abducens VI- n. facialis VII- n. vestibulocochlearis VIII- n. glossopharyngeus IX- n. vagus X

sederino [email protected] of 45



Miśići glave i vratapovrśinski ili potkoźni miśići glave (mimićni miśići)

Miśići svoda lobanjem. occipitofrontalis - Venter frontalis- Venter occipitalis- Galea aponevrotica

m. temporoparietalis (predstavlja ustvari m. auricularis sup.)

Miśići spoljaśnjeg uha - M. auricularis anterior- M. auricularis posterior- M. auricularis superior

Miśići oćnih kapaka i obrvaM. orbicularis oculi (rr. temporales et zygomatici)- Pars palpebralis- Pars orbitalis- Pars lacrimalis

M. corrugator supercilii (rr. temporales)M. depressor supercilii ( - „ -)

Miśići spoljaśnjeg nosa

M. procerusM. nasalis (rr. buccales)- Pars transversa- Pars alaris

M. depressor septi (rr. buccales)

Miśići usana, obraza i bradeM. orbicularis oris (rr. buccales et r. marginalis mandibulae)- Pars marginalis- Pars labialis

M. levator labii superioris (rr. zygomatici)M. levator labii superioris alaeque nasi ( - „ - )M. zygomaticus major (rr. zygomatici)M. zygomaticus minor ( - „ - )M. levator anguli oris (rr. buccales)M. risorius (rr. buccales)M. buccinator (rr. buccales) jedini sa fasciom buccopharygealisM. depressor anguli oris (rr. buccales)- m. transversus menti (prekobrojni snopovi prethodnog miśića)

M. depressor labii inferioris (r. marginalis mandibulae)M. mentalis (r. marginalis mandibulae)

Duboki ili mastikatorni miśići glavesvi su oźivćeni granama n. mandibularis




M. masseter (n. massetericus)- pars superficialis- pars profunda

pripoj gore : donja ivica arcus zygomaticus

dole : tuberositas masseterica, sa spolj. strane ramusa i angulusmandibulae

M. temporalis (nn. temorales profundi)(ispunjava lepezasto fossa temporalis spolj. strana pokrivena sa fasciatemp.)pripoj gore : skoro ćitavoj slepooćnoj jami

- linea temporalis inf.- crista infratemporalis

dole : processus coronoideus (vecim delom na unutraśnjoj strani)

M. pterygoideus lateralis (n. pterygoideus lateralis)(horizontalno postavljeno telo deli se međumiśićnom pukotinom na gornji idonji snop koja su spojena na spoljaśnjem kraju tj. fovea pterygoidea naprednjoj strani collum mandibulae)- gornji snoppripojgore : - crista infratemporalis

- facies temporalis ala major osis sphenoidale (krovinfratemporalne jame)

spolja: - fovea pterygoidea (u gornjem delu)- donji snoppripojgore : - lamina lateralis processus pterygoidei

spolja: - fovea pterygoidea (u donjem delu ispod pripoja gornjegsnopa)(izmedju gornjeg i donjeg snopa ćesto prolazi a. maxillaris/ ovaj miśićotvara usta)

M. pterygoideus medialis (n. pterygoideus medialis)(leźi u infratemporalnoj jami, između med. i lat. miśića prolaze N. lingualis,

N.alveolaris inferior, N. buccalis)pripojgore : ćitavoj fossa pterigoidea (os sphenoidale)

dole : - unutraśnje donje 2/3 ramus mandibulae- tuberositas pterygoidea (angulus mandibulae)




MIŚIĆI VRATAMiśići prednje strane vrata

1. Potkoźnog sloja

Platysma (r. colli n. facialis)nema fascialnog omotaćapripojgore : od donjeg obraza i komisure usana kao i donje ivice telamandibuledole : na dubokoj strani koźe gornjeg, prednjeg dela thoraxa,

obićno ne ispod 2. medurebarnog prostora.pomoćni miśić pri otvaranju usta, mimićni miśić

2. Povrśinski sloj

M. sternocleidomastoideus (r. externus n. accessorius XI / plexuscervicalis C2-C3)potpuno obloźen lamina superficialis fascia cervicalispripoj dole : - na gornjem delu prednje strane mandubriuma grudnekosti

- na gornjoj strani i zadnjoj ivici unutraśnjeg dela claviculaegore : - na spoljaśnjoj strani processus mastoideus

- i linea nuchae superior (os occipitale)povrśinska strana je pokrivena koźom i većim delom platysmom izmeđukojih prolaze v.jugularis externa, n. transverssus colli, n. auricularismagnus.

duboka strana pokriva a. carotis communis, v. jugularis interna a u źlebuiza oba suda n. vagus X fossa supraclavicularis minor: trouglasta pukotina između donjih pripojaogranićena art. sternoclavicularisfossa supraclavicularis major: boćno udubljenje iznad claviculaeregio cervicalis anterior: prednje ivice miśića obe strane i donja ivicamandibulaeregio cervicalis lateralis: zadnja ivica sternocleidomastoideusa, prednjaivica trapeziusa i gornja strana claviculae

3. Srednji slojNATHIOIDNI MIŚIĆI (mm. suprahyoidei)pokriveni lamina superficialis fasciae cervicalisM. digastricus

- venter anterior (n. mylohyoideus, potiće od n. alveolaris, grana n.mandibularis)

- venter posterior (r. digastricus n. facialis)pripoj v.a. : - fossa digastrica corpus mandibulae

- međutrbuśna tetiva (pripaja se na kraju tela os hyoideum)v.p. : - incisura mastoidea (processus mastoideus)

trigonum submandibulare: miśić sa svoja dva trbuha i donjom ivicom

mandibulaedno ćine m. mylohyoideus i m. hyoglossussadrźaj: glandula submandibularis i dublje od nje n. hypoglossus




trigonum linguale anterius – Pirogoff (napred zadnja ivica m.mylohyoideus /

gore n. hypoglossus / dole međutrbuśna tetiva digastricusa)trigonum linguale posterius – Beclard (gore venter posterius / dole cornumajus /

pozadi zadnja ivica m. hyoglossus)M. stylohyoideus (r. stylohyoideus, od r. digastricus n. facialis)nalazi se neposredno unutra i ispred venter posterius m. digastricuspripojgore : processus styloideus (os sphenoidale)

dole : corpus osis hyoideii (na odgovarajućem kraju)

M. mylohyoideus (n. mylohyoideus motorna grana n. alveolaris inferior)pruźa se od unutraśnje strane mandibulae koso naniźe i unutra do oshyoideum i do srediśnje sagitalne linije poda usne duple gde ga fibroznapregrada (raphe) odvaja od istoimenog miśića suprotne stranepripoj gore : - linea mylohyoidea mandibulae

prednja i srednjavlakna : - sagitalnoj fibroznoj pregradi (raphe)zadnja vlakna : - corpus osis hyoidei (na prednjoj strani)

zajedno sa prednjim trbusima oba digastricusa i parnim geniohyoideusomućestvuje u izgradnji miśićnog poda usne duplje

M. geniohyoideus (n. hypoglossus)leźi na gornjoj strani m. mylohyoideus a odozgo je pokriven m.genioglossus koji pripada muskulaturi jezika.pripojgore : - spina mentalis (corpus mandibulae)

dole : - corpus osis hyoidei (prednjoj strani)

POTHIOIDNI MIŚIĆI (mm. infrahyoidei)podeljeni su u dva dubinska sloja povrśni i dubokipokriveni lamina praetrachealis fasciae cervicalisinervacija potiće od grana plexus crvicalis i to preko tzv. ansa cervicaliskoju obrazuju dva korena tj radix superior (C1-C2) i radix inferior (C2-C3)M. sternohyoideus

pripoj dole : - mandubrium osis sternii (zadnja strana)gore : - corpus osis hyoidei (donja ivica)

M. omohyoideusventer inferiorpripoj dole : - pored incisura scapulae na gornjoj ivici lopatice

gore : - međutrbuśna tetivaventer superiorpripoj dole : - međutrbuśna tetiva

gore : - corpus osis hyoidei (donja ivica spolja od prethodnog)trigonum omoclaviculare: venter inferior, zadnja ivica m.sternocleidomastoideus i

odozdo clavicula. (predstavlja donji deo regio cervicalis lateralis)




trigonum caroticum: venter superior, venter posterior m. digastricii iodgovarajući

deo prednje ivice m. sternocleidomastoideus. (podvezivanjekarotidnih art.)zateźe pretrahealni list vratne fascije (sporno potpomaźe venskoj

cirkulaciji)

M. sternothyroideuspokriven je spreda m. sternohyoideus-ompripoj dole : - na zadnjoj strani mandubriuma

gore : - linea obliqua cartilaginis thyroidei

M. thyrohyoideus (r. thyroideus, radix superior ansa cervicalis)produźava naviśe prethodni miśićpripoj dole : - linea obliqua cartilaginis thyroidei

gore : - corpus osis hyoidei (donjoj ivici)od unutraśnje ivice se ponekad izdvajajv vlakna koja se pruźaju naniźe do

fibroznećaure tiroidne źlezde i nosi naziv m. levator glandulae thyroideae

4. duboki sloj

PRETKIĆMENI MIŚIĆI

inervacija sva tri miśića potiće od rami ventrales nervi cervicalesspreda su pokriveni laminom prevertrbralis fascia cervicalis

M. rectus capitis anteriorpripoj gore : - pars basilaris (os occipitalis)

dole : - processus transversus atlantispokriva prednju stranu art. atlantooccipitalis

M. longus capitispripoj gore : - pars basilaris (os occipitalis)

dole : - processi transversii 3. – 6. vratnog prśljena

M. longus collisastavljen iz tri dela koji se u celini pruźaju od prednjeg luka atlasa do tela Th3

SKALENSKI MIŚIĆIinervacija je ista kao i kod predkićmenih miśića, rami ventrales nervicervicalespruźaju se od poprećnih nastavka vratnih prśljenova sem atlasa do 1. i 2.rebraM. scalenus anteriorpripojgore : - processus transversus C3 – C6 (tuberculum anterius)

dole : - tuberculum m. scaleni anterioris (costa prima)




prednji skalenski otvor: donji deo miśića sa m. sternocleidomastoideus,prolazi v . subclavia

zadnji skalenski otvor: donji krajevi prednjeg i srednjeg skalenskog miśićaprolazi a. subclavia

preko prednje strane koju pokriva m. sternocleidomastoideus silazi n.

phrenicus

M. scalenius mediusnalazi se spolja i iza prednjeg od kojeg je dole odvojen zadnjim skalenskimotvorompripojgore : - processus transversus C2 – C3 (između tuberculum ant. etpost.)

dole : - costa prima (iza pripoja prethodnog) i na gornjoj ivici 2.rebra

M. scalenius posteriussrastao sa srednjim tako da se teśko razlikujupripoj gore : - processus transversus C5 – C7 (tuberculum posterius)

dole : - 2. rebro katkad i na 1. rebru

M. scalenius minimusnestalan miśić koji je najćeśće zamenjen fibroznom vezom koja ulazi usastavmembrana suprapleuralis

MIŚIĆI ZADNJE STRANE VRATApostavljeni su uzduźno levo i desno od processus spinosussvrstaju se u ćetiri dubinska sloja

1. sloj (povrśni)M. trapezius

2. sloj

M. splenius capitis (r. dorsales n. cervicales)pripojgore : - processus mastoideus i linea nuchae superior

dole : - donje 2/3 lig nuchae i proc. spinosus C7 – Th3uglavnom pokriven m. trapezius samo gornji manji deo potkoźan

M. splenius cervicis (r. dorsales n. cervicales)pripoj gore : - proc. transversus C1 – C3

dole : - proc. spinosus Th3 – Th5predstavlja donji, spoljaśnji snop prethodnog i neśto je slabije razvijen

M. levator scapulae

3. sloj




svi miśići ovog sloja jesu razlićitog porekla ali sem m. semispinalis ulaze usastav slozenog m. errector spinae koji pripada dubokoj muskulaturi leđaM. spinalis cervicisM. spinalis capitis

M. semispinalis capitisM. longissimus capitisM. longissimus cervicisM. iliocostalis

4. sloj (duboki)u gornjem delu ovog sloja leźe ćetiri parna miśića na granici između glavei vratakoji obrazuju parni trouglasti prostor nazvan Arnoldov potiljaćnitrougao sa vrhom koji odgovara poprećnom nastavku atlasa a bazasrediśnjoj liniji zadnje strane vratau kojim uz gornji boćni deo zadnjeg luka atlasa leźi stablo a. vertebralis

M. rectus capitis posterior minor (n. suboccipitalis)pruźa se od squama occipitalis do tuberculum posterius atlantispokrivajući membrana atlantooccipitalis

M. rectus capitis posterior major (n. suboccipitalis)pruźa se od squama occipitalis koso naniźe i unutra do proc. spinosusaxisaleźi spolja od prethodnog

M. obliquus capitis superior (n. suboccipitalis)od squama occipitalis koso naniźe i upolje do proc. transversus atlasa

M. obliquus capitis inferior (n. suboccipitalis)od proc. transversus koso naniźe i unutra do proc. spinosus axisa

u donjem delu ovog sloja nalaze se ćetiri miśića koji produźuju u vratuistoimene duboke miśiće leđa

Mm. interspinales cervicis (rr. posteriores nn. cervicales)

spajaju proc. spinosus dva susedna prśljenadobro razvijeni u slabinskom i vratnom delu

M. transversospinalis (rr. posteriores nn. cervicales)snopići pruźaju se koso naviśe izme đ u proc. spinosus i proc. transversusduźćitavog kićmenog stuba od krsne kosti do potiljaćne kostiveoma sloźen miśić je podeljen u tri sloja, koja se opisuju kao samostalnamiśića:m. semispinalis capitis / m. multifidus / mm. rotatores

Mm. intertransversarii (rr. posteriores et anteriores nn. cevicales)spajaju proc. transversus dva susedna pr ś ljenadobro razvijeni u vratnom i slabinskom delu kićmenog stuba




u vratnom delu pruźaju se po dva kraka između poprećnih nastavkamm. intertransversarii anteriores cervicismm. intertransversarii posteriores cervicis

M. rectus capitis lateralis (r. anterior 1. n. cervicalis)

predstavlja najviśi m. intertransversariuspruźa se od proc. transversus atlantis do pars lateralis osis occipitalis(upolje od potiljaćnog kondila)

FASCIJE I MEĐUFASCIJALNI PROSTORIGLAVE I VRATA

FASCIJE GLAVE

fascija massetericapripoj gore : duź donje ivice arcus zygomaticus

dole : donja ivica angulus mandibulaepozadi : duź zadnje ivice ramus mandibulaenapred : prebacuje se preko prednje ivice m. masseter i pripaja

se najzadduź prednje ivice ramusa mandibulae

zajedno sa ramus mandibulae stvara osteofibroznu loźu za smeśtaj m.masseterzadnja ivica je zadebljana tako da se gnojna zapaljenja veoma retko śire u

parotidnu loźu

fascija parotideasastavljena je iz dva lista od kojih je povrśinski produźetak laminaesuperficialis fasciae cervicalispripojgore : meatus acusticus externus

dole : tractus angularispozadi : prednja ivica fascije m. sternocleidomastoideusnapred : zadnja zadebljana ivica masseterićne fascije

duboki list predstavljen je omotaćima miśića koji ućestvuju u izgradnjiparotidne loźe, veoma je tanak i pruźa mogućnost śirenja zapaljenja

fascija buccopharyngealisoblaźe povrśinsku stranu m. buccinator i nastavlja se pozadi u źdrelnufascijupripojgore : proc. alveolaris maxillae

dole : proc. alveolaris mandibulaepozadi : raphe pterygomandibularisnapred : duboka strana koźe komisure usana

fascija temporalis




zajedno sa slepooćnom jamom gradi osteofibroznu opnu gornjeg dela m.temporalispripoj gore : linea temporalis superior (polukruźni obim fossa temp.)

dole : gornja ivica arcus zygomaticus (dva lista između kojihse nalazi

rastresito ćelijsko i masno tkivo)komunicira dole sa infratemporalnom jamom

FASCIJE VRATA (fascia cervicalis)prednje strane vrata

lamina superficialisleźi ispod koźe i platisme, pokriva ćitavu prednju stranu vratapripoj gore : donja ivica mandibulae, meatus acusticus ext. cartilagineus,

gornjoj ivici proc. mastoideus, linea nuchae superiordole : prednja ivica incisura jugularis manubrii,

prednje ivice claviculaeboćno : prednje ivice m. trapezius

sastav fascije se razlikuje u razlićitim predelima tako da u regio cervicalisanterior ispod hioidne kosti fascija je tanka a iznad debela ćvrsta

oblaźe : gl. submandibularis i ućestvuje u izgradnji submandibularnogprostora

: m. sternocleidomastoideus (od prednje ivice se odvaja pojaćanjekoje se

pruźa horizontalno do angulus mandibulae (tractus angularis)

lamina pretrachealisispred grkljana i duśnika, obrazuje fascijalne omotaće pothioidnimmiśićimapripoj gore : donja ivica corpus osis hyoidei

dole : zadnja ivica incisura jugularisboćno : spaja se iza ivice m. omohyoideus sa lamina

superficialissastavljena iz dva lista povr ś inski oblaźe m. sternohyoideus, m.omohyoideus

duboki oblaźe m.thyrohyoideus, m. sternothyroideus

lamina prevertebralis




uglavnom jednostruk pokriva samo spreda predkićmene i skalenske miśićepripoj gore : pars basilaris (os occipitalis)

dole : Th3boćno : proc. transversus vranih prśljenova i spolja od njih se

spaja duź

prednje ivice m. trapezius sa lamina superficialis jedine duplikature koje obrazuje ova fascija su omotaći stabla vratnogsimpatikusa i njegovih gangliona.prednji produźeci ućestvuju u izgradnji visceralnog prostora

MEĐUFASCIJALNI PROSTORI

suprasternalni prostoroblika spljośtene kupe sa zaobljenim vrhomzidoviprednji : lamina superficialiszadnji : lamina pretrachealisbaza : gornja ivica manubrii, gornja, unutraśnja strana claviculaevrh : donja ivica glandulae thyroideae

sadr ź aj : vv. jugularis ant. međusobno spojene arcus venosus juguli1 – 2 nodi lymphaticisloj masnog ćelijskog tkiva

submandibularni prostordobro ogranićena osteomiśićno-fibrozna loźa oblika trostrane piramide,koju izgrađuju duplikatura laminae superf., obloźeni miśići, corpus

mandibulaezidovigornje-spoljaśnji : fovea submandibularisdonje-spolaśnji : lamina superficialis (povrśni list)unutraśni : lamina superficialis (duboki list)

sadr ź aj : gl. submandibularis uz koju leźe 6-7 nodi lymphaticisubmandibulares

a. facialis, v. facialis, v. comitans n. hypoglossi, n. hypoglossus

odnosi : napred regio sublingualis preko pukotine između prednje ivice

hioglosnogi zadnje ivice milohioidnog miśića




pozadi spatium prestyloideum (laterofaringealni prostor)preko pukotine

između stiloglosnog i unutra ś njeg pterigoidnog miśića

visceralni prostorizmeđu pertrachealnog i prevertebralnog lista vratne fascijezidovi (iskljućivo fascijalni)prednji : lamina pretrachealiszadnji : lamina prevertebralisboćno : prednji, parni produźeci prevertebralnog lista,prislonjeni uz boćne

strane organa, zadnji zadebljani deo nazvan septumlongitudinale

sadr ź aj : gl. thyroidea, larynx, pharynx, trachea, oesophagus

retrovisceralni prostorpozadi pharynx i oesophagus, ispred kićmenog stubazidoviprednji : zadnja strana pharynx i oesophagus sa svojim fascijalnimomotaćimazadnji : lamina prevertebralis

boćno : septum logitudinale do boćnih strana pharynx ioesophagus

sadr ź aj : 2-3 nodi lymphatici retropharyngeales i rastresito vezivno tkivo

vagina caroticaparni cilindrićni omotac boćno od organa vrata između lamina superficialisi prevertebralis

sadr ź aj : a. carotis communis (iznad tiroidne hrskavice a. carotis interna)v. jugularis interna, n. vagus (u źlebu pozadi ovih krvnih sudova)śupljina karotidnog omotaća ispregrađena je tankim pregradama kojeodvajaju krvne sudove i źivac

odnosi : - naviśe produźuje se u retrostiloidni deo laterofaringealnogprostora

- naniźe se postepeno istanjuje i gubi se u omotaćima velikihkrvnih sudova

- boćno pritoke v. jugularis internae probijaju omotać iuspostavljaju vezu

sa vaźnim predelima glave i vrata




FASCIJE ZADNJE STRANE VRATA

fascia m. trapezoideusoblaźe gornji deo ovog miśića i nastavlja se naniźe povrśinskom fascijom

leđa

fascia nuchaetakođe veoma tanka opna rastavljena u tri lista oblaźe miśićeodgovarajućeg sloja zadnje strane vrata.pripaja se zajedno sa miśićima gore na ljusci potiljacne kosti a boćno sepruźa do prednje ivice m trapezius

ARTERIJE GLAVE I VRATA

a. carotis communisgranice

desna i leva a. carotis communis imaju razlićit poćetakdesna a. carotis communis nastaje kao i desna a. subclavija iz kratkogtruncus brachiocephalicusa (pozdi art. sternoclavicularis) dokleva a. carotis communis i a. subclavia nastaju direktno iz arcus aortaezavr śni deo obe arterije se nalazi u visini gornje ivice tiroidne hrskavicegrkljanatj jedno prośirenje nazvano sinus caroticusput i odnosispreda : donji deo pokrivaju m. sternocleidomastoideus i m. omohyoideusiznad

gornjeg trbuha poslednjeg miśića arterija leźi u predelu trigonum

caroticumgde nije viśe pokrivena sternokleidomastoidnim m.

pozadi : arterija leźi na prevertebralnom listu vratne fascije i na prednjimkvrgama

poprećnih nastavka vratnih prśljenovaispred prednje kvrge C6 (tuberculum caroticum) arteriju sa

zadnje straneukrśta a. thyroidea inf.

spolja : arterija je u odnosu sa v. jugularis internae u źlebu iza oba krvnasuda

prolazi n. vagus (vagina carotica)unutra : se nalaze trachea, larynx, oesophagus, pharynx, odgovarajućilobus gl. thyr.




za zavrśnu raćvu priljubleno je glomus caroticum)zavrśne grane su a. carotis externa i a. carotis interna

a. carotis externagranicepo ć etak : cartilago thyroidea (margo superior)zavr ś etak : collum mandibulae i gornji deo parotidne loźeput i odnosipruźa se vertikalno naviśe kroz vrat i parotidnu loźupo ć etni deo nalazi se ispred i unutra od a. carotis internae tek u visiniangulus mandibulae skreće upolje i ukrśta prednju stanu unutraśnjearterijeu vratu najvećim delom se nalazi u trigonum caroticum gde je u odnosusaspreda : lamina superf., v. thyroidea sup., v. lingualis, v. facialis, n.hypoglossuspozadi : a. carotis int.unutra : pharynxpovlaći se pod zadnji trbuh digastićnog i stilohioidnog m. i ulazi uparotidnu loźu gde prati zadnju ivicu ramus mandibulae spolja se nalazev. jugularis ext. i grane n. facialisokruźeni tkivom gl. parotideae

Boćne grane a. carotis externaeima ih ukupno śest od kojih pet nastaju iz vratnog predela i śesta uparotidnoj loźiprve tri se najćeśće izdvajaju zasebno ali mogu nastati i razlićitimzajednićkim stablima (truncus linguofacialis, thyrolingualis ilithyrolinguofacialis) śto oteźava njihovo razlikovanje.

a. thyroidea superior (śtitna źlezda i grkljan)

nastaje najćeśće kao prva boćna grana na prednjoj straniput i odnosipruźa se naniźe i unutra boćnom stranom grkljanana gornjnem kraju śtitne źlezde se raćva u 2-3 zavrś. graneboćne grane• a. laryngea superior

probija membrana thyroidea i vaskularizuje sluzokoźu gornjeg delalarynxa

• r. cricothyroideusizlazi iz donjeg dela a. thyroideae sup. i ulazi u donji deo larynxa

zavrśne grane• r. anterior silazi niz prednje-spoljaśnje strane śtitne źlezde• r. posterior odlazi na zadnju stranu




a. lingualis (jezik ipodjezićni predeo)odvaja se pozadi i iznad zadnjeg kraja cornu major osis hyoideiput i odnosi

pruźa se do zadnje ivice m. hyoglossus i podvlaći pod njegovu dubokustranumiśićno telo odvaja arteriju od gl. submandibularis, n. hypoglossus iv. comitans n. hypoglossi koji leźe sa spoljaśnje strane m.arteriji se pristupa preko trigonum linguale anterius Pirgoff ili trigonumlinguale posterius Beclardboćne grane• rr. dorsales linguae (koren jezika, tonsilla palatina, epiglotis)

2-3 grane koje se odvajaju između Pirgffovog i Beclardovog trouglapruźaju se naviśe boćnom stranom korena jezika

zavrśne granevijugavo a. lingualis dospeva do malog roga hioidne kosti i prednje ivicehioglosnog m. ispred kojih se deli u dve zavrśne grane

• a. sublingualis (pod usne duplje i gl. sublingualis)pruźa se horizontalno između genioglosnog i hioglosnog m. (unutra) igl. sublingualis i milohioidnog m. (spolja)

• a. profunda linguae (vrh i telo jezika)pruźa se ka vrhu jezika između m. genioglosusa i m. longitudinalisainferioraanastomozuje se sa istoimenom arterijom suprotne strane

a. facialisnastaje neśto iznad a. lingualis i pruźa kroz vrat, preko lica do unutraśnjegugla orbiteskoro celom duźinom je prati v. facialis koja se nalazi pozadi arterije.donjom ivicom mandibulae je podeljena na dva topografska delaput i odnosipoćetni deo je dubok i pokriven zadnjim trbuhom digastrikusa ,stilohioidnim m. i

n. hypoglossusa.prva krivina obuhvata zadnji kraj gl. submandibularisdruga krivina obuhvata donju ivicu mandibulae ispred angulusa (incisuraa. facialis)prelazi preko spoljaśnje strane tela mandibulae najpre ispred prednje ivicemasseteratre ć a krivina idući koso naviśe i unapred preko m. buccinator do angulusorispenje se spoljaśnjom ivicom nosa do gornjeg ugla orbite gde se zavrśava(a. angularis)boćne grane (tri iz vratnog predela i dve iz stabla na licu)• a. palatina ascendens

nastaje u visini angulus mandibulae pruźa se naviśe i unutra između




stiloglosnog i stilofaringealnog m. zatim između m. pterygoideusmedalisa iboćnog zida źdrela (prestiloidni prostor) penjujući se boćnim zidomźdrela dospeva do mekog nepca gde se i zavrśavau svom poćetnom delu daje r. tonsillaris (tonsilla palatina)

• a. submentalis (najjaća)odvaja u visini donje ivice mandibulae pruźa se horizontalno pratećidonju ivicu mandibule do brade gde se spaja sa arterijom suprotnestrane

• rr. glandulares (gl. submandibularis)• a. labialis inferioris

odvaja na spoljaśnjoj strani m. buccinatora i pruźa se do donijh usanaanastomozuje se sa arteriom suprotne strane

• a. labialis superiorna istom mestu kao i donja ali odlazi do gornje usne gornja i donja

arterija grade zajedno ovalni arteriski prsten usanazavrśna grana• a. angularis

duź boćne ivice nosa do gornjeg unutraśnjeg ugla orbite gde seanastomozuje saa. dorsalis nasi (zavrśna grana a. ophtalmicae boćna grana a. carotisinternae)

a. pharyngea ascendensnastaje iz zadnje strane a. carotis ext. pruźa se boćnim zidom źdrela dopars basilarisboćne grane• rr. pharyngei

• a. tympanica inferior (sluzokoźa bubne duplje)zavrśna grana• a. meningea posterior (dura mater u zadnjoj lobanjskoj jami)

ulazi kroz foramen jugulare u zadnju lobanjsku jamu

a. occipitalisnastaje na zadnjoj strani u visini poćetka a. facialisput i odnosipruźa se koso unazad i naviśe ispod sternocleidomastoidnog m. i zadnjegtrbuha digastrikusa do donje strane proc. mastoideusa zatim idehorizontslno unazad po spoljaśnjoj strani potiljaćne ljuske gde se deli unekoliko zavrśnih granaboćne grane• rr. sternocleidomastoidei• r. mastoideus• r. auricularis

• r. descendens (miśiće zadnje strane vrata)zavrśne grane• rr. occipitales




granaju ispod koźe zadnjeg dela lobanje

a. auricularis posterior (uśnu śkoljku i koźu potiljaćnog predela)odvaja se od zadnje strane a. carotis ext. u donjem delu parotidne loźeput i odnosiprolazi kroz tkivo parotidne źlezde prateći gornju ivicu zadnjeg trbuhadigastrikusai spoljaśnju stranu stilohioidnog m. do proc. mastoideusboćne grane• a. stylomastoidea

ulazi u bubnu duplju kroz foramen stylomastoideumo a. tympanica posterior (bubnu duplju)

zavrśne grane• r. auricularis (zadnji deo uśne śkoljke)• r. occipitalis

ZAVRŚNE GRANE A. CAROTIS EXTERNAE

odvajaju se u visini collum mandibulae

a. temporalis superficialisputod svog poćetka (collum mandibulae) pruźa se uspravno naviśenastavljajući pravaca. carotis ext., ide ispred tragusa uśne śkoljke i prelazi preko zadnjeg krajaarcus zygomaticus i 2-3 cm iznad njega daje svoje 2 zavrśne graneodnosipoćetni deo leźi duboko u gornjem delu parotidne loźe okruźena tkivomźlezde zatim ulazi u źleb između tragusa i vilićnog zgloba gde je prate vv.temporales supeficiales i




n. auriculotemporalis po ukrśtanju arcus zygomaticusa arterija postajepovrśna i leźi na

fascia temporalisboćne grane• a. transversa facialis

pruźa se horizontalno ispod arcus zygomaticus a iznad ductusparotideusprelazi preko m. masseter i m. buccinator gde se spaja sa susednimarterijama

• rr. parotidei• rr. auricularis anterior

• a. zygomaticoorbitalis• a. temporalis media

nastaje iznad arcus zygomaticus probija fascia temporalis i miśić i pruźase naviśe preko ljuske potiljaćne kosti

zavrśne grane• r. frontalis• r. parietalis

a. maxillarispruźa se unutra i napred kroz fossa infratemporalis i fossa pterygopalatinau kojoj se zavrśava kao a. shenopalatinaodnosi

deli se u tri topografska dela: vilićni, pterigoidni, pterigopalatinskivilićni deo: leźi na prednjem zidu parotidne loźe i pozadi i unutra collummandibulaepruźajući se ka infratemporalnoj jami prolazi kroz osteofibrozni otvor kojiobrazuju napred collum mandibulae i pozadi lig. sphenomandibulare krozovaj otvor prolaze i vv. maxillares i n. auriculotemporalispterigoidni deo: razlikuju se dva topografska varijeteta duboki ipovrśinski (ćeśći)arterija prelazi preko donje ivice m. pterygoideus lateralis na njegovuprednje-spoljaśnju stranu i prislanja se uz tuber maxillaris i pruźa se krozfissura pterygomaxillaris u fossa pterygopalatina

pterigopalatinski deo: stiće odnose sa n. maxillaris i pterigopalatinskimganglionomboćne grane daje (12 grana i to 4 u svakom topografskom delu)

vilić ni deo

• a. auricularis profunda (art. temporomandibularis meatus acusticusext.)

• a. tympanica anterior (ulazi u bubnu duplju preko fissurapetrotympanica)

•

a. alveolaris inferiorkoso naniźe između m. pterygoideus med. i ramus mandibulae zajednosa




n. alveolaris inf. ulazi kroz foramen mandibulae u canalis mandibulaepraćena venama pratiljama i na kraju ovog kanala se raćva u dvezavr ś ne grane:- a. mentalis (izlazi kroz foramen mentale zajedno sa n. mentalis)- a. incisiva (ostaje u telu donje vilice produźava se i spaja sa

arterijom suprotne strane u predelu srediśne linije, vaskularizujesekutiće)

bo ć ne grane- r. mylohyoideus (odvaja se pre ulaska u canalis mandibularis silazi

niz sulcus mylohyoideus- rr. dentales (odvajaju se u vilićnom kanalu za vaskularizaciju zuba)

• a. meningea mediapruźa se naviśe prema krovu infratemporalne jame i kroz foramenspinosum ulazi u lobanjsku duplju i provlaći se između tvrde moźdanicei unutraśnje strani skeleta lobanje gde utiskuje sulci arteriales, prema

prednjem donjem uglu parietalne kostigde se raćva u 2 zavrśne grane:- r. frontalis- r. parietalis

- r. petrosus (hiatus canalis n. petrosi majoris)- a. tympanica superioris (hiatus canalis n. petrosi

minoris)

pterigoidni deo

• a. massetericapruźa se upolje preko icisura mandibularis zajedno sa n. masseteicus iulazi u m. massetericus preko svoje duboke strane

• aa. temporales profundaenajćeśće dve (zadnja i prednja) ispod m. temporalis

• rr. pterygoidei

• a. buccalisnaniźe, unapred i upolje, zajedno sa n. buccalis, do povrśne strane m.buccalis

pterigopalatinski deo

• a. alveolaris superior posteriorpruźa se naniźe i unapred, priljubljena uz tuber maxillae daje viśe

bo ć nih grana:- spoljaśne grane




silaze niz tuber maxillae, podeljene u mnogobrojne granćice zavaskularizaciju

pokosnice gornje vilice, desni, sluzokoźu obraza i m. buccinator- rr. dentales

prolaze kroz foramina alveolares na tuber maxillae i ulaze u

alveolarne kanale• a. infraorbitalis

prolazi, zajedno sa n. infraorbitalis, kroz fissura orbitalis inferior i ulazinajpre u sulcus infraorbitalis i zatim canalis infraorbitalis i napuśtakanal kroz foramen infraorbitala gde se zavrśava mnogobrojnimgranamabo ć ne grane- aa. alveolares superiores (odvajaju se u infraorbitalnom kanalu i

silaze niz prednji zid vilićnog sinusa gde daju:- rr. dentales (gornje sekutiće i oćnjake)

•

a. canalis pterygoidei • a. palatina descendens

nastaje u pterigopalatinskoj jami spuśta se naniźe i ulazi u canalispalatinus majusizlazi kroz foramen palatinum majus na donjoj strani i pruźa sehorizontalno napredsmeśtena u spoljaśnjem źlebu (sulci palatini) i dospeva do fosse incisivegde se anastomozuje sa aa. nasales posteriores septi- aa. palatinae minores prolaze kroz foramina palatina minora

zavrśna grana

a. sphenopalatinanapuśta pterigopalatinsku jamu kroz foramen sphenopalatinum i ulazi unaosnu dupljugde se deli u sledeće grane:

• aa. nasales posteriores (sluzokoźu spoljaśnjeg zida nosne duplje)• rr. septales posteriores (sluzokoźu septi nasi)

A. CAROTIS INTERNAsnabdeva krvlju mozak i ćulo vida




putod svog poćetnog dela (gornja ivica tiroidne hrskavice grkljana) arterija sepenje boćno od źdrela kroz laterofaringealni prostor do baze lobanje gdeulazi u karotidni kanal i dospeva u lobanjsku duplju gde leźi u sulcuscaroticus smeśtena u kavernoznom sinusu (boćno od tela sfenoidne kosti)

probija tvrdu moźdanicu na gornjem zidu kavernoznog sinusa i zavrśava sesvojim 4 granama na donjoj strani mozga1. krivina : u svom poćetnom delu prelazeći sa spoljaśne na unutraśnjustranu

a. carotis ext.2. krivina : ispod baze lobanje pre ulaska u canalis caroticus3. krivina : smeśtena u samom karotidnom kanalu4. krivina : oblika poloźenog slova S, u śupljini kavernoznog sinusa5. krivina : pri izlazka iz kavernoznog sinusaodnosiu vratu: najpre spolja a zatim unutra od a. carotis ext. napred: stiloglosni istilofaringealni miśić / pozadi: proc. transversi i mm. prevertebralisunutra: źdrelu / spolja: v. jugularis i n. vaguslaterofarigealnom prostoru: penje se kroz retrostiloidni deo u kojemstiće odnose sav. jugularis int., n. glossopharyngeus, n. vagus, n. accessorius, n.hypoglossusi na zadnjem zidu prostora sa stablom vratnog simpatikusa, gornjimganglionomu karotidnom kanalu: okruźena je plexus venosus caroticus internus isimpatićkim spletom plexus caroticus internus / u uspravnom delu sa

paries caroticus (prednji zi cavitas tympanica)u lobanjskoj duplji: smeśtena u kavernoznom sinusu zajedno sa n.abduscens (spolja)spolja u duplikaturi tvrde moźdanice nalaze se: n. oculomotorius, n.trochlearis,n. ophtalmicus, n. maxillarispo izlasku iz kavernoznog sinusa arterija se nalazi unutra od proc.clinoideus ant.ukr ś taju ć i spolja ś nju stranu n. opticusazavrśne grane• a. cerebri anterior (spaja se sa suprotnom stranom pomoću a.

communicans ant.)• a. cerebri media (ulazi u fossa lateralis)• a. communicans posterior (spaja se pozadi sa a. cerebri post / grana

a. basilaris)• a. choroidea (ulazi u ventriculus lateralis velikog mozga)

circulus arteriosus cerebri (Willis)śestougaona dvostruka anastomoza koja spaja leve i desne zavrśne granea. caroticae internae i zavrśne grane a. vertebralis (a. basilaris)




boćne granea. ophtalmicaodvaja se odmah posle izlazka a. carotis int. iz kavernoznog sinusa pruźa

se spiralno oko n. opticus unapred i ulazi zajedno sa źivcem kroz canalisopticus u oćnu dupljugde u predelu gornjeg unutraśnjeg ugla daje svoje zavrśne graneboćne grane• a. centralis retinae

probija omotaće n. opticus i ulazi u sam źivac skojim ulazi u retinu• a. lacrimalis

pruźa se unapred i upolje preko gornjeg dela spoljaśnjeg zida orbite svedo gl. lacrimalis

• aa. ciliares posteriores breves

ima ih oko 10-15 pruźaju se unapred i oko n. opticusa probijajubeonjaću i ulaze u sudovnjaću• aa ciliares posteriores longae (iris i corpus cilliare)

ima ih dve spoljaśnja i unutraśnja probijaju zadnji zid beonjaće i prolazezatim kroz spoljaśni sloj sudovnjaće i dolaze do duźice

• aa. cilliares anterioresima ih 5-6 odvajaju se od brojnih miśićnih grana a. ophtalmica

• a. supraorbitalis (pokretaće jabućice)odvaja se pre ukrśtanja gornje strane n. opticusa pruźa se unapredispod krova orbite napuśtajući je preko incisura supraorbitalis (iliforamen supraorbitalis)

• a. ethmoidalis posterior (bulbus olfactorius)pruźa se ka unutra i ulazi u prednju lobanjsku jamu preko foramenethmoidale posterior, i zavrśava se u predelu laminae cribrosae

• a. ethmoidalis anteriorkao i prethodna samo śto napuśta orbitu preko foramen ethmoidaleanterior

• aa. palpebrales medialesnajćeśće dve (gornja idonja) koje se odvajaju u predelu gornjegunutraśnjeg ugla orbite i odlaze u gornji i donji kapak, obrazuju zajednosa aa. palpebrales laterales (grane a. lacrimalis) arcus palpebralis

superior et inferior• a. supratrochlearis

napuśta orbitu preko incisura frontalis na gornjoj ivici aditus orbite dajegranćice za ćeonu kost i meke delove tog predela

zavrśne grane• a. dorsalis nasi

a. ophtalmica menja svoj naziv u predelu gornjeg unutraśnjeg uglaorbite napuśta orbitu i prelazi na dorsum nasi gde se anastomozuje saa. angularis




A. SUBCLAVIAvaskularizuje delove vrata, mozga i thoraxaputcelim tokom svoga puta leźi u horizontalnoj ravni gornjeg otvora thoraxa i nabazi vrata leva arterija pruźa se najpre naviśe do gornje g otvora thoraxaodakle ima isti put kao desna, koji je oblika luka konvexnog nagoreobuhvatajući vrh plućne aramice i 1. rebroodnosiprolazi kroz zadnji skalenski otvor tj. između prednjeg i srednjegskalenskog m.podeljena je u tri topografska dela

preskalenski (do unutraśnje ivice prednjeg skalenskog m.) napred : jepokrivaju unutraśnji deo claviculae i donji delovi sternocleidmastoideusa,sternohioidnog i sternotiroidnog m. dublje od ovog sloja je pokrivaju v.subclavia i angulus venosusnajdublje neposredno uz arteriju nalazi se sloj źivaca ćiji je odnos razlićitna levoj i desnoj strani. prednju stranu desne ukr ś taju : n. vagus, n.laryngeus recurrens (obuhvata odozdo) n. phrenicus, ansa subclaviavratnog simpatikusa (obuhvata odozdo)na levoj strani n. vagus priljubljen uz a. carotica communis ne dodirujući a.subclavia

n. laryngeus recurrens prolazi na izvesnom rastojanju ispred a. subclaviapozadi : u odnosu sa ganglionom cervicothoracicum (stellatum) i proctransversus C7unutra : poćetni deo a. carotis communis, spolja : međuskalenski deoarterijeme đ uskalenski deo napred: m. scalenius anterior (odvaja art. od v.subclavia)pozadi : m. scalenius medialis i grane plexus brachialis gore : plexusbrachialisdole : na kubetu plućne maramice i u sulcus a. subclaviae 1. rebravanskalenski deo je povrśinski, leźi u fossa supraclavicularis major,

pokriven platizmom i laminom superficialis i pretrachealis fascije cervicalisispred : nalazi se v. subclavia gore : plexus brachialis dole 1. rebroboćne granea. vertebralisodvaja se sa gornje strane i pruźa se uspravno naviśe između skalenskih ipredkićmenih m. do proc. transversus C7, u predelu karotidne kvrge C6ukrśta zadnju stranu a. thyroideae inferior i ulazi u foramen processustransversus, pośto prođe atlasa postaje horizontalna i leźi u sulcus a.vertebralis na zadnjem luku atlasa ovaj deo je smeśten na dnu Arnoldovogpotiljaćnog trougla, obuhvata poboćnu masu atlasa, zatim probija

membranu atlantooccipitalis posterior i tvrdu moźdanicu i kroz foramenmagnum ulazi u lobanju gde se penje uz clivus i spaja sa arterijomsuprotne strane dajući zavrśnu granu a. basilaris




boćne grane (u vratu)• rr. spinales (ulaze u kićmeni kanal i vaskularizuju kićmenu moźdinu i

omotaće)boćne grane (u lobanjskoj duplji)

• a. spinalis posterior

napuśta lobanjsku duplju kroz foramen magnum i silazi niz zadnjomstranom kićmene moźdine paralelno sa granom suprotne strane sve donjenog kraja

• a. spinalis anteriorsilazi koso naniźe i unutra i spaja se sa art. suprotne strane napuśtalobanju kroz foramen magnum i silazi niz fissura mediana anterior donjenog donjeg kraja

• a. inferior posterior cerebelli (upolje i unazad snabdeva donju stranumalog mozga)zavrśna grana•

a. basilarisnastaje u predelu zadnje ivice pons-a pruźa se unapred i naviśe izmeđuclivusa i ponsa gde se raćva u dve zavrśne grane

boćne grane- a. inferior anterior cerebelli- a. labyrinthi (ulazi u meatus acusticus int. i ulazi u labyrinth)- aa. pontis- a. superior cerebelli

zavrśne grane- a. cerebri posterior (leva i desna, ućestvuju u circulus arteriosus

cerebri)

a. thoracica internavidi anat. thorax

truncus costocervicalissa zadnje strane a. subclaviae i pruźa se unazad do vrata 1. rebra gde seraćva u dve zavrśne grane • a. cervicalis profunda (naviśe između m. 3. i 4. sloja zadnje strane

vrata do axisa)• a. intercostalis suprema (vaskularizuje prva tri međurebarna

prostora)

truncus thyreocervicalisodvaja se sa gornje strane i pruźa se naviśe gde se ubrzo raćva na svoje 4grane• a. thyroidea inferior

uspravno naviśe ispred i spolja od a. vertebralis do nesto ispodkarotidne kvrge gde skreće horizontalno unutra i ukrśta prednju stranua. carotis communis i zadnju stranu a. vertebralis zavrśava se u predeludonjeg kraja gl. thyroideae

boćne graneućestvuju u vaskularizaciji okolnih miśića i organa źdrela, jednjaka,grkljana, duśnika

- a. laryngea inferior (anastomozuje se sa a. laryngeasuperior)zavrśne grane (u bliskom odnosu sa n laryngeus recurrens)




• a. cervicalis ascendensuspravno naviśe preko prednje strane m scalenius ant. do C3 ili C2

• a. cervicalis superficialisporećno preko regio colli lateralis (3-4 cm iznad claviculae) u boćnompredelu pokrivena platizmom i laminom superficialis, zavrśni deo ulazi u

m. trapezius• a. suprascapularis

horizontalno upolje ispod prethodne i dospeva do gornje ivice lopatice upredelu incisurae scapulae prelazi na zadnju stranu

a. transversa cervicisnajlateralnija i jedina boćna grana a. subclaviae vanskalenskog delapruźa se upolje između a. cervicalis superficialis i a. suprascapularisprelazi poprećno preko donjih delova m. scalenius ant. i medialis probijaplexus brachialis i dospeva do gornjeg ugla lopatice gde se raćva u dvezavrśne grane:

• r. superficialis (provlaći se između m. spleniusa i m. levator scapulae)• r. profundus (silazi duź unutraśnje ivice lopatice i zavrśava se u m.

latissimus dorsi)

Venske pritoke sinusa tvrde moźdanice

v. ophtalmica superiorpoćinje u predelu gornjeg unutraśnjeg ugla orbite gde se anastomozuje sa

v. angularis, pruźa se unazad i unutra ispod krova orbite ukrśta n. opticus,prolazi krot fissura orbitalis superior i uliva se u prednji kraj kavernoznogsinusaboćne pritoke- v.centralis retinaev. ophtalmica inferiornastaje u predelu donjeg unutraśnjeg ugla orbite, pruźa se koso unazad iunutra preko poda orbite, prolazi kroz fissura orbitalis superior i uliva se iliu v. ophtalmica sup. ili u prednji kraj sinus cavernosus, preko malihanastomoza vezana za plexus pterygoideusvv. labyrinthi

prolaze kroz meatus akusticus internus i ulivaju se u donji petrozni sinusv. canaliculi cochleaeulivaju se bilo u sinus petrosus inf. bilo u bulbus superior v. jugularisvv. diploicaeskupljaju krv iz spongioznog tkiva kostiju calvariae, ulivaju se bilo u venskesinuse bilo na spoljaśnjoj povrśini kostiju lobanje, spajaju povrśinskevanlobanjske vene sa sinusima (prenos gnojnih procesa)vv. emissariaekratki venski kanali ili spletovi koji uspostavljaju komunikaciju izmeđupovrśinskim vanlobanjskim venama i sinusima

- v. emissaria parietalis- v. emissaria mastoidea- plexus venosus canalis hypoglossi




- plexus venosus foraminis ovalis- plexus venosus caroticus internusvv. meningeae mediaepolaze od sinus sagittalis sup. prate istoimene arterije i silaze premaforamen spinosum i pre napuśtanja lobanjske duplje sjedinjuju se u jedno

stablo koje se ulivaju u plexus pterygoideusvv. cerebri (nemaju srednji miśićni sloj (tunica media) ni zaliske)povr ś inskeuglavnom upravljene prema sinus sagittalis sup.- vv. superiores cerebriima ih oko 12-15- vv. inferiores cerebri- v. mediae superficiales cerebrileźi u sulcus lateralis hemisfere velikog mozga prateći a. media cerebri- v. basalisnastaje na donjoj strani mozga u predelu substantia perforata anterior,prelazi preko crus cerebri i uliva se u vv. internae cerebri- vv. superiores hemispherii cerebelli (ulivaju se u sinus rectus)- vv. inferiores hemispherii cerebelli (ulivaju se u sinus transversus ilioccipitalis)

duboke- v. magna cerebriglavno sabirno stablo, koje nastaje spajanjem leve i desne vv. internaecerebri ispod splenium corporis callosi, pruźa se unazad do svog spoja sasinus sagittalis inf. gradeći snjim sinus rectus

- vv. internae cerebrinastaju u pedelu foramen interventriculare, pruźaju se unazad preko krovatrećeg ventrikula

Boćne pritoke v. jugularis internaevv. pharyngealespolaze iz venskog spleta zida pharynx-a, ulivaju se od gornjneg prośirenjasve do blizu uśća tirolingofacialnog stablav. facialisodgovara istoimenoj arteriji, od gornjeg unutraśnjeg ugla orbitedijagonalno preko lica do prednje strane vrata gde se uliva u unutraśnju

jugularnu venu, poćetni deo,v. angularis anastomozuje se sa v. ophtalmica superior (prenos gnojnihprocesa sa lica u kavernozni sinus) menja naziv u v. facialis u predelunosnog krilca, prelazi u predelu donjeg dela prednje ivice maseterićnog m.preko donje ivice tela mandibulae i ulazi u vrat gde prelazi prekospoljaśnje strane gl. submandibularis i u visini cornu major osis hyoideispaja sa v. retromandibularis u jedno kratko stablo u koje se najćeśćeulivaju i v. lingualis kao i v. thyroidea superior (truncus thyrolingofacialis)ovo stablo leźi povrśinski ispod platizme i nakon ukrśtanja a. carotis ext. etint. spreda se uliva u v. jugularis int.

bo ć ne pritoke na licu- vv. supratrochlearis- v. supraorbitalis (ispod koźe ćela i ulivaju se u v. angularis)




- vv. nasales externae- vv. palpebrales superiores- v. labialis superior et inferior- rr. parotidei- v. profunda faciei (anastomoza između v. facialis i plexus

pterygoideus)u vratu- v. palatina externa- v. submentalis

v. retromandibularisnastaje u gornjem delu parotidne źlezde, ispred i ispod uśne śkoljkespajanjem vv. temporales superficiales i vv. maxillares,silazi niz zadnju ivicu ramus mandibulae povrśnije od a. carotis ext. izlazi upredelu angulus mandibulae iz parotidne loźe i spaja se u visini cornumajus sa v. facialis zajedno sa drugim venama tirolingofacialno stablo.poćetni deo ove vene spaja se pomoću kratkog anastomotićnog kanala sav. jugularis externae, jaćina ovog stabla određuje poćetak spoljaśne jugularne vene

v. ligualisnastaje spajanjem vv. dorsales linguae, v. comitans n. hypoglossi i v.profunda linguae, u blizini zadnje ivice m. hyoglossus- vv. dorsales linguae

polaze iz podsluzokoźnog venskog spleta radix liguae, pruźaju se naniźedo blizu zadnje ivice hioglosnog m. gde se spaja sa ostalim venama- v. comitans n. hypoglossi (njaća)nastaje u blizini vrha jezika kao v. sublingualis koja se pruźa ispodsluzokoźe donje strane jezika i u blizini prednje ivice hioglosnog m. izlazikroz prostor između milohioidnod i hioglosnog m. na njegovu spoljaśnustranu gde menja naziv uv. comitans n. hypoglossi, pruźa se horizontalno unazad uz donju ivicustabla n. hypoglossus- v. profunda linguaeznatno manja od prethodnih, pruźa se od vrha unazad ispod hioglosnog m.

do njegove zadnje ivice gde se spaja sa ostalimv. thyroidea superior jedina od tri śtitna vena koja prati odgovarajuću istoimenu arteriju, pruźase naviśe i upolje i ukrśta stablo a. carotis communis i uliva se najćeśće utirolingvofacialno stablo (prikuplja krv iz gornjeg dela śtitne źlezde,grkljana, duśnika, jednjakavv. thyroideae mediaeprikuplja krv iz srednjeg dela śtitne źlezde i delimićno iz grkljana i duśnikauliva se u donji deo unutraśnje jugularne vene.

v. subclavia (vidi gornji extremitet)




SISTEM V. JUGULARIS EXTERNAEstablo poćinje u parotidnoj loźi gde moźe imati dvojaki poćetak duboki ilipovrśinskipovrśinski nastaje (slaba anastomotićna veza v. retromandibulais) spajanjemv. occipitalis i v. auricularis posterior, u gornjem delu prednje ivice m.

sternocleidomastoideus (iza i iznad angulus mandibulae)duboki nastaje spajanjem vv. temporales superficiales i vv. maxillares i to ugornjem delu samog tkiva gl. parotideaezavrśava se iza art. sternoclaviculare gde se uliva u angulus venosus ili u jednim od vena koji izgrađuju taj ugaoput i odnosipruźa se koso naniźe i unazad napuśta parotidnu loźu i ukrśta povrśnu stranum. sternocleidomastiodeus, tu je vena pokrivena samo platizmom i koźom,zatim prelazi uregio cervicalis lateralis gde postaje dublja probijajući superficialni i

pretrachealni list fascije cervicalissobzirom na dva naćina njenog nastnka poćetne grane su :v. occipitalis - v. auricularis prosterior (povrśni)vv. temporales superficiales - vv. maxillares (duboki)

poćetne grane v. jugularis ext.v. occipitalisnastaje iz potkoźne venske mreźe potiljaćnog predela pruźa se vijugavounapred i naniźe do prednje ivice m. sternocleidomastoideus gde se spajasa v. auricularis posterior gradeći sa njom v. jugularis ext. ili se u nju ulivakao boćna pritokav. auricularis posteriornastaje iz povrśinske mreźe iza uśne śkoljke, silazi niz źlebom izmeđuzadnje strane uśne śkoljke i proc. mastoideus nastavljajući svoj put doprednje ivice sternokleidomastoidnog m.vv. temporales superficialesskuplja krv iz regio temporalis, uśne śkoljke, deo koźe lica i parotidneźlezde,

ima ih 2-3 u poćetnom delu, spajaju se neśto iznad arcus zygomaticus u jedno stablo koje se pruźa źlebom ispred uśne śkoljke gde je u odnosu saistoimenom arteriom in. auriculotemporalis (od nazad ka napred NVA)zavrśni deo je dubok i nalazi se u gornjem delu parotidne źlezde u visinicollum mandibulae, gde se spaja sa zavrśnim stablom v. maxillares skojimgradi bilo v. retromandibularis ili poćetak spoljaśne jugularne venevv. maxillarespruźaju se od pterigoidne jame do parotidne loźenastaju spajanjem vena pratilja boćnih grana zavrśnog dela a. maxillariskao ivena nosne duplje, u pterigopalatinskoj jami, pruźaju se upolje i ulaze

u infrateporalnu jamu gde obrazuju pterigoidni splet, u spoljaśnjem deluinfratemporalne jame iz ovog spleta se izdvajaju ponovo dve v. maxillares




koje se pruźaju upolje i prelaze iza collum mandibulae u parotidnu loźu igornji deo parotidne źlezde- plexus pterygoideusleźi u masnom tkivu infratemporalne jame i oblaźe strane (prednju-spoljaśnju i zadnju- unutraśnju) m. pterygoideus lateralis

boćne pritoke- vv. meningeae mediae (izlaze iz lobanje kroz foramen

spinosum)- vv. temporales profundae (krv iz m. temporalis)- vv. articulares teporomandibulares- vv. tympanicae- plexus venosus foraminis ovalis (vv. emissariae- plexus venosus caroticus internus (vv. emissariae)

anastomoze posebnih grana- v. facialis- v. profunda faciei (kao i vene koje prolaze kroz fissura orbitalis

inf.)- sinus cavernosus (preko gore navedenih emisarnim venama)

prenos zapaljenje sa infratemporalne jame na sinuse imoźdane

omotaće- sinus sagittalis sup. (preko vv. meningeae mediae)

boćne pritoke v. jugularis ext.v. suprascapularisvv. transversae cervicisove dve vene se obićno spajaju u jedno kratko stablo pre no śto se ulivajuu donji deo spolj. jugularne vene. a katkad se ulivaju i u v. subclaviau slu ć aju dubokog po ć etka prima kao pritoke i- v. occipitalis- v. auricularis post.anastomoze (pored već opisanih, koje imaju njene boćne grane)

- v. facialis- v. jugularis anterior (viśe kanala)- v. cephalica (bilo ispod bilo iznad claviculae)

v. jugularis anteriorleva i desna izdvajaju se iz potkoźne venske mreźe ispod brade, pruźaju seniz prednju stranu vrata u duplikaturi laminae superficialis fasciaecervicalis, (mogu biti i spojene) ca. 2 cm iznad gornje ivice manubriumavena probija povr ś inski list fascije i ulazi u među fascijalni suprasternalniprostor gde su obe vene spojene arcus venosus juguli (neposredno iznad

manubriuma) zatim naglo skreće upolje i uliva u angulus venosus.v. vertebralis




nastaje iz plexus venosus supoccipitalis (između os occipitalis i arcus post.atlantis)prati istoimenu arteriju kroz foramina transversaria, između C6 i C7 skrećenaglo unapred i uliva se u angulus venosuspritoke : plexus venosi vertebrales ext. et int.

v. cervicalis profundanastaje iz plexus suboccipitalis silazi vijugavo prateći istoimenu arterijuizmeđu dubokih m. zadnje strane vrata i pri bazi vrata skreće naglo upoljei uliva se u angulu venosus

v. thyroidea inferiornastaje spajanjem 2-3 vene koje izvode krv iz donjeg dela śtitne źlezde,grkljana, dusnika i jednjeaka, silaze niz prednju stranu duśnika i u gornjemdelu gornjeg mediastinuma spajaju se u zajednićko stablo donje śtitneźlezde koji se najćeśće uliva u brachicephalićno stablo

NN. CRANIALES

nn. olfactorii I (senzitivno-ćulne grane)tj. grupa tankih amijelinskih nervnih snopića kojih ima oko 20-30 na svakojpolovini nosne duplje, polaze sa bipolarnih (receptornih) ćelija smeśtenih usluzokoźi regio olfactoria tj. krov nosne duplje, concha nasalis sup. i gornjideo septum nasi,pruźaju se naviśe kroz otvore laminae cribrosa i zavrśavaju se na donjojstrani bulbus olfactorius koji pripada rhinencephalon-u

n. opticus II (senzitivno-ćulni)tj. ustvari produźetak diencephalon-a koji se zajedno sa svojim omotaćimaprikljućuje oćnoj jabućicigrade ga aksoni ganglijskih ćelija koje obrazuju stratum ganglionare n.optici u retinipolazi od papillae n. optici na mreźnjaći, probija sudovnjaću i beonjaću iulazi u orbitu gde se pruźa vijugavo kroz masno tkivo, 10-15 mm iza oćne jabućice ulazi u źivac a. centralis retinae zatim źivac napuśta orbitu krozcanalis opticus gde je u odnosu sa a. ophtalmica (ispod źivca) i ulazi u

srednju lobanjsku jamu gde se zaveśava na spoljaśnjem prednjem krajuchiasma opticum koja leźi u sulcus chiasmatisomotaće




vagina externa n. optici gradi dura mater encephalivagina interna n. optici grade arachnoidea mater i pia mater encephaliizmeđu omotaća nalaze se spatia intervaginalia od kojih je najbitnijiprostor između arachnoidea mater i pia mater jer predstavlja prednjiproduźetak subarachnoidealnog prostora koji je ispunjen liquor

cerebrospinalis

n. oculomotorius III (motorni sadrźi i parasimpatićka vlakna)inerviśe poprećnoprugaste miśiće orbite sem m. rectus lateralis i m.obliquus superiorpolazi od motornih jedra (nucl. oculomotorii et nucl. oculomotoriusaccessorius)izlazi na prednjoj strani mesencephalon-a pruźa se najpre kroz zadnjulobanjsku jamu između a. cerebri posterior (gore) i a. superior cerebelli(dole) zatim prelazi u srednju l. jamu najpre preko gornjeg zida

kavernoznog zida a dalje unapred kroz spoljaśni zid i to između dva listatvrde moźdanice gde se nalazi inad n. trochlearis in. ophthalmicus-a a neśto spolja od a. carotis int. i n. abduscens-a kojiprolaze kroz sami kavernozni sinus, zatim ulazi kroz unutraśnji śiri deofissura orbitalis sup. u orbitu i deli se u dve zavrśne grane:r. superior (m. rectus superior i m. levator palpebrae superioris)r. inferior (m. rectus medialis et inferior i m. obliquus inferior)

- parasimpatić ka vlakna odlaze preko radix oculomotoria u ganglionciliarekoji je pridodat n. ophtalmicus-u

- iz ciliarnog gangliona polaze nn. ciliares breves koji inerviśu glatke

miśićem. sphincter pupillae i m. ciliaris (akomodacija soćiva)

n. trochlearis IV (motorni)inervise m. obliquus superior, polazi od svog jedra nucl. n. trochlearis i kao jedini kranialni źivac izlazi iz mozga sa njegove zadnje strane neposrednoiza colliculi inferiores srednjeg mozga (mesencephalon) pruźa se najpreupolje i zatim koso unapred prelazi preko spolj. strane crus cerebri i dolazi

na donju stranu mozga gde probija tvrdu mo ź danicu i ulazi u spoljaśni zidkavernoznog sinusa gde je u odnosu sa n. oculomotorius (gore) n.ophthalmicus (dole), po izlasku iz sinusa prolazi kroz fissura orbitalissuperior u orbitu i zavrśava se na zadnjem kraju m. obliquus sup.

n. trigeminus V (meśovit, prima vegetativna vlakna poreklom VII iIX )izbija na bo ć noj strani ponsa pomoću dva korena (radix motoria et radix sensoria)koja priljubljena jedan uz drugi se pruźaju koso nagore upolje i unapredpreko gornje ivice partis petrosae i ulaze u cavum trigeminale u blizinivrha na prednjoj strani partis petrosa gde se nalazi ganglion trigeminale sasvojim pseudounipolarnim ćelijama, smeśten u kośtanom udubljenjuimpressio trigeminale.




trigeminalni ganglion oblika polumeseca sa svojom konkavnom ivicomokrenuta nagore i unazad prima ceo senzitivni koren trigeminusa, odkonvexne prednje donje ivice odvajaju se tri zavrśne grane trigeminusa.u pseudounipolarnim ćelijama gangliona se nalazi stvarni poćetaksensitivnog korena ćija vlakna saćinjavaju centralni nastavci, koren odlazi

zatim prema moźdanom stablu i sensitivnim jedrima (nucl. sensorius n.trigeminalis, nucl. spinalis n. trigeminalis i nucl. tractus mesencephali n.trigeminalis) u kojima se nalazi njegov stvarni zavrśetak periferni nastavci pseudounipolarnih ćelija saćinjavaju vlakna sensitivnihźivaca trigeminusaradix motoria prikljućuje se u celosti n. mandibularis pośto prethodnoprođe ispod trigeminalnog gangliona.

zavrśne grane (sve tri imaju po jedan pridodat ganglion)

• n. ophthalmicus V1 (sensitivan)

tj. najmedialnija i najviśa grana koja se pruźa unapred i naviśe krozspoljaśni duralni zid kavernoznog sinusa, zatim prolazi kroz fissura orbitalissuperior (najćeśće već podeljen u svoje tri zavrśne grane) i ulazi u orbitu. jaća boćna grana r. tentorii ide unazad i inerviśe tentorium cerebelli

zavrśne grane- n. lacrimalispruźa se koso unapred i upolje ispod krova orbite prema gornjemspoljaśnjem ugludeli se u dve zavrśne grane koje se ili zavrśavaju u suznoj źlezdi ili jeprobijaju i dospevaju do spolj. kraja gornjeg kapka,neposredno iza suzne źlezde daje r. communicans cum n. zygomatico,preko ove anastomoze u n. lacrimalis dospevaju parasimpatićka vlaknafacijalnog źivca iz pterygopalatinskog gangliona za inervaciju suzne źlezde

- n. frontalispruźa se direktno unapred neposredno ispod krova orbita a iznad m.levator palpebrae superior, 4-5 mm iza aditus orbite daje dve zavrśnegrane

- n. supraorbitalis inerviśe koźu ćela i gornji oćni kapak, dalje podeljen u dve grane

- r. lateralis koji napuśta orbitu zajedno sa a.supraorbitalis preko

incisura orbitalis- r. medialis zajedno sa a. supratrochlearis napuśta orbitu

prekoincisura frontalis

- n. supratrochlearis pruźa se koso unapred i unutra prema gornjem unutraśnjem uglu orbite,daje ogranke za koźu predela nosnog korena i gornjeg oćnog kapka

- n. nasociliaris




pruźa se unapred i unutra, prelazi preko gornje strane n. opticus i dospevado foramen ethmoidale anterius gde se deli u dve zavrśne graneboćne grane (nazad ka napred)

- r. communicans cum ganglione ciliarespruźa se unapred i upolje i ulazi u istoimeni ganglion

- nn. ciliares longi (najćeśće dve)probijaju beonjaću unutra od n. opticus ulaze u oćnu jabućicu i inerviśubeonjaću i sudovnjaću

- n. ethmoidalis posteriorpruźa se unutra i kroz foramen ethmoidale posterius ulazi u prednjulobanjsku jamu gde prelazi kroz jedan otvor laminae cribrosae dospevajućitako do krova nosne duplje gde inerviśe sluzokoźu ethmoidnih ćelija isfenoidnog sinusazavrśne grane

- n. ethmoidalis anteriorprolazi kroz foramen ethmoidale anterius u prednju lobanjsku jamu zatimkroz jedan otvor laminae cribrosae dospeva do krova nosne duplje gdesvojim granćicama inerviśe sluzokoźu prednjeg dela nosne duplje

- n. infratrochlearis pruźa se prema gornjem unutraśnjem uglu orbite gde daje ogranke zakoźu unutraśnjih delova gornjih i donjih oćnih kapaka, suznu kesicu, itunica canjunctiva(odgovoran za konjunktivalni refleks)

ganglion ciliarepripada autonaomnom nervnom sistemu pridodat je n. ophthalmicus a leźi

u oćnoj duplji na spolj. strani n. opticusapreganglijska vlakna :- r. communicans cum ganglione ciliare koji se odvaja od n.nasociliaris i dovodi simpatićka vlakna poreklom plexus caroticus int.preko anastomoze sa n. ophthal.- radix oculomotoria donosi parasimpatićka vlakna iz n.oculomotorius koja se u ganglionu prekidaju- r. simpathicus ad ganglione ciliare izdvaja se iz plexus caroticusint., prolazi kroz fissura orbitalis superiorpostganglijska vlakna- nn. ciliares breves, 5-6 pruźaju se unapred i grupisani oko n.opticusa, probijaju beonjaću i dovode sensitivna i autonomna vlakna oćnoj jabućici,parasimpatić ka vlakna inerviśu m. sphincter pupillae i m. ciliarissimpatić ka vlakna m. dilatator pupillae

• n. maxillaris V2 (sensitivan)

polazi od srednjeg dela Grasserovog gangliona, pruźa se kroz duralni zidkavernoznog sinusa, ispod i upolje od n. ophthalmicus, napuśta zatimsrednju lobanjsku jamu kroz foramen rotundum i ulazi u gornji deo fossa

pterygopalatina gde daje najveći deo svojih boćnih grana, zatim napuśtaovu jamu preko fissurae pterygomaxillaris i ulazi u infratemporalnu jamu




prislonjen uz gornji deo tuber maxillae, skreće unutra i kroz fissuraorbitalis inferior ulazi u orbitu kaon. infaorbitalis.boćne grane- r. meningeus

odvaja se u lobanjskoj duplji inerviśe srednji deo durae mater- n. zygomaticus odvaja se u pterigopalatinskoj jami i prelazi napred i upolje kroz fissuraeorbitalis inf. u orbitu gde dolazi preko donjeg spolj. zida orbite u kośtanicanalis zygomatici gde se deli kao i sami kanal na dve grane i to r.zygomaticofaciale ir. zygomaticotemporale izlaze kroz istoimene otvore i inerviśu susednedelove koźe,u orbiti na spoljaśnom zidu anastomozuje se sa n. lacrimalis preko r.communicans cum n. zygomatici- nn. pterygopalatini 2-3 grane pruźaju se naniźe i unutra prema pterygopalatinskom ganglionukao dovodne sensitivne grane kao śto i primaju 1-2 odvodne grane,najvaźnije granegrane za nosnu duplju ćiji najveći deo izlazi iz fosse pterigopalatine prekoforamen shenopalatinum u nosnu duplju:

- rr. nasales posteriores superiores lateralesinerviśu sluzokoźu gornje i srednje nosne śkoljke i odgovarajućeg meatusa

- rr. nasales posteriores superiores medialesinerviśu unutraśnji zid nosne duplje tj. septum nasi

- n. nasopalatinus

je najduźa grana ove poslednje grane i pruźa se diagonalno sa gornjegzadnjeg ugla septum nasi do donjeg prednjeg ugla gde ulazi u canalisincisivus i anastomozuje se sa źivcem suprotne strane kao i sa n. palatinusmajorgrane za meko i tvrdo nepce

- n. palatinus majorodvaja se od pterigopalatinskog ganglion pruźa se naniźe i ulazi u canalispalatinus major koji napuśta na spolj. zadnjem uglu os palatinum krozistoimeni otvor zajedno sa istoimenom arterijom s kojojm zatim prelazi nako ś tano nepce i pokriveni sluzokoźom se pru ź aju napred smeśteni ukośtanom źlebu do fossae incisivae gde se anastomozuje sa źivcem

suprotne strane kao i sa n. nasopalatinus, inerviśu sluzokoźu tvrdog nepcai unutraśnju stranu desni, u canalis palatinus majorodvajaju se rr. nasales posteriores inferiores za donju nosnu śkolku imeatus

- nn. palatini minoresnajćeśće dve, spuśtaju se zajedno sa n. palatinus major nizpterigopalatinsku jamu pa se zatim odvajaju i skreću koso naniźe i unazadi ulaze u canales palatini minorespreko kojih dospevaju do mekog nepca inerviśu sluzokoźu mekog nepca itonsilla palatina- rr. alveolaris superiores posteriores (molares)najćeśće dve odvajaju se u infratemporalnoj jami pruźaju se koso naniźe iulaze u foramina alveolaria na tuber maxillae koji vode u kośtane




alveolarne kanale i gde se anastomozuju sa ostalim zubnim granamagornjeg zubnog spleta.- n. infraorbitalisnajjaća grana koja pretstavlja zavrśnu granu n. maxillaris koja menja svojnaziv pośto prođe kroz fissura orbitalis inf., prolazi najpre kroz sulcus

infraorbitalis koji ponira i vodi u canalis infraorbitalis, (bliski odnos sa sinusmaxillaris) u toku svog puta kroz źleb i kanal daje boćne grane

- r. alveolaris superior medius (premolares)nestalna, silazi niz prednji a potom niz zadnji zid maxilarnog sinusa i upredelu korenova premolares spaja se sa plexus dentales superior

- rr. alveolares superiores anteriores (canini, incisivi)odvajaju se u samom infraorbitalnom kanalu i silaze niz posebne kanalićeu zidu prednjeg maxilarnog sinusa i iznad korenova sekutića se spajaju saplexus dentales superiornakon izlaska iz canalis infraorbitalis kroz foramen infraorbitalis

- rr. nasales externi (koźu boćne strane nosa)

- rr. nasales interni (prednji opnasti deo septum nasi)- rr. labiales superiores (gornju usnu)- rr. palpebrales inferiores (donji oćni kapak)

ganglion pteygopalatinumparasimpatićki ganglion pridodat n. maxillaris smeśten na zadnjem zidupterigopalatinske jame u levkastom udubljenju prednjeg otvorapterigoidnog kanalaispod i unutra od maxilarnog stablapreganglijska vlakna

- nn. pterygopalatini (sensitivna vlakna iz n. maxillaris)- n. petrosus major (grana n. facialis, parasimpatićka vlakna koja seprekidaju)- n. petrosus profundus (iz plexus caroticus int. simpatićka vl. kojaprolaze)ove dve poslednje grane dospevaju do gangliona kao n. canalispterygoidei jer ćim napuste lobanjsku duplju kroz foramen lacerum sesjedine i pruźaju kroz pterigoidni kanal do ganglionapostganglijska vlakna odlaze preko nn. pterygopalatini do:- n. zygomaticus r. communicans cum n. zygomatico n.

lacrimalis - rr. nasales posteriores superiores laterales et mediales(źlezde nosne duplje)- n. palatinus major et nn. palatini minores (gl. palatinae)

• n. mandibularis V3- inerviśe sva ćetiri mastikatorna miśića i iz njih izvedene miśiće (v.a.digastrikusa, m. mylohyoideus, m. tensor tympani, m. tensor veli palatini)




- sensitivni deo koźu donjeg dela lica, slepooćnog predela i spolj.uśnog kanala, sluzokoźu obraza donje usne, podjezićnog predela i prednjedve trećine jezika kao i donje desni i zube i deo tvrde moźdane opne,- preko anastomoza i gangliona reguliśe funkciju pljuvaćnih źlezda(parotidne, submandibularne i sublingvalne)

put i odnosipolazi iz prednje donje ivice Grasserovog gangliona gde mu se prikljućijemotorni koren, pruźa se koso unapred preko facies cerebralis velikog krilasfenoidne kosti do foramen ovale (bliski odnos sa plexus venosusforaminis ovalis) kroz koji napuśta srednju lobanjsku jamu i dospeva doinfratemporalne jame u kojoj se pruźa uspravno naniźe pozadi m.pterygoideus lateralis i deli na dve zavrśne graneispod foramen ovale uz unutraśnju stranu n. mandibularisa nalazi seganglion oticum koji mu je pridodatboćna grana- r. meningeus nastaje odmah po izlasku źivca kroz foramen ovale, vraća se u srednjulobanjsku jamu preko foramen spinosum i oźivćava deo tvrde moźdaniceprednje zavrśne grane (ca 10 mm ispod foramen ovale)- nn. temporales profundi (prednji, srednji, zadnji)pruźaju se horizontalno upolje napuśtaju infratemporalnu jamu i skrećunaglo naviśe u temporalnu jamu gde inerviśu m. temporalis

- prednji daje jednu boćnu granu n. pterygoideus lateralis - n. buccalis (jedini sensitivni prednje grane)nastaje zajednićkim stablom sa prednjim n. temporalis profundus idehorizontalno upolje i ispod krova infratemporalne jame između gornjeg i

donjeg snopa m. pterygoideus lateralis silazi zatim koso unapred prekopovrśinske strane m. buccinator i daje mnogobrojne zavrśne grane koje sedele na

- spoljaśne za koźu obraza- unutraśnje koje probijajau m. buccinator (ali ga ne inerviśu)za sluzokoźu obraza i zadnji deo spolj. strane desni

- n. massetericusnastaje zajednićkim stablom sa zadnjem n. teporalis profundus, pruźa se

upoljeiznad incisurae mandibularis i ulazi u masseterićni miśić preko svoje

duboke strane

zadnja zavr ś na grana- n. pterygoideus medialis pruźa se naniźe i ulazi u miśić- n. tensor veli palatinipruźa se unapred i ulazi u miśić- n. tensoris tympanipruźa se naviśe i unazad i ulazi u miśićposlednja tri źivaca nastaju iz zajednićkog stabla i predstavljaju iskljućivomotorne grane

- n. auriculotemporalisodvaja se pomoću dva korena obrazujući najpre prstenastu zamku oko a.menigeae mediae da bi se zatim spojili, pruźa se horizontalno upolje i




unazad i u spoljaśnjem delu infratemporalne jame iza collum mandibulaeprelazi u parotidnu loźu gde pod pravim uglom skreće naviśe i prolazi krozźleb izmeđju tragusa i donjovilićnog zgloba, gde je u odnosu sa a. et vv.temporales superficiales koje i prati,dospeva do temporalnog predela i deli se u nekoliko zavrśne grane

boćne grane (nastaju uglavnom u blizini collum mandibulae)- rr. communicans cum n. facialis (ima ih 1-4)- rr. parotidei (dovodi parasimpat. vlakna poreklom n.glossopharyngeus)- nn. auriculares anterior (koźu tragusa)- n. meatus acustici interni (koźu ovog kanala)- r. membranae tympani (koźu bubne opne)u slepooćnom predelu- rr. temporales superficialespruźaju se zrakasto naviśe i inerviśu koźu temporalnog predela

- n. alveolaris inferior (jedina meśovita grana)inerviśe svojim motornim delom n. mylohioideus istoimeni miśić kao iv.a. digastrikusa (n. mylohioideus silazi unapred smeśten u istoimenomźlebu na unutraśnjoj strani tela mandibulae)sensitivni deo daje grane za inervaciju zuba i desni donje vilice, donje usnei koźe bradeputpruźa se naniźe i unapred prema foramen mandibulare najpre između

spolj. iunutraśnjeg m. pterygoideusa a potom između unutraśnje strane r.

mandibulae i m.pterygoideus med. (a. alveolaris inferior se pribliźava źivcu tek u bliziniforamen mandibulae) pruźa se kroz kośtani kanal (canalis mandibulae) ukojim je u bliskim odnosima sa korenovima zuba śto pri njihovoj ekstenzijimoźe da dovede do povrede źivca u canalis mandibulae daje mnogobrojnegrane za donje zube

- rr. dentales inferioresanastomose ovih grana kao i sa n. incisivus obrazuju plexus dentalis inf. izkojeg se odvajaju grane za okolno tkivo kao i za desni

- rr. gingivales inferioresu blizini foramen mentale daje svoje dve zavrśne grane

- n. mentalisnapuśta telo donje vilice kroz istoimeni otvor i inerviśe koźu brade isluzokoźu donje usne i spolj. stranu desni donje vilice

- n. incisivusostaje u telu donje vilice i zajedno sa istoimenom arterijom ulazi u canalisincisivusdaje grane za prednji deo plexus dentalis inferior




- n. lingualis (sensitivna grana)inerviśe sluzokoźu podjezićnog predela, prednje 2/3 jezika i unutraśnjustranu desniu infratemporalnoj jami anastomozuje se sa chorda tympani (grana n.facialis) preko koje prima parasimpatićka vlakna za inervaciju podvilićne i

podjezićne źlezde istom granom u suprotnom pravcu odlazegustoreceptorna vlakna iz papillae fungiformesn. lingualis-u je pridodat ganglion submadibulareputsilazi najpre sa n. alveolaris inf. kroz infrateporalnu jamu i postepeno seudaljava i pruźa se zatim horizontalno prema vrhu jezika smeśten u źlebuizmeđu jezika i desni pokriven sluzokoźom (moźe se lako pronaći unutarvrata 3. donjeg kutnjaka)pruźa se unapred iznad podvilićne a zatim podjezićne źlezde gde dajesvoje zavrśne grane - rr. lingualesboćne grane

- rr. isthmi fauciumsluzokoźu boćnog zida źdrelnog suźenja i nepćani krajnik

- n. sublingualissluzokoźu podjezićnog predela kao i gl. sublingualis

- grancice za desni

ganglion oticumprislonjen uz unutraśnju stranu n. mandibularisa odmah posle izlazka iz f.ovaledovodna vlakna

- granćice iz n. mandibularisa (sensitivni koren)- n. petrosus minor (dovodi parasimpatićka vlakna poreklomn. glossopharyngeusa i njegove grane n. tympanicus, vlakna se prekidajuu gangl.)- simpatićka granćica iz simpat. spleta oko a. meningeae mediaevlakna se ne prekidaju u gangl.odvodna- r. communicans cum n. auriculotemporalis (preko ove grane odlazeparasimpatićka sekretorna vlakna, preko rr. parotidei (n. auriculotemp.) doparotidne ź lezde

ganglion submandibularispridodat n. lingualis na kojem visi pomoću dovodnih vlaknadovodna preganglijska vlakna- granćice n. lingualisa (predstavljaju sensitivni koren)- chorda tympani dovodi parasimpatićka vlakna zajedno sasensitivnim korenom (prekidaju se)- simpatićka granćica koja se odvaja od spleta oko a. facialis i ćijavlakna prolaze neprekinuta kroz gangl.odvodna postganglijska vlaknaodlaze u podvilić nu i podjeziź nu pljuva ć nu ź lezdu




n. abducens VIpolazi iz motornog jedra (nucl. abducens) u ponsu a izlazi iz mozga saprednje strane u predelu fossa postpontina pruźa se unapred naviśe iupolje i između ponsa i clivusa probija tvrdu moźdanicu prelazi preko vrhapiramide slepooćne kosti i ulazi u zadnji kraj kavernoznog sinusa provlaćise kroz samu śupljinu spolja od a. carotis internae a po izlasku iz sinusanapuśta lobanjsku duplju i preko fissurae orbitalis sup ulazi u orbitu izavrśava se na zadnjem kraju m. rectus lateralis.

n. facialis VII (meśovita, motorna, sensitivna, parasimpat.)- motorna vlakna polaze iz nucl. facialis u mostu za potkoźne miśićevrata (platysma) i glave kao i stilohioidni m. , zadnji trbuh digastrićnog m.i m. stapedius (uzengije)- sensitivna vlakna ulaze u sastav n. intermedius VIIbis kojem jepridodat ganglion geniculi, ova vlakna su gustoreceptorna vlakna kojapolaze od papillae fungiformes preko n. lingualis, chordae tympanidospevaju do gangliona geniculi i preko n. intermediusa do mozga.stvarni poćetak sensitivnih vlakna nalazi se u pseudounipolarnim ćelijamagangliona geniculi, periferni nastavci odlaze preko n. lingualis i chordetympanido jezika a centralna vlakna preko n. intermediusa do mozga i to do nucl.solitarius koji predstavlja stvarni zavrśetak sensitivnih vlakna- parasimpatićka vlakna tj nishodna sekretorna vlakna poreklom iznucl. salivatoriusa superior odlaze preko n. petrosus major upterygopalatinski ganglion a odatle do suzne źlezde, źlezde nosne

duplje i pljuvaćne nepćane źlezdepreko chordae tympani i n. lingualis u ganglion submandibulare a zatim uglandulae submandibularis et sublingualisput i odnosin. facialis i spolja od njega n. intermedius polaze iz mozga kroz fossapostpontina, pruźaju se zajedno sa n. vetibulocochlearis unapred, upolje inaviśe do meatus acusticus int. prolaze zajedno kroz kanal sve do fundusagde se odvajajuna fundusu meatusa acustici int. n. facialis i n. intermedius zajedno ulaze ucanalis facialis smeśten u petroznom delu slepooćne kostikao i sam kanal pruźaju se horizontalno unapred i upolje izmeđju cochleae

i vestibuluma unutraśnjeg uha i dospevaju do prvog kolena (geniculumcanalis facialis) gde se nalazi sensitivni ganglion geniculineposredno ispred kolena nalazi se hiatus n. petrosis majoris (tj. prednjastrana piramide temporalne kosti)od prvog kolena VII i VIIbis su spojeni u jedno stablo i nastavljaju put krozcanalis facialis koji skreće pod pravim uglom upolje i unazad prelazi prekounutraśnjeg zida (paries labyrinthicus cavitas tympani) neposredno iznadpromontoriuma i fenestra vestibuli na ovom zidu prozurokuje horizontalnoispupćenje prominentia canalis facialis (na ovom mestu je zid veomaistanjen i zapaljenja srednjeg uha mogu da prouzrokuju paralizu n.facialisa)dospeva do svog drugog kolena koji se nalazi ispod ulaza u mastoidnupećinu (aditus ad antrum) na zadnjem zidu bubnje duplje




skreće skoro pod pravim uglom i silazi naniźe ispred antrum mastoideusaduź paries mastoideus bubne duplje do foramen stilomastoideum nadonjoj strani piramide slepooćne kostiulazi u parotidnu loźu i pruźa se koso unapred unazad i naniźe preko spolj.strane proc. styloideus i ulazi u parotidnu źlezdu kroz koju prolazi unapred

i upolje do lateralne strane v. retromandibularis odnosno v. jugularis ext. iraćva se u dve zavrśne grane.boćne grane (dele se na intrapetrozne i vanlobanjske)intrapetrozne- n. petrosus major (parasimpatićka grana)nastaje u visini geniculum canalis facialis i napuśta slepooćnu piramidukroz hiatus canalis nervi petrosi majoris, pruźa se preko prednje strane piramide smeśten u źlebu sulcus nervi petrosi majoris unapred i unutra i upredelu vrha piramide probija fibroznu hrskavicu koja zatvara foramenlacerumneposredno ispod foramen lacerum spaja se sa n. petrosus profundus(grana plexus caroticus int.) i nastaje n. canalis pterygoidei koji se pruźakroz istoimeni kanal i po izlasku se zavrśava u pterygopalatinskomganglionu kojim donosi simpatićka vlakna za suznu źlezdu i źlezdesluzokoźe nosne duplje i nepca- r. communicans cum plexu tympaniconastaje takođe u visini geniculum canalis facialis i predstavlja anastomozun. facialisa i plexus tympanicus- n. stapedius nastaje u trećem nishodnom delu i ulazi kao motorna grana u m. stapedius- chorda tympani

nastaje u trećem nishodnom delu ide unapred kroz posebni kośtani kanal iulazi u bubnu duplju gde se pruźa preko unutra ś nje strane bubne opne(između pars fiaccida i pars tensa) i na prednjem zidu bubne dupljenapuśta istu preko fissurae petrotympanicae i dospeva do infratemporalne jame gde silazi unutra od n. alveolaris inf. i a. maningeae mediae prilazećinajzad n. lingualis skojim se spajasadrźi parasimpatićka vlakna koja preko n. lingualis dospevaju doganglion submandibularesensibilna gustoreceptorna vlakna koja dolaze iz papillae fugiformes jezika(n lingualischorda tympanican facialisgangl. geniculiVIIbis

nucl.

solitarius)vanlobanjske grane- n. auricularis posterior (motorna)odvaja se neposredno ispod foramen lacerum pruźa se unazad i naviśeizmeđu zadnje strane uśne śkoljke i mastoidnog nastavka zajedno seistoimenom arterijom i inerviśe miśiće spolj. uha kao i venter occipitalis m.occipitofontalis-a- r. digastricus (motorna)pruźa se naniźe i upolje i ulazi u v.p. m. digasticus-a- r. stylohyoideus (motorna)

nastaje ili iz prethodne grane ili iz n. facialisa, inerviśe istoimeni miśićzavrśne grane (gornja i donja)




najćeśće nastaju na spolj. strani v. retromandibularis odnosno v. jugularisext. spajaju se oped i obrazuju u parotidnoj źlezdi plexus parotideus izkojeg se izdvajaju motorne grane n. facialisa

- rr. temporales

penju se kroz potkoźno tkivo uśnoj śkoljci slepooćnom predelu i ćelu(venter frontalis m. occipitofrontalis, m. orbicularis oculi, m. corrugatorsupercilii i m. depressor supercilii)- rr. zygomaticigranaju se ispod koźe koja pokriva zigomatićnu kost(m. zygomaticus major et minor)- rr. buccalesprelaze preko povrśinske strane m. massetera i i spod koźe(m. buccinator, veći deo gornje usne i miśiće nosa)- r. marginalis mandibulae(potkoźne miśiće donje usne i brade- r. collisilazi u vrat pozadi angulus mandibulae i daje grane za gornji deoplatysme, anastomozuje se sa rr. superiores (grane n. transversus colli)

n. vestibulocochlearis VIII (ćulni)sastoji se iz dva korena radix s.n. vestibularis i radix s.n. cochlearis koja suodvojena centralno kao i peroferno dok su između spojeni u zajednićkostablotremni ź ivac (vestibularis) prenosi utiske orientacije i ravnoteźepu ź ni ź ivac (koren) donosi mozgu zvućne utiske

putstablo napusta mozak kroz fossa postpontina i to spolja od n. abducens VI in. facialis VII, pruźa se unapred, upolje i naviśe i zajedno sa VII i VIIbis ulaziu meatus acusticus internus i pruźa se do njegovog dna (fundus meatusacustici) gde se deli na svoja dva korenavestibularnom korenu je pridodat ganglion vestibulare smeśten na nadnu m. a. i.u kojim se nalazi njegov stvarni poćetak (dendriti polaze iz vestibularnogdela opnastog unutraśnjeg uha (utriculus, sacculus, ductus semicirculare)dok se aksoni

pruźaju kao radix s. n. cochlearis do vestibularnih jedra u produźenojmoźdini i ponsu gde se nalazi njegov stvarni zavrśetak)po izlasku i z gangl. deli se u tri grane koje prolaze kroz posebne otvore nafundusu- n. utriculoampullaris (ulazi u trem kroz otvore na gornjem zadnjemkvadrantu)

- n. utricularis- n. ampullaris anterior- n. ampullaris lateralis

- n. saccularis (donji zadnji kvadrant)- ampullaris posterior (ulazi kroz posebni otvor u trem)

kohlearnom korenu pridodat je ganglion spirale cortii smeśten uspiralnom kanalu stoźera (canalis spinalis modioli) gde se nalazi njegov




stvarni poćetak (dendriti polaze iz kortijevog spiralnog organa u opnastompuźu dok aksoni obrazujuradix s. n. cochlearis koji se zavrśavaju u produźenoj moźdini i ponsa)na dnu m.a.i. probija se kroz prednji donji kvadrant i preko canaleslongitudinales modioles dospeva do canalis spiralis modioli

n. glossopharyngeus IX (meśovit)

motorna vl.: miśići mekog nepca i źdrelasensitivna vl.:sluzokoźu zadnje 1/3 jeźika, tonsilla palatina, meko nepce,źdrelo, srednje uho, gustoreceptorna vlakna (papillae vallate et foliate)parasimpatić ka vl.: upravljaju lućenjem parotidne źlezdeputpolazi i z sulcus lateralis posterior produźene moźdine, i odlazi zajedno sa

n. vagusom X i n. accesoriusom XI upolje i unapred preko tuberculum jugulare i napuśta lobanjsku jamu kroz foramen jugulare (kroz prednjiuzani deo)silazi niz retrostiloidni deo laterofaringealnog prostora zajedno sa X XI XIInn. c.skreće unapred obrazujući luk pribliźno paralelan n. hypoglossipruźajući se prema korenu jezika između m. stylopharyngei et m.stiloglossusgde se savrśava mnogobrojnim granama za sluzokoźu korena jezikaboćne grane:- n.tympanicus-jacobsonodvaja se ispod foramen jugulare pruźa se do canalicus tympanicus nadonjoj strani piramide s kojim dospeva u bubnu duplju gde se uz sulcuspromotorii na promontoriumu pruźa naviśe, i obrazujue plexus tympanicusu ćemu ućestvuju i nn. caroticotympanici (iz plexus caroticus internusa)iz plexus tympanicus-a odvajaju se grane za sluzokuźu srednjeg uha(cavitas tympanica, śupljine mastoidnog nastavka i eustachijeva sluśnatruba)plexus tympanicus prima i r. communicans cun plexutympanico (n.facialis)- n. petrosus minor

pruźa se naviśe do hiatus nervi petrosis minoris preko kojeg dospeva dodonje strane piramide na kojoj se smeśten u sulcus nervi petrosis pruźa dofissure sphenopetrosa preko koje napuśta lobanjsku duplju i odlazi uganglion oticumdovodećimu parasimpatićka vlakna koja preko n. auriculotemporalisodlaze u parotidnu źlezdu- r. sinus caroticus (viscerosensitivna vlakna)silazi niz a. carotis int. sve do sinus caroticus kao i glomus caroticuma,u slućaju povećanog arterijskog pritiska impulsi ovim putem dospevaju doproduźene moźdine gde se međuostalom nalazi i vazomotorni centar- rr. pharyngei

odlaze unutra prema źdrelu i anastomozuju se sa istoimenim granamavagusa i rr. laryngopharyngei vratnog simpatikusa plexus pharyngeus(inervacija veći broj miśića mekog nepca, źdrela kao i sluzokoźu źdrela)




- r. m. stylopharyngeiulazi u miśić preko spoljaśne strane- rr. tonsilaresslozokoźu nepćanog krajnika i źdrelnog suźenja (isthmus faucium)zavrśne grane (sensitivne)

zavrśava se ispod koźe korena jezika na unutraśnjoj strani styloglossnogmiśićapodelom u mnogobrojne grane (rr.linguales) koje inerviśu sluzokoźu izasulcus terminalis sve do blizu epiglottisa sadrźe i gustoreceptorna vlakna

n. vagus X (meśovit, motorna, sensitivna, parasimp.)motorna vlakna zajedno sa IX i XI inerviśu miśiće mekog nepca źdrela igrkljana

sensitivna vl. deo koźu spolj. uśnog kanala, deo tvrde moźdanicesluzokoźu źdrela, epiglotisa, grkljana, duśnika i digestivnog traktapridodata su mu dva gangliona superius (u visini foramen jugulare) etinferius (ispod processus transversus atlantisparasimpatićka vlakna vagus inerviśu srce kao i glatku muskulaturu iźlezde respiratornih i digestivnih organa.stvarni po ć etak motornih i parasimpatić kih grana se nalazi u nucl. dorsalisvagi u produźenoj moźdinistvarni po ć etak sensitivnih vlakna u pseudounipolarnim ćelijama svojihganglionastvarni zavr ś etak u sensitivnim jedrima nucl. solitarius i nucl. spinalis nervi

trigemini takođe smeśteni u produźenoj moźdiniput i odnosiizlazi zajedno sa IX i XI iz sulcus lateralis posterior produźene moźdinepruźju se unapred i upolje preko tuberculum jugulare i napuśtaju lobanjukroz prednji deo foramen jugulare silazi niz retrostiloidni deolaterofaringealnog prostora pozadi v. jugularis internaeneposredno iznad donjeg gangliona prilazi stablu vagusa r. internus (X)dovodeći mu motona vlakna za miśiće grkljana, źdrela i mekog nepcanastavlja put naniźe smeśten u omotaću (vagina carotica) dospeva dobaze vrata i prolazi ispred a. subclaviae u grudnu duplju gde se odnosi

laevog i desnog vagusa neśto razlikujun. vagus dexter: nakon ulazka u grudnu duplju ide ispred tr.brachiocephalicusa i upolje od arcus venae azygoz i ukrśta zadnju stranudesnog plućnog korena (radix pulmonis dexter) ispod kojeg skreće unutra iunazad i dospeva do zadnje strane jednjakan. vagus sinister: na ulazu u grudni koś nalazi se između a. carotiscommunis sinistra i a. subclaviae sinistra a ispred vagusa prolazi kosovena brachiocephalica sinistra, zatim ukrśta prednju stranu arcus aortae iprelazi na zadnju stranu levog plućnog korena (radix pulmoni sinister),skreće unutra i unapred i dospeva do prednje strane jednjakau donjoj polovini jednjaka oba vagusa obrazuju plexus oesphagus

boćne grane glave i vrata- r. meningeus




izlazi iz gangliona superior vagusa i vraća se nazad u lobanjsku duplju krozforamen jugulare i inerviśe delove tvrde moźdanice zadnje lobanjske jame- r. auricularisodvaja se od gornjeg gangliona i prolazi kroz kanalić u piramidi slepooćnekosti probija uśnu śkoljku ćiju koźu inerviśe kao i deo spolj. uśnog kanala

- rr. pharyngei (2-3)pruźaju se prema boćnom zidu źdrela i zajedno sa istoimenim granaman. glossopharyngeusa i rr. laryngopharyngei vratnog simpatikusa obrazujuplexus pharyngeusove grane sadrźe znatan deo accessornog źivaca ćiji se r. internus ucelosti prikljućuje, inervacija ovog podrućija vidi n. glossopharyngeusa (rr.pharyngei)

- n laryngeus superior (meśovita grana)pruźa se naniźe i unapred pozadi aa. carotis int. et ext. i na boćnom ziduźdrela u visini velikog roga hioidne kosti daje dve zavrśne grane

- r. externussilazi boćnom stranom m. constrictor pharyngis inf. do m. cricothyroideuskoga inerviśe daje i sensitivne grane za sluzokoźu infraglotićnog spratagrklj.

- r. internus (iskljućivo sensitivna)probija membranu thyroideu zajedno sa a. laryngea sup. i silazi niz grkljanispod sluzokoźe u recessus piriformis gde se odvajaju grane za sluzokoźudonjeg dela korena jezika i gornjeg i donjeg sprata grkljana kao igrkljanskog dela źdrela

- rr. cardiaci cervicales superiornastaju neposredno ispod prethodnog i ćak zajednićkim stablom pruźajuse naniźe duź a. carotis communis, ulaze u grudnu duplju gde se spajajusa ostalim granama obrazujući plexus cardiacus- n. laryngeus reccurens (ima razlićit poćetak i put)desni: znatno kraći i iskljućivo vratni odvaja se u visini a. subclaviae(preskalenski deo) gradi luk oko nje (spreda ka nazad) i penje se izmeđuduśnika i jednjaka do donjeg kraja gl. thyroideaelevi: nastaje u visini donje strane arcus aortae obrazuje luk oko aortae ipenje se ispred prednje ivice oesophagusa koja nije pokrivena tracheomdo donje ivice gl. thyroideae

zavrśni deo oba źivaca nazivaju se n. laryngeus inferior koji su u bliskimodnosima sa a. thyroidea inferiorboćne grane n. laryngeus recurrens

- rr. tracheales (za glatke miśiće i sluzokoźu gornjeg dela)- rr. oesophagi (za gornji deo jednjaka)

zavrśna grana tj. n. laryngeus inferiordaje grane za inervaciju m. constrictor pharyngis inferior celokupnemuskulature grkljana sem m. cricothyroideus kojeg inerviśe n. laryngeussuperior

ove motorne grane su poreklom n. accessoriusa a dospevaju do vagusaprekor. internusa


Anatomija Glave i Vrata

Documents

Transcript of Anatomija Glave i Vrata