PREDMET: ANALIZA POSLOVANJA

TEMA:

ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE PREDUZEĆA D.O.O „COLORMIX“

Mentor: Student:Prof. dr Maja Andrijašević Nemanja Ristić

S/081/07

Zaječar, Mart 2011.g.

SADRŽAJ:

1. UVOD........................................................................................................................................32. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE....................................................................53. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PRIPREMLJENI ZA ANALIZU...........................................74. METODOLOGIJA ANALIZE FINANSIJSKE SITUACIJE.............................................95. PRAVILA FINANSIRANJA U FUNKCIJI FINANSIJSKE ANALIZE.........................116. ANALAIZA FINANSIJSKE SITUACIJE PREDUZEĆA................................................13

6.1. Lična karta preduzeća.....................................................................................................176.2. Racio analiza finansijske situacije..................................................................................17

7. ZAKLJUČAK........................................................................................................................248. LITERATURA.......................................................................................................................25

2

1. UVOD

Analiza poslovanja je prilično širok pojam koji obuhvata analizu kako finansijskih, tako i materijalnih, pa i nematerijalnih pokazatelja obima i uspešnosti poslovne aktivnosti, povezujući na taj način sve funkcije u preduzeću i zahvatajući sve raspoložive resurse.

Oslanjajući se na računovodstvene standarde i norme i prihvatajući ustanovljene i proverene tehnike, finansijska analiza za polaznu osnovu ima analizu finansijskih izveštaja- bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine, izveštaja o promenama na kapitalu i napomena uz finansijske izveštaje. Ovi izveštaji predstavljaju predmet, odnosno komplementarne izvore podataka za finansijsku analizu.

Dakle, finansijska analiza predstavlja podvrgavanje finansijskih izveštaja analitičkom ispitivanju, upotrebom odgovarajućih metoda i instrumenata, u cilju ispitivanja i ocene finansijske situacije i uspešnosti poslovanja. Broj metoda i tehnika finansijske analize je prilično veliki, tako da primenjena tehnika u datoj organizaciji prvenstveno zavisi od procene menadžmenta preduzeća koliko je ona korisna i saglasna njihovim potrebama i zahtevima.

Osnovni cilj koji se želi postići jeste pružanje informacija potrebnih za donošenje finansijskih odluka od strane korisnika informacija. A kako postoji više grupa korisnika informacija dobijenih finansijskom analizom, sa vrlo raznovrsnim zahtevima, tako i izbor metode analize zavisi od njihovih potreba za odredjenom vrstom informacije, odnosno odredjenim aspektom analize.

U zavisnosti od odabranog kriterijuma, u teoriji se razlikuje više vrsta finansijske analize:

1. Prema korisnicima, analiza se može podeliti na internu i eksernu analizu. Osnovna razlika izmedju njih je u tome što interna analiza ima više parcijalnih ciljeva, ispituje veći broj pojava i koristi obimniji fond podataka.

2. Prema predmetu, analiza se može podeliti na analizu bilansa stanja, analizu bilansa uspeha, analizu bilansa tokova, analizu izveštaja o promenama na kapitalu, analizu ostalih finansijskih izveštaja.

3. Prema načinu izvodjenja, analiza se deli na kvantitativnu i kvalitativnu. Kvalitativna analiza podrazumeva rasčlanjivanje poslovanja prema vrstama faktora koji ga uslovljavaju, kao i prema elementima rezultata i ulaganja i posmatranje njihovih karakteristika, dok kvantitativna analiza podrazumeva i merenje uticaja pojedinih faktora.

4. Po kriterijumu obuhvaćenog perioda, analiza se deli na statičku i dinamičku. Statička analiza tretira odredjenu pojavu u zatečenom stanju u momentu posmatranja, dok dinamička analiza podrazumeva ispitivanje i komparaciju odredjene pojave u nizu sukcesivnih perioda.

5. Prema obuhvatnosti razlikuje se parcijalna i kompleksna analiza. Parcijalna analiza obuhvata samo pojedine segmente poslovanja, kao i pojedine elemente rezultata i ulaganja, dok kompleksna analiza tretira ukupno poslovanje i faktore koji ga uslovljavaju.

3

6. Kriterijum primenjene metode. Kod ovog kriterijuma analizu možemo posmatrati sa više aspekata, sa aspekta primenjenih postupaka, primenjene tehnike i načina pripreme podataka.

4

2. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE

Pretpostavke finansijske analize predstavljaju preduslove, koji se u postupku pripreme finansijskih izveštaja za analizu moraju zadovoljiti, kako bi njihova analiza obezbedila pouzdanu osnovu za adekvatnu ocenu finansijskog stanja i uspešnosti poslovanja i donošenja valjanih zaključaka.

U pitanju su formalne pretpostavke, koje se odnose na izgled, odnosno formu i materijalne pretpostavke, koje se odnose na sadržinu bilansa.

Formalne pretpostavke finansijske analize

Formalne pretpostavke finansijske analize se tiču izgleda bilansnih agregata, a podrazumevaju adekvatno grupisanje bilansnih pozicija u homogene celine i uspostavljanje svrsishodnog redosleda tako formiranih grupa, u procesu pripreme bilansa za analizu.

Ovo se pre svega odnosi na bilans stanja i bilans uspeha, kao osnovne finansijske izveštaje na kojima se temelji finansijska analiza.

Blans stanja - predstavlja statički izveštaj koji na dualnoj osnovi prikazuje stanje sredstava i njihovih izvora, kao dva aspekta imovine preduzeća, u konkretnom preduzeću, u odredjenom vremenskom trenutku. Elementi bilansa stanja su: aktiva - imovina preduzeća i pasiva - izvori preduzeća, koji mogu biti obaveze i kapital.

Bilans uspeha - proistekao je iz potrebe da se obračuna periodičan rezultat, odnosno analiza procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća i predstavlja dinamičan izveštaj, koji sumira rezultate poslovnih aktivnosti u odredjenom vremenskom periodu, najčešće poslovnoj godini. Elementi bilansa uspeha su: prihodi - predstavljaju pvećanje koristi u toku računovodstvenog perioda u obliku sticanja i rashodi - predstavljaju smanjenje ekonomske koristi u toku računovodstvenog perioda.

Materijalne pretpostavke finansijske analize

Materijalne pretpostavke finansijske analize se odnose na materijalnu sadržinu bilansa, odnosno na obezbedjenje realnih i poštenih bilansnih podataka. Pdrazumevaju:

Upotrebljivost bilansnih podataka, kao pretpostavka finansijske analize, podrazumeva poštovanje zakonske, profesionalne i interne računovodstvene regulative u cilju obezbeđenja realnih i poštenih bilansnih podataka.

Eliminisanje negativnog uticaja inflacije. U inflatornim privredama, izveštavanje o rezultatima poslovanja i finansijskom stanju u domaćoj valuti je bez veće koristi jer novac gubi kupovnu vrednost, pa poredjenje iz poslovnih promena i drugih dogadjaja koji su nastali u različito vreme, čak i u okviru istog obračunskog perioda, navodi na pogrešne zaključke.

5

Iz istog razloga je iz finansijskih izveštaja potrebno eliminisati negativne uticaje inflacije koja ugrožava upotrebnu vrednost bilansnih podataka.

Konsolidovanje bilansa složenog interesa. Pod složenim interesom se podrazumeva grupa pravno samostalnih preduzeća, povezanih ekonomskim interesom ili ugovorom, koja se po karakteristikama poslovanja i međusobnim vezama mogu smatrati ekonomskom celinom.

6

3. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ PRIPREMLJEN ZA ANALIZU

Finansijski izveštaj (takođe poznat kao iskaz stanja, imovinski iskaz ili iskaz o stanju neto imovine vlasnika) jeste „fotografija“ finansijske slike na terenu biznisa određenog pojedinca u datoj tački vremena (dan kada je sastavljen izveštaj) i jeste pregled sredstava, obaveza i neto imovine. Računovodstvena jednačina iskazuje da su sredstva umanjena za obaveze jednaka neto imovini (sredstva – obaveze = neto imovina). Jedna od namena finansijskog izveštaja jeste da ilustruje solventnost, likvidnost i profitabilnost.

Likvidnost se odnosi na sposobnost da se gotovinske obaveze ispune čim dospeju za plaćanje. Koeficient likvidnosti ukazuje da li je likvidna aktiva (sastoji se od gotovine ili aktive koja može da se pretvori u gotovinu tokom uobičajenog poslovanja tokom godine) dovoljna da se pokrije tekuća zaduženost.

Solventnost – Preduzeće je solventno ukoliko je Aktiva veća od Pasive. Koeficient dug/aktiva je jedna od mera solventnosti. Koeficient 1:1 značio bi da bi preduzeće, u slučaju da bude prisiljeno na likvidaciju, uspelo tek da pokrije sve svoje dugove. Koeficient veći od 1:1 ukazivao bi da preduzeće ne može da izmiri svoje obaveze i stoga bi moglo da proglasi bankrot.

Rentabilnost se odnosi na razliku između troškova i povraćaja; to je iznos koji preostaje za vlasnika. Rentabilnost se može izmeriti:

1) Neto prihod preduzeće (povraćaj po radnoj snazi, rukovodstvu i vlasničkom kapitalu;2) Povraćajima na uloženi rad i rukovodstvo (Neto prihod preduzeća – povraćajno vlasnički

kapital);3) Povraćajima na ukupan kapital preduzeća (Neto prihod preduzeća + plaćena kamata –

povraćaj na neplaćeni rad i rukovođenje članova porodice i operatora);4) Povraćajem na akcijski ili vlasnički kapital (povraćaj na ukupan kapital preduzeća –

plaćena kamata).

U finansijskom izveštaju su prdstavljene sledeće kategorije.

Sredstva su sve one pozicije koje poseduju neku tržišnu vrednost. Ona se razdvajaju na kategorije: obrtna sredstva, srednjoročna sredstva i fiksna sredstva.

Tekuća (obrtna) sredstva se sastoje od gotovine i ostalih oblika sredstava, koja se mogu konvertovati u gotovinu kroz normalne poslovne operacije tokom godine (gotovina, potraživanja, zalihe....).

Srednjoročna sredstva sastoje se od onih resursa ili proizvodnih stavki čiji je korisni vek između 1 i 10 godina (oprema, mašine – predmet amortizacije).

Osnovna sredstva se takođe često nazivaju dugoročnim sredstvima i po svojoj prirodi su permanentna. Primarno se sastoje od nepokretne imovine i poboljšanja na njoj (zemljište, zgrade).

Obaveze su dugovne abligacije, po strukturi dospeća mogu se podeliti na: tekuće, srednjoročne i dugoročne.

7

Tekuće obaveze su oni dugovi koji dospevaju u okviru operativne tekuće poslovne godine što je dvanaestomesečni period. One obuhvataju tkuće-kratkoročne kredite i obaveze preme dobavljačima, zakupnine, poreze, kamatu, plus deo srednjoročnog i dugoročnog duga koji dospeva tokom narednih 12 meseci.

Srednjoročne obaveze uključuju obaveze po osnovu duga za pokretnu imovinu i za one ugovore koji su napisani sa namerom da se zadovolje druge sezonske potrebe. Uslovi zajmova se normalno utvrđuju za period duži od 12 meseci ali kraći od 8-10 godina.

Dugoročne obaveze se sastoje od iznosa hipoteka i ugovora o zemljištu kao nepokretnoj imovini, umanjenog za saldo glavnice koji dospeva u okviru od 12 meseci, a zajmovi se utvrđuju za period duži od 10 godina.

Neto imovina se pronalazi tako što se od ukupnih sredstava oduzmu ukupne obaveze. To reflektuje vlasnički kapital i interes u poslovanju i ličnoj imovini.

Bilan uspeha

Podaci iz bilansa uspeha služe za sagledavanje uspešnosti poslovanja, tj. za ispitivanje i ocenu zaradjivačke sposobnosti preduzeća. Otuda je klasifikacija pozicija računa uspeha, u okviru pripreme za analizu podređena ostvarivanju ovog značajnog opšteg cilja finansijske analize. Račun gubitka i dobitka može biti oblikovan po:

a) Metodi ukupnih troškova:b) Metodi troškova prodatih učinaka.

Bilans tokova gotovine

Bilnas gotovinskog toka oslikava sve gotovinske transakcije koje su se odigrale u preduzeću. Pokazuje sposobnost preduzeća da stvara prilive gotovine (prodaja, pozajmljeni novac..) da se izmire zahtevi za gotovinu (gotovinski izdaci, otplate kamate, plate...) tokom naznačenog vremenskog perioda.

Aneks

Dodatni računovodstveni izveštaj, predstavlja sastvani deo godišnjeg računa. Aneks sadrži dodatne podatke i objašnjenja za bolje razumevanje bilansa stanja i bilansa uspeha što pomaže korisnicima informacija da dobiju vernu sliku o imovini, finansijskoj situaciji i uspešnosti preduzeća. Aneks sadrži 8 tabela sa odgovarajućim podacima (o amortizaciji opreme, obračunu zaliha, o osnovnim sredstvima, o potraživanjima i obavezama u stranoj valuti, o finansijskim palsmanima, potraživanjima i obavezama po ročnosti, o osnovnom kapitalu, o zaposlenima i posebni podaci).

8

4. METODOLOGIJA ANALIZE FINANSIJSKE SITUACIJE

Racio analiza je, zahvaljujući svojoj jednostavnosti, jedna od najkorišćenijih metoda finansijske analize. Pod ovim pojmom se podrazumeva ispitivanje i ocena finansijske situacije i uspešnosti poslovanja privrednih subjekata na bazi seta svrsishodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva.

Racio broj je kvantifikovan odnos dve funkcionalno povezane bilansne pozicije, izražen matematičkom formulom.

Cilj racio analize je ostvarivanje primarnog cilja upravljanja finansijama - obezbedjenje kontinuiteta optimalnog finansiranja uz očuvanje finansijske ravnoteže, koja obezbedjuje životnu sposobnost preduzeća na dugi rok, a u čijoj osnovi su dva, međusobno suprotstavljena zahteva: zahtev iz okoline u vezi likvidnosti i interni zahtev u vezi rentabilnosti.

Racio analiza je najčešće prvi korak u analizi finansijskog stanja i zarađivačke sposobnosti preduzeća koja:

obezbeđuje podatke o profitabilnosti, efikasnosti upravljanja, solventnosti i investicionom potencijalu;

obezbeđuje konzistentnu bazu podataka za praćenje trendova performansi; omogućava uporedivost indikatora uspešnosti po organizacionim delovima preduzeća.

U postupku racio analize prvi logičan korak je izbor racia koji će se u analizi koristiti. Kako u praksi egzistira veliki broj racio pokazatelja, to je na menadžmentu preduzeća da izvrši izbor koji će od njih na najsvrsishodniji način zadovoljiti njegove informativne potrebe u vezi finansijskog stanja i uspeha preduzeća u analiziranom periodu.

Naredni korak je sistematizacija izabranih pokazatelja u homogene grupe i uspstavljanje adekvatnog redosleda tih grupa u skladu sa odabranom opštom metodologijom analize. Jedna od mogućih klasifikacija bi bila na pokazatelje:

finansijske ravnoteže strukture racionalnosti upravljanja rentabilnosti, ekonomičnosti i produktivnosti tržišne vrednosti

Sa metodološkog aspekta, izabrani set racio brojeva se može grupisati i na neki drugačiji način, na primer na:

Racio brojeve za analizu bilansa stanja Racio brojeve za analizu bilansa uspeha Racio brojeve za objedinjenu analizu oba bilansa

Međutim, kako se pod pojmom metodologija analize podrazumeva unapred planiran i osmišljen redosled međusobno povezanih parcijalnih analitičkih ispitivanja, čiji je cilj u funkciji

9

opšteg cilja racio analize - ocene finansijskog statusa i prinosne snage preduzeća, najsvrsishodnije je izabrani set racio brojeva sistematizovati u dve osnovne grupe:

Racio brojevi za analizu finansijskog stanja Racio brojevi za analizu uspešnosti poslovanja

Nakon izračunavanja svih pokazatelja, vrši se njihova analitička interpretacija na osnovu standarda koji se mogu koristiti alternativno ili komplementarno. Ti standardi su najčešće:

Mentalni standardi samog analitičara, na osnovu ličnog iskustva i opservacije, koji odražavaju njegovo saznanje o tome šta se može smatrati zadovoljavajućim,

Racio brojevi i procenti koji se zasnivaju na registrovanoj finansijskoj i poslovnoj prošlosti preduzeća,

Racio brojevi i procenti na bazi tekućeg operativno -finansijskog plana, odnosno prošlog iskustva konkretnog preduzeća korigovanog za očekivane promene u nastupajućem planskom periodu.

Racio brojevi i procenti najuspešnijih preduzeća u datoj grani, odnosno tzv. granski standardi koji su ujedno i najrealnija osnova komparacije upešnosti.

10

5. PRAVILA FINANSIRANJA U FUNKCIJI FINANSIJSKE ANALIZE

Pravila finansiranja predstavljaju odredjene norme, odnosno standarde za odnos pojedinih pzicija ili grupa, koje se i danas koriste od strane analitičara kao pmoćno sredstvo u analizi finansijske situacije preduzeća.

Dele se na:

Vertikalna pravila finansiranja - koja su u funkciji sigurnosti; Horizontalna pravila finansiranja - koja su u funkciji likvidnosti.

Vertikalna pravila finansiranja

Imaju za cilj da normiraju strukturu kapitala i kao takva tangiraju samo pasivu bilansa stanja.

1. Pravilo za odnos sopstvenog prema tuđem kapitalu

U formulisanju ovog pravila postoje dva pristupa- prvi insistira na fiksiranju odnosa izmedju dva aspekta vlasništva na 2:1 u korist sopstvenog kapitala, dok se drugi zadovoljava postavljanjem donje granice od 1:1. I jedan i drugi pristup imaju za cilj poštovanje principa zaštite poverioca i zaštitu preduzeća od prezaduženosti. Takodje se smatra da veće učešće sopstvenog kapitala obezbeđuje bolju likvidnost.

2. Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu

Pravilo za odnos rezervi i nominalnog kapitala ima za cilj obezbeđenje sigurnosti vlasnika kapitala i zahteva da odnos rezervi prema nominalnom kapitalu bude 1:1. Generalno se može prihvatiti stav da je preduzeće sigurnije ukoliko su mu rezerve veće, mada se prilikom analize mora uzeti u obzir delatnost i zarađivačka sposobnost preduzeća, oblik osnovnog kapitala i, svakako, starost preduzeća jer je za formiranje rezervi potreban određeni, duži vremenski period.

3. Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu

Ovo pravilo ne propisuje tačno fiksiran odnos ove dve vrste kapitala, već zahteva da on bude usklađen sa globalnom strukturom imovine. To praktično znači da ovaj odnos zavisi prvenstveno od delatnosti preduzeća, jer kod kapitalno intenzivnih preduzeća u strukturi imovine uglavnom preovladjuje stalna imovina, pa ona moraju obezbediti veće učešće dugoročnog kapitala u strukturi izvora finansiranja. Kod radno intenzivnih preduzeća situacija je obrnuta.

Horizontalna pravila finansiranja

Imaju za cilj standardizaciju odnosa između pojedinih delova imovine i kapitala i kao takva tangiraju i aktivu i pasivu bilansa stanja.

11

1. Bankarsko pravilo finansiranja

Ovo pravilo glasi, da kredit koji može neka banka dati a da pri tom ne dođe u opasnost u pogledu ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uživa i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu kredita. Usmereno je na očuvanje likvidnosti banke, a primenjeno na privredna društva, zahteva paralelizam između vremenske mobilizacije pojedinih delova imovine i rokova dospeća kapitala iz kog su finansirani

2. Zlatna bilansna pravila finansiranja Nastala su aplikacijom bankarskog pravila na privredna društva.

bilansno pravilo u užem smislu - koje zahteva da imobilizacija (stalna imovina) bude u celosti finansirana iz dugoročnog, a kratkoročna (obrtna) imovina iz kratkoročnog kapitala, pri čemu se insistira na većoj zastupljenosti sopstvenih izvora.

bilansno pravilo u širem smislu - koje zahteva da imobilizacija i deo obrtne imovine, koji je trajno vezan u preduzeću bude finansiran iz dugoročnog, a ostatak obrtne imovine iz kratkoročnog kapitla.

3. Pravilo finansiranja 2:1 Pravilo finansiranja 2:1, ili curent-ratio, odnosi se na likvidnost drugog stepena i zahteva

da odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza bude 2:1. Ovo se pravilo direktno naslanja na bilansno pravilo finansiranja u širem smislu i s`tim što je fokusirano na kratkoročnu, a ne na dugoročnu, finansijsku ravnotežu.

4. Pravilo finansiranja 1:1 Pravilo finansiranja 1:1, ili Acid-test, je razvijeno od strane američke bankarske prakse i

odnosi se na likvidnost prvog stepena. Zahteva da odnos imovine i kratkoročnih obaveza bude 1:1 i u funkciji je uspostavljanja kratkoročne finansijske ravnoteže, odnosno obezbedjenja likvidnosti.

12

6. ANALIZA FINANSIJSKE SITUACEJE PREDUZEĆA D.O.O. „COLORMIX“

u hljadama dinara

D.O.O. "COLORMIX" BILANS STANJA na dan 31.12.2009.

Grupa računa,

račun POZICIJA AOPNapomena

broj

IZNOSTekućagodina

Predhodnagodina

1 2 3 4 5 6

 AKTIVAA. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) 0 0 1   1391 1378

 IV NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA (006+007+008) 0 0 5   1391 1378

020, 022, 023, 026,027 (deo), 028 (deo),

029 1. Nekretnine, postrojenja, i oprema 0 0 6   1391 1378  B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015+021) 0 1 2   5938 3883

10 do 13, 15 I ZALIHE 0 1 3   3598 2420

 

III KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,PLASMANI, I GOTOVINA(016+017+018+019+020) 0 1 5   2340 1463

20, 21 i 22osim 223 1. Potraživanja 0 1 6   1332 899

24 4. Gotovinski ekvivalent i gotovina 0 1 9   1008 564288 IV ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0 2 1      

  B. POSLOVNA IMOVINA (001+012) 0 2 2   7329 5261  D. UKUPNA AKTIVA (022+023) 0 2 4   7329 5261

 PASIVAA. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-108) 1 0 1   6048 4561

30 I OSNOVNI KAPITAL 1 0 2   2782 278234 V NERASPOREĐENI DOBITAK 1 0 6   3266 1779

 B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE(110+111+114+121) 1 0 9   1281 700

 III KRAKOROČNE OBAVEZE (115+116+117+118+119+120) 1 1 4   1281 700

43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 1 1 7   931 567

45, 46 i 49 osim 498

4. Ostale kratkoročne obaveze i psivna vremenska razgraničenja 1 1 8     133

47 i 48, osim 481

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu vrednost i ostalih javnih prihoda 1 1 9   243  

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 1 2 0   107  498 IV ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 1 2 1      

  B. UKUPNA PASIVA (101+109) 1 2 2   7329 5261

u hljadama dinara

13

D.O.O. "COLORMIX" BILANS USPEHA na dan 31.12.2009.Grupa

računa, račun POZICIJA AOP

Napomenabroj

IZNOSTekućagodina

Predhodnagodina

1 2 3 4 5 6

 

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOH POSLOVANJAI POSLOVNI PRIHODI (202+203+204+205+206) 2 0 1   17298 14085

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2 0 2 17285 1408564 i 65 5. Ostaloi poslovni prihodi 2 0 6   13  

  II POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 2 0 7   15536 1353750 1. Nabavna vrednost prodate robe 2 0 8   12520 1114151 2. Troškovi materijala 2 0 9   628 907

523. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 2 1 0   1595 1256

54 4.Troškovi amortizacije i rezervisanja 2 1 1   48 4653 i 55 5. Ostaloi poslovni rashodi 2 1 2   745 187

  III POSLOVNI DOBITAK (201 - 207) 2 1 3   1762 54866 V FINANSIJSKI PRIHODI 2 1 5   9 39

57, 58 VIII OSTALI RASHODI 2 1 8   118  

 

IX DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJAPRE OPOREZIVANJA(213-214+215-216+217-218) 2 1 9   1653 586

59 - 69NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 2 2 2      

 B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-220+221-222) 2 2 3   1653 586

 V. GUBITEK PRE OPOREZIVANJA(220-219+222-221) 2 2 4      

  G. POREZ NA DOBITAK            721 1. Poreski rashod perioda 2 2 5   165 59

 Đ. NETO DOBITAK(223-224-225-226+227-228) 2 2 9   1488 527

u hljadama dinara

14

D.O.O. "COLORMIX" BILANS STANJA na dan 31.12.2010.Grupa

računa, račun POZICIJA AOP

Napomenabroj

IZNOSTekućagodina

Predhodnagodina

1 2 3 4 5 6

 

AKTIVAA. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) 0 0 1   1474 1391

 

IV NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA (006+007+008) 0 0 5   1474 1391

020, 022, 023, 026,

027 (deo), 028 (deo),

029 1. Nekretnine, postrojenja, i oprema 0 0 6   1474 1391  B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015+021) 0 1 2   6599 5938

10 do 13, 15 I ZALIHE 0 1 3   5129 5398

 

III KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,PLASMANI, I GOTOVINA(016+017+018+019+020) 0 1 5   1470 2340

20, 21 i 22osim 223 1. Potraživanja 0 1 6   1046 1332

24 4. Gotovinski ekvivalent i gotovina 0 1 9   424 1008288 IV ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0 2 1      

  B. POSLOVNA IMOVINA (001+012) 0 2 2   8073 7329  D. UKUPNA AKTIVA (022+023) 0 2 4   8073 7329

 

PASIVAA. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-108) 1 0 1   7226 6048

30 I OSNOVNI KAPITAL 1 0 2   2782 278234 V NERASPOREĐENI DOBITAK 1 0 6   4444 3266

 

B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE(110+111+114+121) 1 0 9   847 1281

 III KRAKOROČNE OBAVEZE (115+116+117+118+119+120) 1 1 4   847 1281

43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 1 1 7   706 931

45, 46 i 49 osim 498

4. Ostale kratkoročne obaveze i psivna vremenska razgraničenja 1 1 8      

47 i 48, osim 481

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu vrednost i ostalih javnih prihoda 1 1 9   140 243

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 1 2 0   1 107498 IV ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 1 2 1      

  B. UKUPNA PASIVA (101+109) 1 2 2   8073 7329

u hljadama dinara

D.O.O. "COLORMIX" BILANS USPEHA na dan 31.12.2010.

15

Grupa računa,

račun POZICIJA AOPNapomena

broj

IZNOS

Tekućagodina

Predhodnagodina

1 2 3 4 5 6

 

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOH POSLOVANJAI POSLOVNI PRIHODI (202+203+204+205+206) 2 0 1   21330 17298

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2 0 2 21330 1728564 i 65 5. Ostaloi poslovni prihodi 2 0 6     13

  II POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 2 0 7   19132 1553650 1. Nabavna vrednost prodate robe 2 0 8   15885 1252051 2. Troškovi materijala 2 0 9   343 628

523. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 2 1 0   2320 1595

54 4.Troškovi amortizacije i rezervisanja 2 1 1   73 4853 i 55 5. Ostaloi poslovni rashodi 2 1 2   511 745

  III POSLOVNI DOBITAK (201 - 207) 2 1 3   2198 176266 V FINANSIJSKI PRIHODI 2 1 5     9

67 i 68 VII OSTALI PRIHODII         22  57, 58 VIII OSTALI RASHODI 2 1 8   418 118

 

IX DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJAPRE OPOREZIVANJA(213-214+215-216+217-218) 2 1 9   1802 1653

59 - 69NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 2 2 2      

 B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-220+221-222) 2 2 3   1802 1653

 V. GUBITEK PRE OPOREZIVANJA(220-219+222-221) 2 2 4      

  G. POREZ NA DOBITAK            721 1. Poreski rashod perioda 2 2 5     165

 Đ. NETO DOBITAK(223-224-225-226+227-228) 2 2 9   1802 1488

6.1. Lična karta preduzeća

D.O.O. „COLORMIX“; Osnovano 02.04.2005.god.;

16

Privredni sud u Nišu; Vojvode Mišića 10; Broj zaposlenih 6.

6.2. Racio analiza finansijske situacije

Racia likvidnocti (kratkoročne finansijske ravnoteže)

Racio likvidnosti = Kratkoročna sredstva => 2010.god. = 6599 =7,79 Kratkoročne obaveze 847

2009.god. = 5938 = 4,63 1281

2010.god. svaki dinar kratkoročnih obaveza je pokriven sa 7,79 din. A 2009. sa 4,63 din. obtrtnih sredstava, što znači da je dobra likvidnost. Takođe vidimo da je likvidnost bila bolja 2010.god.

Racio reducirane = Obrtna sredstva–Zalihe => 2010.god.= 6599-5129 = 1,73 likvidnosti Kratkoročne obaveze 847

2009. god.= 5938-3598 = 1,82 1281

2010.god. svaki dinar kratkoročnih obaveza je pokriven sa 1,73 din. odnosno 2009.god. sa 1,82 din. relativno likvidnih sredstava.

Pošto je koeficient za obe godine veći od 1, to znači da je preduzeće preterano likvidno što se negativno odražava na rentabilnost.

Racio pokrića = Tekuća potraživanja + Gotovinatekućih obaveza Tekuće obaveze

2010.god. = 1046+424 = 1,73 ; 2009.god. = 1332 + 1008 = 1,04 847 1281

Koeficient pokrića tekućih obaveza pokazuje zadovoljavajuću platežnu sposobnost za obe godine, jer su koeficient veći od 1.

Bolja platežna sposobnost je bila za 2010.god.

Racio gotovinske = Gotovina => 2010.god. = 424 = 0,5 likvidnosti Kratkoročne 847 obaveze 2009.god. = 1008 = 0,78

12812010.god. svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven je sa 0,5 din, odnosno 2009.god. sa 0,78 din. gotovine. Što znači da koeficient gotovinske likvidnosti nije dobar ni u 2010.god ni u 2009.god.

17

Racio dugoročne finansijske ravnoteže

Racio dugoročnog finansijskog = Dugoročni izvori (sopstveni kapital)ekvilibrijuma Dugoročno vezana sredstva

(Imobilizacije + Zalihe)

2010.god.= 7226 = 1,09 ; 2009.god. = 6048 = 1,21 1474 +5129 1391 + 3598

2010.god. svaki dinar dugoročno vezanih sredstava finansiran je sa 1,09 din. Odnosno 2009.god sa 1,21 din. dugoročnih izvora (sopstvenog kapitala) što znači da je uspostavljena dugoročna finansijska ravnoteža.

Racio pokrića imobilizacija = Dugoročni kapital (sopstveni i tuđi) dugoročnim kapitalom Imobilizacije (neto)

2010.god = 7226 = 4,9 ; 2009.god. = 6048 = 4,34 1474 1391

2010.god. svaki dinar stalne imovine finansiran je sa 4,9 din. odnosno 2009.god. sa 4,34 din. dugoročnog kapitala.

Što znači da neto imobilizacije u celini finansirane dugoročnim kapitalom.

Racio pokrića imobilizacije = Sopstveni kapital sopstvenim kapitalom Imobilizacije (neto)

2010.god. = 7226 = 4,9 ; 2009.god. = 6048 = 4,341474 1391

2010.god. svaki dinar neto imobilizacije je finansiran sa sa 4,9 din. odnosno 2009.god. sa 4,34 din. sopstvenog kapitala.

Što znači da su ukupne neto imobilizacije finansirane sopstvenim kapitalom.

Racio pokrića = NOF => 2010.god. = 7226 – 1474 = 1,12 zaliha Zalihe 5129 2009.god. = 6048 – 1391 = 1,29

3598

Vrednost koja se dobija pokazuje u kojoj su meri zalihe pokrivene neto obrtnim fondom, kao delom dugoročnog kapitala, upotrebljenog za finansiranje obrtne imovine. Racio veći od 1 pokazuje da je osim ukupnih zaliha iz dugoročnih izvora finansiran i deo kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine. Racio pokrića = NOF => 2010.god. = 7226 – 1474 = 0,87obrtnih sredstava Obrtna 6599

sredstva 2009.god. = 6048 – 1391 = 0,78

18

5938

Smatra se da visok stepen pokrića u nizu uzastopnih perioda indicira zadovoljavajući nivo finansiske sigurnosti.

Racio učešća = Stalna imovina x 100 => 2010.god. = 1474 x 100 = 18,25% stalne imovine Ukupna aktiva 8073

2009.god. = 1391 x 100 = 18,97%

7329

2010.god. stalna imovina u ukupnoj aktivi preduzeća učestvuje sa 18,25%, odnosno 2009.god. sa 18,97%.

Racio učešća = Obrtna imovina x 100 => 2010.god. = 6599 x 100 = 81,75%obrtne imovine Ukupna aktiva 8073

2009.god. = 5938 x 100 = 81,03%

7329

2010.god. obrtna imovina u ukupnoj aktivi preduzeća učestvuje sa 81,75%, odnosno 2009.god. sa 81,03%.

Racio učešća sopstvenog = Sopstveni kapital x 100kapitala u ukupnoj pasivi Ukupna pasiva 2010.god = 7226 x 100 = 89,5% ; 2009.god. = 6048 x 100 = 82,52%

8073 7329

2010.god. učešće sopstvenog kapitala preduzeća u ukupnoj pasivi iznosi 89,5%, dok za 2009.god. iznosi 82,52%.

Racio učešća kratkoročnih = Kratkoročne obaveze x 100 obaveza u ukupnoj pasivi Ukupna pasiva 2010.god. = 847 x 100 = 10,5% ; 2009.god. = 1281 x 100 = 17,48%

8073 7329

2010.god. kratkoročne obaveze u ukupnoj pasivi preduzeća učestvuju sa 10,5% a, 2009.god. sa 17,48%.

Što znači da je bolje učešće 2010.god. zbog manjih kratkoročnih obaveza. Racio = Sopstveni kapital x 100 => 2010.god. = 7226 x 100 = 89,5%samostalnosti Ukupna pasiva 8073 2009.god. = 6048 x 100 = 82,52%

7329

19

2010.god. učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi je 89,5% dok je za 2009.god. 82,52%. Bolje učešće je 2010.god. u odnosu na 2009.god. sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi preduzeća.

Racio = Tuđi kapital x 100zaduženosti Ukupna pasiva

2010.god. = 847 x 100 = 10,49% ; 2009.god. = 1281 x 100 = 17,47% 8073 7329

2010.god. učešće tuđeg kapitala u strukturi pasive sa stanovišta vlasništva odnosno pripadnosti izvora finansiranja iznosi 10,49%, odnosno za 2009.god. 17,47% (kratkoročni zajam).

Racio finansijske = Sopstveni kapital => 2010.god. = 7226 = 8,53 strukture Tuđi kapital 847

2009.god = 6048 = 4,72

1281

Na osnovu racia sigurnosti pokazuje se dobra sigurnost, njegova važnost proizilazi iz značaja sopstvenog kapitala za sigurnost posmatranog preduzeća, što znači da je njegova veličina individualno uslovljena.

Koeficient obrta ukupnih = Poslovni prihodi (prihodi od prodaje) poslovnih sredstava Ukupna poslovna sredstva (prosečan iznos)

2010.god. = 21330 = 21330 = 2,778073 + 7329 7701

2

2009.god. = 17298 = 17298 = 2,74 7329 + 5261 6295

22010.god. preduzeće je na svaki dinar uložen u poslovna sredstva ostvarilo 2,77 din.

poslovnih prihoda, dok je 2009.god. ostvarilo 2,74 din. poslovnih prihoda.

Koefeicient obrta = Poslovnovni prihodi (prihodi od prodaje) sopstvenih sredstava Prosečna sopstvena sredstva

2010.god. = 21330 = 21330 = 3,21 (6048 + 7226) 6637 2

2009.god. = 17298 = 17298 = 3,26 (4561 + 6048) 5304,5

22010. god. preduzeće je ostvarilo 3,21 din. poslovnih prihoda na svaki dinar ulaganja

finansiran iz sopstvenog kapitala, 2009.god. 3,26 din.

20

Racio strukture prihoda

Racio učešća = Poslovni prihodi x 100 => 2010.god.=21330 x 100 = 99,89%poslovnih prihoda Ukupni prihodi 21330 + 22

2009.god.= 17298 x 100 = 99,95% 17298 + 9

2010.god.poslovni prihodi u ukupnim prihodima učestvuju sa 99,89% a, 2009.god. sa 99,95%.

Racio učešća prihoda = Prihodi od finansiranja x 100 od finansiranja Ukupni prihodi

2009.god. = 9 x 100 = 0,05% 17298 + 9

Prihodi od finansiranja u 2009.god. iznose 0,05% u ukupnim prihodima. 2010.god. nema finansijskih prihoda.

Racio učešća = Ostali prihodi x 100 =>2010.god. = 22 x 100 = 0,1%ostalih prihoda Ukupni prihodi 21330 + 22

Učešće ostalih prihoda u ukupnim prihodima 2010.god. iznosi 0,1% dok ih 2009.god. nije bilo.

Racio strukture rashoda

Racio učešća = Poslovni rashodi x 100 =>2010.god.= 19132 x 100 = 97,86%poslovnih rashoda Ukupni rashodi 19132 + 418

2009.god.= 15536 x 100 = 99,24%

15536 + 118

2010.god. poslovni rashodi u ukupnim rashodima utiču sa 97,86%, dok 2009.god. učestvuju sa 99,24%.

Racio učešća finansijskih rashoda nema – nema finansijskih rashoda.

Racio učešća = Ostali rashodi x 100 => 2010.god. = 418 x 100 = 2,14%ostalih rashoda Ukupni rashodi 19132+418

2009.god. = 118 x 100 = 0,75%

15536+118

2010.god. učešće ostalih rashoda u ukupnim rashodima iznosi 2,14%, a 2009.god. iznosi 0,75%.

Parcijalni pokazatelj rentabilnosti

21

Stopa poslovnog = Poslovni dobitak x 100 => 2010.god.= 2198 x 100 = 10,3% dobitka Poslovni prihod 21330

2009.god.= 1762 x 100 = 10,18%

17298

2010.god. učešće poslovnog dobitka u poslovnim prihodima iznosi 10,3% dok za 2009.god. iznosi 10,18%.

Razlika do 100% predstavlja učešće poslovnih rashoda i ono iznosi za 2010.god. = 100% - 10,3% = 89,7% i 2009.god.= 100% - 10,18% = 89,82%.

Stopa = Neto dobitak x 100 => 2010.god. = 1802 x 100 = 8,45%neto dobitka Poslovni prihod 21330 2009.god. = 1488 x 100 = 8,6 %

17298

2010.god. učešće neto dobitka u poslovnim prihodima iznosi 8,45% a, 2009.god je 8,6%.

Globalni pokazatelj rentabilnosti

Stopa prinosa na = Poslovni dobitak x 100ukupna sredstva Prosečna poslovna sredstva

2010.god. = 2198 x 100 = 2198 x 100 = 28,54 8073 + 7329 7701

2

2009.god. = 1762 x 100 = 1762 x 100 = 27,99 7329 + 5261 6295 2

2010.god. preduzeće je ostvarilo 28,54 din. u vidu poslovnog dobitka u analiziranom periodu na svakih 100 din. prosečno angažovanih poslovnih sredstava. Dok je za 2009. god. ostvarilo 27,99 din poslovnog dobitka.

Stopa prinosa na = Neto dobitak x 100 sopstvena sredstva Prosečna sopstvena sredstva

2010.god.= 1802 x 100 = 23,4% ; 2009.god = 1488 x100= 23,62% 8073 + 7329 7329 + 5261

2 22010.god. 23, 4 din prinosa u vidu neto dobitka je ostvarilo preduzeće na svakih 100

din. prosečno angažovanih sopstvenih sredstava, dok je 2009.god, iznos bio 23,62 din.

Racia ekonomičnosti

22

Racio poslovne = Poslovni prihodi => 2010.god. = 21330 = 1,11 ekonomičnosti Poslovni rashodi 19132

2009.god. = 17298 = 1,11

15536

2010.god. i 2009. god. preduzeće je ostvarilo 1,11 din. poslovnog prihoda na svaki dinar poslovnog rashoda.

Racio ukupne = Ukupni prihodi => 2010.god. = 21330 + 22 = 1,09 ekonomičnosti Ukupni rashodi 19132 + 418

2009.god. = 17298 + 9 =1,1

15536 + 118

2010.god. preduzeće je ostvarilo 1,09 din. prihoda na svaki dinar ukupnih rashoda, dok je za 2009.god. taj iznos 1,1 din.

Racia produktivnosti

Poslovni prihod = Poslovni prihod => 2010.god. = 21330 = 3555 po zaposlenom Prosečan broj zaposlenih 6

2009.god. = 17298 = 2883

62010.god. produktivnost radnika izražena kroz visinu ostvarenih poslovnih prihoda po

zaposlenom iznosi 3555 din., dok za 2009.god. iznosi 2883din.

Poslovni rezultat = Poslovni rezultat => 2010.god. = 2198 = 366,33 po zaposlenom Prosečan broj zaposlenih 6

2009.god. = 1762 = 293,66

6

2010.god. produktivnost radnika izražena kroz visinu pozitivnog poslovnog rezultata po zaposlenom je 366,33 din. dok za 2009.god. iznosi 293,33din.

Neto rezultat = Neto rezultat => 2010.god. = 1802 = 300,66po zaposlenom Prosečan broj zaposlenih 6

2009.god. = 1488 = 248

6Produktivnost radnika izražena kroz visinu neto rezultata po zaposlenom radniku iznosi

za 2010.god. 300,66 din. a, za 2009.god. 248 din.

23

7. ZAKLJUČAK

Na osnovu izvršene ekonomske finansijske analize poslovanja preduzeća D.O.O. „COLORMIX“ u 2009.god. i 2010.god. mogu se izvesti sledeći zaključci:

Likvidnost prduzeća je dobra i svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven je obrtnim sredstvima.

Platežna sposobnost preduzeća je zadovoljavajuća za obe poslovne godine, preduzeće pokriva tekuće obaveze.

Preduzeće nema dugoročnih obaveza, neto imobilizacije u celini finansira iz sopstvenih izvora.

Zalihe su u celini pokrivene Neto Obrtnim Fondom, smatra se da visok stepen pokrića u nizu uzastopnih perioda indicira zadovoljavajući nivo finansijske sigurnosti.

Visoko učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi preduzeća i poslovanje bez dugoročnih obaveza pokazuje dobru finansijsku situaciju.

Gotovinska likvidnost preduzeća nije dobra, ova likvidnost se mora pratiti razvojem koeficienta novčane likvidnosti u vremenu. Ukoliko kontinualno raste biće poboljšanje položaja likvidnost.

Poboljšanje bi se moglo ostvariti bržim obrtom obrtnih sredstava i kraćim rokovima naplate potraživanja.

Na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha prodavnica D.O.O. „COLORMIX“ može se zaključiti da uspešno posluje što se vidi iz pozitivnog finansijskog rezultata koji je ostvaren u poslovanju za period 2009.god. i 2010.god.

U bilansu stanja se vidi da veći deo Aktive čine obrtna sredstva, u Pasivi bilansa najveći deo pripada sopstvenom kapitalu, prodavnica nema dugoročnih obaveza ,a jedan mali deo predstavljaju kratkoročne obaveze.

U bilansu uspeha poslovni prihodi su ostvareni od prodaje. Poslovni rashodi su ostvareni u redovnom poslovanju firme, nema finansijskih i vanrednih rashoda, što pokazuje dobro poslovanje.

24

LITERATURA:

1) Dr Milorad Stojilković, Dr Jovan krstić, Finansijska analiza (teorijsko-metodološke osnove), Niš 2000.;

2) Jovan Rodić, Teorija i analiza bilansa, Beograd 1990.;

3) Branko Ž. Ljutić, Kenneth C. Schneeberger, Donald D. Osburn, Agrarne finansije (mikro i makro koncept), Beograd 2006. god.

25